DINULOVIĆI - Vera Crvenčanin Dinulovići Pozorišni život Autor: Vera Crvenčanin Izdavač: Muzej pozorišne umetnosti, Beograd Godina izdanja: 1997. Broj strana: 202 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: 20x14 Stanje kao na slici. Veoma dobro očuvana. Vera Crvenčanin Kulenović (Novi Sad, 24. decembar 1920 — Beograd, 23. januar 2013) prva je žena filmski reditelj u Jugoslaviji. Završila je Akademiju za pozorište i film, odsek režija. Umetnički rad Vere Crvenčanin započinje u NOB-u u toku Drugog svetskog rata. Kao borac Kosmajskog odreda, Beogradskog bataljona i Dvanaeste krajiške brigade, brine o kulturnom i obrazovnom životu saboraca. Avgusta 1942. godine, na belom konju i s pesnicom na čelu, prva je ušla u oslobođeni Drvar, nakon što su proleterske jedinice, većinom sastavljene od boraca iz Srbije, potukle ustašku vojsku. Profesionalnu karijeru započinje 1944. godine, kao glumica u `Centralnoj pozorišnoj grupi BIH`, i nastavlja je u Narodnom pozorištu u Sarajevu. Prvu špicu, na dokumentarnom filmu `Beogradski univerzitet` potpisala je 1948. godine, za Avala filma. Nakon toga je usledilo još mnogo kratkometražnih filmova koje je Vera Crvenčanin stvarala kao reditelj te filmske kuće. Od 1953. godine radila je kao samostalni umetnik. Pisala je monodrame, scenarija, dramatizacije književnih dela i više zapaženih knjiga iz pozorišne prošlosti. Dobitnica je Sterijine nagrade za dramatizaciju TV drame `Na rubu pameti` iz 1981. godine (režija Slavoljub Stefanović Ravasi), rađene prema istoimenom romanu Miroslava Krleže iz 1964. godine. Jedno vreme radila je u televiziji Novi Sad kao scenarista i reditelj. Vera Crvenčanin Kulenović preminula je u januaru 2013 godine. Sahranjena je na groblju Orlovača, u Beogradu.

ORION ART BEOGRAD - 2011 - 75 STRANA, MEK POVEZ. Neokonceptualna umetnost se javlja sa mesta borderlajna. Borderlajn je na granici besmisla i raspadanja, ustrašen i užasnut, gde nema objekata, i koji mora odbaciti sebe kao abjektnog da bi krenuo na mučni uspon ka stanju subjektnosti u nekom poretku. Dok Julija Kristeva postavlja pitanje šta raditi sa tim abjektnim, jer se ono može skrenuti prema libidu, da bi se od njega načinio predmet želje, ili prema simboličkom, da bi se pretvorilo u znak ljubavi, mržnje, zanosa ili prokletstva, Hal Foster pravi lom unutar datog simboličkog poretka, eksponira ga u krizi, i otvara nove mogućnosti u savremenoj umetnosti.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Dimenzije: 30x20cm, tehnika kolaž Igumanija Efimija, rodjena kao Jasna Topolski 1965. u Beogradu je po obrazovanju akademski slikar. 1991. godine otišla je u manastir Gradac. Tamo je kao igumanija provela skoro 20 godina i napravila je svojevrsnu monaško-slikarsku koloniju. Nakon svog 50. rođendana otišla je u Francusku, u Manastir Uspenija Presvete Bogorodice. Nekadašnji motel pretvoren je u manastir. Uradio je to jedan Francuz, slikar, koji je prihvatio pravoslavlje u Ruskoj zagraničnoj crkvi i zamonašio se. Tu živi kao jedina monahinja. Oslikala je ikonostas u našoj crkvi u Antverpenu. Radila je ikonostas između ostalog u manastiru Mileševa.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine naslov: Krokodili dimenzije: 20x15cm tehnika: kolaž Igumanija Efimija, rodjena kao Jasna Topolski 1965. u Beogradu je po obrazovanju akademski slikar. 1991. godine otišla je u manastir Gradac. Tamo je kao igumanija provela skoro 20 godina i napravila je svojevrsnu monaško-slikarsku koloniju. Nakon svog 50. rođendana otišla je u Francusku, u Manastir Uspenija Presvete Bogorodice. Nekadašnji motel pretvoren je u manastir. Uradio je to jedan Francuz, slikar, koji je prihvatio pravoslavlje u Ruskoj zagraničnoj crkvi i zamonašio se. Tu živi kao jedina monahinja. Oslikala je ikonostas u našoj crkvi u Antverpenu. Radila je ikonostas između ostalog u manastiru Mileševa.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine naslov: Krokodili dimenzije: 20x15cm tehnika: kolaž Igumanija Efimija, rodjena kao Jasna Topolski 1965. u Beogradu je po obrazovanju akademski slikar. 1991. godine otišla je u manastir Gradac. Tamo je kao igumanija provela skoro 20 godina i napravila je svojevrsnu monaško-slikarsku koloniju. Nakon svog 50. rođendana otišla je u Francusku, u Manastir Uspenija Presvete Bogorodice. Nekadašnji motel pretvoren je u manastir. Uradio je to jedan Francuz, slikar, koji je prihvatio pravoslavlje u Ruskoj zagraničnoj crkvi i zamonašio se. Tu živi kao jedina monahinja. Oslikala je ikonostas u našoj crkvi u Antverpenu. Radila je ikonostas između ostalog u manastiru Mileševa.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Zdravo! Ja sam Anita, kroz kurs ćemo se voditi knjigom Fotografija Vladimira Tatarevića i konsultacijama Vaših fotografija.. (kako da ih unapredite, šta da radite bolje..) (Knjiga Vam nije potrebna, potreban je samo foto aparat i želja za rad!) (Ukoliko nemate odmah foto aparat i to je u redu, bavićemo se teorijom dok ga ne nabavite.) Časovi su online - 60min - 1500din. Ukoliko su uživo onda je veća cena. (Mogu se realizovati ako je vreme napolju adekvatno). Ukoliko kod mene idete i na časove engleskog, dobijate popust na oba. Javite mi se i zakažite svoj prvi čas!

Autor: Branka Veselinović Izdavac: Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, 2003. Mek povez, 319 str. posveta na predilistu Istinski bogat i ispunjen život glumice Branke Veselinović opisan je u knjizi `Na dnu smeha leže suze` koju je priredio dr Zoran T. Jovanović a objavio Savez dramskih umetnika Srbije, u čast 65 godina umetničkog i humanitarnog rada prvakinje Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Monografija prati glumičin život, od prvih teatarskih koraka u najranijem detinjstvu, koje je ona sama duhovito opisala na početnim stranicama knjige, ali i kroz humanitarne aktivnosti ambasadora UNICEF-a, kao i reči i razmišljanja prijatelja, novinara, kritičara i publicista njoj posvećenih. Jedna za drugom nižu se slike iz predstava, Brehtove `Majke hrabrosti`, komada koji su Branka i Mlađa Veselinović na engleskom igrali u Americi, zatim Nušićevih komada, scene i tekstovi posvećeni monodrami `Tri lista deteline`, u kojoj je Branka igrala likove tri usamljene žene, akcije Crvenog krsta, prizori `Veselih večeri` Radio Beograda, lutkarskih priredaba za decu kao i brojnih druženja i putovanja. Sve u jednoj bogatoj umetničkoj karijeri, koja je počela 1938. godine, u novosadskom Narodnom pozorištu, i u jednom životu koji aktivno traje 85 godina. `Ja sam imitirala neke ljude koji mi se nisu dopadali, i to nije bilo tako loše, počela sam da razmišljam - zašto ja ne bih karikirala i neke pojave. Tada sam počela da bivam tragač za smešnim, i da vidite, polazilo mi je za rukom! Imitirala sam, u početku stidljivo, pa posle sve slobodnije, ali sam uvek želela da to bude dobronamerno! Mislim da je to osnova za dobar smeh...` - kaže Branka Veselinović. U toj komičarskoj glumičinoj crti krije se ključ naslova knjige njoj posvećene. `Na dnu smeha leže suze` stih je Desanke Maksimović, dugogodišnje prijateljice Branke Veselinović, koji govori o pravom licu humanosti. Ona se smeje i hrabri, iako zna da nekome ko je bolestan ili usamljen nije od smeha, ali čini to iz urošenog entuzijazma, uprkos slabosti i za dobrobit života. POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=1&Prodavac=madena&Grupa=1&sSort=cena&sSmer=DESC 38

SVETLANA BOJKOVIĆ Ksenija Šukuljević Marković Str 448 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Ovo izdanje posvećeno je popularnoj dramskoj umetnici kao 21. laureatu „Dobričinog prstena“, najprestižnije glumačke nagrade koja joj je, u ovom istom pozorištu, uručena prošle godine. U obrazloženju žirija, kojim je predsedavao Mihailo Janketić, između ostalog je navedeno da je Svetlana Bojković „mnogostruko obdarena ličnost kojoj ne nedostaje nijedna dimenzija koja bi je omela da bude to što jeste; glumica prve vrste, od onih vanrednih i posebnih“. Svetlana „Ceca“ Bojković (Zemun, 14. decembar 1947) je srpska filmska, pozorišna i televizijska glumica. Bojkovićeva je diplomirala na Akademiji za pozorište, film, radio, i televiziju u Beogradu 1970. godine. Ostvarila je veliki broj uloga u pozorištu, kao i na filmu i na televiziji, od kojih treba istaći sledeće : „Pas koji je voleo vozove“ (1977), „Neka druga žena“ (1981), „Halo taksi“ (1983), „Bolji život“ (TV serija) (1987–1991), „Smrt gospođe ministarke“ (TV) (1991), „Srećni ljudi“ (TV serija) (1993–1996), „Porodično blago“ (TV serija) (1998–2001). Karijeru je započela 1967. godine, filmom Jednog dana moj Jamele, da bi deset godina kasnije ostvarila svoj najveći uspeh na filmu, zahvaljujući ulozi Mike u socijalnoj drami Pas koji je voleo vozove. Ceca je devedesetih svakako bila najveća domaća televizijska zvezda zahvaljujući ulogama u izuzetno popularnim TV serijama Siniše Pavića: najpre kao Emilija Popadić u Boljem životu, zatim kao sestra Antonija u Srećnim ljudima, i na kraju kao Valerija Gavrilović u Porodičnom blagu. Uloga glavne medicinske sestre Antonije smatra se remek-delom domaćeg glumišta. Iz braka sa glumcem Milošem Žutićem za koga se udala 1968. godine, ima kćerku, takođe glumicu Katarinu Žutić (1972). Bojkovićeva se 2011. godine udala po treći put, za diplomatu Slavka Kruljevića, ambasadora Republike Srbije u Finskoj. Naredne godine se preselila u Helsinki, i na kratko prekinula svoju karijeru...

Miloš Paramentić: BOJA MRAKA, Formark Beograd 1995, str. 120. Film; Filmske kritike. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4; ima autorovu posvetu. Ugledni filmski poslenik i publicista Miloš Paramentić preminuo je 26. aprila 2019. u Beogradu. Veliki zaljubljenik u sedmu umetnost celu svoju karijeru posvetio je filmu i televiziji. Rođen je 1954. godine u Valjevu, gde je završio znamenitu Valjevsku gimnaziju. Diplomirao je 1976. etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je kasnije pohađao postdiplomske studije moderne umetnosti – filma kod velikana prof. Lazara Trifunovića. Miloš Paramentić je bio urednik Beograd filma, zatim i generalni direktor tog nekada najvećeg prikazivačkog preduzeća u našoj zemlji. U dva navrata bio je odgovorni urednik u TV Beograd (Komercijalni program i Redakcija filmskog i stranog igranog programa). Zatim je tokom devet godina bio direktor Direkcije Festa i vodio naš najpopularniji međunarodni festival Fest, kao i Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma i festival domaćih ostvarenja Sofest u Sopotu. Paramentić je objavio pet knjiga. Među njima su one filmsko-publicističkog karaktera: „Boja mraka”, „15 godina Boje mraka – Autori i glumci govore, Srpski igrani film od 1988. do 2003.”, „Deset godina Direkcije Festa”. Bio je jedan od koautora značajnog izdanja SANU i Jugoslovenske kinoteke „100 godina filma u Srbiji”. Objavio je više od 200 stručnih članaka o filmu (analiza, feljtona, kritika, razgovora, izveštaja) u časopisima i listovima NIN, Oko, Sineast, Filmograf, Večernje novosti, Blic, na Radio Beogradu… Godine 2012. objavio je i „Tri knjige u jednoj”, koju čine moderan roman u 20 priča „Rastanci i susreti”, scenario za igrani biografski film o lirici i životu Desanke Maksimović pod naslovom „Tražim pomilovanje” i autobiografija „Bilo, jednom”. U njegovom opusu su i dva televizijska projekta – „Bisko”, sa kratkim reklamno-filmskim emisijama (1986-87 ) i dokumentarno-igrana tv-serija, u 18 jednosatnih epizoda, „Boja mraka – Srpski igrani film od 1988. do 2003.”. Bio je producent dva domaća igrana filma – „Poslednji krug u Monci i „Mala”.

NA DNU SMEHA LEŽE SUZE Branka Veselinović Str 319 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi stinski bogat i ispunjen život glumice Branke Veselinović opisan je u knjizi `Na dnu smeha leže suze` koju je priredio dr Zoran T. Jovanović a objavio Savez dramskih umetnika Srbije, u čast 65 godina umetničkog i humanitarnog rada prvakinje Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Monografija prati glumičin život, od prvih teatarskih koraka u najranijem detinjstvu, koje je ona sama duhovito opisala na početnim stranicama knjige, ali i kroz humanitarne aktivnosti ambasadora UNICEF-a, kao i reči i razmišljanja prijatelja, novinara, kritičara i publicista njoj posvećenih. Jedna za drugom nižu se slike iz predstava, Brehtove `Majke hrabrosti`, komada koji su Branka i Mlađa Veselinović na engleskom igrali u Americi, zatim Nušićevih komada, scene i tekstovi posvećeni monodrami `Tri lista deteline`, u kojoj je Branka igrala likove tri usamljene žene, akcije Crvenog krsta, prizori `Veselih večeri` Radio Beograda, lutkarskih priredaba za decu kao i brojnih druženja i putovanja. Sve u jednoj bogatoj umetničkoj karijeri, koja je počela 1938. godine, u novosadskom Narodnom pozorištu, i u jednom životu koji aktivno traje 85 godina. `Ja sam imitirala neke ljude koji mi se nisu dopadali, i to nije bilo tako loše, počela sam da razmišljam - zašto ja ne bih karikirala i neke pojave. Tada sam počela da bivam tragač za smešnim, i da vidite, polazilo mi je za rukom! Imitirala sam, u početku stidljivo, pa posle sve slobodnije, ali sam uvek želela da to bude dobronamerno! Mislim da je to osnova za dobar smeh...` - kaže Branka Veselinović. U toj komičarskoj glumičinoj crti krije se ključ naslova knjige njoj posvećene. `Na dnu smeha leže suze` stih je Desanke Maksimović, dugogodišnje prijateljice Branke Veselinović, koji govori o pravom licu humanosti. Ona se smeje i hrabri, iako zna da nekome ko je bolestan ili usamljen nije od smeha, ali čini to iz urošenog entuzijazma, uprkos slabosti i za dobrobit života.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine naslov: Jadan ja tehnika: kolaž dimenzije: 20x15cm Igumanija Efimija, rodjena kao Jasna Topolski 1965. u Beogradu je po obrazovanju akademski slikar. 1991. godine otišla je u manastir Gradac. Tamo je kao igumanija provela skoro 20 godina i napravila je svojevrsnu monaško-slikarsku koloniju. Nakon svog 50. rođendana otišla je u Francusku, u Manastir Uspenija Presvete Bogorodice. Nekadašnji motel pretvoren je u manastir. Uradio je to jedan Francuz, slikar, koji je prihvatio pravoslavlje u Ruskoj zagraničnoj crkvi i zamonašio se. Tu živi kao jedina monahinja. Oslikala je ikonostas u našoj crkvi u Antverpenu. Radila je ikonostas između ostalog u manastiru Mileševa.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine nalov: Ja letim tehnika: kolaž dimenzije: 30x20cm Igumanija Efimija, rodjena kao Jasna Topolski 1965. u Beogradu je po obrazovanju akademski slikar. 1991. godine otišla je u manastir Gradac. Tamo je kao igumanija provela skoro 20 godina i napravila je svojevrsnu monaško-slikarsku koloniju. Nakon svog 50. rođendana otišla je u Francusku, u Manastir Uspenija Presvete Bogorodice. Nekadašnji motel pretvoren je u manastir. Uradio je to jedan Francuz, slikar, koji je prihvatio pravoslavlje u Ruskoj zagraničnoj crkvi i zamonašio se. Tu živi kao jedina monahinja. Oslikala je ikonostas u našoj crkvi u Antverpenu. Radila je ikonostas između ostalog u manastiru Mileševa.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Vuka Dukić Dis Godina nastanka:1967 Dimenzija sa ramom: 128x92cm Dimenzija bez rama: 114x 78cm Tehnika: Ulje na platnu Vrhunska srpska slikarka. Bila je udata za direktora pozorišta u Rusiji gde je živela do 1917., kada se zbog oktobarske revolucije vraća u Srbiju u Beograd. Tu je slikala i radila do smrti. Jedine podatke o slikarki je Imao novinar Miloš Vasić koji je imao nekoliko njenih slika. Vuka je bila bliska prijateljica sa majkom Miloša Vasića koja je imala krojački salon u Kosovskoj ulici u Beogradu. Na žalost odlskom G-dina Vasića otišli su i bilo kakvi podatci o slikarki. Šifra:208

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine naslov: Evo bolja fotka dimenzije: 30x20cm tehnika: kolaž Igumanija Efimija, rodjena kao Jasna Topolski 1965. u Beogradu je po obrazovanju akademski slikar. 1991. godine otišla je u manastir Gradac. Tamo je kao igumanija provela skoro 20 godina i napravila je svojevrsnu monaško-slikarsku koloniju. Nakon svog 50. rođendana otišla je u Francusku, u Manastir Uspenija Presvete Bogorodice. Nekadašnji motel pretvoren je u manastir. Uradio je to jedan Francuz, slikar, koji je prihvatio pravoslavlje u Ruskoj zagraničnoj crkvi i zamonašio se. Tu živi kao jedina monahinja. Oslikala je ikonostas u našoj crkvi u Antverpenu. Radila je ikonostas između ostalog u manastiru Mileševa.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Krinka Belić- (Vrnjačka Banja 1921 – Beograd, 2000) Tehnika: Gvaš na papiru Motiv: Sen Trope Dimenzija sa ramom:54x69,5cm Dimenzija bez rama: 46,5x61,5cm Godina nastanka: Oko 1977. Šifra:837 Krinka Belić je rodjena u Vrnjačkoj Banji. Pohadjala je Školu za primenjenu umetnost, u klasi profesora Svetislava Lukića, a podučavali su je Zora Petrović, Milo Milunović i Jovan Bijelić. Posle rata udala se za slikara Božu Ilića sa kojim je provela 15 godina. Od 1960. živela je i radila u Parizu. Borba za opstanak, primorala ju je da crta portrete na Monmartru, ali je celog svog života u potpunosti bila predana slikarstvu. Kritičar Žan Katlen je zapazio 1970. da Belić u svojim delima otkriva i objedinjuje svoje srpsko sa grčko-vizantijskim nasleđem. Izlagala je u Beogradu, Parizu, Tulonu, Minhenu. Bila je član ULUSa

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Unikatne ikone po narudžbi Izrađujem ikone sa pažnjom i ljubavlju, pružajući svakoj ikoni posebnu pažnju. Sve ikone su izrađene metodom kaširanja, što garantuje kvalitet i trajnost. Cenovnik: - Ikone sa zlatotiskom: - 30x40cm: 1199 din - 22x32cm: 999 din - 10,5x14cm: 699 din Moguće su samo sledeći svetitelji sa zlatotiskom: Sv. Bogorodica Trojeručica Sv. Bogorodica Sv. Petka Sv. Jovan Sv. Nikola Sv. Djordje-Djurdjevdan Gospod-Isus Hrist Sv. Mihajlo ___________________________ - Obične ikone: - 21x30cm: 500 din - 30x42cm: 900 din (izbegavam da radim ove dimenzije) Moguće su sve ikone za koje mogu da pronađem sliku. Napomena: Plaćanje je avansno. Za izradu ikona potrebno je malo duže vreme, ali svakako ću vas obavestiti čim pošaljem paket. Dostava: Pakete šaljemo postexpresom, a moguće je slanje kao cc paket radi manje poštarine. Vaše želje i potrebe su mi prioritet. Kontaktirajte me kako bismo zajedno stvorili ikonu koja će odisati duhovnošću i lepotom.

NOVO! ! ! HANDMADE Idealan i originalan poklon, ručno pleteni privezak za goste na venčanju koji će sve goste podsećati na najlepši dan u životu mladenaca ili krštenju, punoletstvu, devojačko-momačkoj večeri i raznim drugim proslavama. . . Makrame tehnikom pletenja su urađeni privesci od čistog pamuka koji se češlja, izbor boje birate sami, kao i oblik figure koja će biti ispletena (ovde na slikama je: andjeo, srce i dva spojena cveta), veličine 5x16cm. Postavljeni su na tvdom hamer-papiru, sami birate tekst koji će biti ispisan kao i sliku koja se štampa kao detalj (u ovom slučaju palma), upakovani u čvrst celofan, veličina poklona je 10x20cm. Cena bez štampe slike i teksta, je 120 dinara. Primam razne predloge i ideje, radim veći broj komada, sve po dogovoru. Postoji mogućnost: - slanje putem kurisrske službe post express i plaćanje pouzećem. - uplatom na moj tekući račun i slanje CC pošiljke, pri preuzimanu se plaća cena ptt usluge, - lično preuzimanje u centru Beograda ili u Mladenovcu, po dogovoru.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine NOVO! ! ! HANDMADE Idealan i originalan poklon, ručno pleteni privezak za goste na venčanju koji će sve goste podsećati na najlepši dan u životu mladenaca ili krštenju, punoletstvu, devojačko-momačkoj večeri i raznim drugim proslavama. . . Makrame tehnikom pletenja su urađeni privesci od čistog pamuka koji se češlja, izbor boje birate sami, kao i oblik figure koja će biti ispletena (ovde na slikama je: andjeo, srce i dva spojena cveta), veličine 5x16cm. Postavljeni su na tvdom hamer-papiru, sami birate tekst koji će biti ispisan kao i sliku koja se štampa kao detalj (u ovom slučaju palma), upakovani u čvrst celofan, veličina poklona je 10x20cm. Cena bez štampe slike i teksta, je 120 dinara. Primam razne predloge i ideje, radim veći broj komada, sve po dogovoru. Postoji mogućnost: - slanje putem kurisrske službe post express i plaćanje pouzećem. - uplatom na moj tekući račun i slanje CC pošiljke, pri preuzimanu se plaća cena ptt usluge, - lično preuzimanje u centru Beograda ili u Mladenovcu, po dogovoru.

MAGIJA SLIKE OPŠTA UMETNOST Šifra artikla: 230411 Isbn: 9788676141517 Autor : Jelica Roćenović Izdavač : DRASLAR Knjiga novinarke Jelice Roćenović "Magija slike", koja obuhvata njene razgovor koje je više od četvrt veka vodila s našim istaknutim slikarima i književnicima. Roćenovićevu je promišljanje o lepoti odvelo od fresaka u Gračanici viđenih u detinjstvu do slika i uopšte umetničkih dela nekih od najve... Detaljnije Knjiga novinarke Jelice Roćenović "Magija slike", koja obuhvata njene razgovor koje je više od četvrt veka vodila s našim istaknutim slikarima i književnicima. Roćenovićevu je promišljanje o lepoti odvelo od fresaka u Gračanici viđenih u detinjstvu do slika i uopšte umetničkih dela nekih od najvećih savremenih srpskih slikara i ta promišljanja je sakupila u knjizi.Knjiga, obuhvata razgovore koje je Roćenovićeva vodila kao novinar i urednik u listu "Jedinstvo", na Prvom i Drugom programu RTS-a i za emisiju Radio Beograda "Vreme radoznalosti". Sarađivala je u mnogim časopisima, a objavila je četiri knjige među kojima je i knjiga razgovora sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem (Radovićem) "Svi smo jedno u Hristu". U "Magiji slike", ona je sakupila razgovore sa Cvetkom Lainovićem, Batom Mihailovićem, Momom Kaporom, Vojim Stanićem, Petrom Omčikusom, Milićem od Mačve, Mladenom Srbinovićem, Milanom Miletićem, Milošem Šobajićem, Jarmilom Vešović, Vladimirom Dunjićem, Vasom Dolovački, Ljubom Popovićem, Kostom Bradićem, Đorđem Ilićem, Slobodanom Sotirovim, Kosom Bokšan, Slobodanom i Vladimirom Peškirevićem i Peđom Miloševićem.U predgovoru autorka izražava žaljenje što o temi lepote nije mogla da razgovara sa još nekim umetnicima, ali "lepota ostaje tajna oka" i ona "ne može zamisliti život bez tog uzvišenog osećanja koje rasplamsava duh". Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija OPŠTA UMETNOST Autor Jelica Roćenović Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač DRASLAR Pismo Latinica Godina 2010 Format 17x24 Strana 148 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Boža Ilić (Žitni Potok, 17. april 1919 — Leskovac, 15. jul 1993) je bio srpski slikar socijalističkog realizma. Tehnika: Pastel Godina nastanka: 1974 Signatura: Potpisana dole levo Stručno mišljenje: Da Dimenzija bez rama:30x27,5cm Dimenzija sa ramom: 40x37,5cm Šifra:897 Rođen je u selu Žitni Potok kod Prokuplja. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u klasi slikara i pedagoga Mila Milunovića. U detinjstvu je potpuno ostao bez sluha. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) postaje 1947. i od tada redovno izlaže. Likovni kritičari su ga još 1947. proglasili vodećim predstavnikom socijalističkog realizma. Njegovo delo obuhvata monumentalne figuralne kompozicije, enterijere, portrete, mrtve prirode i pejzaže. Radio je uglavnom tehnikom ulja. Celokupno Ilićevo stvaralaštvo podeljeno je na dva perioda. Prvi do 1950. u kome je nastalo nekoliko monumentalnih kompozicija koje su snažno obojene romantičarski nadahnućem, da svedoče o davnim vremenima velikih nadanja i ponesenosti, viđenih slikarskom paletom ovog umetnika. Drugi period obuhvata period od 1950. do kraja života. Pedesetih godina socrealizam postaje prevaziđen i Boža Ilić sve više biva potiskivan i zaboravljan. Više od dvadeset godina primao je socijalnu pomoć i slikao mala platna iako je bio oprobani uspešni slikar sa velikim kompozicijama. Neke od njegovih poznatih slika su „ Sondiranje terena na Novom Beogradu“ iz 1948. dimenzija 240 x 440cm kao i „ Omladina gradi prugu“ . Kada se posle socijalističkog realizma opredeljuje za rešavanje složenije likovne problematike poznato delo mu je „ Seoska porodica“ . U Beogradu je samostalno izlagao 1953, 1955, 1958. i na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (XXV bijenale u Veneciji 1950). Zanimljivo je istaći da je Boža Ilić u rodnom selu, o svom trošku 1975. sazidao česmu i ukrasio je velikim mozaikom dimenzija pet i po sa dva metra. Na tom mozaiku je predstavljena Sloboda, žena u kočijama koja iz ruke pušta golubove. Ovaj mozaik je uradio motivisan primedbama njegovih kritičara da je staromodnog umetničkog izraza. Postavljanje mozaika na zid spomen česme u Žitnom potoku nije ostvareno. U okolnostima partijskog jednoumlja, nije imao sreće: lokalna organizacija bivših partizana zahtevala je da se mozaik ukloni jer njima, rekli su, „ sloboda nije došla na točkovima“ , nego su je „ krvlju izvojevali“ . Imao je veliki broj izložbi, jedna od njih bila je 16.9 - 1.10. 1982. u Galeriji savremene umetnosti u Nišu. 1994. je održana u Narodnom muzeju u Beogradu retrospektivna izložba in memoriam. Njemu u čast umetnička galerija u Prokuplju nosi naziv „ Boža Ilić“ i tu se svake godine održava likovna kolonija pod istim imenom. Osim toga ustanovljena je i slikarska nagrada „ Boža Ilić“ koju dodeljuje Muzej Toplice u Prokuplju. Na brdu Hisar u Prokuplju 1999. otkrivene se biste Bože Ilića i Rada Drainca. Njegova slika „ Boj na Čegru” dimenzija 6,5 sa 3,5 metra nalazi se u velikoj sali Višeg suda u Nišu.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Boža Ilić (Žitni Potok, 17. april 1919 — Leskovac, 15. jul 1993) je bio srpski slikar socijalističkog realizma. Tehnika: Pastel Godina nastanka: 1974 Signatura: Potpisana dole levo Stručno mišljenje: Da Dimenzija bez rama:17x13cm Dimenzija sa ramom: 37x33cm Šifra:896 Rođen je u selu Žitni Potok kod Prokuplja. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u klasi slikara i pedagoga Mila Milunovića. U detinjstvu je potpuno ostao bez sluha. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) postaje 1947. i od tada redovno izlaže. Likovni kritičari su ga još 1947. proglasili vodećim predstavnikom socijalističkog realizma. Njegovo delo obuhvata monumentalne figuralne kompozicije, enterijere, portrete, mrtve prirode i pejzaže. Radio je uglavnom tehnikom ulja. Celokupno Ilićevo stvaralaštvo podeljeno je na dva perioda. Prvi do 1950. u kome je nastalo nekoliko monumentalnih kompozicija koje su snažno obojene romantičarski nadahnućem, da svedoče o davnim vremenima velikih nadanja i ponesenosti, viđenih slikarskom paletom ovog umetnika. Drugi period obuhvata period od 1950. do kraja života. Pedesetih godina socrealizam postaje prevaziđen i Boža Ilić sve više biva potiskivan i zaboravljan. Više od dvadeset godina primao je socijalnu pomoć i slikao mala platna iako je bio oprobani uspešni slikar sa velikim kompozicijama. Neke od njegovih poznatih slika su „ Sondiranje terena na Novom Beogradu“ iz 1948. dimenzija 240 x 440cm kao i „ Omladina gradi prugu“ . Kada se posle socijalističkog realizma opredeljuje za rešavanje složenije likovne problematike poznato delo mu je „ Seoska porodica“ . U Beogradu je samostalno izlagao 1953, 1955, 1958. i na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (XXV bijenale u Veneciji 1950). Zanimljivo je istaći da je Boža Ilić u rodnom selu, o svom trošku 1975. sazidao česmu i ukrasio je velikim mozaikom dimenzija pet i po sa dva metra. Na tom mozaiku je predstavljena Sloboda, žena u kočijama koja iz ruke pušta golubove. Ovaj mozaik je uradio motivisan primedbama njegovih kritičara da je staromodnog umetničkog izraza. Postavljanje mozaika na zid spomen česme u Žitnom potoku nije ostvareno. U okolnostima partijskog jednoumlja, nije imao sreće: lokalna organizacija bivših partizana zahtevala je da se mozaik ukloni jer njima, rekli su, „ sloboda nije došla na točkovima“ , nego su je „ krvlju izvojevali“ . Imao je veliki broj izložbi, jedna od njih bila je 16.9 - 1.10. 1982. u Galeriji savremene umetnosti u Nišu. 1994. je održana u Narodnom muzeju u Beogradu retrospektivna izložba in memoriam. Njemu u čast umetnička galerija u Prokuplju nosi naziv „ Boža Ilić“ i tu se svake godine održava likovna kolonija pod istim imenom. Osim toga ustanovljena je i slikarska nagrada „ Boža Ilić“ koju dodeljuje Muzej Toplice u Prokuplju. Na brdu Hisar u Prokuplju 1999. otkrivene se biste Bože Ilića i Rada Drainca. Njegova slika „ Boj na Čegru” dimenzija 6,5 sa 3,5 metra nalazi se u velikoj sali Višeg suda u Nišu.

RADMILA GRAOVAC - reprodukcije Izdanje: oktobara, 1985. POVODOM IZLOŽBE U DOMU JUGOSLOVENSE NARODNE ARMIJE U BEOGRADU Stanje kao na slici. Očuvana dobro. Radmila Graovac (Vučitrn, 6. jun 1920 — Beograd, 16. januar 2011) bila je srpska vajarka. Rođena je kao Radmila Ris. Ona je živela u Novom Sadu od 1932. godine gde je i maturirala. Studirala je hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu ali njene studije prekida početak Drugog svetskog rata. Diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1949. godine kod profesora Sretena Stojanovića, Tome Rosandića i Ilije Kolarovića. Po završetku osnovnih studija 1953. Graovčeva se vratila u Novi Sad gde je radila kao profesor vajarstva i keramike na Višoj pedagoškoj školi, do 1976. Tokom 1956. godine usavršavala se u Pragu. Izlagale je na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu.Retrospektivnu izložbu imala je 1985. godine u Domu Jugoslovenske narodne armije u Beogradu. Bila je članica Udruženja likovnih umetnika Srbije. Dodeljena joj je nagrade Umetničke kolonije u Ečki 1962. i Zlatnog dleta 1965. godine. Autor je dvadesetak spomenika širom Srbije, predominatno bisti u bronzi. Kreatorka je medalje nagrade „Paja Jovanović”. Njeno omiljeno sredstvo za pravljenje skulptura bila je glina. Kasnije se okreće upotrebi teraokote. Legat Radmile i Nikole Graovac nalazi se u Galeriji Matice srpske i bio je izložen tokom 2021.

THE BEST OF Umetnička muzika u PGP-u MUZIKA Šifra artikla: 311950 Isbn: 9788687107687 Autor : Marija Maglov Izdavač : FAKULTET ZA MEDIJE I KOMUNIKACIJE Istraživanje o izdanjima umetničke muzike objavljenim u PGP-u polazi od pretpostavke da izdavaštvo predstavlja složeni mehanizam delovanja različitih činilaca poput paradigme umetničke muzike, drušveno-političkog uređenja, važećih kulturalnih modela i institucionalne strukture diskografske kuće k... Detaljnije Istraživanje o izdanjima umetničke muzike objavljenim u PGP-u polazi od pretpostavke da izdavaštvo predstavlja složeni mehanizam delovanja različitih činilaca poput paradigme umetničke muzike, drušveno-političkog uređenja, važećih kulturalnih modela i institucionalne strukture diskografske kuće koja sprovodi odluke o formiranju svojevrsnog zvučnog ‘muzeja’ reprezentativnih artefakata muzičke produkcije. Naslov knjige se nametnuo kao slikovita formulacija za više problema razmatranih tokom istraživanja. Iako prevashodno vezana za popularnu muziku, formulacija the best of može se sresti i kada je umetnička muzika u pitanju, pri čemu ukazuje na mnogobrojne strategije popularizacije sprovođene sa namerom da se umetnička muzika učini atraktivnijom za potencijalne kupce ploča. Formulacija the best of takođe služi kao metafora za druge probleme. Razmatrano je formiranje kanona zapadno-evropske umetničke muzike, ali i lokalne tradicije, koje predstavlja odabir reprezentativnih dela. Ona su u određenom trenutku postavljena kao ‘najbolja od’ ukupne produkcije umetničke muzike. U kontekstu koncepta demokratizacije kulture i socijalističkoj kulturi svojstvenog ‘prosvetiteljskog’ napora da se publika ‘edukuje’, umetnička muzika, ali i ‘visoka’ umetnost uopšte, nude se kao ‘ono najbolje’ što društvo, kada je kultura u pitanju, može da pruži. U ovoj knjizi razmatraju se naznačeni problemi i nudi se pregled izdanja umetničke muzike u PGP-u u doba SFRJ. PGP: NASTANAK INSTITUCIJE U OKVIRU RADIO BEOGRADA / 15 KULTURNA POLITIKA U JUGOSLAVIJI I ULOGA MUZIKE / 21 OD IMAGINARNOG MUZEJA DO SNIMKA KAO MUZIČKOG ARTEFAKTA / 39 Institucija građanskog koncerta / 42 Paradigma zapadno-evropske umetničke muzike / 46 Betoven i oko Betovena / 50 Problematika kanona / 54 Svet umetnosti i institucije umetnosti / 56 Od institucije konce ................. Marija Maglov je muzikološkinja koja se u svom radu bavi interdisciplinarnim muzikološkim istraživanjima muzike i medija, muzičkih praksi 20. i 21. veka, muzičke industrije i medijskih institucija. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija MUZIKA Autor Marija Maglov Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač FAKULTET ZA MEDIJE I KOMUNIKACIJE Pismo Latinica Povez Broš Godina 2016 Format 14,5x20,5 Strana 134 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Adel Abdel Rahman : UMETNIČKI AMBASADOR , Gradska biblioteka Pančevo / Galerija Lucida 2020, str. 195, [40] стр. с таблама : фотогр. ; 25 cm, kolor reprodukcije Očuvanost 4. Проф. др Рахман је рођен у Каиру 1958. године, али је студирао и докторирао историју уметности у Немачкој. Има знање ликовног уметника и дизајнера. У Србији је имао пет самосталних изложби. Бави се новинарством од 1995. године, као критичар и историчар уметности у штампаним и електронским медијима. Књига „Уметнички амбасадор“ је састављена од текстова у форми између есеја и ликовне критике. Реч је о избору уметника, а писана је веома јасно и језгровито, имајући у виду да др Рахман разуме различите ликовне светове српских, арапских, афричких, руских, европских, јапанских и кинеских уметника. Проф. др Рахман је редовни професор на Универзитету за дизајн Факултета уметничке едукације у Каиру. Током своје досадашње професионалне и уметничке каријере, радио је и у Министарству културе Египта на високим функцијама и веома је цењен како међу истакнутим књижевницима и уметницима у Египту, тако и шире. РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА Монографска збирка есејистичких текстова – ликовних критика, осврта и приказа проф др Абдела Рахмана „Fine Arts Ambasador“ / „Уметнички амбасадор“, у којој су заступљени и шири описи те анализа уметничког искуства селектованих визуелних стваралаца, настала је као плод десетогодишње сарадње аутора и Љубише Вечанског као организатора програма уметничког боравка иностраних и домаћих визуелних уметника у Панчеву. Од 2008. године до данас у оквиру поменутог програма, у Панчеву је гостовало више десетина стваралаца из скоро двадесет земаља (Италија, Немачка, Норвешка, Холандија, Русија, Украјина, Белорусија, Тунис, Алжир, Египат, Нигерија, Етиопија, Ирак, Иран, Индија, Тајланд, Јапан) као и из мноштва градова широм Србије. Конципиран као мобилни аранжман и својеврсна ликовна колонија са базом у домаћем окружењу, још увек активни Програм подразумева(о је) обилазак референтиних културних институција у Београду и Новом Саду, затим изабраних културно-историјских споменика и природних знаменитости на просторима Србије и Црне Горе, а пре свега узајамну комуникацију и свеобухватну размену креативног искуства, и – наравно – сталан рад/бележење виђеног/сликање призора доживљене стварности и атмосфере амбијента. У том смислу, међународна културна сарадња између иностраних и овдашњих уметника, с једне стране, и појединих институција, струковних организација и удружења с друге, успостављена је и континуирано развијана захваљујући непроцењивом ангажману и доприносу појединих прегалаца – у првом реду, проф др Абдела Рахмана, пок. Пала Дечова, сликара и управника Галерије „Јован Поповић“ из Опова, руководства галерије „Боем“ из Старчева, Градске Галерије Краљево и Градске библиотеке Панчево, те овим путем приређивач изражава неизмерну захвалност свима који су својом подршком омогућили да Програм гостовања уметника у Панчеву настане, постоји и траје до данас, као и да ова Монографија настане и остане неизбрисиви траг свеукупног труда и умећа у времену данашњем, али и за времена будућа оних сензибилних природа којима слика као естетски феномен непомериво почива у срцу. Уметнички амбасадор = Art ambassador / Aдел Абдел Рахман = Аdel Abdel Rahman ; приредио Љубиша Вечански ; = prepared by Ljubisa Vecanski ; [превод са енглеског Тијана Чоловић]

Tvrdi povez, kvalitetan papir, divno ilustrovana sa lepim fotografijama, crno-belim i u boji, 105 stranica, latinica Vrlo malo korišćena, namenski za pisanje rada o staroj Grčkoj Autor - osoba Čelebonović, Aleksa, 1917-1987 = Čelebonović, Aleksa, 1917-1987 Naslov Stara Grčka : estetski pristup arhitekturi, skulpturi i slikarstvu / Aleksa Čelebonović ; [likovno i grafičko oblikovanje Dobrilo Nikolić] Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1973 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija`, 1973 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis 105 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Nikolić, Dobrilo M., 1938-2020 = Nikolić, Dobrilo M., 1938-2020 Zbirka ǂBiblioteka ǂSusret sa umetnošću ; 1 ISBN (Karton) Napomene Opis ilustracija uz mitološka objašnjenja: str. 83-103 Registar. Predmetne odrednice Arhitektura -- Antička Grčka Vajarstvo -- Antička Grčka Slikarstvo -- Antička Grčka ALEKSA ČELEBONOVIĆ (Lozana, 29. decembar 1917 – Beograd, 26. maj 1987) slikarski izazov Iako je rođen u Lozani, gde je porodica izbegla po izbijanju Prvog svetskog rata, Aleksa Čelebonović je ceo vek, uz mnogobrojna putovanja u toku života, proveo u Beogradu. Tu je završio osnovnu i srednju školu, diplomirao na Pravnom fakulteti (1941). Rođen u porodici poznatog beogradskog advokata, Jakova Čelebonovića, Aleksa nije bio jedino dete koje je studiralo prava. Njegov znatno stariji brat Marko takođe je diplomirao prava kojima se, kao i mlađi brat, nije nikada bavio. Studije prava osiguravale bi, kako se verovalo, životnu sigurnost iako je obojici osnovna preokupacija bila umetnost u veoma širokom njenom poimanju. Još kao đak srednje škole Aleksa je sa svojim drugarom iz klupe, Juricom Ribarem (koji je takođe studirao na Pravnom fakultetu), počeo da slika. Obojica su s još dvoje mladih slikara (Danica Antić i Nikola Graovac) januara meseca 1934. svoje radove izložili u prostorijama tadašnjeg Udruženja prijatelja Francuske. Ovu grupu sastavio je slikar Jovan Bijelić, koji je i govorio na otvaranju izložbe. Publika je s interesovanjem dočekala izložbu a nisu izostali ni komentari ondašnje kritike. Slikarstvo nastavlja i kada upisuje studije prava i ponovo izlaže sa slikarima najmlađe generacije (Danica Antić /1910–1989/, Ljubica Sokić /1914–2009/, Dušan Vlajić /1911–1945/, Nikola Graovac /1907–2000/, Borivoje Grujić /1904-?/, Milivoj Nikolajević /1912–1988/, Jurica Ribar /1918–1943/, Stojan Trumić /1912–1983/ i Bogdan Šuput /1914–1942/) koji će, iako kratko vreme, činiti Grupu DESETORICA. Oni su uoči Drugog svetskog rata učili kod Jovana Bijelića ili u Umetničkoj školi i pojavili su se u februaru mesecu 1940. na prvoj izložbi u Beogradu, koja je krajem godine preneta u Zagreb. I ova izložba je bila zapažena. Slikar Petar Lubarda, stariji kolega, u tekstu Izložba desetoro mlađih likovnih umetnika u Paviljonu, objavljenom tim povodom,[i] zapisao je: „Karakter ovoj grupi daju Ljubica Sokić, Jurica Ribar, Bogdan Šuput, Nikola Graovac i Aleksa Čelebonović.“ Dalji rad grupe prekinuo je Drugi svetski rat. Neki su nestali u vihoru rata, neki su kasnije skoro zaboravljeni a Čelbonović, zapažen kao slikar pre 1941, posle oslobođenja i povratka[ii] u Beograd slikarstvo, kao javnu delatnost, napušta s uvek prisutnom željom da mu se jednog dana vrati. Posvetio se novim izazovima, iako je još neko vreme izlagao s ULUS-om i u Salonu 56 u Rijeci. Priredio je i dve samostalne izložbe u Beogradu (1957) i Novom Sadu (1959) ulazeći sve dublje u kritičarski rad. Kritičarski rad započeo je veoma rano, i to pre Drugog svetskog rata, u časopisu za kulturu i umetnost Mlada kultura, u kome su sarađivali levo orijentisani mlađi intelektualci. Kada se tome gotovo isključio posvetio, Čelebonović je bio redovni kritičar Književnih novina (1951–1952), potom Borbe (1952–1954), povremeno je pisao za NIN i Politiku. Sarađivao je u časopisima Književnost, Delo, Umetnost kao i u mnogim drugim publikacijama sveta i Jugoslavije i onim koji su kao domaći listovi objavljivani na stranim jezicima (Međunarodna politika, Jugoslavija...). Godinama je bio saradnik engleskog časopisa The Studio. Čelebonović se kretao kroz celokupnu istoriju umetnosti od praistorije do moderne, obuhvatao široka geografska prostranstva, interesovao se i za pozorište što ga je dovelo do Ežena Joneska i razgovora s književnikom kao i za druge umetničke pojave kod nas i u svetu. Baveći se kritikom i esejistikom preko pedeset godina, Čelebonović nije bio samo hroničar, svedok pojava ličnosti i novih trendova, već i tumač i sudija. Pisao je i pratio i starije i one koji stupaju na likovnu pozornicu, a radoznalog duha i uočavajućeg dara za nepoznato i nepriznato, nije se libio da, po nečijoj molbi, napiše tekst. Interesovao se i za najnovije umetničke pojave o kojima se brzo obaveštavao kao poznavalac stranih jezika i stalni putnik iz poslovnih ili privatnih razloga. Kao kosmopolita, govorio je nekoliko stranih jezika: nemački, francuski, italijanski je znao odlično, a engleski slabije. Njegova majka je bila Bečlijka pa je svoj deci maternji jezik bio nemački. Aleksa ga je dobro znao, ali se stalno žalio da je šteta što nema s kime da vežba. Koristio je svaku priliku da jezik „vežba“ a to je najčešće radio s prijateljem Dejanom Medakovićem, koji je perfektno nemački govorio. U slučajnim susretima ili pak u zakazanim terminima kad su se nalazili i šetali pričali bi na nemačkom. Društvo bi im tada pravio Medakovićev jazavičar Gavra. Možda je najbolje poznavao likovnu scenu Pariza. Tamo je, kao i na jugu Francuske, kod svog brata Marka, često boravio s mnogim umetnicima, likovnim kritičarima i teoretičarima bio u direktnom kontaktu. Uživao je veliko poštovanje kod stranaca. Susret s Pjerom Frankastelom doveo je do prevoda i štampanja knjige Umetnost i tehnika[iii] s Čelebonovićevim predgovorom. Iz kontakta sa Žanom Dibifeom nastao je intervju štampan u Politici, kao i saradnja na knjizi posvećenoj umetniku. Kasnije, kada je Dibife premestio svoju fondaciju u Lozanu, pomogao mu je u pronalaženju nekih veoma interesantnih eksponata za kolekciju. U dva pisma, upućena Čelebonoviću, sâm Dibife se divi tačno uočenim elementima u njegovim delima i, između ostalog, piše: „Znam veoma malo tekstova koji se tiču mojih dela u kojima su osvetljene, tako dobro kao što su u vašem, ključne tačke i pokretači u mojim slikama, njihove pobude, ciljevi i duhovne pozicije kojima one teže.“ Iz zahvalnosti Dibife je Čelebonoviću poklonio jednu svoju statuu i nekoliko crteža. Sem pojedinačnih tekstova pisanih raznim prilikama i potrebama,[iv] objavio je nekoliko dragocenih knjiga iz oblasti teorije i istorije umetnosti, među kojima ima i nezaobilaznih, kapitalnih studija: monografija o Dušanu Vlajiću (Prosveta 1959), Za pristup umetnosti (Rad 1960), Savremeno slikarstvo Jugoslavije (Jugoslavija, 1965), Stara Grčka (Jugoslavija, 1973). Knjiga Ulepšani svet (Jugoslavija, 1975), odmah po objavljivanju, izazvala je veliku pažnju u našoj a i inostranoj sredini. Predstavljala je „tematsko i strukturno iznenađenje i dokazala da za radoznalog pisca i za sveobuhvatan duh, kakav je Čelebonovićev, ne postoje tabu teme“. Knjiga je prevedena i štampana u osam zemalja (Jugoslavija, Austrija, Nemačka, Francuska, Engleska, SAD, Holandija i Rumunija). Ovako obiman posao nije ga sprečavalo da se bavi i društvenim radom. Bio je pokretač i osnivač novih časopisa i novina za umetnost. Tek je postao punoletan (a punoletstvo se tada sticalo sa 21. godinom), Čelebonović je pre Drugog svetskog rata bio glavni i odgovorni urednik (1938–39) u časopisu za kulturu i umetnost Mlada kultura, organa Saveza studentskih kulturnih udruženja na Beogradskom univerzitetu. Istom onom u kome je započeo svoju spisateljsku karijeru. Budući da je za vreme Drugog svetskog rata bio u izbeglištvu u Italiji i Švajcarskoj radio je na izdavanju lista Nova Jugoslavija namenjenog Jugoslovenima u Švajcarskoj. Uoči samog rata bio je sekretar ULUS-a, a posle rata jedan od njegovih najaktivnijih članova. U želji da inostranstvo upozna s našom umetnošću i njenim vrednostima, inicirao je osnivanje Jugoslovenske sekcije Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA) i bio njen predsednik desetak godina. Jedan je od osnivača i prvi upravnik JUGOSLOVENSKOG TRIJENALA LIKOVNIH UMETNOSTI (1961), komesar naših selekcija na bijenalima u Veneciji i Sao Paulu, član mnogih domaćih i međunarodnih žirija za selekciju dela ili dodelu nagrada. Po povratku u zemlju radio je u ustanovama: Jugoslovenski Crveni krst, Savez likovnih umetnika Jugoslavije, Grafička industrijska škola, Sekretarijat za kulturu SR Srbije. Dugo je bio urednik, potom glavni urednik i direktor Izdavačkog zavoda „Jugoslavija“. Svoju životnu i profesionalnu karijeru završava kao profesor po pozivu (1976–1985) na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a poslednjih godina držao je tzv. autorizovana predavanja iz predmeta Istorija moderne umetnosti na Filozofskom fakultetu – Grupa za istorju umetnosti. Kao profesor prepričavao je mnoge anegdote s ispita. Nije ih beležio pa u sećanju ostaje poneka. Na jednom od ispita student izvuče pitanje „Impresionisti“. Krene da zamuckuje. A onda počne da priča da je slabog imovnog stanja itd. Profesor pita: „Kolega, žao mi je, ali kakve to veze ima s pitanjem?“ Studentov vickasti odgovor je bio da nije imao para da ode u Pariz. A na to Čelebonović: „Kolega, evo vama petica jer nije samo što ne znate nego vas i ne zanima: slike impresionista imate ovde pored (scena se zbiva na Filozofskom fakultetu u blizini koga se nalazi Narodni muzej).“ Bila su to srećna vremena kada je Narodni muzej bio otvoren, iako je godinama docnije generacijama studenata bio uskraćen ulaz u Narodni muzej. Ako bi se jednostavno i s mnogo suštine mogla okarakterisati ličnost Alekse Čelebonovića bilo bi: vrsni umetnik, esteta, istoričar i organizacioni pregalac, kako je to davno zabeležio slikar Mića Popović. Tih i nenametljiv, ogromne kulture i znanja, Aleksa Čelebonović je bio omiljen u društvu. Imao je veliki krug prijatelja i poslovnih i privatnih. Sa svojom suprugom Milicom bio je dragi gost u mnogim kućama a ljudi su voleli da bivaju u toploj atmosferi porodice Čelebonović u Čubrinoj 5a. Aleksa je bio dobar prijatelj s pesnikom Ivanom V. Lalićem. Jedno vreme su radili zajedno u Izdavačkom zavodu „Jugoslavija“. Kad bi jedan od njih otišao na bilo kakvo putovanje, znalo se da mu je obaveza da onome drugom napiše pesmicu od 3 do 4 reda. Tek da se javi prijatelju i stane na razglednicu. Na jednoj od fotografija s Mljeta Aleksa sedi za stolom i nešto piše s vrlo ozbiljnim izrazom. Nije to bilo ništa iz istorije umetnosti nego pesmica Ivanu. MG24