Knjiga je dobro očuvana. ,,Nova knjiga o starcu Tadeju još jednom ga pokazuje kao istinskog svedoka pravoslavnog isihastičkog predanja i kao čovek koji je umeo da svojim savremenicima prenese živu reč utehe. Time je otac Tadej dokazao da Pravoslavlje ima neiscrpni potencijal obnavlljanja čak i u vremenima koja na prvi pogled izgledaju beznadežno. Pouka oca Tadeja nikada dosta. I ova, nova knjiga o njemu, dopunjena savetima njegovog duhovnog sina, starca Joila, pokazuje da naš život zavisi od naših pomisli i od čuvanja srca neuprljanog blatom ovog sveta. Kako žveti i raditi u vrevi, a ostati trezvenouman i tihovatelj? Praktična uputstva onoga koji je dar umno-srdačne molitve upoznao preko učenika Optine pustinje, starca Amvrosija (Kurganova).``

Knjiga je dobro očuvana. ,,Nova knjiga o starcu Tadeju još jednom ga pokazuje kao istinskog svedoka pravoslavnog isihastičkog predanja i kao čovek koji je umeo da svojim savremenicima prenese živu reč utehe. Time je otac Tadej dokazao da Pravoslavlje ima neiscrpni potencijal obnavlljanja čak i u vremenima koja na prvi pogled izgledaju beznadežno. Pouka oca Tadeja nikada dosta. I ova, nova knjiga o njemu, dopunjena savetima njegovog duhovnog sina, starca Joila, pokazuje da naš život zavisi od naših pomisli i od čuvanja srca neuprljanog blatom ovog sveta. Kako žveti i raditi u vrevi, a ostati trezvenouman i tihovatelj? Praktična uputstva onoga koji je dar umno-srdačne molitve upoznao preko učenika Optine pustinje, starca Amvrosija (Kurganova).``

Knjiga je dobro očuvana.Malo isflekana odozgo(kao na slici). ,,Nova knjiga o starcu Tadeju još jednom ga pokazuje kao istinskog svedoka pravoslavnog isihastičkog predanja i kao čovek koji je umeo da svojim savremenicima prenese živu reč utehe. Time je otac Tadej dokazao da Pravoslavlje ima neiscrpni potencijal obnavlljanja čak i u vremenima koja na prvi pogled izgledaju beznadežno. Pouka oca Tadeja nikada dosta. I ova, nova knjiga o njemu, dopunjena savetima njegovog duhovnog sina, starca Joila, pokazuje da naš život zavisi od naših pomisli i od čuvanja srca neuprljanog blatom ovog sveta. Kako žveti i raditi u vrevi, a ostati trezvenouman i tihovatelj? Praktična uputstva onoga koji je dar umno-srdačne molitve upoznao preko učenika Optine pustinje, starca Amvrosija``

О Богу и човеку – Протојереј Андреј Ткачов, 157 страница. У питањима и одговорима. Издаје: Бернар, Стари Бановци – Дунав – Београд Димензије: 15х2х21 центиметара Моје питање се тиче причешћа. Пре уласка у црквени живот, осећамо сам друштвени полет. А сад, после причешћа не осећам ништа слично. Чак бива и обрнуто: час се посвађам са женом, час нешто друго… Вероватно нешто погрешно радим? – Прво, сами помови: осећам – не осећам. Човек не треба да приморава Бога на то да му да неки осећај. једном вам је било дато да нешто осетите – Вкусите и видите, јако благ Господ (Окусите и видите да је добар Господ; Пс 33,8). Али, не треба да очекујете да ће Бог сваки пут понављати, да ће „дуплирати“ осећања која сте једном осетили приликом причешћа …

Zaboravite na gomilu kablova da biste kvalitetno slusali muziku. Putem ovog audio blututa mozete sa telefona, tableta ili PC -a preneti kvalitetan zvuk na vasu mini liniji ili ostale komponente koje imaju pojacalo. On radi dvosmerno, prima i salje audio signal putem blutut veze (Transmiter i Resiver). Ima ugradjenu bateriju i moze neprekidno da radi do 4 sata. Moze raditi i non stop preko punjaca za mobilni. Specification: Output: DC 12V 30A Bluetooth Compliance: Bluetooth V4.2, A2DP and AVRCP Transmit Range: up to 33ft / 10m Supports: Dual Stream Codec: aptX Low Latency, aptX, SBC Working Time: ﹥10H Charging Time: 2 hours ; can be used while being recharged Charging input voltage: DC 5V Power Supply: 3.7V Dimension: 5 x 2.6x0.9cm(2x1x0.3inches) Package Includes： 1 x Bluetooth Transmitter/Receiver 1 x User Manual 1 x USB charging Cable 1 x 3.5MM Audio Cable

62274) PESNIK LOGOSNOG SVEMIRA , Radmila Grujić , Čuvari Beograd 2015 , pravoslavna poezija, Radmila Grujić je rođena 14. marta 1952. godine u Sarajevu. Pravoslavni bogoslovski fakultet je upisala i završila u svojoj šestoj deceniji života i diplomirala 2009. godine. Radila je dvadeset sedam godina u “Beobanci”. Penzioner je od 2002. godine. Ovo je njena prva zbirka duhovnih pesama. Prve, mladalačke pesme objavljivala je u studentskim i drugim omladinskim časopisima. Revnosna je na bogosluženjima, aktivna i prilježna u veroučiteljskoj i misionarskoj delatnosti Crkve, pri parohijskom hramu Vaznesenja Gospodnjeg u Beogradu (Žarkovo). Stalni je saradnik “Pravoslavnog misionara”, misionarskog glasila SPC za mlade, u kome vodi veoma čitanu rubriku Višedetne hrišćanske porodice. Živi u Beogradu. U braku je i ima ćerku. Krsna slava njene porodice je Sv. Ignjatije Bogonosac (Antiohijski) tvrd povez, format 12,5 x 20,5 cm , ilustrovano u boji , ćirilica, 244 strane, potpis i posveta autorke na predlistu

Moja knjiga biblijskih priča tvrd povez 116 str ilustrovano Ovo je knjiga istinitih priča. Uzete su iz najbolje knjige na svijetu, iz Biblije. Iz priča ćeš naučiti povijest svijeta, od kada je Bog počeo stvarati do danas. Govore i što je Bog obećao učiniti u budućnosti. Knjiga predočava o čemu se radi u Bibliji. Govori o ljudima Biblije i stvarima koje su radili. Prikazuje veličanstvenu nadu vječnog života na rajskoj Zemlji, koju je Bog dao ljudima. Knjiga ima 116 priča. Grupirane su u osam dijelova. Stranica na početku svakog dijela sažima sadržaj te grupe. Priče idu redom kojim su se u povijesti događaji zbivali. Tako ćeš naučiti kada su se, u vezi s drugim zbivanjima, događale stvari u povijesti. Priče su ispričane jednostavnim jezikom. Mnogi od vas male djece moći ćete ih sami čitati. Vi roditelji, otkrit ćete koliko će se vaša mala djeca oduševiti ovim pričama, čitajući ih uvijek ponovo. Ustanovit ćete da je knjiga podjednako zanimljiva i za mlade i za stare. veoma solidno očuvana.

POKAJANJE - Natasha Grbich Pročišćavanje vaše generacijske krvne linije Исус Христ нас је купио својом крвљу и ми не припадамо сами себи. Платио је цену на Голготи за нас да дођемо у пуноћу своје судбине, али остаје наша одговорност да се предамо Богу. Морамо ДА ИЗАБРАМО да се покајемо и прекршимо све споразуме/уговоре/завете у које смо ушли путем личних грех или наслеђен од наших предака.Овај процес чишћења наших крвних лоза је дуг и захтева марљивост и истрајност. Он је то већ учинио на крсту, али ми морамо са страхом и трепетом радити своје спасење. Натасха Грбицх се ослања на више од 30 година искуства у молитви за ослобађање из крвне лозе да би нам дала смернице како то да урадимо. Ово није само књига за читање, већ приручник за рад и молитву, заједно са Светим Духом. Ако желите да пређете на нови ниво у Богу, овај приручник ће вам бити од непроцењиве вредности! Novi Sad 2023 146 str posveta na predlistu HOD. D.

GIGANT Broj 8 Modesti Blejz Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac Vanredno izdanje Eks almanaha Godina izdanja: 1983 Format: 29,5 X 21 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 128, crno-bele Strip revija Gigant, izlazila je u periodu od 1982 - 1991. godine, u izdanju `Dečijih novina` iz Gornjeg Milanovca. Svoj rad su bazirali na promociji malo poznatih ili gotovo nepoznatih junaka iz sveta stripa, na prostorima bivše YU, od kojih su najviše bili zastupljeni: Modesti Blejz, Džejms Bond, Bob Moran, Bruno Brazil, Bernard Prins itd. Modesti Blejz - Slučaj misis Drejk Modesti Blejz - Ujka Srećko Modesti Blejz - Izdajnik Modesti Blejz - Vikinzi Nova Novator Ovo je svakako najbolji britanski novinski strip i izuzetno je nacrtan, a autori su izbegli boljku ponavljanja i šablonskih priča, na isti kalup. Za nastanak i izgled Modesti najzaslužniji su Piter O’Donel, scenarista, i prvi crtač Džim Holdavej. Crtači su se posle Holdavejeve smrti 1970. smenjivali uglavnom sledeći zadatu matricu, a najveći trag posle Holdaveja ostaviće Romero, koji je strip radio osam godina, i Nevil Kolvin, koji je crtao priče od 1986. do kraja serijala, a između njih dvojice kratko su na stripu radili Džon Barns i Patrik Rajt, dok je sve priče pisao O’Donel, koji je testamentom zabranio nastavljanje stripa. Mislim da ne postoji strip revija u bivšoj SFRJ koja nije objavila bar jednu priču ovog serijala: „Stripoteka”, „Gigant” „Dečjih novina”, „Politikin zabavnik”, da pomenem samo one koji su objavili najviše epizoda. Kod nas je strip bio izuzetno popularan, čak je grupa „Bel tempo” 1992. objavila konceptualni muzički album „Modesty”. Ovo je strogo realistički strip špijunsko-kriminalnog žanra, ali sa mnogo suptilnijim pristupom od, recimo, Džemsa Bonda. Modesti neugodne situacije razrešava i upotrebom borilačkih veština i lukavstvom. Pošto je strip objavljivan u dnevnim novinama, autori su morali da poštuju pravila cenzure i izbegavaju scene koje bi se mogle protumačiti kao erotske, ali i pored toga što je zakopčana do grla, Modesti je uvek izazivala dečačke fantazije. Ona je tip čvrste, samosvesne žene, koja ne uzmiče od borbe sa muškarcima, što je možda i u skladu sa feminizmom 60-ih godina. Priče o Modesti su i dalje privlačne zbog svoje vešto vođene naracije i klasičnog, ali odličnog crteža. Različite su dužine, i to govori da je scenarista svakoj temi pristupao drugačije, ne sileći se da priču razvuče na određen broj strana. Osim stripa, O’Donel je napisao i nekoliko romana i kratkih priča o Modesti. Zanimljivo je da je Modesti uvek bila inspirativna i filmskim stvaraocima, pa postoje tri, manje uspešne ekranizacije (prva iz 1966. jeste odlična ilustracija mode Swinging Londona), dok je u novije vreme Tarantino imao ideju o filmu (ako vam je promaklo, u „Petparačkim pričama” Travolta čita ovaj strip), a Nil Gejmen je čak napisao i jedan scenario koji nije realizovan ***Odlično očuvano***

Rimljani:Kroz Milenijum Stoleća crtež:Juleus,Tekst:Furtinger *Strip 00*03-2022 Dolazak Tatara u XIII.veku na Jadran Prosvjeta Zagreb 1986.g Crtez: Jules: Julio Radilović, Tekst: Furtinger Zvonimir, Prvo izdanje 1986.g tvrd povez,latinica, 183.strana, crno bele ilustracije, većiformat: 33 x 24 cm, težina 650 .grama stanje: vrlo dobro-nema ispisivanja, čelo u gormjem delu sanirano-sve ojačano * * * strip “Kroz minula stoljeća”, vjerojatno najpoznatiji iz radionice tandema Furtinger- Jules. Epiku dolaska “prvih Hrvata” na Jadran do provale Tatara u 13. stoljeću najprije je izuzetno vješto literarno izveo Furtinger, a uz Julesovu osvjedočen minuciozni pristup “filmskom” kadriranju na stripu to se (mnogo puta reprintirano) izdanje smatra jednim od najvažnijih Julesovih radova. Povijesnu sagu Kroz minula stoljeća, koja kroz svojih pet epizoda (Neobičan izlet, Priča o prstenu /Rimljani/, Priča o fibuli /Franci/, Priča o strijeli /Tatari/ i Sjena) obuhvaća razdoblje od dolaska Hrvata na Jadran do provale Tatara u trinaestome stoljeću i predstavlja istinsko remek-djelo hrvatskoga (i svjetskog!) stripa u kojemu se Furtingerovo enciklopedijsko znanje i umijeće umjetničkog oživljavanja suhoparnih povijesnih činjenica savršeno amalgamiraju s Radilovićevom poslovičnom predanošću detaljističkome stripskom crtežu koja podrazumijeva izučavanje izvorne odjeće, scenografije i običaja određenih razdoblja do najsitnijih pojedinosti. * * * Julio Radilović - Jules (Maribor, 25. septembar 1928.), hrvatski je crtač stripa. Julio Radilović rođen je 1928. u Mariboru. Od 1939. živi u Zagrebu. Crtačko-ilustratorsku karijeru započeo je 1945. u „pismoslikarskom” (firmopisačkom) ateljeu Marija Saleta (Mario Saletto). Radilović se profesionalno bavio stripom od 1955. do 1989, kada je penzionisan. Najčešće je sarađivao sa scenaristom Zvonimirom Furtingerom. Bio je prvi predsednik Društva autora stripa Hrvatske. Učestvovao je na mnogim samostalnim i zajedničkim izložbama. Na Prvom salonu stripa u Vinkovcima dobitno je `Grand Prix`, a na Šestom Nagradu za životno delo. Uvršten je u Svetsku enciklopediju stripa Morisa Horna i u Enciklopediju hrvatske umjetnosti u izdanju Leksikografskog zavoda. Najpoznatiji je po stripovima s tematikom iz hrvatske i svetske istorije. Od 1966. godine član je ULUPUH-a. Zvonimir Furtinger rođen je 12. studenoga 1912. godine u Zagrebu gdje je 1930. godine završio trgovačku školu. Neko je vrijeme studirao povijest i arheologiju, a onda se, za vrijeme ekonomske krize, bavio različitim, često i bizarnim zanimanjima. Bio je tako trgovački putnik, grobar, rudar, svirač i pjevač, kinooperater, statističar, šef reklamnog biroa pa čak i član neke egipatske mađioničarske trupe koja je krstarila po Bliskome istoku. Poslije povratka u Zagreb radio je kao grafički radnik, a zatim postaje suvlasnik rudnika lignita, pa direktor jednoga zagrebačkog kina i na kraju, početkom Drugoga svjetskog rata.

DUHOVNI USTANAK - Ignjatije Šestakov tvrd povez kao nova potpis pret. vlasnika grafitnom Књига Духовни устанак, Јеромонаха Игњатија Шестакова из Сретењског манастира, уредника најчитанијег сајта Православие .ру, представљена у београдској Вазнесењској цркви Током 2019. године, светло дана је угледала књига изабраних беседа (55) уз два интервјуа, оца Игњатија Шестакова кроз које он даје одговор на питања из савременог живота проносећи поуке Отаца наше Свете Цркве. Издавач књиге је Бернар, из Старих Бановаца, рецензент је протонамесник Радош Младеновић, а уредник Никола Дробњаковић (Задужбина манастира Хиландара). Изванредан превод потписују Марина Тодић и Ива Бандеља. На представљању књиге у четвртак 27. фебруара 2020. године у Вазнесењској цркви отац Игњатиј је говорио о корену свих зала – среброљубљу о узроцима кризе човечанства у којем се пропагирају вредности које никада нису биле вредности, и у чијој основи је првенствено богоотпадништво,криза морала, криза породице али и комфор којим се савремени човек данас задовољава. Доносимо кратак део из књиге Духовни устанак, као и прву беседу у овој књизи, јеромонаха Игњатија Шестакова, великог подвижника на Њиви Господњој и човека који спаја и укршта путеве руског и српског народа и Руске и Српске Православне Цркве. О породици „Ако не буде породице, неће бити ни цркве. Скоро је један свештеник, врло познат и популаран, књиге су му превођење и на српски, направио социолошки преглед наших светитеља, да открије ко су били ти људи, ко су им били родитељи. И он каже да су то били сељаци који су радили од детињства, од кад су проходали одмах су нешто радили, трпели мраз, зној, глад. Тако су расли Серафим Саровски, Силуан Атонски, Сергеј Радонески у великим, вишечланим породицама. Просто, не може се светитељ родити из неке биолошке лабораторије. И зато мислим да је највећи изазов – породица, а против ње су неморал и среброљубље. Среброљубље није грех попут убиства који ће сви препознати и осудити, а кад човек тежи да заради што више пара, сви одобравају и сматрају то нормалним. А корен свих зала је среброљубље. И Јуда је продао Христа за 30 сребреника. Како данас у овом извитопереном друштву да нађемо Бога? У јеванђељу. Будите мудри као змије и смирени као голубови. То је Христос рекао. Не треба веровати свему што пласира друштво, јер у основи тог друштва стоје потрошачке компаније које све намећу, како мораш да изгледаш, шта да једеш, како да проводиш време. Основ било које рекламе су блуд, власт и среброљубље. Већина реклама се заснива на смртним гресима, а људи то гледају, упијају и троше свој живот на то. И онда нема среће, влада депресија. Човек би морао да научи да живи скромно да би могао да буде срећан. Живимо ипак у неко време слободе и морамо да је употребимо на прави начин и да нам и царска породица буде један пример за то. ( Корен свих зала је среброљубље, Интервју за портал.нет, стр. 158-164),

DC 6-18V TDA 7297 Audio Power Amplifier Module Double Channel 10-50W 2X15W 100% novi brend u izradi pojačala. Uređaj je izrađen u A klasi. Visok kvalitet na ploči sa ugrađenim pojačivačem TDA7297 sa 2 x po 15W izlazima i sinusnom snagom od 50W (iz iskustva tvrdim da možete staviti mnogo jače zvučnike i to po 2 na izlazima-ukupno 4 zvučnika i ono će lepo raditi - provereno - ugrađeno je u auto kao pojačalo i radi savršeno). Na ploči imate potenciometar, gde izlaznom veličinom signala može podesiti jačinu zvuka (može biti nezavisno od uređaja sa kog dovodite signal, što je još jedna prednost). DC radni napon: 6 do 18 V (idealno 13 volti koliko ima u automobilima sa alternatora) Veličina pločice: 4.5 x 3.3 x 2.7cm The onboard TDA7297 audio power amplifier chip, double track + 15 w, 15 w for four to eight European 10-50 w speakers use Main pin has led chip, convenient external control device, the onboard 5.08 (mm) distance between two p terminal 2 road, around a track connection output respectively The onboard dial potentiometer, output size can adjust the volume Support DC, terminal blocks, row needles 3 power input mode, the default for the DC, working voltage: 6 to 18 v Saljem sve PostExpressom pouzecem u sve gradove i sela Srbije.

Садржај Бесконачни напредак: вапијућа лаж, на коју смо се навикли, 5 Крв, 9 Вертикална координата, 12 Људи воле да се смеју, 15 Кад бих знао датум своје будуће смрти, 18 Грожђе, а не гвожђе, 20 Незнање и равнодушност, 23 Шта у политици не припада само н>ој, 27 Увек или само у посту?, 30 Мисли о срећи, 33 Поетика матурске вечери, 36 Изненађујуће ствари око нас, 39 Није ваша ствар, 43 Правилне речи, 46 Прво код домаћина, 49 Религиозна генијалност, 52 Иза великих мушкараца, 56 Оно што се не чује у буци обичног дана, 60 Фил и кора, 63 Средњовековни човек, 66 Потреба за општењем, 70 Сагоревање, 73 Радујте се, развратници покајани, 77 Какви људи ми се свиђају, 80 Суд у Чикагу. Година 1924, 84 Претече Европске уније, 87 Један београдски утисак, 91 Велики брат или свевидеће око?, 94 Питање интелигенције, 99 Човек личи, Град. Затвор у гирландама, 106 Демократске процедуре, 111 Војска краља мува, 117 У изградњи ковчега треба учествовати, 121 Индустрија спасавања од туге, 124 Благословена сложеност постојања, 128 Бог види, а ти се смиравај, 133 Свакодневна апологија поста, 136 Године зрелости, 141 Време пролази, 145 Време. наставак, 148 Јунак ћути (?), 152 Европа, 156 Задатак број један, 163 Знам — не знам, 168 Искорени грех из своје средине, 171 Исцелите се, душе лекара!, 174 Камен, папир, маказе, 178 Краљевство кривих огледала, 183 Ко коме помаже?, 186 Култура, 190 Волети људски, 195 Љубав и одговорност, 199 Љубав је поремећај, 202 Машина времена, 205 Молити се Богу и будити људе, 210 Престали смо да се молимо, 213 Инсекти, 216 Није то оно право, 222 Неекономски фактори економије, 227 Новости из Старог Рима, 231 О малим греховима и о малим добрим делима, 236 Брушење дијаманата, 240 Ослонци, 245 Одражена стварност, 249 БЕСКОНАЧНИ НАПРЕДАК: ВАПИЈУћА ЛАЖ, НА КОЈУ СМО СЕ НАВИКЛИ „Индустријски раст је стао.” „Опадају приходи предузећа.” Овим фразама неки плаше обичне грађане као децу баба Рогом. Зато, без обзира да ли човек разуме или не разуме сву ову економску талмудистику с њеним „ликдвидностима” и „фјучерсима”, саме речи „опада”, „престаје да расте”, „постоји опасност од стагнације” страшно делују на ум обичног човека. Слично као звоно које звони на узбуну. Ако се нешто чује, значи да се нешто и десило. He зна се шта је да ли је непријатељ на вратима или гори амбар али се сигурно десило. Све је то због тога што смо задојени злочиначком идејом о непрестаном напретку. Неприметно се увукла у нас с правом становника другоразредне епохе. Пили смо чај и гледали телевизију, жвакали смо сендвич и читали школски уџбеник; удисали смо ваздух и слушали радио. А за то време су се и чај, и сендвич, и ваздух напајали бунилом о бесконачном напретку, за који се могло чути на радију и телевизији, и којим су одисале књижице. Тако нам је, заједно с ваздухом и храном, ушло у крв убеђење да се свет постепено развија од горег ка бољем по строгој правој линији и нипошто другачије. И да су претходне генерадије људи, по дефиницији, биле глупље и несрећније од садашње. И да човечанство треба бескрајно да се развија, без падова и пауза. Наука, техника, врева, бука, пијаца, јурњава без предаха, вртоглавица од успеха и добити, профит, пораст ликвидности. Све нам је то у крви и подсвести.

MONAH KALIST- Milivoje M. Jovanović Povez: mek Format: 12x20 cm Banja Luka 1998 Br.strana: 157 Monah Kalist je biografska priča srpskog monaha, duhovnog čeda Vladike Nikolaja Velimirovića. Bio je veliki obnovitelj crkava i manastira, proveo decenije živeći u divljini, gde ga čak ni zmije otrovnice nisu ujedale. Hranio je medvede i isceljivao ljude, a upokojio se 1991.g. u 95. godini života, u manastiru Žiča. Mnoštvu čitalaca, ova kniga je dala odgovore na mnoga pitanja i učvrstila ih u pravoslavnoj veri. Sadržaj Dio I Mladost, 5 Dio II Monaštvo, 72 Dio III Dobar rat ratovah, trku svrših, veru održah, 185 DIO I MLADOST Kao dete želeo sam da imam konja vranca, čistokrvnog arabera, duge grive, sa belom zvezdom na čelu. Maštao sam kako ga lepog i razigranog jašem selom i džambasim, ili ga upregnutog u čeze teram po vašarima, sve pred očima ljudi koji mi zavide. U snovima sam viđao njegove kratke živahne uši, snažan vrat, bujnu grivu, milovao njegovo toplo telo prekriveno crnom dlakom koja se presijavala, čuo rzanje i vrisak, i video sebe ponosnog na njemu, u sedlu okovanom sjajnim ukrasima. Molio sam Boga da mojim roditeljima, braći i sestrama da zdravlje, a meni dobrog konja. Moji roditelji su bili na velikim mukama, jer sam tukao seosku decu i svađao se sa braćom i sestrama. Jednom sam, u ljutini i besu, udario neku devojčicu koja od toga umalo nije umrla. Neoprezno sam se zavlačio među konje i bikove i činio mnoge opasne nestašluke. U tom vremenu postili smo sve postove. Roditelji su bili pobožni, osobito majka. Svake nedelje smo išli u crkvu. Noseći najmlađe dete u naručju, majka je tada ljubila vrata crkve, zatim ikone. Mi, starija deca, činili smo isto što i ona. Sveštenika sam poštovao i plašio sam ga se kao Boga. Jednom sam smogao snage i drhteći upitao ga: `Oče, je l` da nećeš ti da usmrtiš moju majku? Je l` da ona neće da umre?`. Po završetku osnovne škole, u našem selu Kaoniku, roditelji su odlučili da nastavim učenje u gimnaziji. Nadali su se da ću tako postati obrazovaniji i svesniji i da ću se urazumiti i smiriti među meni nepoznatim i tuđim ljudima. Pristao sam jer ionako mi je bila potajna želja da se školovanjem uzdignem iznad drugih i da budem bolji od mojih seljana. Kad sam došao u Kruševac u gimnaziju, želeo sam da postanem viđen i uvažen čovek, kao što je sveštenik, ili učitelj, ili viši državni činovnik. Sveštenik mi se najviše dopadao zato što u crkvi, pred narodom, peva i drži propovedi, i što ga ljudi pozdravljaju, klanjaju mu se i ljube u ruku. Stanovao sam kod nekog kafedžije u maloj sobi uz štalu. Tu su ljudi svraćali na sat-dva, da se odmore, isprezali su konje, a amove ostavljali u moju sobu. Dok su se kiridžije, gospoda i bogati seljaci gostili pečenjem i rakijom u kafani, u mojoj sobi je mirisalo na mokru kožu, konjski znoj, prašinu; uvek je neko galamio, ili pevao, lupao, ulazio, izlazio. Tvrdo sam bio odlučio i zarekao se da završim školu. Ali mi nije bilo lako, jer sam pored učenja morao još da vučem vodu kafedžiji, da hranim njegove svinje i živinu, da cepam drva kuvarici. Sve je to bilo predviđeno dogovorom između oca i kafedžije i uračunato kao nadoknada za moj boravak u toj sobi. Slobodno vreme tako reći nisam ni imao. Sumnjao sam, opravdano, u svoga oca, da se namerno tako sporazumeo sa kafedžijom, nadajući se i verujući da će učenje i težak rad da me urazume, poprave i smire. Otac mi je davao nešto para, za džeparac, a jednom u petnaest dana donosio je piliće, jaja, sir, pekmez, sarme. Govorio mi je: `Uči, ako želiš da živiš dobro. Ako nećeš, kod mene te čeka posao: kopaćeš ili ćeš raditi kao vodeničar, i bićeš beo, prašnjav i umoran. Biraj!` Učio sam uglavnom uveče, pri slabom svetlu žiže; preko dana nisam mogao da stignem od škole i posla. Uz to, ometali su me nepoznati ljudi, meni tuđi. Zazirao sam od njihovih sumnjičavih pogleda bez ljubavi. Osećao sam radost samo kada bih, za vreme raspusta, odlazio kući u selo. Tamo mi je sve bilo poznato i drago, pa sam postajao slobodan i srećan. Hranu mi je spremala kafanska kuvarica; bila je jedra, mlada i veoma lepa žena; jedino sam nju u Kruševcu voleo. Posebno su mi ostale u sećanju njene bele i bujne grudi i oči crne i krupne. Obilazio sam oko nje, samo da joj budem u blizini, i gledao je izdaleka dok je radila. Noću sam je sanjao. Želeo sam do joj se što više približim i da se sprijateljimo. Rado sam je slušao kad je govorila i sa oduševljenjem sam radio sve što mi je naređivala. Ali sam doživeo nešto, veoma ružno, što dugo nisam mogao da zaboravim. Jednom sam je, neočekivano, zatekao na skrovitom mestu sa gazdinim sinom, koji je bio stariji od mene. LJubili su se. Videla me je i odmah krenula ka meni. Oči su joj sevnule od besa i ljutine. Uplašio sam se i potrčao brzo u svoju sobu, moleći Boga da me izbavi iz nevolje. Ali pomoći nije bilo. Utrčala je za mnom i za sobom zatvorila vrata. Obrazi su joj bili zajapureni, usne još crvene od poljubaca, kosa razbarušena, a dojke se njihale ispod tanke bluze, na brzinu zakopčane. Mirisala je na ljubav, bila je još opijena milovanjem. Prekinuta u zanosu ljubavi, i u strahu da ću drugima ispričati o njenom grehu devojačkom, približavala mi se sikćući kao zmija. Stajao sam preplašen u ćošku sobe. i gledao je, takvu, strepeći šta će se dogoditi. Zgrabila me za kosu i oborila na zemlju. Bila je jača od mene dečačića. Tukla me dugo, vrišteći: `Iskopaću ti te modre i drske oči! Nećeš ti više gledati ono što nije za gledanje! Otrovaću te. đubre malo! Crkavaćeš lagano, a od tvog smrada zgroziće se grad Kruševac!` Pritiskala mi je kolenima grudi i trbuh i šamarala me besomučno. Zapamtio sam njen bes i mržnju, i oči kojima me je probadala kao noževima. Ostao sam na podu dugo, izmrcvaren i skoro u nesvesti. To mi se desilo na samom kraju drugog razreda gimnazije. Preplašila me strašno. Bio sam siguran da će me otrovati hranom ili na neki drugi način ubiti kad joj se ukaže prilika. Sa tim uverenjem ostao sam u gradu samo još nekoliko dana, do svršetka školske godine, zatim sam pokupio svoje stvari i knjige i pobegao u selo. Ocu i majci sam rekao da sam uvideo da nisam sposoban za školovanje, da ne volim grad i da više neću, ni jedan dan, da živim u Kruševcu. Seljaci su mi se podsmevali i prepričavali kako nisam sposoban za učenje iz knjiga, nego da sam rođenjem predodređen da budem vodeničar, svinjar ili konjušar. Podsmehe sam dugo trpeo ćuteći, i razmišljao šta dalje da radim. Na kraju sam doneo odluku: u selu nipošto neću zauvek da ostanem! .... DIO II MONAŠTVO Obavljali smo u manastiru mnoge poslove. Bila mi je potrebna fizička snaga, pa sam jeo jaku hranu; telo mi je bilo snažno, skoro je nadvladavalo duh. Terani raznim potrebama, ljudi su stalno dolazili k nama, ili smo mi k njima odlazili. Odgovarao sam na mnoga pitanja; izgovarao sam podosta nepotrebnih, suvišnih reči. Jedino sam noću ostajao sam; ali tada zbog umora nisam bio sposoban za veći duhovni napor. Rasejan sam bio i uznemiren, probudile su se raznovrsne želje u meni; tako nisam mogao da se predano i s pažnjom molim, onako kako sam želeo. Mnogi monasi došli su u manastir, da bi se načinom života i stalnom molitvom približili Bogu. To su želeli, ali su bili opušteni, nedisciplinovani; zato se njihove duše nisu bogatile, i to mi je smetalo. Voleo sam uporne, vredne, razumne ljude, koji mogu u svakoj prilici da se bogate duhovno. U ratu sam navikao na borbu, red i tačnost: hteo sam da tako bude i u manastiru. Zato je ponekad dolazilo do neslaganja između braće i mene, a to nisam voleo jer nisam želeo da se ističem, da se razlikujem od drugih. Nisam hteo da živim polovično, od danas do sutra, da se ponašam kao svetski čovek, i da se od drugih kao monah razlikujem samo po odeći. U srcu sam, kao iskušenik, osetio toplinu i ljubav prema Bogu i ljudima. Taj osećaj probudio je u meni težnju, želju, da u bespoštednoj borbi prodrem u dubinu svoga bića i saznam istinu o životu, i put i svrhu svoga življenja na zemlji. Znao sam da su neki naši preci videli Gospoda i njegove svetitelje, i druge bestelesne sile. Nisam hteo, nisam mogao, da budem jedan od onih koji samo prepričavaju tuđu slavu i doživljaje; hteo sam u te priče lično da se uverim. Posle dugog učenja i razmišnjanja, uvideo sam da ću jedino u samoći, u pustinji, moći potpuno da izvršim sve ono što se od mene kao monaha tražilo. Nadao sam se, i verovao sam u to, da ću, u beskrajnom iskustvu i u čestim dodirima sa duhovnim vanvremenim čistim silama i najdubljim tajnama, steći sigurnost i tako, ispunjen nezemaljskom ljubavlju, živeti životom dostojnim čoveka. Odmah nakon monašenja, otišao sam do vladike Nikolaja i rekao mu: `Preosvećeni, odobri mi, i daj mi blagosvlov, da odem u planinu. Hoću da se usamljen, u tišini, pohrvem sa svojim telom, da saberem misli i da pokušam da se očistim i smirim. Ti znaš da sam gladovao, zebao, spavao pod vedrim nebom, i da sam preživeo mnoge nevolje i u ratu i ovde u manastiru. Verujem da ću izdržati životu samoći.` `Znam za tvoju želju, Kaliste. Verujem da će ti koristiti samoća; imaš moj blagoslov. Idi... Ali, znaj da te puštam samo na godinu dana.` Pre polaska, u Ohridu, kupio sam mengele teške dva kila, rende za glačanje drveta, sekiru, testeru, burgiju, lak za drvo, čelična slova, špic za kamen, čekić. Alat mi je bio potreban da uredim pećinu i za pravljenje krstića od drveta. Poneo sam i dva ćebeta, tri para veša, četiri kila projinog brašna, jedan lonac i dosta sapuna. U jesen 1922. godine krenuo sam u Petriljsku planinu, koja se nalazi između dve reke, Koseljske i Goleme, da u njoj molitveno tihujem. Išao sam ozaren nadom da ulazim u život pun nepredviđenih tajni. Slutio sam da me očekuje nepoznata i velika borba, i sa samim sobom i sa prirodom, sa tajanstvenim u meni i oko mene. Nisam se plašio. Bilo je to kao da sam išao prema novom rođenju u nekom drugom, boljem svetu. ... DIO III DOBAR RAT RATOVAH, TRKU SVRŠIH, VERU ODRŽAH Imao sam veliku ljubav prema Bogu i prema ljudima, i odatle sam crpeo snagu da se bori

JUNAK: Tex Willer IZDAVAČ: Zlatna Serija BROJ: 662 SCENARIJ: Gian Luigi Bonelli CRTEŽ: Aurelio Galleppini NASLOVNICA: Aurelio Galleppini Stanje: spolja kao na fotografijama, unutra odlično očuvano. Usiljena muzika iz dubina floridske džungle, groteskni likovi iz predvorja paklenih odaja... Willer se mora suočiti sa opasnim protivnikom, Mefistom! Teks Viler (engl. Tex Willer) je lik iz istoimenog italijanskog vestern stripa scenariste Đanluiđija Bonelija i crtača Aurelija Galepinija. Prva sveska stripa u Italiji objavljena je 30. septembra 1948. godine. O liku U prvim epizodama, Teks Viler sticajem okolnosti postaje odmetnik sa kodom časti: Ubiti samo u samoodbrani. U kasnijim epizodama postaje rendžer, a zatim, zahvaljujući ženidbi sa Indijankom Lilit, kćerkom poglavice Crvena Strijela, Viler postaje „Noćni orao“, poglavica Navaho Indijanaca i čuvar indijanskih zakona i običaja. Snažan, odan, nepogrešiv strijelac, neprijatelj predrasuda i diskriminacije, Viler je sklon da zanemaruje pravila. U mladosti se borio na strani Sjevera u Američkom građanskom ratu. Njegov najbolji prijatelj u rendžerskom periodu je Kit Karson. Važnu ulogu ima i Vilerov sin Kit Viler, kao i Navaho ratnik Tiger Džek. Ostali likovi u stripu su El Morisko (vještac-naučnik arapskog porijekla), Meksikanac Montales (odmetnik koji se, prije nego što je postao političar, borio protiv korumpirane vlade), kanadski traper Veliki Žan, irski bokser Pet Mekrajan, crveni mundir Džim Brandon, policijski oficir Tom Devlin, poglavica Apača Kočiz i Navaho vrač Crveni Oblak. Vilerov najpoznatiji neprijatelj je Mefisto, mađioničar koji koristi crnu magiju. Ostali negativci u stripu su Jama (Mefistov sin), Crni Tigar (malezijski princ koji mrzi bijelce i želi njihovo istrebljenje u SAD) i Proteus (može da se preruši u svakoga). Zanimljivosti Crtač Aurelio Galepini lik Teksa Vilera nacrtao je prema izgledu glumca Garija Kupera. Kit Karson je istorijska ličnost. Pravo mu je ime bilo Kristofer Hjuston Karson (1809—1868). U nekim epizodama pojavljuju se ličnosti iz američke istorije: Bufalo Bil, Kočiz, Džeronimo... Uzrečica Teksa Vilera je: Kugo (i kolero). Izdanja Prvi broj stripa pod naslovom Misteriozni totem (Il totem misterioso) izašao je u Italiji 30. septembra 1948. godine. Tokom pedesetih godina tiraž stripa je relativno mali (oko 50.000 primjeraka). Od novembra 1960. godine strip počinje izlaziti jednom mjesečno na 110 stranica, a tako izlazi i danas. Pritom su se ponovo štampale stare epizode. Šezdesetih godina Teks Viler postaje najtiražniji strip u Italiji. Danas je taj strip simbol crno-bijelog stripa u Italiji, a takođe je i najdugovječniji italijanski strip. Na području Jugoslavije strip je od 1968. do 1992. godine izdavao novosadski Dnevnik. Strip je objavljivan u Indiji, Argentini, Norveškoj, Izraelu... Strip edicija „Veseli četvrtak“ je izdavač Teksa Vilera u Srbiji. Pored Bonelija i Galepinija, na stripu su radili i scenaristi Serđo Boneli, Mauro Bozeli i Klaudio Nici, te crtači Hesus Blasko, Fabio Čiviteli, Fernando Fusko, Frančesko Gamba, Guljelmo Leteri, Karlo Rafaelo Marčelo, Vinčenco Monti, Virđilio Muci, Erio Nikolo, Hose Ortiz, Migel Anhel Repeto, Đovani Tiči i Klaudio Vila. Film o Teksu Godine 1985. godine snimljen je film Tex e il signore degli abissi (Teks i Gospodar dubine) režisera Duccio Tessaria sa Džuliano Đemom u glavnoj ulozi. Priča prikazana u filmu je transpozicija iz stripova 101–103 nastavka. Scenariste Serđo Bonelija. Film je trebalo da bude uvod u TV seriju, ali je imao vrlo malo uspeha. MG78 (N)

310 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rikna malo ostecena, sve ostalo uredno unutra u super stanju! Sa sabranim, rukom kolorisanim stripovima iz Plavog Vjesnika, i pričama Biser zla, Ukleti brod, Kišova zagonetka i Uglomi gospodar pećina. Andrija Maurović (Muo u Boki kotorskoj, 29. ožujka, 1901. – Zagreb, 2. rujna 1981.), bio je hrvatski slikar, ilustrator i crtač stripova, često zvan ocem hrvatskog stripa. Andrija Maurović rođen je 1901. godine mjestu Muo u Boki kotorskoj. Rodom Hrvat, od majke Bokeljke[1][2] i oca Slovenca (prezimena Maurowitch[2]).[3][4] Obitelj Maurović se nakon kratkog boravka u Krakovu seli u Dubrovnik[5] gdje Andrija pohađa gimnaziju. U školi se ne ističe akademskim uspjehom, ali ubrzo je opažena njegova nadarenost za crtanje. Gimnaziju je završio 1922. godine.[6] Po savjetu Iva Vojnovića, a s preporukom Ivana Meštrovića,[6] upisuje se 1923. godine na Likovnu akademiju u Zagrebu gdje je studirao do 1924. godine. Za život zarađivao je izradom ilustracija za plakate, časopise i knjige (osobito za nakladu St. Kugli). Onodobna pravila akademije branila su studentima takav rad pa Andrija ubrzo dolazi u sukob s upravom, a nešto kasnije, iako je bio među najboljim studentima crteža, napustio je studij i potpuno se posvetio ilustratorskom radu, najviše u novinama i časopisima Jutarnji list, Novosti, Koprive, Ženski svijet, Oko i Kulisa. Tiskare se jagme za njegovim radovima. Od siromaštva dospijeva do bogatuna. Ali što je zaradio to je potrošio. Samo u vrijeme svojih zlatnih godina (1936.-1938.) od zarađenoga mogao je svaki mjesec kupiti kuću. On je to radije podijelio s prijateljima, a posebice prijateljicama noći. Na dan bi radio dvije table, popušio dvije kutije cigareta, popilo bi se dvije litre vina, dvije litre rakije, dok su čitači stajali u repu očekujući nove nastavke dramatičnih i zapletenih radnji njegovih junaka.[7] S Franjom M. Fuisom 1938. godine pokrenuo je reviju Mickey strip.[8] Neumjeren u trošenju novca i vlastita života, doživio je psihički i fizički brodolom. Fizički uništen, liječen od alkohola i nikotina, bio je ubrzo i napušten. Okrenuo se proučavanju mudrih štiva, vegetarijanizmu, prirodnom životu, proglašavajući sve užitke smrtnom bolešću i sve ugode vražjim darovima koji truju duh i tijelo. Ostao je pomalo bez volje ili želje da čuje koju riječ o svojoj besmrtnosti, živcirale su ga fraze o trajanju njegova djela i životu poslije smrti. Istodobno željan ljudskih kontakata i riječi, birao je često i krive sugovornike, vjerovao svim riječima i svim obećanjima. Čak bi znao i odriješiti kesu za čovjeka koji se u njegovo ime, navodno, pobio ili koji je, pretjerano (ga) zagovarajući među samim urotnicima, neprijateljima, zaradio otpust s posla, te mu je plaćao operacije, liječenja psihičkih i fizičkih boli. Ili prodaja njegovih djela na rate, od koje bi prvu vidio, a potom više ni točne adrese, ni kupca, ni novca. Ali i nadalje je grlio ljude koje bi tek upoznao kao da su rasli s njim, a potom ih iznevjeren slao u neku stvar osamljeniji neko ikada.[7] Neko je vrijeme, nastupajući u Shakespeareovu Snu ljetnje noći, bio i glumac u Sarajevu, ali se (predvidljivo) posvadio s nekom ruskom redateljicom te napustio družinu. Glumio je i u češkom filmu koji se snimao u okolici Dubrovnika.[7] Umro je u Zagrebu 1981. godine. Pokopan je na zagrebačkome groblju Mirogoju.[9] Strip U stripovima, ma koliko imao vrsne scenariste ili uzore (Franjo M. Fuis, Krešimir Kovačić i drugi) ili ih radeći po literarnim uzorima provlači se njegova samovolja i njegovo uporno iscrtavanje crno-bijele slike svijeta Dobra i Zla. Nekim je likovima podario vlastite karakterne i fizionomijske crte (Stari Mačak — Andrija Maurović), razdijelio svijet na Svjetlo i Tminu, a svoje junake ostavio na čistini između Kulture i Prirode, izvornog i neškodljivoga divljašta na jednoj te pitomosti naravi na drugoj strani. I jedan njegov lik, Dan iz Sedme žrtve, zanimljiv je primjer toga temeljnog sukoba — lik kojemu Maurović daje za pravo da ubije sedmoricu ljudi zbog jedne kobile ili životinje koje su »mnogo bolje nego ljudi«. Sve ambivalencije i svoje naravi, mjeru Divljine i Kulture, Prirodnoga i Protuprirodnoga, nose i glavni likovi njegovih stripova (koje je, primjerice, D. Glavan pronašao u njegovu Radoslavu). Ali to je uglavnom svijet u kojemu žene u Maurovićevoj moralnoj hijerarhiji ne zauzimaju baš neka naročita mjesta, jer po njemu (poput Tarzanove družice), težeći Civilizaciji lakomisleno manipuliraju i »veslaju žedne preko vode«. Ali da sudeći o čovjeku koji je volio krajnosti ne ispadnemo amaterski psiholozi, recimo da je doista u svojem stripu znao naglasiti i sugerirati najveće dramatske naboje, iskazati onu gustoću atmosfere po kojem Divlji zapad djeluje nekako poznato i domaće. Kao da je riječ o pozornici karlovačke ili jastrebarske ravničarske sumaglice ili o vodenim parama Lonjskoga polja. Smjelo kadrirano, filmski glatko, znalačkom podjelom na krupne, srednje ili daleke planove (ili istoga motiva s raznih strana) znao je iskazati raspoloženja, a filmskom dramaturgijom i osjećajem za montažne konfiguracije svojih stripovnih naracija pojednostavnjenih dramskih zapletaja znao je ostvariti tečnost koju poznaje samo filmska traka. Uz to, znao je nepogrešivo naglasiti psihološki temelj svakoga dramskog sukoba znajući zaustaviti prizor, dati mu emocionalnu ili kontemplativnu mirnoću odvajajući se od afektivnih, nikada smirenih slika drugih autora koje govore o podvizima glavnih junaka i njihovih rješenja te najzamršenijih situacija. Maurović je prezirao taj ležerni senzacionalistički kretenizam nemogućih i sretnih ishoda. Koliko je volio izvorno promišljati scene, vidi se i po tome što je dvojici glavnih aktera u svojim vestern stripovima, konju Satanu i jahaču, pridružio i psa ili, bolje rečeno, poludivljeg vuka (Bart), sadržajno zasićujući i psihološki usložavajući scenu. Bilo kako bilo, visoke morfološke i rukopisne vrijednosti stripa, a posebice crno-bijelo crtanje karaktera njegovih junaka vizualno je i etički odgojilo generacije koji su se u školskoj klupi, »duhovno borili između stripa Stari Mačak i Lava Tolstoja« (Z. Zec).[7] Predratni stripovi Prvi mu je strip, Vjerenica mača, objavljen 1935. godine, a u sljedeće dvije godine pojavit će se velik broj Maurovićevih stripova, među kojima su: Podzemna carica Ljubavnica s Marsa Trojica u mraku Sedma žrtva Kugina jahta Gospodar zlatnih bregova Sablast zelenih močvara Ognjem i mačem Zlatarevo zlato Na oblikovanje i dramaturgiju nekih Maurovićevih stripova utjecali su i tada popularni westerni. Stvorio je galeriju likova koji će se, što je inače rijetko za Maurovića, ponavljati u nekoliko stripova: tajanstvenog pravednika Crnog Jahača, pjesnika lutalicu Polaganu Smrt i simpatičnog tvrdoglavog starca Starog Mačka. Ratno doba Strip Seoba Hrvata iz 1943. godine U doba NDH Maurović surađuje u Zabavniku braće Neugebauer i Marcela Čuklija, gdje se, između ostalog, posvećuje i nacionalnoj tematici pa su tako među njegovim djelima i: Seoba Hrvata Ahura mazda Grob u prašumi Braća Seljan Knez Radoslav Tomislav Zlatni otok (nastavio Walter Neugebauer nakon Maurovićevog odlaska u Partizane) 1945. nadalje Nakon rata, u Jugoslaviji strip biva kratkotrajno zabranjen kao `kapitalistička tvorevina koja kvari mladež`, ali već 1951. godine Maurović ponovno crta u omladinskim listovima Horizont i Horizontov zabavnik, pa se tako pojavljuju: Meksikanac Opsada Zadra Tri dječaka Jahači rumene kadulje Od 1955. godine surađuje u novopokrenutom Plavom Vjesniku gdje objavljuje Hajdučku pjesmu, a početkom šezdesetih i veći broj stripova u boji: Biser zla 1960./1961. Kišova zagonetka 1960. Djevojka sa Sijere Uglomi gospodar pećina Rankov odred i adaptaciju Šenoine Čuvaj se senjske ruke 1962./1963. Među Maurovićeve adaptacije književnih klasika spada i Grička vještica, scenaristička suradnja s Walterom Neugebauerom, objavljena u nastavcima u Večernjem listu krajem pedesetih. Posljednjih godina života Maurović napušta klasični strip i posvećuje se biblijsko-erotskim motivima. Pet godina nakon smrti, Veljko Krulčić je napravio kapitalnu monografiju Maurović sa osam njegovih remek-djela i opširnom uvodnom studijom. Monografiju je izdala Istarska naklada iz Pule. Utjecaj Njegovi su radovi ušli u sve svjetske publikacije i preglede. U Ljubljani je sedamdesetih utemeljena i nagrada Kluba devete umjetnosti koja je nosila njegovo ime (Andrija). Njegovo se ime našlo i u Svjetskoj enciklopediji stripa (World encyclopedia of comics, izd. Chelsea House Publishers, New York, 1976., str. 485.).[6][7] Spomen O Mauroviću su snimljeni dokumentarni filmovi Svaki je čovjek dobar čovjek u rđavom svijetu (1969., R. Grlić); Stari Mačak (1977.) i Povratak Starog Mačka (1979.) J. Remenara; Povodi i tragovi – čudesni svijet stripa (1985., M. Bukovčan) te Andrija Maurović ili jeza nekog drugog svijeta (1995., Ž. Ivanjek).[6] Za dostignuća u razvoju jugoslavenskoga stripa Klub devete umjetnosti dodjeljivao je od 1978. do 1988. godine Nagradu »Andrija«.[6] Uz obljetnicu rođenja 2001. godine u Republici Hrvatskoj izdana je poštanska marka s motivom Crnoga Jahača.[6] Od 29. ožujka do 29. travnja 2007. godine u galeriji Klovićevi dvori u Zagrebu bila je postavljena izložba radova Andrije Maurovića Poznato i nepoznato. Za prinos razvoju hrvatskoga stripa udruga Art 9 od 2009. godine dodjeljuje Nagradu »Andrija Maurović« za životno djelo.[6] Zanimljivosti Na 9. šahovskoj olimpijadi održanoj 1950. godine u Dubrovniku igralo se figurama koje je Maurović skicirao, a izradio drvotokar Vjekoslav Jakopović. Te su figure proglašene najboljima na svijetu zbog praktičnosti, tj. optimalnog odnosa veličine figura i veličine polja te pogodnoga prstohvata. Robert Fischer je oba svoja meča protiv Spaskog (1972., 1992.) igrao s njima. Danas se izrađuju i u plastičnoj inačici...