Stanje: Upotrebljenо Bоја: Siva Tip: Prenosivi

Na prodaju VODOOTPORNI TCM Radio sa displejem. Glavna namena mu je koriscenje u kupatilima i tuskabinama, pogodan je za kampovanja, izlete, pecanja i druge vanjske aktivnosti posto je otporan na vodu i druge necistoce. Koristi 4 AAA baterije. Na stanju imam 2 ovakva koriscena radia, na jednim ne radi displej sa satom drugi je ok. Cena je za jedan radio. PRE KUPOVINE me kontaktirajte da nije prodat onaj koji vam se vise dopada. Predmet prodaje odgovara datim opisima i slikama. Za sve sto vas zanima pitajte! Pogledajte i ostale mnogobrojne predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/Vladimir10/SpisakPredmeta

NOVO: Radio antena FM 87.5-108 MHz WHITE ODGOVARA ZA VEĆINU UREĐAJA * Aiwa * Panasonic * Pioneer * Kenwood * Yamaha * Sony * itd. FM 87.5-108 MHz VIŠE KOMADA IMAM ---------------------------------------------------- Da li znaš kako stiže glas od radio stanice do tvoj radio prijemnik? Pročitaj... Odašiljač na radio-stanici ima dugačku antenu kojom šalje radio-talase slušaocima udaljenim mnogo kilometara. Radio svakog slušaoca ima svoju, manju antenu u obliku pruta ili komada žice. Stanica u svim pravcima šalje signale radio-talasa, koje može da uhvati antena bilo kog radija koji im se nađe na putu. Stanice emituju svoje programe ili pomoću AM (modulacija amplitude) ili pomoću FM (modulacija frekvencije) talasa. AM talas, koji je duži od FM talasa, može imati 91 metar od jednog do drugog vrha talasa. Za razliku od AM talasa, FM talasi mogu imati od jedne trećine metra do jednog metra od jednog do drugog vrha talasa. Bilo da su u pitanju AM ili FM talasi, radio funkcioniše na isti način. Mikrofoni hvataju voditeljev glas i pretvaraju zvučne talase u električni signal. Taj električni signal vibrira prema istom obrascu kao i prvobitni zvučni talasi, pa se zove zvučni (audio) signal. Pojačalo stanice pojačava audio signal. U isto vreme, električno kolo u stanici, oscilator, neprestano proizvodi sopstveni električni signal, koji se zove noseći signal. Zvučni talas, vibrirajući po obrascu glasa (ili muzike), modulira noseći signal tako što menja i njegov obrazac. Zatim se ceo električni signal, i zvučni i noseći talas, još više pojačava i šalje se u antenu stanice. Električni signal pobuđuje atome metala u anteni. Njihovi elektroni počinju da vibriraju po obrascu električnog signala. Elektroni počinju da odašilju nevidljivu svetlost, tj. radio-talase, koji se iz antene šire u nebo. Pošto elektroni iz antene vibriraju prema posebnom obrascu koji stvara glas, u radio-talase koji se emituju takođe je utisnut taj obrazac. Kada radio-talasi stignu do antene na radiju, ponovo se pretvaraju u električni signal – zvučni signal plus noseći signal. Radio-prijemnik automatski razdvaja zvučni i noseći signal. Ono što je spojeno u radio-stanici razdvaja se u radiju, koji zatim ubacuje zvučni signal u zvučnik. Zvučnik ima ulogu mikrofona, samo što radi u suprotnom smeru – vraća električnom zvučnom signalu oblik zvučnih talasa. I tako se na radiju čuje glas voditelja (ili muzika). Sad već znaš kako hvataš radio stanice u tvoj radio prijemnik.

ECH81 EF89 EABC80 Telefunken i Lorenz, ispitane, cena je za jednu.

Radio antena minimum 13.2 cm maximum 39 cm --------------------------------- Da li znaš kako stiže glas od radio stanice do tvoj radio prijemnik? Pročitaj... Odašiljač na radio-stanici ima dugačku antenu kojom šalje radio-talase slušaocima udaljenim mnogo kilometara. Radio svakog slušaoca ima svoju, manju antenu u obliku pruta ili komada žice. Stanica u svim pravcima šalje signale radio-talasa, koje može da uhvati antena bilo kog radija koji im se nađe na putu. Stanice emituju svoje programe ili pomoću AM (modulacija amplitude) ili pomoću FM (modulacija frekvencije) talasa. AM talas, koji je duži od FM talasa, može imati 91 metar od jednog do drugog vrha talasa. Za razliku od AM talasa, FM talasi mogu imati od jedne trećine metra do jednog metra od jednog do drugog vrha talasa. Bilo da su u pitanju AM ili FM talasi, radio funkcioniše na isti način. Mikrofoni hvataju voditeljev glas i pretvaraju zvučne talase u električni signal. Taj električni signal vibrira prema istom obrascu kao i prvobitni zvučni talasi, pa se zove zvučni (audio) signal. Pojačalo stanice pojačava audio signal. U isto vreme, električno kolo u stanici, oscilator, neprestano proizvodi sopstveni električni signal, koji se zove noseći signal. Zvučni talas, vibrirajući po obrascu glasa (ili muzike), modulira noseći signal tako što menja i njegov obrazac. Zatim se ceo električni signal, i zvučni i noseći talas, još više pojačava i šalje se u antenu stanice. Električni signal pobuđuje atome metala u anteni. Njihovi elektroni počinju da vibriraju po obrascu električnog signala. Elektroni počinju da odašilju nevidljivu svetlost, tj. radio-talase, koji se iz antene šire u nebo. Pošto elektroni iz antene vibriraju prema posebnom obrascu koji stvara glas, u radio-talase koji se emituju takođe je utisnut taj obrazac. Kada radio-talasi stignu do antene na radiju, ponovo se pretvaraju u električni signal – zvučni signal plus noseći signal. Radio-prijemnik automatski razdvaja zvučni i noseći signal. Ono što je spojeno u radio-stanici razdvaja se u radiju, koji zatim ubacuje zvučni signal u zvučnik. Zvučnik ima ulogu mikrofona, samo što radi u suprotnom smeru – vraća električnom zvučnom signalu oblik zvučnih talasa. I tako se na radiju čuje glas voditelja (ili muzika). Sad već znaš kako hvataš radio stanice u tvoj radio prijemnik.

Radio antena 10.9-45.4 cm FM 87.5-108 MHz Da li znaš kako stiže glas od radio stanice do tvoj radio prijemnik? Pročitaj... Odašiljač na radio-stanici ima dugačku antenu kojom šalje radio-talase slušaocima udaljenim mnogo kilometara. Radio svakog slušaoca ima svoju, manju antenu u obliku pruta ili komada žice. Stanica u svim pravcima šalje signale radio-talasa, koje može da uhvati antena bilo kog radija koji im se nađe na putu. Stanice emituju svoje programe ili pomoću AM (modulacija amplitude) ili pomoću FM (modulacija frekvencije) talasa. AM talas, koji je duži od FM talasa, može imati 91 metar od jednog do drugog vrha talasa. Za razliku od AM talasa, FM talasi mogu imati od jedne trećine metra do jednog metra od jednog do drugog vrha talasa. Bilo da su u pitanju AM ili FM talasi, radio funkcioniše na isti način. Mikrofoni hvataju voditeljev glas i pretvaraju zvučne talase u električni signal. Taj električni signal vibrira prema istom obrascu kao i prvobitni zvučni talasi, pa se zove zvučni (audio) signal. Pojačalo stanice pojačava audio signal. U isto vreme, električno kolo u stanici, oscilator, neprestano proizvodi sopstveni električni signal, koji se zove noseći signal. Zvučni talas, vibrirajući po obrascu glasa (ili muzike), modulira noseći signal tako što menja i njegov obrazac. Zatim se ceo električni signal, i zvučni i noseći talas, još više pojačava i šalje se u antenu stanice. Električni signal pobuđuje atome metala u anteni. Njihovi elektroni počinju da vibriraju po obrascu električnog signala. Elektroni počinju da odašilju nevidljivu svetlost, tj. radio-talase, koji se iz antene šire u nebo. Pošto elektroni iz antene vibriraju prema posebnom obrascu koji stvara glas, u radio-talase koji se emituju takođe je utisnut taj obrazac. Kada radio-talasi stignu do antene na radiju, ponovo se pretvaraju u električni signal – zvučni signal plus noseći signal. Radio-prijemnik automatski razdvaja zvučni i noseći signal. Ono što je spojeno u radio-stanici razdvaja se u radiju, koji zatim ubacuje zvučni signal u zvučnik. Zvučnik ima ulogu mikrofona, samo što radi u suprotnom smeru – vraća električnom zvučnom signalu oblik zvučnih talasa. I tako se na radiju čuje glas voditelja (ili muzika). Sad već znaš kako hvataš radio stanice u tvoj radio prijemnik.

minimum 11 cm maximum 24.5 cm --------------------------------- Da li znaš kako stiže glas od radio stanice do tvoj radio prijemnik? Pročitaj... Odašiljač na radio-stanici ima dugačku antenu kojom šalje radio-talase slušaocima udaljenim mnogo kilometara. Radio svakog slušaoca ima svoju, manju antenu u obliku pruta ili komada žice. Stanica u svim pravcima šalje signale radio-talasa, koje može da uhvati antena bilo kog radija koji im se nađe na putu. Stanice emituju svoje programe ili pomoću AM (modulacija amplitude) ili pomoću FM (modulacija frekvencije) talasa. AM talas, koji je duži od FM talasa, može imati 91 metar od jednog do drugog vrha talasa. Za razliku od AM talasa, FM talasi mogu imati od jedne trećine metra do jednog metra od jednog do drugog vrha talasa. Bilo da su u pitanju AM ili FM talasi, radio funkcioniše na isti način. Mikrofoni hvataju voditeljev glas i pretvaraju zvučne talase u električni signal. Taj električni signal vibrira prema istom obrascu kao i prvobitni zvučni talasi, pa se zove zvučni (audio) signal. Pojačalo stanice pojačava audio signal. U isto vreme, električno kolo u stanici, oscilator, neprestano proizvodi sopstveni električni signal, koji se zove noseći signal. Zvučni talas, vibrirajući po obrascu glasa (ili muzike), modulira noseći signal tako što menja i njegov obrazac. Zatim se ceo električni signal, i zvučni i noseći talas, još više pojačava i šalje se u antenu stanice. Električni signal pobuđuje atome metala u anteni. Njihovi elektroni počinju da vibriraju po obrascu električnog signala. Elektroni počinju da odašilju nevidljivu svetlost, tj. radio-talase, koji se iz antene šire u nebo. Pošto elektroni iz antene vibriraju prema posebnom obrascu koji stvara glas, u radio-talase koji se emituju takođe je utisnut taj obrazac. Kada radio-talasi stignu do antene na radiju, ponovo se pretvaraju u električni signal – zvučni signal plus noseći signal. Radio-prijemnik automatski razdvaja zvučni i noseći signal. Ono što je spojeno u radio-stanici razdvaja se u radiju, koji zatim ubacuje zvučni signal u zvučnik. Zvučnik ima ulogu mikrofona, samo što radi u suprotnom smeru – vraća električnom zvučnom signalu oblik zvučnih talasa. I tako se na radiju čuje glas voditelja (ili muzika). Sad već znaš kako hvataš radio stanice u tvoj radio prijemnik.

Radio antena 12.7-42.9 cm FM 87.5-108 MHz

Radio antena 18.9-60.4 cm FM 87.5-108 MHz

Kablovi su vise namenski sluze za radio kasetofone, tranzistore,aparate za brijanje kao i za razne kuhinjske aparate. SAMO DESNI MODEL KABLA IMAM 1 komad

Жил Верн: ТАЈАНСТВЕНО ОСТРВО Издавач:НОВО ПОКОЛЕЊЕ,Београд, 1950.год. Меки повез,заштитни омот,663 стране. `Очуваност` као на фотографији-књига је комплетна,али се на заштитном омоту види да је дуго година јуначки радио свој посао.

Alnari, 2002. 241 str. u odličnom stanju Daglas Adams (engl. Douglas Noël Adams; Kembridž, 11. mart 1952 — Santa Barbara, 11. maj 2001) je bio britanski radio-dramaturg i pisac, najpoznatiji po seriji knjiga Vodič kroz Galaksiju za autostopere. Za njegovog života, ovaj serijal je bio prodan u više od petnaest miliona primeraka. dams je rođen u Kembridžu i obrazovan u Brentvud školi u Eseksu, gde se sprijateljio s Grifom Džonsom. Adams je pohađao Koledž Svetog Jovana, gde je 1974. godine diplomirao englesku književnost. Neki od njegovih ranih radova su prikazani na televiziji Bi-Bi-Si 2 1974. godine. Uskoro ga je „otkrio“ Grejam Čepmen iz Monti Pajtona. Adams je napisao jedan od skečeva u 45. epizodi Letećeg cirkusa.[1] Adamsov rani rad na radiju uključuje skečeve u programima Berkis Vej i Njuz Hadlajns, a i bio je pisac jedne epizode programa Doktor on d gou. Autostoperski vodič kroz galaksiju Prema Adamsu, ideja za Autostoperski vodič kroz galaksiju je nastala kada je pijan ležao u polju u Insbruku u Austriji, gledajući zvezde. Lutao je noseći knjigu Vodič kroz Evropu za autostopere kada je naišao na grad gde niko nije pričao za njega razumljiv jezik. Kada se napio i otišao u polje da spava, bio je inspirisan nemogućnošću da komunicira sa ljudima iz tog grada. Autostoperski vodič kroz galaksiju je originalno nastao kao šestodelna radio serija na Bi-Bi-Si Radiju 4 1978. godine. Radio serija je bila osnova za seriju knjiga, koja je postala poznata kao „trilogija u pet nastavaka“, a kasnije i TV seriju.

Nulta tačka : prema TV seriji Dosijei X : po likovima koje je stvorio Kris Karter / Kevin Džej Anderson ; prevela sa engleskog Milica Krstanović. - Beograd : Radio B92, 1998 (Beograd : Zuhra). - 346 str. ; 19 cm. - (Biblioteka X) Prevod dela: The X Files: Ground Zero / Kevin J. Anderson. ISBN 86-7963-085-3 COBISS.SR-ID 62212620 Potpuno nov, nekorišćen primerak (IZ KNJIŽARE) Godina izdanja: 1998 Autor: Anderson, Kevin Džej Jezik: Srpski (latinica) Povez: Meki

Izdavač : EVEREST MEDIA Pismo Latinica Povez Broš Format 12x21 Strana 176 `Zlatna knjiga` je delo epske fantastike, koje svojom turbulentnom radnjom smeštenom u Užicu krajem 80-ih, najavljuje dešavanja koja će uslediti nekoliko godina kasnije na prostorima bivše Jugoslavije. Filipovićev roman je prvi put objavljen 1988. godine i tada je ravnopravno podelio nagradu `Lazar Komarčić` sa romanom Borislava Pekića `Atlantida`. Dragan R. Filipović je do sada objavio preko trideset priča u časopisima kao što su Sirius, Alef, Znak Sagite, Sveske, Književna reč. Zastupljen je u više antologija fantastičke proze i višestruki je dobitnik nagrade `Lazar Komarčić`. Tokom 90-ih godina radio je kao strip scenarista uglavnom za strip publikacije koje su izlazile na nemačkom tržištu.

Beograd 2002. Mek povez, 260 strana. Napomena: na predlistu posveta; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R27 `Losos sumnje` je bio treća avantura apsurdističko-nihilističkog detektiva Dirka Džentlija. Šetnja kroz knjigu otkriva Adamsovu fascinantnu pojavu i čudnu sudbinu. Pošto je ispisao radio (1978-9), knjišku (1979) i TV (1981) verziju `Autostoperskog vodiča kroz galaksiju`, kojim je otvorio novo poglavlje u humorističkoj naučnoj fantastici i zadobio svetsku slavu, Adams se, oslobođen obaveza zbrinjavanja gole egzistencije, dao u aktivno uživanje sveta koji ga okružuje, udovoljavajući svojoj ljubopitljivosti i sklonostima. A kako je bio inteligentan, i vispren, mogao je sebi da dozvoli svakovrsne eksperimente i egzibicije. Tako je, u sklopu akcije `Spasite nosoroga`, nosio, sa ostalim aktivistima, maketu ove životinje na vrh Kilimandžara ili je u toplim vodama koralnog spruda u blizini Australije pokušao da uzjaše đavolsku mantu i otkrije da li ona lepše leti kroz vodu od malenog podvodnog skutera koji je takođe testirao. Adams je bio fanatični zaljubljenik u kompjutere i kupovao ih, testirao, koristio neprestano i na svakoj tački planete na kojoj bi se zadesio (boreći se sa nekompatibilnošću kablova i utičnica). Takođe je obožavao muziku `Bitlsa`, `Prokol Haruma`, Baha, voleo da čita P.G. Vudhausa, da razmišlja o svom nosu, filmovima, o tome kako Amerikanci ne umeju da pripreme dobar čaj, bio `radikalni ateista` fasciniran evolucijom, improvizovao inteligentne govore na naučnim skupovima, napravio nekoliko kompjuterskih igrica...

KAO NOV STRIP FANZIN 20 STR ZINFAN TRIPS zmcomics Eto, i novosadjani resise da naprave fanzin. Malo uspavana, da nekazem lenja, NS scena je sebe, svojom neagresivnoscu, gurnula u zapecak strip desavanja. Mnogo je tu faktora bilo u pitanju, od malodusnosti do suprostavljenih gledista na strip, od teskih vremena za ovu umetnost do potrage za nekim ko ce ih sve ujediniti, od,..do... bi se moglo nabrajati, ali najlakse je traziti izgovore a vremena su takva da ih je vrlo lako naci. Nisu vremena za strip sjajna, ali nisu bila ni onih dana kada je savremeni strip nastao, pa se taj period ipak danas zove `zlatnim godinama stripa`!? Sta to znaci? Pa, doslo je vreme da se prestane sa kukanjima i da se pocne raditi. Zato smo resili da pocnemo graditi buducnost. Izdavanjem fanzina cemo pokrenuti autore da sa vise elana krenu sa radom i da u dogledno vreme stvore odredjenu kolicinu kvalitetnih stripova koji se mogu kasnije objavljivati i u `pravoj`, ozbiljnoj, strip reviji. Zato je koncepcija ovog fanzina takva da ima za cilj prikupljanje i promovisanje strip materijala za jednu buducu strip reviju. Da li cemo to danas-sutra sami pokrenuti, ili cemo, kada se nakupi dovoljno brojeva, projekat Strip revije ponuditi nekom finansijski jacem, sto bi rekli, subjektu, je pitanje za buducnost. Za sada je cilj fanzina animiranje mladih, svakako talentovanih, autora da stvaraju i da se predstave siroj javnosti. Zasto se nas fanzin zove `ZinFan TripS`? Pa zato sto zelimo da to bude drugaciji fanzin. Cilj nam je da u njemu radimo strip serijale koji su nadasve potrebni na nasim prostorima. Nemamo za cilj da pravimo jeftinu industriju vec da se u potpunosti postuju autorski pristupi stripu, bilo da su u pitanju andergraund stripovi iliti stripovi glavnog toka (sta god svrstavali u te kategorije). Znaci stvaralacka sloboda je potpuna, jedini uslov je strip koji ima neki oblik serijalnosti, jer slozicete se (morate:) da citaoci u stripu to traze i da je to jedan od osnovnih strip elemenata. Naravno ne moraju to biti serijali sa klasicnim strip junacima, mogu to biti i serijali koji su povezani nekom osnovnom idejom ili temom kao na primer Kordejeve `zvezde` ili neki autobiografski zapisi, ili,... U ovom, prvom, broju su se nasli radovi Nebojse Bacica, Zeljka Katanica, Zlatka Milenkovica, Biljane Malesevic i Mladena Oljace.

Pilote je bio francuski strip magazin koji je izlazio od 1959. do 1989. Predstavljajući većinu najvećih francuskih ili belgijskih strip talenata svog vremena, časopis je predstavio velike serije kao što su: Asterix, Barbe-Rouge, Blueberry, Achille Talon, Valérian... Glavni autori stripova kao što su René Goscinny, Jean-Michel Charlier, Greg, Pierre Christin i Jacques Lob bili su predstavljeni u časopisu, kao i umetnici kao što su Jijé, Morris, Albert Uderzo, Jean (Mœbius) Giraud, Enki Bilal, Jean-Claude Mézières, Jacques Tardi, Philippe Druillet, Marcel Gotlib, Alexis, and Annie Goetzinger. Pilote je takođe objavio nekoliko međunarodnih talenata kao što su Hugo Pratt, Frank Bellami i Robert Crumb. Sadržaj: Numéro PC25 (01/05/1988) 100 pages - Complet Couverture Quand j`étais petit Margerin Frank Rédactionnel Le bon vieux temps Mellot Philippe, Margerin Frank Rédactionnel Rock around la B.D. Bronson Philippe, Curie Paul, Rodolphe Rédactionnel Ton au dessus Rooney Donald, Bronson Philippe, Rodolphe Dessin Quand j`étais petit Parras Antonio Gag Frank Margerin présente Léon Laclas dans l`inventaire Margerin Frank RC 6p Le grenier Gator Harry, Chenneuière Alain RC 4p Frank Margerin présente C`était le bon temps Margerin Frank RC 5p Le petit mur de l`Atlantique Denis Jean-Claude Dessin Pilotorama La cour de récré Jano RC 3p Guerre et paix Buddion, Dikion RC 2p Drame canin Cestac Florence RC 4p Désiré Gogueneau Désiré et Tamponn vont à l`école Schlingo Charlie RC 1p Jeune Albert Le jeune Albert va à l`école Chaland Yves RC 2p La compo de maths Dodo, Ben Radis RC 2p Les mots pour le dire Gibrat Jean-Pierre RC 5p Chat de Fat Freddy Le joueur de flûte d`Hamel(i)n Shelton Gilbert Rédactionnel Auteurs leur vie leur oeuvre Pierre Christin - Enki Bilal - Stan Caïman Quénot Catherine Gag Et voilà Frisky Gordon Jeux Détachez le dessin du journal... Fabrice B. Rédactionnel Stan l`aventurier Bronson Philippe RC 2p L`écoute toujours prêt Camou, Lasnier Rédactionnel Compartiment rumeurs Bronson Philippe, Curie Paul, Rodolphe Rédactionnel Ronéo et rotatives Etienne Yannick Rédactionnel Les albums de mai Bronson Philippe Rédactionnel Voyage au bout de vos collections ???? Rédactionnel Bookmaker Rodolphe Rédactionnel Nouveautés Bronson Philippe, Curie Paul, Rodolphe Gag Et voilà Frisky Gordon Rédactionnel Libraires vivent leurs fantasmes Bronson Philippe, Curie Paul, Rodolphe Rédactionnel Hier et demain Denni Michel Rédactionnel Mac Coy : les comancheros sur le sentier de la guerre Denni Michel RC 12p Le labyrinthe du dragon Font Alfonso Rédactionnel Une grand-messe d`actualité Denni Michel Rédactionnel Venues d`ailleurs Kid, Vanina Vanini Rédactionnel Visa pour des zappeurs Thévenet Jean-Marc, Denni Michel Rédactionnel Henri Chapier - Enki Bilal Vidal Guy RC 4p Génie des alpages 155 F`murrr Rédactionnel Flash-back dans la verdure Guillaume Rédactionnel Télé-ciné Farida Rédactionnel Visions de vinyle Rossi Christian Rédactionnel Calendrier des manifestations Bronson Philippe Rédactionnel Perspectives Kid Rédactionnel Le blasphème du loup Denni Michel Izdavač: Dargaud Broj strana: 100 Meki povez Biblioteka: Pilote Skladište: DU 4 Ocena: 5-. Vidi slike. Težina: 250 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija