Nova knjiga, necitana, nema posvete. Prepiska - Herman Hese Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Godina izdanja: 2002 Broj strana: 309 Format: 23 cm Povez: Broširani Koliko god da su poreklom bili različiti, bilo je između ova dva pisca i neobičnih paralela. Obojica su – znak pobune protiv konvencionalnog građanskog nasleđa – okrenuli leđa školi i krenuli putem samoobrazovanja, kojim su stekli veoma široka i raznorodna znanja začuđujućeg obima i obuhvatnosti. Obojica su se na početku svog književnog rada radije za kratko opredelili za skromna radna mesta – Tomas Man je radio u jednom osiguravajućem društvu, a Herman Hese u jednoj antikvarnici – samo da bi mogli da se poptuno posvete onome što im je bilo najvažnije – pisanju.

KNJIGOCID – Uništavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih „Najveća ironija svakog knjigocida i jest u tome da će na kraju svaki završiti u knjizi. Knjige uzvraćaju udarac.“ (iz recenzije Milana Šarca) Devedesete su godine u Hrvatskoj bile godine prevrata i uništavanja. Ali kratko pamćenje je ono s čim prevratnici uvijek računaju i zato je knjiga „Knjigocid – Uništavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih“ iscrpan dosje o vremenu kulturne devastacije i oblik borbe protiv zaborava. Autor Ante Lešaja je ovim rukopisom naročitu pozornost posvetio prikazu šireg konteksta koji je omogućio i tolerirao, čak i podupirao nečasno uništavanje dijela baštine. Knjiga + CD Opsežni je rukopis organiziran u četiri poglavlja i pedantno je vođen kroz sve aspekte problema – politički, stručni, povijesni i moralni, kao i kroz sve razine teksta, od fenomena do ideologije te tako postaje spomenik gluposti jednog vremena. Odlikuje se vrlo dobrim, nenametljivim i funkcionalnim stilom, iznimno je bogat primjerima i analitičan, seriozan čak i kad autor ne skriva svoja osobna politička i svjetonazorna stajališta. Uz knjigu dolazi i CD s iscrpnom dokumentacijom koja dokazuje sustavno uništavanje knjiga nepoćudnih autora tijekom spomenutog razdoblja. „Nakon ove knjige eventualni neki budući prevratnici imaju iz čega naučiti što se ne smije činiti, mogu naučiti da se podlijeganje strastima pamti, da je višak entuzijazma u političkim stvarima guja u njedrima, da je manjak intelektualizma bumerang, a skupljanje jeftinih političkih poena najskuplja rabota“, stoji u recenziji Milana Šarca. Autor, dr. Ante Lešaja, redoviti je profesor Sveučilišta u Zagrebu koji je od 1990. godine u mirovini. Nakon završenog studija ekonomije radio je u brodogradilištu u Korčuli na poslovima organizacije i analize poslovanja poduzeća, da bi se prelaskom u Ekonomski institut Zagreb (1962. godine) posvetio istraživačkom radu na području ekonomske politike i teorije firme, a također i problematici proizvodnosti i privrednim reformama u socijalističkim zemljama. Doktorirao je 1965. godine na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu s tezom o ekonomskoj politici i uvjetima privređivanja u jugoslavenskoj privredi. Krajem 1972. godine izabran je za izvanrednog profesora političke ekonomije na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, a zatim je kao profesor političke ekonomije radio na Ekonomskom fakultetu u Mostaru i Fakultetu za defektologiju. Tokom istraživačkog rada u Ekonomskom institutu i zatim nastavničkog rada redovito je objavljivao radove u nizu časopisa. Uz istraživački rad prevodio je i radove ekonomista iz Sovjetskog saveza i Čehoslovačke, od kojih su neki objavljeni, a neki su korišteni za internu upotrebu u Ekonomskom institutu Zagreb. Nakon umirovljenja aktivno je i sasvim volonterski radio na razvijanju Narodne knjižnice općine Korčula, a događanja vezana uz uništavanje knjižne građe, koja su se tamo dogodila, ponukala su ga da fenomen uništavanja knjiga tokom 1990-ih godina potpunije istraži. Rezultat višegodišnjeg istraživanja je studija: “Uništavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih godina”.

Odlomak: Od Budisavljevića potiču mnoge značajne ličnosti. Ponosni smo da je velikan Nikola Tesla iz naše familije, takođe i Jovanka Broz koja je uvek sa ponosom isticala svoje poreklo. Plemstvo, porodični grb od cara Josipa II, najstarijeg sina Marije terezije, zaslužio je Marko 1878. godine, a zatim je nagrađen i major Mijat od cara Franje I. Luka Budisavljević je sa osam godina bio evropski prvak u šahu, a kasnije 2018. sa 2.300 bodova postao je FIDE majstor. Njegov deda Borislav, magistar elektrotehnike bavio se tehničkom akustikom i osnivač je prve akustičke metrološke laboratorije. Radio je u Institutu IMS u Beogradu. Uradio je preko 100 akustičnih projekata, između ostalog i projekte za Huseinovu palatu u Bagdadu, Moskovsku operu, TV dom u Hantimansisku i Klinički centar u Beogradu.

Izdavač: Moć knjige,2003. mek povez, 593 strane u veoma dobrom stanju Naslov originala: Green Mars / by Kim Stanley Robinson Na putu ka zvezdama Mars je naš prvi veliki izazov. Ova knjiga govori o tome kako na jednom tako negostoljubivom mestu stvoriti potpuno Novi Svet. Kim Stenli Robinson jedan od najboljih živih pisaca SF-a, višestruko nagrađivan za svoja ostvarenja, sedamnaest godina je radio na knjizi i prevazišao okvire svog žanra. Koliko je ovaj `Rat i mir` SF-a uspešan ne samo u naučnoj postavci i neverovatnom zapletu, već i u tom dubokom oslikavanju likova govori i to da se za ekranizaciju knjige odlučio režiser `Titanika`. Zato pođite sa junacima ovog dela na put koji nas sasvim izvesno čeka u budućnosti.

Grupa autora Povez: tvrd Br. strana: 603 Format: 19x26,5 Kolor ilustrovana, štampano na kunstdruku! 2000 fotografija i crteža, 500 uokvirenih saveta, 250 ilustrovanih uputstava za rad veoma praktična knjiga za sve koji žele sami da obave poslove uređenja i obnove svoga doma. Zidarski i stolarski radovi, obnova vrata, prozora ili tavanica i postavljanje obloga na zidove ili podove, izolacija, vodoinstalacije i grejanje, električne instalacije, restauracija nameštaja, uramljivanje. Uradi sam – u redakciji Mišela Galija, stručnjaka za radove u kući, autora radio emisija, i TV emisija na TF1 i Antenne 2. NAPOMENA: Knjiga je nova, samo je došlo do veoma blagog oštećenja na zadnjoj naslovnoj strani, u dnu rikne, što se vidi i na fotografiji. Ostalih oštećenja nema, u odličnom je stanju!

Novo, nečitano, nema posvete. Velika podela: društva nejednakosti i šta da radimo s njima - Džozef Stiglic Godina izdanja: 2015 Broj strana: 380 Povez: Tvrd „Velika podela“, prema tumačenju paradigmatičnog nobelovca i bivšeg predsednika Svetske banke, Džozefa Stiglica, samo je metafora za sve veće ekonomske razlike među ljudima: kako prema imovini, tako i prema dohotku. One su, u knjizi koja je pred vama, veoma uver­ljivo prikazane pre svega na primeru SAD, ali su navedene i kao loša globalna tendencija koja traje tokom poslednje četiri decenije. Eska­lacija nejednakosti do ekstrema, delimično je uzrok sporog ekonomskog rasta, ali su spori rast i nejednakost „pitanja političkog izbora“. Oni reprodukuju stanje začaranog kruga u kome su institucije, zakoni, sistem oporezivanja, pa i izbori, podređeni interesima gornjih 1% stanovništva. Taj 1% koji u SAD raspolaže sa blizu 22% bogatstva (a najbogatijih 0,1% sa oko 11%) uspeva da zahvaljujući koncentraciji moći dalje povećava nejednakost i nepremostivi jaz, pa čak i fizičko razdvajanje bogatih če­tvrti u odnosu na siromašne delove gradova, a sa obrazloženjem zaštite održavanja javnih dobara, ili pak omogućavanja povoljnog socijalnog i kulturnog okruženja za razvoj njihove dece.– Petar Đukić

JAKO RETKO Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate Šaljem u inostranstvo jedino EMSOM (postexpres za inostranstvo pri pošti Srbije,skuplji je od klasičnog slanja ali sigurniji, i brži),gde vi snosite sve troškove slanja,za carinske troškove kupovine više predmeta ili gubitke paketa nisam odgovoran,, osim ako nemate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

Пустолина је написана 1962, а објављена 1968. Представљајући у оквиру књижевности синтезу прозног и поетског, а у погледу уметничких родова – синтезу књижевности и воковизуела, о тој књизи се говори и у области књижевности. Садржајно, Пустолина повезује човека и космос и бави се њиховим тајнама. У воковизуелним деловима (углавном увод и трећи део) ликови и конструкције се оцртавају речима или се „шрафирају“. Известан број речи је начињен на бази синестетског превођења својстава ствари у својства речи (ахоу, лаон, олин). И не само речи него и гласови симболишу разна стања и појаве: х – празнину, с – светлост, л – заобљеност, љ – влажност. У домену синтаксе уведен је принцип уланчавања реченица, чиме се подупире музикализација текста. Поред уобичајеног паралелног односа између ликова и значења, ова „космолошка поема“ садржи и комплементарне и противречне односе. У духу отвореног дела местимично је омогућено и реверзибилно читање. Неуобичајено за праксу воковизуела, где су радови обично смештени на једну страницу, у трећем делу Пустолине спроведена је развојност. Простор и разни објекти у њему доживљавају непрекидне трансформације. Vladan Radovanović rođen je 1932. u Beogradu. Na Muzičkoj akademiji diplomirao je kompoziciju u klasi profesora Milenka Živkovića, učestvovao je ‘58. godine u osnivanju grupe Mediala koju je ubrzo napustio da bi nastavio svojim posebnim umetničkim putem koji je podrazumevao i sve druge umetnosti osim slikarstva i vizuelnih umetnosti, pa je tako inicirao i osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda sedamdesetih, a radio je i u eksperimentalnim studijima u Varšavi, Parizu, Utrehtu i Budimpešti. Održao je 20 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, dobio je deset domaćih i međunarodnih nagrada samo u oblasti muzike, tri za književnost i četiri za vizuelne umetnosti. Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Profesor je po pozivu na Grupi za višemedijsku umetnost Univerziteta umetnosti u Beogradu, počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, zvanično je proglašen i počasnim doktorom višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti. ➣Nolit, 1968., kartonski povez sa klapnama, 116 strana, nepodvlačena, nema posvetu, zacepljena prednja korica, očuvana. *

Svetislav Mandić - Pesme ilustracije A. Deroko Beograd, 1966. godine na 36. nepovezanih strana, u 400. primeraka, ilustrovano. Knjiga je odlicno ocuvana. POSVETA AUTORA na predlistu. Svetislav Mandić (Mostar, 8. mart 1921 — Beograd, 4. oktobar 2003) je bio srpski pesnik, konzervator i slikar kopista fresaka. U rodnom mestu završio je osnovnu školu i gimnaziju (1939) a Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1950. Svoj radni vek proveo je u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije i u Galeriji fresaka u Beogradu. Bio je i urednik u izdavačkim kućama „Novo pokoljenje“, „Jugoslavija“ i „Turistička štampa“. Poezijom je počeo da se bavi još u gimnazijskim danima, potom kao student, objavljujući u listovima i časopisima. U vreme dok je radio na konzervaciji i kopijama fresaka intenzivno se bavio proučavanjem srpske srednjovekovne kulture i prošlosti, ostavivši za sobom niz stručnih radova iz ove oblasti.

O autoru: Vladimir Marković rođen je u Beogradu 1939. godine, u ulici Svetog kralja Milutina. Radio kao prevodilac za engleski jezik. Celog života tragao za ljubavlju, nalazio je, hvala Bogu, u susretima sa dobrim ljudima, sa suncem koje se svakog dana pomalja iza planina, izrasta iz goleme vode, iz osmeha anđela sletelih na zidove svetinja. Proputovao mnoge zemlje, velikim delom peške, snimio oko 30 hiljada slajdova. Često drži predavanja u vezi sa pravoslavnim svetinjama i dalje, sakuplja zvuke neizmerne lepote. Knjige su: 1. Put za Hilandar (posveta autora) 2. Setim se (posveta autora) 3. Sveta Gora (posveta autora) 4. Sveta Zemlja (posveta autora) 5. Crna Gora i Brda - crtice i zapisi 6. Mit i zbilja (posveta autora) 7. Kroz Makedoniju (posveta autora) Tvrd povez. Zaštitni omot. Format: 26.5x34.5 cm Broj stranica: 318 Godina izdanja: 1975. S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.

Jedinstvena monografija o rodonačelniku srpske narodne muzike Vlastimiru Pavloviću Carevcu sastavljena je od nekoliko segmenata. Prvi deo čini blok uzet iz "Carevčeve lire" Ive Cenerića, potom sledi 14 stručnih napisa, intervjua i sećanja na Carevca, zatim čitaocu stoje na raspolaganju 230 notnih zapisa umetnosti Carevca, kao i Hronika svih 17 do sada održanih festivala "Carevčevi dani" u Velikom Gradištu. Redakcioni odbor se opredelio da baza monografije bude "Carevčeva lira" iz 1991. godine, koju je zapisao i priredio Ivo Cenerić (izdanje Note u Knjaževcu), a pored toga Odbor je okupio i veliku grupu saradnika i poznavalaca narodne muzike, koji su dali svoje pisane priloge i intervjue na temu sećanja na Vlastimira Pavlovića Carevca. Na kraju je dat i celokupan popis Carevčevih snimaka iz fonoteke Radio Beograda. Uz monografiju ide i CD: dramatizacija života Carevca, autora mr Mirjane Drobac i Dubravke Stamenković, sa poetskim nazivom "Bajka o Caru i violini".

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1. Izdanje !!! Roman izgubljenog narastaja Gustav Krklec (Udbinja kraj Karlovca, 23. jun 1899 — Zagreb, 30. oktobar 1977) bio je hrvatski književnik.[1] Biografija Gustav Krklec rođen je u mestu Udbinja kraj Karlovca kao prvo dete u porodici Augusta i Hermine Krklec.[2] Detinjstvo je proveo u Maruševcu, u Hrvatskom zagorju, što je ostavilo trajan trag u njegovom poetskom opusu. Gimnaziju je pohađao u Varaždinu, Zagrebu i na Sušaku, a u Zagrebu je studirao filozofiju.[1] U periodu između dva rata radio je različitim zagrebačkim redakcijama. Bio je urednik Nolita u Beogradu od 1929 do 1933. godine. [1] Drugi svetski rat zatekao ga je u Beogradu gde je doživeo bombardovanje grada. Zatim se u septembru 1941. preselio u Zemun. U Zemunu je radio kao državni činovnik i sarađivao u ustaškom listu “Graničar” sve do bombardovanja Zemuna, u martu 1944. U tom trenutku bio je predsednik Veslačkog kluba Zemuna.[3] Nakon toga se sa suprugom Mirjanom nakratko preselio u Slankamen, a kraj rata dočekao je u Samoboru. U septembru 1945. godine u Zagreb je došla i njegova supruga, te je od tada Krklec živeo i radio u Zagrebu sve do smrti.[4] Posle rata je bio dugogodišnji urednik u Nakladnom zavodu Hrvatske. Bavio se i novinarstvom. Od 1951. godine je član JAZU.[1] Posvetio se i pisanju za decu. Objavljivao je pesme u časopisu za decu Radost za koji je bio i jedan od glavnih osnivača.[4] Najvažniji deo Krklecovog književnog dela čini poezija. Njegovo antologijsko pesništvo kratkog, neposrednog i jasnog izraza odražava vedrinu i životnu radost, ali i metafizičku teskobu. Pisao je i eseje, kritike, putopise, feljtone i aforizme. Mnogo je prevodio, najviše sa ruskog, nemačkog, ali i sa slovenačkog i češkog jezika. Posebno se ističu njegovi prevodi Puškina, Prešerena, Brehta.[5] Krklec se bavio i takozvanom dnevnom kritikom. Pod pseudonimom Martin Lipnjak napisao je niz kritičkih zapisa i eseja.[5] Gustav Krklec je autor poetskih zbirki «Lirika» (1919), «Srebrna cesta» (1921), «Ljubav ptica» (1926), «Izlet u nebo» (1928). U vreme reakcije i nemačke okupacije u stihovima Krkleca pojavili su se osećaji bezizlaza, brige za sudbinu domovine (zbirke «San pod brezom», 1940, «Darovi za bezimenu», 1942, «Tamnica vremena», 1944). Pobedu nad nacizmom, i socijalno prestrojavanje u FNRJ opevao je u ciklusu stihova «Žubor života» (1955). Ljudska osećanja, rodni kraj, uloga pesnika u drušvu — osnovne su teme poezije Krkleca, u najvećem obimu napisane u vidu soneta. Njegova poezija za decu sadrži humorističke motive (Telegrafske basne, 1952). Nagrade Antunovska nagrada (1944)[3] Nagrada Vladimir Nazor za životno delo (1968) Disova nagrada Zmajeva nagrada Dela Lirika (1919) Srebrna cesta (1921) Beskućnici (1921) Nove pjesme (1923) Ljubav ptica (1926) Izlet u nebo (1928) San pod brezom (1940) Darovi za bezimenu (1942) Ranjeni galeb (1942) Tamnica vremena (1944) Lica i krajolici (1946) Pisma Martina Lipnjaka iz provincije (1956) Telegrafske basne (1952) Noćno iverje (1960) Povodom stogodišnjice rođenja Gustava Krkleca na pročelju kuće u Maruševcu u kojoj je hrvatski pesnik proveo detinjstvo. Matica hrvatska u Varaždinu i Opština Maruševec postavile su mu spomen-ploču. [4] U Varaždinskoj gradskoj biblioteci nalazi se i spomen-soba Gustava Krkleca Autor: Gustav Krklec Izdavač: Naklada St. Kugli Godina izdanja: 1921. Mjesto izdanja: Zagreb Broj stranica: 173 Format: 15×11 cm Uvez: meki Prvo izdanje.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Život i pisma Petra Iljiča Čajkovskog - Modest Čajkovski Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2020 Broj strana: 656 Format: 24 cm Povez: Broširani Životi slavnih stvaralaca – a naročito je to slučaj sa Petrom Iljičem Čajkovskim – retko su popločani slavnim i svetlucavim godinama. Najveći ruski kompozitor nije samo osporavan u svojoj okolini praktično od početka svoje stvaralačke karijere, već je najveća osporavanja doživeo od sebe sama. Ovo su samo neki delovi jedinstvene knjige koju držite u rukama. „Ako sudbina bude htela da budem slavan, to će doći samo od sebe, iako je malo verovatno da ću to doživeti. Kada pomislite na to da tokom mojih mnogih poseta inostranstvu nisam posećivao uticajne ljude, slao im svoje kompozicije, da nisam radio na tome da u drugim zemljama postanem poznat, moramo biti zadovoljni svakim uspehom koje neka moja kompozicija ostvari. Mnogo je razloga zbog kojih se moja simfonijska dela retko mogu čuti u inostranstvu. Prvi razlog je to što sam Rus, što za posledicu ima to da me svi iz Zapadne Evrope gledaju sa predrasudama. Drugo, takođe zbog toga što sam Rus, u mojoj muzici ima nečeg egzotičnog, što je strancima nedostižno. Moja uvertira Romeo i Julija svirana je u svim prestonicama bez uspeha. Zviždali su joj u Beču i Parizu. Nedavno je slično prošla i u Drezdenu. „Moje ime je nepoznato u muzičkim krugovima u inostranstvu. Samo se nekoliko osoba posebno zanimalo mojom muzikom, namučivši se da uvrste moja dela u svoje koncertne programe; skoro svi su naišli na nepremostive prepreke. Nema sumnje da bih učinio dosta na širenju svojih dela kada bih išao po svim evropskim prestonicama, posećivao ’glavešine’ i predstavljao im svoju robu. Radije bih se odrekao svakog uživanja u životu nego to radio. Gospode bože! Ukoliko mi je suđeno da postanem slavan, to će doći polako ali sigurno. Istorija nam pokazuje da je uspeh koji je dugo odlagan dugotrajniji od onoga koji dođe brzo i iznenadno. Mnoga imena koja su odjekivala poznatošću u svojim generacijama, sada su potonula u okean zaborava.“ (Petar Iljič Čajkovski)

Mreža 2G bands GSM 850 / 900 / 1800 / 1900 - SIM 1 & SIM 2 (dual-SIM model only) 3G bands HSDPA 850 / 900 / 1700(AWS) / 1900 / 2100 4G bands LTE band 1(2100), 3(1800), 5(850), 7(2600), 8(900), 20(800), 40(2300) Dimenzije 146.2 x 71.3 x 8 mm Težina 160g Procesor Exynos 7870 Octa Octa-core 1.6 GHz Cortex-A53 GPU Mali-T830MP2 Baterija 3000 mAh Li-Ion Veličina ekrana 5.2" Prednja kamera 13 MP, f/1.9 Zadnja kamera 13 MP, f/1.7, autofocus, LED flash RAM Memorija 2GB Interna memorija 16GB Softver Android 7.1 (Nougat) Povezivanje Bluetooth 4.1, FM radio, microUSB 2.0, Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band, WiFi Direct, hotspot, GPS Yes, with A-GPS, GLONASS, BDS Prenos podataka HSPA 42.2/5.76 Mbps, LTE-A (2CA) Cat6 300/50 Mbps Podržane tehnologije SMS(threaded view), MMS, Email, Push Mail, IM Ostalo Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Istorija civilizacije u Egiptu i na Bliskom istoku do Aleksandrove smrti, i u Indiji, Kini i Japanu od samih početaka do današnjih dana sa uvodom o prirodi i osnovama civilizacije i 86 ilustracija i mapa. Na ovoj knjizi dr Djurant radio je od 1927. do 1932. godine i knjiga predstavlja treću kompletno dopunjenu verziju. Knjiga se može porediti sa velikim delima francuskih enciklopedista osamnaestog veka jer predstavlja najsveobuhvatniji pokušaj našeg doba da se obuhvati ogromna panorama ljudske istorije i kulture. U njoj ćete naći sve o Sumeru kao kolevci prvih gradova i pisanih zakona, Egipćanima koji su usavršili monumentalnu arhitekturu, medicinu i mumifikaciju pre 3500 godina, Vaviloncima koji su razvili astronomiju i fiziku i posadili seme zapadne mitologije, Judejce, bičeve božje Bliskog istoka i njihovog kralja Asurbanipala, koji je na skulpturama prikazan kao pola čovek, pola čudovište, Judejce koji su odoleli svim pokušajima da ih zatru i zauvek sačuvali svoju kulturu u besmrtnom Starom zavetu. Povez knjige : tvrd Strana : 1000 Format : 210mm x 290mm Pismo : ćirilica

REMBRANDT SELF PORTRAITS Christopher Wright NEMA U PRODAJI !!! Luksuzna monografija Rembratovih autoportreta, njujorško izdanje, 136 strana, veliki format 29 x 23 cm, tvrd platneni povez, zlatotisak, pun kolor, zaštitni omot. Knjiga je odlično očuvana, čista i uredna, sasvim diskretan miris ustajalosti, čak je i zaštitni omot odlično očuvan. Potpis na predlistu. Rembrant Harmenson van Rajn (1606 - 1669), holandski barokni slikar i grafičar, jedan od najveštijih slikara naracije u istoriji umetnosti, izuzetnog umeća u umetnosti portreta i dramskih scena. Rembrant je takođe poznat kao slikar svetla i senke i jedan od onih koji su bili skloni beskompromisnom realizmu. Na početku svoje karijere i nešto kasnije, Rembrant je uglavnom slikao portrete. Mada je nastavio da slika, radi gravire i ponekad crta portrete tokom svoje karijere, vremenom je to radio sve ređe. Rembrant je najveći i najpoznatiji holandski slikar i jedan od najuticajnijih umetnika zapadnoevropske umetnosti XVII veka. Psihološka dubina njegovih portreta i produbljena interpretacija biblijskih događaja koje je rado slikao, ostale su do danas jedinstvene i neponovljive.

Mreža 2G bands GSM 850 / 900 / 1800 / 1900 - SIM 1 & SIM 2 (dual-SIM model only) 3G bands HSDPA 850 / 900 / 1700(AWS) / 1900 / 2100 4G bands LTE band 1(2100), 3(1800), 5(850), 7(2600), 8(900), 20(800), 40(2300) Dimenzije 146.2 x 71.3 x 8 mm Težina 160g Procesor Exynos 7870 Octa Octa-core 1.6 GHz Cortex-A53 GPU Mali-T830MP2 Baterija 3000 mAh Li-Ion Veličina ekrana 5.2" Prednja kamera 13 MP, f/1.9 Zadnja kamera 13 MP, f/1.7, autofocus, LED flash RAM Memorija 2GB Interna memorija 16GB Softver Android 7.1 (Nougat) Povezivanje Bluetooth 4.1, FM radio, microUSB 2.0, Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band, WiFi Direct, hotspot, GPS Yes, with A-GPS, GLONASS, BDS Prenos podataka HSPA 42.2/5.76 Mbps, LTE-A (2CA) Cat6 300/50 Mbps Podržane tehnologije SMS(threaded view), MMS, Email, Push Mail, IM Ostalo Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Veoma dobro očuvano. Autor - osoba Soyinka, Wole, 1934- = Sojinka, Vole, 1934- Naslov Tumači / Wole Soyinka ; s engleskog prevela Nada Švob-Đokić. Dio 1–2 Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski, srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost ; Beograd : Prosveta ; Sarajevo : Svjetlost ; Titograd : Pobjeda ; Skopje : Miisla ; Novi Sad : Matica srpska, 1980 Fizički opis 173 str. ; 109 str. ; 21 cm : ilustr. Drugi autori - osoba Švob-Đokić, Nada, 1945- = Švob-Đokić, Nada, 1945- Zbirka Biblioteka Cijeli svijet Napomene Prevod dela: The Interpreters Str. 5-12: Predgovor / Nada Švob-Đokić. Akinvande Oluvole „Vole“ Sojinka (engl. Akinwande Oluwole `Wole` Soyinka; Abeokuta, 13. jul 1934), nigerijski je pisac, pesnik i dramaturg. Prvi je Afrikanac dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Ovu nagradu je dobio 1986. godine. Sojinka je rođen u jorubskoj porodici u Abeokuti. Godine 1954. pohađao je Državni koledž u Ibadanu, a potom Univerzitetski koledž Ibadan i Univerzitet u Lidsu u Engleskoj. Nakon studija u Nigeriji i Velikoj Britaniji, radio je za Kraljevski dvorski teatar u Londonu. Nastavio je da piše drame koje su produkovane u obe zemlje, u pozorištima i na radiju. Imao je aktivnu ulogu u političkoj istoriji Nigerije i njenoj kampanji za nezavisnost od britanske kolonijalne vladavine. Godine 1965. zauzeo je studio Vestern Nigerija Broadkasting Servis i emitovao zahtev za otkazivanje regionalnih izbora u Zapadnoj Nigeriji. Godine 1967, tokom Građanskog rata u Nigeriji, uhapsila ga je savezna vlada generala Jakubua Govona i stavila u samicu na dve godine, jer se dobrovoljno prijavio da bude nevladin akter. Sojinka je bio snažan kritičar uzastopnih nigerijskih (i afričkih) vlada, posebno mnogih vojnih diktatora u zemlji, kao i drugih političkih tiranija, uključujući Mugabeov režim u Zimbabveu. Veliki deo njegovog pisanja bavi se „ugnjetavačkom čizma i nebitnosšću boje stopala koja je nosi“.[8] Tokom režima generala Sanija Abače (1993–98), Sojinka je pobegao iz Nigerije na motociklu preko „NADECO rute“. Abača je kasnije proglasio smrtnu kaznu protiv njega „u odsustvu“.[8] Sa civilnom vlašću vraćenom u Nigeriju 1999. godine, Sojinka se vratio svojoj naciji. Sojinka je decembra 2020. opisao 2020. godinu kao najizazovniju godinu u istoriji nacije. On je rekao: „Uz turbulencije koje su karakterisale 2020. i kako se aktivnosti smanjuju, raspoloženje je bilo odvratno i veoma negativno. Ne želim da zvučim pesimistično, ali ovo je jedna od najpesimističnijih godina koje sam poznavao u ovoj zemlji i to nije bilo samo zbog COVID-19. Prirodne katastrofe su se dešavale negde drugde, ali kako ste uspeli da držite korak s njima?` U Nigeriji, Sojinka je bio profesor komparativne književnosti (1975. do 1999.) na Univerzitetu Obafemi Avolovo, koji se tada zvao Univerzitet Ife. Kada je civilna vlast vraćena u Nigeriju 1999. godine, postao je profesor emeritus. Dok je bio u Sjedinjenim Državama, prvo je predavao na Univerzitetu Kornel kao Goldvin Smitov profesor za afričke studije i pozorišnu umetnost od 1988. do 1991, a zatim na Univerzitetu Emori, gde je 1996. godine imenovan za Roberta V. Vudrafovog profesora umetnosti. Sojinka je bio profesor kreativnog pisanja na Univerzitetu Nevade, Las Vegas, i radio je kao stipendista na Institutu za afroamerička pitanja NYU i na Univerzitetu Lojola Marimount u Los Anđelesu, Kalifornija. Takođe je predavao na univerzitetima u Oksfordu, Harvardu i Jejlu. Sojinka je takođe bio istaknuti stipendista na Univerzitetu Djuk 2008. godine. U decembru 2017, Soiinka je nagrađena Evropskom pozorišnom nagradom u kategoriji „Specijalna nagrada“ koja se dodeljuje stvaraocu koji je „doprineo realizaciji kulturnih događaja koji promovišu razumevanje i razmenu znanja među ljudima”. Dela Drame Keffi`s Birthday Treat (1954) The Invention (1957) The Swamp Dwellers (1958) A Quality of Violence (1959)[24] The Lion and the Jewel (1959) The Trials of Brother Jero (1960) A Dance of the Forests (1960) My Father`s Burden (1960) The Strong Breed (1964) Before the Blackout (1964) Kongi`s Harvest (1964) The Road (1965) Madmen and Specialists (1970) The Bacchae of Euripides (1973) Camwood on the Leaves (1973) Jero`s Metamorphosis (1973) Death and the King`s Horseman (1975) Opera Wonyosi (1977) Requiem for a Futurologist (1983) A Play of Giants (1984) Childe Internationale (1987)[25][26] From Zia with Love (1992) The Detainee (radio play) A Scourge of Hyacinths (radio play) The Beatification of Area Boy (1996) Document of Identity (radio play, 1999) King Baabu (2001) Etiki Revu Wetin Alapata Apata (2011) `Thus Spake Orunmila` (short piece; in Sixty-Six Books (2011) Romani The Interpreters (1965) Season of Anomy (1972) Chronicles from the Land of the Happiest People on Earth (Bookcraft, Nigeria; Bloomsbury, UK; Pantheon, US, 2021) Kratke priče A Tale of Two (1958) Egbe`s Sworn Enemy (1960) Madame Etienne`s Establishment (1960) Memorari The Man Died: Prison Notes (1972) Aké: The Years of Childhood (1981) Ibadan: The Penkelemes Years: a memoir 1945–1965 (1989) Ìsarà: A Voyage around Essay (1989) You Must Set Forth at Dawn (2006) Zbirke poezije Telephone Conversation (1963) (appeared in Modern Poetry in Africa) Idanre and other poems (1967) A Big Airplane Crashed into The Earth (original title Poems from Prison) (1969) A Shuttle in the Crypt (1971) Ogun Abibiman (1976) Mandela`s Earth and other poems (1988) Early Poems (1997) Samarkand and Other Markets I Have Known (2002) Eseji `Towards a True Theater` (1962) Culture in Transition (1963) Neo-Tarzanism: The Poetics of Pseudo-Transition A Voice That Would Not Be Silenced Art, Dialogue, and Outrage: Essays on Literature and Culture (1988) From Drama and the African World View (1976) Myth, Literature, and the African World (1976)[29] The Blackman and the Veil (1990) The Credo of Being and Nothingness (1991) The Burden of Memory – The Muse of Forgiveness (1999) A Climate of Fear (the BBC Reith Lectures 2004, audio and transcripts) New Imperialism (2009) Of Africa (2012) Beyond Aesthetics: Use, Abuse, and Dissonance in African Art Traditions (2019) Filmovi Kongi`s Harvest Culture in Transition Blues for a Prodigal Prevodi The Forest of a Thousand Demons: A Hunter’s Saga (1968; a translation of D. O. Fagunwa`s Ògbójú Ọdẹ nínú Igbó Irúnmalẹ̀) In the Forest of Olodumare (2010; a translation of D. O. Fagunwa`s Igbo Olodumare) MG104 (N)

Prvo izdanje Požutela na nekim mestima od starosti, inače lepo očuvano za svoje godine Druga knjiga u ediciji Pozorište Delo je kompletno Extra retko u ponudi Prelepa ilustracija na koricama Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) je bio srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata. Branislav Nušić Branislav Nušić 1904.jpg Branislav Nušić 1904. godine, fotografija njegovog kuma i fotografa Milana Jovanovića. Puno ime Alkibijad Nuša Nadimak Ben Akiba Datum rođenja 20. oktobar 1864. Mesto rođenja Beograd, Kneževina Srbija Datum smrti 19. januar 1938. (73 god.) Mesto smrti Beograd, Kraljevina Jugoslavija Nacionalnost Srbin Škola Velika škola u Beogradu (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu) Supružnik Darinka Đorđević Deca Strahinja Ban, Margita, Olivera[1] Roditelji Đorđe (Georgijas) Nuša Ljubica Nuša[2] Najvažnija dela Gospođa ministarka Sumnjivo lice Narodni poslanik Retorika Nagrade Orden Svetog Save, Orden knjaza Danila I, Orden belog orla Potpis Zvanični veb-sajt https://nusicfondacija.rs/ Najznačajniji deo njegovog stvaralaštva su pozorišna dela, od kojih su najpoznatije komedije: Gospođa ministarka, Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Ožalošćena porodica i Pokojnik. Osim što je pisao za pozorište, radio je kao dramaturg ili upravnik u pozorištima u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Branislav Nušić je u svojim delima ovekovečio svakodnevicu srpskog društva u XIX i XX veku, a njegove sociološke analize su aktuelne i u XXI veku. Biografija Privatni život Odlikovanja Književna dela Uredi Spomenik Branislavu Nušiću na Trgu republike u Beogradu (1993) Komedije Uredi „Narodni poslanik“ (1883) „Sumnjivo lice“ (1887) „Protekcija“ (1889) „Običan čovek“ (1899) „Svet“ (1906) „Put oko sveta“ (1910) „Gospođa ministarka“ (1929) „Mister Dolar“ (1932) „UJEŽ - Udruženje jugoslovenskih emancipovanih žena“ (1933) „Ožalošćena porodica“ (1934)[30] `Svinja` (1935)[31] „Dr“ (1936)[32] „Pokojnik“ (1937)[33] „Ne očajavajte nikad!“ „Vlast“ (nezavršena[34]) `Put oko sveta` - nastavak (nezavršen[35]) Plakat za predstavu Branislava Nušića u Pančevu iz 1942. godine Prva ljubav (komedija za decu) Romani Uredi „Opštinsko dete“ (u Sarajevu izdano kao „Općinsko dijete“) (1902) „Hajduci“ (svoj doživljaj iz detinjstva) (1933) COBISS.SR 18077703 „Devetsto petnaesta“ (1920) [36] Autobiografska proza Uredi „Autobiografija“ (1924) Drame Uredi „Pučina“ (1901) „Tako je moralo biti“ „Jesenja kiša“ (1907) „Iza Božjih leđa“ (1910) „Kirija“ „Analfabeta“ Pripovetke Uredi Nušićev grob na beogradskom Novom groblju „Politički protivnik“ „Posmrtno slovo“ „Klasa“ „Pripovetke jednog kaplara“ Tragedije Uredi „Knez Ivo od Semberije“ „Hadži-Loja“ „Nahod“ Rasprave i udžbenici Uredi „Retorika“ Putopisi Uredi Kosovo, Opis zemlje i naroda

TK 1 58311) FRA JUKIĆEVO ZNAMENJE , Borivoje Jevtić , Državna štamparija Sarajevo 1934 , framska hronika u 5 činova , predgovor napisao Viktor Rubčić , U ovoj dramskoj hronici g. Borivoje Jevtić dao je jedan detalj iz burnog perioda bosanske istorije pod turskom vladavinom, u doba kad je Turska pokušala još jednom da se afirmiše na balkanskom severu i da spreči opšte rasulo. U centru tih događaja živeo je i delovao fra Ivan Frano Jukić, mladi franjevac, koji je verovao da je nastupio čas konačnog oslobođenja i da bi do toga moglo da dođe i uz pomoć otomanskog namesnika Omerpaše Latasa. Fantastični snovi fra Jukića razbili su se vrlo brzo na stvarnosti koja mu nije bila naklonjena. Svoj zanos platio je glavom, u progonstvu. On je na taj način postao u neku ruku prethodnik u borbi za nacionalno oslobođenje u Bosni. Posle njega pojavio se ceo niz drugih, sve do Gavrila Principa 1914. Zato je on postavljen na čelo dramskih zbivanja u kojima će pisac ove hronike izneti velike potrese kroz koje je Bosna prošla poslednjih decenija. Cilj ovih redaka je da prikažu te događaje u jednoj zbijenoj slici kako bi čitaoci osetili atmosferu u kojoj se zbivala životna tragedija glavnog junaka. Viktor Rubčić Borivoje Jevtić – književnik, dramski pisac (Sarajevo, 30. VII 1894 – Sarajevo, 27. XI 1959). U rodnom gradu je završio osnovnu školu i klasičnu gimnaziju. Već 1910. javio se u „Bosanskoj vili“ prevodima Vitmenovih pesama u prozi Vlati trave. Кao učenik učestvovao je u revolucionarnom radu omladine i radio u redakciji časopisa „Srpska omladina“ (1912-1913). Bio je pripadnik pokreta „Mlada Bosna“ te je posle sarajevskog atentata 1914. uhapšen 1915. i osuđen na trogodišnju zatvorsku kaznu, koju je izdržao u Zenici za vreme Prvog svetskog rata. Posle rata neko vreme se bavio novinarstvom, a 1920. se zaposlio kao umetnički prevodilac i dramaturg novoosnovanog NP u Sarajevu, u kojem je 1922. počeo i da režira. U školskoj 1925/26. u Beču je studirao dramaturgiju i režiju kod Maksa Rajnharta. U međuratnom periodu bio je član Grupe sarajevskih književnika. Uređivao je časopise: „Кnjiževna kritika“ (1923), „Кnjiževni pregled“ (1924), „Pregled“ (1929-1930), „Sarajevska scena“ (1936-1937) i „Srpska scena“ (1941-1942). Pobegavši od ustaša, živeo je u Bgdu (1941-1947), gde je radio u pozorištu. Potom je u NP u Šapcu (1947-1952) bio dramaturg. Vratio se u Sarajevo 1952. i u njemu ostao do smrti. mek povez, format 14,5 x 21,5 cm , ćirilica, 90 strana, posveta pisca na naslovnoj strani ,

Motorola T D1-625 iz 1996. Možda i radi, ne znam. Zadnji put je radila 2006, tad smo izgubili punjač. Sa pripadajućom futrolom.

Veliki format, bogato ilustrovano, novo! Autor - osoba Medaković, Dejan, 1922-2008 = Medaković, Dejan, 1922-2008 Naslov Srpski slikari XVIII-XX veka : likovi i dela / Dejan Medaković ; [urednici Zoran Vapa, Zoran Kolundžija] Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Petrovaradin : Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture ; Novi Sad : Prometej, 2021 (Subotica : Rotografika) Fizički opis 417 str. : ilustr. u bojama ; 31 cm Drugi autori - osoba Vapa, Zoran = Vapa, Zoran Kolundžija, Zoran, 1952- = Kolundžija, Zoran, 1952- Radojčić, Svetozar, 1909-1978 = Radojčić, Svetozar, 1909-1978 Đurić, Vojislav J., 1925-1996 = Đurić, Vojislav J., 1925-1996 Trifunović, Lazar, 1929-1983 = Trifunović, Lazar, 1929-1983 Davidov, Dinko, 1930-2019 = Davidov, Dinko, 1930-2019 ISBN 978-86-80929-48-4 (PZZZSK)(karton) Napomene `Dejan Medaković 1922-2022 - sto godina od rođenja` → prelim. str. `Povodom 70 godina Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture` → prelim. str. Tekst štampan dvostubaćčno Tiraž 1.000 Str. 7-8: Predgovor / urednici Str. 387-388: Moderna analiza žitija i dela / Svetozar Radojčić Str. 388-389: Doživljaj i otkriće / Vojislav J. Đurić Str. 389-391: Naučno istraživanje slikarstva / Lazar Trifunović Str. 391-393: Naučna literarna esejistika / Dinko Davidov O tekstovima: str. 396 Beleška o piscu: str. 416-417 Pečat na nasl. str.: Poklon iz biblioteke Prof. dr Slobodan Tomić: SID: Z 4 75 Bibliografija: str. 402-406 Registar. Predmetne odrednice Srpski slikari -- 18-20. v. Srpsko slikarstvo -- 18-20. v. Baveći se godinama srpskim slikarima Dejan Medaković je u obliku portreta i kraćih monografija uspeo da prikaže važnije nosioce našeg umetničkog razvoja, posebno onog u XVIII i XIX veku. Njegova namera da pišući o našim slikarima XVIII i XIX veka pruži što sažetiju sliku njihovog života i rada sada je, po njegovoj koncepciji, dopunjena reprezentativnim izborom prikaza najboljih umetničkih ostvarenja. Otuda ova knjiga nije stroga antologija, ona je znatno bliža istoriji naše umetnosti, odnosno njena prefinjena interpretacija. U odnosu na davno izdanje sada donosimo dopunjeno i autorovom rukom korigovano novo izdanje sa potpuno novim reprodukcijama, u kvalitetnoj opremi. Ova monografija doprinosi sagledavanju celovitije slike o novijoj srpskoj umetnosti, dokumentuje i predstavlja vrhunska dostignuća nepokretnog nasleđa širokoj publici. Ujedno, ova knjiga, stilski izvrsno napisana, pravi je trezor znanja i doprineće edukaciji novih generacija. U monografiji su predstavljeni sledeći slikari: Hristifor Žefarović Janko Halkozović Zaharija Orfelin Teodor Kračun Jakov Orfelin Teodor Ilić Češljar Arsa Teodorović Konstantin Danil Jovan Klajić Pavle Simić Novak Radonić Đura Jakšić Steva Todorović Miloš Tenković Đorđe Krstić Stevan Aleksić Leon Kojen Ljubomir Ivanović Marko Murat Uroš Predić Paja Jovanović Rođen je 7. jula 1922. u Zagrebu kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković, a pradeda Danilo Medaković. Gimnaziju je završio 1941. u Sremskim Karlovcima. Od 1942. do kraja rata živeo kao izbeglica u Beogradu gde je radio u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao asistent radio je na istorijskom institutu SAN od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akademije 1958). Potom je prešao na Filozofski fakultet u Beogradu gde je ostao do penzionisanja 1982. godine. Godine 1958. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Alexander von Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Zentral institut Kunstgeschichte u Minhenu. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. godine. Bio je dekan Filozofskog fakulteta, sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU, kao i predsednik SANU (1999–2003). Godine 2001. izabran je za redovnog člana naučnog društva Leibnic Societ u Berlinu. MG125 (N)

Miloš Ivković (Osijek, 1880–Beograd, 1950): Nekoliko dialektoloških napomena o `Pjevanici` Sime Milutinovića Nova štamparija Davidović - Beograd, 1909 godine Format: 33,9 x 16,2 cm Broj strana: 8 ( numerisano od 39-46 ) Solidno očuvano za svoje godine, jedan ćošak malo okrnjen ... Posvećeno mladome gospodinu Aleksandru Arnautoviću, saradniku Srpskog književnog glasnika. Potpis autentičan. ///Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године./// Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom ili CC paketom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom, pismom ?-pitati za poštarinu... 1

Mreža 2G bands GSM 850 / 900 / 1800 / 1900 - SIM 1 & SIM 2 (dual-SIM model only) 3G bands HSDPA 850 / 900 / 1900 / 2100 4G bands LTE band 1(2100), 3(1800), 7(2600), 8(900), 20(800) Dimenzije 146.5 x 72 x 7.2 mm Težina 146g Procesor HiSilicon Kirin 658 Octa-core (4x2.36 GHz Cortex-A53 & 4x1.7 GHz Cortex-A53) Baterija 3000 mAh Li-Ion Veličina ekrana 5.2" Prednja kamera 8 MP, autofocus, f/2.0, 1080p Zadnja kamera 12 MP, f/2.2, phase detection autofocus, LED flash 1/2.8" sensor size, 1.25µm pixel size, geo-tagging, touch focus, face detection, HDR, panorama RAM Memorija 3GB Interna memorija 32GB Softver Android 7.0 (Nougat) Povezivanje Bluetooth 4.1, microUSB 2.0, FM radio, NFC, Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac, dual-band, WiFi Direct, hotspot Prenos podataka HSPA 42.2/5.76 Mbps, LTE-A (2CA) Cat6 300/50 Mbps Podržane tehnologije SMS(threaded view), MMS, Email, Push Mail, IM Ostalo Reklamacioni period Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Sjaj Portugala - António Lobo Antunes Izdavač: Sandorf Godina izdanja: 2019 Broj strana: 400 Format: 21 cm Povez: Broširani Literarni dragulj suvremenog portugalskog klasika, roman iz kojega prosijava poezija i ludilo, kaustična samomržnja i foknerovski zadah truljenja nekoć imućne i ugledne kolonijalne obitelji čijim potomcima trnu zubi jer su se preci prejedali kiselim grožđem, a čiju dezintegraciju pratimo kroz na trenutke halucinantne monologe likova koji nas u furioznom tempu vode od Angole do Portugala, od sedamdesetih do devedesetih godina prošloga stoljeća… Koloniziranje i ugnjetavanje dehumanizira, ponajprije kolonizatore i ugnjetače. António Lobo Antunes rodio se 1942. godine u Lisabonu. Završivši medicinu, specijalizirao je psihijatriju. Živio je i radio kao liječnik u Engleskoj, Njemačkoj i Belgiji. Nakon objavljivanja prvog romana 1979. godine, Memória de Elefante (Slonovsko pamćenje), posvećuje se samo književnosti. Godine 2003. dobio je nagradu União Latina za cjelokupno djelo, a 2007. nagradu Camões, najvažniju nagradu za književnost na portugalskom jeziku. Preveden je u dvadesetak zemalja i predlagan za Nobelovu nagradu. Do danas je napisao preko petnaest romana, za koje je višestruko nagrađivan.