RADIO MATER, broj 3, 1984. Časopis Saveza radioamatera Jugoslavije A4 format, 32 strane. Lepo očuvani, na koricama trag prašine od stajanja. Slična ponuda i na: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1509&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=stefanijak&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi Transverter za 23 cm, mobilna antena za 144 MHz, DC-DC pretvarači, voltmetar vrsnih vrednosti...

Neispravan! Odjednom prestao da radi. Nije nosen kod majstora. Kabl zasecen sto se vidi na jednoj od slika. Saljem najeftinijom varijantom po kupca. Ako imate dodatnih pitanja, rado cu vam odgovoriti.

Nemački digitalni radio V630 PLL synthesizer receiver V630 Ne reaguje na tastere, samo sat radi, ostalo ne znam kako da pokrenem Kao neispravno za popravku i delove

Radio antena * dužina: 95 cm * opseg frekvencije: FM 87.5-108 MHz * GRAY ODGOVARA ZA VEĆINU UREĐAJA * Aiwa * Panasonic * Pioneer * Kenwood * Yamaha * Sony * itd. CENA PO KOMADU. ------------------------------- Da li znaš kako stiže glas od radio stanice do tvoj radio prijemnik? Pročitaj... Odašiljač na radio-stanici ima dugačku antenu kojom šalje radio-talase slušaocima udaljenim mnogo kilometara. Radio svakog slušaoca ima svoju, manju antenu u obliku pruta ili komada žice. Stanica u svim pravcima šalje signale radio-talasa, koje može da uhvati antena bilo kog radija koji im se nađe na putu. Stanice emituju svoje programe ili pomoću AM (modulacija amplitude) ili pomoću FM (modulacija frekvencije) talasa. AM talas, koji je duži od FM talasa, može imati 91 metar od jednog do drugog vrha talasa. Za razliku od AM talasa, FM talasi mogu imati od jedne trećine metra do jednog metra od jednog do drugog vrha talasa. Bilo da su u pitanju AM ili FM talasi, radio funkcioniše na isti način. Mikrofoni hvataju voditeljev glas i pretvaraju zvučne talase u električni signal. Taj električni signal vibrira prema istom obrascu kao i prvobitni zvučni talasi, pa se zove zvučni (audio) signal. Pojačalo stanice pojačava audio signal. U isto vreme, električno kolo u stanici, oscilator, neprestano proizvodi sopstveni električni signal, koji se zove noseći signal. Zvučni talas, vibrirajući po obrascu glasa (ili muzike), modulira noseći signal tako što menja i njegov obrazac. Zatim se ceo električni signal, i zvučni i noseći talas, još više pojačava i šalje se u antenu stanice. Električni signal pobuđuje atome metala u anteni. Njihovi elektroni počinju da vibriraju po obrascu električnog signala. Elektroni počinju da odašilju nevidljivu svetlost, tj. radio-talase, koji se iz antene šire u nebo. Pošto elektroni iz antene vibriraju prema posebnom obrascu koji stvara glas, u radio-talase koji se emituju takođe je utisnut taj obrazac. Kada radio-talasi stignu do antene na radiju, ponovo se pretvaraju u električni signal – zvučni signal plus noseći signal. Radio-prijemnik automatski razdvaja zvučni i noseći signal. Ono što je spojeno u radio-stanici razdvaja se u radiju, koji zatim ubacuje zvučni signal u zvučnik. Zvučnik ima ulogu mikrofona, samo što radi u suprotnom smeru – vraća električnom zvučnom signalu oblik zvučnih talasa. I tako se na radiju čuje glas voditelja (ili muzika). Sad već znaš kako hvataš radio stanice u tvoj radio prijemnik.

Stari kasetofon Kansai model KS-939 Prodaje se kao neispravan. Nema napojni kabl. Nije proban, mozda je i delimicno ispravan. Ima radio. Teleskopska antena se izvlaci ali joj vrh ispadne pa mora da se vrati. Dugmici OK. Nedostaje providna plastika preko dela koji pokazuje na kojoj stanici je radio. Ima mogucnost za baterije. Ide bez baterija. Boja crna - pogledati slike. kljucne reci za pretragu Kansai kansi kansaj cansai japan japanska tehnika japanski radio kasetofon japansko radio cassette casete recorder rekorder 50 watts wats vat vats p.m.p.o. pmpo xbs x b s wat vats fm modeli KS 939 k s am dc 6v adudio tehnika muzika muzicki stub kasetoffoni kasetofoni povoljna jeftino plastika plasticni radijo casetofon tehnike tehnika audio audijo zvuk zvucna muzika muzicka muzicko pesme za pesmu za pesme teleksopska antena antene crna crni

Časopis koji je izdavao Radio Beograd, broj 28, zima 1976.godine, 23x16cm, 680 strana, manji tragovi korišćenja, vrlo dobro stanje...

Mikrotalasni senzor pokreta koji radi po dopler principu idealan za sredine sa smetnjama posto je otporan na uticaj svetlosti, radio smetnji, prasine, magle. . . Napon napajanja je 4-28V a izlaz je 3.3V. Moze da detektuje pokret iza prepreka, stakla pa i tanjih zidova. Feature: Transmission signal processing control chip RCWL-9196 Wide operating voltage range: 4.0-28.0V Compared with the traditional infrared feeling PIR, with the penetrating detection capability Block time, distance adjustable Iutput 3.3V power supply Application: The sensing face in front of the gold without any shelter. Front and rear sensing surface space to set aside more than 1CM The module carrier plane and install as flat line A certain application of effective detection area The component side of the module is positive sensing face, the opposite is negative sensing surface. Negative sensing surface sensing less effective Microwave modules can not be large-scale applications in the same area, otherwise there will be mutual interference. Between single individuals over distance greater than 1M

Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 503, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Драгана Јовановића Данилова, Драгана Великића и Обрена Ристића. Следи тематски блок посвећен рецепцији књижевног стваралаштва Драгана Јовановића Данилова, за који пишу: Матеја Комел Сној, Џон Тејлор, Светлозар Игов, Карол Хмел, Зденка Валент Белић и Алеш Дебељак. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о феномену поетских портрета у својству лирске врсте и Гојка Божовића о историји у огледалу поезије. Рубрика „Сведочанства” посвећена је традиционално добрим везама Матице српске и Матице словеначке, о којима пишу: Милчек Комељ, Алеш Габрич, Игнација Фридл Јарц и Горазд Коцијанчич. У овом броју можете прочитати и разговор са Димитрисом Сотакисом који је водила новинарка Радио Београда Сања Милић и извештај Дејана Петровића о филмском фестивалу „Берлинале 2019”. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Бојана Стојановић Пантовић, Јован Попов, Катарина Пантовић, Зоран Аврамовић и Маријана Јелисавчић. L/ KUT. 11