The Ples Family in Devin Mitja Močivnik Ples: Igre u Devinu I Ples a Duino = Porodica Ples u Devinu Mitja Močivnik Ples: Igre u Devinu Knjiga je na SLOVENAČKOM,Engleskom...jeziku....... ➡️ ➡️. Izdavačka kuća Založništvo Trieste press Godina izlaska 2015 ISBN 978-88-7174-175-8 Preveo Martin Kleriči, Džon Stabs Tehničke specifikacije tvrdi povez 112 strana Vrsta knjige Knjiga je hronika porodice Ples i obuhvata vremenski period od sredine 19. veka do kraja 20. veka. Centralna ličnost porodice je Miroslav Pleš, pradeda autora, koji je bio dugogodišnji gradonačelnik Devina (1887 - 1902) i hotelijer... ➡️ ➡️. -------------------------------- O knjizi Knjiga je hronika porodice Ples i obuhvata vremenski period od sredine 19. veka do kraja 20. veka. Centralna ličnost porodice je Miroslav Pleš, pradeda autora, koji je bio dugogodišnji gradonačelnik Devina (1887 - 1902) i hotelijer.Pisma gradonačelnika i geografska karta opštine koja je imala većinu slovenačkih stanovništva, izlazi Ples je bio osnivač i prvi predsednik čitalačke i pevačke grupe „Ladija” u Devinu. Za njegovo vreme izgrađen je opštinski centar u kome je imala svoje prostorije slovenačka škola. Bio je član Izvršnog odbora Narodne napredne stranke za Gorišku oblast, a sada obeležavamo stogodišnjicu Prvog svetskog rata. Dokumenti u knjizi svedoče o velikim razaranjima koje je rat naneo Devinu na prvoj liniji fronta i Plesovoj imovini. Četiri brata Ples su bili austrougarski oficiri. Najstariji brat Rudi pao je na istočnom frontu u Galiciji, ali su ostala trojica preživela rat. Ivan Ples, doktor prava, i Leopold Ples, deda autora, koji je kasnije preuzeo imanje i hotel od svog oca, preživeli su zatočeništvo u Rusiji. U Tomsku 1919. stupili su u sastav puka Matije Gupca u čijem je sastavu bio i slovenački bataljon. Ovaj deo istorije gotovo je potpuno nepoznat slovenačkoj javnosti. Period između dva svetska rata bio je vreme denacionalizacione politike u Devinu, menjanja slovenačkih imena, zatvaranja slovenačkih škola i društava. Leopold Ples je preživeo u teškim okolnostima i nastavio sa privrednom delatnošću i hotelijerstvom. Hotel Ples je radio od 1834. godine, tokom Prvog svetskog rata je srušen i kasnije obnavljan, do 1994. godine, kada su u njemu svoje sobe dobili učenici međunarodne gimnazije Jadranskog instituta Ujedinjenog veća Knjiga je NOVA..... -------------------------------- ➡️ ➡️ R1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Monografija obuhvata period od 1326. godine kada se po prvi put pominje ime Bečkerek pa sve do Drugog svetskog rata kad je bio i Petrovgrad, kaže Nikola Šlajh. Bio sam motivisan tim da su do sada objavljene dve monografije, Petrovgrad 1938. i Zrenjanin 1966. Treća, po kojoj sam radio je na nemačkom jeziku, pisao ju je Feliks Mileker i ona je jednim delom prevedena a sa mađarskog je prevedena i istorija Torontalske županije od Borovskog. U drugom delu sam koristio izvode iz štampe. Jedan od prvih listova bio je „Bečkerećki nedeljni list“ koji je počeo da izlazi 1851. a nešto kasnije pojavio se i mađarski dnevni list Torontal,1871. Prve srpske novine pojavile su se početkom 19. veka i jedne od njih su uređivali moji preci, tako da sam samo na neki način nastavio njihov posao. Događaji koji su po njenu obeležili istoriju Bečkereka su velika nesreća kada je grad u požaru izgoreo kompletno i to u jednom zamahu 1807. godine i to je proizvelo 30 godina kašnjenja razvoja. Svetliji deo predstavlja kraj 19.veka kada su počele da u centru grada niču građevine i daju nov izgled koji se do sada zadržao. Tada je većina grašana govorila tri jezika,mađarski,nemački i srpski a i odnos stanovništva je trt trećine. U tom peridu su sličan status imali Temišvar i Bečkerek i tu se osećao duh straog Banata. Posle se sve nekako izgubilo. Pošto nosim u sebi sve tri nacije koje su ovde živele smatram da mogu najbolje da razumem sve konflikte i događaje svih njih, nastavlja Šlajh i zbog toga je treći deo monografije posvećen mojoj varijanti istorije Velikog Bečkereka.Ovde se nalaze i znameniti ljudi svog vremena koji su na neki način zaboravljni, poput Dr Đorđa Radića,najvećeg poljoprivrednog stručnjaka na Balkanu koji je bio član 10-tak akademija nauka. Monografija je napisana posle mnogo godina truda i rada. I sve bi to bilo u redu da ne postoji problem njenog štampanja za koje gradske vlasti Zrenjanina nisu zainteresovane jer su do sada dali kako kažu veliki novac za razne fotomonografije . Ovde se radi o poduhvatu od 800 strana i jedinstvenom istraživačkom radukoji če donatora verovatno morati da nađe na nekoj dugoj strani.

fanzin THE VAULT No. 3 (2002, Beograd) Serbian metal zine - na ENGLESKOM 72 strane, A4, c/b fotokopirano, heftano sa strane U PONUDI IMAM NEKOLIKO BROJEVA OVOG FENOMENALNOG FANZINA (2, 3, 4/5 i 6), pa ih potražite u mojoj ponudi na Kupindu. Teško mi je da pišem o ovom fanzinu, možda i najboljem srpskom svih vremena. Njegov autor, Boško `Rna` Radišić je bio jedan od nekoliko mladih metalaca koje sam zavoleo, uključio ih u rad Rock i Metal Expressa, i pored muzike, usmeravao ih i u svakodnevnom životu, kao neki stariji brat. Boško je bio sa Uba i došao je u Beograd da studira veterinu, i to je radio veoma uspešno. Živeo je sa sestrom, i zajedno su nesretno preminuli 2013, kada se u zgradi desio požar, a njih dvoje se ugušili u dimu. Boško je bio odličan novinar, i neke njegove intervjue sa velikim svetskim zvezdama (npr. Max Cavalerom) sam objavio u MEX-u. Bio je i odličan pevač u svom bendu SPACE EATER. Prvenstveno je voleo thrash metal, ali je podržavao i sve druge podžanrove. Njegov zine THE VAULT sam pratio i podržavao od početka, predstavljajući ga širokoj javnosti na stranama mojih časopisa. Boško je ostvario brojne kontakte sa bendovima i izdavačkim kućama, pa je njegov zine vremenom `narastao` i `udebljao` se preko svih granica, pa smo ga čitali pažljivo mesecima. THE VAULT je bio cenjen i u Evropi, jer ga je Boško pisao na dobrom i jasnom engleskom, pa je njegov domet daleko prevazilazio granice Balkana. Sa setom sam prelistavao ovaj broj, gde mi se Boško zahvaljuje u uvodniku, kao i mojoj kući Rock Express Records... Huuh. Iz sadržaja: ARTISAN, HOLY MOSES, FALCONER, MINOTAUR, TEUTONIC, WOLVERINE, DESASTER, ABATTOIR, SAVATAGE, BALLISTIC, OCTOBER 31, AGENT STEEL, UNDER COMMAND, LOGAR`S DIARY, HAMMERFALL, PARADOX, EIDOLON, BRUJERIA... DOMAĆA SCENA: recenzije (DR STEEL, DOGMA; ALISTER, AZAZEL, ALOGIA, GRIVA, PSYCHOPARADOX, PAVIĆ, koncerti: Oddium, Black Abbys, Spirit Of Destruction, Kraljevski Apartman, Abonos, Apocalypse, Amon Din, Sacramental Blood, Murder, Azazel, Krampm All My Sins, Nocturnal, Simargal, Acrocholia, Rapid Force...). Ovaj raritetni primerak čeka svog novog vlasnika, koji shvata njegovu vrednost, i koji će ga čitati, ali i sačuvati, i time obradovati Boška koji je u onom delu pakla gde odlaze dobri metalci, gde se pušta glasna muzika, gde piva ima u izobilju, a raznose ga sisate konobarice. Ovaj oglas ilustrujem albumom Rninog benda SPACE EATER... Poslušajmo Boška Radišića i prisetimo se svih srpskih metal muzičara koji nisu više sa nama.

TWS Wireless Bluetooth 5.0 Headphones Headset Mini In-Ear Buds Stereo Earphone A TWS BHT-F9-5 Dobre wireless bezžične slušalice sa POWER BANK koja Vam obezbedjuje dodatno punjenje slušalica ili mobilnog telefona. Crne su boje komplet. Sve je lagano, pogodno za nošenje. Lako za korišćenje: treba samo bluetoot vašeg mobilnog telefona da uparite sa ovim slušalicama. Da bi slušalice radile obe u isto vreme potrebno je slušalice prvo povezati medjusobno pa tek onda sa uredjajem (telefonom). Prvo se uključe obe slušalice koje će svetleti kada se uključe, zatim kliknete dva puta na dugmence jedne slušalice i tada će se slušalice medjusobno povezati, jedna slušalica ce nastaviti da svetli, a druga ne i to je znak da su povezane. POWER BANK punite punjačem Vašeg mobilnog telefona a digitalno pokazuje (na led display-u) kada se slušalice pune ili kada je POWER BANK i koliko napunjen (super novina). Dobijate: -dve slušalice -punjač - POWER BANK -kablić za punjač -silkonske navlake za vrhove slušalica (dva para) Sve je apsolutno novo, kutija je otvorena samo za fotografisanje.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Žarko Dimić (Sremski Karlovci, 10. mart 1962) srpski je istoričar, književnik i hroničar. Trenutni je upravnik Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima. Biografija Osnovnu školu i Karlovačku gimnaziju završio u Sremskim Karlovcima. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na grupi za Istoriju.[1] Do marta 2022. objavio je preko 600 autorskih jedinica iz književnosti, istoriografije i istorije umetnosti.[2] Žarko Dimić je dobitnik mnogobrojnih povelja i priznanja u zemlji i inostranstvu i nagrada kao nosilac i pokretač projekata u kulturi i umetnosti. Poezija mu je prevođena na italijanski, engleski, ruski i mađarski jezik. Zastupljen je u dvadesetak pesničkih antologija u zemlji i inostranstvu. Piše esejistiku, likovnu i književnu kritiku. Član je Odeljenja za društvene nauke Matice srpske, Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Društva novinara Vojvodine. Član je redakcije Zbornika za istoriju Matice srpske (2008–2012), Sentandrejskog odbora SANU od 2010, Pesničkih novina. Saradnik je u izradi Srpskog biografskog rečnika i Enciklopedije Novog Sada. Osnivač je i glavni i odgovorni urednik časopisa za kulturu, nauku i umetnost Krovovi, od osnivanja 1986. godine do danas. U prethodne dve decenije svoga radnog veka Žarko Dimić bio je: član Saveta pokrajinskog fonda kulture AP Vojvodine, član Saveta Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, član Saveta Akademije umetnosti u Novom Sadu, potpredsednik SO Sremski Karlovci (1996–2000), predsednik SO Sremski Karlovci (2014–2016), član Upravnog odbora Vukove zadužbine, potpredsednik Upravnog odbora Vukove zadužbine, član Upravnog odbora Društva novinara Vojvodine, član Upravnog odbora Srpskog narodnog pozorišta, član Upravnog odbora Arhiva Vojvodine (od 2017). Sekretar je Ekslibris društva Vojvodine. Predsednik je Upravnog odbora Malog istorijskog društva. Osnivač je čitavog niza kulturnih i umetničkih manifestacija u Sremskim Karlovcima i u Vojvodini. Od programa Kulturnog centra, do nekoliko likovnih kolonija, umetničkih bijenala, književnih susreta, izdavačkih delatnosti, nagrada i časopisa. Bio je član i sekretar odbora za obeležavanje značajnih godišnjica i datuma: 300 godina Seobe Srba (1690–1990), 300 godina Karlovačkog mira (1699–1999), 150 godina Srpskog narodnog pokreta (1848–1849), Odbora za podizanje spomenika ruskom generalu Petru Nikolajeviču Vrangelu u Sremskim Karlovcima, Grofu Savi Vladislaviću u Sremskim Karlovcima, Gacku i Sankt Peterburgu, član odbora za obeležavanje Tri veka Karlovačke mitropolije (1713–2013) itd. Sarađivao je kao istoričar u tridesetak emisija i projekata Radio-televizije Vojvodine. Inicirao je obnavljanje Česme „Četiri lava” iz 1799. godine. Inicirao je osnivanje Nagrade „Pavle Marković Adamov”. Do sada je bio zaposlen u Muzeju grada Novog Sada i u Kulturnom centru „Karlovačka umetnička radionica”. Upravnik je Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima. Živi i radi u Sremskim Karlovcima.

Sećanje na Progar i progarce - Milan Živojinović Sećanje na Progar i progarce ..... Izdavač: Autor - Beograd, 2003. god. Tvrd povez, 24 cm. 132 str. ILUSTROVANA..... Knjiga je ILUSTROVANA....... Progar je naselje u gradskoj opštini Surčin u gradu Beogradu. Prema popisu iz 2011. bilo je 1445 stanovnika. Materijalni dokazi ukazuju da su ovi prostori bili naseljeni još u najstarija vremena. Utvrđeno je da se na prostoru današnjeg centra nalazila rimska nekropola iz perioda kasne antike, ali i da se na ovom prostoru živelo tokom čitavog srednjeg veka. Početkom VI veka ovaj prostor naseljavaju Sloveni. Progar je formiran u vreme najezde Turaka 1521. godine, kad je srpsko stanovništvo, bežeći preko Save, na mestu starog spaljenog sela osnovalo naselje. U turskom popisu 1546. zabeleženo je pod imenom Živač. Prvi put pod današnjim imenom pominje se 1716. godine, kada potpada pod austrougarsku vlast, a 1739. godine postaje deo Vojne granice. U Progaru se nalazi arheološki lokalitet Progarski vinogradi. Pravoslavni hram je izgrađen 1799. godine i posvećen je Sv. Arhanđelu Gavrilu (slavi se 26. jula). Tokom Prvog i Drugog svetskog rata hram je pretrpeo znatna oštećenja, ali je brzo obnovljen prilozima građana. Pominje se da je škola u Progaru počela sa radom 1760. godine, ali prvi zabeleženi podaci o učenicima datiraju tek iz 1802. godine. Tokom XIX veka radila je u teškim uslovima. Po izbijanju Drugog svetskog rata, došlo je do prekida rada osnovne škole. Prekid je trajao do školske 1942. godine, kada je đacima srpske nacionalnosti nametnut program ustaške Nezavisne Države Hrvatske. U selo su tada stigli i učitelji - Hrvati, koji su te godine držali nastavu prema svom programu. Tada dolazi do jednog novog momenta. U Progaru počinje da se aktivno razvija narodno-oslobodilačka borba. Do kraja 1942. godine iz sela je preko stotinu mladića i devojaka otišlo u partizanske jedinice. Partizani u selo ulaze ilegalno, najčešće noću i već te godine u selu i okolini izvode oružane akcije. Selo je tokom 1943. godine postaje slobodno od fašističke vlasti, povlači se ustaška žandarmerija, a s njom i učitelji. Sa školskom 1943/44. godinom, prema odluci Okružnog NO odbora za Srem započinje sa radom Partizanska osnovna škola s prvim partizanskim učiteljem Živkom Pucarevićem Učom. Dolazilo je do povremenih prekida nastave zbog iznenadnog upada fašista u selo. U partizanskoj školi se radilo na opismenjavanju nepismenih meštana, pripremani su pozorišni komadi i skečevi. Po odluci Opštine Zemun osnovna škola `Jovan Popović` iz Progara se integrisala sa osnovnom školom `Branko Radičević` iz Boljevaca i od tada nosi to ime, a 1974. godine je izgrađena nova školska zgrada. Knjiga je NOVA..... ------------------------------ M

H.M. Stanley - Kako sam nasao Livingstonea Henri Morton Stenli - Kako sam nasao Livingstona Putovanja, dozivljaji i otkrica u centralnoj Africi Mladost, Zagreb, 1953. Tvrd povez, zastitni omot kao na slici, 369 strana, ilustrovano. EKSTREMNO RETKO IZDANJE! Henri Morton Stenli, poznat u Kongu kao Bula Matari (kamenolomac), rođen kao Džon Roulands (rođen 28. januara 1841, umro 10. maja 1904.) je bio novinar i istraživač. Postao je čuven po istraživanju Afrike i traganju za Dejvidom Livingstonom. Sadržaj Biografija Rođen je u Denbigu u Velsu. Majka mu je tada imala 19 godina. Otac mu je bio alkoholičar. Roditelji mu nisu bili venčani. Rastao je kod dede do svoje pete godine. Kada mu je deda umro bio je u sirotištu, gde su odrasli dečaci često zlostavljali mlađe. Tu je bio dok nije napunio 15 godina. Sa 15 godina ukrcao se na jedan brod za Ameriku. Iskrcao se u Nju Orleansu i tu se sprijateljio sa bogatim trgovcem Stenlijem, čije ime je sam kasnije uzeo. Nakon vojne obuke učestvovao je u Američkom građanskom ratu na obe strane. Regrutovao ga je 1867. pukovnik Semjuel Forster Trapan da bi radio za nekoliko novina. Ubrzo ga je uočio Džejms Gordon Benet, osnivač Njujork Heralda, pa počinje raditi isključivo za njega. Postao je jedan od Heraldovih inostranih saradnika. Susret Stenlija i Livingstona i čuvena rečenica „Dr. Livingston, pretpostavljam“ U Africi Benetov sin je 1869. zamolio Stenlija da nađe škotskog misionara i istraživača Dejvida Livingstona, za koga se znalo da je u Africi, ali za njega se nije čulo jedno vreme. Benetov sin Džejms Gordon Benet Mlađi 1867. je preuzeo upravljanje novinama od svoga oca. Kada ga je Stenli pitao koliko može da potroši na traženje Livingstona, ovaj mi je rekao da uzima novac dok ga ne nađe. Stenli je putovao u Zanzibar i ekspediciju je snabdeo najbolje što je mogao, a tražio je najmanje 200 nosača. Našao je Livingstona 10. novembra 1871. u Uđiđi blizu jezera Tanganjika u današnjoj Tanzaniji. Kada je sreo Livingstona obratio mu se Wikiquote „Dr. Livingston, pretpostavljam“ . Stenli mu se pridružio u istraživanju područja. Tada su ustanovili da Nil i jezero Tanganjika nemaju međusobnu vezu. Na povratku napisao je knjigu o svojim doživljajima. Njujork herald i britanski Dejli telegraf su finansirali drugu Stenlijevu ekspediciju u Afriku. Tada je uspeo da reši misteriju toka reke Kongo do mora. Kontroverze su pratile Stenlija celi život. Mnogo energije utrošio je braneći se od optužbi da je tokom afričkih ekspedicija bio surov. Pojavile su se i činjenice koje su govorile da je njegovo mišljenje bilo da divljaci poštuju samo silu, snagu i hrabrost. Stenli je indirektno odgovoran jer je omogućio belgijskom kralju Leopoldu II da uspostavi svoju vlast u Kongu. Osim toga Stenlijeve ekspedicije su doprinele širenju afričke trianosomije. Stenli je 1886. predvodio novu ekspediciju spasavanja Emin-paše, guvernera Ekvatorije u južnom Sudanu. Posle mnogih teškoća i mnogo izgubljenih života Stenli i Emin-paša su se sreli 1888. Otkrili su Edvardovo jezero. Vratili su se tek 1890. Stenlijev ulazak u Ituri šumu predstavljao je krvav napad na domoroce. Pri povratku u Evropu oženio se sa velškom umetnicom Doroti Tenant i oni su usvojili dete. Proglašen je vitezom zbog svojih zasluga za britansku imperiju u Africi. Umro je u Londonu 10. maja 1904.

Polovna knjiga, korice pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Matica srpska - Novi Sad, 1988. god. Broširan povez, 24 cm. 370 str. ilustrovano Nadalj se prvi put spominje u pisanim izvorima 1543. godine kao obveznik prireza. U isto vreme i u istom spisku, spominje se i naselje Nadaš, takođe kao obveznik prireza. Prvi Nadalj, preteča današnjeg Nadalja, nalazio se pored desne obale Velikog bačkog kanala i druma Turija – Bačko Gradište. U Vojnoj granici, koja je osnovana 1701. godine, Nadalj je u početku vojnički pripadao Čurugu, a od 1809. sa Gospođincima čini zajedničku kompaniju. U Rakocijevoj buni, koja je trajala od 1703. do 1711. godine, uništeni su i prvi Nadalj (verovatno sredinom oktobra 1705. godine) i naselje Nadaš. Naime, kad je Mađarska oslobođena od Turaka Karlovačkim mirom 1699. godine, nije dobila očekivanu nezavisnost, već je postala deo Habzburške monarhije sa sedištem u Beču. Ferenc Rakoci podiže ustanak za oslobađanje Mađara od austrijske vlasti i nekoliko puta poziva na svoju stranu i Srbe, ali se oni nisu hteli pobuniti protiv cara od kojeg su dobili „privilegije” i države u koju su tek izbegli od Turaka. Austrijski car je tada koristio i Srbe za gušenje ovog ustanka, zbog čega su Rakocijevi vojnici izvršili odmazdu nad srpskim stanovništvom. Iz izveštaja jednog generala Rakociju, saznajemo da je njegova „vojska sve do petrovaradinskih šančeva posekla sve Srbe i sva mesta i svo blago u prah pretvorila.” Većina Srba je bila raspoređena duže reke Tise spremna za sukob sa Turcima koji su još držali Banat, pa nisu očekivali da će ih iza leđa napasti Rakocijeva vojska. Tako su Nadalj i Nadaš pretvoreni u pustare na kojima se posle 100 godina podigao sadašnji Nadalj. U proleće 1800. godine udaren je kolac na sredini budućeg naselja. Naseljavanje kmetova na pustaru Nadalj odobreno je 19. septembra 1801. godine. Već iste godine podeljeni su placevi i počela je izgradnja kuća. Srpska pravoslavna crkva posvećena Ivandanu – Rođenju Svetog Jovana, proroka, preteče i Krstitelja Gospodnjeg, sagrađena je u centru naselja 1813. godine. Za razliku od Srbobrana i Turije, koji su od 1753. do 1848. godine bili u sastavu Potiskog krunskog dištrikta, Nadalj je od svog osnivanja 1801. godine pripao Šajkaškom bataljonu koji je formiran 1763, a ukinut 1873. godine, kao deo Vojne granice. Šajkaši su bili specifičan rod habzburške vojske, koji se kretao u uskim, dugačkim brodovima, poznatim kao šajke. Šajkaši su postojali mnogo pre formiranja Šajkaškog bataljona. Ove vojne jedinice su operisale na Dunavu, Tisi, Savi i Morišu. Učestvovali su u mnogim bitkama protiv Osmanlija, a njihovo učešće je bilo od velike važnosti, jer su bili poznati kao hrabri i vešti ratnici. U borbama 1848/49. učestvovali su i stanovnici Nadalja. Posle pada Srbobrna 3. aprila 1849. godine, stanovnici Nadalja su izbegli u Titel i Srem. Mađarska vojska je 13. aprila 1849. godine Nadalj upalila, pa je naselje, sem dve kuće, potpuno izgorelo. Godine 1852, Šajkaški bataljon je transformisan u Titelski pešadijski bataljon. Ova vojna jedinica je ukinuta 1873. godine, a njeno područje tada dolazi pod civilnu vlast i biva priključeno Bačko-Bodroškoj županiji, baš kao i Srbobran i Turija. Pošta postoji od 1891. godina, a telefon je uveden 1913. godine. Biblioteka je u Nadalju osnovana 1910. godine. U Prvom svetskom ratu, vojni obveznici iz Nadalja su 26. jula 1914. godine mobilisani u austrougarsku vojsku. Ne želeći da služe tuđinu, bežali su i skrivali se kao tzv. „logoši”. Na ruskom ratištu su se predavali i prijavljivali u Jugoslovensku diviziju i učestvovali u borbama na Dobrudži i Solunskom frontu. Kroz Nadalj je 16. novembra 1918. godine prošla oficirska konjička patrola srpske vojske, a 20. novembra 1918. godine došla je stalna desetina pešaka. U Prvom svetskom ratu su poginula 94 stanovnika Nadalja. Između dva rata, Nadalj je opština u srezu Stari Bečej. Okupatorska mađarska fašistička vojska je ušla u Nadalj 13. aprila 1941. godine. U toku Drugog svetskog rata, slobodoljubivi Nadaljčani pomažu i aktivno učestvuju u narodnooslobodilačkom pokretu. Na stubu i mermernoj ploči u samom centru naselja uklesana su 69 imena stanovnika Nadalja, koji su u toku Drugog svetskog rata izgubili živote. Kao uspomena na poslednje dane borbe za oslobođenje zemlje, na zgradu Zadružnog doma u centru naselja postavljen je deo avionskog krila na kome je zapisano: „Sa ovog aerodroma su početkom 1945. godine izvršavali ratne zadatke 422 jurišni i 112 lovački puk.” Nadalj je od mađarske fašističke okupacije oslobođen istog dana kad i Turija, 22. oktobra 1944. godine. Najznačajnija ličnost rodom iz Nadalja je arhitekta Momčilo Tapavica (1862-1949) koji je u prvim obnovljenim olimpijskim igrama u Atini osvojio bronzanu medalju u tenisu i iako se takmičio za Ugarsku, postao je prvi Srbin osvajač olimpijske medalje. Lazar Rakić (Nadalj, 22. decembar 1929 - Nadalj, 27. oktobar 1992) bio je srpski istoričar. Bavio se istorijom Vojvodine od 1848-1919. i Radikalnom strankom. Rođen je u Nadalju u zemljoradničkoj porodici, od oca Uroša i majke Latinke. Osnovnu školu je završio u Nadalju, a gimnaziju u Bečeju. Posle rata, u vreme prinudnog otkupa poljoprivrednih proizvoda, kao gimnazijalac, Rakić se pobunio pa je više meseci proveo u zatvoru. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na grupi za istoriju. Radio je kao profesor u Učiteljskoj školi u Vršcu, na Radničkom univerzitetu „Đuro Salaj“ u Beogradu, Drugoj eksperimentalnoj gimnaziji u Zrenjaninu i gimnaziji „Svetozar Marković“ u Novom Sadu. Kao prosvetni savetnik radio je u Međuopštinskom pedagoškom zavodu iz Novog Sada. Odbranio je doktorsku disertaciju 1971. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Za docenta je istom fakultetu je izabran 1974. za vanrednog profesora 1983. i redovnog profesora 1986. Predavao je istoriju naroda Jugoslavije u novom veku i metodiku nastave istorije. Objavio je oko 180 naučnih i stručnih radova.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Olga Luković Pjanović (Negrišori, 7. april 1920 — Beograd, 1. april 1998) bila je srpski lingvista i pseudoistoričar. Biografija Završila je gimnaziju u Čačku, a zatim je bila primljena u Dom kraljice Marije u Beogradu. Tokom Drugog svetskog rata bila je u logoru u Nemačkoj. Nakon rata je radila kao spiker na Radiju Zagreb. Ubrzo je diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na odseku za klasične jezike. U Parizu je doktorirala na Sorboni, 1969. godine, disertacijom Pravda kod Eshila i Sofokla.[1] Pored maternjeg srpskog jezika, poznavala je još devet jezika: starogrčki, latinski, francuski, nemački, ruski, engleski, poljski, italijanski i španski jezik.[traži se izvor] Postala je poznata nakon objavljivanja knjige Srbi... Narod najstariji u kojoj je dovela u vezu srpski sa stranim i antičkim jezicima. Za pristalice „Srpske autohtonističke istorijske škole“ radi se o kapitalnom delu, dok ga zvanična istoriografija potpuno odbacuje kao nenaučno i pseudoistoriografsko delo. Doživela je moždani udar tokom turneje po srpskoj dijaspori u SAD, nakon čega se vratila u Pariz gde je nastavila sa istraživanjima, ali nije više mogla da govori. Udavala se dva puta, za Bratoljuba Klaića, hrvatskog lingvistu i člana Hrvatskog državnog ureda za jezik za vreme Drugog svetskog rata i Cvetka Pjanovića, četničkog oficira.

fanzin THE VAULT No. 6 (jesen 2006, Beograd) Serbian metal zine - na ENGLESKOM 168 strana, A4, c/b fotokopirano, heftano sa strane U PONUDI IMAM NEKOLIKO BROJEVA OVOG FENOMENALNOG FANZINA (2, 3, 4/5 i 6), pa ih potražite u mojoj ponudi na Kupindu. Teško mi je da pišem o ovom fanzinu, možda i najboljem srpskom svih vremena, a svakako najobimnijem (ovaj broj ima čak 168 strana!!!). Njegov autor, Boško `Rna` Radišić je bio jedan od nekoliko mladih metalaca koje sam zavoleo, uključio ih u rad Rock i Metal Expressa, i pored muzike, usmeravao ih i u svakodnevnom životu, kao neki stariji brat. Boško je bio sa Uba i došao je u Beograd da studira veterinu, i to je radio veoma uspešno. Živeo je sa sestrom, i zajedno su nesretno preminuli 2013, kada se u zgradi desio požar, a njih dvoje se ugušili u dimu. Boško je bio odličan novinar, i neke njegove intervjue sa velikim svetskim zvezdama (npr. Max Cavalerom) sam objavio u MEX-u. Bio je i odličan pevač u svom bendu SPACE EATER. Prvenstveno je voleo thrash metal, ali je podržavao i sve druge podžanrove. Njegov zine THE VAULT sam pratio i podržavao od početka, predstavljajući ga širokoj javnosti na stranama mojih časopisa. Boško je ostvario brojne kontakte sa bendovima i izdavačkim kućama, pa je njegov zine `narastao` i `udebljao` se preko svih granica, pa smo ga čitali pažljivo mesecima. THE VAULT je bio cenjen i u Evropi, jer ga je Boško pisao na dobrom i jasnom engleskom, pa je njegov domet daleko prevazilazio granice Balkana. Na naslovnoj strani ovog broja su se razbaškarile beer`n`thrash legende - TANKARD (zato njihovom pesmom i ilustrujem ovaj oglas - pogledajte video), a unutra ćete naći intervjue sa metal legendama CYNIC, EXCITER, POSSESSED, EXUMER, ONSLAUGHT kao i opakim bendovima poput DEATHROW, HOLY TERROR, STORMWARRIOR, IMAGIKA, WOTAN.. -primećujete, većinom su to thrash bendovi. I po tome se Boškov zin izdvajao među hiljadama onih koji su podržavali death i black scenu. No, ono što je bio Rnin specijalitet - zaslužuje posebnu pažnju - RECENZIJE. Njih ima na stotine, na 70-ak strana, a na svakoj 5-10 recenzija, pa množite i sabirajte. Ako pažljivo čitate svaki tekst, a pisani su sitnim slovima, trebaće vam makar 6 meseci da `savladate gradivo`. Ovaj raritetni primerak čeka svog novog vlasnika, koji shvata njegovu vrednost, i koji će ga čitati, ali i sačuvati, i time obradovati Boška koji je u onom delu pakla gde odlaze dobri metalci, gde se pušta glasna muzika, gde piva ima u izobilju, a raznose ga sisate konobarice. ===================================================================== Brojna izdanja srpskog i ex-YU metala, na pločama, kasetama, CD-ima.., fanzini, časopisi... kao i memorabilia (fotke, ulaznice, i sve ostalo vezano za scenu), možete pronaći u mojoj ponudi na Kupindu. Polako ubacujem artifakte iz lične kolekcije, u kojoj se svašta nakupilo tokom godina provedenih na sceni, u ovom ili onom statusu. Pratite moje oglase... https://www.kupindo.com/Clan/REX_3x3/SpisakPredmeta

Gavro A. Škrivanić: ORUŽJE U SREDNJOVEKOVNOJ SRBIJI, BOSNI I DUBROVNIKU, SANu Beograd 1957, str. 226. smatram da je NECITANA,,jer su delimicno NERAZDVOJENI TABACI spolja kao na slikama Гавро Шкриванић (7. фебруар 1900, Омиш – 19. јануар 1984, Београд) је био официр војске Краљевине Југославије и Југословенске народне армије и историчар. Основну школу је похађао у Омишу а гимназију у Шибенику. Крајем 1917. је мобилисан а наредне године је затворен у Бечу. Матурирао је у Сплиту 1919. године. Завршио је Нижу школу Војне академије у Београду у чину инжењерског потпоручника. Историју је апсолвирао на Филозофском факултету у Скопљу 1925. године. Исте године је ступио у авијацију и завршио је Ваздухопловно-извиђачку школу. До 1939. бавио се наставом летења. Од октобра 1939. до избијања Другог светског рата на тлу Југославије био је изасланик ваздухопловни изасланик у Италији. Потом прелази у Лондон где је био референт ваздухопловства при председништву југословенске владе. Крајем 1942. постављен је за инспектора југословенсог ваздухопловства у саставу РАФ-а на Средњем истоку. Био је краљев ађутант од марта до августа 1944. године. Био је на Вису 1944. године са Иваном Шубићем потом је уз сагласност АВНОЈ-а постављен за шефа југословенске војне мисије у Паризу. На овом положају је био до 1945. године. На свој захтев вратио се у земљу где је постављен за начелника IV одељења Команде ваздухопловства ЈНА. Ову дужност обављао је од 6. фебруара 1945. до 24. јуна 1948. године. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 28. фебруара 1947. године. Докторирао је априла 1955 године. До пензионисања (1971) је радио у Историјском институту САНУ. Са групом аутора био је добитник Октобарске награде града Београда 1974. за књигу Историја Београда (књига трећа, део: Београд у Првом светском рату). Научни рад Његов научни рад сконцентрисан је углавном на различите теме из војне историје а бавио се и историјском географијом и топономастиком. Највећи број радова засновао је на теренским истраживањима на територији СФРЈ а истраживао је у архивима Амстердама, Фиренце, Болоње, Париза и Лондона. Написао је 97 радова од којих седам књига. У оквиру Историјског института наставио је развој историјске географије и картографије који је отпочео Илија Синдик. Различите теме из историјске географије обрађују његове књиге Именик географских назива средњовековне Зете и Путеви у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику као и већи број мањих радова о властелинствима, топономастици, границама српске средњовековне државе, о појединим областима и комуникацијама. Израдио је карту Југославије у Меркаторовој пројекцији у 20 секцији у размери 1:500.000. Био је уредник зборке Monumenta cartographica Jugoslaviae I и II. За Школски историјски атлас који је од 1965. имао више од десет издања израдио је 25 историјских карата. У области војне историје проучавао је средњовековно оружје и војску у српским земљама, начин ратовања, фортицикације, поједине ратове и битке. Поред низа мањих радова објавио је књиге Оружје у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику и Косовска битка. Његова обимна књига (преко 1000 страна) Војна историја средњовјековне српске државе још је у рукопису.

Autor: Ian Kershaw Godina izdanja: 2018. Br. str.: 560 Povez: Mek Format: 155mm x 235mm Pismo: Latinica Opis Knjiga Kraj: Slom Hitlerove Njemačke 1944. – 1945. koja kao nijedna dosad objašnjava kako i zašto se Hitlerov režim uspio održati sve do stadija potpune propasti, unatoč sve većim ratnim razaranjima i ljudskim gubicima u posljednjoj fazi rata. Hvaljeni britanski povjesničar Ian Kershaw u ovoj se knjizi intenzivno bavi razdobljem od neuspjele vojne urote i bombaškog atentata na Hitlera 20. srpnja 1944. do potpisivanja konačne njemačke kapitulacije 8. svibnja 1945., u kojemu je stradalo mnogo više njemačkih civila i vojnika nego svih prethodnih ratnih godina. Mnogo se toga moglo izbjeći da su Nijemci na vrijeme bili spremni pristati na savezničke uvjete. No Adolf Hitler uporno je odbijao svaku pomisao o kapitulaciji: njegove autodestruktivne naredbe i dalje su se provodile, a njegova se moć uspjela održati sve do samoga kraja. No koji mu je mehanizam vladanja omogućavao da ravna sudbinom Njemačke i onda kada je već svima bilo jasno da je rat izgubljen te da zemlja biva bezrazložno razarana? Koliko su daleko Nijemci bili spremni podupirati Hitlera, čak i kada su znali da vodi zemlju do potpunog uništenja? Jesu li mu i dalje davali svoju voljnu potporu? Ili su pak to jednostavno morali činiti zbog terora kojemu su bili izloženi? Kako i zašto su se vojne snage nastavile boriti a vladajuća mašinerija nastavila djelovati do samog kraja? Upravo se tim i ostalim sličnim pitanjima bavi Ian Kershaw u svojoj briljantnoj i upečatljivoj knjizi Kraj: Slom Hitlerove Njemačke 1944. – 1945. o posljednjim mjesecima nacističkog režima. Knjizi koja je nužna za razumijevanje same srži Hitlerova vladanja te struktura vlasti i mentalnih sklopova onih koji su ga kontinuirano podržavali. Što je naposljetku cijelu jednu naciju odvelo do potpunog sloma i uništenja. Knjiga godine prema izboru Sunday Timesa, Spectatora, Sunday Telegrapha, Daily Maila, Scotland on Sundaya i The Times Literary Supplementa. O autoru: Britanski povjesničar Ian Kershaw (1943.) jedan je od vodećih svjetskih stručnjaka za njemačku povijest 20. stoljeća. Osobito za Treći Reich i Adolfa Hitlera. Na tu temu objavio je više od dvadeset knjiga, među kojima se osobito ističu njegova opsežna dvosveščana biografija Adolfa Hitlera, Hitler 1889. – 1936.: Hubris (1998.) i Hitler 1936. – 1945.: Nemesis (2000.) te knjige Kraj: Slom Hitlerove Njemačke 1944. – 1945. (The End: Hitler’s Germany 1944-45; 2011.) i Do pakla i natrag: Europa 1914. – 1949. (To Hell and Back: Europe 1914-1949; 2015.). Za svoje je knjige dobio brojna priznanja, poput nagrade Wolfson za najbolje povijesno djelo (2000.). Nagrade Elizabeth Longford za najbolje povijesnu biografiju (2005.). Te knjižne nagrade Britanske akademije (2001.). Član je britanskoga Kraljevskog povijesnog društva i Britanske akademije. Do umirovljenja radio je kao redoviti profesor povijesti na Sveučilištu u Sheffieldu. Kao stručni savjetnik surađivao je na brojnim BBC-jevim dokumentarnim serijama, kao što su The Nazis: A Warning from History (1997.), War of the Century (1999.) i Auschwitz: The Nazis and the ‘Final Solution’ (2005.).

Odlično stanje ПРОФ. ДР ОЛГА ЛУКОВИЋ-ПЈАНОВИЋ СРБИ ... НАРОД НАЈСТАРИЈИ ТОМ 2 АИЗ ДОСИЈЕ БЕОГРАД 1990 ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 25 СМ 336 СТРАНА Olga Luković Pjanović (Negrišori, 7. april 1920 — Beograd, 1. april 1998) bila je srpski lingvista i pseudoistoričar. Biografija Završila je gimnaziju u Čačku, a zatim je bila primljena u Dom kraljice Marije u Beogradu. Tokom Drugog svetskog rata bila je u logoru u Nemačkoj. Nakon rata je radila kao spiker na Radiju Zagreb. Ubrzo je diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na odseku za klasične jezike. U Parizu je doktorirala na Sorboni, 1969. godine, disertacijom Pravda kod Eshila i Sofokla.[1] Pored maternjeg srpskog jezika, poznavala je još devet jezika: starogrčki, latinski, francuski, nemački, ruski, engleski, poljski, italijanski i španski jezik.[traži se izvor] Postala je poznata nakon objavljivanja knjige Srbi... Narod najstariji u kojoj je dovela u vezu srpski sa stranim i antičkim jezicima. Za pristalice „Srpske autohtonističke istorijske škole“ radi se o kapitalnom delu, dok ga zvanična istoriografija potpuno odbacuje kao nenaučno i pseudoistoriografsko delo. Doživela je moždani udar tokom turneje po srpskoj dijaspori u SAD, nakon čega se vratila u Pariz gde je nastavila sa istraživanjima, ali nije više mogla da govori. Udavala se dva puta, za Bratoljuba Klaića, hrvatskog lingvistu i člana Hrvatskog državnog ureda za jezik za vreme Drugog svetskog rata i Cvetka Pjanovića, četničkog oficira.

Opis proizvoda • ZAŠTITA: Ova NILLKIN maska za iPhone 14 Plus pruža izvanrednu zaštitu od udaraca i ogrebotina, zahvaljujući svojoj izdržljivoj konstrukciji. • MATERIJAL: Izrađena od kombinacije TPU i polikarbonata, maska je dizajnirana da izdrži svakodnevno korišćenje i sačuva tvoj telefon u besprekornom stanju. • DIZAJN: CamShield Armor Pro serija dolazi sa elegantnim maslinastim finišem i ugrađenim držačem, što čini korišćenje telefona još praktičnijim. • FUNKCIONALNOST: Bez obzira na robustnost, maska omogućava lagan pristup svim dugmićima i portovima, uključujući i punjač, što znači da funkcionalnost tvog iPhone-a ostaje netaknuta. • GRIP: Površina maske je dizajnirana tako da sprečava klizanje, što ti omogućava sigurno držanje telefona u svakom trenutku. Kada je u pitanju zaštita tvog iPhone 14 Plus, ne želiš praviti kompromise. NILLKIN CamShield Armor Pro maska je tu da ti pruži bezbrižnost. Izrađena od otpornih materijala, ova maska štiti tvoj telefon od svakodnevnih izazova, dok maslinasta boja dodaje stilski pečat. Ergonomski dizajn i ugrađeni držač čine korišćenje telefona lakšim nego ikada, bilo da je reč o gledanju video sadržaja ili surfovanju internetom. Uz to, maska je dizajnirana da ne ometa pristup portovima i kontrolama, što znači da ćeš moći da koristiš svoj telefon bez ikakvih ograničenja. Sigurnost u rukama ti je zagarantovana zahvaljujući posebnoj teksturi koja sprečava klizanje. Bez obzira na to gde se nalaziš ili šta radiš, možeš biti siguran da ti iPhone 14 Plus neće izmaći iz ruku. Zaštiti svoj iPhone 14 Plus sa stilom i funkcionalnošću koju nudi NILLKIN CamShield Armor Pro maska.

Extra Povoljno UNIVERZALAN NOV USB Type C 4K HDMI Adapter za Apple IPHONE 15, Apple Macbook Pro, Ipad Pro, Nintendo Switch, Huawei Matebook, Honor MagicBook,Xiaomi notebook, Asus, Oppo, LG, Samsung . . . Specifikacija: USB C to HDMI Cable Adapter Rezulucija: 4K UHD ( Ultra HD ) / 30Hz, FullHD / 60Hz ! Konektori: USB-C , USB 3.0 , HDMI Samsung DeX je interfejs u okviru kog možeš neometano da radiš, gledaš i igraš se. Kada poželiš veći ekran, poveži ga na mobilni uređaj pomoću kabla i koristi ga kao računar. Mobilni uređaj možeš da koristiš i kao miša i tastaturu. Stoga, sve je spremno, pa možeš da promeniš način obavljanja više zadataka i korišćenja svakodnevnih aplikacija. Gledaj filmove na monitoru dok proveravaš poruke ili odgovaraš na pozive dok pregledaš dokumente ne remeteći fokus. Uz Samsung DeX imaš dva ekrana koja ti omogućavaju da uradiš duplo više. Samsung DeX je podržan na uređajima Samsung Galaxy S24 , Samsung Galaxy S24 Plus, Samsung Galaxy S24 Ultra, Samsung Galaxy S23 , Samsung Galaxy S23 Plus, Samsung Galaxy S23 Ultra, Samsung Galaxy S22, Samsung Galaxy S22 Plus, Samsung Galaxy S22 Ultra, Samsung Galaxy S21 , Samsung Galaxy S21 Plus, Samsung Galaxy S21 Ultra, Samsung Galaxy Note20 Ultra, Samsung Galaxy Note20, SAMSUNG Galaxy S21, S21+, S21 Ultra, S20, S20+, S20 Ultra, Note 10/10+, S10/S10+/S10e, Note9, S9/S9+, Note8, S8/S8+ i Tab S4, Tab S6 . . TESTIRANO, 100% ISPRAVNO ! *** Moguće plaćanje u kripto valutama *** + LIČNO PREUZIMANJE NA RELACIJI POŽEGA - ČAČAK - KRAGUJEVAC !

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Branislav Bukurov (Ostojićevo, 13. maj 1909 — Novi Sad, 20. april 1986) bio je srpski geograf i akademik SANU. Biografija Rođen je 13. maja 1909. godine u severnobanatskom selu Ostojićevu, u učiteljskoj porodici. Osnovnu školu je završio u Ostojićevu, a gimnaziju započeo u Kikindi a završio u Senti 1927. godine. Studirao je na Univerzitetu u Beogradu, gde je 1931. godine diplomirao na Antropogeografskoj grupi Filozofskog fakulteta. Te godine je objavljen i njegov prvi naučni rad Ada. Od tada do smrti, punih 55 godina, proteklo je u izvanrednom stvaralačkom naporu, koji se nije prekidao ni posle penzionisanja 1. oktobra 1977. godine. Radna i naučna karijera Nakon završenih studija jedno vreme je radio kao asistent - volonter na Antropogeografskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu. Od 1933. do 1941. godine radio je u Senti, prvo kao suplent, a zatim kao profesor Realne gimnazije. Za vreme Drugog svetskog rata i okupacije Jugoslavije po sopstvenoj želji nije bio u službi. U godinama pre napada hitlerovske Nemačke na Jugoslaviju, proučavao je dolinu Tise i predao je rad pod naslovom Dolina Tise u Jugoslaviji kao doktorsku disertaciju, pred sam rat. Okolnosti su sprečile odbranu, tako da je ona održana tek 1946. godine. Objavljena je kao posebno izdanje Srpskog geografskog društva. U decembru 1946. godine, kao doktor geografskih nauka, postao je profesor novoosnovane Više pedagoške škole u Novom Sadu. Tokom 1957. i 1958. godine bio je profesor na Geografskoj grupi Prirodno - matematičkog fakulteta u Beogradu i direktor Geografskog zavoda. Odatle se ponovo vratio u Novi Sad, na staro mesto profesora Više pedagoške škole, gde je dve godine vodio kurseve iz geografije i istorije. Godine 1961. je prešao na Univerzitet u Novom Sadu, gde je na Filozofskom fakultetu vodio četvorosemestralnu nastavu iz geografije u okviru Grupe za istoriju. Godine 1962. osnovana je na istom fakultetu posebna Katedra za geografiju sa prvim i drugim stepenom školovanja. Nju je, kao njen osnivač, vodio profesor Bukurov. On je ostao i šef katedre i kada je ona 1969. godine ušla u sastav Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Od 1976. godine on je bio direktor Instituta za geografiju na istom fakultetu i na toj funkciji je ostao do penzionisanja 1977. godine. Naučni doprinos Fizička geografija Njegov naučni doprinos u fizičkoj geografiji je niz značajnih studija u kojima su iznesena originalna shvatanja o genezi makro i i mikro reljefa Vojvodine. Izvršio je klasifikaciju krupnih elemenata reljefa na: planine, peščare, lesne zaravni, lesne terase, aluvijalne ravni i tektonske depresije. Prvi je utvrdio da u aluvijalnoj ravni Dunava (Bačka, Banat) sem inundacione ravni, postoji i fragmentirano očuvana površina više od ove ravni. Nazvao ju je aluvijalna terasa i utvrdio njene granice, morfometrijske karakteristike, geološki sastav i genezu. Među radovima ove grupe izdvajaju se analitičke i sintetičke studije: Tri bačke doline: Krivaja, Mostonga i Jegrička (1950), Geomorfološke crte novosadske okoline (1951), Geomorfološke crte južne Bačke (1953), Geomorfološki prikaz Vojvodine (1953), Geomorfološki prilike banatskog Podunavlja (1954), Geomorfološki prilike severnog Banata (1961), Problemi geneze u reljefu Vojvodine (1966), Geomorfolog i ja Šajkaške (1971), Fizičko-geografski problemi Bačke (1975), Sintetička razmatranja geomorfološkog problema na teritoriji Vojvodine (1982) (pristupna beseda u Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti 1981. godine) i Geomorfološki problemi Banata (1984). Društvena geografija Naučni doprinos akademika Branislava Bukurova u društvenoj geografiji izražen je kroz dva pravca istraživanja. U prvom su date naučne osnove privredno - saobraćajne geografije, kroz analizu delovanja prirodnih i društvenih faktora na određenom prostoru, njihove povezanosti i uzajamnih uticaja u razvojnom procesu. U drugom je dat veliki broj značajnih studija stanovništva Vojvodine i seoskih i gradskih naselja Pokrajine. Originalne su i veoma značajne studije porekla stanovništva Vojvodine i njegovih migracionih kretanja. U prvoj grupi pomenutih radova treba istaći naučnu vrednost studija: Veliki kanal Dunav—Tisa—Dunav (1949), Privredno - geografske prilike i saobraćajne veze fruškogorske oblasti (1951), Udeo i mesto Vojvodine u ratarskoj proizvodnji Jugoslavije (1956), Geografske osnove bačke poljoprivrede (1958), Mostovi na velikim rekama Jugoslavije i njihov privredno - saobraćajni značaj (1964), Privredne prilike Šajkaške, Geografske osnove željezničkog saobraćaja u Bačkoj (1972), Aluvijalne ravni kao životni prostor na teritoriji Vojvodine (1975). Geografija stanovništva i Demografija Prvi rad iz geografije stanovništva - Posledice migracije u severozapadnom Potisju, objavljen je 1939. godine. Tu je proučeno naseljavanje Crnogoraca, Bosanaca, Ličana i drugih u bivši senćanski srez, njihovo prilagođavanje na novu sredinu kao i njihov uticaj na tu sredinu. U radu Poreklo stanovništva Vojvodine (1957) proučeni su naseljavanje Bosanaca, Hercegovaca, Ličana, Kordunaša, Makedonaca, Crnogoraca i Slovenaca na teritoriju Vojvodine posle Drugog svetskog rata. Tu su proučene demografske karakteristike i strukture migranata i proračunati i prikazani migracioni bilansi svih republika druge Jugoslavije. Vrlo korisni su podaci o rasporedu naseljenika po vojvođanskim srezovima i gradovima, njihov procentualni udeo u ukupnom stanovništvu kao i pregled stanovništva Vojvodine po republikama rođenja i njihov etnički sastav. Napisao je radove: Uticaj geografske sredine na novodoseljeno stanovništvo Vojvodine (1961), Kolonizacija Bačke za vreme Drugog svetskog rata (1971), Spoljašnje migracije naroda Jugoslavije izeđu dva svetska rata (1976) i Etnička struktura radnika koji su privremenom radu u inostranstvu (1976). Regionalna geografija Bista Branislava Bukurova u Novom Sadu Ostvarenja koja se po svom značaju izdvajaju su: Vršačke planine (1950), Ostojićevo (1966), Vojvodina, znamenitosti i lepote (1968), Bačka, Banat i Srem (1978). U ovu grupu takođe spada niz monografija vojvođanskih opština: Opština Bački Petrovac (sa Pavelom Hrćanom, 1976), Opština Ada (1979), Opština Beočin - geografska monografija (sa mr Živanom Bogdanovićem, 1981), Opština Žabalj (1983), Subotica i njena okolina (1983), Geografska monografija opštine Titel (1986), i Opština Ruma - geografska monografija (sa dr Slobodanom Ćurčićem, 1990), koja je objavljena posmrtno. Profesor Bukurov objavio je 371 naučni i stručni rad, a od toga 21 u poslednjih 10 godina svog života. Osim u šest slučajeva on je bio jedini autor. U toku čitavih 20 godina bio je sekretar Odeljenja za prirodne nauke Matice srpske i urednik Zbornika za prirodne nauke ovog odeljenja. Priznanja za naučna i pedagoška dostignuća Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1968. a za redovnog člana 1978. godine. Prilikom izbora prvih članova u Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti, 4. decembra 1979. godine dr Branislav Bukurov izabran je za njenog redovnog člana. On je jedan od malobrojnih dobitnika medalje Jovan Cvijić, najvišeg priznanja koje Srpsko geografsko društvo dodeljuje najistaknutijim geografima. Godine 1976. dodeljena mu je nagrada AVNOJA-a, najveće priznanje saveznog značaja. Među jugoslovenskim geografima on je jedini dobitnik ove nagrade. On je takođe nosilac Sedmojulske nagrade SR Srbije za 1972. godinu. Odlikovan je Ordenom rada trećeg reda, dobio je prvomajsku nagradu Sindikata Vojvodine i Plaketu Društva geografa Vojvodine 1986. godine za izuzetan rad i postignute rezultate u nastavi i nauci. Branislav Bukurov umro je 20. aprila 1986. godine u Novom Sadu.

Србија и Ватикан 1804–1918. др Љубомира Дурковића Јакшића је књига која открива потпуно непознату борбу младе српске државе против моћне и утицајне Римске курије. Објављена је први и једини пут 1990. године, у уздању Епархије жичке и шумадијске. За овакав подухват држава није имала слуха. Иза књиге, као рецензенти, стајали су тадашњи епископ шумадијски др Сава Вуковић и Светозар Душанић, управник Музеја СПЦ. Књига је настала као резултат вишегодишњег архивског истраживања у земљи и иностранству. Историјски контекст Аутор у уводу наглашава да су Србија и Ватикан свој однос градили на вишевековном искуству које је тешко могло бити заборављено. Наводи непознате чињенице о плановима Аустроугарске из 18. века да њихов Београд постане католичка тврђава без Срба, што најбоље показује шта је овај простор чекало у аустријском крилу. Због тога, наглашава Дурковић Јакшић, српски устаници питању односа са Ватиканом пришли су веома опрезно. Први захтеви да се питање римокатоличког вероисповедања у Србији системски реши појавили су се са доласком радника из иностранства. Истовремено, Србија је однос са Ватиканом градила и кроз сарадњу са босанским фрањевцима. Почетак сукоба, пак, настао је због уплитања Аустрије у српску унутрашњу политику. Први покушаји уније Први покушају иније у Србији ишли су преко самозваног кнеза Николе Васојевића који је покушао да на територији око данашњих Берана оснује независну кнежевину. Оно што је посебно интересантно јесте и да је на унији Србије и Ватикана, како показује аутор, радио и пољски емигрант и коаутор чувеног Начертанија, Фрања Зах. Ситуација се усложњава након револуције 1848, када се у унутрашња питања Србије умешао и чувени бискуп Јосип Јурај Штросмајер. Србија и Ватикан у сукобу за време Штросмајера Најинтересантнији делови књиге управо су они који се тичу односа Штросмајера према Србији. Некада слављен као проповедник југословенства, Штросмајер се у светлу архивских података показује као доследан борац за римокатоличку веру, којој је југославизам био само оруђе. Ђаковачки прелат мешао се у унутрашњу политику Србије, испостављао захтеве одмах по признању независности Србије 1878, а чак је покушао да се меша и у брак кнеза Михаила и кнегиње Јулије. Међу његовим захтевима издваја се и намера да се обнови београдска бискупија која је основана почетком 18. века под аустријском окупацијом. Конкордат и Први светски рат Аутор своју књигу оправдано завршава Првим светским ратом. У то време, најзаинтересованији за конкордат између Србије и Ватикана био је, због историјске титуле, барски надбискуп. Његова титула примаса Србије и даље је била пуноважна. Тек, меутим, 1914, усвајањем Закона о конкораду као плода дугих преговора, Србија је успела да своје римокатолике отргне испод аустријског утицаја. Међутим, дошао је рат, у коме је Ватикан имао веома негативну улогу. Између осталог, краљевски двор у Београду, његова престолна дворана, претворена је у римокатоличку цркву 1916. Тај чин показао је шта су Аустрија (посредно и Ватикан) намеравали да учине од Србије. Од половине 18. века па до распада Аустроугарске тај план остао је непромењен. Проф. др Милош Ковић о књизи Књига Србија и Ватикан 1804–1914 Љубомира Дурковића-Јакшића сасвим сигурно спада у капитална дела српске историографије. Писана зналачки и убедљиво, она сабира вишедеценијска сазнања свога аутора и поставља основе за сва будућа истраживања једне од великих, кључних тема српске историје. Б5 формат, тврд повез са омотницом, преко 500 страна

TWS WIRELESS MUSIC HEADSET V5.0+EDR BT V5.0 TWS EARPHONE Otvorene bezžične slušalice za sve mobilne telefone koji imaju bluetoot. Treba samo upariti bluetoot mobilnog telefona sa njima. Treba u mobilni instalirati `Things` program. Da bi slušalice radile obe u isto vreme potrebno ih je prvo povezati medjusobno pa tek onda sa uredjajem (telefonom) . Prvo se uključe obe slušalice koje će svetleti kada se uključe, zatim kliknete dva puta na dugmence jedne slušalice i tada će se slušalice medjusobno povezati, jedna slušalica će nastaviti da svetli, a druga ne, i to je znak da su međusobno povezane. Zatim uključite bluetoot mobilnog i pustite da on identifikuje slušalice. Onda pritisnuti upari i telefon je povezan sa slušalicama. To je potrebno samo jednom. Svaki sledeći put telefon i slušalice će se odmah upariti i možete da pustite muziku. Na slušalicama imate mogućnost: da ih uključite/isključite, da isključite muziku kada vas neko zove na mobilnom, da puštate muziku izpočetka, da puštatu sledeću, da pauzirate (pritiskom na slušalicu). Sasvim su nove, neotvarane i u kutiji. Proizvodnja Kina. Ove su bele i crne boje. Težina: 26g sa portabl punjačem kojim možete da dopunjujete i vaš mobilni telefon. Bluetoot verzija: V5.0 Bluetoot protokol: A2DP HFP HSP Kapacitet portabl punjača: 3000mAh Boja: bela Model: V5.0-TWS Auto power-On Auto Paring 5.0 Veličina: 53x48x23mm (komplet sa punjačem) Connectivity: Wireless (bluetoot)9 Punjač EARPHONE se puni u vremenu od 2,5 sata punjačem vaševg mobilnog telefona. Muzika do 4 sata do sledećeg dopunjavanja iz accu-punjača.

Model: 5.0 BT Version CVC8.0 Otvorena kutija samo za fotografisanje. Odlične slušalice. Dobijene iz Nemačke na poklon. Prodajem jer ih već imam takve i koristim ih. 2200mAh. Otvorene bezžične slušalice za sve mobilne telefone koji imaju bluetoot. Treba samo upariti bluetoot mobilnog telefona sa njima. Treba u mobilni instalirati `Things` program. Da bi slušalice radile obe u isto vreme potrebno ih je prvo povezati medjusobno pa tek onda sa uredjajem (telefonom) . Prvo se uključe obe slušalice koje će svetleti kada se uključe, zatim kliknete dva puta na dugmence jedne slušalice i tada će se slušalice medjusobno povezati, jedna slušalica će nastaviti da svetli, a druga ne, i to je znak da su međusobno povezane. Zatim uključite bluetoot mobilnog i pustite da on identifikuje slušalice. Onda pritisnuti upari i telefon je povezan sa slušalicama. To je potrebno samo jednom. Svaki sledeći put telefon i slušalice će se odmah upariti i možete da pustite muziku. Na slušalicama imate mogućnost: da ih uključite/isključite, da isključite muziku kada vas neko zove na mobilnom, da puštate muziku izpočetka, da puštatu sledeću, da pauzirate (pritiskom na slušalicu). Sasvim su nove, neotvarane i u kutiji. Proizvodnja Kina. Ove su crne boje. Težina: 26g sa portabl punjačem kojim možete da dopunjujete i vaš mobilni telefon. Bluetoot verzija: V5.0 Bluetoot protokol: A2DP HFP HSP Kapacitet portabl punjača: 2200mAh Boja: bela Auto power-On Auto Paring 5.0 Veličina: 53x48x23mm (komplet sa punjačem) Connectivity: Wireless (bluetoot) Punjač EARPHONE se puni u vremenu od 2,5 sata punjačem vaševg mobilnog telefona. Muzika do 4 sata do sledećeg dopunjavanja iz accu-punjača. Nekorišćene 120 sati.

Opis proizvoda • ZAŠTITA: Ova futrola pruža izvanrednu zaštitu za tvoj Samsung X205 Galaxy Tab A8 10.5 2021, čuvajući ga od ogrebotina, udaraca i prašine. • MATERIJAL: Izrađena od visokokvalitetnog canvas materijala, ova crna futrola daje tvom uređaju elegantan izgled uz dodatnu izdržljivost. • DIZAJN: Savršeno pristaje tvom uređaju, sa preciznim izrezima za sve dugmiće i portove, omogućavajući lako korišćenje bez skidanja futrole. • FUNKCIONALNOST: Futrola se može koristiti i kao postolje za tvoj tablet, što ti omogućava udobno gledanje videa ili tipkanje. • PORTABILNOST: Lagana i tanka, ova futrola neće dodati nepotrebnu težinu tvom uređaju, čineći ga jednostavnim za nošenje svuda sa sobom. Tražiš pouzdanu zaštitu za svoj Samsung X205 Galaxy Tab A8 10.5 2021? Hanman Canvas ORG futrola je pravi izbor za tebe. Ne samo da štiti tvoj uređaj od svakodnevnih izazova, već mu pruža i stilski izgled zahvaljujući kvalitetnom canvas materijalu. Elegantan dizajn i funkcionalnost idu ruku pod ruku sa ovom futrolom. Precizni izrezi omogućavaju ti da lako pristupiš svim funkcijama uređaja, dok istovremeno možeš uživati u komforu gledanja omiljenih serija ili filmova zahvaljujući mogućnosti da se futrola koristi kao postolje. Ne dozvoli da tvoj tablet trpi zbog svakodnevnog korišćenja. Ova futrola će ga održati sigurnim i stilskim, a njena portabilnost znači da tvoj uređaj može biti sa tobom gde god da kreneš, bez brige o dodatnom teretu. Zaštiti svoj Samsung X205 Galaxy Tab A8 10.5 2021 sa Hanman Canvas ORG futrolom i budi bezbrižan dok istražuješ, radiš ili se zabavljaš. Dodaj futrolu u svoju kolekciju dodataka i osiguraj dugotrajnost i eleganciju svog uređaja.

Opis proizvoda • ZAŠTITA: Ova futrola pruža izvanrednu zaštitu za tvoj Samsung X205 Galaxy Tab A8 10.5 2021, čuvajući ga od ogrebotina, udaraca i prašine. • MATERIJAL: Izrađena od visokokvalitetnog canvas materijala, ova crna futrola daje tvom uređaju elegantan izgled uz dodatnu izdržljivost. • DIZAJN: Savršeno pristaje tvom uređaju, sa preciznim izrezima za sve dugmiće i portove, omogućavajući lako korišćenje bez skidanja futrole. • FUNKCIONALNOST: Futrola se može koristiti i kao postolje za tvoj tablet, što ti omogućava udobno gledanje videa ili tipkanje. • PORTABILNOST: Lagana i tanka, ova futrola neće dodati nepotrebnu težinu tvom uređaju, čineći ga jednostavnim za nošenje svuda sa sobom. Tražiš pouzdanu zaštitu za svoj Samsung X205 Galaxy Tab A8 10.5 2021? Hanman Canvas ORG futrola je pravi izbor za tebe. Ne samo da štiti tvoj uređaj od svakodnevnih izazova, već mu pruža i stilski izgled zahvaljujući kvalitetnom canvas materijalu. Elegantan dizajn i funkcionalnost idu ruku pod ruku sa ovom futrolom. Precizni izrezi omogućavaju ti da lako pristupiš svim funkcijama uređaja, dok istovremeno možeš uživati u komforu gledanja omiljenih serija ili filmova zahvaljujući mogućnosti da se futrola koristi kao postolje. Ne dozvoli da tvoj tablet trpi zbog svakodnevnog korišćenja. Ova futrola će ga održati sigurnim i stilskim, a njena portabilnost znači da tvoj uređaj može biti sa tobom gde god da kreneš, bez brige o dodatnom teretu. Zaštiti svoj Samsung X205 Galaxy Tab A8 10.5 2021 sa Hanman Canvas ORG futrolom i budi bezbrižan dok istražuješ, radiš ili se zabavljaš. Dodaj futrolu u svoju kolekciju dodataka i osiguraj dugotrajnost i eleganciju svog uređaja.

Izdavač: Biblioteka `Svetislav Vulović` Ivanjica Tvrdi povez, ilustrovano, ćirilica, 125 strana, 25cm Emilijan Protić rođen je 1940. godine u Pridvorici pored reke Studenice. Osnovnu školu tri godine je pohađao u rodnom selu, a završio je u Ivanjici gde je nastavio život. Srednju bibliotekarsku školu i Filozofski fakultet, grupu jugoslovensku i opštu književnost, završio je u Beogradu. U varoši pod Golijom i Javorom kraće vreme bio je srednjoškolski profesor. Radni vek završio je u užičkim „Vestima“ i na Radio Užicu kao stalni dopisnik. Publicističkim radom se bavi od 1994. godine kada je objavio monografiju „Svetlost na bpežuljku“, povodom 120 godina škole u Prilikama. Do sada je objavio 11 knjiga, najvećma posvećene jubilarnim godišnjicama bolnice, hidrocentrale na Moravici, FK Javor, školama na Goliji i Javoru. Pre dve godine objavio je knjigu „Listovi na vetru“, kao podsetnik na daleku 1868. godinu kada je otvorena čitaonica u Ivanjici. U međuvremenu, u zbornicima i periodičnim listovima objavljivao je radove iz dalje i bliže prošlosti moravičkog kraja. POGOVOR Pet portreta ivanjičkih akademika iz pera novinara i publiciste Emilijana Protića, jednog od najpouzdanijih hroničara i istraživača moravičkog kraja, pored toga što ukazuju na nedovoljno poznatu istorijsku činjenicu da se u svetu vrhunskih dometa nauke i kulture našao zavidan broj učenjaka poniklih u varošici podno Golije i Javora, predstavljaju u širokom vremenskom luku više nego uverljiv dokaz da je Srbija u 19. i prvoj polovini 20. veka ubrzano osvajala atribute moderne evropske države. Svaka od pet biografskih putanja u Protićevoj knjizi pokazuje da su pomenuti društevno-istorijski procesi, kao deo šire shvaćene srpske nacionalne ideje, bili nezamislivi bez obrazovane elite. Ovakav poduhvat obavezivao je autora na doslednu i odgovornu interpretaciju svega onoga što je u stručnoj literaturi objavljeno o životu i delu ovih istaknutih ličnosti iz naše daleke prošlosti. Pored toga što se oslanja na proverene izvore i dostupnu arhivsku građu, Protićev „biografski metod“ zasniva se na hronološki dosledno objedinjenoj faktografiji, a ono što ga naročito izdvaja iz obimne produkcije sličnih rukopisa jeste njegov pripovedački dar kojim i teško razumljive stvaralačke dileme takozvanom običnom čitaocu predočava kao prijemčivu i živu materiju. Tako pred nama izranjaju i oživljavaju bogati, bujni životi Protićevih zemljaka, njihovo pregalaštvo i posvećenost nacionalnim interesima, isprekidanim istorijskim lomovima i porodičnim dramama. Vešto spajajući sve važne biografske tačke petorice ivanjičkih akademika, prožete fragmentarnim svedočanstvima njihovih savremenika, Protić od prve stranice osvaja čitalačku pažnju, pa se njegovi životopisi neretko čitaju i kao svojevrsni obrazovni romani o vaspitanju, odrastanju i sazrevanju u vremenima kada je redosled nacionalnih zadataka imao jasno utemeljenje u životima najboljih sinova jedne mlade države. Istovremeno, hodeći zavičajnim i inim životnim stazama vladike Joanikija Neškovića, Stevana R. Popovića, Svetislava Vulovića, Kirila Savića i Nedeljka Košanina, prošlost doživljavamo kao večnu savremenost, kao neku vrstu nadvremenosti. Protićev istraživački pogled u istoriju, koliko god morao biti istinoljubiv, ne podleže normama istoricizma. Zato na pomenute velikane ne gledamo kao na okamenjene postamente prošlosti, već kao na vizionare. Danas, u doba kada štošta dobija akademski imprimatur, prigodno ilustrovana i stilski ubedljivo napisana knjiga „Ivanjički akademici“ u izdanju ivanjičke biblioteke „Svetislav Vulović“ predstavlja ohrabrenje, svojevrstan izdavački podsticaj i dragocen putokaz. Njenu aktuelnost prepoznajemo i u tome što nas u krupnom istorijskom planu ne odvaja od velikih umova koji su živeli u minuloj epohi, već što nas na posredan način spaja u kontinuirani civilizacijski tok. Stoga su Protićeve „biografske lekcije“ iz naše kulturne i naučne baštine dragocene za njihovo očuvanje i celishodnije ponašanje budućih istraživača. Zoran Jeremić

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! SREDNJOVEKOVNI GRAD SKOPLJE i konaci manastira Hilandara Aleksandar Deroko, Slobodan Nenadović Povez mek, veliki format Srpske akademije nauka i umetnosti Beograd, 1971. bogato ilustrovano RETKO U PONUDI arhitektura, deroko, manastir Hilandar, srednjovekovni gradovi, Makedonija, Skoplje.. Aleksandar Deroko (4/16. septembar 1894 — 30. novembar 1988) bio je srpski arhitekta, umetnik i pisac Autor je mnogobrojnih knjiga iz domena arhitekture, ali i drugih oblasti, koje je najčešće sam ilustrovao. Bio je višegodišnji profesor Beogradskog univerziteta, a član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1956. godine. Stvarao je u nekoliko arhitektonskih pravaca, a najviše u srpskom nacionalnom stilu i moderni. Potiče iz italijanske porodice Deroko, koja je živela u Veneciji. Prandeda Marko Deroko naselio se u Dubrovniku. A deda Jovan se preselio iz Dubrovnika u Beograd, gde je radio kao nastavnik `načertanija` u Kutlikovoj Umetničkoj školi.[1] Iz braka sa polu Srpkinjom-polu Nemicom, Katarinom imao je sina Evžena.[2] Aleksandrovi roditelji bili su, otac Evgenije - Evžen Deroko inženjer, visoki činovnik na željeznici i majka Angelina (Anđa) rođ. Mihajlović, rodom iz banatskog sela Mokrina. Evžen Deroko bio je pionir srpske filatelije. U Beogradu je Aleksandar maturirao i upisao Tehnički fakultet. Početak Prvog svetskog rata ga je dočekao na studijama. U ratu je učestvovao kao jedan od 1300 kaplara sa činom narednika. Po okončanju rata vratio se studijama arhitekture i umetnosti u Rimu, Pragu (dva semestra proveo i na Fakultetu za arhitekturu i građevinu Češkog tehničkog univerziteta u Pragu[3]), Brnu i Beogradu gde je diplomirao 1926. godine. Kao stipendista francuske vlade odlazi u Pariz gde se druži sa Pikasom, Šumanovićem, Le Korbizijeom, Rastkom Petrovićem i drugima koji su tada živeli u Parizu[4]. Arhitektura Vila u Lackovićevoj Sa Bogdanom Nestorovićem je 1926. napravio projekat Hrama svetog Save sa kojim je pobedio na konkursu; izgradnja tog hrama se danas privodi kraju. Početkom tridesetih godina postao je profesor na Arhitektonskom i Filozofskom fakultetu na kojima je predavao do penzionisanja 1974. godine. Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Deroko je bio redovni profesor na predmetu Savremena arhitektura. Amfiteatar je bio premali da primi sve studente, i uopšte sve zainteresovane[4]. Tokom Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici. Na svojim putovanjima u više navrata (1954, 1956. i 1965) boravio je na Svetoj gori, o čijoj je arhitekturi i životu ostavio dragocene podatke[4]. Druge oblasti Aleksandar Deroko je bio jedan od prvih svestranih sportista u Srbiji. Na plivačkom takmičenju u organizaciji Srpskog olimpijskog kluba 1911, osvojio je zlatnu medalju u preplivavanju Save i u plivanju na 1000 m nizvodno slobodnim stilom. Istovremeno se bavio i modelarstvom. Konstruisao je i izradio jednu od prvih vazdušnih jedrilica u Srbiji. Sa modelima svoje konstrukcije učestvovao u takmičenjima koja su 1910-12 organizovali prvi mladi modelari u Srbiji. Ta ljubav prema jedrilicama i vazduhoplovstvu ga je odvela da se kao đak dobrovoljac prijavi u vojsku, gde na Solunskom frontu, kao jedan od 1300 kaplara postaje i jedan od prvih srpskih ratnih pilota. Aleksandar Deroko se takođe bavio ilustracijom, mahom u vidu crteža privatnih čestitki koje odaju vedru i šaljivu stranu ličnosti jednog od ključnih protagonista naše istorije arhitekture 20. veka. Ilustracije njegovih ličnih “poštanskih karti”, stvorene u periodima kada popušta pedantna i zamorna projektantska aktivnost, prikazuju živu beogradsku atmosferu, druželjubivost, erotičnost, rečju - slobodoumlje novog obrazovanog građanstva. Na razigranim skicuoznim crtežima šaljivo su prikazani i narodni običaji prilikom tradicionalnih svetkovina. Ponegde oni dobijaju notu ekspresivnosti, na granici karikaturalnog, ali uvek prepoznatljivog stila. Njegova naklonost ka nacionalnom i tradiciji ogleda se kroz diskretno provlačenje ornamenata - zastavica iz rukopisnih knjiga

Novica Radovic- Crna Gora na saveznickoj golgoti Centar za kulturu, Niksic/ Unireks, Podgorica, 2000. Mek povez, 140 strana. Na desnoj margini knjiga je minimalno deformisana, kao da je pritisnuta necim. Vidi se na slici. IZUZETNO RETKO IZDANJE, REPRINT KNjIGE IZ 1938. GODINE! Новица Радовић (1890 — 1945) био је један од вођа Божићне побуне у даниловградском крају. За вријеме Другог свјетског рата био је политички савјетник команданта Ловћенске бригаде Крста Зрнова Поповића. Животопис Новица Радовић је био члан зеленашког покрета послије Првог свјетског рата. Након пораза зеленашиких снага, Радовић је отишао у Албанију, а из ње у Италију,[1] гдје се прикључио црногорској војсци у егзилу и тамо 1920. постао начелник информативног одјељења главног штаба. Послије указа владе Краљевине СХС о амнестији црногорске емиграције, Радовић је још неко вријеме остао у Италији због школовања. У земљу се вратио 1925, доселио се у Београд гдје је ухапшен због својих одмјетничких акција и послат на робију у колашински затвор због оптужнице за тешка кривична дјела против државе на основу које је и осуђен на 20 година затвора. Премјештен је у зенички затвор из кога је након 9 година пуштен на слободу.[1] По изласку из затвора, настанио се у Подгорици, гдје је приватно радио као професор. У политички живот се укључио као члан Црногорске федералистичке странке. Писао је публицистичке текстове политичког караткера у Зети, гласилу ЦФН.[1] У штампарији Дукађин у Пећи објавио је 1938. своје значајно дјело „Црна Гора на савезничкој голготи“ која говори о политичким догађајима у то вријеме, о губљењу црногорске државности и српском идентитету Црне Горе.[2] Послије Рапалског споразума и промјене италијанског држања према црногорској политичкој емиграцији, Радовић је са неповјерењем гледао на Италију и заступао што мање италијанско уплитање у питање обнове црногорске државе. Међутим, како је Мусолинијева Италија чврсто стремила стварању државне творевине у Црној Гори која би у потпуности зависила од ње, увидио је неодрживост тог става.[1] За вријеме Другог свјетског рата, био је један од водећих црногорских сепаратиста и колаборациониста са Италијанима. Разочарао се у Италијане и оптужио их је за увођење војног окупацијског режима умјесто стварања обећане суверене и независне Црне Горе, и одвајање важних црногорских подручја од државе и њихово припајање Албанији, што је дијелом и довело до устанка у јулу 1941. године.[3] Због колаборације са Италијанима током Другог свјетског рата стрељали су га партизани 1945. године. Црногорско српство Новице Радовића Из књиге Новице Радовића Црна Гора на савезничкој голготи видимо да је он по националности Србин[4] који се само противио начину сједињења Србије и Црне Горе. Крфску декларацију сматра (стр. 101.) првим атаком на суверенитиет Црне Горе, јер Црна Гора није имала свог представника у доношењу ове декларације, нити се њу ишта питало о њеној судбини. Радовић (стр. 109.) пише: двјема краљевинама истог народа... двије српске државе..., чиме доказује да је Црну Гору сматрао још једном државом српског народа. Радовић наводи и податак (стр. 110.): Сад би званична Србија, односно Пашић да се ретерира. Повратио би се на споразумно, путем уговора уједињења, не би хтио да се врши насиље на народ црногорски и краља Николу, пошто зна да је свак у Црној Гори за уједињење од краљевске палате до колибе... Ловћен спомиње као простор на коме се 5 вјекова чувао барјак, свето знамење српске слободе (стр. 133.). Петар Пешић му је велики грешник који је довео до капитулације и уништења Црне Горе и који је посијао клицу мржње једног истог народа (стр. 136). tags: bjelasi, zelenasi, kralj nikola,

Opis proizvoda • KVALITETNI MATERIJALI: Maska Hanman ORG za iPhone 6/6S je izrađena od visokokvalitetnih materijala koji pružaju dugotrajnu zaštitu i očuvanje izgledatvogtelefona. • MODERAN DIZAJN: Ova maska je kreirana sa stilom, tako da se savršeno uklapa u tvoju svakodnevnu modnu kombinaciju, dopunjujući tvoj lični izraz. • PRECIZNA IZRADA: Svi otvori za kamere i tastere su idealno pozicionirani i izrađeni, omogućavajući lako korišćenje svih funkcijatvogiPhone 6/6S bez skidanja maske. • ZAŠTITA OD OŠTEĆENJA: Ova maska efikasno štiti tvoj iPhone od grebanja, udaraca i padova, čuvajući ga sigurnim i neoštećenim. • IDEALNO PRISTAJANJE: Dizajnirana da savršeno pristaje tvom iPhone 6/6S, maska osigurava da tvoj telefon izgleda elegantno i zaštićeno u svakom trenutku. Maska Hanman ORG za iPhone 6/6S je pažljivo dizajnirana da se harmonično uklopi sa tvojim stilom i svakodnevnim aktivnostima. Izrađena od kvalitetnih materijala, ne samo da pruža izvanrednu zaštitu tvom uređaju, već i doprinosi tvom modnom izrazu. Preciznost izrade omogućava lako pristupanje svim funkcijama telefona, dok istovremeno čuva njegovu estetiku i funkcionalnost. Zahvaljujući savršenom pristajanju, maska obezbeđuje da tvoj iPhone 6/6S ostane zaštićen od svakodnevnih izazova, poput grebanja i padova. Bez obzira na to gde se nalazite ili šta radite, možete biti sigurni da je tvoj telefon siguran i stilski upotpunjen. Osim što štiti tvoj uređaj, ova maska je i izuzetno laka za korišćenje. Svi potrebni otvori su precizno izrezani, tako da možete bez problema koristiti kameru, punjač ili slušalice, bez potrebe za skidanjem maske. Ne dozvolite da tvoj iPhone 6/6S bude izložen rizicima svakodnevnog korišćenja. Odaberite Maska Hanman ORG i pružite svom telefonu zaštitu koja je istovremeno elegantna i funkcionalna. Kliknite i dodajte ovu masku u svoju korpu - tvoj iPhone će vam biti zahvalan!