Kamacrown Stereo Radio Double Cassete Recorder - NEISPRAVAN !!! Model : K-3317 Ponekad (veoma retko) upali radio (treba mnogo pritiskanja izgleda da je negde naprsla ploca pa gubi kontakt) , gumice na kasetofonima se sigurno razvukle - treba ih zameniti Nedostaci : - antena - mehanicki brojac za kasetofon - jedno dugmence (vidljivo na slici) - zvucnici Slike autenticne od predmeta koji se prodaje Jako pogodno za popravak ili za rezervne delove za majstore Iz gore navedenog ide pod NEISPRAVNO bez prava na reklamaciju ili povracaj novca Napomena : tezina oko 4 kg Saljem nakon uplate na Postnet - kupac placa dostavu

Milorad Komrakov : MOJ ŠESTI OKTOBAR , Autorsko izdanje Beograd 2009, str. 368. Očuvanost 4-. Милорад Комраков, новинар, рођен је 7. јуна 1955. године у Вршцу. Завршио је 11. београдску гимназију и Факултет политичких наука у Београду. Ожењен је, има ћерку и сина. Живи у Београду. Новинарством се бави више од 40 година. Објављивао је у Политикологу, Студенту, Индексу 202, Радио ТВ ревији, НИН-у, Програму 202 Радио Београда, а од 1979. до 2002. године био је запослен у Информативној редакцији Телевизије Београд, односно РТС-у. У телевизијском новинарству прошао је све, од „цепања телекса”, извештача, репортера, уредника емисија, до главног и одговорног уредника. На челу Информативног програма био је у најтежим периодима у историји Телевизије Београд. Уредио је и водио највише ТВ дневника, у полувековној историји ТВ Београд. Добитник је више новинарских награда и признања. Године 1989. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Светозар Марковић” – зато што је на најупечатљивији начин бивајући више од сведока догађаја, саопштио истину о суптилним и специфичним облицима контрареволуције на Косову и Метохији. Године 1996. Удруженје новинара Србије додељује му награду „Димитрије Давидовић” – за дугогодишње уређивање централних информативних емисија Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Добитник је и више годишњих награда Телевизије Београд и Радио телевизије Србије. Био је уредник Удружења новинара Србије од 1996. до 2000. године. Написао је осам књига: Мој шести октобар, Пети октобар у РТС-у, Бомбардовање РТС – моја истина, Лов на пети октобар, Убица из Вухана, Маске су пребрзо спале?!, Корона се отргла контроли?!, Тајне Титаника.

Kablovi su vise namenski sluze za radio kasetofone, tranzistore,aparate za brijanje kao i za razne kuhinjske aparate. SAMO DESNI MODEL KABLA IMAM 1 komad

RECORD COLLECTOR No.218, OCT 1997 CDs,RECORDS AND POP MEMORABILIA Contents - BOB DYLAN - OASIS - GENESIS - STRANGELOVE - RADIO 1 - BARBRA STREISAND - CREAM - PAVEMENT - BILLY MacKENZIE - SHORT TAKES....

Vitomir Bujišić : OD IZVORA DO UŠĆA, Izdavač autor Beograd 2011, tvrdi povez, str. 224. Izabrani novinski tekstovi. Sadržaj na slici. Očuvanost 4; ima posvetu autora. Dugogodišnji novinar i urednik lista „Glas Podrinja“, član UNS-a i najstariji novinar u Srbiji Vitomir Bujišić preminuo je juče u Beogradu u 98. godini. Vitomir Bujišić rođen je 1917. godine u Krivaji (Pocerina). Završio je učiteljsku školu u Beogradu. Novinarstvom je počeo da se bavi maja 1945. godine kao novinar tada tek osnovanog lista „Glas Podrinja“ u Šapcu. Nekoliko godina kasnije postaje i urednik, a nakon privremenog ukidanja „Glasa Podrinja“, radio je kao urednik listova „Novi dani“ i „7. juli“ . Bio je dopisnik Tanjuga iz Tuzle i urednik i direktor Radio Tuzle. Nakon ponovnog pokretanja „Glasa Podrinja“ krajem 1954. godine ponovo postaje direktor i glavni i odgovorni urednik. Bujišić je bio i direktor Radio-novinske izdavačke i radne organizacije (NIRO) u Šapcu, odakle 1975. godine odlazi u penziju. Vitomir Bujišić napisao je 28 knjiga. Član je UNS-a od 1945. godine. Dobitnik je brojnih novinarskih nagrada, među kojima i Nagrade za životno delo Saveza novinara Srbije i Crne Gore (2007).

Radio TV Revija broj 1280 iz septembra 1991. Lepa Brena Članak o Lepoj Breni je na stranama 22 i 23 (slika 2). Članak o Zorici Marković je na strani 13. Vrlo dobro očuvano, 64 strane.

Autor : Džim Điljoti, 111str., 19x13cm Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Milja Milosavljević / Rebeka Levi : KOD DVA BELA GOLUA II - Stari Beograd / Ауторско изд. Београд : М. Милосављевић : Р. Леви, 2007 , Fizički opis 173 стр. : илустр. ; 24 cm Публикација садржи текстове истоимене емисије Првог програма Радио Београда, прилагођене форми књиге Beograd -- Kulturna istorija -- 19-20v Očuvanost 4- ; ima posvetu od autorki

PUN KOMPLET (svi brojevi) ovog časopisa, kao i kompletnu priču o UKUSU NESTAŠNIH, možete naći ovde: https://www.limundo.com/kupovina/Casopisi-stripovi-i-igre/Casopisi/Muzika-i-film/casopis-UKUS-NESTASNIH-1994-2002-PUN-KOMPLET/129952685 Takođe, u ponudi imam više primeraka pojedinačnih brojeva (ne svih), pa ih potražite u mojoj ponudi. UKUS NESTAŠNIH br. 10 (decembar 1997), A4, 68 str (ovde nije označena ni godina izlaska?!, pa datum objavljivanja moramo da rekonstruišemo po sećanju, kao i po prikazima albuma i koncerata, možda je reč i o januaru 1998) kolor korice, unutrašnjost c/b na belom ofset papiru. Naslovna: SUNSHINE Sadržaj: METALLICA – Platinasto punjenje (tekst Davida Vartebedijana povodom izlaska albuma `Reload`, OASIS, Marilyn Manson – Poslednje Hristovo iskušenje, ROLLING STONES, DAFT PUNK, FOO FIGHTERS, Patti Smith, Domaća scena: SUNSHINE – Letnja žega (intervju radio Aleksandar Stajić), KRISTALI – Sjaj u travi (intervju radio Toma Naumovski), KONTRABANDA, recenzije: BJESOVI. Časopis je dobro očuvan, kompletan i bez oštećenja.

Časopis TREĆI PROGRAM LETO 1971 Broj 3 godina III Autor: Grupa autora Izdavač: Radio Beograd Godina izdanja: 1971 Broj strana: 550 Format: 23 x 16cm Povez: Meki povez sa klapnom Opis i stanje: Sadržaj na salici, dobro očuvano Tags: Nikola Rot nacionalna vezanost Rene Etijmbl kultura Kine Kristijan Mec ogledi o značenju filma Teroija filma 21.07.2023.

MP Man Mp3 player, izgubili smo kabl za punjenje Uređaj je koristila ćerka, i kako sada ne možemo da ga napunimo bez kabla, ne možemo sve da proverimo - zato je ova cena, kao da je neispravan, iako je radio dok smo imali kabl. Prednja strana uređaja je potpuno korektna, a sa donje strane je lepljiv, kao da je plastika promenila svojstva.

program Sedam dana (radio i televizija) dodatak iz dnevne novine Politika, Beograd, 1985 na naslovnoj strani: Dražen Petrović na srednjim stranama: na jednoj od fotografija je i Slavko Štimac snimanje filma Držanje za vazduh stanje loše; škrabano na naslovnici oko košarkaša; čitan i haban primerak; ima preloma i zacepljenja; - - - - Pogledajte na Kupindu i ostale ČASOPISE koje imam u ponudi: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=gcasopis&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=guglajkan Za pretragu: Gcasopis,

časopis ZDRAVO, br. 62 (18. septembar 1978) 64 strane, kolor korice, unutrašnjost c/b, na roto papiru, sa pojedinim kolor koricama. U ponudi imam i neke druge brojeve tinejdžerskog časopisa ZDRAVO, pa ih potražite mešu mojim oglasima Naslovna strana: Diana Tuilan - Marić Kolor posteri: Graham Parker (A3), Steve Hillage (A4) Sadržaj: automobilske trke u SFRJ, Travolta i film `Briljantin`, ORA `Kolubara` 78, Zoran Slavnić - Moka, Dado Topić. Grem Parker (intervju radio Peca Popović), Rory Galagher, BEE GEES...

Kompletno, kompaktno, nije škrabano. Tragovi starosti na koricama, dosta pohabane, hrbat oštećen u donjem delu. Poster: Cat Stevens Rođendan emisije Veče uz radio Top liste Emerson, Lake & Palmer Buldožer John Mayall Beogradski jazz festival YU grupa ... ➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡➡

Povez: meki Format: 16 x 23,5 cm Strana: 229 Pismo: ćirilica, latinica (engleski) Centralno mesto u izdavačkoj delatnosti FDU pripada kontinuiranoj pripremi i publikovanju Zbornika radova Fakulteta dramskih umetnosti. Prvi Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti izašao je iz štampe 1997. godine, uoči obeležavanja pedesetogodišnjice Fakulteta. Ideja o pokretanju ovog Zbornika, potekla je od prof. dr Petra Marjanovića, glavnog urednika prvog Zbornika i prof. dr Milene Dragićević Šešić, tadašnjeg direktora Instituta za pozorište, film, radio i televiziju. Tadašnji dekan FDU, dr Ljiljana Mrkić Popović podržala je potrebu za naučnim istraživanjima u oblasti dramskih umetnosti i publikovanje tako nastalih teorijskih radova. Poslednjih godina je ustanovljena dinamika izdavanja dve sveske godišnje i objavljeno je 26 brojeva. k-8

Данило Николић Данило Николић (Сплит, 2. фебруар 1926 — Београд, 6. фебруар 2016), српски приповедач, романописац, писац за децу и драмски писац. Биографија Рођен је 2. фебруара 1926. године у Сплиту од оца Спасоја Николића, Никшићанина, иначе службеника Банске управе у Сплиту, и мајке Крстине, домаћице, из Зеленике у Боки Которској. Детињство и рану младост провео је у Витомирици код Пећи, где су се Николићи доселили 1924. из Никшића. Прва два разреда основне школе завршио је у Витомирици, а остале и гимназију у Пећи. По завршеној матури, кратко време је радио у дрвном комбинату, а потом као просветни референт у Среском одбору у Пећи. У том периоду започео је сарадњу с листом „Јединство“ као дописник из Метохије. Због једног текста, који се тада није допао властима у Пећи, да би га склонили даље од себе, дају му стипендију и шаљу га на студије права у Београд 1946. године. На студијама у Београду Николић ће освојити неколико награда за причу на разним књижевним конкурсима и тиме скренути пажњу књижевне јавности на себе, што је био повод да га позову у Радио Београд за сарадника 1950. године. Након дипломирања на Правном факултету, запослиће се као новинар у овој информативној кући, и потом бити уредник у програмима за књижевност и културу, те драматург и драматург-уредник у Драмском програму све до пензије. Члан је Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва. Његове приче преведене су на енглески, немачки, словеначки, чешки, албански, мађарски, македонски, летонски, бугарски, кинески, руски и француски језик. Заступљен је у бројним антологијама и изборима српске приповетке у земљи и иностранству. Његов роман „Власници бивше среће“ ушао је у десет романа деценије (1981—1991) и штампан у више издања saljem kao tiskovinu 80 din post.troskovi,plastificirani kartonski omot 308 stranica u odlicnom izdanju

autobiografsko delo, stampana 2006, jakih plastificiranih korica 182 stranice Данило Николић (Сплит, 2. фебруар 1926 — Београд, 6. фебруар 2016), српски приповедач, романописац, писац за децу и драмски писац. Биографија-Рођен је 2. фебруара 1926. године у Сплиту од оца Спасоја Николића, Никшићанина, иначе службеника Банске управе у Сплиту, и мајке Крстине, домаћице, из Зеленике у Боки Которској. Детињство и рану младост провео је у Витомирици код Пећи, где су се Николићи доселили 1924. из Никшића. Прва два разреда основне школе завршио је у Витомирици, а остале и гимназију у Пећи. По завршеној матури, кратко време је радио у дрвном комбинату, а потом као просветни референт у Среском одбору у Пећи. У том периоду започео је сарадњу с листом „ Јединство“ као дописник из Метохије. Због једног текста, који се тада није допао властима у Пећи, да би га склонили даље од себе, дају му стипендију и шаљу га на студије права у Београд 1946. године. На студијама у Београду Николић ће освојити неколико награда за причу на разним књижевним конкурсима и тиме скренути пажњу књижевне јавности на себе, што је био повод да га позову у Радио Београд за сарадника 1950. године. Након дипломирања на Правном факултету, запослиће се као новинар у овој информативној кући, и потом бити уредник у програмима за књижевност и културу, те драматург и драматург-уредник у Драмском програму све до пензије. Члан је Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва. Његове приче преведене су на енглески, немачки, словеначки, чешки, албански, мађарски, македонски, летонски, бугарски, кинески, руски и француски језик. Заступљен је у бројним антологијама и изборима српске приповетке у земљи и иностранству. Његов роман „ Власници бивше среће“ ушао је у десет романа деценије (1981—1991) и штампан у више издања saljem kao tiskovinu,80 dinara post. troskovi

Vojkan Ristić : MADE IN VRANJE - DRAGOMIR DRAGAN TOMIĆ SIMPO TEHNOLOGIJA JEDNE KARIJERE , Vranje Press Print Vranje / Dobar naslov Beograd 2007, tvrdi povez, str. 338. Očuvanost 4. Knjiga govori o našoj skorijoj prošlosti, a njen glavni junak je Dragomir Tomić, aktuelni predsednik kompanije Simpo. Po rečima autora, knjiga nije napisana da bude sudija pojedincu, ali želi da ukaže na sve posledice jedne rđave vlasti koja je od kreativnog pojedinca napravila objekat i u potpunosti ugušila privatnu inicijativu i mogućnost stvaranja građanske javnosti. Knjiga je bila zabranjena pre nego što je i bila napisana. Tačno pre deset godina policija je upala u moju kuću u ptezi za onim što tada nije bilo napisano u ovakvom obliku u kakvom je danas. Pišući ovi knjigu, vodio sam se dramaturgijom činjenica, lišen namere da ovo bude moj lični obračun sa junakom knjige. Nikada ne bih pristao da između ovih korica umetnem tabloidski sadržaj. I zbog sebe,i zbog junaka ove knjige, ali i zbog građana Vranja koji sasvim sigurno poznaju dobre i loše strane fenomena vlasti koju je oličavao, a sigurno u mnogome i danas pokušava da kreira moj junak. Knjiga potvrđuje da nema večnih prijatelja i neprijatelja, već samo večnih interesa – rekao je Ristić. Knjiga je štampana u tiražu od 1500 primeraka. Posvećena je Zoranu Đinđiću, Ivanu Stamboliću i Slavku Ćuruvijii biće predstavljena na predstojećem sajmu knjiga u Beogradu. Izdavači su „Vranje pres print“ i „Dobar naslov“. Poseban čar knjizi daju 14 karikatura Predraga Koraksića Koraksa. Vojkan ristić diplomirao je žurnalistiku na fakultetu političkih nauka u Beogradu. Izveštavao je sa raznih ratišta širom bivše SFRJ, pisao je za Bobu, Dugu, Našu Borbu, Nin, Večernje novosti… Uspešno se oprobao i u radijskom i televizijskom novinarstvu (Studi B, Radio BBC, Dojče Wele, Radio Beograd, Treći kanal TV Beograd). Osnivač je nevladine Agencije Vranje Press. Od oktobra ove godine stalni je dopisnik lista Danas.

Autor: Vasa Stajić Povez: meki Format: 13 x 21 cm Strana: 160 Pismo: ćirilica Izdavač: Admiral Books reprint izd. iz 1933 knjižare `Slavija` Zmaj spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma. U toku cele druge polovine XIX veka on je najobilniji srpski pesnik, urednik mnogih listova i časopisa i jedan od najistaknutijih nacionalnih radnika. Od svih srpskih pesnika, on je najdublje ušao u narod, bio najviše čitan i najviše voljen. Završio je medicinu i do kraja života radio je dva posla: bio je lekar i pesnik. Ostavio je poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti u srpskoj književnosti. Život i delo: Albert Ajnštajn – život i delo Demosten – život i delo Jovan Cvijić – žovot i delo Nikola Kopernik – život i delo

Autor: Nikola Tesla Izdavač: `Prima`, Gornji Milanovac Broj strana: 96 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Nikola tesla je, 1919. godine za američki časopis Electrical Ehperimenter opisao svoj život i naučni rad u nizu članaka pod nazivom Moji izumi. Veliki deo knjige posvetio je svom detinjstvu, roditeljima i porodici, kao i zemlji svojih predaka. Pored toga što je bio genijalan fizičar, Nikola Tesla je bio i veliki ljubitelj književnosti. Ta ljubav prema lepoj reči vidi se i u njegovim autobiografskim spisima gde na zanimljiv, gotovo novinarski način, izlaže najinteresantnije pojedinosti iz svog života, od toga kako se u mladosti zamalo udavio, pa do vremena kada je živeo i radio u različitim evropskim gradovima i na kraju o svom odlasku u Ameriku i svojim izumima. Knjiga je odlično očuvana, osim što na predlistu ima posvetu. Na drugoj slici prikazan sadržaj knjige.

Autor: Saša Hadži Tančić Povez: broširan Br. strana: 133 Format: 12x20 `Navikao je da živi sam. On i nije želeo drugačije. Uživao je da je sam kad se probudi, ni reč da izusti. Ni na samo pitanje kako je spavao. Nijedna žena to ne bi shvatila. E, to je njemu sve: sam. Ovako je Saša Hadži Tančić video Stevana Sremca u romanu `Melanholija`, (izdavač `Rad`), posvećenoj složenoj ličnosti srpskog klasika. Istaknuti pripovedač, romansijer, esejista i pesnik, inače sada upravnik Narodnog pozorišta u Nišu, Hadži Tančić (1968) ispratio je sve najznačajnije događaje u Sremčevom životu: rano detinjstvo u Senti, školovanje u Beogradu kod ujaka, premeštaj u Niš gde je radio kao gimnazijski profesor, kratak boravak, po kazni, u Pirotu, pa povratak u Beograd, gde je napisao svoja najbolja dela, bolest, pokušaj oporavka u Dubrovniku, posete Mostaru i Kotoru, poslednji dani u Sokobanji.

Pesme, crtice, odlomci, dokumenti... Uz niz bisera kratke forme i osvrta Dušana Radovića na svoj život i stvaralaštvo, sada imamo i retku priliku da vidimo tekstove onako kako su izašli iz pisaće mašine, njegove početne ideje, crtežiće, privatne fotografije, nepoznate radove... Pošto prvi put donosi sadržaj razglednica i pisama koje je Dušan slao svom sinu Milošu, zbirka Svaštara prikazuje velikog pisca i u ulozi izvanrednog oca. Ukratko, u ovoj knjizi nalazi se sve ono bez čega bi portret Dušana Radovića bio nepotpun. `ŠTA SAM TO RADIO? Probijao sam led da bih mogao disati. Borio se protiv tuđe i svoje dosade. Pokušavao da se setim nečeg drugog. Izmišljao imena sopstvenim iskustvima i saznanjima. Igrao se, jer raditi ne volim. Bežao iz svog malog i siromašnog života. Udvarao se drugima. Grickao, bockao, kraduckao i živuckao. Hteo sam da budem bolji pisac, ali nisam umeo.` Povez: Mek Broj strana: 148 sa ilustracijama Format: 13x20 cm Posveta na prvoj strani, inače, kao nova.

Novo! Izdavač: Gradska biblioteka - Novi Sad, 2013. god. Broširan povez, 19 cm. 135 str. + Ilustracije 10 strana „ Moja biografija” je fragment autobiografije, koju je Lazarević napisao 1907. godine, a obuhvata period od njegovog rođenja 1849. u Novom Sadu pa do studija medicine u Beču 1872. godine. Autobiografiju je, po sopstvenom objašnjenju u uvodu, pisao za potomke kako bi im njegovo bogato iskustvo bilo od koristi i za pouku. U kući u Pančevu, gde je radio četiri pune decenije, sačuvan je njegov kabinet. U njoj danas živi njegov praunuk, koji je dobio ime po njemu, takođe lekar – četvrta generacija lekara u porodici Lazarević. Đorđe Lazarević opisuje ključne segmente u svom životu, događaje koje standardna, klasična istorija ne beleži. Zapisao je obilje podataka o sebi, ali i o kulturnom, istorijskom i političkom životu Novog Sada i Temišvara tokom druge polovine 19. veka. On je za dobrovoljni lekarski rad odlikovan ordenom Svetog Save petog stepena i ordenom srpskog Crvenog krsta. Umro je u Temišvaru 1915. godine, gde je i sahranjen.

Dragoslav Manić Forski : TEME , Izdavač autor Pirot 1998, str. 172. Eseji. Očuvanost 3; ima autorovu posvetu; malo pohabano. Драгослав Манић Форски (Радошевац, код Бабушнице, 11. септембар 1936) српски је књижевник. Биографија Манић је завршио основну школу у родном селу а гимназију у Пироту 1956. године. Завршио је студије српскохрватског језика и југословенске књижевности у Нишу на Вишој школи. Радио је као наставник у основним школама у Кални, Пироту, Бабушници и у Николичеву. Дела Писао је песме, приче, чланке и хуморске. Објављивао их је у листовима: Слобода, Политика експрес, Комуниста, Народне новине, Венац, Братство, Књижевна реч, Просветни преглед. Написао је дела: Антологија народних лужничких песама 1974. године, Печалбари 1974. године[1], Из ђачких дневника 1976. године, Лужничка народна баштина 1980. године, Јесен живота 1983. године, Тања 1984. године, Самовања 1986. године, На огњишту 1986. године, Приче и лутка, Лужница - монографија у слици и речи 2001. године[2], Градиште. Добитник је Вукове награде 1989. године, признања Најдражи учитељ 1988. године, дипломе Пушкин, повеље Карађорђевић, награде општине Оџаци Златокоса богиња и награду општине Бољевац Копријан.

Autor: Ljubivoje Ršumović / Dušan Petričić Izdavač: Književne novine Broj strana: 72 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 20 cm Dušan Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe” i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”. Scenario i tekst popularnih pesama pisao je za dečiju televizijsku seriju `Na slovo na slovo`. Kao član redakcije i prevodilac sa francuskog dao je imena likovima u stripovima Talični Tom i Krcko. Sećanje na Duška Radovića uz mnoštvo ilustracija (uključujući i one iz porodičnog albuma), uz puno humora i dogodovština iz pesnikovog života, priredili su Ljubivoje Ršumović i Dušan Petričić. Tvrd povez. Knjiga je u dobrom stanju, izuzev što na predlistu postoji posveta.