Radio antena * dužina: 95 cm * opseg frekvencije: FM 87.5-108 MHz * GRAY ODGOVARA ZA VEĆINU UREĐAJA * Aiwa * Panasonic * Pioneer * Kenwood * Yamaha * Sony * itd. CENA PO KOMADU. ------------------------------- Da li znaš kako stiže glas od radio stanice do tvoj radio prijemnik? Pročitaj... Odašiljač na radio-stanici ima dugačku antenu kojom šalje radio-talase slušaocima udaljenim mnogo kilometara. Radio svakog slušaoca ima svoju, manju antenu u obliku pruta ili komada žice. Stanica u svim pravcima šalje signale radio-talasa, koje može da uhvati antena bilo kog radija koji im se nađe na putu. Stanice emituju svoje programe ili pomoću AM (modulacija amplitude) ili pomoću FM (modulacija frekvencije) talasa. AM talas, koji je duži od FM talasa, može imati 91 metar od jednog do drugog vrha talasa. Za razliku od AM talasa, FM talasi mogu imati od jedne trećine metra do jednog metra od jednog do drugog vrha talasa. Bilo da su u pitanju AM ili FM talasi, radio funkcioniše na isti način. Mikrofoni hvataju voditeljev glas i pretvaraju zvučne talase u električni signal. Taj električni signal vibrira prema istom obrascu kao i prvobitni zvučni talasi, pa se zove zvučni (audio) signal. Pojačalo stanice pojačava audio signal. U isto vreme, električno kolo u stanici, oscilator, neprestano proizvodi sopstveni električni signal, koji se zove noseći signal. Zvučni talas, vibrirajući po obrascu glasa (ili muzike), modulira noseći signal tako što menja i njegov obrazac. Zatim se ceo električni signal, i zvučni i noseći talas, još više pojačava i šalje se u antenu stanice. Električni signal pobuđuje atome metala u anteni. Njihovi elektroni počinju da vibriraju po obrascu električnog signala. Elektroni počinju da odašilju nevidljivu svetlost, tj. radio-talase, koji se iz antene šire u nebo. Pošto elektroni iz antene vibriraju prema posebnom obrascu koji stvara glas, u radio-talase koji se emituju takođe je utisnut taj obrazac. Kada radio-talasi stignu do antene na radiju, ponovo se pretvaraju u električni signal – zvučni signal plus noseći signal. Radio-prijemnik automatski razdvaja zvučni i noseći signal. Ono što je spojeno u radio-stanici razdvaja se u radiju, koji zatim ubacuje zvučni signal u zvučnik. Zvučnik ima ulogu mikrofona, samo što radi u suprotnom smeru – vraća električnom zvučnom signalu oblik zvučnih talasa. I tako se na radiju čuje glas voditelja (ili muzika). Sad već znaš kako hvataš radio stanice u tvoj radio prijemnik.

Radio antena FM 87.5-108 MHz stopica broj 6

MP3 Player 4 GB/FM 87.5-108 MHz Nexon MP3-05 USB broj 4 sa slike * USB 4 GB * FM radio 87.5-108 MHz * Voice recorder Za skladištenje muzike, slike, video klipove. Jednu AAA 1.5V bateriju koristi. VIŠE KOMADA IMAM.

SOMBORSKE NITI LAZE KOSTIĆA (Milan Stepanović) Studija o somborskim godinama znamenitog srpskog pesnika Laze Kostića (1841-1910), koji je u ovom gradu živeo i radio između 1895. i 1910. godine. Милан Zlatna grana memorija 2007 89 str. ilus 27 cm K.N.S. O. CRNI 0

Opis Dozvoljena temperatura provodnika: – najviša radna temperatura 70°C – u kratkom spoju (najduže 5 s) najviša 160°C Dozvoljena temperatura okoline: pri polaganju i rukovanju, najniža + 5°C Najmanji poluprečnik savijanja: 7,5D (D – prečnik kabela) Konstrukcija Provodnik: savitljiv provodnik od meko žarenih bakarnih žica klase 5, prema SRPS N.C0.015. Izolacija: sloj od PVC mešavine. Jezgro: 2 do 4 žile međusobno použene. Plašt: PVC mešavina. Ispod plašta se može postaviti separacioni sloj. Standardna boja plašta: bela, siva ili crna Primena U suvim prostorijama za priključak malih i laganih prenosnih trošila, kao što su prenosne svetiljke, ventilatori, radio i TV uređaji kancelarijske mašine i sl, kada provodnik može biti izložen malim mehaničkim naprezanjima.

Opis Dozvoljena temperatura provodnika: – najviša radna temperatura 70°C – u kratkom spoju (najduže 5 s) najviša 160°C Dozvoljena temperatura okoline: pri polaganju i rukovanju, najniža + 5°C Najmanji poluprečnik savijanja: 7,5D (D – prečnik kabela) Konstrukcija Provodnik: savitljiv provodnik od meko žarenih bakarnih žica klase 5, prema SRPS N.C0.015. Izolacija: sloj od PVC mešavine. Jezgro: 2 do 4 žile međusobno použene. Plašt: PVC mešavina. Ispod plašta se može postaviti separacioni sloj. Standardna boja plašta: bela, siva ili crna Primena U suvim prostorijama za priključak malih i laganih prenosnih trošila, kao što su prenosne svetiljke, ventilatori, radio i TV uređaji kancelarijske mašine i sl, kada provodnik može biti izložen malim mehaničkim naprezanjima.

Opis Dozvoljena temperatura provodnika: – najviša radna temperatura 70°C – u kratkom spoju (najduže 5 s) najviša 160°C Dozvoljena temperatura okoline: pri polaganju i rukovanju, najniža + 5°C Najmanji poluprečnik savijanja: 7,5D (D – prečnik kabela) Konstrukcija Provodnik: savitljiv provodnik od meko žarenih bakarnih žica klase 5, prema SRPS N.C0.015. Izolacija: sloj od PVC mešavine. Jezgro: 2 do 4 žile međusobno použene. Plašt: PVC mešavina. Ispod plašta se može postaviti separacioni sloj. Standardna boja plašta: bela, siva ili crna Primena U suvim prostorijama za priključak malih i laganih prenosnih trošila, kao što su prenosne svetiljke, ventilatori, radio i TV uređaji kancelarijske mašine i sl, kada provodnik može biti izložen malim mehaničkim naprezanjima.

Miroljub Joković: STRMA RAVAN - Izabrane kritike i eseji, Gradac Raška/Raška škola Beograd 2006, tvrdi povez, str. 249. Očuvanost 4. 1957–2016) rođen je u Kruševici, kod Raške. Završio jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radio je kao sekretar Književne omladine Srbije u Beogradu. Govorio je engleski, francuski, ruski, španski i slovački jezik. Doktorsku disertaciju „Istorijska distanca u srpskom romanu o Prvom svetskom ratu – evropski kontekst”, odbranio je 1987. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu. Drugu doktorsku disertaciju, „La distance historique et esthètique dans le roman serbe consacré à la Première Guerre Mondiale – Context Européen” (Istorijska i estetska distanca u srpskom romanu o Prvom svetskom ratu – evropski kontekst), odbranio je 1990. na Univerzitetu u Nansiju II, u Francuskoj.

Opis Dozvoljena temperatura provodnika: – najviša radna temperatura 70°C – u kratkom spoju (najduže 5 s) najviše 160°C Dozvoljena temperatura okoline: pri polaganju i rukovanju, najniža + 5°C Najmanji poluprečnik savijanja: 12D (D – prečnik kabela) Konstrukcija Provodnik: savitljiv provodnik od mekožarenih bakarnih žica klase 5, prema SRPS N.C0.015. Izolacija: zajednički sloj PVC mešavine nanešen preko dva ili tri paralelno postavljena provodnika tako da se žile mogu razdvojiti, a da se ne ošteti izolacija. Boja plašta nije određena, mogu biti sve boje, a može biti i proziran. Primena U suvim prostorijama, za priključak malih prenosivih netermičkih aparata, kao što su stone lampe, radio aparati, stoni ventilatori i sl. Na mestu uvoda u priključne naprave ili neposredno u prenosna trošila preporučljivo je staviti zaštitne uvodnice od gume ili termoplastičnih materijala.

187. Novo LTK8002D Aaudio nf kolo. Koristi se za pojacanje audio zvuka. LTK8002D je dizajniran za pružanje audio izlaza velike snage , visoke vjernosti i posebno dizajniran , zahtijeva samo mali broj vanjskih komponenti i može raditi u (2V-5V) niskonaponskom stanju . Ovom uređaju nisu potrebni kondenzatori za spajanje, bootstrap kondenzatori ili snubber mreže , vrlo je pogodan za sisteme male zapremine , male snage.

Milan Bunjevac : ANUJEV KALEIDOSKOP , ICS (Izdavački centar studenata) Beograd (nije navedena godina izdanja), str. 200. Esejistika. Očuvanost 3; malo pohabano; ima precrtan potpis. Anuj je rođen u Serisolu, malom selu na periferiji Bordoa, i imao je Baskijske korene.Njegov otac, Fransoa Anuj je bio krojač od koga je po sopstvenom priznanju nasledio jak osećaj ponositosti. Ipak svoju umetničku stranu nasledio je od majke Marije-Magdalene, violinistkinje koja je dopunjavala porodični budžet svirajući leti u kazino orkestru u obližnjem primorskom letovalištu u Arkašonu. Porodica se 1918. godine preselila u Pariz gde je Anuj stekao srednje obrazovanje. Žan-Luj Baro kasnije poznati francuski režiser pohađao je istu školu i sećao se Anuja kao ulickanog mladog momka. Bio je primljen na Pravni fakultet univerziteta u Sorboni ali zbog nemogućnosti da se samostalno finansira odlučuje da ga napusti posle samo 18 meseci kako bi počeo da radi kao tekstopisac u novinama Publicité Damour. Voleo je posao koji je obavljao i uvek je govorio da je upravo tu naučio značaj klasičnih vrednosti kratkoće i preciznosti jezika. Anujevi finansijski problemi su nastavljeni nakon što je pozvan na služenje vojnog roka 1929. godine. Živeći od svoje skromne vojne nadoknade odlučuje da se 1931. godine oženi glumicom Monel Valentin. Iako je glumila u nekoliko njegovih predstava, po svedočenju Anujeve ćerke Karoline (iz drugog braka) on nije bio srećan u braku sa Monel. Anujeva najmlađa ćerka Kolomb je išla još i dalje govoreći da između njih nikada zvanično nije ni bio zaključen brak. Navodno je imala nekoliko vanbračnih partnera zbog čega je Anuj veoma patio. Na njegov je dramski rad je takođe navodno uticala i sumnja po pitanju njegovog porekla. Prema Karolini, Anuj je saznao kako je njegova majka dok je radila u Arkašonu imala ljubavnika koji je mogao bit njegov pravi biološki otac. Uprkos svemu Anuj i Valentin su dobili ćerku Katerin 1934. godine koja ih je pratila kroz njihov rad u teatru. Proširenje porodice donelo je Anuju nove brige po pitanju limitiranog finansijskog stanja u kome se nalazio. Odlučan da se u potpunosti posveti pisanju počinje da piše skečeve za bioskopska prikazivanja kako bi ostvario dodatne prihode. Pozorišni rad U 25.godini Anuj nalazi posao kao sekretar francuskog glumca i reditelja Luja Žovea.Iako mu je šef pozajmio nameštaj korišćen u komadu Zigfrid Žana Žiroa za opremanje kuće,kao reditelj nije bio zainteresovan za Anujeve spisateljske ideje.Žuve je doživeo popularnost 30ih godina naročito kroz saradnju sa Žiroom.Njih dvojica su nastojali da prebace fokus dela sa autorskog glasa reditelja na komad i njegov tekst. teorija drame, istorija drame, drama i pozorište, francuska književnost... Милан Буњевац, театролог, критичар, есејиста, прозаиста и преводилац. Рођен у Добоју 1941. године. Школовао се у Београду где је завршио Класичну гимназију и Филолошки факултет на катедри за Општу књижевност (1965), а докторирао у Стразбуру (1968). Cтручни сарадник, потом шеф пројекта у Институту за књижевност у Београду, драматург Позоришта на Теразијама у Београду, лектор за српскохрватски језик и југословенске књижевности на универзитетима у Стразбуру и Нансију, предавао дуги низ година француски језик и књижевност у средњим школама у Француској и на Институту за стране студенте Стразбуршког универзитета. Уређивао часописе у земљи и иностранству. Милан Буњевац је објавио више есеја и студија из области историје и теорије књижевности, театрологије и лингвистике и три књиге прозе: „Зелена маска у облику ципеле“ (Београд, 2007), „La Berge Sud“ (Париз, 2014), „Јубилеј и остало“ (Београд, 2015), „Сновања“ (Београд, 2016), „Обриси у магли“ (Београд, 2017), „Листања“ (2020).

Književni i kulturni život srpskog naroda na početku XX veka najtešnje je vezan za književnoistoričarski i kritičarski rad Jovana Skerlića. Skerlić je bio veoma živa i snažna priroda, omladinac koji se vaspitao na učenju Svetozara Markovića i koji je u nacionalno-političkom i kulturnom životu svoga naroda odigrao veoma uticajnu, reformatorsku ulogu. Rodom Beograđanin i beogradski đak, on je nastavio visoko školovanje u Lozani i Parizu. Tom prilikom je izvorno upoznao savremenu francusku i evropsku književnost i zapojio se njenim progresivnim duhom i tekovinama. Položivši doktorat nauka Skerlić se vraća u domovinu, u Beograd, gde stupa na katedru književnosti na Filozofskom fakultetu i vremenom postaje centralna figura celokupnog književnog i nacionalno-političkog života građanske Srbije. Njegovi publicistički radovi brzo mu obezbeđuju opšte priznanje i najviši autoritet. Iako nije dugo živeo, Skerlić je za nepune dve decenije stvorio dela kojima je korenito izmenio našu književnu kritiku i istoriografiju. Napisao je čitav niz književnih studija, eseja i članaka, kojima je naučno dokumentovano, trezveno i ubedljivo osvetlio čitav XVIII i XIX vek srpske književnosti. Poznate su njegove književnoistorijske studije o srpskoj književnosti XVIII veka, o Vojislavu Iliću, Jakovu Ignjatoviću, Svetozaru Markoviću i književnom životu i stvaranju u doba takozvanog omladinskog Perioda u XIX veku (Omladina i njena književnost, 1906). Posebno mesto u Skerlićevom radu zauzima ciklus književnih eseja i studija Pisci i knjige. U tim radovima je veoma obavešteno i sugestivno naslikao život i rad najznačajnijih pisaca naših od XVIII pa sve do početka XX veka. Na osnovu svih tih radova i kao plod veoma savesnog i naučnoistraživačkog rada, Skerlić je napisao i veliku Istoriju nove srpske književnosti 1914. godine. To je, nesumnjivo, jedna od najboljih književnih istorija ne samo srpske već i jugoslovenske književnosti. Skerlić je bio snažan, trezven i racionalan duh. U književni život Srbije svoga vremena, u koji su sve više prodirala raspoloženja klonulosti i pesimizma, on je uneo nov, optimistički duh. Njegov uticaj i delovanje u tom pogledu odigrali su neocenjivo veliku ulogu. Kao kritedar, Skerlić odstranjuje dogmatizam i književnoj problematici prilazi potpuno naučno i istorijski. On uvek podrobno analizira društvene, kulturne i političke uslove, pa kroz njih osvetljava rad i dela pojedinih pisaca. Potpuno moderan u svojim estetičkim nazorima, Skerlić u književnosti prvenstveno tumači njene sadržajne i idejne kvalitete. Ali on pri tom, kao francuski đak, postavlja visoke zahteve i kad su u pitanju oblik, izraz i jezik književnih i pesničkih dela. Sa takvim stavom i zahtevima on je izvršio čitavu prekvalifikaciju pisaca prošlosti, a isto tako snažno uticao i na svoje književne savremenike. Njegov stil je postao uzor za sve koji su tada radili na književnosti i njenoj kritičarskoj i istorijskoj problematici. Taj stil je, u prvom redu, jasan, koncizan i sadržajan. Skerlić nije voleo frazu ni prazne reči. Njegov jezik i izraz su uvek konkretni i precizni, a uz to i slikoviti i emocionalni. Takvim svojim radom Jovan Skerlić je odigrao reformatorsku ulogu u našoj književnoj istoriji i kritici, a isto tako i u celokupnom kulturnom i nacionalnom životu. Kao urednik Srpskog književnog glasnika, on je uspeo da okupi najpoznatije pisce iz svih naših krajeva, da na njih izvrši snažan uticaj i razvitku srpske književnosti da nov i progresivan smer. ✰Izdavač: Prosveta, 1964. ✰Povez: broširan, 499 strana ✰Nepodvlačena, nema posvetu, zacepljena prednja korica i žvrljotina na njoj, težina 380 grama