Kovacevic-Zoran T.Jovanovic.Institut za pozoriste,film,radio i televiziju-Fakultet dramskih umetnosti/Muzej pozorisne umetnosti Srbije,1992 godine.Mek povez,205 strana i ilustracije.Korice malo pohabane,ostalo dobro ocuvano.

MILENA DRAGIĆEVIĆ ŠEŠIĆ - UMETNOST I ALTERNATIVA IZDAVAČ. INSTITUT ZA POZORIŠTE FILM, RADIO I TELEVIZIJU STRANA. 201 MEKOG POVEZA DIMENZIJA. 24 CM STANJE. VEOMA OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 150

MP3 Player 4 GB/FM 87.5-108 MHz sa slike Nexon MP3-05 USB za skladištenje muzike, slike, video klipove. * USB 4 GB * FM radio * Voice recorder Jednu AAA 1.5V bateriju koristi. CENA PO KOMADU.

Georgij Paro diplomirao je na filozofskom fakultetu, radio je kao asistent režije na radiju, režirao je u kazalištu. Postavio je preko osamdeset prestava u kazalištima širom Jugoslavije. Izdavač Teatrološka biblioteka Povez broš Strana 216 Godina 1981

Bratislav Ljubisic - Plava linija traganja Biblioteka Nova br. 124, tvrdi povez, 140 strana Plava linija trajanja : prolegomena o Penelopinim rukama i Arijadninoj niti : srpsko slikarstvo dvadesetog veka. Sadrži tekstove izlagane u emisiji `Putevima kulture` Drugog programa Radio Beograda u periodu od oktobra 1993. do oktobra 1994.

Pavle Vasić : HRONIČAR SVOG DOBA - KATALOG - Павле Васић : хроничар свог доба : Галерија РТС, Београд, 7. мај - 15. јун 2015. / [аутор текста Љубица Миљковић] ; [фотографије Чедомир Васић ... [и др.]] AUTORI: Миљковић, Љубица, 1949- = Miljković, Ljubica, 1949- Васић, Павле, 1907-1993 = Vasić, Pavle, 1907-1993 Mek povez sa klapnom, 29cm, 31strana, ilustrovano, izdavač: RADIO TELEVIZIJA SRBIJE - Beograd

Autor: Boris Velkov Format: 14,5x20,5 Povez: broširan Br. strana: 104 U nepreglednoj šumi naručene literature, koja u našem, dvadesetprvom veku na star i poznat način tumači fabrikovane fenomene, evo jedne samonikle knjige, slatke i opore kao i tlo u vremenu u kome je nastala. Poput Lesingove „Hamburške dramaturgije“, „Palilulska dramaturgija“ Borisa Velkova nije prosta refleksija pozorišnog života piščevog grada; ona je pre svega autorsko čitanje teatra i drame iz ugla autentičnog dramskog pisca, kome je njegova poetika, a ne samo književni ukus, osnovna merna jedinica. Argument za takvo razmišljanje jeste tekst poetske radio-drame pod nazivom „Teško je satiru ne pisati“, odštampan u produžetku pozorišnih kritika. Polazeći od autorovog stava iz prve kritike da je kritičar „pre svega didaskalos – učitelj“, pa sve do zaključaka i odluka iz poslednje, dvadesetprve, svedočimo i etičkoj konstanti jednog boljeg vremena nego što je naše. „Palilulska dramaturgija“ jeste zbornik pozorišnih kritika koje je Velkov pisao sredinom prošle decenije za beogradske dvonedeljne novine za kulturu „Bestseler“ Narodne knjige. „Teško je satiru ne pisati“, radio-drama, premijerno je emitovana 07.04.2010. u produkciji Radija Beograd 2.

MP Man Mp3 player, izgubili smo kabl za punjenje Uređaj je koristila ćerka, i kako sada ne možemo da ga napunimo bez kabla, ne možemo sve da proverimo - zato je ova cena, kao da je neispravan, iako je radio dok smo imali kabl. Prednja strana uređaja je potpuno korektna, a sa donje strane je lepljiv, kao da je plastika promenila svojstva.

Muzička paleta : anegdote iz sveta muzike / Anton Eberst ; [crteži Branislav Belobrk] Hrptni naslov Anegdote anegdote Jezik srpski Godina 1971 Izdanje 2. izd. Novi Sad : [A. Eberst], 1971 , Fizički opis 148 str. : ilustr. ; 20 cm Quasi biografija: str. 117-145 Registar. Композитори -- У литератури Музичари -- У литератури Očuvanost 3 ; ima autorovu posvetu. O profesoru Eberstu EBERST Anton (Vršac, 27. april 1920 – Novi Sad, 19. februar 2005) bio je klarinetista, pedagog, muzički pisac i organizator muzičkog života u Novom Sadu. Vojnu muzičku školu završio je 1938. u Vršcu i do početka Drugog svetskog rata bio je violončelista Simfonijskog orkestra i klarinetista Reprezentativnog duvačkog orkestra Kraljeve garde u Beogradu. U periodu 1941-45. radio je kao dirigent salonskog orkestra. Među prvim muzičarima stupio je u orkestar Vojvođanskog narodnog pozorišta (1946), potom u orkestar Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Kao stalni član i u svojstvu honorarnog saradnika bio je vezan za SNP do 1960. Uporedo je svirao u Novosadskoj filharmoniji, u kojoj je najpre bio sekretar, a godinama potom potpredsednik i predsednik. Bio je i član Novosadskog kamernog orkestra i orkestra Radio Novog Sada. U Muzičkoj školi “Isidor Bajić” osnovao je Odsek za duvačke instrumente (1946) i narednih 25 godina bio nastavnik i šef tog odseka. Paralelno, diplomirao je na Nastavničkom odseku MŠ „Isidor Bajić“ (1948), a zatim je nastavio studije u Beogradu na Muzičkoj akademiji, diplomirao klarinet u klasi prof. Bruna Bruna (1953) i položio profesorski ispit (1954). Po pozivu 1958. primljen je u Radio Novi Sad za glavnog urednika muzičkog programa. U tom svojstvu, i kao direktor Umetničke produkcije, ostao je u radiju do penzionisanja (1983). Bio je selektor Festivala muzičkih umetnika Jugoslavije Dani muzike u Budvi i Svetom Stefanu i Festivala Dani muzike u Herceg Novom. Rukovodio je kao direktor Novosadskim muzičkim svečanostima NOMUS i Međunarodnim festivalom narodne muzike podunavskih zemalja. Održao je predavanja na Seminaru muzičkih pedagoga Jugoslavije. Osnivač je Novosadskog kamernog ansambla (1953), Plesnog orkestra Radio Novog Sada (1959), Novosadskog kamernog orkestra (1969), Jugoslovenskog festivala zabavne muzike Kantautori (1970), Međunarodnog festivala narodne muzike podunavskih zemalja Oj Dunave, Dunave plavi (1970), Novosadskog kamernog hora (1971) i NOMUS-a (1975). Pokrenuo je i organizovao snimanje serija gramofonskih ploča Galerija muzičkih umetnika Vojvodine (ozbiljna muzika) i Vojvodina u pesmi i igri (srpske, mađarske, slovačke, rumunske i rusinske pesme i igre), zatim albuma Sećanje na prve muzičke emisije, povodom 30-godišnjice Radio Novog Sada, te drugih reprezentativnih izdanja. Bio je dugogodišnji predsednik Udruženja muzičkih pedagoga Novog Sada, Udruženja muzičkih umetnika Vojvodine, Saveza udruženja muzičkih umetnika Jugoslavije i u dva mandata predsednik Koordinacionog odbora muzičkih saveza Jugoslavije. Objavio je 28 knjiga i udžbenika, veliki broj članaka i priloga iz istorije muzike. Autor je Muzičkog brevijara Vojvodine (1972), Vršca (1975) i Novog Sada (1994). Sastavio je više udžbenika, pretežno za klarinet i druge duvačke instrumente. Udžbenici Nastava duvačkih instrumenata (1964) i Osnovna škola za klarinet (1976) objavljeni su u Nemačkoj, a knjiga Klarinet i klarinetisti (1963) i u Poljskoj. Dobitnik je Vukove nagrade (1974), Nagrade oslobođenja Vojvodine (1978), Nagrade „Iskra kulture“ (1973), Oktobarske nagrade Novog Sada (1970. i 2002) i Specijalnog priznanja grada Vršca (2004). Odlikovan je ordenom Vuka Karadžića Drugog stepena (2004).

Jan Kišgeci: SPOMENICI KUKURUZU MARTINA JONAŠA Martin Jonaš Tvrd povez sa omotom, format: 22x23cm, 95strana, reprodukcije, izdavač: NIP NOVINSKO IZDAVAČKO TRGOVINSKO PREDUZEĆE - Novi Sad Мартин Јонаш био је наивни сликар словачког порекла из места Ковачица. Дао је значајан допринос оснивању локалне групе наивних сликара и један је од оснивача ковачичке наиве. Његова дела су била изложена на преко 300 индивидуалних и групних изложби у скоро 50 земаља света. Живео је и радио у Ковачици. Википедија

47588) SOVJETSKA KAZALIŠNA AVANGARDA , priredio Branko Donat,Cekade Zagreb 1985 , Velika edicija ideja, Knjiga 8, sadržaj: NAČELNO PROGRAMATSKI TEKSTOVI, Keržencev, Lunačarski: Narkom govori, Kolektivno stvaralaštvo, MASOVNI SPEKTAKLI, Zauzeće zimskog dvorca, Terevsat, Pustinin, Opaska Sosnovskog, Nikolaj Foregger, Igor Terentjev, Sergej Tretjakov, B.N. Jahontov, Modra bluza, Oberiuti, KAZALIŠNI KOMADI, Majakovski: Gori Moskva, Vladimir Majakovski/Osip Brik: Radio-Oktobar, Aleksandar Vvedenski, Danil Harms, Kručonih i Matjušin, tvrd povez, format 13,5 x 21,5 cm , zastitni omot, latinica, ilustrovano ,352 strane ,

Plava linija traganja - Bratislav Ljubisic - Biblioteka Nova broj 124, tvrdi povez, 140 strana -1988 godina ,retko ,mali tiraz,samo 500 primeraka Plava linija trajanja : prolegomena o Penelopinim rukama i Arijadninoj niti : srpsko slikarstvo dvadesetog veka. Sadrži tekstove izlagane u emisiji `Putevima kulture` Drugog programa Radio Beograda u periodu od oktobra 1993. do oktobra 1994. vrlo dobro oocuvana -organizovani transport podrazumeva slanje posiljke ,kao preporucenu tiskovinu VIDI SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE knjige NA LIMUNDU I KUPINDU kutija 1

VELIMIR BATA ŽIVOJINOVIĆ: SAMO ĆU DA VAS GLEDAM ŠTA RADITE UVOD JA NIKADA NEĆU UMRETI KORAĆICA NEMAM POJMA ŠTA JE TO GLUMA LULA DECA NISAM ODBIO NIJEDNU ULOGU LJUBAVNIK VALTERT TITO MOJA ZEMLJA LIZ TEJLOR POLITIKA NI ŠMAJSER MI NIŠTA NE MOŽE LJUBAV BIBLIOTEKA: BLIC BROJ STRANA: 63 IMA 48 FOTOGRAFIJA PISMO: LATINICA POVEZ: MEK, BROŠIRAN

Strujni kabl (ili kabel/kabal,kako neko kaze) za razne kucne aparate,tipa kasetofona,radio aparata,televizora,Sony play station-a,punjaca za baterije (Canon,Casio,Fuji,Nikon,Olympus,Panasonic,Pentax,Sony...),neke stampace,skenere i drugu kompjutersku opremu,itd.Pogledajte ulaz (deluje kao dva spojena kruga). NIJE za manje aparate,tipa elektricnog brijaca,masinice za sisanje/trimera i slicno. Crne boje,duzine oko 150 cm (tj. jedan ipo metar). Ocuvan,ispravan. Svi kablovi su testirani (probani) i ispravni su (rade). Mozda jedan-dva imaju neku fleku od farbe.

JU FILM DANAS broj 19 / 20, Beograd 1991, str. 187 + 167 + 144. Časopis za jugoslovenski film. Očuvanost 4. Северин М. Франић (Мурска Собота, 28. јануар 1952 — Београд, 8. април 2014) био је српски и југословенски филмолог, критичар, уредник, издавач, телевизијски аутор и књижевник.[1][2] Између осталог, оснивач је и уредник најважнијег и најдуговечнијег филмолошког часописа у Срба, YU филм данас.[3] Садржај Биографија Основну и Средњу школу завршио је у Сарајеву, где је започео студије, прво на Катедри за Општу књижевност и филозофију, а годину дана касније и на Катедри за Општу књижевност, театрологију и библиотекарство. Након шеснаест година (1960-1976) боравка у граду на Миљацки, крајем 1976. године прелази у Београд, где је живео и радио до средине 2011. године, када се пресељава у Ниш. Још за време студија, у Сарајеву, 1972, као филмски и позоришни критичар почео је да сарађује у књижевним и филмским часописима и ревијама да би, преласком у Београд, проширио сарадњу и на београдске часописе и ревије, пишући једно време и за III програм Радио-Београда, од којих су најзначајнији: Наши дани, Лица, Живот, Израз, Одјек, Синеаст, Младост, Идеје, Омладинске новине, Филмограф, Филмска култура, Рад, Књижевност, Савременик, Политика свет, Дуга, Филаж... Покренуо је 1988. године часопис за питања југословенске кинематографије и филма, YU филм данас`, чији је главни и одговорни уредник и сада. У непрекинутом континуитету до 2013. је објављено 105 бројева, као и један ванредни, укупног обима преко 24.000 штампаних страница.

JU FILM DANAS broj 24 / 25, Beograd 1992, str. 164 + dodaci. Časopis za jugoslovenski film. Očuvanost 4. Северин М. Франић (Мурска Собота, 28. јануар 1952 — Београд, 8. април 2014) био је српски и југословенски филмолог, критичар, уредник, издавач, телевизијски аутор и књижевник.[1][2] Између осталог, оснивач је и уредник најважнијег и најдуговечнијег филмолошког часописа у Срба, YU филм данас.[3] Садржај Биографија Основну и Средњу школу завршио је у Сарајеву, где је започео студије, прво на Катедри за Општу књижевност и филозофију, а годину дана касније и на Катедри за Општу књижевност, театрологију и библиотекарство. Након шеснаест година (1960-1976) боравка у граду на Миљацки, крајем 1976. године прелази у Београд, где је живео и радио до средине 2011. године, када се пресељава у Ниш. Још за време студија, у Сарајеву, 1972, као филмски и позоришни критичар почео је да сарађује у књижевним и филмским часописима и ревијама да би, преласком у Београд, проширио сарадњу и на београдске часописе и ревије, пишући једно време и за III програм Радио-Београда, од којих су најзначајнији: Наши дани, Лица, Живот, Израз, Одјек, Синеаст, Младост, Идеје, Омладинске новине, Филмограф, Филмска култура, Рад, Књижевност, Савременик, Политика свет, Дуга, Филаж... Покренуо је 1988. године часопис за питања југословенске кинематографије и филма, YU филм данас`, чији је главни и одговорни уредник и сада. У непрекинутом континуитету до 2013. је објављено 105 бројева, као и један ванредни, укупног обима преко 24.000 штампаних страница.

Žan Vilar : O pozorišnoj tradiciji ; priredio Radoslav Lazić Izdanje [2. izd.] Izdavanje Beograd : R. Lazić, 2005 , Fizički opis 88 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lazić, Radoslav, 1939-2017 = Лазић, Радослав, 1939-2017 Rouget de Lisle, Claude Joseph, 1760-1836 = Руже де Лил, Клод Жозеф, 1760-1836 Zbirka ǂBiblioteka ǂEstetika dramskih umetnosti : pozorište, film, radio, televizija, video Napomene Prevod dela: ǂDe la ǂtradition théâtrale / Jean Vilar Str. 85-87: Kralj vilovnjaka / Klod Ru Str. 88: Beleška o piscu / R. L. [Radoslav Lazić]. Predmetne odrednice Вилар, Жан, 1912-1971 Позориште Žan Vilar : Vilar, Jean, 1912-1971 = Вилар, Жан, 1912-1971 Očuvanost 4.

Priređivač: Muzej nauke i tehnike Povez: broširan Br. strana: 23 Format: 21x24 Kolor fotografije, štampano na kunstdruku! Posvećeno nastanku nauke o elektricitetu i magnetizmu sa objašnjenjima doprinosa istorijskih ličnosti koje su presudno uticale na njen razvoj. Prati se razvoj nauke od antičkog doba i prvih zapažanja pojave elektriciteta do doba kada je u poslednjoj deceniji 19. veka Tesla izumeo metode prenosa energije na daljinu. Zahvaljujući Teslinom radu ostvaren je prenos električne energije na daljinu putem provodnika, koji se do danas koristi u nepromenjenom vidu, kao i prenos radio signala. Njegovi primenjeni izumi i vizija Svetskog bežičnog sistema, temelj su savremenih tehnologija telekomunikacija i razvoja bežičnog prenosa snage.

JOVAN BIKICKI Milana Bikicki Reč je o monografiji o Jovanu Bikickom, jednom od najistaknutijih slikara (1916–1997) koji je živeo i radio na tlu Vojvodine u drugoj polovini prošlog veka. Iza njega su ostala antologijska dela rađena u ulju, pastelima, temperi, akvareli, tapiserije, vitraži... `Njegove slike, tapiserije i vitraži prerastaju u ‚vrtove’ putovanja kroz prostor i vreme. U svom dugom plodnom životu Bikicki je, ma gde se nalazio i ma gde ga je život bacao (rat, logori, sve nesreće ovog našeg napaćenog naroda), stvarao tiho i filozofski smiren gradio svoju umetnost`. 2002 Tvrd povez ćirilica 24, 308 str. Stanje kao novo. Posveta autora L,1.O.4.P.1

Odlicno ocuvana knjiga - prodaje se u stanju kao na slikama o knjizi: RTS 2013. meki povez 223 strane Radio-televizija Srbije danas je predstavila knjigu televizijskih kritika Rajka Munitića i Zorice Jevremović `Dupli pas`, koja je objavljena u ediciji `TV polica` u okviru biblioteke `Teorija i praksa`. Na promociji održanoj u Galeriji Artget u Kulturnom centru Beograda, o knjizi su govorili urednik Dragan Inđić, reditelj Gorčin Stojanović, radio i TV voditelj i novinar Dragan Ilić i Munitićeva udovica i koautorka knjige Zorica Jevremović. Inđić, koji je u biblioteci `Teorija i praksa medija` objavio već nekoliko knjiga tv kritika, objasnio je da je to specifičan žanr kritike koji se nalazi na margini u odnosu na ostale vrste (književna, filmska, muzička, pozorišna), jer se pišu nakon što je program prikazan i čitaoci neće biti u mogućnosti da se uvere u njenu tačnost, pošto su male šanse da emisija bude ponovljena. On je naglasio da knjiga u kojoj su kritike objavljivane od 1987. do 1990, a zatim od 1993. do 2009. nije samo o efemernim emisijama, već pokazuje genezu pojava koje su se pojavile tokom prelomnih godina, za ovo društvo a čiji smo mi svedoci i danas. U prvom delu, rekao je Inđić, nalaze se kritike koje pisala Zorica Jevremović a drugi deo obuhvata tekstove Ranka Munitića i dok je ona pisala sa više strasti, Munitić je otkrivao šta se zbiva u društvu i kakvi su društveni mehanizmi. Stojanović, koji je drugovao sa Munitićem i njegovom suprugom od mladosti, prepoznao je da je Jevremovićeva više pripadala televiziji, a Munitić je bio `dete filma`, pa je televiziji prilazio na ironičan, ciničan, pomalo prezriv način.

Filmsko televizijsko citanje Andrica. Delo Petra Zeca prati izložba izuzetnih umetničkih fotografija Željka Jovanovića, napravljenih u vreme snimanja filma `Znakovi` po delu Ive Andrića i u režiji Petra Zeca. Željko Jovanović, fotoreporter lista `Politika`, proteklih 25 godina objavio je više od 10.000 fotografija, više stotina naslovnih strna, radio je fotografije za filmske, televizijske i pozorišne projekte, monografije, umetničke i reklamne kataloge, prospekte, plakate. Zbog toga nije bila nimalo slučajna saradnja ovog umetničkog fotografa sa maštovitim režiserom kakav je Petar Zec. Spoj filmsko-televizijskog pristupa delu Ive Andrića i fotografija koje prate taj pristup možda na najbolji način pokazuje da proza našeg nobelovca nije od onih koje se definitivno odupiru prenošenju u drugi medij.

Dimitrije Đurković : AUTOBIOGRAFIJA POZORIŠNA BIOGRAFIJA I KOMENTARI , Pozorišni muzej Vojvodine Novi Sad 2007, str. 576. Priredio Petar Marjanović OČuvanost 4. Đurković Dimitrije, 1925-2021 OČuvanost 4. DIMITRIJE ĐURKOVIĆ (1925 – 2021) dramski reditelj, profesor univerziteta, nekadašnji direktor Drame SNP preminuo u nedelju, 5. septembra, u Beogradu Maturirao je u Prvoj muškoj gimnaziji u Bgdu (1944). Kao đak postao je 1938. član dečjeg Rodinog pozorišta. I sam je u gimnaziji i privatnom stanu organizovao pozorišne predstave, u kojima je bio pisac, reditelj i glumac. Posle oslobođenja radio je najpre kao novinar i filmski kritičar u „Politici“, Radio-Bgdu i u časopisu „Jugoslavija“ (1945-1952). Kad je osnovana Akademija za pozorišnu umetnost, postao je student prve generacije i na Odseku za režiju u klasi prof. dr Huga Klajna diplomirao 1952. Diplomsku predstavu, Dovitljivu devojku Lope de Vege, postavio je na sceni NP u Subotici. Prvi profesionalni angažman dobio je 1953. u kragujevačkom NP, gde je nastojao da sa još dva mlada reditelja, Milenkom Maričićem i Josipom Lešićem, uz podršku upravnika Ljubiše Ružića, stvara „novo pozorište“. U dve sezone režirao je četiri predstave, od kojih je poslednja (Nasledstvo Miodraga Đurđevića) izazvala protivrečne ocene i polemike u Klubu kulturnih radnika. Posle toga prešao je (1955) u SNP u NSadu, gde je sa velikim uspehom delovao do 1967 (i kasnije kao stalni gost), s tim što je dve sezone bio u beogradskom Savremenom pozorištu (1961-1963). U SNP je uživao puno poverenje upravnika Miloša Hadžića, koji je, po Đ. rečima, pripadao „velikim naslednicima Jovana Đorđevića“. U SNP je ostvario najznačajnije svoje režije i stekao ugled reditelja kojem se poveravaju najteži projekti. Kao reditelj posebno se interesovao za dela domaćih autora, naročito za tekstove koji istražuju i prezentuju Vojvodinu i XIX vek na ovom podneblju. Četiri g. je u SNP bio direktor Drame (1963-1967) i dve g. umetnički rukovodilac Veselog teatra „Ben Akiba“. Stvarao je različite oblike teatra: spektakl i kamernu igru, kabare i mjuzikl, „kutiju“ i kružni teatar, eksperiment i zabavu. Postavljao je uvek maksimalno ambiciozne ciljeve, opredeljujući se i za rizik, tako da je pored predstava vrhunskih domašaja imao i izvestan broj manje uspelih i neuspelih. Negujući kult pozorišne probe, za koji veruje da omogućava teatru da se preobraća iz kazivališta u prikazivalište, pripadao je onim retkim entuzijastima u umetnosti za koje je istraživački rad pun neizvesnosti važniji od proverenih puteva koji vode do rutinskih ostvarenja. Suština pozorišnog čina za njega je sukob kao neprekidno događanje u zajedničkom prostoru glumca i gledaoca. Zato je izuzetnu ulogu pridavao glumačkom ansamblu, sastavljanom od sposobnih i darovitih glumaca, spremnih da „igru“ uvek počnu od početka. Tražio je od njih potpunu saradnju i mnogo je polagao na pronalaženje i perfekciju čulnog znaka, pri čemu je, po njegovom uverenju, bitno da reditelj u borbi za kvalitet sačuva „vrelo srce i hladnu glavu“. Njegov pozorišni stav mogao bi se sažeto svesti na ove osnovne komponente: temeljna uloga glumca i gledaoca, motorna funkcija probe, jednaki tretman premijere i repriza, kritičnost i otpor surevnjivosti, jedinstvo timskog rada i autoriteta. Sedam njegovih predstava prikazano je na Jugoslovsnskim pozorišnim igrama u NSadu: dobio je četiri Sterijine nagrade (tri za režiju – Izbiračica, Haleluja, Familija Sofronija A. Kirića i jednu za scensku adaptaciju, Selo Sakule, a u Banatu). Dve nagrade za režiju dodeljene su mu na Susretima vojvođanskih pozorišta (Irkutska priča, Familija Sofronija A. Kirića), a dve rediteljske nagrade primio je od Udruženja dramskih umetnika Srbije (Irkutska priča; Selo Sakule, a u Banatu). Radio je i nekoliko režija u beogradskim teatrima (Jugoslovensko dramsko pozorište, Savremeno pozorište, Atelje 212) i u somborskom NP, a jula 1971. je u Katovicama, u Poljskoj, režirao Viktoriju Đorđa Lebovića. Pedagoški rad počeo je kao nastavnik glume u Srednjoj pozorišnoj školi u NSadu (1955-1957) i nastavnik za predmet Analiza teksta u Dramskom studiju SNP (1966-1968), a puni zamah ostvario je na univerzitetima u Bgdu i NSadu. Na beogradskoj Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju (potonjem Fakultetu dramskih umetnosti) izabran je 1969. za docenta pozorišne režije, 1974. za vanrednog profesora i 1979. za redovnog. U školskoj 1978/79. g. postao je, po pozivu, i profesor i šef klase prve g. režije na Akademiji umetnosti u NSadu. Nastojao je, dok se nije povukao u mirovinu, da se, u timskom radu nastavnika, u praksi ispituju problemi integralne režije (pozorište, film, televizija i radio, u okviru iste klase), ekipni rad i učenje osnovnih subjekata predstave, t. j. nastavni sistem u kojem zajednički uče i rade studenti glume i režije. G. 2007. je u izdanju Pozorišnog muzeja Vojvodine objavljena monografija Dimitrije Đurković, koju je priredio Petar Marjanović. REŽIJE: Pesma, Saputnici, Hajde da se igramo, Nebeski odred, Optimistička tragedija, Tišina šuma, Čarobnjak koji donosi kišu, Pukotina raja, Maturanti, Ženidba predsednika kućnog saveta, Izbiračica, Irkutska priča, Hamlet, Varalica u Bečeju, Večiti mladoženja, Narodni poslanik, Koštana, Haleluja, Plavi zec, Familija Sofronija A. Kirića, Gospođa ministarka, Mesečina za nesrećne, Viktorija, Zla žena, Plug i zvezde, Oskar, Selo Sakule, a u Banatu, Kaplar i car, Ta vaša priča, Bele rakete lete na Amsterdam, Galeb, Zanat gospođe Voren, Sentimentalna predstava, Zli dusi, Smrt trgovačkog putnika, Tvrdica ili Kir Janja, Heda Gabler.

Izdavač: Muzej pozorišne umetnosti Broj strana: 166 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 24 cm Ljubomir Ljuba Tadić (31. 5. 1929. - 28. 10. 2005.) je srpski pozorišni, filmski, televizijski i radio glumac, koji je uživao reputaciju jednog od najvećih imena jugoslovesnkog glumišta. Rođen je u Uroševcu 31. maja, 1929. godine. Pre upisa akademije debitovao je na sceni kragujevačkog pozorišta Joakim Vujić, 1944. godine. Zatim odlazi u Beograd, gde upisuje glumačku akademiju u klasi profesora Joze Laurenčića, 1953. Bio je član Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta u Beogradu, Jugoslovesnkog dramskog pozorišta i Ateljea 212, a igrao je u skoro svim pozorištima u bivšoj Jugoslaviji. Knjiga je dobro očuvana, izuzev što su na stranama 153 i 154, delu posvećenom filmskom stvaralaštvu Ljube Tadića, zaokruženi neki od brojeva ispred naslova filmova.

Izdavač: Likovni susret, Subotica, 1989 Edicija “Osvit” Sa posvetom autora Meki omot sa klapnama, 144 strane, bogato ilustrovano Bela Duranci (Bač, 5. jula 1931.), vojvođanski je povjesničar umjetnosti, likovni kritičar, hroničar, erudita i pisac. Radni vek je proveo u Subotici gde je radio u brojnim kulturnim ustanovama, dok je neke i sam osnovao. Bio je kustos Gradskog muzeja i zaštitar Doma kulture. Sarađivao je s Međuopštinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture. Hroničar je likovnog života preko 45 godina. Penzionisao se 1984. godine. Unatoč tome, nastavio je plodni autorski rad, postavljao izložbe, kojih je postavio na stotine. Veliki su doprinos kulturi njegova djela o vojvođanskom likovnom životu 18. i 19. stoleća, a iznimno je cenjeno njegovo poznavanje mađarske secesije u arhitekturi, prepoznatljivom obeležju grada Subotice. Godine 2001. dobio je nagradu Ferenc Bodrogvári.

TAMARA BARAČKOV NARODNO POZORIŠTE U 1O ČINOVA Predgovor - Nebojša Bradić Izdavač - Radio televizija Srbije, Beograd Godina - 2018 192 strana 20 cm Edicija - TV polica ISBN - 978-86-6195-152-7 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Umesto predgovora Prolog Smrt prvakinje Operska diva Šekspirov san Nušićev Nahod Beli labud Кlub Narodnog pozorišta Slučaj Cvetković Tajna večera Garderoberka Biblioīrafija `Knjiga prati istoimeni serijal Kulturno-umetničkog programa RTS-a. Povodom obeležavanja 150 godina postojanja Narodnog pozorišta, Kulturno-umetnički program RTS-a pripremio je dokumentarno-igrani serijal „Narodno pozorište u 10 činova“, a knjiga, pored scenarija svih epizoda sadrži veliki broj fotografija i odabrane slike iz serijala. Autor ovog jedinstvenog projekta je Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa i nekadašnji upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.