MALI RADIO NA BATERIJE ISPRAVAN POVOLJNIO

ANTIKVARNI ČASOPIS RADIO BEOGRAD BROJ 2 OD JANUARA 1940 STRANA 16 MEKI POVEZ ILUSTROVANO DOBRO OČUVANO 26.10.2020

ANTIKVARNI ČASOPIS RADIO BEOGRAD BROJ 23 OD JUNI 1940 STRANA 16 MEKI POVEZ ILUSTROVANO DOBRO OČUVANO 26.10.2020

ANTIKVARNI ČASOPIS RADIO BEOGRAD BROJ 11 OD MARTA 1940 STRANA 12 MEKI POVEZ ILUSTROVANO POPRAVLJAN NA PREGIBIMA OSTALO DOBRO OČUVANO 26.10.2020

ANTIKVARNI ČASOPIS RADIO BEOGRAD BROJ 5 OD JANUARA 1940 STRANA 14 MEKI POVEZ ILUSTROVANO DOBRO OČUVANO TAGS - ANTUN FABRIS EMILIJA PUTNIK 26.10.2020

Cena je za jedno staklo ima ih preko dvadeset komada. Imam i zadnje kartonske ploce od skoro svih modela koji su na slikama.

Lampe, elektronske cevi, za stare uredjaje ` lampaše`. Nekorištene, u kutijama, ali neispitane. MODELI: PY 88 PL 84 PCL 84 PCL 86 PLC 805 DY 802 PCH 200 PCF 200 PCF 201 PCF 801 PCF 802 PC 900 Neke modele imam po jednu na stanju, neke po više komada na stanju. Cena je po komadu, na više moguć dogovor oko cene.

Daljinski je za radio za kola,nov, nikad upotrebljavan,bez baterije.Stanje kao na slikama.

Pistolj igracka za decake. Radio je na baterije, ali vise nece. Zasto ne znam ! Prodaje se kao plasticni pistolj.

Kamacrown Stereo Radio Double Cassete Recorder - NEISPRAVAN !!! Model : K-3317 Ponekad (veoma retko) upali radio (treba mnogo pritiskanja izgleda da je negde naprsla ploca pa gubi kontakt) , gumice na kasetofonima se sigurno razvukle - treba ih zameniti Nedostaci : - antena - mehanicki brojac za kasetofon - jedno dugmence (vidljivo na slici) - zvucnici Slike autenticne od predmeta koji se prodaje Jako pogodno za popravak ili za rezervne delove za majstore Iz gore navedenog ide pod NEISPRAVNO bez prava na reklamaciju ili povracaj novca Napomena : tezina oko 4 kg Saljem nakon uplate na Postnet - kupac placa dostavu

Izdavač: Nolit, Beograd Godina izdanja: 1934. Povez: Tvrd Broj strana: 230 Stanje: Veoma dobro (ima manju nalepnicu na unutrašnjoj strani prednje korice, na predlistu upisana dva broja flomasterom i običnom olovkom) Вернер Тирк је син јеврејског трговца. Студирао је музику, али је морао да одустане од студија због финансијских потешкоћа. У време хиперинфлације Вајмарске републике био је помоћник брокера, затим рачуновођа у фабрици одеће и банкарски службеник. Тирк пише за новине као што су Берлинер Тагеблатт, Арбеитер Иллустриерте Зеитунг или Дие Роте Фахне. Члан је Сцхутзвербанд деутсцхер Сцхрифтстеллер (де). Стефан Цвајг уочава његов таленат1. У марту 1933. емигрирао је у Праг. Његове књиге су спаљене 10. маја 1933. Написао је роман Клајнер Ман у униформи, где је како малограђанин постаје члан СА. Године 1937. отпутовао је у Норвешку и радио за норвешки радио. Написао је књигу о Чаробној фрули која је конфискована 1941. Након инвазије на Норвешку 1940. отишао је у Уједињено Краљевство. Због своје немачке националности, интерниран је на острво Ман у исто време када и Алфред Сон-Ретхел, а затим депортован у Аустралију. Британско држављанство је стекао 1947. Радио је као слободни писац у Лондону. Биографски детаљи после 1962. нису познати.

Pripovetke, tvrd povez, 132 strane, format 19x13cm, prilično solidno očuvana, ponegde korica malo iskrzana, sitan pečat na početku. Izdanje knjižare Geca kon Beograd 1935 Velimir Živojinović Massuka (Velika Plana, 21. novembra /3. decembra/ 1886. – Beograd, 24. avgusta 1974.) bio je srpski pesnik, pripovedač, dramaturg, književni i pozorišni kritičar, kao i prevodilac. Veliki deo svoje aktivnosti posvetio je pozorištu, pa je naizmenično bio dramaturg, reditelj i upravnik pozorišta u Beogradu, Skoplju i Nišu. Svojim pozorišnim radom Massuka je zadužio i uži zavičaj — Donju Jasenicu (Veliku Planu i Smederevsku Palanku (u Palanci bio upravnik pozorišta i režirao 18 predstava do odlaska u Niš). Massukino ime nosi amatersko pozorište u Velikoj Plani. Rođen je 21. novembra/3. decembra 1886. u Velikoj Plani, od oca Mate i majke Zlate.[1] Godinu dana po rođenju umrla mu majka, a sa deset godina ostao je i bez oca, koga su ubili politički protivnici. Osnovnu školu je završio u Velikoj Plani, a gimnaziju u Smederevu i Drugu mušku gimnaziju u Beogradu 1907. godine. Na Univerzitet u Beogradu upisao se 1907. godine, gde je završio studije germanistike 1914. Od 1909. do 1912. boravio je na studijama germanistike i estetike u Lajpcigu. Tokom Prvog svetskog rata je radio u vojnoj cenzuri i povlačio se sa srpskom vojskom 1915. godine preko Peći, Rožaja i Podgorice do San Đovanija. Oporavljajući se od težeg zapaljenja pluća nakon povratka iz San Đovanija 1916. biva zarobljen u Ulcinju i odveden u logor Boldogasonj u Mađarskoj, današnji Frauenkirhen u Austriji. U logoru je ostao do jeseni 1918. godine. Nakon rata radio je kao nastavnik u Četvrtoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a zatim prešao u Narodno pozorište u Beogradu. Od 11. novembra 1924. do 21. avgusta 1925. bio je upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Radio je kao saradnik i kritičar dnevnog lista „Epoha`, a novembra 1919. sa pesnikom Simom Pandurovićem pokrenuo je književni časopis „Misao`. U časopisu „Misao` objavljivao je pozorišne kritike. Od 1925. do 1934. godine posvetio se književnom, prevodilačkom i uredničkom radu. Prevodio je sa engleskog i nemačkog jezika. Sa Borivojem Nedićem preveo je Šekspirova dela „Zimska bajka“ i „Romeo i Julija“. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Nišu. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu. Režirao je „Tartif“, igrali su Strahinja Petrović, Olga Spiridonović i Ljubinka Bobić.[1] U braku sa suprugom Danicom, rođenom Radmilović 1893, imao je sina Branimira Živojinovića, germanistu i prevodioca.

Ilustrovao: Ante Abramović Autor - osoba Tartalja, Gvido Naslov Zagonetke / Gvido Tartalja ; ilustrovao Ante Abramović Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1953 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dečja knjiga, 1953 (Beograd : Jugoštampa) Fizički opis 31 str. : ilustr. ; 18 cm. Drugi autori - osoba Abramović, Ante Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac Čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan »Zmajem savremene srpske književnosti za decu«. Objavio je preko 30 knjiga, među kojima i »Pesma i grad«, »Lirika«, »Začarani krug«, »Srmena u gradu ptica«, pesme za decu: »Oživela crtanka«, »Šta meseci pričaju«, »Od oblaka do maslačka«, »Dedin šešir i vetar« itd. Rođen je u Zagrebu, potom je osnovnu i srednju školu završio u Splitu. Posle položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici. Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava i diplomirao je Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“. U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme. Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić. Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu. Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. NJegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka. Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi. Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine . Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić. Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja. Ante Abramović (Posavski Podgajci, Županja 1903 — Beograd 1985) bio je slikar i likovni pedagog. Rođen je u Posavskim Podgajcima kod Županje 17. maja 1903. godine. Studije slikarstva počinje u Zagrebu da bi 1928. prešao u Beograd i nastavio studije na Umetničkoj školi u Beogradu kod profesora Ljube Ivanovića, Milana Milovanovića i Ivana Radovića gde je i diplomirao 1934. godine na nastavničkom odseku. Usavršavanje je nastavio u Parizu 1939. i 1952. a u Italiji 1947. i 1948. godine. Od 1949. bio je profesor crtanja u gimnaziji i Višoj pedagoškoj školi u Beogradu. Bavio se ilustrovanjem knjiga i dečjih slikovnica, slikao je portrete, pejzaže i mrtvu prirodu. Od tehnika je koristio ulje, temperu i akvarel. Njegovi radovi se nalaze u Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, kao i Modernoj galeriji u Zagrebu. Umro je u Beogradu 25. maja 1985. godine. MG36

Poezija, mek povez, 48 strana, zagrebačko izdanje iz 1940. godine. Neznatno oštećeni rubovi korica, generalno sasvim solidno stanje, posebno iznutra. Vladimir Jurčić (Bjelovar, 24. rujna 1910. – Zagreb, polovica svibnja 1945.) bio je hrvatski pjesnik, esejist i feljtonist. Pisao je književnu, glazbenu, kazališnu i likovnu kritiku. Životopis U rodnom mjestu završio pučku školu i prvi razred gimnazije, ostatak u Gospiću, Senju, Vinkovcima i Zagrebu gdje je završio Klasičnu gimnaziju 1930. godine i diplomirao slavistiku na Filozofskom fakultetu. Do svibnja 1945. radio je na III Muškoj gimnaziji u Kušlanovoj, Zagreb, gdje je uhićen, odveden i ubijen. Na njegovoj rodnoj kući u Bjelovaru, podignuta je spomen-ploča.

40Gbps USB C žensko-ženski konektor 100W adapter za proširenje kompatibilan sa Thunderbolt 4/3 Ovaj adapter vam omogućava da spojite dva kraća USB C kabla kada treba da produžite dužinu USB-C kabla za brzo punjenje, prenos podataka ili prolaz videa. Karakteristike: 1. Podržava "slepo" konektovanje USB-C kabla zbog ekskluzivnog ugrađenog USB 4 čip protokola za prenos, eliminišući potrebu da se obrne orijentacija svakog konektora kabla. (NAPOMENA: Ako je vaš kabl USB2.0 Standard, potrebno je da promenite orijentaciju svakog konektora kabla da bi ispravno radio) 2.U skladu sa najnovijim USB 4 i Thunderbolt 4 standardom, kompatibilnost unazad. Podržava do 40Gbps prenos podataka, 100W napajanje i 8K@60Hz video prolaz, ovaj adapter će vam dati duži kabl bez ikakvih gubitaka. 3. Premijum aluminijumska izrada, laka za nošenje ili skladištenje zbog ultra kompaktnog dizajna, dva USB C ženska konektora prolaze 10.000+ testova pritiska i povlačenja.

Kapa H&M 92-104 Rukavice za isti uzrast Sal Bez velicine Cena za sve Ne radim zamene,ramene,dopalate Cena fiksna

Gitara je u istom stanju kao kada je kupljena. Dugmici za melodiju nisu radili. Dete ce je obozavati, moze da se igra i svira.

`Materijal za ovaj kratki prikaz partizanskih štamparija pribavio sam od drugova koji su rukovodili štamparijama i radili u njima ili oko njih; iz dva broja lista `Naprijed`, iz članka druga Vida o slovenačkoj štamparskoj tehnici, zatim iz svog dnevnika i najzad iz sećanja. Zato ovo ustvari nije potpuna istorija partizanskih štamparija, jer ima dosta praznina, a možda i neke štamparije nisu ni pomenute, naročito one koje se još uvek nalaze na poluoslobođenoj teritorji, mada su sve činjenice u knjizi proverene, koliko su prilike dopuštale, kod drugova koji su radili na ovom sektoru.` 1945., tabačni (nerasečeni) povez, 158 strana, nepodvlačena, nema posvetu, fotografije, crteži, težina 110 grama.

Kapa H&M 92/104 Kapa hello kitty za isti uzrast kao i H&M Rukavice Takodje za taj uzrast Cena za sve Ne radim zamene i razmene Cena fiksna

Izdaje zadružno izdavačko preduzeće Beograd Ilustracije: Đorđe Lobačev: ilustracije za roman „Pet stotina miliona beguminih“ Za laku noć i prijatan san: najnoviji projekat mog oca je da je uzeo sve stare knjige Žila Verna koje ima, rana ili prva srpska (a ja pretpostavljam i jugoslovenska) izdanja i prevode njegovih knjiga, pa ih skenira da bi ove po devedesetak godina stare knjige sačuvao od propadanja. Kako bi bilo čitljivije, on skenove protera kroz OCR softver, odabere font koji najčešće nije isti kao u originalu ali drži isti prored i margine i veličinu tako da su stranice praktično iste kao u originalu. Ima tu dosta posla ali ispadne lepo i čitljivo. Meni je vrlo zanimljivo da čitam te prve prevode i gledam kako se pravopis menjao od hiljadudevetstodvadesetih naovamo. Najnovija knjiga koju je skenirao je novija, izašla je 1946. godine, dakle posle rata i izdao ju je Privredni pregled. U pitanju je „Pet stotina miliona beguminih“ i razlog što je sada pominjem je da ovo izdanje ima i ilustracije rađene posebno za jugoslovensko izdanje, a koje je radio niko drugi do – Đorđe Lobačev. Stanje knjige je kao na slikama Mek povez sa ilustracijama 191.strana

prodaje se samo kao paket, predmete ne razdvajam, niti radim ukrštanje paketa u ovom paketu se nalaze: - roze Nike jaknica: original, naznačena veličina 8-10 god., pamuk - ljubičasto beli džemper marke H&M: naznačena veličina 8-10 god, kombinacija akrila i poliamida - bordo majica dugih rukava nemačkog Pepperts: naznačena vel.6-8 god., ali je malo veća, pamuk

Uzrast: 12+ Tip: Plastične igračke E.T. – VANZEMALJAC- Film koji je osvojio naša srca i ulepšao naše detinstvo. Simpatični vanzemaljac je ove godine 9.oktobra napunio 30 god. Na tridesetogodišnjicu od prvog prikazivanja ovog filma, za ovu priliku je bio digitalizovan, sa dodatkom o snimanju ovog filma koja je publiku provela kroz priču iza kulisa. E.T je proglašen jednim od najinspirativnijih filmova svih vremena i jednim od najboljih filmova svih vremena.Kada se film E.T. 1982. godine počeo da se prikazuje u bioskopima, veoma brzo je izbio na prvo mesto najgledanijih filmova, danas zauzima četvrto mesto najuspešnijih filmova svih vremena.Legendarni film reditelja Stivena Spilberga, izazvao je masovne suze u bioskopskim salama svuda gde je prikazan. Čuvena rečenica iz filma „E.T. phone home“ postala je zaštitni znak cele jedne generacije filmskih maštara… Film E.T bio je nominovan za devet Oskara a osvojio je četiri Oskara. Glavne uloge: Henry Thomas („Gangs Of New York„, 2002.), Drew Barrymore(„Charlie`s Angels: Full Throttle„, 2003.), Dee Wallace-Stone („Out of the Black“, 2001.), Peter Coyote („Bon Voyage„, 2003.) Scenario: Melissa Mathison („Kundun“, 1997.) Režija: Steven Spielberg („Minority Report„, 2002.) Sinopsis Grupa vanzemaljaca posećuje Zemlju i jedan od njih se gubi i ostaje na Zemlji. Njega pronalazi desetogodišnji dečak, Eliot (Henry Thomas). Uskoro, njih dvojica počinju da komuniciraju i započinju poseban vid prijateljstva, u kome E.T. saznaje nešto više o životu na Zemlji, a Eliot o novim vrednostima prijateljstva u pravom smislu reči. E.T. želi da ide kući, ali ako mu Eliot pomogne, izgubiće prijatelja… Zanimljivosti: – Na audiciji, Henry Thomas se setio dana kad mu je umro pas da bi iskazao tugu. Režiser Steven Spielberg je zaplakao, i u momentu ga izabrao. – Harrison Ford je glumio direktora škole, ali njegova jedina scena je izbačena jer je Spielberg mislio da bi previše skrenula pažnju. Fordova žena Melissa Mathison je napisala scenario. – Lice E.T.-ja je napravljeno po pesniku Carlu Sandburgu, Albertu Einsteinu i pekinezeru. – E.T.-jev komunikator je u stvari radio, a napravio ga je Henry Feinberg, ekspert u interpretaciji nauke i tehnologije za publiku. – Glas E.T.-ju je pozajmio Pat Walsh, uz pomoć Debre Winger i Stevena Spielberga. – Spielberg je film snimao po hronološkom redu da bi izazvao istinsku reakciju glumaca (uglavnom dece) kad E.T. odlazi na kraju. Sve emotivne reakcije u zadnjoj sceni su realne. – Video kaseta filma u Americi je bila napravljena od zelene plastike kako bi se donekle sprečila piraterija. – Scena gde se E.T. vozi u korpi sa Eliottom na biciklu ispred meseca je postala trademark slika Amblin Entertainmenta. – Michael Jackson je za film snimio pesmu ‘Someone In The Dark’. Ona nikad nije bila upotrebljena. – Jedan od filmskih spotova koje gleda E.T. na TV-u je iz ‘This Island Earth’ (1954). – Scenario je pisan za vreme pauza snimanja filma ‘Raiders of the Lost Ark’ (1981). Spielberg je diktirao priču Melissi Mathison zato što je ona bila scenarista i zato što je bila tamo sa svojim mužem, Harrisonom Fordom. Tvorac E.T bio je italijanski majstor za specijalne efekte Karlo Rambaldi. Osvojio je tri Oskara za šest godina. Rambaldi je radio sa najvećim filmskim stvaraocima– Stivenom Spilbergom, Ridlijem Skotom i Dejvidom Linčom. Prvog Oskara dobija 1976. za specijalno postignuće u „King-Kongu“ Džona Gilermina. Usledila su dva Oskara za specijalne vizuelne efekte – 1979. za kreiranje lika u Skotovom SF hororu „Osmi putnik-Alien“, a onda i 1982. za Spilbergov mitski film o E.T. Vanzemaljcu. visine oko 4.5 cm, iz osamdesetih stanje kao sa slike

predmeti se prodaju zajedno u paketu, predmete ne razdvajam i ne radim ukrštanje paketa u ovom paketu se nalaze: - sivo-crna tunika marke Maybee: naznačena veličina 140, pamuk, asimetrična u donjem delu - petrolej plava tunika: nemačke marke Yigga, naznačena veličina 134/140, fale cirkoni na nekim slovima (zumirajte), kombinacija poliestera i viskoze, - melirana tunika marke Breeze: naznačena veličina 140, imitacija ,,piši-briši` slova, pamuk - braon duks sa kapuljačom, sa zlatnom aplikacijom: pamuk, engleska proizvodnja, naznačena veličina L/XL (dečiji) - otprilike 10-12 god.,

Dr. Tih. R. Đorđević - Naš narodni život (1923.) Tihomir Đorđević - Naš narodni život SKZ, Srpska književna zadruga, 1923., tvrd povez, ćirilica, 194 str, rašiveno - odvojio se jedan deo knjige Tihomir Djordjević (Knjaževac, 19. februar 1868 — Beograd, 28. maj 1944) je bio etnolog, folklorista i kulturni istoričar, profesor beogradskog univerziteta. Rođen je u patrijarhalnoj porodici. Otac Raja je služio kao sveštenik u Brestovcu i Lužanu kod Aleksinca. O detinjstva se nalazio u neposrednom dodiru sa selom i narodom, što je uticalo da se još od mladosti, pa sve do smrti posveti proučavanju naroda, njegova života i kulture. Završio je istorijski-filološki odsek Velike škole u Beogradu, a zatim je studirao u Beču i Minhenu, gde je doktorirao 1902. godine. Đorđevićev opus je veliki - broj njegovih radova je oko sedam stotina. Đorđevićeva interesovanja bila su veoma široka i različita i kreću se od detaljnih analiza narodnog života Srba, preko etnografskih istraživanja života drugih naroda u Srbiji (Roma, Vlaha, Cincara, Grka, Čerkeza itd), do folklorističkih i socioloških studija ne samo Srbije, već i Balkana. Prvi je sistematizovao i izvršio opštu klasifikaciju narodnih igara i dao teorijske i istorijske poglede na narodne igre relevantne za vreme u kojem je radio. Postavio je i razradio metodska uputstva za sakupljače i opisivače narodnih igara. Održavajući je stalne veze s kolegama iz inostranstva, bila mu je dostupna najvažnija literatura tadašnjih pregalaca na polju etnologije i folkloristike. Imao je dobar uvid u najnovije naučne pravce, posebno je dobro poznavao tadašnju nemačku etnološku literaturu, u kojoj je narodna igra razmatrana iz više uglova. Zahvaljujući njemu i podršci koju je dobijao od kolega iz inostranstva, krajem 19. veka stvareni su uslovi za sakupljanje narodnih igara u najširem njihovom značenju. Raspravu i klasifikaciju narodnih igara je objavio u knjizi „Srpske narodne igre” (kao devetu knjigu Srpskog etnografskog zbornika 1907. godine). Ona predstavlja nezaobilazno delo u proučavanju narodnih igara u širem smislu reči.[3] Do objavljivanja ovog dela Đorđević nije objavio nijedan članak u izdanjima Srpske kraljevske akademije nauka u Beogradu, i tek nakon njegove objave je uspostavio tešnji kontakt sa akademijom, koju je inače veoma uvažavao. Iako nije bio antropolog, prvi je naučnik u nas koji je eksplicitno ukazao na značaj paleoantropologije za istoriju i etnologiju. Godine 1908. je kroz rad Neznano groblje u Žagubici, pokazao da su stara groblja, nekropole, izvor primarnih podataka za mnoge nauke.[5] U knjizi Đorđević naglašava da podaci, do kojih se dolazi izučavanjem skeleta i grobnih priloga, praktično predstavljaju jedini izvor elemenata o građi, izgledu i načinu života ljudi u određenom periodu prošlosti. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 19. februara 1921, a za redovnog 16. februara 1937.