MIJA ALEKSIĆ VILOVNJAK SA ISTOČNIH STRANA Autor: Miroslav Mirković Izdavač: Armon Sanba, Beograd Godina izdanja: 2001. Broj strana: 101 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: 20x14 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Prednja korica prelomljena. Milosav „Mija” Aleksić (Gornja Crnuća, 26. septembar 1923 — Beograd, 12. mart 1995) je bio srpski pozorišni, televizijski, filmski glumac i humorista. Aleksić je rođen 1923. godine u selu Gornja Crnuća, kod Gornjeg Milanovca, od oca Velimira i majke Sinđe. U oktobru 1941. godine preživeo je masovno streljanje stanovništva u Kragujevcu. Po završenoj gimnaziji u Kragujevcu upisao je prava. Glumom se amaterski bavio još od gimnazijskih dana. Od oslobođenja, pa do 1948. godine bio je član Narodnog pozorišta u Kragujevcu. Bio je član Narodnog pozorišta u Beogradu i Jugoslovenskog dramskog pozorišta. U Narodnom pozorištu je u periodu 1949-1951. godine. Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postaje 1951. i radi sve do 1965. godine, kada se vratio u angažman u Narodno pozorište gde je i okončao svoju pozorišnu karijeru. Igrao je i u Ateljeu 212 i drugim scenama. Od 1977. godine imao je status slobodnog umetnika. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Autentičan pozorišni, filmski, estradni i radio i televizijski umetnik širokog dijapazona, kreator smešnoga protkanog setom, znao je da udahne život i u najneuverljivije tekstove. Često prekoravan da bez mere rasipa svoj talent, Aleksić ipak dostiže sam vrhunac glumačkog stvaralaštva ne samo u Nušićevim, Gogoljevim i Molijerovim komadima već i u svojim estradnim poduhvatima, proklamirajući načelo: Igraj estradu kao najveću komediju.

PETAR VOLK I POZORIŠTE - Zbornik, Muzej pozorišne umetnosti Srbije Beograd 2000, str. 289. Zbornik tekstova o Petru Volku. Očuvanost 4; ima autorovu posvetu ВОЛК Петар – позоришни критичар (Босански Петровац, 9. XI 1931 – ). Основну школу и гимназију завршио је у Бањој Луци. Студирао је на Филозофском факултету у Згбу (Група за југославенску књижевност) и дипломирао 1954. Докторирао је на Карловом универзитету у Прагу 1968. из области филмске естетике (Естетика модерне анимације). Био је уредник и критичар у више листова, часописа, радио-станица и новинских агенција, директор Фестивала југословенског филма (1966-1972), директор Музеја позоришне уметности СР Србије (1972-1978), управник Југословенског драмског позоришта (1978-1981). У оквиру Музеја позоришне уметности Србије покренуо је „Театрон“, публикацију за позоришну историју и театрологију, и био његов главни и одговорни уредник од 1974. до 1979, као и Позоришни годишњак Србије. Из области позоришне уметности објавио је књиге: Раша (1975), Миливоје Живановић (1977), Позориште без маске (1977), Позоришне критике (1978), Београдске сцене (1978) и Пера Добриновић, у издању СНП (1986). Бавио се и педагошким радом. На Факултету драмских уметности у Бгду предавао је историју филма (за доцента је изабран 1973, за ванредног професора 1974, а за редовног професора 1979). Позоришном критиком, есејистиком, теоријом и историјом бавио се од средине педесетих г. Традиционалист с наглашеном вером у континуитете развоја, он се, иако без маркантније изграђеног сопственог естетског и театарског становишта, супротстављао радикалном субјективизму и потпуном релативизовању савременог израза. Са разумевањем је подржао неколико значајних представа СНП (Страдија Домановића-Михајловића Михиза, Покондирена тиква Ј. Ст. Поповића, Чежња под брестовима О’Нила).

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Digital Print na platnu30x40 Profesionalno zategnuto na blind ram! Moze odmah da se okaci na zid bez ramljenja Digital print je slika odstampana profesionalnim bojama na ploteru namenjenom za stampu na platnu. Inace je radjena po uzoru na orginalnu sliku . Ista slika moze da se uradi i u drugim dimenzijama , i stavi na kupi odmah 35x25cm 800din 40x55cm1600din Radimo vase slike i po narudzbini Slike se izradjuju na vrhunskom ploteru zadnje generacije Canon pro-4000

GLUMAČKA ISTINA LJUBE TADIĆA Autor: Ddragana Čolić Biljanovsk Izdavač: Centar za kulturu, Mladenovac Godina izdanja: 2006 Broj strana: 64 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: 22x16 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Ljubomir Ljuba Tadić (31. 5. 1929. - 28. 10. 2005.) je srpski pozorišni, filmski, televizijski i radio glumac, koji je uživao reputaciju jednog od najvećih imena jugoslovesnkog glumišta. Rođen je u Uroševcu 31. maja, 1929. godine. Pre upisa akademije debitovao je na sceni kragujevačkog pozorišta Joakim Vujić, 1944. godine. Zatim odlazi u Beograd, gde upisuje glumačku akademiju u klasi profesora Joze Laurenčića, 1953. Bio je član Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta u Beogradu, Jugoslovesnkog dramskog pozorišta i Ateljea 212, a igrao je u skoro svim pozorištima u bivšoj Jugoslaviji. „Jedino u pozorištu `Boško Buha` nisam igrao. Nisam mogao, ovako glavat, da plašim decu.“ Godine 1956. igrao je Vladimira u Čekajući Godoa u prvoj sezoni Ateljea 212, što je ujedno bilo i prvo igranje Godoa u istočnoj Evropi. U Ateljeu 212 našao se i u svojo poslednjoj ulozi, glumeći kralja Lira par meseci pre smrti. Sa svojom trećom ženom Snežanom Nikšić, osnovao je i vodio pozorište „Magaza“ 1983. godine u Knez Mihailovoj ulici, a sa glumcem Radetom Šerbedžijom pokrenuo je privatni teatar Preduzeće za pozorišne poslove (PPP), 1990. godine. Njegovoj sahrani prisustvovali su ansambli svih pozorišta, kao i državni zvaničnici. Komemoracija je završena audio-zapisom čuvenog Sokratovog monologa iz drame “Sokratova odbrana i smrt”, koji je simbol glumačkog umeća Ljube Tadića: “No vreme je da krenemo, ja u smrt, a vi dalje kroz život. Ko od nas ide bolje, to niko ne zna.” Sahranjen je u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVOR MOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATE Mihailo-Bata Protić (1922.-Beograd-1999.-Beograd) Motiv: Serijal "Monastiri" Tehnika: Ulje na platnu Godina nastanka: 1975. Dimenzija sa ramom: 82x62 Dimenzija bez rama: 80x60 Šifra: 685 Diplomirao je na Filozofskom fakultetu ,a slikarstvom se bavio od 1950.godine.Od iste godine samostalno i grupno je izlagao u zemlji i inostranstvu.Za vreme privremenih boravaka u SAD,Francuskoj i Engleskoj odrzao je vise predavanja o srpskoj srednjovekovnoj umetnosti i jugoslovenskom slikarstvu. Dobitnik je tri nagrade za slikarstvo: -Greenwich Art Society,Greenwich,Conn:Druga nagrada za slikarstvo 1963. -Greenwich Art Society,Greenwich,Conn:Honorable mention 1964. -Rovinj:Nagrada Rovinjske kolonije 1973. Na kolektivnim izlozbama ULUSA ucestvuje od 1953.godine i jedan je od zacetnika prve slikarske kolonije u Srbiji i Negotinu.U inostranstvu je kolektivno izlagao od izlozbe u Galerie de Ventadour u Parizu 1956.godine, a kasnije izlaze u SAD, Londonu, Parizu, Italiji, Zapadnoj Nemackoj, Kanadi a stalni je gost u galerijama americke drzave Konetikat ( preko 12 izlozbi u Bruce i Stanford Museum). U inostranstvu je odrzao vise od trideset samostalnih izlozbi. Pomenimo samo neke od njih: Pariz,Galerie L'Echelle,1967.; New York,Gop Club,1963.; New York,Carnegie Hall 1968.; Avon Farmington Gallery(SAD),1972; Vindzor (Canada),A&M Gallery,1984; Yugoslav Pressand Cultural Center,New York 1992; A&M Gallery,Windsor,Ontario,1992. Samostalno je izlagao pet puta u galeriji ULUSA u Beogradu (1954-1977). Paviljon Cvijeta Zuzoric na Kalemegdanu. Izlagao je i u drugim beogradskim galerijama,i u Dubrovniku,Subotici.Ziveo je i radio u Beogradu.

Detalji predmeta Garancija Da Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Obrađujem vaše video zapise-snimke, sečenje deloava i spajanje delova video zapisa. Na primer, pošaljete mi video zapis u kome želite da vam izdvojim od 25 sekunde do 57 sekunde, ili da vam od , tri video snimka spojim u jedan snimak! Ili da vam od jednog snimka spojim delove određene a ostalo da izbacim! Sve to radim programom Bandicut, povoljno! Jedno isecanje ili spajanje košta 500 din! Uplatu vršite preko paypal ili preko žiroračuna.

Vlado Magjarević (Mađarević): KAZALIŠNE STUDIJE I - Krleža, Giraudoux, Salacrou, Flaubert-Strozzi, Izdanje autora Zagreb 1953, str. 97. Očuvanost 3. MAĐAREVIĆ, Vlado (Magjarević, Vladimir), književni i kazališni kritičar, publicist (Osijek, 13. III. 1911 — Zagreb, 22. V. 1993). Gimnaziju polazio u Osijeku i Karlovcu, maturirao kao privatist u Zagrebu 1938. Studirao pravo u Zagrebu 1938–40. i na Sorbonni, u Parizu polazio i Visoku novinarsku školu te Visoku školu društvenih znanosti; na Filozofskom fakultetu u Zagrebu apsolvirao južnoslavenske jezike i književnosti 1956. Od 1933. član SKOJ-a, od 1939. KPJ, iz koje je isključen 1940. Zbog političkoga djelovanja uhićivan, 1940. zatvoren u Lepoglavi, 1941. u Kerestincu i 1949. na Golom otoku. Od 1942. činovnik u Osijeku, od 1943. suradnik partizanskoga pokreta, na poč. 1945. priključio se partizanima. Bio urednik kulturne rubrike u Glasu Slavonije u Osijeku 1945. i u Narodnom listu u Zagrebu 1945–49, urednik dopisništva Politike 1945–47, sekretar Komiteta za kulturu i umjetnost NRH 1947, tehnički urednik i redaktor u MH 1950–60. te dramaturg i urednik kulturne i književne redakcije Radio-Zagreba 1961–67; zbog bolesti umirovljen 1966. U književnosti javio se pjesmom Smiješak proljeća (Mladost, 1930, 3). U zbirci Ogledalo vremena (1936) objavio ciklus pjesama Nalaženje smisla, koji u uspjelijim ostvarajima s humorom oslikava urbanu svakidašnjicu. Aktivizam u književnosti, za koji se zauzimao od 1931. kao suosnivač Književne akcije, promicao kao urednik 1933. mjesečnika Književni krug i suurednik almanaha Periferija (ondje objavio programatski članak Književnost i društvo o borbi protiv umjetničkoga primitivizma i malograđanštine), odgovorni urednik Književne kovačnice 1934 (zabranjeno nakon prvoga broja), izdavač i urednik Glasa omladine 1935–37. te urednik Novoga studenta 1939–40. Plodan kritičar, osvrtima, studijama, polemikama, memoarskim i dokumentarnim prinosima ostvario je znatan publicistički opus.

ORION ART BEOGRAD - 2011 - 75 STRANA, MEK POVEZ. Neokonceptualna umetnost se javlja sa mesta borderlajna. Borderlajn je na granici besmisla i raspadanja, ustrašen i užasnut, gde nema objekata, i koji mora odbaciti sebe kao abjektnog da bi krenuo na mučni uspon ka stanju subjektnosti u nekom poretku. Dok Julija Kristeva postavlja pitanje šta raditi sa tim abjektnim, jer se ono može skrenuti prema libidu, da bi se od njega načinio predmet želje, ili prema simboličkom, da bi se pretvorilo u znak ljubavi, mržnje, zanosa ili prokletstva, Hal Foster pravi lom unutar datog simboličkog poretka, eksponira ga u krizi, i otvara nove mogućnosti u savremenoj umetnosti.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Dimenzije: 30x20cm, tehnika kolaž Igumanija Efimija, rodjena kao Jasna Topolski 1965. u Beogradu je po obrazovanju akademski slikar. 1991. godine otišla je u manastir Gradac. Tamo je kao igumanija provela skoro 20 godina i napravila je svojevrsnu monaško-slikarsku koloniju. Nakon svog 50. rođendana otišla je u Francusku, u Manastir Uspenija Presvete Bogorodice. Nekadašnji motel pretvoren je u manastir. Uradio je to jedan Francuz, slikar, koji je prihvatio pravoslavlje u Ruskoj zagraničnoj crkvi i zamonašio se. Tu živi kao jedina monahinja. Oslikala je ikonostas u našoj crkvi u Antverpenu. Radila je ikonostas između ostalog u manastiru Mileševa.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine naslov: Krokodili dimenzije: 20x15cm tehnika: kolaž Igumanija Efimija, rodjena kao Jasna Topolski 1965. u Beogradu je po obrazovanju akademski slikar. 1991. godine otišla je u manastir Gradac. Tamo je kao igumanija provela skoro 20 godina i napravila je svojevrsnu monaško-slikarsku koloniju. Nakon svog 50. rođendana otišla je u Francusku, u Manastir Uspenija Presvete Bogorodice. Nekadašnji motel pretvoren je u manastir. Uradio je to jedan Francuz, slikar, koji je prihvatio pravoslavlje u Ruskoj zagraničnoj crkvi i zamonašio se. Tu živi kao jedina monahinja. Oslikala je ikonostas u našoj crkvi u Antverpenu. Radila je ikonostas između ostalog u manastiru Mileševa.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine naslov: Krokodili dimenzije: 20x15cm tehnika: kolaž Igumanija Efimija, rodjena kao Jasna Topolski 1965. u Beogradu je po obrazovanju akademski slikar. 1991. godine otišla je u manastir Gradac. Tamo je kao igumanija provela skoro 20 godina i napravila je svojevrsnu monaško-slikarsku koloniju. Nakon svog 50. rođendana otišla je u Francusku, u Manastir Uspenija Presvete Bogorodice. Nekadašnji motel pretvoren je u manastir. Uradio je to jedan Francuz, slikar, koji je prihvatio pravoslavlje u Ruskoj zagraničnoj crkvi i zamonašio se. Tu živi kao jedina monahinja. Oslikala je ikonostas u našoj crkvi u Antverpenu. Radila je ikonostas između ostalog u manastiru Mileševa.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Zdravo! Ja sam Anita, kroz kurs ćemo se voditi knjigom Fotografija Vladimira Tatarevića i konsultacijama Vaših fotografija.. (kako da ih unapredite, šta da radite bolje..) (Knjiga Vam nije potrebna, potreban je samo foto aparat i želja za rad!) (Ukoliko nemate odmah foto aparat i to je u redu, bavićemo se teorijom dok ga ne nabavite.) Časovi su online - 60min - 1500din. Ukoliko su uživo onda je veća cena. (Mogu se realizovati ako je vreme napolju adekvatno). Ukoliko kod mene idete i na časove engleskog, dobijate popust na oba. Javite mi se i zakažite svoj prvi čas!

Autor: Branka Veselinović Izdavac: Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, 2003. Mek povez, 319 str. posveta na predilistu Istinski bogat i ispunjen život glumice Branke Veselinović opisan je u knjizi `Na dnu smeha leže suze` koju je priredio dr Zoran T. Jovanović a objavio Savez dramskih umetnika Srbije, u čast 65 godina umetničkog i humanitarnog rada prvakinje Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Monografija prati glumičin život, od prvih teatarskih koraka u najranijem detinjstvu, koje je ona sama duhovito opisala na početnim stranicama knjige, ali i kroz humanitarne aktivnosti ambasadora UNICEF-a, kao i reči i razmišljanja prijatelja, novinara, kritičara i publicista njoj posvećenih. Jedna za drugom nižu se slike iz predstava, Brehtove `Majke hrabrosti`, komada koji su Branka i Mlađa Veselinović na engleskom igrali u Americi, zatim Nušićevih komada, scene i tekstovi posvećeni monodrami `Tri lista deteline`, u kojoj je Branka igrala likove tri usamljene žene, akcije Crvenog krsta, prizori `Veselih večeri` Radio Beograda, lutkarskih priredaba za decu kao i brojnih druženja i putovanja. Sve u jednoj bogatoj umetničkoj karijeri, koja je počela 1938. godine, u novosadskom Narodnom pozorištu, i u jednom životu koji aktivno traje 85 godina. `Ja sam imitirala neke ljude koji mi se nisu dopadali, i to nije bilo tako loše, počela sam da razmišljam - zašto ja ne bih karikirala i neke pojave. Tada sam počela da bivam tragač za smešnim, i da vidite, polazilo mi je za rukom! Imitirala sam, u početku stidljivo, pa posle sve slobodnije, ali sam uvek želela da to bude dobronamerno! Mislim da je to osnova za dobar smeh...` - kaže Branka Veselinović. U toj komičarskoj glumičinoj crti krije se ključ naslova knjige njoj posvećene. `Na dnu smeha leže suze` stih je Desanke Maksimović, dugogodišnje prijateljice Branke Veselinović, koji govori o pravom licu humanosti. Ona se smeje i hrabri, iako zna da nekome ko je bolestan ili usamljen nije od smeha, ali čini to iz urošenog entuzijazma, uprkos slabosti i za dobrobit života. POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=1&Prodavac=madena&Grupa=1&sSort=cena&sSmer=DESC 38

SVETLANA BOJKOVIĆ Ksenija Šukuljević Marković Str 448 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Ovo izdanje posvećeno je popularnoj dramskoj umetnici kao 21. laureatu „Dobričinog prstena“, najprestižnije glumačke nagrade koja joj je, u ovom istom pozorištu, uručena prošle godine. U obrazloženju žirija, kojim je predsedavao Mihailo Janketić, između ostalog je navedeno da je Svetlana Bojković „mnogostruko obdarena ličnost kojoj ne nedostaje nijedna dimenzija koja bi je omela da bude to što jeste; glumica prve vrste, od onih vanrednih i posebnih“. Svetlana „Ceca“ Bojković (Zemun, 14. decembar 1947) je srpska filmska, pozorišna i televizijska glumica. Bojkovićeva je diplomirala na Akademiji za pozorište, film, radio, i televiziju u Beogradu 1970. godine. Ostvarila je veliki broj uloga u pozorištu, kao i na filmu i na televiziji, od kojih treba istaći sledeće : „Pas koji je voleo vozove“ (1977), „Neka druga žena“ (1981), „Halo taksi“ (1983), „Bolji život“ (TV serija) (1987–1991), „Smrt gospođe ministarke“ (TV) (1991), „Srećni ljudi“ (TV serija) (1993–1996), „Porodično blago“ (TV serija) (1998–2001). Karijeru je započela 1967. godine, filmom Jednog dana moj Jamele, da bi deset godina kasnije ostvarila svoj najveći uspeh na filmu, zahvaljujući ulozi Mike u socijalnoj drami Pas koji je voleo vozove. Ceca je devedesetih svakako bila najveća domaća televizijska zvezda zahvaljujući ulogama u izuzetno popularnim TV serijama Siniše Pavića: najpre kao Emilija Popadić u Boljem životu, zatim kao sestra Antonija u Srećnim ljudima, i na kraju kao Valerija Gavrilović u Porodičnom blagu. Uloga glavne medicinske sestre Antonije smatra se remek-delom domaćeg glumišta. Iz braka sa glumcem Milošem Žutićem za koga se udala 1968. godine, ima kćerku, takođe glumicu Katarinu Žutić (1972). Bojkovićeva se 2011. godine udala po treći put, za diplomatu Slavka Kruljevića, ambasadora Republike Srbije u Finskoj. Naredne godine se preselila u Helsinki, i na kratko prekinula svoju karijeru...

Jovan Antula: EMOCIJE U POLITICI, Prometej Novi Sad 2012, str. 147. Očuvanost 4-. Jovan Antula je rođen 1927. godine u Beogradu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju i okončao studije telekomunikacija na Tehničkoj velikoj školi. Radio je kao naučni saradnik u Institutu `Nikola Tesla` u Beogradu, u Minhen je došao 1958. godine. О КЊИЗИ Живимо у добу кад Немачка колонизира Европу. Изјава не­мачке канцлерке: „Ниједна земља, ниједно финансијско место и ниједан финансијски продукт не сме више да остане без над­зора” значи кон­тролу и казну. За Србе је од велике важности да разумеју емотиван став данашње Европе према њима. Емоције играју централну улогу у контроли људских по­сту­пака. Мржња према суседима има корене у идентитету појединца: он се осећа као део једне фамилије, племена са истим дијалектом, једне нације. Сви остали су само суседи, потенцијални објекти мржње. Вероватно најбољи пример неуспелог покушаја супротног развоја (уједињења) нација, јесте оснивање Југославије, борба против ње и њен распад - све у току једног века. И тај процес је овде предмет испитивања. На шта личи Европа данас? Само једна мањина грађана Европе, непуних 50%, желе и одо­бра­вају чланство њихових земаља у Европи. Учешће грађана у изборима за европски парламент је још скромније - око 40%. То је база његовог легитимитета. Европљани су дакле мањина у Европи или, другим речима, Европи недостају Европљани. Већина законских прописа не потиче данас од националних пар­ламената, него од бриселске комисије. Моћ еврократа стално расте и има све више карактер монопола. Њихови прописи су обавезни за све европске земље и скупљени су у једном кодексу са шестоцифреним бројем страна. Тако вредни су еврократи. У разним земљама Европске уније нема велике разлике у ставу штампе према Србији и Србима. Разлике су у осећањима која се на читаоца преносе, и у којој форми се то чини (кратка, сензационална, псеудонаучна, подсмешљива, саркастична итд). Стога је добро да се српски читаоци, било да су за Европску унију или не упознају са ставом Немаца а и Немци са ставом Срба.

Miloš Paramentić: BOJA MRAKA, Formark Beograd 1995, str. 120. Film; Filmske kritike. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4; ima autorovu posvetu. Ugledni filmski poslenik i publicista Miloš Paramentić preminuo je 26. aprila 2019. u Beogradu. Veliki zaljubljenik u sedmu umetnost celu svoju karijeru posvetio je filmu i televiziji. Rođen je 1954. godine u Valjevu, gde je završio znamenitu Valjevsku gimnaziju. Diplomirao je 1976. etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je kasnije pohađao postdiplomske studije moderne umetnosti – filma kod velikana prof. Lazara Trifunovića. Miloš Paramentić je bio urednik Beograd filma, zatim i generalni direktor tog nekada najvećeg prikazivačkog preduzeća u našoj zemlji. U dva navrata bio je odgovorni urednik u TV Beograd (Komercijalni program i Redakcija filmskog i stranog igranog programa). Zatim je tokom devet godina bio direktor Direkcije Festa i vodio naš najpopularniji međunarodni festival Fest, kao i Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma i festival domaćih ostvarenja Sofest u Sopotu. Paramentić je objavio pet knjiga. Među njima su one filmsko-publicističkog karaktera: „Boja mraka”, „15 godina Boje mraka – Autori i glumci govore, Srpski igrani film od 1988. do 2003.”, „Deset godina Direkcije Festa”. Bio je jedan od koautora značajnog izdanja SANU i Jugoslovenske kinoteke „100 godina filma u Srbiji”. Objavio je više od 200 stručnih članaka o filmu (analiza, feljtona, kritika, razgovora, izveštaja) u časopisima i listovima NIN, Oko, Sineast, Filmograf, Večernje novosti, Blic, na Radio Beogradu… Godine 2012. objavio je i „Tri knjige u jednoj”, koju čine moderan roman u 20 priča „Rastanci i susreti”, scenario za igrani biografski film o lirici i životu Desanke Maksimović pod naslovom „Tražim pomilovanje” i autobiografija „Bilo, jednom”. U njegovom opusu su i dva televizijska projekta – „Bisko”, sa kratkim reklamno-filmskim emisijama (1986-87 ) i dokumentarno-igrana tv-serija, u 18 jednosatnih epizoda, „Boja mraka – Srpski igrani film od 1988. do 2003.”. Bio je producent dva domaća igrana filma – „Poslednji krug u Monci i „Mala”.

NA DNU SMEHA LEŽE SUZE Branka Veselinović Str 319 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi stinski bogat i ispunjen život glumice Branke Veselinović opisan je u knjizi `Na dnu smeha leže suze` koju je priredio dr Zoran T. Jovanović a objavio Savez dramskih umetnika Srbije, u čast 65 godina umetničkog i humanitarnog rada prvakinje Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Monografija prati glumičin život, od prvih teatarskih koraka u najranijem detinjstvu, koje je ona sama duhovito opisala na početnim stranicama knjige, ali i kroz humanitarne aktivnosti ambasadora UNICEF-a, kao i reči i razmišljanja prijatelja, novinara, kritičara i publicista njoj posvećenih. Jedna za drugom nižu se slike iz predstava, Brehtove `Majke hrabrosti`, komada koji su Branka i Mlađa Veselinović na engleskom igrali u Americi, zatim Nušićevih komada, scene i tekstovi posvećeni monodrami `Tri lista deteline`, u kojoj je Branka igrala likove tri usamljene žene, akcije Crvenog krsta, prizori `Veselih večeri` Radio Beograda, lutkarskih priredaba za decu kao i brojnih druženja i putovanja. Sve u jednoj bogatoj umetničkoj karijeri, koja je počela 1938. godine, u novosadskom Narodnom pozorištu, i u jednom životu koji aktivno traje 85 godina. `Ja sam imitirala neke ljude koji mi se nisu dopadali, i to nije bilo tako loše, počela sam da razmišljam - zašto ja ne bih karikirala i neke pojave. Tada sam počela da bivam tragač za smešnim, i da vidite, polazilo mi je za rukom! Imitirala sam, u početku stidljivo, pa posle sve slobodnije, ali sam uvek želela da to bude dobronamerno! Mislim da je to osnova za dobar smeh...` - kaže Branka Veselinović. U toj komičarskoj glumičinoj crti krije se ključ naslova knjige njoj posvećene. `Na dnu smeha leže suze` stih je Desanke Maksimović, dugogodišnje prijateljice Branke Veselinović, koji govori o pravom licu humanosti. Ona se smeje i hrabri, iako zna da nekome ko je bolestan ili usamljen nije od smeha, ali čini to iz urošenog entuzijazma, uprkos slabosti i za dobrobit života.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine naslov: Jadan ja tehnika: kolaž dimenzije: 20x15cm Igumanija Efimija, rodjena kao Jasna Topolski 1965. u Beogradu je po obrazovanju akademski slikar. 1991. godine otišla je u manastir Gradac. Tamo je kao igumanija provela skoro 20 godina i napravila je svojevrsnu monaško-slikarsku koloniju. Nakon svog 50. rođendana otišla je u Francusku, u Manastir Uspenija Presvete Bogorodice. Nekadašnji motel pretvoren je u manastir. Uradio je to jedan Francuz, slikar, koji je prihvatio pravoslavlje u Ruskoj zagraničnoj crkvi i zamonašio se. Tu živi kao jedina monahinja. Oslikala je ikonostas u našoj crkvi u Antverpenu. Radila je ikonostas između ostalog u manastiru Mileševa.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine nalov: Ja letim tehnika: kolaž dimenzije: 30x20cm Igumanija Efimija, rodjena kao Jasna Topolski 1965. u Beogradu je po obrazovanju akademski slikar. 1991. godine otišla je u manastir Gradac. Tamo je kao igumanija provela skoro 20 godina i napravila je svojevrsnu monaško-slikarsku koloniju. Nakon svog 50. rođendana otišla je u Francusku, u Manastir Uspenija Presvete Bogorodice. Nekadašnji motel pretvoren je u manastir. Uradio je to jedan Francuz, slikar, koji je prihvatio pravoslavlje u Ruskoj zagraničnoj crkvi i zamonašio se. Tu živi kao jedina monahinja. Oslikala je ikonostas u našoj crkvi u Antverpenu. Radila je ikonostas između ostalog u manastiru Mileševa.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Vuka Dukić Dis Godina nastanka:1967 Dimenzija sa ramom: 128x92cm Dimenzija bez rama: 114x 78cm Tehnika: Ulje na platnu Vrhunska srpska slikarka. Bila je udata za direktora pozorišta u Rusiji gde je živela do 1917., kada se zbog oktobarske revolucije vraća u Srbiju u Beograd. Tu je slikala i radila do smrti. Jedine podatke o slikarki je Imao novinar Miloš Vasić koji je imao nekoliko njenih slika. Vuka je bila bliska prijateljica sa majkom Miloša Vasića koja je imala krojački salon u Kosovskoj ulici u Beogradu. Na žalost odlskom G-dina Vasića otišli su i bilo kakvi podatci o slikarki. Šifra:208

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine naslov: Evo bolja fotka dimenzije: 30x20cm tehnika: kolaž Igumanija Efimija, rodjena kao Jasna Topolski 1965. u Beogradu je po obrazovanju akademski slikar. 1991. godine otišla je u manastir Gradac. Tamo je kao igumanija provela skoro 20 godina i napravila je svojevrsnu monaško-slikarsku koloniju. Nakon svog 50. rođendana otišla je u Francusku, u Manastir Uspenija Presvete Bogorodice. Nekadašnji motel pretvoren je u manastir. Uradio je to jedan Francuz, slikar, koji je prihvatio pravoslavlje u Ruskoj zagraničnoj crkvi i zamonašio se. Tu živi kao jedina monahinja. Oslikala je ikonostas u našoj crkvi u Antverpenu. Radila je ikonostas između ostalog u manastiru Mileševa.

Uroš Dujšin: TEORIJA NOVOG SOCIJALIZMA J. K. GALBRAITHA, Globus Zagreb / Pravni fakultet Zagreb 1989, tvrdi povez, omot, str.292. Studija o delu Džona Keneta Galbarjta. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4. Dujšin, Uroš, hrvatski ekonomist (Beograd, 13. II. 1935 – Zagreb, 19. I. 2019). Diplomirao (1959) i doktorirao (1985) na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Specijalizirao je komparativnu ekonomiju u Luxembourgu te u SAD-u (na Harvardu i u Williamstownu). Od 1960. radio na Pravnom fakultetu u Zagrebu; od 1987. profesor ekonomske politike; dekan (1997–99). Autor mnogobrojnih radova s područja međunarodne trgovine i međunarodnih ekonomskih odnosa. Glavna djela: Novi socijalizam Johna Kennetha Galbraitha (1989), Osnove ekonomike (koautor, 1990). Džon Kenet Galbrajt RK (15. oktobar 1908 — 29. april 2006), takođe poznat kao Ken Galbrajt, bio je ekonomista kanadskog porekla, javna ličnost i diplomata, kao i vodeći zagovornik američkog liberalizma 20. veka. Njegove knjige o ekonomskim temama su bile bestseleri od pedesetih godina pa sve do dvehiljaditih, tokom kojih je Galbrajt poprimio ulogu javnog intelektualca. Kao ekonomista, težio je ka post-Kejnesijanskoj ekonomiji sa institucionalne perspektive[2][3]. Galbrajt je bio dugogodišnji član univerziteta na Harvardu, gde je i predavao pola veka kao profesor ekonomije[4]. Bio je plodan autor. Napisao je približno pedeset knjiga, uključujući nekoliko novela, a objavio je i više od hiljadu artikala i eseja o raznim temama. Među njegovim radovima se nalazi trilogija o ekonomiji, Američki kapitalizam (1952), Bogato društvo (1958), kao i Nova industrijska država (1967). Neki njegovi radovi su bili kritikovani od strane ekonomista kao što su Milton Fridman, Pol Krugman i Robert Solou. Galbrajt je bio aktivan u politici, kao član Demokratske stranke, služeći u administraciji Frenklina D. Ruzvelta, Harija Trumana, Džona F. Kenedija i Lindona B. Džonsona. Služio je kao ambasador Amerike u Indiji za vreme Kenedijevog administracije. Njegov politički aktivizam, liberalno mišljenje i otvorenost su mu doneli veliku slavu za vreme života[5][6]. Galbrajt je bio jedan od retkih koji je dobio Medalju slobode (1946) i Predsedničku medalju slobode (2000) za svoju službu i doprinos nauci. Vlast u Francuskoj ga je imenovala za Commandeur de la Legion d honneur.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Krinka Belić- (Vrnjačka Banja 1921 – Beograd, 2000) Tehnika: Gvaš na papiru Motiv: Sen Trope Dimenzija sa ramom:54x69,5cm Dimenzija bez rama: 46,5x61,5cm Godina nastanka: Oko 1977. Šifra:837 Krinka Belić je rodjena u Vrnjačkoj Banji. Pohadjala je Školu za primenjenu umetnost, u klasi profesora Svetislava Lukića, a podučavali su je Zora Petrović, Milo Milunović i Jovan Bijelić. Posle rata udala se za slikara Božu Ilića sa kojim je provela 15 godina. Od 1960. živela je i radila u Parizu. Borba za opstanak, primorala ju je da crta portrete na Monmartru, ali je celog svog života u potpunosti bila predana slikarstvu. Kritičar Žan Katlen je zapazio 1970. da Belić u svojim delima otkriva i objedinjuje svoje srpsko sa grčko-vizantijskim nasleđem. Izlagala je u Beogradu, Parizu, Tulonu, Minhenu. Bila je član ULUSa

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Unikatne ikone po narudžbi Izrađujem ikone sa pažnjom i ljubavlju, pružajući svakoj ikoni posebnu pažnju. Sve ikone su izrađene metodom kaširanja, što garantuje kvalitet i trajnost. Cenovnik: - Ikone sa zlatotiskom: - 30x40cm: 1199 din - 22x32cm: 999 din - 10,5x14cm: 699 din Moguće su samo sledeći svetitelji sa zlatotiskom: Sv. Bogorodica Trojeručica Sv. Bogorodica Sv. Petka Sv. Jovan Sv. Nikola Sv. Djordje-Djurdjevdan Gospod-Isus Hrist Sv. Mihajlo ___________________________ - Obične ikone: - 21x30cm: 500 din - 30x42cm: 900 din (izbegavam da radim ove dimenzije) Moguće su sve ikone za koje mogu da pronađem sliku. Napomena: Plaćanje je avansno. Za izradu ikona potrebno je malo duže vreme, ali svakako ću vas obavestiti čim pošaljem paket. Dostava: Pakete šaljemo postexpresom, a moguće je slanje kao cc paket radi manje poštarine. Vaše želje i potrebe su mi prioritet. Kontaktirajte me kako bismo zajedno stvorili ikonu koja će odisati duhovnošću i lepotom.

NOVO! ! ! HANDMADE Idealan i originalan poklon, ručno pleteni privezak za goste na venčanju koji će sve goste podsećati na najlepši dan u životu mladenaca ili krštenju, punoletstvu, devojačko-momačkoj večeri i raznim drugim proslavama. . . Makrame tehnikom pletenja su urađeni privesci od čistog pamuka koji se češlja, izbor boje birate sami, kao i oblik figure koja će biti ispletena (ovde na slikama je: andjeo, srce i dva spojena cveta), veličine 5x16cm. Postavljeni su na tvdom hamer-papiru, sami birate tekst koji će biti ispisan kao i sliku koja se štampa kao detalj (u ovom slučaju palma), upakovani u čvrst celofan, veličina poklona je 10x20cm. Cena bez štampe slike i teksta, je 120 dinara. Primam razne predloge i ideje, radim veći broj komada, sve po dogovoru. Postoji mogućnost: - slanje putem kurisrske službe post express i plaćanje pouzećem. - uplatom na moj tekući račun i slanje CC pošiljke, pri preuzimanu se plaća cena ptt usluge, - lično preuzimanje u centru Beograda ili u Mladenovcu, po dogovoru.