U dobrom stanju! ALMAŠKA CRKVA Hram Sveta Tri Jerarha u Novom sadu Tri veka istorijskog svedočenja Srpska pravoslavna Crkvena opština novosadska u Novom Sadu. 2018. 283 ilustrovane strane, tvrd povez, zaštitni omot, veliki format. Nedavno je u Galeriji Matice srpske predstavljena monografija o najvažnijoj epizodi istorije Novog Sada, o Almaškoj crkvi. Način na koji je o celom poduhvatu govorio prota Milivoj Mijatov bio je zaista drugačiji. Govorio je srdačno, toplo i dirljivo, vidno uzbuđen i radostan. Uopšte, promocija knjige „Almaška crkva“ nije bila tipična. Nakon biranih uvodnih reči upravnice Galerije, gospođe Tijane Palkovljević Bugarski, i Njegovog Preosveštenstva, Episkopa bačkog gospodina Irineja, o knjizi su govorili Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva Novog Sada i Danilo Vuksanović, programski direktor Galerije. Almaški kraj, današnju Podbaru, naselile su srpske porodice iz nedalekog sela Almaš 1718. godine. Upravo tu je nastala Racka Varoš, današnji Novi Sad. Tu se nalazi zgrada Matice srpske. Tu je najveća pravoslavna crkva u gradu - Almaška. Između ostalog, rečeno je da su naši preci naročito bili vezani za čudotvornu ikonu Majke Božije koja se dugo čuvala i koja je u Buni 1848. godine nestala, da bi 1905. godine novosadski dobrotvor i zadužbinar Arsa Pajević platio da, na istom mestu, čuveni slikar Uroš Predić izobrazi novu ikonu Bogorodice sa malim Hristom u rukama. Pored kolega iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, urednik monografije i autor teksta u njoj je protojerej-stavrofor Milivoj R. Mijatov, nastojatelj Almaškog hrama i arhijerejski namesnik novosadski prvi. Sve spomenuto učinjeno je sa Blagoslovom Episkopa bačkog Irineja, koji je u svom uvodnom slovu, između ostalog napomenuo „koliko su naši preci u tome vremenu bili dovoljno i duhovno i bogoslovski prosvećeni, iako ni njihov život i prilike nisu bili laki“. Da bi se jedan projekat realizovao neophodni su sledeći uslovi: ljudi (nosioci projekta), plan (predlog projekta) i novčana sredstva. To je krug uslova bez kojih je cilj nedostižan. U našem slučaju, međutim, ljudski faktor se pobrinuo da iznos ukupno zahtevanih budžetskih sredstava bude lična donacija. Kako nam je, na posletku, rekao prota Milivoj Mijatov, svi koji su učestvovali u poduhvatu izdavanja ovog dragocenog dela radili su besplatno, tj. nisu dobili niti tražili honorar. Autori tekstova i dostupnog materijala, lektor i korektor, fotograf i štampar. Dodajmo da je ceo prvi tiraž opredeljen isključivo kao poklon! U doba otuđenosti i dominacije tržišne logike, ovaj izdavački poduhvat moramo posmatrati kao istinski podvig zajedništva i rodoljublja. U godini u kojoj obeležavamo 800-godišnjicu autokefalnosti Srpske Arhiepiskopije, sa zahvalnošću pominjemo Svetog Savu, ikonu bez koje je nezamisliv svaki srpski hram. To je ikona koja nas sa puno ljubavi motiviše da se uvek orijentišemo ka vrlinama dobrovoljnog zajedništva i bratstva, da u razvoj tih vrlina investiramo naše najbolje sposobnosti. Tu investiciju učinili su pregaoci ovog divnog i uzvišenog knjiškog poduhvata, dajući svima nama podsticaj da se kroz dobrovoljni, saborni (timski) rad odužimo Almaškom kraju, Srpskoj Atini i svojim milim precima, te da shvatimo da je ideja davanja zajednici i služenja zajednici temelj našeg života i postojanja.

Spoljašnjost kao na fotografijama, na nekih 10 tak mesta ima podvucenih recenica zutim vodenim markerom, sve ostalo uredno! Retko!!! Godine istrebljenja - Nacistička Nemačka i Jevreji 1939-1945. Sol Fridlender Knjiga Godine istrebljenja, sa podnaslovom: Nacistička Nemačka i Jevreji 1939. - 1945., je jedna od najnovijih, ali, svakako najznačajnijih studija o istoriji Holokausta. Ovo novo istraživanje masovnih ubistava koje je nacistička Nemačka počinila nad evropskim Jevrejima, zbog svoje jedinstvene slikovitosti i snage, čita se kao pravi roman. Frindlenderovo snažno podsećanje na svirepost nacističkog ludila, učinilo je da ovu promišljenu, odmerenu i autoritativnu studiju, pojedini kritičari, već po njenom objavljivanju, označe pravim remek-delom trajne vrednosti. Frindlender daje sveobuhvatan pregled rata protiv Jevreja, pažljivo istražujući aktivnosti nacističke Nemačke i stavljajući Holokaust u širi kontekst evropskih politika i rasnih gledišta. U knjizi se izrazito koriste i dnevnici Jevreja, da bi se tako najrečitije dočarali milioni pojedinačnih tragedija. U ovom delu posebno mesto ima i ustaški genocid koji je sprovođen protiv 2,2 miliona Srba i 45 000 Jevreja na teritoriji tadašnje Nezavisne države Hrvatske. Frindlender navodi da su „Hrvati samo tokom 1941. i početkom 1942. godine, ubili između 300 000 i 400 000 Srba i najveći deo od 45 000 Jevreja( bilo direktno ili tako što su ih prosledili Nemcima). Tokom celog tog perioda, od pape se nije čula nijedna reč o ustaškim ubistvima. Saul Fridlender (takođe Saul P. Fridlander ili Fridlender, hebrejski şʼwl prydlndr; rođen 11. oktobra 1932. u Pragu; zapravo Pavel Fridlender) je izraelski istoričar i pisac. Saul Fridlender je rođen kao Pavel Fridlender u Pragu 11. oktobra 1932. godine u jevrejskoj porodici nemačkog govornog područja. Njegov otac Jan Fridlender (1897-1942) došao je iz Praga, gde je studirao pravo na Karlovom univerzitetu, a kasnije je radio za osiguravajuću kompaniju. Njegova majka Eli (1905-1942) je poreklom iz Ober-Rohlica (Horni Rokitnice) u Džinovskim planinama. Njen otac, Gustav Glejzer iz Polica (1863–1921, sahranjen u Gabloncu), tamo je napredovao tako što je imao sopstvenu tkaonicu platna i pamuka. Fridlenderova porodica je bila jevrejska, ali ne i religiozna. Fridlender je prve godine svog života proveo u Pragu i tamo je pohađao englesku privatnu školu od septembra 1938. Njegovi roditelji su pokušali da pobegnu sa njim preko mađarske granice u martu 1939. godine, ali nisu uspeli i morali su da se vrate u Prag. Ubrzo nakon okupacije Čehoslovačke, ponovo su pokušali da pobegnu i emigrirali su u Francusku. Drugi članovi porodice su takođe napustili zemlju. Fridlender je u početku živeo sa roditeljima u Parizu. Prvi put im je bilo jako teško jer su imali malo finansijskih sredstava. Uprkos tome, uspeli su da ga smeste u internate. Proveo je šest meseci u domu za jevrejsku decu u Montmoransiju, blizu Pariza, pre nego što je prešao u drugi internat. Posle okupacije Francuske, porodica je napustila Pariz 1940. godine i naredne dve godine provela u Neris-le-Benu, blizu Monlusona, koji je bio u neokupiranoj zoni i samim tim pod Višijevim režimom. Kada je počelo hapšenje stranih Jevreja širom Francuske nakon okupacije ostatka Francuske 1942. godine, Fridlenderovi roditelji su odlučili da sakriju svog sina i izabrali su jevrejski dečji dom u blizini La Suterena. Ali ostao je vrlo kratko jer je opasnost tamo bila prevelika za njega. Nakon toga, njegovi roditelji su odlučili da odvedu Saula u katolički internat pod nazivom Saint-Beranger, internat za sodalizam, u Montlusonu. Tamo je dobio ime Pol-Anri Ferland. Jednom je pokušao da pobegne iz Sen Beranžea da bi se pridružio roditeljima, što mu je i uspelo, ali je onda morao da se vrati. Kršten je kao katolik u crkvi Notr Dam u Monlusonu početkom oktobra 1942. godine i prvobitno je smešten u kuću u Montneufu. Tamo se razboleo od teške difterije larinksa, od koje je umalo umro. Septembra 1943. vratio se u Montluson i Sen Beranže. Kao učenik Sen Beranžea, istraživao je katoličku veru i na kraju odlučio da postane sveštenik. Fridlanderovi roditelji su takođe pokušali da nađu skrovište, ali je to postajalo sve teže. Njegov otac je zbog bolesti morao da bude nekoliko dana u bolnici. Konačno, u jesen 1942. pokušali su da pobegnu preko švajcarske granice iznad grada Novel, ali su odbijeni i predati francuskoj policiji. Prvo su došli u logor u Rivesaltesu pre nego što su deportovani. Verovatno su ubijeni 1942. godine u koncentracionom logoru Aušvic. U Neris-le-Benu, nakon što su roditelji uhvaćeni, francuska policija je takođe tragala za Fridlenderom, ali bezuspešno. Po završetku rata, za Fridlenderovog staratelja je postavljen jevrejski trgovac. Za sada je ostao u školi u Sen Beranžeu i trebalo je da bude stavljen na staranje svom staratelju na kraju školske godine. Otputovao je u Sent Etjen i neko vreme nakon što se vratio zauvek je napustio Sen Beranže i otišao da živi kod staratelja. Samo 25 godina kasnije ponovo je posetio Neris-le-Ben. Po završetku rata sve više se bavio svojim jevrejskim korenima i bavio se ne samo cionističkim idejama već i komunističkim. U avgustu 1946, na primer, bio je u cionističkom omladinskom logoru u odeljenju Jura u Lac de Chalain, gde je bio raspoređen u grupu Habonim.[7] Nakon što je napustio Sen Beranže, postao je srednja škola i internat u višim razredima osnovne škole na Liceju Henri-IV u Parizu. U to vreme povremeno je prisustvovao sastancima komunističkih omladinskih organizacija u Petom arondismanu i sastancima Habonima. Poistovetio se sa cionističkim i komunističkim pristupom, ali se ubrzo udaljio od komunizma i od jeseni 1947. cionizam je bio njegova glavna briga. Tako je sa petnaest godina bio odlučan da se bori za Izrael. Ali Habonim je to odbio i odbio mu put tamo. Zatim je falsifikovao datum rođenja, pratio omladinsku organizaciju Betar i krenuo ka Izraelu 4. juna 1948. godine, uključujući i na brodu Altalena. Na kraju, po dolasku u Izrael, promenio je ime iz „Paul“ u „Šaul“ i kao kompromis između fran. Češki pravopis „Saul“ i prethodni „Pavle“ postalo je „Saul“. Kada je Fridlander stigao u Izrael, u početku je ostao u Niri nekoliko meseci pre nego što je postao interni učenik u poljoprivrednoj školi. Tamo je naučio hebrejski i intenzivno se bavio jevrejskom kulturom, koja mu je u to vreme još uvek bila relativno strana. Takođe je pohađao školu u dečjem i omladinskom selu Ben Šemen nekoliko meseci pre nego što je došao u Netaniju da tamo pohađa srednju školu. proučavanje i nastava Zatim je od 1951. do 1953. godine odslužio trogodišnji vojni rok u Izraelskim odbrambenim snagama i raspoređen je u neborbenu jedinicu nakon regrutne obuke zbog male srčane mane. Radio je u kancelariji u Jafi i imao je čin štabnog narednika. Studirao je sa prekidima, diplomirao je na Institutu d`etudes politikues u Parizu 1955. pre nego što je sa stipendijom pohađao Institut za međunarodne studije u Ženevi, gde je doktorirao istoriju 1963. godine, nakon što je 1961. odlučio da nastavi univerzitetsku karijeru.[11] ] Između studija posetio je svog strica u Švedskoj južno od Stokholma 1956. i tamo ostao godinu dana. Njegov stric je vodio dom za mentalno hendikepiranu decu, u čemu je pomagao. Počeo je da predaje u Jerusalimu u jesen 1967. i bio je profesor i predsednik Katedre za međunarodne odnose na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu od 1969. do 1975. Takođe je profesor istorije na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu od 1988. gde je predsedavajući Kluba za studije holokausta, a takođe je predavao na Univerzitetu u Tel Avivu, gde je od 1975. bio na Katedri za evropsku istoriju Maksvel Kamings. Takođe je držao gostujuća predavanja na raznim drugim univerzitetima, na primer 2006/2007. bio je prvi gostujući profesor u Jenskom centru za istoriju 20. veka na Univerzitetu Fridrih Šiler u Jeni. Takođe je bio vanredni profesor i profesor savremene istorije na postdiplomskom institutu za međunarodne studije u Ženevi od 1964. do 1988. godine. Takođe je osnivač i glavni urednik istorijskog časopisa Histori & Memori. Fridlender je oženjen i ima troje dece, Eli, Davida i Michala, i četvoro unučadi. Živi prvenstveno u Los Anđelesu nakon što se povukao sa nastave u Tel Avivu.[14] Fridlander je jedan od najpoznatijih i najuglednijih istoričara u Izraelu, a takođe je bio na mnogim funkcijama tamo i bio je aktivan u interesu Države Izrael, preuzimajući razne zadatke za nju. Između ostalog, bio je sekretar predsednika Svetske cionističke organizacije od 1958. do 1960. i bio je član Odbora naučnog odeljenja pri Ministarstvu odbrane Izraela od 1960. do 1961. Takođe je učestvovao u daljim diskusijama o Izraelsko-palestinski sukob.[15] biljka Fridlender je istoričar i bavi se prvenstveno jevrejskom istorijom i holokaustom. On je jedan od najznačajnijih istoričara u ovoj oblasti i objavio je nekoliko radova na ovu temu. Za njega je posebno važno da se fokusira na žrtve Holokausta i njihove glasove, a ne samo da osvetli politička dešavanja, za razliku od Raula Hilberga, na primer. On je uveren da Hitler nije želeo da ubija Jevreje od početka, ali da je izolacija u početku bila cilj i da je konačna odluka o istrebljenju svih Jevreja doneta tek krajem 1941. godine. Uloga Jevreja mu je centralna, pa materijalne razloge vidi kao sporednu, za razliku od Gec Alija. Fridlender se takođe ograđuje od Danijela Goldagena i njegovog stava da je nemački antisemitizam 19. veka doveo do Trećeg rajha i pravi jasnu razliku između ovog i kasnijeg nacionalsocijalističkog antisemitizma. S druge strane, on vidi „ideološki fanatizam kao odlučujuću pokretačku snagu“. U svom stvaralaštvu i prikazu istorije važno mu je da ne postane previše apstraktan i time izgubi emocionalnost, već da radi sa njom i da je iskaže. Zato što bi ovakvi akti bili banalizovani apstrakcijom i izgubio bi se pogled na ljude koji stoje iza njih. Za Fridlendera, novi metod suprotstavljanja ovome bio je da se više koriste glasovi žrtava. Istoričar Martin Broszat je to kritikovao, optužujući Fridlendera da nije u stanju da objektivno radi na takvoj temi kao Jevrejin. Ali Fridlender je na ovu optužbu odgovorio da su mnogi nemački istoričari ove generacije takođe bili uključeni i da su bili, na primer, u Hitlerjugendu. Ova rasprava o Darste ment Holokausta sa Brozatom je poznat iz njihove prepiske iz 1987. o „istoriizaciji nacionalsocijalizma“. Posledica ovoga je njegova obrazovna posvećenost obrazovanju o holokaustu i obrazovnim fondacijama kao što je Anti-Defamation League, za koju je napisao izvornu knjigu 1972. Esej Ka metodologiji podučavanja o holokaustu usledio je 1979. godine. Iako istoričar, u smislu dubokog pamćenja, želeo bi emocionalizaciju i raznovrsno istraživanje motiva počinilaca, takođe metodima iz psihologije i sociologije. On se takođe zalaže za univerzalizaciju pristupa globalnom obrazovanju o ljudskim pravima, što bi napustilo jevrejske okvire. Slično, pitanje „književnosti“ Fridlenderovog dela (uglavnom vezano za Treći rajh i Jevreje) razmatrano je, na primer, na interdisciplinarnoj konferenciji u leto 2011, koju je organizovao Jenski centar za istoriju 20. veka u Fridrihu. Univerzitet Šiler u Jeni je usklađen. Za Hejdena Vajta, profesora emeritusa na Univerzitetu Stanford, Fridlanderov uspeh kod istorijski zainteresovane javnosti zasniva se na ovoj književnoj prirodi. Fridlender koristi takozvano „zapošljavanje“. Vajt je Fridlenderovom delu pripisao formu koju je nazvao „estetiziranje pisanja“, stil pisanja koji spaja književnost i istoriju. Međutim, Fridlender je objasnio svoj stil u svom odgovoru Vajtu sa neverovatnom količinom podataka i izvora. Takođe je upozorio na pokušaje stvaranja kategorije između književnosti i istorije i naglasio ključnu razliku: književnost može i može biti fikcija, istorija ne može. Štaviše, Fridlender je napisao delo o Piju KSII 1964. objavio i analizirao njegovu ulogu tokom Drugog svetskog rata. Po njegovom mišljenju, ovaj papa je „ćutao” kada su rimski Jevreji deportovani 1943. godine. Noviji izvori to nisu potvrdili. Napisao je i autobiografiju Kad dođe sećanje, u kojoj se bavi detinjstvom i mladosti. Godine 1998. učestvovao je u diskusiji o govoru Martina Valsera o nagradi za mir. Fridlender je govorio ispred Bundestaga Savezne Republike Nemačke 2019. povodom godišnjeg Dana sećanja na Holokaust

- Foreign Relations Of The United States - 1941, Volume II, Europe USGPO, Washington, 1959 1011 str. meki povez stanje: dobro Editors: N. O. Sappington Francis C. Prescott General Editor: G. Bernard Noble E. R. Perkins Gustave A. Nuermberger United States Government Printing Office Washington 1959 Preface Belgium: (Documents 1-17) Belgian and British protests regarding change from Belgian to Panamanian registry of tankers which had been operated by Belgian subsidiary of an American oil company (Documents 1-17) Czechoslovakia: (Documents 18-27) Recognition by the United States of the Provisional Czechoslovak Government at London (Documents 18-27) Denmark: (Documents 28-75) Agreement for defense of Greenland signed with Danish Minister; refusal by United States to recognize actions of Danish Government deemed to be under German duress (Documents 28-64) Seizure and requisition by the United States of Danish ships lying in American ports (Documents 65-75) Finland: Relations between Finland and the Soviet Union, and the attempts of the United States to persuade Finland not to participate in the war against the Soviet Union in association with Germany France: (Documents 76-544) Concern of the United States over Franco-German collaboration and the matter of furnishing food and medical relief to unoccupied France (Documents 76-166) Interest of the United States in political and economic conditions in French North Africa: (Documents 167-431) I. Negotiations leading to signature and approval of the Murphy–Weygand Agreement, February 26, 1941 (Documents 167-194) II. Negotiations with the British regarding American economic aid to French North Africa (Documents 195-211) III. Decision to proceed with economic aid program after delay because of fears regarding German infiltration into French North Africa (Documents 212-256) IV. American observers in French North Africa to supervise and control the economic aid program (Documents 257-267) V. Suspension of economic aid program for French North Africa in May, 1941; resumption of program in June (Documents 268-320) VI. Continuation of economic aid program for French North Africa, June–November, 1941 (Documents 321-387) VII. Suspension and reconsideration of the economic aid program for French North Africa following removal of General Weygand (Documents 388-431) Persecution of Jews in France by German occupation and Vichy Governments; representations by the United States on behalf of American Jews (Documents 432-442) United States concern with regard to restrictions on official communications between Paris and Vichy; withdrawal of American diplomatic mission in Paris (Documents 443-458) Surveillance by the United States over French ships in American harbors; requisition of these ships upon entry of the United States into the war (Documents 459-475) Concern of the United States over the control of the wireless radio station at St. Pierre and the seizure of St. Pierre and Miquelon by the Free French forces (Documents 476-504) Protests by the French Government regarding lend-lease aid to Free French in Equatorial Africa and sending there of American military and naval observers (Documents 505-526) Requests by France for intervention by the United States regarding British blockade of French Somaliland (Documents 527-544) Germany: (Documents 545-594) Representations to the German Government in behalf of American citizens arrested on suspicion of espionage (Documents 545-578) Representations to the German Government with respect to its treatment of American motion picture interests in Germany and in German-occupied areas (Documents 579-586) Closing of German consular and other offices in the United States and of similar American offices in Germany and German-occupied countries (Documents 587-594) Representations by the German Government regarding Americans pulling down the German flag from the Consul General’s offices in San Francisco American claims against Germany in the case of the sinking of the American ship Robin Moor by a German submarine Greece: (Documents 595-747) The Axis war against Greece: (Documents 595-747) I. Military stalemate between Italy and Greece; German pressure on Greece; British decision to send military aid to Greece (Documents 595-645) II. Consideration by the United States of ways and means of providing material aid to Greece (Documents 646-698) III. German invasion of Greece (Documents 699-736) IV. German-Italian-Bulgarian occupation; protection of American interests; withdrawal of American representatives from occupied Greece (Documents 737-747) Iceland: (Documents 748-782) Negotiations between the United States, the United Kingdom, and Iceland regarding Icelandic trade; Lend-Lease Agreement between the United States and Iceland (Documents 748-768) Agreement with the Icelandic Government for sending of American troops to assume protection of Iceland (Documents 769-782) Italy: (Documents 783-801) Closing of Italian consular and other offices in the United States and of similar American offices in Italy (Documents 783-794) Request by the United States for the recall of the Italian Naval Attaché in Washington; similar action by Italy regarding the American Assistant Military and Air Attaché in Rome (Documents 795-801) Netherlands: (Documents 802-829) Lend-Lease Agreement between the United States and the Netherlands, signed August 9, 1941 (Documents 802-804) Arrangements for sending American forces to Surinam to assist in protection of bauxite mines (Documents 805-829) Poland: Interest of the United States in the Polish Government in Exile, and its relations with the Soviet Union, 1939–1941 Portugal: (Documents 830-849) Concern of the United States over the fate of Portugal and her island possessions in the event of an attack by Germany (Documents 830-849) Rumania: (Documents 850-866) Persecution of Jews in Rumania (Documents 850-866) Spain: (Documents 867-918) Concern of the United States over the maintenance of neutrality by Spain (Documents 867-918) Union of Soviet Socialist Republics Yugoslavia: (Documents 919-983) Efforts of the United States to encourage Yugoslav resistance to Nazi aggression; invasion of Yugoslavia by Germany (Documents 919-983) Index Nonfiction, History

Knjiga je nova ТИМИСЛАВ КАРАЂОРЂЕВИЋ М Е М О А Р И ЗАДУЖБИНА КРАЉА ПЕТРА I ТОПОЛА - ОПЛЕНАЦ 1999 За штампу приредио МИЛЕ НЕДЕЉКОВИЋ Р е ф е р е н ц е 1. ПОНОВО НА ОПЛЕНЦУ 2. ДЕТИЊСТВО 3. ШКОЛОВАЊЕ У ЕНГЛЕСКОЈ 4. ГОДИНЕ РАТА 5. ЗБРИЊАВАЊЕ ПОРДЦЕ 6. ГОДИНЕ ПУТОВАЊА 7. ЦРКВЕНИ РАСКОЛ 8. ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОЛИТИЧАРИ 9. ОДБРАНА ИСТИНЕ О СРБИМА 1О. КА ЈЕДИНСТВУ И СЛОБОДИ 11. НА ОГЊИШТУ ПРЕДАКА 12. ОБИЧАЈИ - ЗНАК НАРОДНОСТИ 13. ПРАВОСЛАВЉЕ И СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА 14. ОБНОВА ХИЛАНДАРА 15. МАНАСТИРИ 16. С ПУТА ПО ОТАЏБИНИ 17. СТВАРАЛАШТВО И СПОРТ 18. ПО РАТИШТИМА У ЗЕМЉИ 19. ДОМ КАРАЂОРЂЕВИЋА 2О. НАШЕ ЉУБАВИ 21. ИМОВИНА КАРАЂОРЂЕВИЋА 22. ЗАВРШАВАЈУЋИ МЕМОАРЕ ............................................................ Пажња !!! ПРВО ИЗДАЊЕ ФОТОГРАФИЈЕ ЦРНО-БЕЛЕ ИМЕНОСЛОВ ЗЕМЉОПИСНА НАЗВАЊА ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ ТВРДЕ КОРИЦЕ ОМОТ ШИВЕН ПОВЕЗ ОБЕЛЕЖИВАЧ СТРАНА ТЕЖИНА КЊИГЕ 1,7 кг 797 СТРАНА Tomislav Karađorđević (Beograd, 19. januar 1928 — Topola, 12. jul 2000) bio je jugoslovenski kraljević, drugi sin kralja Aleksandra I Karađorđevića i kraljice Marije, brat poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II Karađorđevića. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 19. januara 1928. godine u Beogradu, na Bogojavljenje po julijanskom kalendaru, u 1 sat, kao drugi sin kralja tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevine Jugoslavije), Aleksandra I Karađorđevića Ujedinitelja (1888—1934) i kraljice Marije (1900—1961), druge ćerke rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938). Po želji svog oca, princ Tomislav je trebalo da se rodi u Zagrebu, međutim kako je te godine u Hrvatskoj bila jaka zima od tog puta se odustalo. Kršten je 25. januara u posebnom salonu Novog dvora. Njegovom krštenju prisustvovao je Stjepan Radić koji je predložio dva hrvatska imena Zvonimir i Tomislav jer je prvi kraljev sin Petar dobio srpsko ime. Kralj Aleksandar I se odlučio za ime Tomislav na šta je Radić poželeo da Karađorđevići žive sto godina. Krštenog kuma, britanskog kralja Đorđa VI zastupao je britanski ministar na Dvoru, Kenard, osveštanom vodom iz Vardara, Jadranskog mora i Dunava. Osnovno obrazovanje stekao je na dvoru u Beogradu. U periodu od 1937. do 1941, školovao se u Sandroyd School (Cobham, Engleska)[1], zatim u Oundle School od 1941-1946, i u Clare College Univerziteta u Kembridžu od 1946. do 1947, kada je napustio studije zbog sukoba sa jednim marksističkim profesorom. Tokom Drugog svetskog rata, postojale su inicijative od strane tadašnjeg SSSR prema jugoslovenskoj Vladi u izbeglištvu da kraljević Tomislav zauzme jugoslovenski presto umesto svog starijeg brata, kralja Petra II, što se, međutim, nije desilo. Pri kraju rata, početkom 1945. godine, kralj Petar II, pod pritiskom britanskog premijera Čerčila, preneo je svoja kraljevska ovlašćenja na Namesništvo pod kontrolom kasnijeg jugoslovenskog komunističkog predsednika, Josipa Broza Tita, pod čijom je vlašću Ustavotvorna skupština od 29. novembra 1945. ukinula monarhiju (dok je 8. marta 1947. godine svim članovima kraljevske porodice oduzeto državljanstvo i konfiskovana imovina). U vreme kada je Petar II Karađorđević preneo svoja kraljevska ovlašćenja na renegat koji je kontrolisao Josip Broz Tito, princ Tomislav je bio zakoniti naslednik Krune i prema tadašnjem Ustavu Jugoslavije, jedina osoba kojoj je kraljevska vlast mogla biti preneta. Posle Kembridža, kraljević Tomislav rešio je da se posveti voćarstvu. Dok je pohađao poljoprivrednu školu, radio je kao običan nadničar u jednom voćnjaku u pokrajini Kent. Godine 1950. kupuje imanje u pokrajini West Sussex. Najviše se bavio uzgojem jabuka, na imanju od 80 hektara, koje je u jednom trenutku imalo 17.000 stabala. Tokom rata u BiH (Bihać, 1994) Oženio se 7. juna 1957. u Zalemu (Baden, Zapadna Nemačka), princezom Margaritom od Badena, sa kojom je dobio sina Nikolu (1958) i ćerku Katarinu (1959). Posle razvoda 1982. godine, oženio se iste godine devojkom iz susedstva, Lindom Meri Boni, s kojom ima dva sina, Đorđa (1984) i Mihaila (1985). Kraljević Tomislav je bio veoma angažovan u životu srpske emigracije, organizujući brojne proslave i piknike na svom imanju i učestvujući u brojnim humanitarnim organizacijama i inicijativama. Bio je, između ostalog, predsednik Jugoslovenskog komiteta za ukazivanje pomoći starim ratnicima, zaštitnik crkve Lazarice u Birminghamu, i predsednik odbora za obnovu manastira Hilandar. Takođe je bio visoki zvaničnik britanskog ogranka humanitarnog Reda Vitezova Sv. Jovana. Tokom raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, tokom ` 60. godina pa sve do njegovog kraja, 1992, čvrsto je stajao uz Patrijaršiju u Beogradu, i davao joj javnu podršku širom srpske emigracije. Godine 1990. odbio je ponudu Demokratske stranke iz Beograda, da bude njen predsednički kandidat na prvim posleratnim izborima u decembru te godine. Prvi je član kraljevske porodice koji se trajno vratio u Srbiju, početkom 1992. godine, kada se nastanio u Zadužbini kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, koji je ubrzo postao Meka za sve one koji su hteli da lično sretnu poslednjeg živog sina kralja Aleksandra I. Ubrzo je postao veoma popularan u narodu, pogotovu zbog svojih čestih obilazaka srpskih boraca u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, i pomoći koju je, zajedno sa suprugom, princezom Lindom, donosio. Postojale su i inicijative da se imenuje za Kneza srpskog dela Bosne i Hercegovine, što tamošnje političko rukovodstvo nije prihvatilo. Posle javne prozivke predsednika Srbije Slobodana Miloševića, da je „izdao“ Republiku Srpsku Krajinu nakon njenog pada, početkom avgusta 1995. godine, njegovo medijsko prisustvo se drastično smanjuje. Poslednjih 5 godina života borio se sa teškom bolešću, ali je odbio ponude da se leči i podvrgne hirurškom tretmanu u inostranstvu u trenutku kada su NATO snage započele bombardovanje Jugoslavije 24. marta, 1999. godine. Umesto toga, obilazio je bombardovana mesta i, iako teško bolestan, podelio sudbinu naroda. Preminuo je 12. jula 2000. godine, na dan Sabora Svetih Apostola Petra i Pavla po julijanskom kalendaru, slavu porodične kripte na Oplencu, gde je i sahranjen, uz prisustvo više hiljada poštovalaca i članova porodice. Rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu 16. decembra 2013. godine.[2] Titule i priznanja[uredi | uredi izvor] 19. januar 1928 - 9. oktobar 1934: Njegovo Kraljevsko Visočanstvo princ Tomislav Karađorđević od Jugoslavije 9. oktobar 1934 - 17. jul 1945: Njegovo Kraljevsko Visočanstvo princ-naslednik Tomislav Karađorđević od Jugoslavije 17. jul 1945 - 3. novembar 1970: Njegovo Kraljevsko Visočanstvo kraljević Tomislav Karađorđević od Jugoslavije 3. novembar 1970 - 5. februar 1980: Njegovo Kraljevsko Visočanstvo princ-naslednik Tomislav Karađorđević od Jugoslavije 5. februar 1980 - 12. jul 2000: Njegovo Kraljevsko Visočanstvo kraljević Tomislav Karađorđević od Jugoslavije

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! PROPAST ZAPADA Nacrt za morfologiju istorije sveta OSVALD ŠPENGLER ... Čuveno/legendarno/ delo nemačkog filozofa i matematičara, Osvalda Špenglera, prvi put objavljeno u Minhenu 1917. Od njegovog objavljivanja prošlo je 1OO godina, postalo je /k u l t n o/ delo koje se čita i proučava širom sveta. Njegovom autoru obezbedilo je besmrtnu slavu u panteonu ljudske civilizacije. Špengler shvata istoriju čovečanstva kao život samostalnih, odeljenih, velikih organizama koji se nazivaju `k u l t u r e`. Istorija čovečanstva je /b i o g r a f i j a/ tih kultura. Špengler je životopisac tih /o r g a n s k i h/ jedinstava koje on nalazi u prošlosti i u sadašnjosti. Ta moćna životna, organska, viša bića - `kulture`, živele su i žive sada, pred nama, na organski način. To znači, rađale su se, živele i završavale se smrću kao i svako organsko biće. Stručno rečeno, kulture se svrstavaju u biološke kategorije i stoje pod organsko-vitalističkim aspektom. U tom smislu svaka je kultura `pra-pojava`, `pra-fenomen`, nešto što se sagledava kao osnovni oblik, osnovna ideja, `pralik` postojanja... (Mihajlo Grušić) Kada je 1918. prvi put objavljeno, delo Osvalda Špenglera Propast Zapada izazvalo je pravi intelektualni šok i buru koja zadugo neće utihnuti. Nema boljeg povoda od ove stogodišnjice da se čitaocima ponudi novo izdanje najčitanijeg i najosporavanijeg dela savremene evropske misli. Učenje o cikličnom toku istorije i bunt protiv teorije o progresu ljudskog društva, iskazani izvanredno sugestivnim jezikom, oformili su se, kroz Propast Zapada, u svojevrsnu filozofiju društva i istorije. Nemilosrdno pobijajući progresivističku viziju civilizacije kao najvišeg dostignuća do kojeg je čovečanstvo stiglo, Špengler o njoj govori kao o smrti kulture i kraju istorijskog razvitka posle koga sledi vraćanje u bezistorijsko stanje. Mračni prorok propasti zapadnog društva, čije reči potvrđuje istorija XX i XXI veka, poziva da budemo dorasli svetu tako što ćemo ga razumeti. Osvald Arnold Gotfrid Špengler (nem. Oswald Arnold Gottfried Spengler; 29. maj 1880. — 8. maj 1936.) bio je nemački istoričar i filozof istorije čiji su interesi uključivali i matematiku, nauku i umetnost. Najpoznatiji je po svojoj knjizi Propast Zapada objavljenoj 1918. i 1922., koji pokriva istoriju sveta. On je predložio novu teoriju po kojoj je životni vek civilizacija ograničen i na kraju se one raspadaju. Opširno je pisao tokom Prvog svetskog rata i u međuratnom periodu podržavajući pritom nemačku hegemoniju u Evropi. Godine 1920. Špengler je napisao Prusijanizam i socijalizam, gde se zalagao za organsku, nacionalističku verziju socijalizma i autoritarizma. Neki nacisti (poput Gebelsa) obeležili su Špenglera kao svog intelektualnog prethodnika, pa ipak bio je izopšten od strane nacista posle 1933. zbog pesimističkog stava oko budućnost Nemačke i Evrope, njegovog odbijanja da podrži nacističke ideje o rasnoj superiornosti i njegovog kritičkog rada Čas odluke. Osvald Špengler je rođen u 1880 u Blankenburgu (Vojvodstvo Brunzvik, Nemačko carstvo) kao drugo[1] dete Berharda (1844–1901) i Pauline (1840–1910) Špengler.[2] Osvaldov stariji brat je prevremeno rođen (u osmom mesecu) 1879. godine, kada je njegova majka pokušala da premestiti tešku korpu za veš, i umro tri nedelje posle porođaja. Njegove mlađe sestre bile su Adel (1881—1917), Gertrud (1882—1957), i Hildegard (1885—1942). Osvaldov deda po očevoj liniji, Teodor Špengler (1806-76), bio je metalurški inspektor u Altenbraku[3] Osvaldov otac, Bernhard Špengler, obavljao je dužnost sekretara i bio je vredan čovek sa izraženom odbojnošću prema intelektualcima, koji je pokušao da uvede iste vrednosti i stavove i u svog sina. Osvald je bio lošeg zdravlja, i patio je tokom svog života od migrene i od anksioznog kompleksa. U uzrastu od deset godina, njegova porodica se preselila u univerzitetski grad u Haleu. Ovde Špengler je stekao klasično obrazovanje u lokalnoj gimnaziji (akademski orijentisanoj srednjoj školi). Studira grčki, latinski, matematiku i prirodne nauke. Tu, takođe, razvija svoju sklonost ka umetnosti, naročito poeziji, drami, muzici , bio je pod posebnim uticajem ideja Getea i Ničea. Eksperimentisao je čak sa nekoliko umetničkih ostvarenja, od kojih neka i dalje opstaju. Posle očeve smrti 1901. Špengler je boravio na nekoliko univerziteta (Minhen, Berlin, a Hale) kao privatni naučnik, uzimajući kurseve u širokom spektru tema. Njegove privatne studije bile su neusmerene. U 1903., on nije odbranio svoju doktorsku tezu o Heraklitu zbog nedovoljnih referenci, što je efektivno umanjilo sve šanse za akademsku karijeru. Ipak, godine 1904. on je doktorirao, a već 1905. doživeo je nervni slom. Naučnici zapažaju da je njegov život bio prilično jednoličan. On je kratko radio kao nastavnik u Sorbrukenu, a zatim u Diseldorfu. Od 1908. do 1911. radio je u gimnaziji u Hamburgu, gde je predavao nauku, istoriju, nemački i matematiku. Godine 1911, nakon smrti svoje majke, on se preselio u Minhen, gde je živeo do svoje smrti 1936. Živeo je zatvoreno, uz podršku svog skromnog nasledstva. Špengler je preživeo na vrlo ograničenim sredstvima i živeo je život koji je bio obeležen usamljenošću. Nije posedovao nijednu knjigu, i uzima je poslove tutora ili je pisao za časopise kako bi zaradio dodatni prihod. Kad je započeo rad na prvom tomu Propast Zapada nameravao je u početku da se fokusira na Nemačku u Evropi, ali ga je Agadirska kriza duboko pogodila, tako da je proširio obim svoje studije. Špengler je bio inspirisan radom Oto Sika Propast antike u imenovanju svog dela. Knjiga je završena 1914, ali je odloženo objavljivanje zbog izbijanja svetskog rata. Zbog urođenog srčanog problema, on nije bio pozvan na vojnu službu. Tokom rata, međutim, njegovo nasleđe je uglavnom bilo beskorisno, jer je u investirao u inostranstvu; tako da je Špengler živeo u istinskom siromaštvu za ovaj period. Objavljivanje Propasti Zapada (1918) Kada je knjiga izašla u leto 1918.[4] postigla je veliki uspeh. Doživljeno nacionalno poniženje naneto Versajskim ugovorom iz 1919, a kasnije ekonomska depresija oko 1923-e podstaknuta hiperinflacijom, su činjenice koje su naaizgled govorile u prilog Špenglerovoj zamisli. To je donekle utešielo Nemce jer je naizgle racionalizovala njihovu propast, pretvarajući je u deo većih svetsko-istorijskih procesa. Knjiga je naišla na veliki uspeh i izvan Nemačke, a od 1919 je prevedena i na nekoliko drugih jezika. Špengler je odbacio naknadnu ponudu da postane profesor filozofije na Univerzitetu u Getingenu, rekavši da mu je potrebno vreme da se fokusira na pisanje. O knjizi se naširoko raspravljalo , čak i od strane onih koji je nisu pročitali. Istoričari su uvredili zbog amaterskog rada od strane neobučenog autora i njegovog neoprostivo ne-naučnog pristupa. Tomas Man je uporedio čitanje Špenglerove knjige sa čitanjem Šopenhauera po prvi put. Dok je u Akademiji naišla na mešovit prijem. Maks Veber je jednom prilikom opisao Špenglera kao „veoma genijalnog i obrazovanog diletanta“, dok je Karl Poper opisao tezu kao „besmislenu“. Veliki istoričar antike Eduard Majer gajio je visoko mišljenje o Špengleru, iako je takođe imao i određene zamerke u pogledu njegovog rada. Špenglerova tama, intuicionizam, i misticizam bili su laka meta kritike, pogotovo za pozitiviste i neokantovce koji nisu videli nikakvo veliko značenje u istoriji. Kritičar i esteta grof Hari Kesler mislio je o njemu kao o neoriginalnom i prilično ništavnom autoru, posebno u vezi sa njegovim mišljenjem o Ničeu. Ludvig Vitgenštajn, međutim, deli Špenglerov kulturni pesimizam. Ipak, Špenglerov rad je postao važan temelj za teoriju socijalnog ciklusa. Uticaj Njegova knjiga bila je uspešna među intelektualcima širom sveta, jer je predvideo raspad evropske i američke civilizacije posle nasilnog „doba cezarizma“, navodeći detaljne analogije sa drugim civilizacijama. Produbio je međuratni pesimizam u Evropi.[5] Nemački filozof Ernst Kasirer je objasnio da je na kraju Prvog svetskog rata, sam Špenglerov naslov bio dovoljan da raspali maštu: „U ovom trenutku mnogi, ako ne i većina. nas, shvata da je nešto trulo u državi našoj visoko cenjene zapadne civilizacije. Špenglerova knjiga izrazila je na oštar i pronicljiv način tu uopštenu nelagodnost.[6] Nortrop Fraj tvrdi da dok je svaki element Špenglerove teze pobijen barem desetak puta, to je „jedna od najvećih svetskih romantičnih poezija“ i njene vodeće ideje su „toliko deo našeg mentalnog sklopa danas poput elektrona ili dinosaurusa, i u tom smislu smo svi Špenglerijanci.[7] Špenglerova pesimistička predviđanja o neminovnom padu Zapada inspirisala su rad intelekualaca Trećeg sveta, počev od Kine i Koreje i Čilea, željnih da identifikuju pad zapadnog imperijalizma.[8][9] U Britaniji i Americi, međutim, Špenglerovom pesimizmu je uzvratio optimizam Arnold Tojnbi u Londonu[10] koji je napisao svetsku istoriju u 1940 sa većim akcentom na religiju.[11] Posledice Pregled drugog toma Propasti zapada 1928. u Time časopisu prikazao je uticaj i kontroverze koje su Špenglerove ideje ostvarile tokom 1920: „Kada se prvi tom Propasti Zapada pojavio u Nemačkoj pre nekoliko godina, na hiljade primeraka je prodato. Kultivisani evropski diskurs brzo je postao zasićen Špenglerom- a Špenglerizam je potekao iz pera nebrojenih učenika. Bilo je imperativ pročitati Špengler, sa saosećanjem ili pobunom... i dalje je tako.[12] U drugom tomu, objavljenom 1922, Špengler tvrdi da se nemački socijalizam razlikovao od marksizma, i bio je, u stvari, kompatibilan sa tradicionalnim nemačkim konzervativizmom. U 1924 godini, nakon društveno-ekonomskog preokreta i inflacije, Špengler je ušao u politiku, u pokušaju da dovede Rajhsver generala na vlast kao lidera zemlje. Pokušaj nije uspeo i Špengler se pokazao neefikasnim u domenu praktične politike. U 1931, on je objavio Čovek i Tehnika, koji je upozorio na opasnost od tehnologije i industrijalizacije po kulturu. On je posebno ukazao na tendenciju da se zapadna tehnologija širi među neprijateljskim „obojenim rasama“ koje bi zatim mogle da iskoriste oružje protiv Zapada.. Knjiga je naišla na loš prijem zbog svog anti-industrijalizaciskog stava [citat potreban] Ova knjiga sadrži poznatu Špenglerovu izjavu „Optimizam je kukavičluk“. Uprkos glasanju za Hitlera umesto za Hindenburga 1932, Špengler je smatrao da je Firer vulgaran. On se sastao sa Hitlerom 1933. godine, a nakon duže rasprave ostao je impresioniran, rekavši da Nemačkoj nije potreban „herojski tenor“ već „pravi heroj`. Javno se posvađao sa Alfredom Rozenbergom, a njegov pesimizam i primedbe o Fireru rezultovale su njegovom izolacijom i javnom tišinom. On je dalje odbacio ponude Jozefa Gebelsa da drži javne govore. Pa ipak, Špengler je postao član Nemačke akademije u toku godine. Čas odluke, kada je objavljen 1934, bio je bestseler, ali su ga nacisti kasnije zabranili zbog svih kritika nacional-socijalizma koje je sadržao. Špenglerova kritika liberalizma[13] je sa druge strane pozdravljena od strane nacista, ali se Špengler nije složio sa njihovom biološkim ideologijom i antisemitizmom. Dok je rasne misticizam igrao ključnu ulogu u njegovom pogledu na svet, Špengler je uvek bio otvoreni kritičar pseudo-naučnih rasnih teorija ispovedanih od strane nacista i mnogih drugih u njegovo vreme, i nije bio sklon da promeni svoje poglede u vezi sa Hitlerovim usponom na vlast. Knjiga je takođe upozoravala na predstojeći svetski rat u kome Zapadna civilizacija rizikuje da bude uništena. Tajm magazin je ocenio da je delom Čas Odluke stekao međunarodnu popularnost kao polemičar, preporučuje knjigu „čitaocima koji uživaju energično pisanje“, kojima „će biti drago da se očešu na pogrešan način od strane njegovih oštrih aforizama“ i njegovih pesimističnih predviđanjanja.[14] U svojim privatnim radovima, Špengler je osudio nacistički antisemitizam u još jačem smislu, pišući „koliko puno zavist zbog sposobnost drugih ljudi naspram ličnih nedostatka leži sakrivena u antisemitizmu!`[15] Poslednje godine života Špengler proveo svoje poslednje godine u Minhenu, slušajući Betovena, čitajući Molijera i Šekspira, kupujući nekoliko hiljada knjiga, i prikupljajući drevne tursko, persijsko i hinduističko oružije. On je pravio povremene izlete u Harc planine, i Italiju. U proleće 1936 (neposredno pred smrt), on je gotovo proročki primetio u pismu Rajhslajteru, Hansu Franku da „u narednih deset godina, nemački Rajh verovatno više neće postojati“.[16] Umro je od srčanog udara 8. maja 1936 u Minhenu, tri nedelje pre svog 56-og. rođendana i tačno devet godina pre pada Trećeg rajha. Intelektualni uticaj Kada je Malkolm Kauli 1938. ispitao vodeće američke intelektualce koja od ne-fikcionalnih knjiga im je donela najveće uzbuđenje, Špengler se našao na petom mesto odmah iza Torsten Veblena, Čarlsa Birda, Džona Djuija i Sigmunda Frojda. Podelio je poziciju sa Alfredom Nortom Vajthedom a našao se ispred Lenjina[17] Mnogi Nemci i Austrijanci bili su inspirisani radom Špenglera uključujući slikara Oskara Kokošku, dirigenta Vilhelm Furtvangler, i režisera Frica Langa. Među ostalima Špengler je uticao i na dva giganta evropske filozofije Martina Hajdegera i Ludviga Vitgenštajna. Među britanskim autorima uticao je na Herberta Džordža Velsa,[18] kao i romanopisca Malkoma Lovrija. Američki autori koji su bili pod uticajem Špenglera uključuju Ernesta Hemingveja, Vila Katera,[19] Henrija Milera,[20] i F. Skot Ficdžeralda,[21] koji je jednom sebe nazvao „američkim Špenglerijancem“. *Osim toga, komunalna čitanja Propasti Zapada ostavila su veliki uticaj na osnivače Bit generacije. Špenglerova vizija ciklične prirode civilizacije i savremenosti kraja evropskog ciklusa Zapadne civilizacije vodila je Vilijams S. Borousa, Džeka Keruaka i Alena Ginsberga u potragu za semenom narednog ciklusa u zajednicama čiju su deo bili.[22] Za razliku od ovog dela sveta u U Latinskoj Americi, intelektualce i pisce je posebno privukao Špenglerov argument, koji je podrazumevao da je Evropa bila u terminalnom padu.[23] Postoje indicije da se ponovo rasplamsao interesovanje za Špenglera[24][25][26] Špenglerov pesimizam nije prošao nekažnjeno. U izdanju Ilustrovane londonske novosti od 10. jula 1920, godine G. K. Česterton je polemisao o pesimistima (ne pominjući Špenglera po imenu) i njihovim optimističnim kritičarima, tvrdeći da ni jedni ni drugi nisu uzeli u obzir ljudsku slobodu izbora: „Pesimisti veruju da je kosmos sat koji je pokrenut i ne može se zaustaviti; naprednjaci veruju da je on sat koji oni sami navijaju. Ali ja verujem da je svet ono što smo izabrali da od njega napravimo, i da smo mi ono što smo izabrali da od sebe napravimo; i da će naš preporod ili naša propast podjednako, na kraju i jednako, svedočiti sa trubom, našoj slobodi.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Režim koji je proklamovao `ujedinjenje svih Srba` razorio je kako građanski, tako i nacionalni identitet. Ono što ideološki inženjeri već godinama nastoje da nametnu kao `prave tradicije i nacionalni interes` naprosto je nacionalistički misticizam, koji mkisli o ljudskim bićima tek kao o instrumentima za ostvarivanje ekspazionističkih ciljeba i očuvanja vladavinskih privilegija. Bez afirmacije alternativnog mišljenja o onome što se u protekloj deceniji dogodilo ostali bi smo uhvaćeni u klopku pred-modernog varvarizma koja poništava svaki identitet. Kao podanici režima koji je proizveo moralnu katastrofu, mi moramo da istražimo našu prošlost u ne-funkcionalističkim kategorijama. Umesto prihvatanja selektivnog čitanja prošlosti koje nastoji da re-modeluje istoriju falsifikujući kontinuitet i tradiciju, neopohodno je pokrenuti pitanje moralne odgovornosti, pokazujući da nakon rata kontinuitet nije više moralno prihvatljiv, te da je neophodno tražiti nove odgovore na pitanja našeg identiteta. Branko Mamula (Slavsko Polje, kod Vrginmosta, 30. maj 1921 — Tivat, 19. oktobar 2021), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, admiral flote JNA i junak socijalističkog rada. U periodu od 1979. do 1982. godine obavljao je dužnost Načelnika Generalštaba JNA, a od 1982. do 1988. godine funkciju Saveznog sekretara za narodnu odbranu SFRJ. Biografija Branko Mamula pođen je 30. maja 1921. godine u Slavskom Polju, u okolini Vrginmosta, od oca Mihajla i majke Đurđije Mamula, rođene Šimulija. Osnovnu školu je završio u Slavskom Polju, četiri razreda Realne gimnazije u Glini, a Državnu trgovačku akademiju u Karlovcu.[1] Vanredno pohađajući Trgovačku akademiju, radio je kao blagajnik u jednom privatnom preduzeću.[2] Pripadao je naprednoj omladini, te je krajem 1939. primljen u članstvo Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), a 1942. godine u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Učesnik Narodnooslobodilačkog rata je od 1941. godine. Godine 1942. ustaše su mu ubile majku, brata i dve sestre.[3] U toku Narodnooslobodilačkog rata (NOR) obavljao je različite funkcije. Najpre je bio borac i omladinski rukovodilac bataljona Prvog kordunaškog partizanskog odreda, od 23. oktobra 1941. do 15. jula 1942. godine. Potom je stupio na dužnost političkog komesara čete i Drugog bataljona Prve brigade NOV Hrvatske, do 15. novembra 1942, da bi nakon toga obavljao dužnost političkog komesara Trećeg bataljona Petnaeste brigade Osme kordunaške divizije NOVJ. Nakon pogibije političkog komesara Petnaeste kordunaške brigade Branka Bekića, nalazi se na toj poziciji, dok se februara 1943. godine nije razboleo od tifusa. Po oporavku, Mamula biva upućen na rad u Štab Osme kordunaške divizije. U maju 1943. postavljen je za političkog komesara Oficirske škole Glavnog štaba NOV i PO Hrvatske i tu je ostaje sve do italijanske kapitulacije u septembru 1943. Zatim preuzima dužnost političkog komesara Treće brigade Osme kordunaške divizije, koja biva pojačana i Plašćanskim partizanskim odredom, kako bi se odbranila od nemačkog prodora na potezu od Bihaća prema Lici i jadranskoj obali. Krajem 1943. godine, Mamula biva postavljen na mesto političkog komesara Štaba Mornarice za Hrvatsko primorje (II Pomorski obalski sektor), a 1. marta 1945. preuzima funkciju političkog komesara Pomorske komande Severnog Jadrana i na njoj ostaje do 20. avgusta 1945.[1] Posleratni period Iz rata izlazi sa činom potpukovnika. Posle oslobođenja Jugoslavije, obavljao je razne odgovorne dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA). Završio je Višu vojnopomorsku akademiju JNA (kao prvi u rangu 1958), Mornaričko-štabni koledž (engl. Naval Staff College) u Velikoj Britaniji, Kurs operatike Ratne škole JNA i Kurs viših pomorskih oficira pri Mornaričkom školskom centru u Splitu.[1] Bio je politički komesar flote, Vojnopomorskog školskog centra, Pete pomorske zone, Političke uprave Komande Jugoslovenske ratne mornarice (JRM) i Eskadre (1945—1953), da bi nakon ukidanja funkcije političkog komesara u JNA bio postavljen na mesto pomoćnika komandanta za političko-pravne poslove. Po povratku sa školovanja u Velikoj Britaniji, postaje načelnik Operativnog odeljenja Komande JRM. U periodu od 1960. do 1963. godine nalazio se u Sudanu, na mestu vojnog savetnika tamošnjeg Generalštaba. Po završenom Kursu operatike u Ratnoj školi JNA, postaje komandant Vojnopomorskog područja Pula, a potom i pomoćnik komandanta Četvrte armijske oblasti. Tri godine, od 1967. do 1970, obavlja dužnost zamenika načelnika Mornaričke uprave u Državnom sekretarijatu za narodnu odbranu (DSNO), od 1970. do 1976. načelnik je Uprave Ratne mornarice, te do 1979. komandant Vojnopomorske oblasti i pomoćnik Saveznog sekretara za narodnu odbranu SFRJ, Nikole Ljubičića. Od 10. jula 1979. do 5. maja 1982. godine obavljao je funkciju Načelnika Generalštaba JNA. Od 5. maja 1982. do 15. maja 1988. godine obavljao je funkciju Saveznog sekretara za narodnu odbranu SFRJ, nakon čega je demobilisan.[1] U prvoj polovini 1949. godine, Mamula je trebalo da bude prebačen iz Jugoslovenske armije, a po zahtevu Glavne političke uprave Ministarstva narodne odbrane, na rad u Upravu državne bezbednosti (UDB), gde je trebalo da preuzme funkciju načelnika Udbe za Hrvatsko primorje i Istru. Međutim, Mamula je to nameštenje odbio i na sopstveni zahtev ostao u profesionalnoj vojnoj službi.[1] Branko Mamula u poseti Vojnotehničkom institutu Mamula je obavljao i visoke dužnosti u Opunomoćstvu CK SKJ za JNA. Nalazio se na mestu sekretara Opunomoćstva za JRM od 1953. do 1955, kao i za Četvrtu armijsku oblast od 1964. do 1966. godine, a član do kraja njegovog postojanja. Za člana Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije biran je na tri partijska kongresa — Jedanaestom, Dvanaestom i Trinaestom, a na vanrednom Četrnaestom kongresu SKJ bio je delegat ispred JNA. U jesen 1990. godine, predvodio je s drugim visokim oficirima i generalima JNA stvaranje Saveza komunista — Pokret za Jugoslaviju (SK–PJ), s ciljem stvaranja narodnog fronta za odbranu SFRJ. S nestankom Jugoslovenske narodne armije 20. maja 1992. godine, Mamula napušta SK-PJ i više se nije politički angažovao. Član je Društva za istinu o Narodnooslobodilačkoj borbi i Jugoslaviji, avnojevskog foruma „Josip Broz Tito“, kao i Saveza antifašista Crne Gore.[1] Prvi oficirski čin — čin majora, dobio je maja 1943. godine. Marta 1945. je unapređen u potpukovnika, a 1950. u pukovnika. Čin kontra-admirala dobija 1960, vice-admirala 1965, a admirala 1973. godine. U čin admirala flote unapređen je 20. decembra 1983. godine, a 21. decembra 1988. godine je penzionisan, kao jedini oficir u Jugoslovenskoj narodnoj armiji koji je imao čin admirala flote.[1] Do 1991. godine živeo je u Opatiji, ali je posle proglašenja Hrvatske nezavisnosti i početka građanskog rata, prešao u Beograd, u kom sa drugom suprugom živi do 1998. godine, kada prelaze u Kotor. Poslednje godine života proveo je u Seljanovu, opština Tivat, u Crnoj Gori. Preminuo je 19. oktobra 2021. godine u Tivtu, od posledica korona virusa, u svojoj 101. godini. Sahranjen je na Gradskom groblju Brdišta u Tivtu.[4] Godine 2000. je u Podgorici objavio knjigu „Slučaj Jugoslavija“. Autor je još nekoliko knjiga i stručnih studija i članaka. Za svoj rad dobio je godišnju nagradu američkog stručnog mornaričkog časopisa US Navy Proceedings za 1973. godinu.[4] U partizanima se 1944. godine oženio prvom suprugom, Zlatom (1925—1992), borcem 19. severnodalmatinske divizije, sa kojom ima dva sina, a 1994. godine oženio se drugom suprugom, Mirjanom Jakelić.[1] Priznanja i odlikovanja Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogobrojnih jugoslovenskih odlikovanja. Ordenom junaka socijalističkog rada odlikovan je 22. decembra 1985. godine. Od jugoslovenskih odlikovanja kojima je odlikovan su i — Orden jugoslovenske zvezde s lentom, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Orden narodne armije sa lovorovim vencem, dva Ordena za vojne zasluge sa velikom zvezdom, Orden partizanske zvezde sa srebrnim vencem, Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima, Orden narodne armije sa zlatnom zvezdom i Orden za hrabrost. Od inostranih odlikovanja se ističu — francuski Nacionalni orden Legije časti u redu Velikog oficira, poljski Partizanski krst, sudanski Orden Republike Sudan drugog reda, italijanski Orden za zasluge Republike Italije u redu Velikog oficira, nepalski Orden Gurkove desne ruke prvog reda, indonežanski Pomorski orden prvog reda, tunišanski Orden Republike Tunis drugog reda, grčki Orden časti drugog reda, austrijski Veliki srebrni orden sa lentom, jordanski Orden za vojne zasluge prvog reda,[5] i crnogorski Orden crnogorske zastave prvog reda.

Славко Воркапић: ВИЗУЕЛНА ПРИРОДА ФИЛМА Издавач: КЛИО. Београд, 1994.год. Меки повез, 264 стране, илустровано, латиница. Одлично очувано. РЕТКО У ПОНУДИ. `Славољуб „Славко“ Воркапић (енгл. Slavko Vorkapich; Добринци, 17. март 1894 — Михас, 20. октобар 1976) је био амерички филмски теоретичар, монтажер и редитељ српског порекла, дугогодишњи професор филма на Универзитету Јужне Калифорније; предавао је и на београдској Академији за позориште, филм, радио и телевизију. Заступник схватања филма као специфичног и аутохтоног медијума који се може тумачити са становишта психологије гешталта, он у филму види динамично-пластични визуелни потенцијал независан од позоришта, литературе или било које друге уметничке дисциплине. Као стваралац познат по секвенцама такозване „стваралачке монтаже“ у холивудским филмовима других редитеља из тридесетих и четрдесетих година. Самостално режирао, поред низа документарних филмова, и експериментална остварења „Живот и смрт холивудског статисте број 9413” (The Life and Death of 9413: a Hollywood Extra, 1928), „Фингалова пећина” (Fingal`s Cave, 1940), „Шума шумори” (Forest Murmurs, 1941) и југословенски дугометражни играни филм „Ханка” (1955)... Славко Воркапић је умро 20. октобра 1976. године, од срчаног удара за време посете свом сину Едварду у Шпанији, где је и сахрањен. Детињство и младост Славољуб Воркапић се родио 17. марта 1894. године у Добринцима, а одрастао је и школу учио у Сремској Митровици и Земуну. После шестог разреда гимназије прешао је у Београд и уписао се у тадашњу Уметничку занатску школу, а 1912. добио је стипендију Матице српске и наставио студије на Сликарској академији у Будимпешти. Рат 1912. године затекао га је код сестре у Крушевцу. За време рата био је наставник цртања у гимназији у Кратову. После повлачења, преко Црне Горе и Албаније, доспео је са осталим избеглицама у Француску. У Паризу је одмах примљен у Академију лепих уметности (`Academie des Beaux Arts`), али је ту био свега годину дана и сликарске студије наставио у слободној академији Рансон на Монпарнасу. Међутим, љубав према филму све се више манифестује, и изврсни амерички филмови са Чаплином, Даглас Фербанксом, Виљем Хартом и другима, Грифитови филмови и филмови Енса, све га више учвршћују у уверењу да ће он своје намере, идеје и снове најбоље моћи да оствари путем филма. У то доба француски филм „тапкао је у месту“ и једино што је било значајно били су теоретски чланци Кануда или одушевљени написи Луј Делика. Воркапић је осетио „да то није то“ и да ако жели – а он је то желео – да створи нешто уметничко, он то може да постигне само у САД. Али да се жеља оствари да путује у Америку требало је много покушаја. Најзад, умешала се мало и срећа. Одлазак у Америку Крајем 1920. пружила му се прилика да путује у Америку и то луксузним бродом „Ил де Франс“, као чистач палубе. Свеједно, главно је било стићи у Њујорк, а одатле у Сан Франциско и најзад 1921. у Холивуд, и све до 1927. године његови планови ће се остварити само делимично и ретко. У прво време бавио се сликарством и имао извесног успеха, па је чак једно време изгледало да ће напустити филм, јер мале улоге у неким филмовима Рекс Инграма (млади Наполеон у „Скарамушу“), нису га могле задовољити. Тек је 1927. године, у сарадњи са Флорејом, успео да оствари први филм `Живот и смрт холивудског статисте број 9413“. И та филмска сатира, донела је прво признање и помало славе и успех. Одмах сутрадан „Парамаунт“ га је ангажовао као „специјалисту“ за уметничку монтажу и уметничке ефекте. Везан неколико година уговором за то предузеће прелази доцније код РКО па МГМ да би најзад, уочи рата постао слободни уметник филма. Године 1948, остварио је давнашњу жељу, а то да као педагог своје знање пренесе на друге. Постао је професор филмске катедре на универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу. За све време Воркапић је писао студије о естетици филма, о филмском језику, о визуелној поезији итд. Од филмова које је сам режирао и снимио у првом реду истичу се краткометражни уметнички филмови, визуелне илустрације Вагнерове и Менделсонове музике: „Шуме шуморе“ (1940) и „Фингалова пећина“ (1941). За време рата режирао је „Редова Смита“ (1942) историју једног од милиона америчких регрута. Од великог броја филмова на којима је сарађивао као уметник монтаже било као стручњак за разне уметничке, светлосне, визуелне ефекте, као мајстор у осветљавању извесних тема путем симбола психолошким или ритмичким наглашавањем асоцијација, поменућемо само неколико најзначајнијих: поетичне сцене из „Давида Коперфилда“, полетне моменте из филма „Добра земља“, затим ванредне секвенце „Мистер Смита у Сенату“ и „Јованке Орлеанке“ и најзад, пролог филма „Злочин без страсти“... Филмографија и најважнији теоријски огледи Епизодне улоге: Prisoner of Zenda (1922, Reks Ingram), Black Orchids (1922, Reks Ingram), Scaramouche (1923, Reks Ingram). Режија играног филма: Hanka (1955) Коредитељ играног филма: I take this woman (1931, Marion Goering), The Past of Mary Holmes (1933, Harlan Thompson) Помоћник редитеља играног филма: Joan of Arc (1948, Victor Fleming) Самостална или корежија кратких и експерименталних филмова: The Life and Death of 9413, A Hollywood Extra (1927/28, Robert Flory), Millions of us (1937), Fingal`s Cave (Moods of the Sea) – (1940), Forest Murmurs (1941), Private Smith (of the U.S.A.) (1942), Conquer by the Clock (1942), Medicine on Guard (1943), Lieutenant Smith (of the U.S.A.) (1943), Sailors All (1943), Mail Call (1944), New Americans (1944), номинација за ”Оскара”, Experiment in Kodachrome (1963). Аутор монтажних секвенци у играним филмовима: NANCY CAROL (1928), VAGABOND KING (1930), NATIVE (1930, Leo Mc Carey), GIRLS ABOUT TOWN (1931, George Cukor), HOLLYWOOD ON PARADE (LOVE ME TONIGHT) – (1932, Ruben Mamoulian), THE CONQUERERS (1932, William A. Wellman), WHAT PRICE HOLLYWOOD (1932, George Cukor), A BIL OF DEVORCEMENT (1932, George Cukor), GIRLS ABOUT TOWN (1932, George Cukor), NO TOHER WOMAN (1933, J. Walter Rubin), CHRISTOPHER STRONG (1933, Dorothy Arzner), TOPAZE (1933. Heri D`Arrast), DANCING LADY (1933, Robert Z. Leonard), TURN BACK THE CLOCK (1933, Edgar Selwyn), MANHATTAN MELORDAMA (1934, W.S. Van Dajk), VIVA VILLA! (1934, Jack Conway), CRIME WITHOUT PASSION (1934, Ben Hecht-Charles Mc Arthur), PRESIDENT VANISHES (1934, Wiliam A. Wellman), DAVID COPPERFIELD (1935, George Cukor), A TALE OF TWO CITIES (1935, Jack Conwey), BRODADWAY MELLODY OF 1936. (1935, Roy Del Ruth), ROMEO AND JULIET (1936, George Cukor), THE FIREFLY (1937, Robert Z. Leonard), MAYTIME (1937, Robert Z. Leonard), THEY GAVE HIM A GUN (1937, W.S. Van Dajk), THE LAST GANGSTER (1937, Edward Ludwig), THE GOOD EARTH (1937, Sidney Franklin), MARIE ANTOINETTE (1938, W.S. Van Dajk), CITY GIRL (1938, Fox Alfred Werker), BOY`S TOWN (1938, Norman Taurog), SHOP-WORN ANGEL (1938, H.C. Potter), THE OF THE GOLDEN WESTE (1938, Robert Z. Leonard), SWEETHEARTS (1938, W.S. Van Dajk), THREE COMRADES (1938, Frenk Borzage), YELLOW JACK (1938, George, B. Saitz), TEST PILOT (1938, Victor Fleming), PORT OF SEVEN SEAS (1938, James Whale), OF HUMAN HEARTES (1938, Clarence Brown), THE GREAT WALTZ (1938, Jullien Duvivier), IDIOTS DELIGHT (1939, Clarence Brown), MR. SMITH GOES TO WASHINGTON (1939, Frank Capra), MEET JOHN DOE (1941, Frank Capra), THE HOWARDS OF VIRGINIA (1949, Frank Lloyd), A SONG TO REMEMBER (1945, Charles Vidor), JOAN OF ARC (1948, Victor Fleming). Сарадник на монтажним секвенцама: San Francisco (1936, W.S. Van Dajk) Монтажне секвенце у кратким филмовима: Моша Пијаде (1959, Жика Чукулић) Сценариста: The Mask (1961, Julian Roffman) Сценариста за недовршене пројекте: A MOONLIGHT FANTASY (1928), BIRTH OF VENUS (1939), THE SHOW OF TOUNELA (1940), THE GLIMPSES OF THE MOON (1945), SLAVKO VORKAPICH ON FILM AS A VISUAL MEDIUM (1965) Филмски инсерти за предавања: Колекција филмских одломака и оригиналних експеримената за предавања о ”Визуелној природи филмског медијума” (1965) Монтажер нових верзија филмова: Moscow Strikes Back (1942), Leonid Varlaamov), номинација за ”Оскара”, John Gunther`s High Road (1959-60, John Gunther) Воркапићеви материјали у другим филмовима: Song of Love (1947, Clarence Brown; умонтиран материјал из филма ”Шума шумори”) Најважнији теоретски огледи: „Ка правом филму“, код нас познат и под насловом „Филм као стваралачко средство“ (1952), објављен први пут у Сједињеним државама седам година касније под насловом `Toward True Cinema`, Film Culture, бр. 19, 1959; „Страх од људске говорљивости“ (1952); „Белешке о филмском занату“ (1958—1959); „Критика теорије интелектуалног филма“ (1959); „Плес и филм“ (1968). Цитати Хвала ти Vorky! Дивим ти се и поштујем твој неизмеран допринос филму... Унео си нешто ново, нешто маштовито у филм и магију која је спасавала лоше филмове, а уздизала добре. Из личног искуства знам колико си стваралаштва унео у моје филмове... Волим те као великог уметника — Френк Капра, редитељ Увек сам веровао да је стварање филма у основи уметност, а не индустрија. — Славко Воркапић, филмски уметник

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Magnum crimen, životno delo akademika Viktora Novaka, etničkog Hrvata jugoslovenskog opredeljenja, prvi put se pojavljuje u necenzurisanom izdanju, opremljeno predgovorom Vasilija Krestića i pogovorom Milorada Ekmečića.Proverite zašto je Magnum crimen na vatikanskom spisku zabranjenih knjiga.Proverite zašto je rimokatolička crkva uništavala knjigu, a komunisti je cenzurisali.Knjiga za one koji znaju da proučavanjem prošlosti saznajemo u sadašnjosti kojim stazama treba da koračamo u budućnosti.Knjiga koja otkriva zločinačku spregu rimske kurije i ustaša u Hrvatskoj.Knjiga koju svaka srpska kuća treba da ima.Mnogo je razloga zašto treba čitati Magnum crimen, a nijedan protiv. Viktor Novak (Donja Stubica, 4. februar 1889 — Beograd, 1. januar 1977) bio je jugoslovenski istoričar hrvatskog porekla, profesor Beogradskog univerziteta, član SANU.[1] Viktor je rođen početkom 1889. godine u hrvatskom Zagorju, u mestu Donja Stubica. Ponikao je u siromašnoj činovničkoj porodici; rano ostao bez oca. Mukotrpno se školovao i tokom života je stekao izuzetno široko obrazovanje. Godine 1913. završio je Filozofski fakultet u Zagrebu i zatim proveo godinu dana u Rimu na specijalizaciji u pomoćnim istorijskim naukama, osobito latinskoj paleografiji. Godine 1915. odbranio je doktorsku disertaciju Ban Mihac Mihaljević i njegovo doba. Radio je kao gimnazijski profesor i rukovodilac Rukopisnog odeljenja Sveučilišne knjižnice u Zagrebu. Od 1920. do 1922. bio je docent, a od. 1922. do 1924. profesor pomoćnih istorijskih nauka i istorijske metodike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Zbog svoje jugoslovenske orijentacije bio vređan i napadan na zagrebačkom Sveučilištu, koje je, onemogućen da radi, morao da napusti. Na inicijativu Nikole Vulića i Stanoja Stanojevića je prešao 1924. godine na Univerzitetu u Beogradu gde je, do penzionisanja 1959., bio profesor istorije jugoslovenskih naroda i pomoćnih istorijskih nauka i, altenativno, profesor opšte istorije srednjeg veka. Jugosloven i antifašista, Viktor Novak je za vreme Drugog svetskog rata bio hapšen i jedno vreme zatvoren u Banjički logor. Prelaskom iz Hrvatske u Srbiju, Viktor Novak je, smatrao da će njegov doprinos srpskoj istoriografiji biti značajniji ukoliko nastavi s uporednim prikazivanjem pozitivnih i negativnih tendencija u srpsko-hrvatskim odnosima i ukupnom razvoju jugoslovenske misli. U svom svestranom i široko zasnovanom naučnom interesovanju, Viktor Novak se, s podjednakim uspehom bavio i nacionalnom i kulturnom istorijom Južnih Slovena u XIX i XX veku, kao što se pasionirano i istrajno bavio latinskom paleografijom i diplomatikom. Godine 1952. objavio je univerzitetski udžbenik Latinska paleografija, koja se ubraja u najznačajna dela te naučne discipline na srpskom jeziku. Baveći se istorijom političke misli u Južnih Slovena u 19. i 20. veku, prikupljao je arhivsku i štampanu građu i objavio mnoštvo studija i monografija poput radova o Franji Račkom (1925, 1929, 1958), Maksimilijanu Vrhovcu (1928), Natku Nodilu (1934, 1955), Josipu Juraju Štrosmajeru (1940) i Ivanu Kukuljeviću-Sakcinskom (1955, 1959), kao i prepisku Valtazara Bogišića i Franje Račkog (1960). U monumentalnom delu Magnum Crimen: pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj (Zagreb, 1948, više izdanja u Beogradu posle 1994) tematizovao je složeni odnos Vatikana, hrvatskih klerikalaca i hrvatskih nacionalista.[2] U Magnum Crimen-u, Novak je na preko hiljadu strana uz citate iz stotina dokumenata uverljivo pokazao da je hrvatski klerikalizam bio jedna od osnova za genocid nad Srbima u NDH (1941—1945) za progone i diskriminaciju koje su, uz podršku delova katoličkog klera, a često i u ime katoličke vere, sprovodili hrvatski biskupi, sveštenici i fratri, uz prećutnu ili aktivnu podršku zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca. Novak je uvidom u skoro nepreglednu dokumentaciju o javnoj i tajnoj saradnji katoličkog klera sa hrvatskim ustašama tokom Drugog svetskog rata, nedvosmisleno ukazao na čvrstu vezu klerikalne tradicije sa ustaškim zločinima, praćenim, osim masovnih progona, još i nasilnim preveravanjem pravoslavnih Srba u rimokatoličku veru. Katolički kler je otkupljivao i spaljivao Novakove knjige zbog njihove navodne antikatoličke i masonske inspiracije. Godine 2011, na engleski je prevedeno njegovo najznačajnije delo `Magnum Crimen : half a century of clericalism in Croatia (dedicated to the known and unknown victims of clericalism)`, Vol. 1-2 (Jagodina 2011) u kojoj su odštampana i dva poglavlja koje je u izdanju iz 1948. zabranila komunistička cenzura. Vreme je pokazalo da su poruke iz Magnum Krimena (Velikog zločina) i danas aktuelne i neophodne za razumevanje savremenih političkih tokova. Druga značajna knjiga, koja hronološki prethodi Magnum Crimen-u je Magnum Tempus : ilirizam i katoličko sveštenstvo : ideje i ličnosti 1830–1849, štampana posthumno u Beogradu 1987, na 660 str. Ove dve knjige, uzete zajedno, do sada su najbolji naučni prikaz obima i uticaja Rimokatoličke crkve na oblikovanje nacionalne ideje u Hrvata. Viktor Novak je bio redovni profesor na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, omiljen predavač, veliki erudita, a sa svojim kolegama na katedri, Georgijem Ostrogorskim, Jorjom Tadićem i Mihailom J. Dinićem, i moralni uzor generacijama studenata, odupirući se svakom pokušaju uvođenja vulgarnog marksizma lenjinizma u nastavu istorije. Bio je oženjen Srpkinjom, Pavom Bošković iz Beške.[3] Zajedno sa Jorjom Tadićem, uzeo je 1942, krsnu slavu i počeo da se izjašnjava kao Srbin, ostajući veliki Jugosloven. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti (JAZU) je izabrala Viktora Novaka za svoga dopisnog člana 29. juna 1951. godine. U tom statusu akademika JAZU je ostao sve do svoje smrti. Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1948, redovni član od 1961, Viktor Novak je 1966—1969. sekretar Odeljenja društvenih nauka SANU. Bio je, takođe i jedan od osnivača i prvih upravnika Istorijskog Instituta SANU (1947—1954) u Beogradu. U izdanjima SANU Viktor Novak objavio je više značajnih studija i monografija, od kojih se posebno ističe obimna monografija `Vuk i Hrvati“. U njoj je nedvosmisleno pokazano koliki je uticaj Vukova reforma imala za emancipaciju Hrvata na kulturnom planu, i koliko su Vukove veze sa hrvatskim ilircima doprinele stvaranju kulturne podloge južnoslovenskog zbližavanja, i kasnije, jugoslovenskog ujedinjenja. Osim istorijskog naučnog rada, posvetio se i muzičkoj kulturi. Osnivač je bivšeg zagrebačkog hora Lisinski (1910), čiji je predsednik do 1924. godine. Bio je predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i beogradskog Kornelija Stankovića, kao i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Objavio je niz muzikoloških eseja i nekoliko stotina muzičkih kritika, najčešće u zagrebačkom »Obzoru« i beogradskoj »Politici«. Viktor Novak bio je nosilac niza značajnih društvenih priznanja, uključujući i Orden Svetog Save 5, 4. i 3. reda. Odabrana dela Viktor Novak Scriptura Beneventana s osobitim obzirom na tip dalmatinske beneventane, Zagreb 1920. Evangeliarium Spalatense, Split 1923. Franjo Rački u govorima i raspravama, Zagreb 1925. Lužički Srbi u prošlosti i sadašnjosti, Beograd 1927. Maksimilijan Vrhovac, Bratstvo, 1928. Notae palaeographicae, chronologicae et historicae, Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva, 1928. Aliquid de nominibus ducum Croatorum in antiquissimo evangeliario Cividalensi. Nota palaeographico-historica, Zbornik u čast Bogdana Popovića, 1929. Franjo Rački, Bratstvo, 1929. Masarik i Jugosloveni, SKG, 1930. Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva (1390—1930), Beograd 1930, LXVII+931 str. Sveslavenska misao, Ljubljana 1930. Mihailo Polit-Desančić i Hrvati, Letopis Matice srpske, Novi Sad 1932. Natko Nodilo, Novi Sad 1935. Le Roi Alexandre Ier Karageorgevitch et la Formation de l`Unité Nationale Yougoslave, Paris : Amitiés franco-yougoslaves, 1935. Rad Stanoja stanojevića na srpskoj diplomatici, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, 1938. Dva antipoda. Štrosmajer i Mihanović, Beograd 1940. Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske. Novak, Viktor (1960). Velika optužba (Magnum crimen): Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. 1. Sarajevo: Svjetlost. Novak, Viktor (1960). Velika optužba (Magnum crimen): Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. 2. Sarajevo: Svjetlost. Novak, Viktor (1960). Velika optužba (Magnum crimen): Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. 3. Sarajevo: Svjetlost. Novak, Viktor (1986). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Beograd: Nova knjiga. Novak, Viktor (1989). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Beograd: Nova knjiga. Novak, Viktor (2011). Magnum Crimen: Half a Century of Clericalism in Croatia. 1. Jagodina: Gambit. Novak, Viktor (2011). Magnum Crimen: Half a Century of Clericalism in Croatia. 2. Jagodina: Gambit. Novak, Viktor (2015). Magnum Crimen. 1. Beograd: Catena Mundi. - necenzurisano izdanje na srpskohrvatskom jeziku Novak, Viktor (2015). Magnum Crimen. 2. Beograd: Catena Mundi.- necenzurisano izdanje na srpskohrvatskom jeziku Jedno sporno pitanje iz srpskohrvatskih odnosa šezdesetih godina prošlog veka, Beograd, SANU 1949. Ferdo Šišić, Ljetopis JA, 1949, 54. Supetarski kartular, Djela JA, 1952, 43. Latinska paleografija, Beograd 1952, 1980. Vatikan i Jugoslavija, I, 1953 (dokumenti, urednik, na srpskohrvatskom, francuskom i engleskom jeziku). Outline of Jugoslav Historiography, Ten Years of Jugoslav Historiography, 1945–1955, Beograd 1955. Natko Nodilo, Zadarska revija, 1955. Paleografija i slavensko-latinska simbioza od VII–XV stoljeća, Istorijski časopis, 1957. Franjo Rački, Beograd, Prosveta 1958. Nastanak i nestanak `Monumenta Serbica` diplomatara Ivana Kukuljevića-Sakcinskog, Beograd, Srpska akademija nauka 1959. Nikola Vulić. Naučnik i čovek. Uvod u knjigu Nikole Vulića: Iz rimske književnosti, Beograd, Srpska književna zadruga 1959. Valtazar Bogišić i Franjo Rački. Prepiska (1866–1893), Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, SAN, knj. XXV, Beograd 1960. Pojava i proširenje karolinške minuskule u Dalmaciji, GLAS SAN, knj. CCLV1, Beograd 1963. Srpski naučnici i književnici u prepisci sa Franjom Račkim, Beograd : Naučno delo, 1964. Vuk i Hrvati : primljeno na VII skupu Odeljenja društvenih nauka SANU, 27. IX 1966, po prikazu samog autora; urednik Jorjo Tadić, Beograd, Naučno delo 1967, 645 str. Magnum tempus : ilirizam i katoličko sveštenstvo : ideje i ličnosti 1830-1849, Beograd, Nova knjiga 660 str. 1987. ISBN 978-86-7335-040-0. Celokupna bibliografija do 1963: B. Telebaković-Pecarski, Zbornik filozofskog fakulteta u Beogradu, 1963.

Odlično stanje, tvrd povez, papirni omot kao na slikama Magnum crimen, životno delo akademika Viktora Novaka, etničkog Hrvata jugoslovenskog opredeljenja, prvi put se pojavljuje u necenzurisanom izdanju, opremljeno predgovorom Vasilija Krestića i pogovorom Milorada Ekmečića.Proverite zašto je Magnum crimen na vatikanskom spisku zabranjenih knjiga.Proverite zašto je rimokatolička crkva uništavala knjigu, a komunisti je cenzurisali.Knjiga za one koji znaju da proučavanjem prošlosti saznajemo u sadašnjosti kojim stazama treba da koračamo u budućnosti.Knjiga koja otkriva zločinačku spregu rimske kurije i ustaša u Hrvatskoj.Knjiga koju svaka srpska kuća treba da ima.Mnogo je razloga zašto treba čitati Magnum crimen, a nijedan protiv. Viktor Novak (Donja Stubica, 4. februar 1889 — Beograd, 1. januar 1977) bio je jugoslovenski istoričar hrvatskog porekla, profesor Beogradskog univerziteta, član SANU.[1] Viktor je rođen početkom 1889. godine u hrvatskom Zagorju, u mestu Donja Stubica. Ponikao je u siromašnoj činovničkoj porodici; rano ostao bez oca. Mukotrpno se školovao i tokom života je stekao izuzetno široko obrazovanje. Godine 1913. završio je Filozofski fakultet u Zagrebu i zatim proveo godinu dana u Rimu na specijalizaciji u pomoćnim istorijskim naukama, osobito latinskoj paleografiji. Godine 1915. odbranio je doktorsku disertaciju Ban Mihac Mihaljević i njegovo doba. Radio je kao gimnazijski profesor i rukovodilac Rukopisnog odeljenja Sveučilišne knjižnice u Zagrebu. Od 1920. do 1922. bio je docent, a od. 1922. do 1924. profesor pomoćnih istorijskih nauka i istorijske metodike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Zbog svoje jugoslovenske orijentacije bio vređan i napadan na zagrebačkom Sveučilištu, koje je, onemogućen da radi, morao da napusti. Na inicijativu Nikole Vulića i Stanoja Stanojevića je prešao 1924. godine na Univerzitetu u Beogradu gde je, do penzionisanja 1959., bio profesor istorije jugoslovenskih naroda i pomoćnih istorijskih nauka i, altenativno, profesor opšte istorije srednjeg veka. Jugosloven i antifašista, Viktor Novak je za vreme Drugog svetskog rata bio hapšen i jedno vreme zatvoren u Banjički logor. Prelaskom iz Hrvatske u Srbiju, Viktor Novak je, smatrao da će njegov doprinos srpskoj istoriografiji biti značajniji ukoliko nastavi s uporednim prikazivanjem pozitivnih i negativnih tendencija u srpsko-hrvatskim odnosima i ukupnom razvoju jugoslovenske misli. U svom svestranom i široko zasnovanom naučnom interesovanju, Viktor Novak se, s podjednakim uspehom bavio i nacionalnom i kulturnom istorijom Južnih Slovena u XIX i XX veku, kao što se pasionirano i istrajno bavio latinskom paleografijom i diplomatikom. Godine 1952. objavio je univerzitetski udžbenik Latinska paleografija, koja se ubraja u najznačajna dela te naučne discipline na srpskom jeziku. Baveći se istorijom političke misli u Južnih Slovena u 19. i 20. veku, prikupljao je arhivsku i štampanu građu i objavio mnoštvo studija i monografija poput radova o Franji Račkom (1925, 1929, 1958), Maksimilijanu Vrhovcu (1928), Natku Nodilu (1934, 1955), Josipu Juraju Štrosmajeru (1940) i Ivanu Kukuljeviću-Sakcinskom (1955, 1959), kao i prepisku Valtazara Bogišića i Franje Račkog (1960). U monumentalnom delu Magnum Crimen: pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj (Zagreb, 1948, više izdanja u Beogradu posle 1994) tematizovao je složeni odnos Vatikana, hrvatskih klerikalaca i hrvatskih nacionalista.[2] U Magnum Crimen-u, Novak je na preko hiljadu strana uz citate iz stotina dokumenata uverljivo pokazao da je hrvatski klerikalizam bio jedna od osnova za genocid nad Srbima u NDH (1941—1945) za progone i diskriminaciju koje su, uz podršku delova katoličkog klera, a često i u ime katoličke vere, sprovodili hrvatski biskupi, sveštenici i fratri, uz prećutnu ili aktivnu podršku zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca. Novak je uvidom u skoro nepreglednu dokumentaciju o javnoj i tajnoj saradnji katoličkog klera sa hrvatskim ustašama tokom Drugog svetskog rata, nedvosmisleno ukazao na čvrstu vezu klerikalne tradicije sa ustaškim zločinima, praćenim, osim masovnih progona, još i nasilnim preveravanjem pravoslavnih Srba u rimokatoličku veru. Katolički kler je otkupljivao i spaljivao Novakove knjige zbog njihove navodne antikatoličke i masonske inspiracije. Godine 2011, na engleski je prevedeno njegovo najznačajnije delo `Magnum Crimen : half a century of clericalism in Croatia (dedicated to the known and unknown victims of clericalism)`, Vol. 1-2 (Jagodina 2011) u kojoj su odštampana i dva poglavlja koje je u izdanju iz 1948. zabranila komunistička cenzura. Vreme je pokazalo da su poruke iz Magnum Krimena (Velikog zločina) i danas aktuelne i neophodne za razumevanje savremenih političkih tokova. Druga značajna knjiga, koja hronološki prethodi Magnum Crimen-u je Magnum Tempus : ilirizam i katoličko sveštenstvo : ideje i ličnosti 1830–1849, štampana posthumno u Beogradu 1987, na 660 str. Ove dve knjige, uzete zajedno, do sada su najbolji naučni prikaz obima i uticaja Rimokatoličke crkve na oblikovanje nacionalne ideje u Hrvata. Viktor Novak je bio redovni profesor na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, omiljen predavač, veliki erudita, a sa svojim kolegama na katedri, Georgijem Ostrogorskim, Jorjom Tadićem i Mihailom J. Dinićem, i moralni uzor generacijama studenata, odupirući se svakom pokušaju uvođenja vulgarnog marksizma lenjinizma u nastavu istorije. Bio je oženjen Srpkinjom, Pavom Bošković iz Beške.[3] Zajedno sa Jorjom Tadićem, uzeo je 1942, krsnu slavu i počeo da se izjašnjava kao Srbin, ostajući veliki Jugosloven. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti (JAZU) je izabrala Viktora Novaka za svoga dopisnog člana 29. juna 1951. godine. U tom statusu akademika JAZU je ostao sve do svoje smrti. Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1948, redovni član od 1961, Viktor Novak je 1966—1969. sekretar Odeljenja društvenih nauka SANU. Bio je, takođe i jedan od osnivača i prvih upravnika Istorijskog Instituta SANU (1947—1954) u Beogradu. U izdanjima SANU Viktor Novak objavio je više značajnih studija i monografija, od kojih se posebno ističe obimna monografija `Vuk i Hrvati“. U njoj je nedvosmisleno pokazano koliki je uticaj Vukova reforma imala za emancipaciju Hrvata na kulturnom planu, i koliko su Vukove veze sa hrvatskim ilircima doprinele stvaranju kulturne podloge južnoslovenskog zbližavanja, i kasnije, jugoslovenskog ujedinjenja. Osim istorijskog naučnog rada, posvetio se i muzičkoj kulturi. Osnivač je bivšeg zagrebačkog hora Lisinski (1910), čiji je predsednik do 1924. godine. Bio je predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i beogradskog Kornelija Stankovića, kao i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Objavio je niz muzikoloških eseja i nekoliko stotina muzičkih kritika, najčešće u zagrebačkom »Obzoru« i beogradskoj »Politici«. Viktor Novak bio je nosilac niza značajnih društvenih priznanja, uključujući i Orden Svetog Save 5, 4. i 3. reda. Odabrana dela Viktor Novak Scriptura Beneventana s osobitim obzirom na tip dalmatinske beneventane, Zagreb 1920. Evangeliarium Spalatense, Split 1923. Franjo Rački u govorima i raspravama, Zagreb 1925. Lužički Srbi u prošlosti i sadašnjosti, Beograd 1927. Maksimilijan Vrhovac, Bratstvo, 1928. Notae palaeographicae, chronologicae et historicae, Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva, 1928. Aliquid de nominibus ducum Croatorum in antiquissimo evangeliario Cividalensi. Nota palaeographico-historica, Zbornik u čast Bogdana Popovića, 1929. Franjo Rački, Bratstvo, 1929. Masarik i Jugosloveni, SKG, 1930. Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva (1390—1930), Beograd 1930, LXVII+931 str. Sveslavenska misao, Ljubljana 1930. Mihailo Polit-Desančić i Hrvati, Letopis Matice srpske, Novi Sad 1932. Natko Nodilo, Novi Sad 1935. Le Roi Alexandre Ier Karageorgevitch et la Formation de l`Unité Nationale Yougoslave, Paris : Amitiés franco-yougoslaves, 1935. Rad Stanoja stanojevića na srpskoj diplomatici, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, 1938. Dva antipoda. Štrosmajer i Mihanović, Beograd 1940. Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske. Novak, Viktor (1960). Velika optužba (Magnum crimen): Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. 1. Sarajevo: Svjetlost. Novak, Viktor (1960). Velika optužba (Magnum crimen): Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. 2. Sarajevo: Svjetlost. Novak, Viktor (1960). Velika optužba (Magnum crimen): Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. 3. Sarajevo: Svjetlost. Novak, Viktor (1986). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Beograd: Nova knjiga. Novak, Viktor (1989). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Beograd: Nova knjiga. Novak, Viktor (2011). Magnum Crimen: Half a Century of Clericalism in Croatia. 1. Jagodina: Gambit. Novak, Viktor (2011). Magnum Crimen: Half a Century of Clericalism in Croatia. 2. Jagodina: Gambit. Novak, Viktor (2015). Magnum Crimen. 1. Beograd: Catena Mundi. - necenzurisano izdanje na srpskohrvatskom jeziku Novak, Viktor (2015). Magnum Crimen. 2. Beograd: Catena Mundi.- necenzurisano izdanje na srpskohrvatskom jeziku Jedno sporno pitanje iz srpskohrvatskih odnosa šezdesetih godina prošlog veka, Beograd, SANU 1949. Ferdo Šišić, Ljetopis JA, 1949, 54. Supetarski kartular, Djela JA, 1952, 43. Latinska paleografija, Beograd 1952, 1980. Vatikan i Jugoslavija, I, 1953 (dokumenti, urednik, na srpskohrvatskom, francuskom i engleskom jeziku). Outline of Jugoslav Historiography, Ten Years of Jugoslav Historiography, 1945–1955, Beograd 1955. Natko Nodilo, Zadarska revija, 1955. Paleografija i slavensko-latinska simbioza od VII–XV stoljeća, Istorijski časopis, 1957. Franjo Rački, Beograd, Prosveta 1958. Nastanak i nestanak `Monumenta Serbica` diplomatara Ivana Kukuljevića-Sakcinskog, Beograd, Srpska akademija nauka 1959. Nikola Vulić. Naučnik i čovek. Uvod u knjigu Nikole Vulića: Iz rimske književnosti, Beograd, Srpska književna zadruga 1959. Valtazar Bogišić i Franjo Rački. Prepiska (1866–1893), Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, SAN, knj. XXV, Beograd 1960. Pojava i proširenje karolinške minuskule u Dalmaciji, GLAS SAN, knj. CCLV1, Beograd 1963. Srpski naučnici i književnici u prepisci sa Franjom Račkim, Beograd : Naučno delo, 1964. Vuk i Hrvati : primljeno na VII skupu Odeljenja društvenih nauka SANU, 27. IX 1966, po prikazu samog autora; urednik Jorjo Tadić, Beograd, Naučno delo 1967, 645 str. Magnum tempus : ilirizam i katoličko sveštenstvo : ideje i ličnosti 1830-1849, Beograd, Nova knjiga 660 str. 1987. ISBN 978-86-7335-040-0. Celokupna bibliografija do 1963: B. Telebaković-Pecarski, Zbornik filozofskog fakulteta u Beogradu, 1963. Tags: Istorija srpskog naroda vatikan misija vatikana balkan balkana srba

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! MILOŠ OBRENOVIĆ 1-3 , Dr Mihajlo Gavrilović Slovoljubve Beograd, reprint izdanaj iz 1908 godine, tvrd povez, divot izdanje, kožni povez sa zlatotiskom , 3 knjige , 579+758+661 strana, 24cm , Knjiga prva 1813-1820, Knjiga druga 1821-1826, Knjiga treća 1827-1835, Pogovor: Radovan Samardžić, Ćirilica, Studija o Milošu Obrenoviću i njegovoj vladavini kao i o prilikama u Srbiji u njegovo doba, najobimnija studija o Milošu Obrenoviću uopšte. Miloš Teodorović Obrenović (18. mart 1780. ili 1783[1] — 26. septembar 1860), bio je knez Srbije od 1817. a pre toga drugi vrhovni vožd od 1815. godine. Godine 1830. dobio je dostojanstvo naslednog Kneza. Vladao je Srbijom od 1815. do 1839. i od 1858. do 1860. godine. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao borac da bi zbog zasluga dogurao do zvanja vojvode, istakavši se u borbama kod Užica. Nakon sloma ustanka, 1813, bio je jedan od malobrojnih vojvoda koji su ostali u zemlji čime je zadobio poverenje značajnog dela naroda, u to teško doba. Nakon kraćeg vremena i pojačanog terora osmanlija stao je na čelo kao izabrani vođa Drugog srpskog ustanka, koji je podigao u Takovu, 1815. Učestvovao je u najvažnijim bitkama i lično vodio pregovore sa Turcima. Sklopio je usmeni dogovor sa Marašli Ali-pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi. Za vreme njegove prve vladavine, upornom diplomatijom, Srbija je postala autonomna kneževina u okviru Osmanskog carstva i ukinut je feudalizam nakon čega je nastao novi društveni sloj slobodno seljaštvo. Knez Miloš je vladao autokratski, stalno odbijajući da ograniči i deli vlast, zbog čega je protiv njegove vlasti bilo podizano nekoliko buna. Najznačajnija je bila Miletina buna koja je za posledicu imala donošenje kratkotrajnog liberalnog Sretenjskog ustava koji je postavio temelje pravnog poretka u zemlji. Tokom svoje prve vladavine, knez Miloš je bio najbogatiji čovek u Srbiji i jedan od imućnijih na Balkanu, a tokom izgnanstva poslovno su ga pretekli drugi veletrgovci. Iako je bio nepismen tokom njegove prve vladavine osnovane su 82 škole, 2 polugimnazije, 1 gimnazija i Liceum Knjažestva serbskog, koji predstavlja temelj visokog obrazovanja. 19 godina je proveo u izgnanstvu, od 1839. do 1859. godine, prvo u Beču a potom na svojim imanjima u Vlaškoj, odakle je davao političku podršku svojim pristalicama u Srbiji. Vraćen je na vlast posle Svetoandrejske skupštine 1858. Tokom kratkotrajne druge vladavine naložio je da se progone politički protivnici za koje je smatrao da su odgovorni za njegovo višegodišnje izgnanstvo ali je i usvojen Zakon o skupštini čime se u zemlji utemeljio parlamentarni sistem. Mladost i trgovina stokom Milan Obrenović, polubrat po majci Miloša Obrenovića. Miloš Obrenović je bio sin Višnje Urošević i njenog drugog supruga Teodora Mihailovića, siromašnog seljaka iz Crnogorskog sreza Užičke nahije. Rođen je u selu Gornja Dobrinja kod Požege, oko 1783. godine.[2] Miloševi roditelji Teodor i Višnja su pre stupanja u brak imali već zasnovane porodice. Teodor je pre ženidbe sa Višnjom bio u braku sa ženom Gordanom, sa kojom je imao tri sina, a Višnja je u prvom braku bila udata za Obrena Martinovića iz sela Brusnice u Rudničkom kraju, sa kojim je rodila sinove Milana i Jakova, kao i ćerku Stanu. U drugom braku Teodora i Višnje rodio se najpre sin Miloš, a kasnije Jovan (1786) i Jevrem (1790). Miloš je imao teško detinjstvo, jer mu je otac rano umro i on se sa majkom i dva brata našao u velikom siromaštvu. Oko 1800. godine, Miloš je postao sluga u porodici Aksentija Ječmenice, bogatog trgovca stokom sa Zlatibora. U to doba, marveni trgovci su otkupljivali stoku u jednom kraju da bi je potom po višoj ceni prodavali u drugim krajevima. Stoka se obično gonila od par desetina do više stotina kilometara, u mesta gde je bila veoma tražena, a te maršrute su bile dobro uhodane. Za ovakav posao bili su im potrebni neoženjeni momci, naviknuti na odvojenost od kuće i porodice, vični u radu sa marvom, dobri u jahanju, uvek spremni da spavaju pod otvorenim nebom ali i dobri u rukovanju oružjem jer je bilo potrebno čuvati velika stada od hajdučkih zaseda i divljih zveri. Za to kratko vreme, mladi Miloš prošao je celu Šumadiju, Podrinje, Hercegovinu i Bosnu, upoznavši tom prilikom nove predeli i ljude kao i brojne običaje. Miloš je tada imao priliku da posmatra starije ljude kako prave razne poslovne dogovore, neretko, samo sa davanjem reči ili vere. U svojoj autobiografiji Miloš je ostavio svedočanstvo: „Po nekom vremenu pak otac naš Teodor umre, i mi, još nedorasla deca, ostanemo sirotni. Ja, kao najstariji, kad sam uzrastom prispeo za službu, mati me dade kod marvenih trgovaca, koje sam tri godine služio; i kroz to vreme s njima hodio trgovine radi u Zadar i u Veneciju... Zatim na jednu godinu dođe brat naš Jakov iz Brusnice, uzme mater i nas sve troje dece i odvede k sebi. Milan, naš brat već je začeo i trgovinu marvenu voditi, pa sad i mene k sebi u radnju uzme.“[2] Smatra se da je boravak u Veneciji na mladog Miloša, u ritama i sa fesom na glavi, ostavio veoma snažan utisak kojeg se tokom celog života rado sećao čak i pod stare dane. Godine 1805. oženio se Ljubicom Vukomanović. U vreme dolaska Miloša kod brata u Brusnicu, Milan je radio ortački sa Turčinom Ćor-Zukom. S ovim ortakom Milanovim Miloš je, docnije, često išao po selima, te lučio brave. Vojvoda u Prvom ustanku Kada je izbio Prvi srpski ustanak 1804. godine, Milan Obrenović je bio jedan od pokretača i vođa narodnog ustanka. Kroz kratko vreme, tokom samih događaja, Milan je postao vojvoda nahije rudničke, a zatim i požeške (čačanske), i užičke. Uz brata Milana, Miloš je učestvovao u brojnim bojevima i u upravnim i sudskim poslovima. Miloš je 1805. godine na predlog gazde Nikole Lunjevice, dobio od Karađorđa vojvodski čin (Zvanje vojvode u ustaničkoj vojsci nije predstavljalo feudalnu titulu već vojnički čin u rangu današnjeg komandanta brigade, koji je pored vojničkih dužnosti davao ovlašćenja za rad na upravnim i sudskim poslovima u određenoj oblasti ili nahiji tokom rata). Tokom borbi za Užice 1807. godine, pod zidinama tvrđave, u napadu na jedan šanac, vojvoda Miloš je bio teško ranjen u grudi (prebačen je u Beograd, gde ga je lečio Hećim-Toma). Iako ga većina otpisala, vojvoda Miloš se nakon dvanaest nedelja izlečio i oporavio. Pred kraj godine 1810, Milan Obrenović, tokom boravka u Bukureštu, kod glavnoga zapovednika ruske vojske, kao narodni deputat, iznenada se razboleo i nakon nekoliko dana umre. Miloševo prezime je bilo Teodorović. Prezime Obrenović preuzeo je po svom polubratu Milanu, istaknutom vojvodi, koji je imao veliki ugled u narodu. Međutim, nije jasno kada je Miloš počeo da koristi prezime Obrenović. Uobičajeno mišljenje je da je to uradio posle Milanove smrti 1810. godine, mada novija otkrića pokazuju da je još 1808. počeo da se potpisuje kao Miloš Obrenović.[3] Uz njega je Miloš prošao kroz gotovo sve veće bitke u Prvom srpskom ustanku. Zbog pokazane hrabrosti, Karađorđe mu je poverio Užičku nahiju na upravu i odbranu. Miloš Obrenović je pred slom ustaničke Srbije 1813. bio u jugozapadnom delu zemlje Miloš kao turski obor-knez Posle propasti ustanka, Miloš je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao obor-knez Rudničke nahije, a posle ugušenja Hadži Prodanove bune Kragujevačke i Požeške nahije. Nakon sloma ustanka i ulaska turskih snaga u Srbiju u jesen 1813. godine, vojvoda Miloš, je odlučio da ne napušta zemlju, već se okrenuo na zadatak da spašava narod od terora turskih jedinica koje su imale dozvolu da 21 dan sprovode zulum u znak osvete. I samim turskim zapovednicima je koristilo da imaju, i pored svega, viđenije ljude iz naroda uz sebe kako bi kontrolisali stanje u Srbiji. Pored toga, Miloš je već bio označen od Turaka da je za vreme ustanka bio u grupi protivnika Karađorđu. Nedugo potom, novopostavljeni beogradski vezir Sulejman-paša Skopljak postavio ga je za kneza Rudničke nahije u Takovu, a sam Miloš nije žalio novaca za takvo poverenje. Kad je početkom septembra 1814. god. na putu za Rusiju prošao kroz Srem Karađorđe je bio predmet opšte pažnje, a pogotovo o tome je dospeo glas do njegovih ljudi. Tako su u okolini Čačka ljudi vojvode Hadži Prodana Gligorijevića digli bunu, već sredinom septembra, u nezgodno vreme, početkom jeseni. Hadži Prodanova buna je krenula bez ranijeg dogovora i priprema. Stoga Miloš Obrenović i Stanoje Glavaš, da ne bi došlo do težih zapleta, pristadoše odmah da tu bunu uguše zajedno s Turcima ako se pobunjenicima da amnestija.[4] Hadži Prodan je, videći da ustanak nije našao željenog odziva, prebegao u Austriju, a Miloš je brzo umirio njegov kraj i okolinu Kragujevca, gde se, isto tako, bilo diglo više stotina ljudi. Tu bunu iskoristio je Sulejman-paša da u zemlji uvede teror.[4] Početkom 1815. godine, Rusija, koja je posle pobedonosnog završetka rata sa Napoleonom vojno i diplomatski ojačala, počela je energično insistirati na Porti da se promeni ponašanje Turaka prema Srbima. Istovremeno, u zemlji je nezadovoljstvo zbog turskog zuluma i haosa dostiglo ponovo tačku ključanja, pogotovo nakon uspeha Turaka da ubiju Stanoja Glavaša pod optužbom da je pomogao Hadži Prodanu da pobegne u Vojni krajinu. Upravo u tom trenutku Miloš se nalazio u Beogradu i sa zaprepašćenjem ugledao glavu Stanoja Glavaša nabijenu na kolac, ispred Sulejman-pašinog saraja, nakon čega se jedan od ubica obratio Milošu: E, biva, sada je na tvoju red! Ovo će Milošu biti lični motiv za događaje koji će ubrzo uslediti. U međuvremenu, Sulejman paša, pozvao je sve srpske knezove kod sebe, ali nakon većanja nije hteo da pusti Miloša da se vrati u svoju nahiju. Tada je Miloš predložio paši, za koga je znao da je grabljiv na novac, da otkupi sto Srba, koji su se kod paše nalazili kao robovi. Nakon isplate kapare od 150 dukata, Miloš, se sa otkupljenim robljem uputio u svoju nahiju kako bi od naroda prikupio 50.000 groša i time potpuno isplatio paši dogovorenu cenu za svoju slobodu i slobodu sužnjeva....

retko! odlicno ocuvano kao na slici Vakufname iz Bosne i Hercegovine (XV i XVI vijek) Vakufname iz Bosne i Hercegovine (XV i XVI vijek) / Vakufnames from Bosnia and Herzegovina (XV and XVI century). Glavni urednik / Editor in chief: Lejla Gazić. Odgovorni urednik / Managing editor: Ahmed S. Aličić. Sarajevo 1985. Vakufnama ili vakfia su dokumenta o zaveštanju nekog dobra (zadužbine) namenjenog za religijske, obrazovne, zdravstvene, društvene, saobraćaje i humanitarne svrhe. Svako takvo dobro zove se vakuf,[1] a njen osnivač vakif (blagajnik). Prvobitno su se vakufname sastavljale na arapskom jeziku kao isprave koje imaju, pre svega, karakter šerijatsko-pravnog akta. Ovaj običaj je trajao nekih 150 godina. Kasnije se, iz praktičnih razloga, prešlo na pisanje vakufnama na turskom jeziku. Vakufnam su donošene na sudu po utvrđenim zakonskim propisima i pružaju podatke o izgradnji i izgledu objekata, formiranju naselja, strukturi stanovništva, zanatima i obrazovanja. One danas imaju poseban značaj za proučavanje društvenog, političkog kulturne i ekonomske istorije jednog naroda na određenom prostoru. Civilizacijski period u razvoju sveta neki istoričari računaju od početka upotrebe pisma, neke od formiranja gradova dok treći to vezuju za nastanak države kao novog vida zajednice i društva u celini. Svaki od ovih fenomena predstavlja značajan korak napred ka snažnijem napretku čovečanstva i njegovoj tranziciji u napredno i uređenije društvo. U takvim istorijskim okolnostima vakufnama simbolizuju upravo pomenuta dostignuća: pismo, grad i državu, uređenu po najvišim onovremenskim standardima.[3] Pored uslova za održavanje uvakufljenih objekata, u njima su navedeni i uslovi o molitvama za dušu vakifa i njegovih rođaka. O svemu se morao brinuti o mutevelija (upravnik vakufa) pa su radi boljeg funkcionisanja često imenovane dve osobe za ove funkcije, jedna koja je bila prisutna u momentu postupka vakufljenja, a druga koja je obavljala zadatke strogo određene vakufnamom.[4] Tekst vakufmana u načelu se sastoji od tri osnovna dela: 1. Uvodni deo — sa imenom legatora, 2. Dispozicije — glavni deo u kome se konkretno navodi šta je vakufnamomom i pod kojim uslovima uvakufljeno, 3. Legalizacija — kojom se nadležni kadija uvodi u sidžil (protokol šerijatskog suda) tekst vakufname i donosi presudu o valjanosti i izvršnosti uvakufljenja sa datumima i imenima svedoka.[2] Osim navedenog neke vakufname imaju i invokacije overe originala ili prepisa, pečat i eventualno druge podatke. U njima se takođe navodila i plata službenih lica koji su morali ispuniti određene obaveze utvrđene vakufnamomom. Ta lica su najčešće bila verski službenici (imami, mujezini i hatibi džamija, mutavelije a ponekad i učitelji).[2] Značaj[uredi] Vakufnama Mehmed-bega Obrenovića iz 1516. godine.[5] Vakufname imaju pravnu, umetničku i jezičku vrednost i mogu se postmatrati sa svakog od navedenih aspekata ponaosob. Međutim vakufnama je primarno istorijsko-pravni dokument kojim se regulišu: 1. Razlozi—motivi 2. Svrha 3. Predmet uvakufljenja 4. Uslovi i način korišćenja 5. Način upravljanja zadužbinom Na osnovu navedenog može se zaključiti da je to pravni akt koji reguliše pitanja koja se tiču statusa „uvakufnjenih predmeta”.[3] Vakufname istoričarima daje mogućnost da istovremeno objasne instituciju vakufa, što je od velikog značaja ne samo za proučavanje islamske filozofije sa pravne i istorijske tačke gledišta i kao glavni izvor (referenca) za proučavanje brojnih pitanja iz svih oblasti istorije. Pa se tako npr. iz popisa svedoka vakufname mogu otkriti podaci o savremenicima legatora njihovim zanimanjima ali i o osnivačima drugih objekata za koje ne postoje drugi sigurni podaci.[2] Uloga institucije vakufa u uspostavljanju i razvoju islamsko-orijentalnih gradova je nezamisliva jer se prema mišljenju Adema Handžića koje je on navo u svojim delima nije radilo o stihiji nego o sistematičnoj državnoj politici koja stimulisala visokog zvaničnike, važne državne službenika sandžačka—begove vojvode, ćehaje, i njima ravne, da deo svoje imovine pretvore u zadužbinu koja će novoosnovanim naseljimada dati osnovne konture islamskog grada.[6] Opšta razmatranja o vakufnamama u Bosni i Hercegovini[uredi] Naravno, u ovom kontekstu niko ne želi da nameće da sa vakufnamama u Bosni počinje civilizacijsko razdoblje, ali se s pravom može reći da je ovo početak jedne nove ere obeležen gore pomenutim, a to su: pojava novog pisma i novih jezika, osnivanje novih gradova prema novim standarde. Sa druge strane, vakufname potvrđuju ulazak Bosne u jedan globaln kulturno-civilizacijski okvira koji se prostirao na tri kontinenta, i time pokrivao kolevku drevnih civilizacija.[3] Sa jedne strane, vakufnama potvrđuju da je Bosna postala deo prostora gde su se snažno prožimala i pulsirale civilizacijska strujanja a sa druge istovremeno je i potvrda povezivanja Bosne sa svim delovima novog civilizacijskog prostora, jer su Bosanske vakufname po svom obliku i funkciji, identične sa vakufnamama u bilo kom delu osmanskog državnog i pravnog sistema, bez obzira na to u kom kraju su se pojavile. Ovih veze ima više, pa tako treba shvatiti da su vakuhname samo deo njih.[3] Vakufnama Isa-bega Ishakovića[uredi] Prve orijentalno-islamske gradske objekte na bosanskom području podigli su Isa-beg Isaković kao svoj vakuf, o čemo govori najstariji otomanski dokument u Bosni, poznat kao vakufnama Isa-bega Ishakovića. On datira između 1. februara i 3. marta 1462. godine . (džumadel-ula 866). Originalni dokument je bio u posedu Mustajbegea Fadilpašića, koji ga je potom pozajmio Kosti Hormanu, od kada mu se gubi svaki trag. Do danas je sačuvano više prepisa ovog dokumenta.[7] Prepisi Isa-begove vakufname: Zvanični prepis u sidžilu sarajevskog kadije iz 1254/1838, sidžil br. 77, pp. 51-52. Gazi Husrev-begova biblioteka; Prepis u arhivi bivšeg Ministarstva vakufa u Istanbulu; Zvanični prepis spomenutog carigradskog prepisa koji se nalazio kod mutevelije Isa-begovog vakufa u Skoplju; Prepis u rukopisnom zborniku Muhameda Enveri Kadića, sv. I, list 158-163, Gazi Husrev-begova biblioteka 91; Prepis u sidžilu vakufnama, I. str. 250, koji se danas čuva u Gazi Husrev-begovoj biblioteci u Sarajevu. Vakufnama je napisana na arapskom jeziku, na početku vakufname se nalazi uobičajeni uvod o razlozima koji su naveli vakifa (zadužbinara) da deo svoje imovine da za vakuf (zadužbinu). Ovom vakufnamom Isa-beg zavještava tekiju i most, a za njihovo održavanje uvakufljuje (daje u vlasništvo zadužbini) mlinove u selu Brodac, današnja Bentbaša, banju (hamam) i tekuću vodu za njene potrebe i ostatak vode, han, dućane, veći broj zemljišnih posjeda na području današnjeg Sarajeva i okoline. Treba napomenuti da je Isa-beg svoj vakuf podigao nekoliko godina prije konačnog pada Bosne pod osmansku vlast, dok je još bio zapovjednik krajišta koje se protezalo prostorom nekadašnjeg Srpskog carstva, od Skoplja, preko Novog Pazara i usjecalo u srednjovjekovnu Bosnu. bosna i hercegovina istorija bosne i hercegovine BiH

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. KORDUN,od vojne granice do Republike Srpske Karjine 1881-1995 Izdavač:Institut za savremenu istoriju,Beograd,2018. Biljana Stojić: Kordun - od razvojačenja do ujedinjenja (1881-1918) ,,…Proces razvojačenja započet je u vrijeme bana Mažuranića (1873–1880), ali ga on nije doveo do kraja. Kompromitovan pobunom generala Filipovića, ali i činjenicom da je procedura predugo trajala, ban Mažuranić je 1880. godine podnio ostavku, koju je car prihvatio i potvrdio u decembru 1881. godine. Mažuranićev posao je nastavio i dovršio njegov nasljednik, ban Ladislav Pejačević (1880–1883). On je zvanično 1. avgusta 1881. godine preuzeo upravu nad teritorijom Krajine. Ipak, ni grof Pejačević se nije dugo zadržao na dužnosti bana. Njegov osnovni zadatak je bio da proces ujedinjenja sprovede do kraja, kada je to završio podnio je ostavku u avgustu 1883. godine, koju je car uvažio 4. septembra. O podnijetoj ostavci grof Pejačević je obavijestio sve ugledne ličnosti u Hrvatskoj, a između ostalog i vladiku gornjokarlovačkog Teofana (Živkovića), kome se zahvalio na podršci i saradnji tokom „banovanja“… …Pribićević i regent su se dogovorili da se od tri člana srpske Vlade (Stojan Protić, Ljubomir Jovanović i Momčilo Ninčić) i tri člana Narodnog vijeća (Ante Pavelić, Svetozar Pribićević i Josip Smodlaka) formira poseban odbor, koji bi odlučio kako treba proglasiti čin ujedinjenja. Zaključak odbora je bio da je najlegitimniji način proglašenja ujedinjenja na zajedničkoj sjednici srpske Narodne skupštine i izaslanstva Narodnog vijeća, ali je ovaj način bio nemoguć, jer se većina delegata srpske Skupštine i dalje nalazila u inostranstvu, mahom u Francuskoj. Budući da se proglašenje ujedinjenja nije htjelo odlagati, dogovoreno je da delegacija Narodnog vijeća uputi Adresu regentu Aleksandru, u kojoj će mu zvanično saopštiti zaključke Narodnog vijeća na sjednici od 24. novembra, a u svom odgovoru na ovu Adresu, regent bi proglasio ujedinjenje Srbije sa Državom Slovenaca, Hrvata i Srba. Čin ujedinjenja je sproveden 1. decembra u večernjim časovima u kući Krsmanovića, regentovoj rezidenciji na Terazijama.`` Aleksandar Lukić: Kordun u jugoslovenskoj kraljevini (1918-1941) Tokom Prvog svjetskog rata Srbima na svim njihovim prostorima Balkanskog poluostrva bliža je bila ideja ujedinjenja svih srpskih zemalja. Pred kraj ratnog sukoba još uvijek je bio u važnosti Londonski ugovor, kojim su saveznici garantovali proširenje Srbije teritorijama u Bosni i Hercegovini, Sremu, dijelu Slavonije, Bačkoj, južnoj Dalmaciji i sjevernoj Albaniji. Pored ovoga, Nikola Pašić je tražio pridruživanje šibenskog područja, gdje je pravoslavni živalj činio većinu stanovništva. Ministar predsjednik srpske kraljevske vlade prilazio je jugoslovenstvu oprezno i s nepovjerenjem, pogotovo nakon u dobroj mjeri negativnog iskustva iz saradnje sa Jugoslovenskim odborom, te činjenicom da mu nije bilo nepoznato učešće jugoslovenskih vojnika Austro-Ugarske u pokoljima nad civilnim stanovništvom Srbije 1914. godine, i srčanost koju su uglavnom ispoljavali u borbama sa srpskom vojskom tokom rata. Imao je u vidu i odnose u Srpskoj dobrovoljačkoj diviziji u Rusiji, gdje je dolazilo do ozbiljnih sukoba i incidenata srpskih sa hrvatskim i slovenačkim vojnicima na nacionalnoj i vjerskoj osnovi u prvom redu… …Do kraja postojanja jugoslovenske monarhije Karađorđevića vrlo malo se promijenilo u privrednim i kulturno-prosvetnim prilikama na Kordunu. Određena društva i ustanove su postojali sve do Aprilskog rata 1941. godine, poput pojedinih u srezu Slunjskom, od kojih su aktivnost uoči propasti jugoslovenske monarhije obavljali vatrogasna društva u Slunju i Drežnik gradu, Sokolsko društvo u Primišlju, društvo Malih križara (osnovano 1939), Hrvatsko katoličko prosvjetno društvo, Steg hrvatskog junaka (osnovano 1939), Seljačka sloga koja je opismenjavala ljude u hrvatskim selima, a Seljačko kolo je istu funkciju obavljalo u srpskim selima. U srezu Vojnićkom većina društva nisu bila uopšte aktivna, već su postojala „samo na papiru“, izuzev pojedinih sokolskih udruženja. Ipak, i pored svih nedostataka „pasivnog kraja“, Kordun je u pogledu populacije tokom postojanja jugoslovenske monarhije uočljivo napredovao. Ogroman porast broja stanovnika, posebno srpske nacionalnosti, biće surovo prekinut genocidnom politikom Nezavisne Države Hrvatske tokom postojanja ove monstruozne tvorevine 1941–1945. godine.`` Nebojša Stambolija: Kordun u Drugom svjetskom ratu (1941-1945) ,,…Jugoslovenske jedinice, slabo opremljene i neorganizovane, ni na području Korduna nisu pružile ozbiljniji otpor nastupajućim neprijateljskim trupama, uglavnom bez otpora predajući oružje i opremu. Jedina veća vojna formacija na ovom području, jedinica koja je gradila utvrđenja na području Slunja, povučena je 30. marta 1941. za Slavonski Brod, gdje joj je bio ratni raspored. Nije se osjećalo ni prisustvo Karlovačkog garnizona, koji je uglavnom okupljao vojne obveznike sa Korduna. Već 10. aprila u garnizonu dolazi do prevrata. Grupa oficira hrvatske nacionalnosti, na čelu sa pukovnikom Ivanom Tomaševićem i potpukovnikom Stjepanom Sertićem, uz pomoć organa Hrvatske seljačke stranke – Seljačke i Građanske zaštite, preuzima komandu i razoružava vojnike srpske i slovenačke nacionalnosti. Novi komandant područja postaje dotadašnji zamjenik komandanta potpukovnik Stjepan Sertić. Politički lider proustaških snaga koje učestvuju u zauzimanju vlasti u gradu bio je dr Ante Nikšić, dotadašnji predsjednik Okružnog suda u Karlovcu. Ukupno su razoružana 183 oficira i 537 vojnika bivše Jugoslovenske vojske, nakon čega su zatvoreni u Hrvatski dom i Domobransku kasarnu, a po dolasku Nijemaca predati njima i otpremljeni u zarobljeništvo u dvije grupe… … Drugi svjetski rat je na prostor Korduna ostavio strahovite posljedice. Velike ljudske i materijalne žrtve koje je podnijelo stanovništvo ove oblasti, prije svega srpske nacionalnosti, po razmjerama je nemjerljivo sa prethodnim periodima u prošlosti ovog područja. Teroristički ustaški pokret je po dolasku na vlast kao jedan od svojih glavnih ciljeva zacrtao fizičko istrebljenje srpskog naroda. U početku, mameći narod raznim perfidnim metodama, u ovoj namjeri su ustaše imale i uspjeha. Ipak, odupirući se istrebljenju, srpsko stanovništvo pruža otpor i diže ustanak. Ovaj ustanak, na početku stihijski i pojedinačan, prerasta u opštenarodni. Značajnu ulogu u organizaciji, na prostoru Korduna i Banije, uzimaju komunisti koji postepeno preuzimaju vođstvo koristeći borbeni potencijal naroda proizišao iz najelementarnijeg samoodbrambenog instinkta. Počevši sa lokalnim odredima od tek nekoliko desetina naoružanih seljaka, Kordunaši kraj rata dočekuju sa divizijom od preko 7.000 boraca koja igra ključnu ulogu u predaji i razoružavanju čitavog njemačkog armijskog korpusa. U pokret otpora, koji je na početku bio gotovo isključivo srpski, od kraja 1943. godine ulaze masovno i hrvatske i muslimanske narodne mase. Stradanje naroda, osim u sistematskim pokoljima, dešavalo se i u zbjegovima prilikom većih ofanziva, od zaraznih bolesti, gladi, teških životnih uslova…`` Dragomir Bondžić: Kordun u socijalističkoj Jugoslaviji (1945-1990) ,,…Tokom prvih mjeseci poslije završetka Drugog svjetskog rata na čitavoj teritoriji Hrvatske nastavljeno je formiranje i učvršćivanje novih „narodnih“ organa vlasti koje je započelo još tokom rata. Pod rukovodstvom i nadzorom Komunističke partije Hrvatske i njenih organa na terenu (oblasnih, okružnih, kotarskih i mjesnih komiteta i osnovnih organizacija-ćelija po mjestima, fabrikama i ustanovama) formirani su po svim mjestima narodni odbori. Više teritorijalne jedinice bili su kotari, okruzi i oblasti. Mjesni narodni odbori na prostoru Korduna su pripadali kotarima Vojnić, Vrginmost i Slunj i okrugu Karlovac. Na tom prostoru, pod Okružnim komitetom KPH Karlovca nalazili su se kotarski komiteti Karlovac, Slunj, Vojnić, Vrginmost i Mjesni komitet Karlovac. Pravni i politički okviri za djelovanje novih područnih organa vlasti davani su kroz stavove i propise viših organa federalne Hrvatske (Vlada od aprila 1945, ZAVNOH koji je krajem jula 1945. prerastao u Sabor), koje je u suštini oblikovao vrh Komunističke partije, odnosno Politbiro CK KPH (po direktivama Politbiroa CK KPJ), a sprovođenje na terenu strogo kontrolisali organi tajne policije OZN-e (Odjeljenje za zaštitu naroda, od 1946. UDB – Uprava državne bezbjednosti). Radi održavanja reda i mira osnivani su organi Narodne milicije, a radi sprovođenja partijske i državne politike na terenu odbori masovnih organizacija: Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta odnosno Narodnog fronta (JNOF, NF), omladine (SKOJ i USAOH-Ujedinjeni savez antifašističke omladine Hrvatske, kasnije NOH – Narodna omladina Hrvatske), žena (AFŽ-Antifašistički front žena), sindikata i pionira. Sva navedena područna tijela i organi formirani su do ljeta 1945. i na Kordunu… …Međutim, čuvanje tradicija NOR-a i revolucije krajem 80-ih godina 20. vijeka nije moglo da zaustavi, pa ni da uspori, korjenite političke, društvene, ekonomske i istorijske promjene i potrese na unutrašnjoj i spoljnoj sceni. Krajem 80-ih godina jugoslovenski samoupravni socijalistički sistem, vladajuća partija, ekonomija, jedinstvena država su se nalazili u dubokoj krizi. Insistiranje na jugoslovenstvu, bratstvu i jedinstvu, tradicijama NOR-a i revolucije i izgradnji socijalizma je imalo sve manje uporišta u stvarnom unutrašnjepolitičkom životu, a naročito u međunarodnim odnosima. U nastupajućim istorijskim okolnostima Kordun je dijelio sudbinu jugoslovenske države, a Srbi na Kordunu sudbinu srpskog naroda u Hrvatskoj i Jugoslaviji uopšte. Na samom kraju 80-ih i na početku 90-ih godina su se, umesto izlaska iz političke i ekonomske krize, počeli nazirati obrisi novih političkih i međunacionalnih sukoba, umjesto bratstva i jedinstva budile su se stare mržnje i netrpeljivosti, umjesto izgradnje socijalizma, oživjele su rane i sjećanja iz ne tako davno završenog svjetskog rata. U Hrvatskoj i na Kordunu se spremao novi rat.`` Milan Gulić: Kordun u ratu 1991-1995. ,,…U proljeće 1991. godine vrilo je na Kordunu. Početkom marta je i pomirljivi Dmitar Obradović isticao da sa hrvatskim vlastima nema pregovora i saradnje, kao i da Zagreb više ne može računati na lojalnost srpskog stanovništva jer su Srbi „izbačeni“ iz novog hrvatskog Ustava i jer su hrvatski državni simboli neprihvatljivi za Srbe. Isticanje novih hrvatskih obilježja na zgradi Stanice javne sigurnosti u Topuskom dovelo je do velikog protesta na kojem je, uz skidanje sporne table, traženo vanredno zasjedanje SO Vrginmost, vanredni lokalni izbori, a predsjednik Opštine i njegovi saradnici pozvani su na odgovornost. Dva dana i jednu noć (14. i 15. marta 1991. godine) oko 200 ljudi je protestovalo pred zgradom Opštine. Iako je, uz saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), sporna tabla skinuta, okupljeni narod je ostao pred opštinskom zgradom sve dok mu nije obećano da će u toku naredne sedmice biti održano zasjedanje na kojem bi se razmatrala sporna pitanja. Ovaj protest u Vrginmostu bio je samo jedan od pritisaka opozicije iz redova SDS-a na opštinske vlasti predvođene Dmitrom Obradovićem. Uopšte uzevši, radilo se o kulminaciji već više mjeseci zategnute političke situacije u Vrginmostu, koja je proisticala iz sukoba vlasti (birane na listi nekadašnjeg SKH-SDP) i opozicije (SDS) u kojem je opozicija tražila vanredne izbore, smatrajući da vlast nema legitimitet i da je iznevjerila očekivanja Srba… …Zbog svega navedenog ne treba da čudi da je ogromna većina srpskog stanovništva napustila Kordun. Samo malobrojni su ostali. O tome koliko je bio mizeran procenat onih koji su se usudili da dočekaju uspostavu hrvatske vlasti, govori podatak da je na području čitave Opštine Vojnić ostalo 463 ljudi. Preciznije podatke za Vrginmost, Krnjak i Slunj nemamo. Kakvi su bili dometi Oluje i šta je za Kordun značio taj avgust 1995. najbolje se vidjelo po rezultatima popisa stanovništva iz 2001. godine. Radilo se o prvom posljeratnom popisu koji je sprovela Hrvatska kao nezavisna država. Na području nekadašnje Opštine Slunj nastale su tri administrativne jedinice – Grad Slunj i opštine Rakovica i Cetingrad. U Slunju je bilo 6.096 stanovnika, od čega 5.305 Hrvata (87,02%) i 575 Srba (9,43%). U Rakovici je bilo 2.623 stanovnika, od čega 2.387 Hrvata (91%) i 94 Srba (3,58%). U Cetingradu je bilo 2.746 stanovnika, od čega 2.105 Hrvata (76,66%) i 145 Srba (5,28%). Tako je na području Slunja šest godina nakon rata bilo svega 814 Srba od 5.540 prije rata. Osim toga falilo je i oko 2.000 Hrvata. Od nekadašnjih skoro 19.000 stanovnika na tom prostoru, šest godina poslije rata bilo je svega oko 11.500. Opština Vojnić je ostala jedinstvena, a na popisu iz 2001. godine imala je 5.495 stanovnika, od čega 2.747 Srba (49,99%) i 1.980 Hrvata (36,03%). Prema tome, broj Srba na području Vojnića jedva da je prešao trećinu predratnog, iako su oni i dalje bili većina u tom kordunaškom gradiću. Sa druge strane, broj Hrvata na području Vojnića uvećan je 17 puta – sa 116 na 1.980. Ukupno uzevši, od nekadašnjih oko 8.200 stanovnika, Vojnić je spao na nepunih 5.500. Nekadašnja Opština Vrginmost podijeljena je na tri nove opštine – Gvozd, Topusko i Lasinju. U Gvozdu je živjelo 3.779 stanovnika, od čega 2.193 Srba (58,03%) i 1.500 Hrvata (39,69%). U Topuskom je živjelo 3.219 stanovnika, od čega 2.045 Hrvata (63,35%) i 954 Srba (29,64%). U Lasinji je živjelo 1.938 stanovnika, od čega 1.697 Hrvata (87,56%) i 199 Srba (10,27%). Područje Vrginmosta je tako naseljavalo svega oko polovine predratnog stanovništva, sa oko 16.600 broj stanovnika je spao na nepunih 9.000. Broj Srba je bio tek nešto više od četvrtine predratnog broja, od nekadašnjih 11.729 bilo je samo 3.346, dok je broj Hrvata sa 4.043 porastao na 5.242.`` Milana Ljubičić, Vladimir Vuletić: Kordunaši van Korduna - Kordun (n)i ovdje n(i) tamo ,,…U ovom poglavlju bavili smo se analizom (o)sjećanja prognanih Kordunaša u vremenskim odječcima: u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Naša namjera je bila da zajedno sa našim sagovornicima pokušamo doći do odgovora na pitanje da li, i gdje oni pripadaju. Pošli smo od pretpostavke da naši sagovornici posjeduju određene karakteristike – mentalitet grupe, kreiran u specifičnom istorijskom, geografskom i društvenom kontekstu. Iako je teško dokazati postojanje kolektivnog arhetipa, pogotovo imajući na umu da smo razgovor vodili sa malim brojem sagovornika, ova teza nam je omogućila da razumijemo kako je moguće pomiriti duboki egzistencijalni očaj i paradoksalno, izuzenu životnu snagu. Valja podsjetiti i na to da smo u traganju za odgovorom na pitanje o (ne)pripadanju, otvarali brojne teme. To su: priče o prošlosti u kojima smo tragali kako za sjećanjima tako i za osjećanjima vezanim za život prije rata, za progon i dolazak u novu sredinu, te porodično stradanje. Takođe, bavili smo se analizom tzv. socijalne i emocionalne adaptiranosti prognanika na život u novoj sredini, razgovarajući sa njima o socijalnim kontaktima sa starim prijateljima i sa onima stečenim u novoj sredin, aktivizmu (političkom, građanskom), te osjećanju pripadanja i prihvaćenosti od strane domicilnog stanovništva. Posebno, zanimalo nas je da sa našim sagovornicima otvorimo teme o sjećanjima na Kordun nekad i o Kordunu danas, ne bi li smo dobili odgovor na pitanje da li Kordun živi (i) u Busijama… … Na kraju, ostalo nam je da ukažemo na to da nalazi našeg istraživanja nipošto ne mogu biti generalizirani. Razlog je jasan – uzorak naših sagovornika je veoma mali i čini tek jednu subgrupu prognanika (one koji žive u homogeno prognaničkoj sredini). Odatle, upućujemo poziv za dalje istraživanje ove tematike. Za to imamo najmanje jedan razlog: prognanička populacija, nezavisno od toga što je normativno integrisana, potencijalno je slabo psihološki adaptirana. Neznanje o tome sa kojim problemima se suočavaju, kako ih rješavaju, koje potrebe imaju, konačno nezainteresovanost za to šta imaju kazati, je nedopustivo, pogotovo ukoliko na umu imamo njihovu brojnost.``

Displej: LCD Ekrani na dodir: Ne Druga kamera: - Tip muzičkog plejera: Fleš memorija Mogućnost ponovnog punjenja: Da Vreme neprekidnoe reprodukcije audia: do 10h Snimanje glasa: - Dizajni Boja proizvoda Plava Medij za čuvanje podataka Integrisani čitač kartica Da Tip muzičkog plejera Fleš memorija Ukupni prostor za podatke 16GB Displej Boja Plava Dijagonala ekrana 1" ( 2.54cm) Displej LCD Ekrani na dodir Ne Rezolucije ekrana 128 x 64 Tip ekrana LCD Radiji FM radio - Modovi snimanja Snimanje glasa - Kamera Druga kamera - Menadžment potrošnje Mogućnost ponovnog punjenja Da Trajanje baterije 150mAh Ugrađena baterija Da Vreme neprekidnoe reprodukcije audia do 10h Sadržaj pakovanja Kablovi uključeni USB Uključene slušalice Ne kopča za kaiš Da Deklaracija Model Denver MPS-316BU 16GB mp3 player plavi Naziv i vrsta robe MP3/MP4 playeri Uvoznik Tačan podatak o uvozniku će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Denver MPS-316BU 16GB mp3 player plavi 4.999 RSD MP cena (0) Cudy M1300 AC1200 Wi-Fi Mesh System ruter 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) 3G Mercury preklopna futrola crna za iPhone 14 Plus 6.7 999 RSD MP cena (0) FG bežicna cediljka za citruse FS-519 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast White RGB XMP (KF564C32BWA-32) memorija za desktop 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) 3G Print Skin Cats zaštitna maska za iPhone 14 Pro Max 799 RSD MP cena (0) Ubiquiti U-POE-AT PoE+ adapter 2.999 RSD MP cena (2) Gorenje SVC216GFBK 2u1 štapni usisivač 162 W 15.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.799 RSD (0) Toshiba 1TB Canvio Basics (HDTB510EK3AA) 2,5" eksterni hard disk 8.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.799 RSD (1) Gembird MUSW-6B-02 bežični optički miš 1600dpi crni 1.499 RSD MP cena (0) Afox Radeon RX580 (AFRX580-8192D5H3-V2) grafička kartica 8GB GDDR5 256Bit 32.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.499 RSD (0) Gembird (MLT-D111S) zamenski toner za Samsung štampače SL-M2022,SL-M2026W,SL-M2070F crni 1.199 RSD MP cena (0) Zeus K101 500W kućište 2.799 RSD MP cena (0) Xwave kabl za punjač USB A (muški) na micro USB (muški) 1.2m crveni upleteni 449 RSD MP cena (0) Ubiquiti UF-SM-1G-S U fiber modul 4.999 RSD MP cena (0) Nillkin CamShield Pro crna zaštitna maska za mobilni iPhone 14 2.999 RSD MP cena (0) Ubisoft Entertainment (PS4) Immortals: Fenyx Rising igrica 2.499 RSD MP cena (0) Thermaltake ST0020E Max 5G Active Single Bay Enclosure USB 3.0 eksterno kućište za HDD 3.5" 6.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.599 RSD (5) Razer Goliathus Extended Chroma gejmerska podloga za miš crna 12.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.399 RSD (0) White Shark 1250-03B-R WARP ventilator 999 RSD MP cena (0) Brother PT-E550W kofer adapter štampač nalepnica 32.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.199 RSD (0) Xtrike Me CMX415 RGB gejmerski komplet 4u1 tastatura+miš+slušalice+podloga 3.999 RSD MP cena (0) Samsung Galaxy S24 Plus 12/512GB crni mobilni 6.7" Deca Core Exynos 2400 12GB 512GB 50Mpx+10Mpx+12Mpx Dual Sim 166.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 149.999 RSD (0) Vivax BS-160 bluetooth zvučnik crni 6.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.799 RSD (1) SAL M100USB set mikrofon sa stalkom crni 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD 20% (7) Philips 243V7QJABF ISP monitor 23.8" 20% 19.305 RSD 15.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 13.899 RSD (0) Gembird (A-CM-DPF-02) adapter TIP C (muški) na DisplayPort (ženski) 15cm crni 1.299 RSD MP cena (0) Gorenje GV643D90 ugradna mašina za pranje sudova 16 kompleta 50.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 45.899 RSD (6) Rowenta SF161L stajler Karl Lagerfild 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (0) 505 Games (XSX) Control - Ultimate Edition igrica 2.499 RSD MP cena (0) Samsung EF-PS928-TGE zaštitna maska za telefon Samsung S24 Ultra maslinasta 3.999 RSD MP cena (0) 3G (01674) adapter USB 2.0 (muški) na RJ45 (ženski) + USB 3x2.0 (ženski) beli 1.499 RSD MP cena (0) Canon RF 85mm f/2 IS STM objektiv 94.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 84.999 RSD (0) Gembird EG-UPS-B650 UPS ure]aj 650VA/390W line interactive 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) MS (W2072A) zamenski toner za HP štampače 4ZB94A,4ZB95A,4ZB96A,4ZB97A bez čipa žuti 3.499 RSD MP cena (1) Philips HR2500/00 blender 250W 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Nillkin Scrub Pro crna zaštitna maska za telefon Galaxy S23 Plus 2.499 RSD MP cena (0) Just In Case MIXPL207BL 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski PLAVI za Galaxy S22 ultra 2.299 RSD MP cena (0) Teracell Giulietta providna zaštitna maska za mobilni Samsung A536B Galaxy A53 5G 699 RSD MP cena (1) Samsung RB38C7B5C22/EF kombinovani frižider 122.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 109.999 RSD (0) Kaspersky Plus jedna licenca (pravna lica) 4.479 RSD MP cena Proverite dostupnost 011 318 22 66 (0) 3G CLIP3 crni bluetooth zvučnik 2.299 RSD MP cena (3) Microlab Solo-6c 2.0 Zvucnici Drveni 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Asus PRIME Z790-P matična ploča 36.478 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 32.830 RSD (9) LG SN4 soundbar 2.1 300W 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Halnziye HY236 termalna pasta 10G 799 RSD MP cena (0) Intenso 64GB cMobile Line (3536490) USB flash memorija srebrna 1.999 RSD MP cena (0) Vox TDM-815TQ mašina za sušenje veša 8kg 40.235 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.199 RSD (0) Gembird (CSGG49510YE) klešta za skidanje izolacije sa RG58/RG59/RG62/RG7 kablova 999 RSD MP cena (0) 3G Colorful Acrylic zelena zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Plus 6.7 899 RSD MP cena (0) PDP Nintendo Switch Rematch - Mario Kart Racers džojstik 4.999 RSD MP cena (4) Canyon CND-SGM6N gejmerski optički miš 6400dpi crni 1.959 RSD MP cena (0) Biostar H510MHP 2.0 matična ploča 9.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.599 RSD (0) Crucial 2TB M.2 PCIe Gen4 NVMe T500 (CT2000T500SSD8) SSD disk 32.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.999 RSD (0) XLED LED sijalica (026632) E14 7W 6500K 560 lumena 199 RSD MP cena (0) Adata 256GB AUV128-256G-RBE USB flash memorija crno plava 3.899 RSD MP cena (0) Team Group 32GB C141 (TC14132GY01) USB flash memorija žuta 799 RSD MP cena (0) APC Back-UPS ES BE550G-GR offline regulator napona sa 8 utičnica 550VA/330W 15.699 RSD MP cena (0) Everest KM-01K (31508) komplet komplet tastatura+miš crni 2.999 RSD MP cena (0) Smartmi FJY6006EU Air Purifier P1 Silver prečišćivač vazduha 16.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.899 RSD (11) AMD Ryzen 5 5600X procesor Hexa Core 3.7GHz (4.6GHz) Box 19.944 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.949 RSD (0) Acer P5827a DLP projektor 164.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 147.999 RSD (0) AData MicroSD (AUSDX128GUICL10A1-RA1) 128GB class 10+adapter memorijska kartica 1.999 RSD MP cena (0) Microids (SWITCH) Asterix and Obelix: Slap them All! 2 igrica 4.999 RSD MP cena (0) TCL 65C645 Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 92.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 82.990 RSD (0) Lenovo IdeaCentre 3 24IAP7 (F0GH015ERI) all-in-one Intel Deca Core i7 13620H 23.8" FHD 16GB 1TB SSD Intel UHD Graphics 109.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 98.999 RSD (0) Gembird (CCA-405-6) kabl 3.5mm (muški) na 3.5mm (muški) 1.8m crni 249 RSD MP cena (3) Tesla RH2000H zamrzivač 26.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (1) LG 75NANO753QA Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 140.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 126.499 RSD (5) Hama (93731) auto punjač mini USB crni 1.199 RSD MP cena (2) TP-Link AC1200 ARCHER C54 WiFi ruter Dual Band 5.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.599 RSD (0) 3G (99363) adapter USB 3.0 (muški) na SSD NVMe (ženski) crni 5.999 RSD MP cena (2) Moye Melody V2 BT plavi bluetooth zvučnik 2.999 RSD MP cena (6) Rowenta VU2330 ventilator 11.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.799 RSD (0) Corsair 4000D AIRFLOW (CC-9011200-WW) crno gejmersko kućište 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (2) NOXO Vex (A325284) optički gejmerski miš 7000dpi 3.499 RSD MP cena (0) Xigmatek LUX S belo gejmersko kućište 14.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.499 RSD (0) V7 HC701 gejmerske slušalice crne 3.999 RSD MP cena (0) Kingston DDR5 32GB 5600MHz FURY Beast EXP (KF556C36BWE-32) memorija za desktop 15.610 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.049 RSD (0) Celly tpu futrola hexalite za iphone 12 pro max 1.899 RSD MP cena (0) E-Green (OST03448) adapter USB 3.1 tip C (Muški) na VGA D-sub (Ženski) beli 1.999 RSD MP cena (0) 3G Hanman Canvas ORG roze preklopna futrola za iPhone 14 Plus 6.7 1.599 RSD MP cena (2) SanDisk 512GB Extreme (SDSDXVV-512G-GNCIN) memorijska kartica SDXC class 10 19.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.399 RSD (0) Teracell roze preklopna futrola za mobilni Samsung A336B Galaxy A33 5G 1.099 RSD MP cena (0) 3G Nano Silikon crna zaštitna maska za Samsung A136B Galaxy A13 5G 499 RSD MP cena (0) 3G Carbon Crystal (1121049) zaštitna maska za telefon iPhone 14 Pro 6.1" crna 499 RSD MP cena (0) HP 290 G9 MT (6B2X9EA) kompjuter Intel 12-cores i7 12700 16GB 512GB SSD Ijtel UHD Graphics 108.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 97.999 RSD (0) Bosch SPV2IKX10E ugradna mašina za pranje sudova 9 kompleta 51.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 45.999 RSD (0) 3G Hanman Canvas ORG roze preklopna futrola za Xiaomi 12 Lite 1.499 RSD MP cena (0) Gamdias Hermes M5A RGB gejmerska mehanička tastatura crna 4.199 RSD MP cena (0) Osram LED sijalica E27 7.5W 4000K 649 RSD MP cena (0) Just In Case MIXPL315PK 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski PINK za Redmi Note 11s 5G 2.299 RSD MP cena (0) Silicon Power 2TB PX10 (SP020TBPSDPX10CK) eksterni SSD crni 23.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.199 RSD (10) LG 65NANO763QA Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 94.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 85.099 RSD (0) DJI TB51 Flight Intelligent baterija 4280 mAh 47.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.499 RSD (0) Bahco 2M-6-7 ključ okasti 1.209 RSD MP cena (0) Nillkin CP+ Pro zaštitno staklo za telefon Samsung G991B Galaxy S21 2.699 RSD MP cena (0) Celly futrola feeling za samsung s10 + u crvenoj boji 2.399 RSD MP cena (0) Nillkin Qin Pro zelena kožna preklopna futrola za mobilni iPhone 14 Plus 3.499 RSD MP cena (0) Just In Case MIXPL315BK 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski CRNI za Redmi Note 11s 5G 2.299 RSD MP cena (22) Gorenje VC2303GAPRACY usisivač sa posudom 2300W 17.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.099 RSD (0) Xwave kabl za punjač USB A (muški) na micro USB (muški) 1.2m zlatni upleteni 449 RSD MP cena (0) Cudy GS108D switch 8-portni 3.299 RSD MP cena (0) Philips EP0820/00 aparat za espresso kafu 54.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 48.699 RSD (0) Ig-Max T5903 gejmersko kućište bez napajanja 4.999 RSD MP cena (0) Teracell Skin crna zaštitna maska za telefon Samsung S908B Galaxy S22 Ultra 5G 699 RSD MP cena (0) 3G Gentle Color crna zaštitna maska za Samsung A235F Galaxy A23 4G/5G 599 RSD MP cena (1) 3G Guess Marble Strap (GUHCP13MKMABPI) roze zaštitna maska za iPhone 13 6.1 4.999 RSD MP cena (1) Western Digital Elements 5TB 2.5" (WDBU6Y0050BBK) eksterni hard disk crni 19.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.399 RSD (0) Indesit IS5V4PHW/E staklokeramički šporet 49.529 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.099 RSD (4) HP No.302 Color (F6U65AE) 2.999 RSD MP cena (0) Aqara DJT11LM senzor detekcije vibracija 2.690 RSD MP cena (0) 3G Cube Ring crna zaštitna maska za Honor X8 999 RSD MP cena (0) Fast Asia (OST05029) adapter TIP C (muški) na HDMI (ženski) crni 3.999 RSD MP cena (0) Microids (PS5) Horse Tales: Emerald Valley Ranch igrica 4.999 RSD MP cena (7) Trust GXT 970 Morfix gejmerski optički miš 10000dpi crni 3.599 RSD MP cena

MOYE Aurora je multifunkcionalni uređaj koji se može koristiti kao bežični punjač, noćna lampa, alarm i sat. Dimenzije 178 x 154 x 101 mm Kapacitet baterije 1200 mAh Težina 436 g Snaga 5W/7,5W/10W/15W Deklaracija Model Moye MH-01 Aurora lamp with clock and WI-FI charrger Naziv i vrsta robe Radio satovi Uvoznik IRIS MEGA DOO Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (3) Moye MH-01 Aurora lamp with clock and WI-FI charrger 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (0) Blaupunkt CR7USB radio aparat sa satom 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Gembird (DAC-WPC-01) digitalni sat+alarm sa bezičnim punjenjem telefona crni 2.499 RSD MP cena (0) Denver DAB-48GREY radio 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Denver CPR-710 radio sat 3.499 RSD MP cena (0) Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152B bežični digitalni stoni sat sa builnikom plavi 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Lexon FLIP PREMIUM LCD LR152LL bežični digitalni stoni sat sa builnikom ljubičasti 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Lexon FLIP LR154LP bežični digitalni stoni sat sa builnikom rozi 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Lexon FLIP LR150D1 bežični digitalni stoni sat sa builnikom zlatni 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Denver WTA-446 toki voki 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (3) Energy Sistem Clip bluetooth mp3 player 8GB crno crveni 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Denver MPS-316R 16GB mp3 player crveni 4.999 RSD MP cena (0) Denver MPS-316B 16GB mp3 player crni 4.999 RSD MP cena (4) SONY ICD-PX240 4GB Diktafon 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (6) SONY ICD-PX370 4GB Diktafon 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Philips DVT1250 diktafon 8GB 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) SanDisk 64GB Cruzer Blade (202861) USB 3.1 flash memorija crno-crveni 1.999 RSD MP cena (5) Denver VPL-120 gramofon plavi 9.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.699 RSD (0) Roadstar TTR-8634 gramofon sa radiom 9.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.899 RSD (0) Roadstar TT385BT-T gramofon 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Muse MT-103GD gramofon 16.665 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Muse MT-108BT gramofon 21.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.990 RSD (1) Roadstar (HIF1850TUMPK) gramofon 43.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.990 RSD (1) Muse (MT-201WW) beli gramofon 14.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.499 RSD (0) Denver VPL-230LW braon gramofon 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Denver VPL-230B crni gramofon 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Denver VPR-190 Wood gramofon 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) 3G Flower Geometry tip 1 zaštitna maska za mobilni Samsung A415F Galaxy A41 699 RSD MP cena (0) Denver TCL-212BT bluetooth Boombox sivi 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (2) Panasonic RF-2400DEG-K prenosni radio 4.499 RSD MP cena (3) Blaupunkt BB5WH Boombox 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (5) Denver TCU-206 Boombox Crveni 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (8) Blaupunkt MS30BT Mikro Linija 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Philips TAM4205/12 mikro linija 22.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.990 RSD (2) Sony MHCV73D karaoke zvučnik 99.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 89.990 RSD (0) Sonos (ZVU02567) AMP pojačalo crni 125.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 112.990 RSD (0) Eden Trolley ED-1006 bežični karaoke zvučnik crni 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) Microlab PT800 PartyBox zvucnik 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (6) Logitech Z150 (980-000814) 2.0 Zvucnici crni 6.266 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.639 RSD (0) Defender SPK-35 2.0 zvučnici za računar 899 RSD MP cena (0) S-BOX Kabl (918) kabl za punjač USB A (muški) na USB C (muški) 1.5m zlatni 799 RSD MP cena (0) S-BOX Kabl Mrežni (LAN) (1001) Cat5e UTP 0.5m crveni 249 RSD MP cena (0) Dahua ARD1233-W2(868) bežični PIR detekor 6.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.699 RSD (0) Nillkin CamShield Armor crna zaštitna maska za telefon iPhone 12/12 Pro 6.1 (sa otvorom za logo) 3.199 RSD MP cena (0) 3G Ultra Thin mat crna zaštitna maska za Samsung A035G Galaxy A03 599 RSD MP cena (0) Hoco BS 53 PartyBox zučnik crni 20.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.699 RSD (2) S-BOX OS-5 spoljašnji zvučnik 2-sistemski 60W beli 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (2) Sonos Five bežični kućni zvucnik crni 96.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 86.990 RSD (0) Sonos Beam zidni nosač crni 11.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.990 RSD (7) Sony HT-SF150 soundbar 2.0 120W crni 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (1) SAMSUNG HW-B650/EN soundbar 3.1 430W crni 37.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.990 RSD (4) SAMSUNG HW-B550/EN soundbar 2.1 410W crni 31.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.990 RSD (0) Sony HTS400.CEL soundbar 2.1 330W crni 43.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.999 RSD (0) New One PBX50 karaoke zvučnik 50W crni 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (2) LG S65Q soundbar 2.1 420W 38.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.990 RSD (0) KBSound (52605) audio komplet 2 zvucnika 2.5 8Ohm kontrolna jedinica 45x45mm 24.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) KBSound (52606) audio komplet 2 zvucnika 5 8Ohm kontrolna jedinica 45x45mm 39.998 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.999 RSD (1) Sonos (ZVU02584) RAY soundbar crni 47.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.990 RSD (2) LG S75Q soundbar 3.1.2 380W crni 44.434 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.990 RSD (0) Sonos (ZVU02568) ARC Dolby Atmos soundbar crni 152.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 136.990 RSD (1) LG S60Q soundbar 2.1 300W crni 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (5) Redragon Janna GS815 soundbar 60W 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (2) Genius SoundBar 100 2.0 crni 1.999 RSD MP cena (0) Samusng HW-Q600C/EN soundbar 3.1.2 200W crni 56.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.999 RSD (0) Hisense HS205G soundbar 60W crni 14.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.899 RSD (0) Sony HT-A3000 Dolby Atmos soundbar crni 88.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 79.999 RSD Po porudžbini, rok isporuke 30 dana (0) Edifier R1380DB 2.0 42W bećični HiFi zvučnici drveni 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Denver BPS-250 zvučnik 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Denver BPS-354 Partybox zvučnik 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Sony SARS3S.CEL sateliti zvučnici crni 48.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 43.999 RSD (2) New One PBX120 karaoke zvučnik 100W crni 19.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.499 RSD (1) S-BOX SP-4100 zvučnici 2.1 12W crni 6.599 RSD MP cena (0) Nintendo (Switch) Animal Crossing: New Horizons igrica za Switch 7.499 RSD MP cena (2) Gembird GHS-06 gejmerske slušalice sa mikrofonom crne 1.999 RSD MP cena (0) Hama (200626) kabl USB-A (muški) na micro-USB B (muški) 0.75m crni 999 RSD MP cena (0) Marvo HG8901 RGB gejmerske slušalice crne 2.599 RSD MP cena (0) HP E24u (6N4D0AA) IPS monitor 23.8" 30.522 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.469 RSD (0) Rampage Miracle X6 RGB gejmerske slušalice crne 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (0) 3G Ultra Thin silikonska maska za telefon Xiaomi Redmi 9C providna 599 RSD MP cena (0) Nillkin Scrub Pro crvena zaštitna maska za telefon Samsung S906B Galaxy S22 Plus 5G 2.399 RSD MP cena (0) 3G Water Spark ljubičasta zaštitna maska za telefon Samsung S906B Galaxy S22 Plus 5G 849 RSD MP cena (0) 3G Teracell Giulietta mat plava zaštitna maska za Samsung A035G Galaxy A03 399 RSD MP cena (0) Xwave (031091) kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) 1.5m crni 249 RSD MP cena (0) Monka HG9069W bežične gejmerske slušalice bele 39.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.199 RSD 20% (10) Razer bežične gaming slušalice Opus X (RZ04-03760200-R3M1) bele 20% 15.278 RSD 12.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Samsung QE75Q60CAUXXH Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 172.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 155.099 RSD (0) Samsung The Frame QE75LS03BGUXXH Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 266.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 239.899 RSD (0) Samsung QE85Q70CATXXH Smart TV 85" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 361.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 325.399 RSD (0) Samsung QE55QN90CATXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 179.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 161.399 RSD (1) Samsung QE65Q70CATXXH Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 152.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 136.899 RSD (7) Samsung QE55Q80CATXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 144.434 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 129.990 RSD (3) Samsung QE55Q60CAUXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 93.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 83.999 RSD (1) Samsung QE75Q70CATXXH Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 193.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 174.499 RSD (2) Hisense 65E7KQ PRO Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 111.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 100.299 RSD (0) Samsung The Serif QE50LS01BGUXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 117.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 106.199 RSD 20% (7) Hisense 65E7KQ Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 20% 99.987 RSD 79.989 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 71.990 RSD (8) TCL 55C805 Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 99.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 89.999 RSD (4) TCL 50C805 Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 91.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 82.499 RSD (2) Hisense 40A5KQ Smart TV 40" Full HD DVB-T2 QLED 41.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 36.990 RSD (0) TCL 55C645 Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 67.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 60.990 RSD (0) Samsung QE85QN85CATXXH Smart TV 85" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 638.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 574.999 RSD (0) Samsung QE55QN85CATXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 152.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 136.899 RSD (0) Samsung QE77S90CATXXH Smart TV 77" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 396.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 356.599 RSD (1) Samsung Q80C QE85Q80CATXXH Smart TV 85" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 485.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 436.999 RSD (0) Samsung QE85Q80CATXXH Smart TV 85" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 409.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 368.699 RSD (0) Tesla Q75S939GUS Smart TV 75" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 108.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 97.599 RSD (0) Tesla Q55S939GUS Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED Google TV 56.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.199 RSD (0) Samsung QE50QN90CATXXH Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 Neo QLED 156.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 140.599 RSD (0) Samsung QE55LS03DAUXXH Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 QLED 155.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 139.999 RSD (0) Xprint (CF287A) zamenski toner za HP LaserJet štampače M506n,M506dn,M505x,MFP M527fdn,M501n,LBP312i crni 2.499 RSD MP cena (0) Kingston DDR4 8GB 3733MHz Fury Beast Black (KF437C19BB/8) memorija za desktop 2.999 RSD MP cena (13) LG OLED55G23LA Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 305.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 274.990 RSD (11) Philips 55OLED807/12 Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 Android 209.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 188.999 RSD (7) Samsung QE65S90CATXXH Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 255.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 229.599 RSD (3) Samsung QE55S90CATXXH Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 199.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 179.799 RSD (0) LG 42LX3Q6LA Smart OLED Flex TV 42" 4K Ultra HD DVB-T2 327.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 294.499 RSD (17) LG OLED55C31LA Smart OLED evo TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 188.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 169.999 RSD (1) LG OLED55B33LA Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 183.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 165.199 RSD (4) LG OLED65B33LA Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 243.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 218.999 RSD (2) Samsung QE77S95CATXXN Smart OLED TV 77" 4K Ultra HD DVB-T2 468.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 421.599 RSD (3) LG OLED48C31LA Smart OLED TV 48" 4K Ultra HD DVB-T2 172.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 154.990 RSD (1) Samsung QE65S95CATXXH Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 326.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 293.999 RSD (6) LG OLED42C31LA Smart OLED TV 42" 4K Ultra HD DVB-T2 154.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 139.299 RSD (11) LG OLED65C31LA Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 254.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 228.999 RSD (1) Samsung QE55S95CATXXH Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 231.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 208.499 RSD (0) LG OLED55G33LA Smart OLED evo G3 TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 265.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 238.799 RSD (1) Philips 55OLED718/12 Smart OLED TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 Google TV 154.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 139.499 RSD (1) LG OLED65G33LA Smart OLED TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 338.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 304.399 RSD (5) LG OLED77G23LA Smart OLED TV 77" 4K Ultra HD DVB-T2 353.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 318.299 RSD (0) LG OLED77B33LA Smart OLED TV 77" 4K Ultra HD DVB-T2 386.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 348.099 RSD (0) LG OLED55C32LA Smart OLED evo TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 198.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 179.099 RSD (0) Philips 48OLED718/12 Smart OLED TV 48" 4K Ultra HD DVB-T2 Google TV 140.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 126.399 RSD (0) Genius Ergo 8100S 1600DPI optički miš šampanj 1.599 RSD MP cena (0) Corsair RM850e (CP-9020263-EU) 80 PLUS Gold napajanje 850W 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (2) Grundig 43GFU7800B Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 Android 41.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 37.299 RSD (11) TCL 50P635 Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 46.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 41.999 RSD 20% (0) Hisense 65A6K Smart TV 65" 4K Ultra HD DVB-T2 20% 94.444 RSD 75.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 67.999 RSD (3) Grundig 50GGU7900B Smart TV 50" 4K Ulra HD DVB-T2 Android 53.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 47.799 RSD (1) 3G K316 2u1 držač za mobilne telefone sa LED lampom 3.999 RSD MP cena (0) Hama Moments 100 selfi štap crni 1.399 RSD MP cena (1) Xiaomi Mi Selfie Stick Tripod 2u1 bluetooth tripod selfi štap crni 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (0) Hama (178069) naprstak za držanje smart telefona i tableta 499 RSD MP cena (0) Gigatech SM300 selfi štap roze 499 RSD MP cena (0) S-BOX PS 11 auto nosač za mobilni telefon 3.5"-6" 999 RSD MP cena (0) S-BOX PSM 201 auto držač za mobilni telefon 1.099 RSD MP cena (0) Joby GripTight PRO TelePod mini tripod stativ za mobilne telefone 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Celly zaštitno staklo fullglass za iphone 11 pro 1.299 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo fullglass za samsung s22+ 1.299 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u carbon printu 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u mermer printu 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u metal crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u metal plavoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u metal crvenoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u metal pink boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u leather printu 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u gliter crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u gliter srebrnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly zaštitna folija u gliter pink boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm20 1.699 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm50 1.699 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm20m 1.699 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm50m 1.699 RSD MP cena (0) Celly providna folija profilm5 private 2.799 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo privacy za iphone 12 i 12 pro 3.599 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo privacy za iphone 12 pro max 3.599 RSD MP cena (0) S-BOX PSM 202 auto držač za mobilni telefon 949 RSD MP cena (0) Samsung bežični punjač+UV sterilizator beli 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Plantronics SIF-2 auto punjač 2.599 RSD MP cena (0) Plantronics auto punjač Micro USB 1.699 RSD MP cena (0) Celly SMARTFINDERBK beli tag uredaj za pracenje predmeta kompatibilan sa iOS Apple Find My sistemom 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Celly SMARTFINDERWH beli tag uredaj za pracenje predmeta kompatibilan sa iOS Apple Find My sistemom 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Canyon H-10 (CNE-CHA10B) zidni ounjač 4xUSB 40W 5V 3A crni 2.299 RSD MP cena (0) Canyon H-20-05 (CNE-CHA20B05) kućni punjač 20W 5V 3A crni 1.299 RSD MP cena (0) Canyon C-9 (CNS-USBC9W) kabl za telefon Type-C (muški) na Type-C (muški) 1.2m beli 799 RSD MP cena (0) Acme MH09 selfie stick sa integrisanim kablom 999 RSD MP cena (0) Hama SporLight Steady 120 II sklopivo LED ring svetlo 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Hama SpotLight FoldUp 102 II sklopivo LED ring svetlo 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Hama (201619) kućni punjač za telefon 2.4A 12W+kabl Lightning kabl 1m beli 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Hama (14168) bluetooth prijemnik za auto sa 3.5mm džekom 4.899 RSD MP cena (1) Hama SpotLight Smart 80 II sklopivo LED ring svetlo 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Samsung Slim S-pen (ef-of94p-cbe) zaštitna maska sa olovkom za telefon Samsung Fold 5 grafit 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Hama 88436 2u1 adapter za auto 899 RSD MP cena (0) Celly kabl za telefon Micro USB(muški) na USBA A(muški) 1m crni 749 RSD MP cena (0) 3G zaštitno staklo za telefon Xiaomi Note 10 699 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za Huawei P8 Lite 599 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za HTC 530/630 599 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za telefon Huawei P30 Lite 399 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za telefon iPhone 12 Pro Max 249 RSD MP cena (0) Teracell Ultra Thin zaštitna maska za telefon Samsung A50 499 RSD MP cena (0) Teracell zaštitno staklo za Samsung A530F A8 149 RSD MP cena (0) Manfrotto MCPIXI universal drzač za mobilni telefon 1.990 RSD MP cena (0) Samsung Smart Tag2 (EI-T5600-KWE) 4 tag uređaja za praćenje predmeta 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Samsung Smart Tag2 (EI-T5600-BWE) beli tag uređaj za praćenje predmeta 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (0) Samsung Smart Tag2 (EI-T5600-BBE) crni tag uređaj za prećenje predmeta 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (0) Denver RLT-1201 LED ring svetlo 4.499 RSD MP cena (0) Denver RLS-801 LED ring svetlo 1.999 RSD MP cena (0) 3G Iglove crvene rukavice za touch screen telefone i tablete 699 RSD MP cena (0) 3G Iglove zelene rukavice za touch screen telefone i tablete 699 RSD MP cena (0) 3G Iglove narandžaste rukavice za touch screen telefone i tablete 699 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210747) crne rukavice za touch screen telefone i tablete L 1.499 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210476) crne rukavice za touch screen telefone i tablete M 1.499 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210748) sive rukavice za touch screen telefone i tablete M 1.499 RSD MP cena (0) 3G Kyncilor (210749) sive rukavice za touch screen telefone i tablete L 1.499 RSD MP cena (0) 3G Sport (210750) plave rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) 3G Sport (210752) sive rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) 3G Sport (210845) crne rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) Celly Clickring Ring svetlo 4.999 RSD MP cena (0) Celly Click Flash Selfi štap sa blicom 4.199 RSD MP cena (0) Celly Crossbody (FREEDOMLCBP) traka za telefon pink 1.999 RSD MP cena (0) Celly Crossbody (FREEDOMLCVL) traka za telefon ljubičasta 1.999 RSD MP cena (0) S-BOX PS 09 stoni nosač za mobilni telefon 1.299 RSD MP cena (0) 3G EL01 crna olovka za touch screen 999 RSD MP cena (0) 3G EL01 bela olovka za touch screen 999 RSD MP cena (0) 3G Sport (210751) braon rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) 3G Sport Zero (210753) plave rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) 3G Sport Zero (210846) crne rukavice za touch screen telefone i tablete 999 RSD MP cena (0) Celly KeithHaring lančić za mobilni telefon 999 RSD MP cena (0) 3G pink olovka za touch screen 349 RSD MP cena (0) White Shark RL-08 MOONLIGHT ring svetlo 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (0) Asus VA27EHF IPS monitor 27" 18.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.899 RSD (0) CT 10400F (34200) gejmerski kompjuter Intel Hexa Core i5 10400F 16GB 256GB SSD Intel Arc A380 600W 66.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (2) Redragon Taipan M810 Pro bežični gejmerski optički miš 10000dpi crni 4.499 RSD MP cena Nema na stanju! (6) Hama Basic4Music (184003) slušačice bubice crne 699 RSD MP cena (0) Samsung Hybrid (ET-SHR94-LNE) indigo plava zamenska narukvica za Galaxy Watch 6 eko koža magnetna kopča M/L 10.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD (4) Lenovo Gaming 3 15ARH7 (82SB00HRYA) gejmerski laptop 15.6" FHD AMD Ryzen 5 6600H 8GB 512GB SSD GeForce RTX3050 sivi 113.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 102.599 RSD (9) SanDisk Ultra Flair (SDCZ73-064G-G46) flash memorija 64GB USB 3.0 1.699 RSD MP cena (0) Hama MyVoice 700 (184069) bluetooth slušalica crna 2.299 RSD MP cena (2) Hama Connect (184020) crne bluetooth slušalice 2.399 RSD MP cena (0) Indesit IFW 65Y0 J BL ugradna rerna 35.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.599 RSD (6) Hama Mini drzac za mobilni vak 1.899 RSD MP cena (10) Hama Drzac u kolima za telefon 899 RSD MP cena (6) Hama Univerzalni mini drzac 1.199 RSD MP cena (2) Joby GripTight Action tripod stativ za pametne telefone/akcione kamere 4.499 RSD MP cena (0) 3G YC-016L žuti auto držač za ventilaciju za mobilne telefone 599 RSD MP cena (0) 3G K6 auto držač za ventilaciju za mobilne telefone 699 RSD MP cena (1) 3G 2131-D auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) 3G CX-004 auto držač za mobilne telefone 699 RSD MP cena (0) 3G 290+L auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (2) 3G Robotic arm auto držač za mobilne telefone 949 RSD MP cena (0) 3G XL vodootporni držač za mobilni telefon za motor i bicikl 1.299 RSD MP cena (0) 3G M vodootporni držač za mobilni telefon za motor i bicikl 1.299 RSD MP cena (1) 3G L vodootporni držač za mobilni telefon za motor i bicikl 1.299 RSD MP cena (0) 3G H81 magnetic auto držač za mobilne telefone 1.199 RSD MP cena (0) 3G 12X zoom teleskop za mobilni telefon 1.399 RSD MP cena (0) 3G 4u1 držač za mobilne telefone sa LED lampom 3.299 RSD MP cena (0) 3G H8 tripod za mobilne telefone 3.799 RSD MP cena (0) 3G L02 tripod za mobilne telefone 1.999 RSD MP cena (0) Celly SWMAGICDESKBK držač za pametni telefon/tablet do 10.5" 1.699 RSD MP cena (0) Celly SWMAGICDESKWH držač za pametni telefon/tablet do 10.5" 1.999 RSD MP cena (0) 3G RG-06 auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) 3G 5120 auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (0) S-link SL-AT30 auto drzač za ventilaciju za mobilne crni 799 RSD MP cena (0) S-link SL-AT18 auto drzač za ventilaciju za mobilne crni 799 RSD MP cena (0) 3G 292-PL auto držač za mobilne telefone 799 RSD MP cena (1) Hama (210499) auto držač za mobilne telefone 1.599 RSD MP cena (1) Hama Gravity Pro (188305) auto drzač za ventilaciju za mobilne crni 1.999 RSD MP cena (0) Celly MOUNTEXT auto držač za mobilne telefone do 6.5" 1.699 RSD MP cena (0) Celly GHOSTSUPERPLUS magnetni auto držač za mobilne telefone 2.199 RSD MP cena (0) Hama Flex (4613) tripod 2.499 RSD MP cena (0) Celly CLICKTRACKPROBK držač za mobilne telefone 7.779 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Celly stoni držač za telefone i tablete 1.199 RSD MP cena (0) Celly držač telefona easy za bicikle u crnoj boji 1.499 RSD MP cena (0) Celly auto držač mountflexplus 2.499 RSD MP cena (0) Celly auto bežični punjač i držač mountchargebk 4.999 RSD MP cena (0) Celly auto bežični punjač sa magnetnim držačem 5.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.399 RSD (0) 3G 5.3" auto držač za sediste za mobilne telefone 999 RSD MP cena (0) 3G Wireless Ebora C-010 10W auto držač za mobilne telefone 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (1) 3G Wireless Ebora C-011 10W auto držač za mobilne telefone 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) 3G Selfie stick K05+tripod 2.999 RSD MP cena (0) DJI RS 3 Pro Combo (CP.RN.00000218.01) gimbal za fotoaparat 159.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 143.999 RSD (0) DJI RS 3 Pro (CP.RN.00000219.01) gimbal 125.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 112.999 RSD (2) Hama Gravity Pro (201511) crni auto držač za mobilne telefone 2.399 RSD MP cena (0) Gembird (TA-TS-01/W) stoni držač za telefone i tablete 449 RSD MP cena (0) S-link SL-AT20 držač za tablet i mobilne za naslon sedišta 999 RSD MP cena (0) Swissten S-GRIP AV-2 crni ventilacioni auto drzac za mobilne 999 RSD MP cena (0) Swissten S-GRIP AV-1 crni ventilacioni auto drzac za mobilne 899 RSD MP cena (0) Gembird (TA-TS-01) stoni držač za telefone i tablete 399 RSD MP cena (0) Hama Compact Suction vakum držač za mobilni telefon 1.999 RSD MP cena (0) Gembird (TA-CHW-04) auto držač za mobilne telefone 699 RSD MP cena (0) Gembird (LED-RING4-PH-01) LED selfi prsten sa drčacem za telefon 1.599 RSD MP cena (0) Joby GorillaPod Rig stativ 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Joby Swing set za prenosni mobilni klizač 23.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.499 RSD (0) Joby Stativ Gorillapod 5K SET(Crni/Charc) 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Joby Swing prenosni mobilni klizač 19.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.499 RSD (0) Joby Spin set za panoramsku glavu za tripod 16.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.499 RSD (0) Joby Spin panoramska glava za tripod 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Joby GripTight PRO 2 GP tripod za mobilne telefone 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (0) Joby GripTight GorillaPod MagSafe tripod 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Joby Podzilla Large Kit tripod 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Joby GripTight Mount MagSafe tripod za mobilne telefone 4.999 RSD MP cena (0) Joby Podzilla Medium Kit crveni tripod za mobilne telefone 4.999 RSD MP cena (0) Joby Podzilla Medium Kit plavi tripod za mobilne telefone 4.999 RSD MP cena (0) Joby Podzilla Medium Kit žuti tripod za mobilne telefone 4.999 RSD MP cena (0) Joby Beamo Studio LED svetlo za stative 4.799 RSD MP cena (0) Joby držač za panoramsku za Spin tripode 4.299 RSD MP cena (0) Joby GripTight Wall Mount MagSafe držač za mobilne telefone 3.299 RSD MP cena (0) Celly Ridemagnet držač telefona za motocikle 3.999 RSD MP cena (0) Celly Ghost Super (GHOSTSUPERDASH) auto držač za ventilaciju za mobilne telefone crni 3.699 RSD MP cena (0) Celly Ghost Super (GHOSTSUPERDASH) auto držač za telefon magnet crni 2.999 RSD MP cena (0) Celly Ghostbike crni držač telefona za bicikle I trotinete 2.499 RSD MP cena (0) Celly Ghost (GHOSTDASH) auto držač za telefon magnet crni 1.999 RSD MP cena (0) Celly Ghostvent auto držač za ventilaciju za mobilne telefone magnet pink 1.699 RSD MP cena (0) Celly Montvent Plus auto držač za mobilne telefone 1.699 RSD MP cena (0) Celly Easy zeleni držač telefona za bicikl 1.299 RSD MP cena (0) Celly Easy pink držač telefona za bicikl 1.299 RSD MP cena (0) 3G 3u1 držač za mobilne telefone sa LED lampom 2.999 RSD MP cena (0) 3G 2u1 držač za mobilne telefone sa LED lampom 2.699 RSD MP cena (0) Hama 201516 auto držač za telefon magnet crni 2.299 RSD MP cena (0) Commel c305-827 LED sijalica E27 8W 4000K 209 RSD MP cena (5) Hama 178982 Power Bank 7800 mAh + Tip C adapter Crni 2.599 RSD MP cena (7) Xiaomi Redmi VXN4305GL Power Bank crni 2.799 RSD MP cena (0) Remax Ye RPL-17 Power Bank 3000mAh crveni 2.699 RSD MP cena (1) Remax Ye RPL-17 Power Bank 3000mAh plavi 2.699 RSD MP cena (1) Remax Vanguard RPP-23 zeleni Power Bank 5500mAh 2.899 RSD MP cena (0) Celly PBE5000 crni power bank 5000mAh 1.999 RSD MP cena (0) Celly PBE5000 plavi power bank 5000mAh 1.999 RSD MP cena (0) Celly PBE10000 crni power bank 10000mAh 2.999 RSD MP cena 20% (27) Xiaomi Redmi VXN431104GL power bank 20000mAh crni 20% 4.999 RSD 3.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (4) Apollon PD82BLK power bank 10000mAh crni 1.999 RSD MP cena (5) Apollon PD83WHT power bank 20000mAh beli 2.999 RSD MP cena (0) LDNIO PA606 kućni punjač/powerbank 5200mAh 1.799 RSD MP cena (26) Xiaomi Mi BHR4412GL Power Bank 3 Ultra Compact crni 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (1) Allocacoc 9402/EUBANK Power Bank 5000mAh 2.599 RSD MP cena (14) Apollon PD83BLK power bank 20000mAh crni 2.999 RSD MP cena (1) Celly PBPD45W15000BK power bank 15000mAh crni 7.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.699 RSD (1) Hama Fabric 10 (187257) power bank 10000mAh sivi 2.499 RSD MP cena 15% (8) Xiaomi PowerBank 20000mAh crni 15% 8.499 RSD 7.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (3) Apollon PD82WHT power bank 10000mAh beli 1.999 RSD MP cena (1) Trust Primo (23594) power bank 15000mAh 3.499 RSD MP cena (0) Intenso PM5200 (7323521) power bank 5200mAh srebrni 1.599 RSD MP cena (0) Intenso PM5200 (7323523) power bank 5200mAh roze 1.599 RSD MP cena (0) Intenso PM5200 (7323524) power bank 5200mAh sivi 1.599 RSD MP cena (0) Intenso PM5200 (7323520) power bank 5200mAh crni 1.599 RSD MP cena (4) Xiaomi 10W bežični power bank 10000mAh crni 4.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.399 RSD (2) Sandberg 420-61 power bank 10000mAh 7.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Sandberg Hand Warmer 420-65 power bank 10000mAh 8.887 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Sandberg 420-40 solarni panel za punjenje 12.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Sandberg 420-52 power bank 20000mAh 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Sandberg Survivor 420-48 power bank 30000mAh 24.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Canyon CNE-CPB2001B crni power bank 20000mAh 3.739 RSD MP cena (0) Canyon CNE-CPB2001W beli power bank 20000mAh 3.739 RSD MP cena (2) Hama Soft Touch (183356) Power Bank 10400mAh crni 2.799 RSD MP cena (0) Xwave W 80 crni power bank 8000mAh 2.499 RSD MP cena (0) Hama Fabric 10 sivi power bank 10000mAh 2.999 RSD MP cena (2) Hama Fabric 10 ljubičasti power bank 10000mAh 2.999 RSD MP cena (0) Hama Supreme 10HD sivi power bank 10000mAh 3.599 RSD MP cena (3) Hama Supreme 20HD sivi power bank 20000mAh 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (3) Hama Supreme 24HD sivi power bank 24000mAh 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Celly PT-PB10000V2N teget power bank 10000mAh 3.990 RSD MP cena (1) Celly PBPD10000EVOBK crni power bank 10000mAh 4.990 RSD MP cena (0) Celly PBPD10000EVOWH beli power bank 10000mAh 4.990 RSD MP cena (0) Celly MAGPB5000EVOWH beli power bank 5000mAh 6.099 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.490 RSD (0) Celly PBPD20000EVOBK crni power bank 20000mAh 7.769 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.990 RSD (0) Celly PBPD20000EVOWH beli power bank 20000mAh 7.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.990 RSD (1) Celly MAGPB10000WH beli power bank 10000mAh 9.219 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.290 RSD 20% (3) Xiaomi Mi 33W plavi power bank 10000mAh 20% 6.249 RSD 4.999 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (5) Xiaomi Mi 22.5W power bank 10000mAh 3.699 RSD MP cena (0) Trust Primo ECO (24678) crni power bank 10000mAh 3.199 RSD MP cena (0) Trust Primo ECO (24677) crni power bank 15000mAh 3.999 RSD MP cena (0) Trust Primo ECO (24676) crni power bank 20000mAh 4.599 RSD MP cena (0) Sandberg 320-42 crni power bank 20000mAh 4.599 RSD MP cena (0) Gembird HRD-T12 solarni power bank 12000mAh crni 1.999 RSD MP cena (0) Hama LED10 antracit power bamk 10000mAh 2.899 RSD MP cena (0) Hama Fabric 10 zeleni power bank 10000mAh 2.899 RSD MP cena (1) Kodak 30411876 Power Bank 10400 mAh Sivi 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (2) Hama Soft Touch (183357) Power Bank 10400mAh beli 2.799 RSD MP cena (0) Kodak 30411890 Power Bank 5200 mAh Sivi 2.499 RSD MP cena (0) Canyon PB - 301 (CNE-CPB301B) power bank 30000mAh crni 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Canyon PB - 301 (CNE-CPB301W) power bank 30000mAh beli 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (10) Hama 137493 Power Bank 10400 mAh Crni 2.899 RSD MP cena (0) Sandberg Survivor (420-64) power bank 72000mAh 52.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 46.999 RSD (0) Sandberg 420-71 power bank 60000mAh 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Celly powerbank od 10000mah pd22w u crnoj boji 4.499 RSD MP cena (0) Celly PD22W (PBPD22W20000BK) crni power bamk 20000mAh 5.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.799 RSD (0) Gembird (PB20-02) power bank 20000mAh crni 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Gembird (PB10-02) power bank 10000mAh crni 2.999 RSD MP cena (0) Gembird (PB05-02) power bank 5000mAh crni 1.999 RSD MP cena (1) Xiaomi Pocket Edition Pro 33W slonova kost power bank 10000mAh 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Hoco J72A crni power bank 20000mAh 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Hama Supreme 20HD (187292) power bank 20000mAh crni 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD 20% (0) Celly Power Pro (PBPD100W20000BK) power bank 20000mAh 100W crni 20% 15.278 RSD 12.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD 20% (0) Celly EVO Power Pro (PBPD65W20EVOBK) power bank 20000mAh 65W crni 20% 13.194 RSD 10.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD 20% (0) Celly Power Station PRO (PS3GAN100WWH) 100W 20% 9.722 RSD 7.777 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Yenkee YPB 3010 PowerBank 30000mAh crni 4.999 RSD MP cena (0) Yenkee YPB 2020 PowerBank 20000mAh crni 2.999 RSD MP cena (0) Samsung EB-P3400XUEGEU bež power bank 10000mAh 5.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.199 RSD 20% (0) Celly KeithHaring PB10000 power bank 10000mAh crni 20% 4.167 RSD 3.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 2.999 RSD (3) Hama Power Pack Supreme 10HD (188307) power bank 10000 mAh sivi 2.499 RSD MP cena (1) Hama A4 Power Pack (183359) Power Bank 4000mAh crni 1.299 RSD MP cena (0) Teracell Giulietta providna zaštitna maska za Huawei Honor X8 499 RSD MP cena (0) EZVIZ CS-C8C Lite IP nadzorna kamera 12.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (5) Razer Goliathus Chroma gejmerska podloga za miš crna 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (0) White Shark 1250-02B-F GRAVITY ventilator 1.099 RSD MP cena (0) S-BOX PLB 7486 nosač za televizore zglobni tilt 43"- 100"do 120kg 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) E-Green (OST04215) kabl USB 2.0 tip A (muški) na USB Mini-B (muški) 1.8m crni 199 RSD MP cena 25% (6) CT Intel Gamer gejmerski kompjuter Intel Hexa Core i5 10400F 16GB 1TB SSD GeForce RTX3060 600W 25% 125.926 RSD 94.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 84.999 RSD (3) Logitech G560 (980-001301) Lightsync bluetooth gejmerski zvučnici 2.1 240W crni 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) 3G (06600) univerzalni punjač 6u1 crni 799 RSD MP cena (0) Gembird (GGS-UMGL4-01) 4u1 gejmerski komplet tastatura+miš+slušalice+podloga 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Asus TUF Gaming Radeon RX7600XT OC Edition (TUF-RX7600XT-O16G-GAMING) grafička kartica 16GB GDDR6 128bit 72.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 64.999 RSD (0) Remax Weave RC-081m zeleni kabl micro USB 1m 999 RSD MP cena (0) 3G Print Funny Cat silikonska zaštitna maska za Huawei Y70/Y70 Plus 699 RSD MP cena (0) Gembird CC-SATA-PS sata kabl 299 RSD MP cena (0) Samsung Galaxy A55 8/256GB plavi mobilni 6.6" Octa Core Exynos 1480 8GB 256GB 50Mpx+12Mpx+5Mpx Dual Sim 66.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (0) Marvo HG8960 PRO (PS4,Xbox One) gejmerske slušalice sa mikrofonom crno crvene 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) 3G TG106 bluetooth zvučnik maskirni 1.999 RSD MP cena (0) CT 4500 (35378) gejmerski kompjuter AMD Ryzen 5 4500 16GB 500GB SSD GeForce RTX 3050 650W 77.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) 505 Games (XSX) Control - Ultimate Edition igrica 2.499 RSD MP cena (0) Just In Case MIX220LG 2u1 Extra case MIX paket maski maski za telefon SVETLO ZELENI za Galaxy A34 5G 1.499 RSD MP cena (0) Braun XT3100 trimer 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Genius SP-Q160 zvučnici za računar narandžasti 1.599 RSD MP cena (3) Trust Zaya (23809) rechargeable bežični optički miš 1600dpi srebrno crni 1.459 RSD MP cena (1) Kingston DDR4 16GB (2X8GB)3600MHz Fury Beast (KF436C17BBK2/16) memorija za desktop 6.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.699 RSD (0) Ubisoft Entertainment (XBOX) Tom Clancys Rainbow Six Siege igrica za Xboxone 2.499 RSD MP cena (0) Hoover H3TM 28TACE/1-S top load veš mašina 8kg 1200 obrtaja 64.705 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.999 RSD (1) Xiaomi Redmi Buds 5 Pro crne bežične slušalice 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Halnziye HY610 (303-0009)termalna pasta 2g 259 RSD MP cena 25% (9) CT Revolution Basic kompjuter Intel Hexa Core i5 10400 8GB 512GB SSD Intel UHD 630 700W 25% 59.259 RSD 44.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 39.999 RSD (0) Asus PRIME H510M-R R2.0-SI matična ploča 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) Xiaomi Mi Smart bluetooth zvučnik beli 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Samsung Galaxy S24 Ultra 12/256GB sivi mobilni 6.8" Octa Core Snapdragon 8 Gen 3 12GB 256GB 200Mpx+50Mpx+10Mpx+12Mpx Dual Sim 188.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 169.999 RSD (2) Fox 43DLE662 LED TV 43" Full HD DVB-T2 28.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.899 RSD (0) Makita B-65903 odvijač krst 499 RSD MP cena (6) Genius slušalice HS-400A (31710169100) zelene 1.199 RSD MP cena (0) Alpha Support TV Arm 17/42 S (023471) nosač za TV 17"-42" do 25kg 1.899 RSD MP cena (0) Bandai Namco (XSX) Dragon Ball FighterZ igrica 3.999 RSD MP cena (0) Intel Core i5 13600K procesor 14-Cores 3.5GHz (5.1GHz) Box 46.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 41.899 RSD (0) Aeg HK634021XB ugradna staklokeramička ploča 46.235 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.299 RSD (1) Allocacoc 10453BL/USBCBC kabl za punjač USB A (muški) na USB Type C (muški) 1.5m plavi 899 RSD MP cena (0) 3G Hanman Canvas ORG crna preklopna futrola za telefon Samsung S901B Galaxy S22 5G 1.499 RSD MP cena (0) 3G Mercury preklopna futrola ljubičasta za iPhone 14 6.1 999 RSD MP cena (4) Hama auto punjac 2 USB 2.1A 999 RSD MP cena (0) 3G Hard Border crvena plava zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Pro Max 6.7 999 RSD MP cena (0) Celly TC1C20WTYPECWH kućni punjač za telefon sa kablom USB C na USB C beli 2.999 RSD MP cena (2) Samsung EP-L4020NBEGEU auto punjač za telefone sa USB-A+USB-C 40W 4.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.399 RSD (1) CT 7700 (35044) Gaming ready kompjuter AMD Ryzen 7 7700 64GB 2TB SSD Radeon Graphics 650W 157.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 141.999 RSD Nema na stanju! (0) S-BOX MP 03 BL plava podloga za miša 599 RSD MP cena (0) SanDisk 64GB Extreme (SDSQXAH-064G-GN6MA) memorijska kartica microSDXC class 10+adapter 1.999 RSD MP cena (5) Kingston Canvas Select Plus (sdcs2/512gb) memorijska kartica micro SDXC 512GB class 10+adapter 4.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.499 RSD (1) Samsung 512GB EVO PLUS (MB-MC512KA) memorijska kartica microSDXC class10+adapter 17.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.599 RSD (0) Gembird UPC-5004E-L UTP cat.5E licnasti kotur 305m 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Nillkin Fog Mirror zaštitn staklo za mobilni iPhone 14 Pro 2.999 RSD MP cena (0) LG 86QNED863RE Smart TV 86" 4K Ultra HD DVB-T2 442.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 397.899 RSD (0) Pantone PT-WE001Y žute bežične slušalice 2.899 RSD MP cena (4) D-Link DES-1016D Switch 16-Portni 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) 3G Heart Color IMD (1121728) zaštitna maska za telefon 14 Plus 6.7" ljubičasta 499 RSD MP cena 30% (1) Denver TWE-36MK3 bluetooth slušalice bele 30% 2.698 RSD 1.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 1.699 RSD (0) Merge Games (PS5) Gravity Circuit igrica 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (3) Hama Basic (137437) Slusalice Plave 899 RSD MP cena (0) Hoco W25 Promise crne bluetooth slušalice 2.599 RSD MP cena (2) Hama slušalice sa mikrofonom HS-P300 crne 2.899 RSD MP cena (16) Logitech gejmerske bežične slušalice G435 Lightspeed (981-001074) bele 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Just In Case MIX220LB 2u1 Extra case MIX paket maski maski za telefon SVETLO PLAVI za Galaxy A34 5G 1.499 RSD MP cena (4) Denver BFH-15 fitness narukvica crna 2.399 RSD MP cena (3) MyKronoz ZeFit 4 fitness narukvica plavo siva 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (4) MyKronoz ZeCircle 2 fitness narukvica pink 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (1) MyKronoz Zefit4 HR fitness narukvica braon 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (2) MyKronoz Zefit4 HR fitness narukvica plavi 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Garmin Vivosmart 4 siva fitnes narukvica 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Xiaomi Mi Watch 2 Lite Strap braon zamenska narukvica za pametni sat 1.399 RSD MP cena (0) Xiaomi Mi Watch 2 Lite Strap pink zamenska narukvica za pametni sat 1.399 RSD MP cena (0) Celly pametna narukvica trainer band 2.699 RSD MP cena 30% (5) Moye Kronos Fit Buddy crna fitness narukvica 30% 4.762 RSD 3.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 2.999 RSD 60% (7) Moye Kronos Fit Buddy narandžasta fitness narukvica 60% 5.555 RSD 2.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 1.999 RSD (2) MyKronoz ZeCircle 2 fitness narukvica braon 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (5) Xiaomi Mi Redmi Smart Band 2 bela fitnes narukvica 4.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.299 RSD (4) Xiaomi Mi Redmi Smart Band 2 crna fitnes narukvica 4.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.299 RSD (2) Fitbit Inspire 3 Midnight Zen/Crna fitness narukvica 16.109 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.499 RSD (1) Fitbit Inspire 3 Lilac Bliss/Crna fitness narukvica 16.109 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.499 RSD (0) Xiaomi Mi Smart Band 7 Pro narandžasta zamenska narukvica 999 RSD MP cena (0) Xiaomi Mi 2 beli magnetni kabl za fitnes narukvice 699 RSD MP cena (0) Xiaomi Mi crni magnetni kabl za fitnes narukvice 699 RSD MP cena (0) Xiaomi narukvica Mi Smart Band 7 Pro zelena 1.999 RSD MP cena (0) Xiaomi narukvica za Mi Smart Band 7 Pro plava 1.399 RSD MP cena (0) Xiaomi narukvica Mi Redmi Smart Band 2 florescentno zelena 1.399 RSD MP cena (1) Acme ACT206 fitness narukvica crna 4.499 RSD MP cena (0) Fitbit Inspire 3 Morning Glow/Crna fitness narukvica 16.109 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.499 RSD (0) MyKronoz ZEFIT4 HR plava fitness narukvica 4.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.299 RSD 20% (1) Huawei BAND 8 crna fitness narukvica 20% 11.110 RSD 8.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD 20% (0) Huawei BAND 8 roze fitness narukvica 20% 11.110 RSD 8.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD 27% (2) Xiaomi Mi Smart Band 8 crna fitness narukvica 27% 7.333 RSD 5.332 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 4.799 RSD 20% (0) Xiaomi Smart Band 8 Active roze fitness narukvica 20% 4.167 RSD 3.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 2.999 RSD (0) Denver BFK-312BU plava fitness narukvica za decu 3.499 RSD MP cena (0) Denver BFK-312P roze fitness narukvica za decu 3.499 RSD MP cena 20% (1) Xiaomi Smart Band 8 Active crna fitness narukvica 20% 4.167 RSD 3.333 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 2.999 RSD (0) Xiaomi Mi Smart Band 8 Chain Strap Black zamenska narukvica 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Xiaomi mi Smart Band 8 Checkered Strap Green zamenska narukvica 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (0) Xiaomi Smart Band 8 Active Strap Olive zamenska narukvica 888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 799 RSD 27% (1) Xiaomi Mi Smart Band 8 zlatna fitness narukvica 27% 7.333 RSD 5.332 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 4.799 RSD (1) Xiaomi mi Smart Band 8 Pendant pametna narukvica zlatna 2.999 RSD MP cena (2) Samsung Galaxy Fit3 srebrna fitness narukvica 10.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD (1) Samsung Galaxy Fit3 roze fitness narukvica 10.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD (0) Samsung Galaxy Fit3 siva fitness narukvica 10.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD 25% (0) Huawei WATCH Fit SE Special Edition pametni sat pink 25% 14.814 RSD 11.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (2) Fitbit Inspire 2 crna fitness narukvica 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) AMD Ryzen 7 8700G procesor Hexa Core 4.2GHz (5.1GHz) Box 53.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 47.899 RSD (1) Denver SW-181 pametni sat crni 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Samsung 4TB 2.5" SATA III 870 QVO Series (MZ-77Q4T0BW) SSD disk 51.273 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 46.145 RSD (0) 3G Spigen crna zaštitna maska za mobilni Samsung A415F Galaxy A41 499 RSD MP cena (13) Panasonic KX-TG1911FXG Crno-Sivi Bezicni Telefon 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (6) Panasonic KX-TG1611FXW Beli Bezicni Telefon 4.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.699 RSD (9) Panasonic KX-TG1611FXJ Ocer Bezicni telefon 4.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.699 RSD (1) Panasonic KX-TS520FXW telefon beli 2.499 RSD MP cena (3) Panasonic KX-TS500FXB Stoni Telefon Crni 2.099 RSD MP cena (13) Panasonic KX-TG2511FXM Bezicni Telefon Srebrni 5.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.799 RSD (2) Gigaset A170 crni bežični telefon 3.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.199 RSD (1) Panasonic KX-TS500FXW stoni telefon beli 2.399 RSD MP cena (1) Uniden CE7203B žični telefon 1.799 RSD MP cena (2) Gigaset A116 crni bežični telefon 2.499 RSD MP cena (5) Gigaset A280 crni bežični telefon 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Jabra 8000-04 transmitter/receiver pojačivač 8.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.699 RSD (1) Snom D120 IP telefon 11.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.599 RSD (0) Snom HP4110 fiksni telefon 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Snom D717 fiksni telefon 22.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.199 RSD (0) Snom D315 IP telefon 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Snom D7 IP dodatni modul beli 26.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.199 RSD (0) Snom D735B IP telefon crni 29.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.599 RSD (0) Snom D785 IP telefon crni 40.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 36.199 RSD (0) Snom C520 IP konferencijski telefon sa 2 odvojiva mikrofona 61.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 54.999 RSD (2) Gigaset E390 bežični telefon beli 8.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.499 RSD (2) Gigaset A690 bežični telefon crni 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (18) Panasonic KX-TG1611FXH Bezicni Telefon Crni 4.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.699 RSD (9) Panasonic KX-TG1711FXB Bezicni Telefon Crni 4.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.199 RSD (0) Panasonic KX-TS520FXB telefon 2.499 RSD MP cena (2) Panasonic KX-TGC212FXB bežični telefon crni 9.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.299 RSD (0) Alcatel F860 CE bežični telefon crni 3.199 RSD MP cena (0) Snom Technology D713 žični telefon crni 17.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.499 RSD (0) Yealink VP-2009 7" touch screen žični telefon crni 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Snom Technology D785 žični telefon beli 37.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.999 RSD (5) Panasonic KX-TG1612FXH Bezicni Telefon Crni 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (10) Panasonic KX-TG1611FXF Ljubicasti Bezicni Telefon 4.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.699 RSD (0) Nillkin Qin preklopna futrola za telefon iPhone 12 Mini 5.4 crna 2.499 RSD MP cena (0) Samsung VCA-VH41 filter za usisivač 2 komada 1.090 RSD MP cena (0) Xiaomi Redmi Note 13 Pro+ 5G 12/512GB ljubičasti mobilni 6.67" Octa Core Mediatek Dimensity 7200 Ultra 12GB 512GB 200Mpx+8Mpx+2Mpx Dual Sim 66.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD 10% (2) Apple iPhone 13 128GB (MNGK3SE/A) zeleni mobilni 6.1" Hexa Core Apple A15 Bionic 4GB 128GB 12Mpx+12Mpx Dual Sim 10% 107.396 RSD 96.656 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 86.990 RSD 10% (0) Apple iPhone 15 256GB (MTP73SX/A) roze mobilni 6.1" Hexa Core Apple A16 Bionic 6GB 256GB 48Mpx+12Mpx Dual Sim 10% 162.952 RSD 146.656 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 131.990 RSD (1) Samsung Galaxy S24 Plus 12/256GB sivi mobilni 6.7" Deca Core Exynos 2400 12GB 256GB 50Mpx+10Mpx+12Mpx Dual Sim 149.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 134.999 RSD (0) Samsung Galaxy S24 Ultra 12/256GB ljubičasti mobilni 6.8" Octa Core Snapdragon 8 Gen 3 12GB 256GB 200Mpx+50Mpx+10Mpx+12Mpx Dual Sim 188.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 169.999 RSD (0) Indesit MTWE91495WK veš mašina 9kg 1400 obrtaja 41.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 37.199 RSD (0) 3G Carbon fiber crna zaštitna maska za mobilni Samsung A336B Galaxy A33 5G 499 RSD MP cena (0) Samsung Galaxy S23 Ultra 512GB zeleni mobilni 6.8" Octa Core Snapdragon 8 Gen 2 12GB 512GB 200Mpx+10Mpx+10Mpx+12Mpx 215.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 193.999 RSD (0) 3G Print Blue Marble silikonska zaštitna maska za Huawei Y70/Y70 Plus 699 RSD MP cena (0) Canon CLI-8 Yellow (BS0623B001AA) 1.999 RSD MP cena (1) Bosch PUE611BB5E ugradna indukcijska ploča 57.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.999 RSD (0) OTL ACC-0621 LOL JUNIOR bluetooth slušalice za telefon roze 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) OTL ACC-0596 SUPER MARIO BLUE TWS bluetooth slušalice za telefon plave 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Sonicgear Airphone 6 BT bele bluetooth slušalice 3.199 RSD MP cena (9) Samsung EO-HS1303-BE Slusalice Crne 1.399 RSD MP cena (3) Hama Basic (137436) Slusalice Bele 899 RSD MP cena (0) JBL T130 NC TWS slušalice 14.449 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) 3G zaštitno staklo za telefon Samsung S24 Ultra 999 RSD MP cena (0) 3G zaštitno staklo za Samsung A5 2017 299 RSD MP cena (6) Hama Basic (135616) Slusalice Bele 799 RSD MP cena (4) Grundig 58 VLX 7860 Smart TV 58" 4K Ultra HD DVB-T2 66.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.899 RSD (1) Grundig 50 GGU 7950 Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 Android 57.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.999 RSD (1) Grundig 50 GFU 7990B Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 Android 57.210 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.489 RSD (12) Grundig 43 VLE 6735 BP Smart TV 43" Full HD DVB-T2 40.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 36.899 RSD 10% (3) Grundig 40 GFS 6740 Smart TV 40" Full HD DVB-T2 10% 39.989 RSD 35.990 RSD Akcijska cena (1) Grundig 40GFF6900B Smart TV 40" Full HD DVB-T2 Android 37.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.999 RSD (0) Grundig 40 VLE 6910 BP Smart TV 40" Full HD DVB-T2 37.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.999 RSD 10% (2) Grundig 43VLE4820 LED TV 43" Full HD DVB-T2 10% 36.656 RSD 32.990 RSD Akcijska cena (0) Grundig 32 GFH 6900B Smart TV 32" Full HD TVB-T2 27.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (2) Marvo SCORPION HG9056 gejmerske slušalice crne 4.999 RSD MP cena (0) Sony SRSULT70B.EU8 crni bluetooth zvučnik 66.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 59.999 RSD (0) Jbl bluetooth zvucnik Flip 6 (JBLFLIP6BLUAM) plavi 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Edifier S880DB bežični zvučnici za računar beli 56.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.599 RSD (0) Edifier QD35 bežični zvučnik crni 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Camry (CR1173) mikro linija 10W 12.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.490 RSD (0) Gigabyte B650 AORUS PRO AX rev. 1.x matična ploča 54.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 48.999 RSD (0) Gigabyte H410M H V2 matična ploča 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Kingston DDR5 128GB (4x32GB kit) 5200MT/s Fury Beast White RGB XMP (KF552C40BWAK4-128) memorija za desktop 69.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 62.999 RSD (0) Kingston DDR5 128GB (4x32GB kit) 5200MT/s Fury Beast Black RGB XMP(KF552C40BBAK4-128) memorija za desktop 69.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 62.999 RSD (0) Kingston DDR5 96GB (2x48GB kit) 6000MT/s Fury Renegade Silver/Black RGB XMP (KF560C32RSAK2-96) memorija za desktop 57.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.999 RSD (0) Kingston DDR4 128GB (4x32GB kit) 3600MT/s Fury Beast RGB Black XMP (KF436C18BB2AK4/128) memorija za desktop 57.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.499 RSD (0) Kingston DDR5 96GB (2x48GB kit) 6000MT/s Fury Renegade Silver/Black XMP (KF560C32RSK2-96) memorija za desktop 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (0) Kingston DDR4 128GB (4x32GB kit) 3200MT/s FURY Renegade RGB Black XMP (KF432C16RB2AK4/128) memorija za desktop 54.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 48.999 RSD (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB kit) 6400MT/s Fury Beast Black RGB EXPO (KF564C32BBEAK2-64) memorija za desktop 46.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 41.999 RSD (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB kit) 6400MT/s Fury Beast White RGB EXPO (KF564C32BWEAK2-64) memorija za desktop 45.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 40.999 RSD (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB kit) 6400MT/s Fury Renegade Silver/Black XMP (KF564C32BWAK2-64) memorija za desktop 45.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 40.999 RSD (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB kit) 6400MT/s Fury Beast Black XMP (KF564C32BBAK2-64) memorija za desktop 45.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 40.999 RSD (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB kit) 6400MT/s Fury Beast Black EXPO (KF564C32BBEK2-64) memorija za desktop 43.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.499 RSD (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB kit) 6400MT/s Fury Beast Black XMP (KF564C32BBK2-64) memorija za desktop 43.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.499 RSD (0) Kingston DDR5 32GB (2x16GB kit) 8000MT/s Fury Renegade Silver/White RGB XMP (KF580C38RWAK2-32) memorija za desktop 43.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.499 RSD (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB kit) 6400MT/s Fury Beast White XMP (KF564C32BWK2-64) memorija za desktop 43.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.499 RSD (0) Kingston DDR5 32GB (2x16GB kit) 8000MT/s Fury Renegade Silver/Black XMP (KF580C38RSK2-32) memorija za desktop 42.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.499 RSD (0) Kingston DDR5 32GB (2x16GB kit) 7600MT/s Fury Renegade Silver/Black XMP (KF576C38RSK2-32 FURY) memorija za desktop 37.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB (2x16GB kit) 6800MT/s Fury Beast White RGB XMP (KF568C34BWAK2-32) memorija za desktop 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6800MT/s Fury Beast Black RGB XMP (KF568C34BBAK2-32) memorija za desktop 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) Kingston DDR5 48GB 6000MT/s Fury Renegade Silver/Black RGB XMP (KF560C32RSA-48) memorija za desktop 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB (2x16GB kit) 6800MT/s Fury Beast Black EXPO (KF568C34BBEK2-32) memorija za desktop 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB (2x16GB kit) 6800MT/s Fury Beast Black XMP (KF568C34BBK2-32) memorija za desktop 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) Kingston DDR5 48GB 6000MT/s Fury Renegade Silver/Black XMP (KF560C32RS-48) memorija za desktop 27.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (0) Kingston DDR4 32GB (2x16GB kit) 4600MT/s Fury Renegade Black XMP (KF446C19RB12K2/32) memorija za desktop 26.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Renegade Silver/White XMP (KF564C32BWEA-32) memorija za desktop 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast White RGB XMP (KF564C32BWA-32) memorija za desktop 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast Black RGB EXPO (KF564C32BBEA-32) memorija za desktop 22.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.499 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast Black RGB XMP (KF564C32BBA-32) memorija za desktop 22.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.499 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Renegade Silver/Black XMP (KF564C32RS-32) memorija za desktop 22.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.499 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast Black EXPO (KF564C32BBE-32) memorija za desktop 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast Black XMP (KF564C32BB-32) memorija za desktop 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast White EXPO (KF564C32BWE-32) memorija za desktop 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast White XMP (KF564C32BW-32) memorija za desktop 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 5200MHz KVR52U42BD8-32 memorija za desktop 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 8000MT/s Fury Renegade Silver/White RGB XMP (KF580C38RS-16) memorija za desktop 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 7600MT/s Fury Renegade Silver/White RGB XMP (KF576C38RWA-16) memorija za desktop 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6000MT/s Fury Beast White XMP (KF560C30BW-32) memorija za desktop 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6000MT/s Fury Beast White EXPO (KF560C30BWE-32) memorija za desktop 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6000MT/s Fury Beast Black EXPO (KF560C30BBE-32) memorija za desktop 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 7600MT/s Fury Renegade Silver/Black XMP (KF576C38RS-16) memorija za desktop 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Kingston DDR4 16GB (2x8GB kit) 4600MT/s Fury Renegade RGB Black XMP (KF446C19RB2AK2/16) memorija za desktop 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast White RGB EXPO (KF568C34BWEA-16) memorija za desktop 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast Black RGB EXPO (KF568C34BBEA-16) memorija za desktop 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast Black RGB XMP (KF568C34BBA-16) memorija za desktop 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast White RGB XMP(KF568C34BWA-16) memorija za desktop 14.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.499 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast White XMP (KF568C34BW-16) memorija za desktop 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 3200MHz FURY Renegade RGB White (KF564C32RWA-16) memorija za desktop 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast White EXPO (KF568C34BWE-16) memorija za desktop 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast Black EXPO (KF568C34BBE-16)memorija za desktop 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast Black XMP (KF568C34BB-16) memorija za desktop 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6400MT/s Fury Renegade Silver/White XMP (KF564C32BWEA-16) memorija za desktop 12.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.499 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6400MT/s Fury Beast White RGB XMP (KF564C32BWA-16) memorija za desktop 12.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.499 RSD (0) Kingston DDR5 32GB 6400MT/s Fury Beast Black RGB EXPO (KF564C32BBEA-16) memorija za desktop 12.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.499 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6400MT/s Fury Beast Black RGB XMP (KF564C32BBA-16) memorija za desktop 12.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.499 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6400MT/s Fury Beast White XMP (KF564C32BW-16) memorija za desktop 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6400MT/s Fury Beast Black EXPO (KF564C32BBE-16) memorija za desktop 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (0) Kingston DDR4 16GB (2x8GB) 4000MT/s Fury Renegade RGB Black XMP (KF440C19RB2AK2/16) memorija za desktop 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (0) Kingston DDR5 16GB 6400MT/s Fury Beast White XMP (KF564C32BWE-16) memorija za desktop 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (0) Gigabyte GeForce RTX4080 SUPER AERO (GV-N408SAERO OC-16GD) grafička kartica 16GB GDDRX6 256bit 202.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 181.999 RSD (0) Gigabyte GP-P750GM modularno napajanje 750W 15.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.599 RSD (0) Asus Proart PA602 TG ARGB (90DC00J0-B09000) crno gejmersko kućište 31.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.499 RSD (0) CT 5800X (36037) gejmerski kompjuter AMD Ryzen 7 5800X 32GB 1TB SSD GeForce RTX4070 Super 800W 186.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 167.999 RSD (0) HP Z2 Mini G9 (5F0L1EA/P) kompjuter Intel 12-core i7 12700 32GB 1TB SSD Quadro T1000 Win 11 Pro 207.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 186.999 RSD (1) HP Z2 Mini G9 (86C27EA/P) kompjuter Intel Deca Core i5 13400 16GB 512GB SSD Quadro T1000 Win 11 Pro 172.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 154.999 RSD (0) Dell Vostro 3020 SF (DES12630) kompjuter Intel 16-cores i7 13700 8GB 512GB SSD Intel UHD Graphics Win11 Pro 154.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 138.999 RSD (0) Dell Vostro 3020 MT (DES12625) kompjuter Intel 16-cores i7 13700 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics Win11 Pro 153.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 137.999 RSD (0) Dell Vostro 3020 SF (DES12631) kompjuter Intel Deca Core i5 13400 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics Win11 Pro 135.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 121.999 RSD (0) Dell Vostro 3020 MT (DES12629) kompjuterIntel 16-cores i7 13700 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics 133.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 119.999 RSD (0) Dell OptiPlex 7010 SF (DES12907) kompjuter Intel Quad Core i3 13100 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics 116.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 104.999 RSD (0) Dell Vostro 3020 MT (DES12622) kompjuter Intel Deca Core i5 13400 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics Win11 Pro 115.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 103.999 RSD (0) HP Pro Tower 290 G9 (997W8ET) kompjuter Intel 12-cores i7 12700 16GB 512GB SSD Intel Uhd Graphics 99.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 89.999 RSD (0) Dell Vostro 3020 MT (DES12624) kompjuter Intel Quad Core i3 13100 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics Win11 Pro 99.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 89.999 RSD (0) HP Pro Tower 290 G9 (998B3ET) kompjuter Intel Hexa Core i5 12400 8GB 512GB SSD Intel UHD Graphics Win11 Pro 97.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 87.999 RSD (0) HP Pro SFF 290 G9 (997X9ET) kompjuter Intel Hexa Core i5 12400 8GB 512GB Intel UHD Graphics Win11 Pro 97.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 87.999 RSD (0) Dell Vostro 3020 MT (DES12621) kompjuter Intel Deca Core i5 13400 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics 94.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 84.999 RSD (0) HP Pro Mini 400 G9 (883Q1EA/P) kompjuter Intel 12-cores i7 12700T 16GB 512GB SSD Intel UHD Graphics 87.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 78.999 RSD (0) Dell OptiPlex 7010 (DES12804) kompjuter Intel Quad Core i3 13100T 8GB 256GB SSD Intel UHD Graphics 86.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 77.999 RSD (0) Dell Vostro 3020 MT (DES12623) kompjuter Intel Quad Core i3 13100 8GB 256GB SSD Intel UHd Graphics 76.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 68.999 RSD (0) Dell OptiPlex 7010 MT (DES12806) kompjuter Intel Quad Core i3 12100 4GB 512GB SSD Intel UHD Graphics DVD RW 69.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 62.999 RSD (0) HP 260 G9 (6B2W3EA/P) kompjuter Intel Hexa Core i3 1215U 8GB 512GB SSD Intel UHD Graphics+podloga za miša 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (1) HP 27-cr0011nh (9Z838EA) all in one Intel Deca Core i5 1335U 27" FHD 16GB 512GB Intel Iris Xe crni 125.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 112.999 RSD (0) HP 27-cr0010nh (9V454EA) all in one Intel Deca Core i5 1335U 27" FHD 16GB 512GB SSD Intel Iris Xe beli 123.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 110.999 RSD (0) HP 24-cr0026ny (9X3S4EA) all in one Intel Deca Core i5 1335U 23.8" 16GB 512GB SSD Intel Iris Xe crni 113.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 101.999 RSD (0) HP 27-cr0009ny (9X3S5EA) all in one 27" FHD AMD Ryzen 5 7520U 16GB 512GB SSD Radeon Graphics crni 103.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 92.999 RSD (0) HP 24-cr0013ny (9X3S1EA) all in one 23.8" FHD AMD Ryzen 5 7520U 8GB 512GB SSD Radeon Graphics beli 92.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 82.999 RSD (0) HP 24-cr0016nh (9X3S3EA) all in one Intel Octa Core i3 N300 23.8" 8GB 512GB SSD Intel UHD Graphics beli 84.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 75.999 RSD (0) HP 24-cr0015ny (9X3S2EA) all in one 23.8" FHD AMD Ryzen 3 7320U 8GB 512GB SSD Radeon Graphics beli 83.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 74.999 RSD (0) Intel NUC 10i5FNHN mini PC Intel Quad Core i5 10210U 16GB 512GB Intel UHD Graphics 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (0) Intel NUC 10i5FNHN2 mini PC Intel Quad Core i5 10210U Intel UHD Graphics 44.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.999 RSD (0) Asus NUC 11 Essential Kit NUC11ATKPE mini PC Intel Pentium Silver N6005 Intel UHD Graphics 38.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) Intel NUC 10i3FNKN2 mini PC Intel Core i3 10110U Intel UHD Graphics 38.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) Asustor AS1102TL NAS i server za skladištenje mini tower 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) Western Digital 6TB 3.5" SATA3 (WD6004FZWX) 7200rpm hard disk crni 29.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.199 RSD (0) Western Digital 6TB 3.5" SATA3 (WD60EFPX) 5400rpm Red Plus hard disk 26.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (0) Asus VZ24EHF IPS gejmerski monitor 23.8" 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Asus VZ27EHF IPS gejmerski monitor 27" 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) HP E24m G4 (40Z32AA) IPS Conferencing USB-C monitor 23.8" 58.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 52.599 RSD (0) Samsung ViewFinity LS27A800UNPXEN IPS monitor 27" 48.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 43.999 RSD (2) Aoc 24G2ZE/BK IPS GAMING monitor 23.8" 35.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.999 RSD (0) Samsung LS24C366EAUXEN VA zakrivljeni monitor 24" 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) AOC 27B3HA2 IPS monitor 27" 19.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.599 RSD (2) Logitech MX Keys (920-010933) Combo For Business Gen 2 Graphite US tastatura crna 42.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.199 RSD

Lepo očuvano Miloš Milošević: POMORSKI TRGOVCI, RATNICI I MECENE : STUDIJA O BOKI KOTORSKOJ XV-XIX STOLJEĆA Tvrd povez sa omotom, 25cm, 635strana, ilustrovano, izdavač: CID - Podgorica Darko ANTOVIĆ MILOŠ MILOŠEVIĆ, POMORSKI TRGOVCI, RATNICI I MECENE Studije o Boki Kotorskoj XV-XIX stoljeća, priredio Vlastimir Đokić, EQUILIBRIUM, Beograd-CID, Podgorica, 2003, 634 strane Miloš Milošević je istaknuti bokeljski naučni radnik - istoričar, arhivi- sta i romanista i svestrani umjetnik - pjesnik i muzičar. Rođen je 1920. godine u Splitu, u kome je njegov otac bio na službi. Porijeklom je od oba roditelja iz Dobrote pored Kotora u Boki Kotorskoj, porodica Milošević i Radoničić. U Splitu je završio osnovnu školu i dva razreda klasične gimnazije, a dalje školo- vanje nastavio na Cetinju i u Subotici, opet zavisno od toga gdje je njegov otac bio na službi. Prava je studirao u Subotici i Padovi, gdje je i doktorirao. Zavr- šio je filozofski fakultet, romansku grupu, u Beogradu 1948. godine. U svom životu imao je bogatu i raznovrsnu karijeru. Svoj radni vijek započeo je kao sudski pripravnik u Okružnom sudu u Kotoru. Pošto se upore- do sa školovanjem bavio muzikom, dalja zaposlenja su mu bila u raznim mu- zičkim ustanovama u Srbiji i Crnoj Gori: Radio Beograd, orkestar Vojvođan- ske opere u Novom Sadu, muzička škola u Kotoru. Po povratku u zavičaj 1953. godine prelazi u Istorijski arhiv u Kotoru u kome ostaje do penzionisa- nja 1985. godine. Specijalizaciju arhivistike je obavio u Parizu 1970. godine, a 1974. godine doktorirao je na filozofskom fakultetu u Zadru sa temom Boka Kotorska za vrijeme mletačke vladavine (1420-1797). Za vrijeme službovanja u Istorijskom arhivu u Kotoru stekao je sva arhivistička zvanja, a 1978. godine zvanje naučni savjetnik i od tada do svog penzionisanja 1985, je i direktor Isto- rijskog arhiva Kotor. Kao priznati naučni radnik, arhivista i teoretičar arhivistike, bio je, po- red ostalog, predsjednik Društva arhvskih radnika Crne Gore, predsjednik Sa- veza društava arhivskih radnika Jugoslavije, član Arhivskog saveta Jugoslavi- je, predstavnik Jugoslavije na međunarodnim kongresima arhivista u Briselu, Madridu, Moskvi, Vašingtonu, a 1980. godine u Londonu je izabran za pred- sjednika Sekcije profesionalnih arhivskih društava MAS pri UNESCO-u. Kao istoričar, učesnik je u radu Naučnog vijeća Istorijskog instituta u Podgorici, 504 Darko ANTOVIĆ član Kotorske sekcije Društva istoričara Crne Gore, Saveza organizacija za proučavanje i unapređenje pomorstva u Zadru, Naučnog društva za proučava- nje medicine, veterine i farmacije. Kao muzički pisac, član je Predsjedništva Saveza organizacija kompozitora i muzičkih pisaca Jugoslavije. Godine 1991. izabran je za Admirala Bokeljske mornarice, organizacije koja baštini tradicije najstarije pomorske bratovštine na ovim područjima. Miloš Milošević živi i radi u Dobroti pored Kotora. Prvi članak Miloša Miloševića iz pomorske prošlosti Boke Kotorske objavljen je u “Istorijskim zapisima” br. 1, Cetinje, 1953. Objavljivanjem knji- ge Pomorski trgovci, ratnici i mecene 2003. godine, možemo reći da se obilje- žava 50 godina plodnog naučnog rada dr Miloša Miloševića, a ova knjiga na određeni način takođe predstavlja i sublimat njegovog poluvjekovnog rada i prisustva u naučnoj javnosti. Knjiga Miloša Miloševića Pomorski trgovci, ratnici i mecene: Studije o Boki Kotorskoj XV - XIX stoljeća jedna je od brojnih objavljenih knjiga i ra- dova ovog autora o Boki Kotorskoj, njenoj pomorskoj privredi, književnoj i kulturnoj prošlosti. U ovoj knjizi je sa;injen je izbor iz brojnih tema ka kojima je bio usmjeren njegov naučno-istraživački opus. Mogli bismo reći da je to pokušaj da se na jednom mjestu objedini i naučnoj javnosti predstavi dio sve- stranog opusa razasutog u brojnim publikacijama. Knjiga je sastavljena od 27 studija o pomorstvu, pomorskoj privredi, pomorskim porodicama, društve- nom životu i kulturi uopšte, književnosti i likovnoj umjetnosti Boke Kotorske XV - XIX stoljeća koje su prethodno objavljene u “Pomorskom Zborniku”, “Godišnjaku Pomorskog muzeja u Kotoru”, “Istorijskim zapisima”, “Boki” - Herceg-Novi, “Prilozima povijesti umjetnosti u Dalmaciji”, “Arhivistu”, kao i na naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Knjiga je, u skladu sa ovako raznovrsnom tematskom orjentacijom dr Miloševića u toku cijelog njegovog naučnog rada, podijeljena na četiri cjeline - četiri bloka: Pomorstvo - izvor života na kamenu, Oblici života, Stilovi i stva- raoci i Knjige i dokumenti. Unutar svake cjeline nalazi se više naučnih studija i rasprava. Knjiga je obogaćena sa preko 80 ilustracija, a na kraju je data iscrp- na biografija autora iz pera priređivača knjige Vlastimira Đokića (str. 579- 583), njegova bibliografija sa 220 bibliografskih jedinica takođe urađena od strane priređivača knjige Vlastimira Đokića (str. 584-596) i indeks imena, predmeta i pojmova (str. 597-631). Prva cjelina Pomorstvo - izvor života na kamenu (str.11-132) sadrži če- tiri priloga iz pomorske prošlosti Boke Kotorske. Studija “Neki aspekti pomorske privrede Boke Kotorske u doba mletač- ke vladavine” (str.11-70) zaokružen je naučni rad koji direktnim uvidom u građu iz kotorskog arhiva, prati razvojne elemente pomorstva Boke kroz sko- ro četiri vijeka mletačke vladavine, razdvajajući i prateći tri etape: pripremno Miloš Milošević, Pomorski trgovci, ratnici i ... 505 doba tokom XV i XVI vijeka, zatim razdoblje XVII vijeka u kojem Perast sti- če samostalnost i preuzima prvenstvo u pomorskoj trgovini i najzad, XVIII vijek kada uspon pomorske privrede zahvata i druga mjesta u Boki. Drugi rad pod nazivom “Razvoj pomorske privrede u hercegnovskom kraju u prvoj polovini XVIII vijeka (str. 71-94) predstavlja specifičnosti u raz- vojnim etapama pomorstva područja Herceg-Novog. Uspon hercegnovskog pomorstva toga vremena zasnovan je prvenstveno na kapitalu doseljenika, pri- je svega hajduka naseljavanih na tom području usko vezano sa ranijim organi- zovanim hajdučkim akcijama i borbama oko istjerivanja Turaka iz Herceg-No- vog 1687. godine, kao i sa širokim migracionim strujama koje su bile, prije svega, posljedica Morejskog rata. Među pomorcima navodi vrlo istaknute haj- dučke ličnosti. Autor iznosi niz vrijednih podataka o djelovanju tamošnjih porodica i istaknutih pojedinaca kao i niz vrijednih podataka o pravcima plo- vidbe njihove pomorske trgovačke flote, vrstama brodova i strukturi prevože- nih i izvoženih proizvoda. “Profesionalno formiranje pomoraca u Boki Kotorskoj tokom XVII i XVIII stoljeća” (str. 95-108) osvjetljava slike o praktičnom životu na moru toga vremena. Najpotpunija arhivska građa o profesionalnom formiranju po- moraca, a i najbrojnije vijesti o praktičnim i teorijskim problemima života mornara vezane su za Perast, jer se on ističe i brojem pomoraca i brodova, kao i ekonomskom i ratničkom aktivnošću. Autor slika širi društveni i kulturni mi- lje u kome se razvijala pomorska privreda Boke. Posebnu pažnju posvećuje dvijema ličnostima iz peraške pomorske prošlosti: pomorskom pedagogu kap. Marku Martinoviću i admiralu ruske carske flote Matiji Zmajeviću. Dramatična pohara Perasta, tadašnjeg najbogatijeg pomorskog naselja u Boki 1624. godine, tema su rada “Pohara Perasta (1624) i organizacija sje- vernoafričke piraterije” (str. 109-132). Na osnovu građe iz Državnog arhiva u Veneciji kao i izvještaja mletačkog dragomana iz 1625. godine objavljen 1937. godine u knjizi Alberta Sacerdotija, prikazuje djelovanje afričkih gusa- ra, kao i posljedice te pohare odnosno ulogu Herceg-Novog tada jednog od značajnih turskih uporišta koji su ostvarivali saradnju sa piratima. Autor je objavio i narodnu pjesmu o ovom događaju sačuvanu u rukopisnoj zbirci pje- sama Nikole Mazarovića u kojoj je sačuvano pamćenje na ovu poharu, na sa- radnju pirata sa novskim Turcima, kao i podaci o broju zarobljenih i njihovoj daljoj sudbini. Pjesma završava željom za osvetom piratima i istjerivanjem Turaka iz Herceg-Novoga. Druga tematska cjelina Oblici života (str. 135-358) sadrži jedanaest pri- loga u kojima se obradjuje problematika iz privredne, crkvene, društvene, zdravstvene istorije Boke od XIII do XIX vijeka. “Prilozi za istoriju zanata u Kotoru” (str. 135-158) tretiraju pitanje i raz- voj kotorskih pomorskih i zanatskih bratovština sa svim svojim zanimljivim 506 Darko ANTOVIĆ specifičnostima ovog kraja bez obzira što potiču iz mletačkog uzora. Predsta- vljene su bratovštine obućara, kožara, krojača, pomoraca, njihov istorijski razvoj, unutrašnje ustrojstvo i njihova uloga u društvenom i privrednom živo- tu Kotora. Rad “Bokeljska mornarica” (str.159-181) osvjetljava jednu od najstari- jih kotorskih i bokeljskih bratovština pomoraca, njen statut iz 1463. godine, ustrojstvo, a posebno kolo Bokeljske mornarice, njegove rijetke i neobične fi- gure. One u sebi nose drevnu simboliku koju autor posebno tumači sa skicom figura, tekstom pjesme koju je napisao Pavo Kamenarević krajem XIX vijeka i notama melodije na koju se kolo igra. Jedna od najstarijih bratovština Kotora osnovana daleke 1350. godine je opisana u radu “Bratovština sv. Duha u Kotoru, i njeni članovi pomorci (XIV-XVI st.)” (str. 182-195). Iako religiozna ona je imala određenog značaja sa gledišta privredne i pomorske istorije Boke, posebno ako vidimo koliki je broj članova sa navedenim zanimanjem pomorca. Knjige kotorskih notara su bile izvanredan izvor za rad “Primjeri života porodice u Kotoru prve polovine XV stoljeća” (str.196-203) u kojima autor posebno oslikava položaj žene, kulturu svakodnevnice, materijalni status i standard kotorskih porodica u doba razvijenog srednjeg vijeka. “Vojne organizacije u Boki kotorskoj za vrijeme mletačke vladavine” (str. 204-228) iznose u prvi plan vojni aspekt mletačke vladavine sa pregle- dom tvrđava od Herceg-Novog do Bara, njihovih vojnih posada, kao i mletač- ko djelovanje na odbrani svojih pozicija pred turskim osvajanjima. Rad “Naselja, kultura stanovanja, društveni život i običaji Boke Kotor- ske za vrijeme mletačke vladavine” (str. 229-247) obrađuje tipove bokeljskih naselja, urbanističke specifičnosti, opisuje starinske enterijere istaknutih bo- keljskih kuća, kulturni život, nošnje i gradsko odijevanje kao i strane uticaje, običaje u gradu i na selu, kao i reakcije mletačkih vlasti na zatečena događanja i mjere da se neka pretjerivanja ograniče. “Zdravstvena kultura Boke Kotorske za vrijeme mletačke vladavine” (str. 248-261) tretira uticaj mletačke državne politike na organizaciju zdrav- stva i zdravstvene službe na području Boke sa ulogom magistrata za zdrav- stvo, zdravstvenih kolegija i lazareta. Tretira se pitanje statutarnih odredbi, organizovanje prvih bolnica, organizacija službe za vrijeme epidemija kuge, kao i pomeni i djelovanje ljekara, apotekara i nadriljekara. U radu “Grbaljske bune XV stoljeća, od revolta protiv zemljoposjedni- ka do predaje Turcima” (str. 262-290) autor osvjetljava događanja vezana za jasno formiranu seosku autonomiju Grblja, njeno unutrašnje ustrojstvo, njene privilegije, vlasničke odnose, sukobe sa kotorskom vlastelom i najzad podvr- gavanje turskoj vlasti krajem XV vijeka. Svakako uočava se da grbaljske bune spadaju među najznačajnije događaje u primorskim komunama XV vijeka sa Miloš Milošević, Pomorski trgovci, ratnici i ... 507 ukupnim trajanjem od preko četvrt vijeka. Izazivale su oštru klasnu polarizaci- ju stanovnika, krvave borbe i razaranja, vanjske borbe i represije, a dokumen- ta koje autor objavljuje otkrivaju tragove žive riječi i autentična shvatanja po- bunjenih Grbljana. Bokeljski kraj je u istoriji zapamćen i kao često trusno područje. Rad “Zemljotresi u Kotoru i okolini kroz svjedočanstva arhiva” (str. 291-312) izno- si na svjetlo dana izvorna svjedočenja o zemljotresima iz 1563, 1608, 1612, 1667, 1711, 1746. godine. Ovdje se ukazuje na posljedice tih katastrofa za ur- banistički razvoj i graditeljske promjene u gradu Kotoru sa posebno interesant- nom temom vezanom za stradanje arhivske građe i razmišljanja u prošlim vremenima o varijantama bolje zaštite arhivalija. Rad “Vicko Bujović” (str. 313-346) govori o peraškom kapetanu i ratni- ku Vicku Bujoviću (1660-1709) jednom od najistaknutijih peraških ličnosti svog doba koji je uglavnom pominjan samo kao sporedna ličnost u sudbinama poznatih savremenika. Na osnovu obimne arhivske građe autor otkriva Bujovi- ćev životni put, zasluge za mletačke vlasti, razna junaštva, krupne trgovačke poduhvate i velike skandale, sukobe s drugim peraškim porodicama, i okolno- sti njegovog ubistva sa posljedicama po nekoliko domaćih savremenika. Spis pod naslovom “Ragionamenti sopra le usanze di Dobrota”, rukopis nepoznatog autora iz 1833. godine je glavni izvor za rad “Ekonomski faktor u običajima Dobrote s početka XIX stoljeća” (str. 347-358). Ovdje se autor usmjerava na političke i privredne prilike u ovom poznatom i tada razvijenom bokeljskom pomorskom mjestu. Težište je na istraživanjima istorijskih proce- sa u Dobroti koji utiču na početak opadanja i dobrotskog ali i bokeljskog po- morstva. On navodi mjesne običaje i kritiku tih običaja od strane nepoznatog autora kao i razmjere ozbiljnog ekonomskog tereta sprovođenja tih običaja što je jedan od bitnih faktora određivanja uslova u životu same Dobrote tog vreme- na. Stilovi i stvaraoci (str. 361-461) naziv je treće cjeline. Ona sadrži šest radova iz kulturne prošlosti Boke Kotorske. “Kotorska katedrala” (str. 361-384) veliko djelo romaničke arhitekture, romanička bazilika sv. Tripuna iz 1166. godine, promjene na njoj nastale to- kom vjekova, zvonici, triem, apside, trifora, unutrašnjost, stupovi i pilastri, vrata, ciborij XIV vijeka i ostala plastika, kao i freske su tema ovog rada, naj- značajnije katedralne crkve Kotora. O srednjevjekovnom kotorskom zlatarstvu i istaknutim majstorima ob- rade plemenitih metala, poznatim širom Boke Kotorske, Dalmacije i šire, go- vori rad “Tragovi prve srebrne pale kotorske katedrale iz XIV stoljeća” (str. 388-397). U selu Bogdašići iznad Tivta nalazi se sada katolička crkva sv. Petra sa dva rana, veoma dragocjena natpisa. To je tema rada “Sukcesija sakralnih obje- 508 Darko ANTOVIĆ kata na istoj građevini u Boki Kotorskoj - primjer Bogdašića” (str. 398-411). Autor uočava istorijski značajan i zanimljiv susret dvije hrišćanske konfesije (katoličke i pravoslavne) istog utemeljitelja, čiji su natpisi latinicom i ćirili- com ovdje sačuvani. Rad “Neke stilske odlike baroka u Boki Kotorskoj” (str. 412-430) pred- stavlja pregledan osvrt na barokna obilježja i ostatke u Boki, predstavljene kroz arhitektonske primjere u Kotoru, Perastu i Dobroti, slikarski opus Tripa Kokolje, vajarstvo kroz rad mletačkog vajara Frančeska Kabjanke, melodram- ski opus mletačkog kanonika, porjeklom iz Budve, Krsta Ivanovića, kao i pje- sničko djelovanje pjesnika Ivana Krušale, Andrije Zmajevića, Krsta Mazarovi- ća i pjesničko i dramsko stvaralaštvo Ivana Antuna Nenadića. Istraživanje izvora, prije svega kotorskih i peraških, povodom tristago- dišnjice rođenja dovelo je do rada “Tripo Kokolja (Perast, 1661-1713)” (str. 431-454). Rad iznosi genezu slikarskih ostvarenja Tripa Kokolje na otočiću Gospa od Škrpjela kraj Perasta i uticaj spisa “Crkveni ljetopis” njegovog me- cene barskog nadbiskupa Andrije Zmajevića. “Frncesco Cabianca u Kotoru” (str. 455-471) je rad koji je zasnovan na iščitavanju i izučavanju izvornih dokumenata iz Istorijskog arhiva u Kotoru, i drugih Kotorskih arhiva, prije svega Biskupskog arhiva u Kotoru i otkriva nam veoma važne elemente značajne za shvatanje rada Kabjanke u Kotoru, ali i za shvatanje ukupne likovno-umjetničke baštine Kotora toga vremena. Četvrta cjelina Knjige i dokumenti (str. 475-574) sadrži šest priloga po- svećenih istoriji štamparstva, arhivistici i istoriografiji. Posebno se ističu pita- nja ranog štamparstva, primjeri specifičnih bokeljskih arhiva na srebru, platnu i kamenu, pitanje inkunabula i postinkunabula, i u samoj završnici kao teoreti- čar arhivistike i mudri promatrač prilika u našoj istoriografiji i arheologiji na- vodi elemente budućnosti ovih naučnih grana. Rad “Specifični arhivi Boke u srebru, platnu i kamenu” (str. 475-485) je jedan atipičan arhivistički rad. U njemu se autor osvrće na umjetnička i zanat- ska djela, zavjetne predmete, muzejske eksponate, epigrafske natpise i drugo, koji su često i jedini izvor za proučavanje istorijskih zbivanja. Ovdje je autor na praktičnim primjerima povezao klasični pisani dokument na koži i papiru sa arhivskim podacima urezanim na srebrnim votivnim pločicama koje se ču- vaju na Gospi od Škrpjela, ili upisanim u votivnim platnima i uklesanim na kamenu nadgrobnih ili javno postavljenih ploča, a prikazuju neki istorijski do- gađaj. Rad predstavlja jedinstven stručni, ali i umjetnički pristup. U sledećem radu “Inkunabule i postinkunabule biblioteke Kotorske bi- skupije” (str. 486-514) prateći sudbinu knjige koja neumitno prati sudbinu čo- vjeka, autor iznosi kataloški pregled i opis, nažalost, svega dvadesetak inkuna- bula sačuvanih poslije skoro petnaest vjekova života. Sačuvane su od izgleda najvećeg neprijatelja knjige u prošlosti - požara. Pod pojmom biblioteke Ko- Miloš Milošević, Pomorski trgovci, ratnici i ... 509 torske biskupije uzima u obzir ne samo biblioteku Biskupije, već i sve značaj- nije knjige crkava sa teritorije Kotorske biskupije uz Franjevačku biblioteku koja je sasvim autonomna. Rad “Neki plodovi istraživanja starog štamparstva - povodom proslave petstogodišnjice, 1494-1994” (str. 515-528) u kratkim crtama tretira rezultate istraživanja un arhivima Kotora, Vatikana, Venecije i dr. posvećenih radu štam- para sa naših područja: Andrije Paltašića, monaha Makarija, Božidara i Vicka Vukovića. “O ujedinjenju Crne Gore i Boke Kotorske 1813/1814” (str. 529-539) je naučna studija o izdanju Istorijskog instituta Crne Gore i Državnog arhiva Cr- ne Gore-Istorijskog arhiva Kotor (1998) zbirke dokumenata o dramatičnim završnim godinama francuske vladavine u Boki (1807-1814). Ovo je vrijeme kada su odlučujući međunarodni faktori trebali da pokrenu rješavanje pitanja podjele posjeda ugašene Mletačke Republike, a i posjeda poražene Napoleono- ve Francuske. Sa arhivističkog stanovišta središnji rad zbirke je rad tzv. “Pri- vremene vladavine Crne Gore i Boke Kotorske pod protektoratom Rusije, Austrije i Engleske”. Značajna je analiza zaključaka Dobrotske skupštine i ugovora o ujedinjenju Crne Gore i Boke potpisan 29. oktobra 1813. godine. Tipičan arhivistički rad je onaj pod naslovom “Naučnoobavještajna sredstva i naučna djelatnost arhiva” (str. 540-569). Ovdje autor tretira veoma osjetljivu i ozbiljnu temu: odnos struke i nauke, jer se u praksi pokazivalo da su neki teoretičari bili protiv svakog rada arhivista koji bi prevazilazio stručne potrebe same ustanove. U radu autor obrazlaže i pronalazi pravu mjeru u pomi- renju potreba ustanove i širih i realnih potreba nauke. On to radi uklapajući i praktičnu i teoretsku stranu problema u odrednice svjetske arhivistike. Zaključna studija “Perspektive razvoja istorijografije i arheologije” (str. 570-574) na sebi svojstven eseistički, slobodniji i duhovit način tretira podu- darnosti između retrospektive i perspektive. Autor pokušava da potraži odgo- vore o mogućnostima i pravcima nauke u svjetlu dramatičnih trenutaka kod nas, ali i u svijetu, uz potrebe novih načina mišljenja i ponašanja kod mladih istraživača, sugerišući pisanje naučnih knjiga uz izbjegavanje “slatkaste mon- taže pobjednika”. Tokom protekle 2003. godine održane su četri promocije ove knjige: u Beogradu, Kotoru, Herceg-Novom i u Zagrebu. Prva promocija održana je 14. maja 2003. godine u Maloj sali Kolarče- ve zadužbine u Beogradu. Ovo radi toga jer je iz Beograda gospodin Vlastimir Đokić, priređivač knjige i direktor izdavačke kuće “Equilibrium”, koja je u saradnji sa izdavačkom kućom “CID” iz Podgorice izdala knjigu. Na ovoj pro- mociji o knjizi su govorili gospoda Vladimir Brguljan, Vlastimir Đokić, Du- šan I. Sindik, akademik Miroslav Pantić, dr Milka Čanak Medić, g-đa Olga B. Giler i sam autor. 510 Darko ANTOVIĆ Druga promocija održana je u Kotoru 14. maja 2003. u crkvi sv. Duha, koncertnoj dvorani muzičke škole u Kotoru. Na ovoj promociji u Kotoru govo- rili su g-din Vlastimir Đokić iz Beograda, i iz Kotora prof. dr Borislav Ivoše- vić, dr Milenko M. Pasinović, prof. dr Rajko Vujičić, mr Vesna Vičević i autor. Treća promocija je održana na Sajmu knjiga u Herceg-Novom u okviru manifestacije “Trg knjige” 28. jula 2003. godine na kojoj su govorili prof. dr Rajko Vujičić, dr Milenko M. Pasinović i sam autor. Četvrta promocija ove knjige održana je u Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu 24. septembra 2003. godine u okviru manifestacije “Tjedan Hrvata iz Crne Gore” (Zagreb, 22-28. septembra 2003.). Na promociji su o knjizi go- vorili akademik Tonko Marojević, dr Josip Đurović, prof. dr Stijepo Obad, dr Josip Kolanović kao i sam autor. Pored značaja koji ima izlazak ove knjige povodom pedeset godina na- učno-istraživačkog rada i objavljivanja, kao i prisustva u naučnoj i kulturnoj javnosti, opšti je zaključak da su istraživanja doktora Miloša Miloševića dubo- ko utemeljena na arhivskim izvorima pri čemu je potrebno posebno istaći da kod njega u iznošenju činjenica na svjetlost dana sve ima svoju pravu vrijed- nost, i ništa se ne precjenjuje niti podcjenjuje. On je izabrao da bude posrednik između prošlosti i sadašnjosti, slikar kolektivne sudbine ljudi na obalama ovog malog zaliva, odnosno svega onoga što karakteriše Mediteran i Balkan, naš zajednički svijet kome pripadamo, a u stvari zajedničko i univerzalno sud- binama brojnih generacija. To bi bila u stvari prava ocjena rezultata njegovog pet decenijskog stvaralačkog napora. Knjiga Pomorski trgovci, ratnici i mece- ne: studije o Boki Kotorskoj XV do XIX stoljeća je veoma vrijedan izdavački poduhvat i nezaobilazan izvor, kako za naučne krugove, tako i za sve one čita- oce zainteresovane za prošlost Boke Kotorske.

BIBLIOTEKA SVAKODNEVNI ŽIVOT 1-5 1. JEANNINE AUBOYER - INDIJA DO VIII STOLJEĆA 2. GEORGES CONTENEAU - BABILON I ASIRIJA 3. PIERRE MONTET - EGIPAT U DOBA RAMZESA 4. ROBERT FLACELIERE - GRČKA U DOBA PERIKLA 5. JEROME CARCOPINO - RIM U RAZDOBLJU NAJVIŠEG USPONA CARSTVA Izdavač - Naprijed, Zagreb Godina - 1978-1981 396 + 278 + 316 + 310 + strana 21 cm Edicija - Biblioteka Svakodnevni život Povez - Tvrd JEANNINE AUBOYER - INDIJA DO VIII STOLJEĆA Prevod - Milivoj Mezulić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor PRIKAZ INDIJE GEOGRAFSKI I HISTORIJSKI OKVIR DRUŠTVENA STRUKTURA I NJEZINA NAČELA Brahmani - Plemići-ratnici - Vajšije Klasa slugu Ljudi »izvan kaste« - `Mješanci` Robovi POLITIČKA I UPRAVNA STRUKTURA Država i kralj - Upravna organizacija kraljevstva - Ministri i službenici - Zakoni i pravosuđe zločinstva i kazne EKONOMSKI ŽIVOT Ratarstvo i stočarstvo Trgovina Ceste i karavane - Plovidba morem i luke - Proizvodnja izvoz uvoz - Obrtnici - Lov i ribolov Udruženja (korporacije) Državni prihodi i monopoli Novac nadnice i troškovi života INDIVIDUALNI I KOLEKTIVNI ŽIVOT OKVIR SVAKIDAŠNJEG ŽIVOTA Glavni grad gradovi i sela Obredi vezani uz gradnju Stanovanje i pokućstvo Obredne zgrade i sveta mjesta VAŽNOST RELIGIJE U SVAKIDAŠNJEM ŽIVOTU Obredi vezani uz godišnja doba i svetkovine Narodni kultovi vračanja i praznovjerja POJEDINAC I OBITELJ Trudnoća i porođaj; prve godine djetinjstva Brahmansko posvećenje Učenikov život i obuka - Zaruke i brak Obiteljski život gledan s raznih strana pravila njegova ceremonijala Obredi i običaji; svakidašnji i obiteljski život - Životne brige: dugovi bolesti - Smrt i pogrebne svečanosti - Udovištvo sâti - Baština Baština i pravo nasljedovanja ŽIVOT REDOVNIKA I ASKETA Dvije posljednje `etape` života - Budistički laici i redovnici samostani Džaine ŽIVOT KRALJEVA I ARISTOKRACIJE ŽIVOT GRAĐANA I OTMJENOG SVIJETA Kako je protjecao dan otmjenog mladića - Ljubav milosnice i nepodopštine - Igre - Dvorska umjetnost javne priredbešportska natjecanja i zabave ŽIVOT KRALJEVA I OKVIR TOGA ŽIVOTA. Kraljevska palača i njezini stanovnici - Život u kraljevom gineceju - Kraljev dan JAVNI ŽIVOT KRALJEV I DRŽAVNE SVEČANOSTI Posvećenje - Pratnje povorke i hodočašća Rat i pobjeda - Svečani i carski obredi Zaključak Bibliografija `Naslov ove knjige mogao bi zavesti čitatelja, te bi on mogao pomisliti da se ovdje govori o svakidašnjem životu današnje, suvremene Indije. Autorica ovog djela, međutim, zalazi u život drevne Indije, u onaj još prije pojave Buddhe u 6. stoljeću prije n. e., pa zbivanja u Indiji, njezinu društvenu strukturu i njezinu civilizaciju (jednu od najstarijih na Zemlji) prati sve do 8. stoljeća naše ere. Ono što nazivamo indijskom civilizacijom po mnogočemu odskače od drugih tipova civilizacija, ona je mnogostrana, bogata i raskošna po svojim začuđujućim sadržajima materijalne proizvodnje i duhovnog stvaralaštva. Ova knjiga iz NAPRIJEDOVE serije `Svakodnevni život` nije nikakvo akademski učeno djelo. Ona je napisana za najširi krug onih koji traže istinski doživljaj i vjerodostojnu informaciju. O Indiji, kao uostalom o Babilonu i Asiriji, Egiptu, Grčkoj, Rimu, Kini, južnoameričkim kulturama, prosječno naobražen čovjek ima katkad i obilje vizualnih predodžbi: o djelima umjetnosti, graditeljstva, čak i o gradovima, ali teško ili nikako može zamisliti život tih gradova, život oko ljudskih nastamba, rad, ili makar i jednu potpuniju sliku iz svakidašnjice, jer nema za to dovoljno podataka. A ti podaci postoje, autentični i živi, u samim tim djelima umjetnosti, pa i u drugim zapisima, i ovo djelo bavi se upravo njima, bira ih, izvlači iz zaborava, i pomoću njih rekonstruira sliku svakodnevnog života. Jer makar o kojoj pojavi indijske civilizacije autorica govori, ona uvijek govori iz aspekta svakidašnjeg života: što je radio i stvarao indijski čovjek, kako je proživljavao svoj život, u što je vjerovao, i od čega je trpio, i čemu se radovao. Potanko su prikazane kaste, život mogućnika usred bajoslovnog istočnjačkog sjaja, život u velikim gradovima, vreva na ulicama, sjajne povorke svečanosti; majstorske radionice i njihovi proizvodi, živ trgovinski promet, prevoženje robe brodovima i karavanama; indijska obitelj, materijalna podloga i vjerska i etička načela na kojima se temelji; obredi u hramovima i život brahmanskih redovnika u samostanima; bogatstvo materijalne civilizacije izraženo ili u filigranski izrađenom svagdašnjem priboru, ili u grandioznim hramovima isklesanim u spiljama; običaji i misteriozni rituali posvećeni mrtvima; mitološki svijet kojim se opajala mašta Indijaca, dobroćudna i zloćudna božanstva, fantastika, koja je Indijcu značila zbiljski svijet - to je, ukratko, sadržaj ove knjige, koja nam živo, i pozivajući se na vrela, priča o civilizaciji koja se razvila na prostranom indijskom potkontinentu. Premda knjiga zahvaća starije razdoblje indijske povijesti, ona nije pogled u nestalu prošlost - indijska je tradicija žilava, pa su se glavne crte te drevne civilizacije održale do danas, zato je ova knjiga baš danas aktualna, jer bez poznavanja indijske tradicije nećemo moći shvatiti ni suvremenu Indiju.` 2. GEORGES CONTENEAU - BABILON I ASIRIJA Prevod - Tatjana Domiter Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor OPĆI POJMOVI Zemlja - Stanovništvo - Jezik - Povijest Mezopotamije od 700. do 500. prije n. e. - Kronologija - Društveni slojevi - Obitelj dom - Slobodnjak i brak - Rob - Prodaja roba - Roblje u svetištima - Otkupljivanje robova - Obitavalište - Kuća - Upotreba gline - Krovište i gornji kat - Unutarnje dekoracije - Pokućstvo - Rasvjeta i grijanje - Plan grada - Babilon - Velika zdanja- Merkes - Eufrat i eufratski most - Gradski vodovod - Gradski bedemi - Gradska vrata - Mezopotamsko selo- Kanali - Natapanje i plodnost - Riječna plovidba - Gufe i keleci - Ribolov - Vrtovi - MerodakBaladanov vrt - Perad - Obrada polja- Žitarice - Motika i plug - Vršidba - Prodaja i posudba žita - Stoka- Magarac - Divlji magarac i konj - Goveda - Ovce- Koze- Proizvodnja mlijeka - Deva - Pastiri i psi - Prodaja stoke -Divlje životinje- Lov - Cestovni prijevoz - Karavana - Svakodnevni život - Dobro jutro - Umivanje- Češljanje- Brijanje - Sapun - Brijač - Muška odjeća - Ženska moda - Pečat - Jelo i kruh - Piće- Pivo i vino od palme -Vino - Povrće- Riba- MesoSkakavci - Sirevi- Slatkiši- Voće - Posude - Jaka pića - Rad i trgovina - Odnosi prodavača i kupca - Odgovornost - Organizacija rada u Kapadokiji - Ciljevi trgovine - Organiziranje karavana - Trgovina u Nuzi - Tvrtka Murašu iz Nipura - Nadnica - Pogodba o usluzi - Nadglednici - Životni troškovi - Mjere i utezi - Osnovica naturalne razmjene - Vrijednost namirnica - Bakar i bronca - Željezo zlato i srebro - Lijevanje kipova - Vaze i nakit - Lončar - Košarač - Trgovac tkaninama - Slastičar - Pripovjedač pjesama KRALJ I DRŽAVA Kraljevski dvor - Palača u Khorsabadu - Iskapanja - Tlocrt palače - Sporedne palače - Babilonski vrtovi i `viseći vrtovi` - Ukrašavanje palače- Bareljefi - Pokrajinski dvorci - Monarhička ideja - Ustoličenje kralja - Kralj po božjoj odredbi - Asirski kralj nije bog - Imenovanje nasljednika - Krunidba - Svjetovni dan kralja- Odijevanje - Nakit i oružje - Kraljevska kola - Kraljevsko pokućstvo -Bjelokost -Razonoda- Banketi- Glazba- Ples - Lov - Kraljeva svita - Ponašanje vlasti- Diplomacija -Primanje donosilaca danka - Danak u libanonskoj cedrovini - Rat - Po božjoj zapovijedi - Vojska - Pioniri i artiljerci - Vojnički logor Ratni plijen - Osma Sargonova vojna - Pljačka Musasira - Elamski rat i pljačka Suze - Ratna mornarica MEZOPOTAMSKA MISAO Opći pojmovi - `Doktrina imena` Način govora kod vračanja - Glas- Vlastita imena Moć pisma crteža kipova pjesama i plesa - Potreba za skrivanjem pravog imena - Moć brojeva - Igre riječi i pisma - Zagonetke - `Mardukova odjeća` - kralj Ktka - Simbolika kod Asiraca ZNANJE Pismo- Obrazovanje pisara - Razvoj pisma - Od piktografskog pisma do slogova - Dešifriranje - Kriptografsko pismo - Asurbanipalova biblioteka - Asirska i babilonska književnost - Vjerska književnost Poema o stvaranju svijeta - Mitovi o Zuu i zmaju Labbu - Poema nazvana izgon iz raja - Legenda o Ninurti - Uspon Ištare - Kraljevstvo pakla - Ištarin silazak u pakao - Opći potop - Ep o Gilgamešu - Gilgameš u umjetnosti - Mit o Adapi i Etani - Odgojne priče Patnikpravednik Babilonska mudrost - Lirske pjesme Himne - Basne - Historiografija - Stil i historijska vrijednost - Privatno dopisivanje i kraljeva korespondencija - Znanosti predmet otkrivenja - Misterijska udruženja - Matematika - Zbirke matematičkih zadataka - Zemljopis Kartografija - Kalendar- Astronomija - Tabele zvijezda stajačica - Prirodne znanosti Botanika- Zoologija- Mineralogija - Kemija - Pristup umjetnosti - Statue - Bareljef - Perspektiva - Prikaz konja u trku VJERSKI ŽIVOT Dokumentacija - Nedostatak jedinstva i suprotnosti mezopotamske vjere - Reforma prve babilonski dinastije - Prvobitna naturistička religija i njezin razvoj - Popis bogova- Prvo trojstvo: Anu Enlil i Ea - Drugo trojstvo: Sin Šamaš Ištar - Bogovi Inurta Nusku Nergal Adad i Tamuz - Dobri i zli duhovi - Prikazivanje božanstva - Oznake i simboli bogova - Brojevi nebeska tijela i bogovi - Statue bogova - Pokušaj sinkretizma - Čovjek »sin svojega boga« - Nastanak mistike - Moralna vrijednost bogova - Božja moć- Sudbina - Grijeh- Ispovijed - Sumnja - Svetišta - Mardukov hram u Babilonu - Zigurat - Svećenstvo Kralj veliki svećenik - Tumači znamenja- Pjevači - Izgonitelji zlih duhova - Niže svećenstvo i posluga hrama - Krađa i nasilje u svetištima - Služba božja - Vjerski blagdani - Predskazivanje sudbine i njezina opravdanost - Bogovi proricanja i svećenici - Razni načini predskazivanja budućnosti- Snovi - Gatanje iz jetre - Astrologija - Tumačenje znakova koji se javljaju prilikom rođenja i slučajnih susreta - Magija i njezino porijeklo - Bogovi magije svećenici i njihova tehnika - Mogućnosti babilonske magije - Medicina - Liječenje vradžbinama - Pojava kritičkog duha - Prethipokratska faza medicine - Smrt Narod i velikaši- Pogrebi Zagrobni život - Pogreb - Kraljev nadomjestak - Zagrobni život Zaključak Bibliografija `Ovo je jedna od knjiga iz Naprijedove serije o civilizaciji u zemljama starih kultura, o čemu i solidno naobraženi ljudi razmjerno malo znaju. Čak i viša znanja kreću se prvenstveno oko duhovnih vrijednosti, dok se o materijalnoj kulturi, u kojoj su te najveće vrijednosti ukorijenjene, obično nedovoljno zna. A ipak, potpunije znanje bilo bi neophodno upravo za stvarno razumijevanje najviših dostignuća kulture i umjetnosti, pa i prošlosti čovječanstva uopće. Popularno i gotovo beletristički uzbudljivo i dokumentarno govori ova knjiga o jednom ograničenom, ali možda najkarakterističnijem razdoblju tri milenija duge povijesti Babilona i Asirije, vremenu oko godine 700. prije n. e. Ona ne priča povijest ratova, vladara, dinastija, nego oživljuje detalje te daleke civilizacije, od načina gradnje kuće i obrade zemlje, do zabave, muzike, plesova; od pripremanja hrane i vina, do vjerskog života, magije, čaranja, astrologije, smrti, pogrebnih svečanosti. Iznad svega iznenađuje velika množina životnih pojedinosti, jer one nisu plod proizvoljne, više ili manje vjerodostojne kombinatorike nekog stručnog suvremenog pera, već autentični podaci klinasto urezani rukom živog svjedoka na bezbrojnim glinenim pločicama (što su nam se sačuvale do danas kao kompletne velike biblioteke), ili na kraljevskoj steli Hamurabijeva zakonika, u kozmogonijskim, duhovnim, mitskim epovima, u kronogramima, natpisima, praktičnim zabilješkama ukratko, na velikom broju jezičnih spomenika što su do nas doprli, i na osnovi kojih je suvremena znanost izradila već savršene gramatike i rječnike koji omogućuju točno čitanje i razumijevanje cjelokupne sačuvane babilonsko-asirske ostavštine. Istinsko je uzbuđenje danas zaviriti u autentične prizore i prikaze najtrivijalnijih, običnih dnevnih beznačajnih sitnica koje su značile život prije nekoliko tisuća godina, na odsjeku zemlje koji čak ni geografski više ne izgleda kao što je tada izgledao (Perzijski zaljev, na primjer, ulazio je mnogo dublje u kopno, a rijeke Eufrat i Tigris imale su u donjem toku posve druga korita). To može biti uzbudljivije nego čitati o velikim ratovima ili o kataklizmama, i može biti ravno doživljaju što ga pobuđuju reljefni prizori iz lova, najljepša likovna djela Mezopotamije. Ovo djelo i druga djela iz ove serije, zasnovana do u tančine na znanstvenim spoznajama i dokumentima, a nadahnuta željom da se ožive odsječci ljudske prošlosti u svijesti suvremenika, omogućuju laiku da se na jednostavan, uzbudljiv i zabavan način okoristi saznanjima za koja je bio potreban dug i mukotrpan studijski rad mnogih ljudi. Ono što mnogima ne bi nikad bilo dostupno, kroz ovakvu lektiru postaje njihovom svojinom i dijelom njihove naobrazbe.` PIERRE MONTET - EGIPAT U DOBA RAMZESA Prevod - Željko Klaić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod NASELJA Gradovi -Palače - Kuće - Pokućstvo VRIJEME- Godišnja doba - Svetkovine i praznici - Sretni i nesretni dani - Sati - Noć OBITELJ Ženidba - Žena - Djeca - Sluge i robovi - Kućne životinje KUĆNI POSLOVI Čistoća - Odjeća - Hrana - Kuhinja - Pekarstvo i slastičarstvo - Pića -Obroci - Večer - Gozbe - Igre ŽIVOT NA SELU Seljaci - Navodnjavanje vrtova - Berba - Oranje i sjetva - Žetva - Lan Stočarstvo i peradarstvo - Štetočine i nepogode - Stanovnici močvara - Pustinjski lov ZANIMANJA OBRTI UMJETNOST Kamenari - Rudari - Rad u radionicama - Kamenoresci - Zlatari draguljari kamenoresci - Obrada drva - Kožarstvo- Položaj umjetnika i obrtnika - Zidarstvo i sitni obrti - Gazde i radnici - Trgovina i novac PUTOVANJA Unutrašnji promet - Pustinjska putovanja - Putovanja u Biblos - Putovanja po Crvenom moru FARAON Osnovna kraljevska dužnost - Kraljevska toaleta - Kralj na poslu - Pravo pomilovanja- Kraljevske nagrade - Primanje stranih izaslanika -Kraljevska razonoda: sport - Kraljevski lov -Kralj intimno - Haremske spletke - Kraljevske misli VOJSKA I RAT Dobre i loše strane vojničkog poziva -Vojna službaVojska u ratu - Zbor i raspo djela oružja - Raspored u maršu - BitkaOpsadno ratovanje - Rat u Nubiji Trijumfalni povratak PISARI I SUCI Uprava-Podmlađivanje i obrazovanje činovništva -Dobri i loši suci i upravnici - Red i sigurnost - Na sudu - Primanje stranih podložnika ŽIVOT U HRAMOVIMA Pobožnost - Svećenstvo -Bogoštovlje -Božji izlasci - Minov izlazak - Lijepa opetska svetkovina - Svetkovina Doline - Obredne predstave- Kuća života SAHRANA Starost - Vaganje dobrih i zlih djela-Uređivanje grobova - Dužnosti dvojnikova svećenika - Mumificiranje - Sahrana i sprovod -Prelazak preko Nila -Uspon do grobnice - Oproštaj od mumije - Žalobni objed - Odnosi živih i mrtvih Opća bibliografija Najvažnije kratice `Kultura starog Egipta, jedna od najfascinantnijih poznatih kultura, dobila je u ovoj Naprijedovoj seriji, zahvaljujući autoru i sretnim okolnostima, vjerojatno najljepše i najzanimljivije djelo cijele serije. Od tromilenijske povijesti Egipta autor je izabrao razdoblje faraonâ Setia i Ramzesa (I, II i III), koje počinje oko godine 1320. prije n. e., i traje otprilike dvjesta godina, te završava velikom obnovom zemlje, podizanjem građevina, spomenika, hramova i naselja što su bila razorena provalom Hiksa. Autor je izabrao ovo razdoblje jer je ono, nakon kriza, nemira i smutnja, bilo prilično mirno razdoblje, a za nj postoje i brojna svjedočanstva. Hramove, grobnice i stupove bogato su dekorirali umjetnici nizovima slika, koje poput stripova ilustriraju scene iz svakidašnjeg života, a usto su među oslikanim prizorima hijeroglifima ispisane prave priče i pjesme u slavu bogova, faraonâ i ljubavi. Od te dokumentarne građe sastavljena je ova knjiga, a budući da ta građa sadrži mnogo sasvim neobičnih detalja, tekst knjige na mnogim se mjestima doima kao pričanje kakvog ljetopisca. Makar knjiga djeluje kao roman autor se brani od takvog mogućeg `prigovora` - ona je takva jer obilje dokumenata omogućuje tu formu; ništa nije izmišljeno, za sve je autor našao oslonac u djelima dekoratera grobnica, hramova i stela, ili pak u tekstovima sačuvanih papirusa. Knjiga je podijeljena na neformalna poglavlja posvećena, između ostalog, ovim temama: stanovanje, klima, obitelj, kućna zanimanja, život na selu, umijeća i zanati (tehnologija), život na dvoru, vojska i ratovanje, obredi u hramovima, pogrebne svečanosti sve to s mnogo neobičnih detalja koji knjigu čine izvanredno zanimljivom. Uz tekstove iz papirusa i uz druga svjedočanstva, autor citira Herodota, grčkog povjesničara i putnika, dobrog poznavaoca Egipta njegova vremena. Saznajemo mnogo o dužnostima djece prema roditeljima, o slugama i robovima, o hajkama na odbjegle robove, itd. S mnogo detalja opisuju se poplave Nila, vitalne za agrarnu proizvodnju i fizički opstanak Egipćana, ali isto tako bogat duhovni život naroda, sav proniknut religijom i praznovjerjem, opsesijom Smrt i strahom od prolaznosti koji je pokrenuo izgradnju gotovo svih monumentalnih spomenika, građevina i grobnica od granita i drugog trajnog kamena što su se održale do danas, dok je sve što je služilo životu tako reći bez traga propalo. Zanimljivi su opisi pljačkanja grobnica i pljačkaških bandi koje su sačinjavali sami graditelji grobnica, zidari i tesari, ali i svećenici, državni činovnici, pa i sami pripadnici policije. No kako, srećom, pljačkaše nikad nisu osobito zanimali pisani dokumenti, sačuvali su se ispisani papirusi, a mnogobrojni natpisi u granitu pobijedili su Smrt, kako im je bilo i namijenjeno, i danas nam svjedoče o onome što je skupa s pljačkašima nestalo, a još više o životu koji je ostavio neizbrisiv trag u ljudskoj povijesti.` ROBERT FLACELIERE - GRČKA U DOBA PERIKLA Prevod - Viktorija Klaić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor ŽIVOTNA SREDINA: GRAD I SELO Geografske osobine Grčke - Atena i okolica - Ulice i gradske četvrti - Građevine i javne površine - Kuće - Predgrađe - Selo STANOVNIŠTVO: GRAĐANI, NASELJENICI, ROBOVI Pojam grada-države - Javni život - Narodna skupština - Buleuti, pritani i visoki upravni službenici - Naseljenici - Robovi - Brojno stanje pojedinih društvenih slojeva ŽENE, BRAK, OBITELJ Životni uvjeti grčke žene - Brak - Ginecej - Bračna ljubav i obitelj - Porod - Pogreb DJECA I ODGOJ Djetinjstvo u Sparti - Djetinjstvo u Ateni - Opći uvjeti odgoja i obrazovanja - Gramatistova škola - Muzički odgoj Gimnastika Pederastija - Sofisti RAD I ZVANJA Uvažavanje ili preziranje manualnog rada - Novac i zajmovi - Zemljoradnja - Obrti Kopnena i pomorska trgovina - Liječništvo UREDNOST I ODIJEVANJE Higijena i tjelesna čistoća - Muška odjeća - Ženska odjeća - Kape - Obuća - Nakit i toaletni pribor PREHRANA, IGRE I ZABAVE Dijelovi dana Hrana i piće - Gozbe - Gozba Platonova - Ksenofontova Gozba Razne zabave - Igre Lov - Ribolov - Izražajne geste VJERSKI ŽIVOT - KAZALIŠTE Osjećaj za sveto i obredi - Kalendar atičkih blagdana - Kazalište - Euergetizam i panhelenske svetkovine - Misterijski kultovi - Eleuzina, orfizam - Proroštva - Praznovjerje - Magija PRAVOSUĐE Sudbena vlast Ostracizam - Javne i privatne parnice - Krvni sudovi - Helijeja - Kazne - Vrijednost atičkog pravosuđa RAT Atenski imperijalizam Spartanska vojna sila - Vojna organizacija u Ateni; efebija - Atenska suhozemna vojska - Strategija i taktika - Atenska ratna mornarica - Trijerarhija i pomorska taktika - Žrtve rata i ratni invalidi - Bratoubilački rat između Grka OPĆENITI OSVRT Izdanja naših prijevoda iz kojih su preuzeti citati u tekstu Orijentaciona bibliografija Indeks ponašenih i transkribiranih grčkih riječi i izraza `Čitajući o narodima koji su zadužili čovječanstvo i o njihovim velikim kulturama u prošlosti, često gotovo i zaboravljamo da su to bili ljudi sa svakodnevnim malim brigama i životnim radostima. U našim predodžbama to su uglavnom simboli, ili pak vojskovođe, graditelji, umjetnici, i to uvijek pod oružjem, ili s dlijetom, ili ogrnuti nimbusom nadahnuća. Ova knjiga, kao i ostala djela iz serije >>Svakodnevni život«, otvara nam drugi pogled na prošlost koju poznajemo. Ona nas uvodi u svakidašnji život, pa tako i među ljude koji nisu stvarali besmrtna djela, već živjeli svoj skromni život, ali i kada govori o `besmrtnicima`, oni postaju prisni, i prije svega ljudi svog vremena i svoje sredine. Autor je ograničio prikaz starogrčke civilizacije na Periklovo doba, ali zahvaća i u vrijeme prije Perikla, tako da je oživio razdoblje Grčke, uglavnom Atene, od 450. do 350. godine prije n. e. Teme njegova izlaganja iste su kao i one koje čine sadržaj i drugih knjiga te serije: gradovi i sela, stanovništvo, brak, porodica, djeca i odgoj, igre i uživanje života, religiozni i duhovni život, politički život i ratovanje. Impresija koju ostavlja čitanje ove knjige sasvim opravdava naslov serije: svakodnevni život. Autor to najviše postiže time što uz mnoge detalje vezane uz neku temu citira, ponekad i opširnije, grčke pisce i filozofe Tukidida, Ksenofonta, Eshila, Sofokla, a osobito mnogo Aristofana. I Sokrat i Platon postaju u ovom kontekstu mislioci koji su filozofirali izravno iz svoga vremena. Tako je čitatelj uistinu preseljen u antičko vrijeme i neposredno ga proživljava: atensku demokraciju i njezino pravo podrijetlo, političku angažiranost atenskih građana, njihova nadmudrivanja i svađe, smisao njihovih religioznih obreda, njihov duh natjecanja (tragedije i olimpijske igre), položaj meteka (stranaca) i robova, poslovni život i ratovanje. lako je ova knjiga prava himna ispjevana grčkoj kulturi, autor nije ni najmanje slijep za sve negativne strane grčkog života: ispod veličajnog Partenona građani žive po rupama izdubenim u stijenama, u kolibama od isušenog blata i trulih dasaka; robovi izloženi neljudskom postupku u rudnicima srebra, njihovi životni uvjeti po gradovima, gdje su sluge ili pomagači u poslovnom životu, pa se i osamostaljuju, čak postaju i bankari; uzajamni odnosi raznih polisa i njihovi sukobi dosežu krajnje granice okrutnosti i divljaštva. Tekovine klasične Grčke ugrađene su u same temelje tzv. zapadne kulture, i postale su, posredno ili izravno, nerazdvojni dio duhovnog svijeta svakog pripadnika naše civilizacije, čak i bez obzira na stupanj njegove naobrazbe. Pa ipak, može se sa sigurnošću ustvrditi da će ovaj tekst svakome čitatelju, u većoj ili manjoj mjeri, otvoriti pogled u nov i nepoznat aspekt života stare Grčke, i produbiti već stečena znanja, obogatiti već stvorene predodžbe, bilo da se radi o turističkoj znatiželji, životnom interesu, ili želji da se upotpuni i učini svestranijom osobna kultura.` JEROME CARCOPINO - RIM U RAZDOBLJU NAJVIŠEG USPONA CARSTVA Prevod - Ana Buljan i Tugomir Lukšić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor OKVIR ŽIVOTA U RIMU MATERIJALNA SREDINA: GRAD, NJEGOVE KUĆE I NJEGOVE UREDBE RIM SJAJ, OPSEG I STANOVNIŠTVO GRADA Sjaj grada: Trajanov forum - Rimski bedemi i pravi opseg Rima - Porast rimskoga stanovništva KUĆE I ULICE, VELIČINA I BIJEDA ANTIKE Moderni aspekti rimske kuće - Arhaički aspekti rimske kuće - Ulice i promet u Rimu DUHOVNA SREDINA DRUŠTVO: NJEGOVI CENZUSNI STALEŽI I MOĆ NOVCA I. Egalitarna hijerarhija i kozmopolitizam - Ropstvo i oslobađanje od njega - Stapanje društvenih vrijednosti - Životni standard i bogatuni BRAK, ŽENA I OBITELJ: VRLINE I POROCI Slabljenje očinske moći - Zaruke i vjenčanje - Emancipacija i hrabrost rimske žene - Ženstvenost i pokvarenost - Razvodi brakova i nestalnost obitelji ODGOJ, KULTURA, VJEROVANJA: SVIJETLE I TAMNE NJIHOVE STRANE Predznaci raspadanja - Osnovna škola - Formalistička nastava gramatičara - Nestvarna retorika - Propadanje tradicionalne religije - Prodor istočnjačkih mistika - Dolazak kršćanstva KAKO SU RIMLJANI PROVODILI VRIJEME DIOBA DANA, USTAJANJE I TOALETA Dani i sati rimskoga kalendara - Ustajanje - Rimljaninova toaleta: brijač - Ženina toaleta: ukrašivačica ZANIMANJA Dužnosti štićenikâ i zaštitnikâ - Trgovci i manualni radnici - Pravosuđe i politika - Javna čitanja PRIREDBE `Panem et circenses` - Ispunjavanje dokolice - Utrke - Kazalište - Amfiteatar, mjesto ubijanja - Stidljiva reagiranja i kasno ukidanje ŠETNJA, KUPANJE I VEČERA Tumaranja, igre i užici - Terme - Večera `Djela iz Naprijedove serije `Svakodnevni život` pisana su za najširi krug onih koji u povijesnom traže istinski doživljaj i vjerodostojnu informaciju. Ova knjiga ne govori prvenstveno o vladarima, vojskovođama, graditeljima, umjetnicima nego nam otvara drugi pogled na prošlost koju poznajemo; ona nas vodi među ljude koji nisu stvarali povijest već živjeli svoj skromni život. I veliki i mali, u ovoj knjizi, prije svega su ljudi svog vremena i svoje sredine raštaj koji je rođen krajem Klaudijeva principata ili početkom Neronove vladavine, te koji je sredinom prvoga stoljeća naše ere mogao doseći Trajanove i Hadrijanove godine, naraštaj koji je vidio rimsku moć i blagostanje u najvišem usponu rimskog carstva. Ograničivši se na to razdoblje, autor nam ga oživljava kroz teme: sjaj, opseg i veličina grada; kuće i ulice veličina i bijeda Antike; društvo, njegovi cenzusni staleži i moć novca; brak, žena i obitelj vrline i poroci; odgoj, kultura vjerovanja svijetle i tamne njihove strane; dioba dana, ustajanje, toaleta; zanimanja; priredbe; šetnja, kupanje i večera. Čitajući ovu knjigu osvježavamo svoje poznavanje tog razdoblja povijesti i obogaćujemo ga mnoštvom novih i zanimljivih izvornih podataka iz svakodnevnog života koji se pred nama otvara uz brojne, ponekad i opširnije, navode iz latinske književnosti koju nam pruža živa i slikovita točna i obilna svjedočanstva u djelima: Petronijev roman, Silvae Cecilija Stacijusa, Marcijalovi Epigrami, Pisma Plinija Mlađega i Juvenalove Satire. Autor se također koristio i golemim arheološkim gradivom što ga daju Trajanov forum u Rimu, ruševine Pompeja i Herkulanuma, tih dvaju gradova kojih su stanovnici živi pokopani za erupcije Vezuva godine 79; zatim su tu ruševine Ostije je sve pridonijelo da o životu Rimljanina, podanika prvih Antonina, životu u gradu Rimu središtu i vrhu svijeta dobijemo vjernu i zanimljivu sliku.` Ženin Abojer Žorž Konteno Pjer Monte Flakelijere Žerom Karkopino

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Rasprodato Prvo objavljivanje trotomne monogarfije o kralju Aleksandru Karađorđeviću nameće samom autoru Branislavu Gligorijeviću potrebu da čitaocima razjasni neke probleme s kojima se suočava tokom istraživanja i pisanja, kaoi i da ukaže na neka iskustva koja je u svom radu stekao. O kralju Aleksandru Karađorđeviću do sada se u nas nije pisalo. Verovatno ne postoji nijedna ličnost takvog značaja, koja je toliko dugo i uporno ignorisana i brisana iz pamćenja svoga naroda, ili se o njemu, bez ispitivanja stvarnih činjenica, izricani najneponovljivi sudovi, davane najteže kvalifikacije. Druga knjiga monografije obuhvata period parlamentalne vladavine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je kao građanska država izgrađivana na demokratskim temeljima Srbije. Događaji su sami nametali sadržaj knjige. Njen pretežni deo posvećen je centralnoj temi, hrvatsko-srpskom sporu, u kojoj je zbog čestih parlamentarnih kriza i razjedinjenosti srpskih nacionalnih snaga sve veću posredničku ulogu imao kralj Aleksandar. Pisati danas o Aleksandru Karađorđeviću ne znači samo po sebi puniti jednu veliku prazninu u našoj istoriografiji. Nije reč samo o životu jednog kralja, već je u pitanju jedno burno vreme, kome je on, kao duhovni pokretač i kreator mnogih značajnih zbivanja, davao lični pečat. Komplet se sastoji od tri knjige: U evropskoj politici, Srpsko-hrvatski spor i U ratovima za nacionalno oslobođenje. Aleksandar I Karađorđević (Cetinje, 4/16. decembar 1888 — Marselj, 9. oktobar 1934) je bio regent prestolonaslednik Kraljevine Srbije (1914—1918), regent prestolonaslednik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918—1921), kralj Srba, Hrvata i Slovenaca (1921—1929) i kralj Jugoslavije (1929—1934). Bio je mlađi sin Petra I Karađorđevića i kneginje Zorke i brat Đorđa P. Karađorđevića. Aleksandar je svoju mladost proveo van Srbije, kojom je tada vladala rivalska dinastija Obrenović. Školovao se u Ženevi i Sankt Peterburgu, a u Srbiju je došao kada je njegov otac izabran za kralja Srbije posle Majskog prevrata 1903. Nakon što se njegov stariji brat Đorđe Karađorđević odrekao prestola 1909, Aleksandar je postao prestolonaslednik. Aleksandar Karađorđević je bio prvi Srbin koji je leteo avionom. Bilo je to tokom njegove posete Francuskoj 5. aprila do 27. aprila 1910 godine. Aleksandar je leteo na avionu faler broj 2.[2] Postao je regent svom ocu 24. juna 1914. i kao takav bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Posle pobede u Prvom svetskom ratu, Aleksandar je postao regent nove Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,a kralj 1921. posle očeve smrti. Vladao je autokratski zemljom u kojoj su bili izraženi socijalni i nacionalni kontrasti. Posle ubistava u Narodnoj skupštini, zaveo je Šestojanuarsku diktaturu 1929, a 1931. godine je doneo Oktroisani ustav. Grupa zaverenika iz redova ustaša i bugarskog VMRO-a ga je ubila u Marselju, 1934. godine. Nasledio ga je najstariji sin Petar, ali je zbog njegove maloletnosti zemljom do 1941. vladalo namesništvo na čijem je čelu bio Aleksandrov rođak knez Pavle. Aleksandar je rođen na Cetinju 16. decembra 1888. Njegov deda po majci bio je crnogorski kralj Nikola I Petrović, a baba kraljica Milena. Kum na krštenju bio mu je, preko izaslanika, ruski car Aleksandar III.[3] Detinjstvo je proveo u Crnoj Gori, a osnovnu školu završio u Ženevi. Dalje školovanje nastavio je u vojnoj školi u Sankt Peterburgu,[4] a potom u Beogradu,[5] po dolasku kralja Petra I na srpski presto 1903. godine. Prestolonaslednik Srbije Kraljević Aleksandar Sudbinski preokret u životu mladog princa Aleksandra nastupio je 1909, kada se njegov stariji brat, princ Đorđe odrekao prava nasledstva prestola. Đorđa su mnogi u Srbiji dugo smatrali nepodesnim da postane kralj Srbije, a među njima su bili političari kao što je Nikola Pašić i visoki oficiri poput Dragutina Dimitrijevića Apisa i Petra Živkovića, kojima nije odgovarao impulsivan Đorđev karakter i nestabilna ličnost sklona incidentima.[4] Đorđe je bio počinitelj tragičnog incidenta iz 1909. kada je šutnuo svog slugu u stomak, izazvavši njegovu smrt nekoliko dana kasnije. Ovaj incident je bio poslednja kap, zbog kog je izbio veliki skandal u srpskoj javnosti, kao i u austrougarskoj štampi, koja je intenzivno izveštavala o tome, pa je princ Đorđe bio primoran da se odrekne prava na presto. Princ Aleksandar je 1910. skoro preminuo od stomačnog tifusa i zbog toga je imao stomačne probleme do kraja svog života. Kada je Aleksandar postao prestolonaslednik, borba za vlast između Pašićevih radikala i Apisove Crne ruke je dobila i trećeg učesnika. Aleksandar je sve više smatrao sebe jedinim presudnim faktorom, pa je oko sebe okupio Belu ruku, grupu oficira predvođenih Petrom Živkovićem, Petrom Mišićem i Josif Kostićem.[6] Kao prestolonaslednik, princ Aleksandar je pristupio reorganizaciji vojske, pripremajući je za konačan obračun sa Turskom. Prestolonaslednik Aleksandar sa XVI pukom, koji je nosio ime cara Nikolaja II, u Nišu. Balkanski ratovi i Prvi svetski rat Regent Aleksandar na Solunskom frontu 1916. godine. U Prvom balkanskom ratu (1912), prestolonaslednik Aleksandar je kao formalni zapovednik Prve armije vodio pobedonosne bitke na Kumanovu i Bitolju, a potom 1913[7]. u Drugom balkanskom ratu bitku na Bregalnici. Regent Aleksandar obilazi ranjenike na Solunskom frontu 1917. godine. Aleksandar Karađorđević U Prvom svetskom ratu bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u bitkama na Ceru i Kolubari 1914, kad je srpska vojska potpuno razbila vojsku Austrougarske Monarhije. Ponovo napadnuta 1915. od Nemačke i Bugarske, Srbija je podlegla u neravnopravnoj borbi. Sa mnogim gubicima srpska vojska se, zajedno sa starim kraljem Petrom I i prestolonaslednikom Aleksandrom povukla preko Albanije na ostrvo Krf, gde je reorganizovana. Kada se kralj Petar I zbog bolesti povukao od vladarskih poslova (24. juna 1914. po novom kalendaru), prestolonaslednik Aleksandar je postao regent. Posle oporavka i popune srpska vojska je iste godine odnela veliku pobedu na Solunskom frontu, na Kajmakčalanu. Završne operacije proboja Solunskog fronta u jesen 1918, srpska vojska je izvršila pod vrhovnom komandom regenta Aleksandra, sa odličnim komandnim kadrom u koji spadaju vojvode Živojin Mišić, Stepa Stepanović i Petar Bojović. U Kragujevcu postoji Regentova kuća gde je živeo tokom 1914-1915. Tokom 1917-1919 postojala je Srpska rezervna bolnica prestolonaslednika Aleksandra. Markica sa prikazom proboja Solunskog fronta Prvodecembarsko ujedinjenje Prvodecembarsko ujedinjenje Prestolonaslednik Aleksandar sa vojnicima VI puka Posle vojničkih došli su i državnički uspesi. Narodno veće u Zagrebu je 24. novembra 1918. godine proglasilo ujedinjenje. Odluci o ujedinjenju prethodio je ultimatum dalmatinske vlade od 16. novembra 1918, po kojem je iz Splita imalo da se proglasi neposredno ujedinjenje sa Srbijom ako se u roku od pet dana to ne učini iz Zagreba. Delegacija Narodnog veća, od trideset članova, stigla je u Beograd ujutro 28. novembra 1918. Za utvrđivanje načina kako da se proglasi ujedinjenje, obrazovan je odbor od šestorice. U njega su ušli Ante Pavelić (Stariji), Svetozar Pribićević i Josip Smodlaka kao predstavnici narodnog veća, i Stojan Protić, Ljubomir Jovanović i Momčilo Ninčić, kao predstavnici Vlade Kraljevine Srbije. U odboru šestorice odlučeno je da se ujedinjenje izvrši tako što bi delegacija Narodnog veća uputila adresu regentu Aleksandru Karađorđeviću, koja bi sadržala zaključak i naputke „uputstva“ od 24. novembra. Dvočanski akt ujedinjenja izvršen je u 8 sati uveče, 1. decembra 1918. godine, u salonu kuće Krsmanovića na Terazijama u kojoj je regent Aleksandar privremeno stanovao nakon oslobođenja prestonice. Aleksandar i Marija na dan venčanja 1922. godine. Članovi delegacije Narodnog veća, stojeći u polukrugu, čekali su dolazak regenta. Regent Aleksandra se zatim pojavio u pratnji Protića, Jovanovića, Ninčića i vojvode Živojina Mišića. Potom je istupio Ante Pavelić i pročitao adresu. Regent Aleksandar je u odgovoru na Adresu izrazio zadovoljstvo odlukom zagrebačkog Narodnog veća od 24. novembra i proglasio ujedinjenje. Regent Aleksandar je odbio da za prvog predsednika Vlade postavi Nikolu Pašića, već je na to mesto ukazom postavio Stojana Protića. Na listi ministra prve Vlade Kraljevine SHS bilo je 9 Srba, 5 Hrvata, 3 Slovenca i 1 musliman. Vlada pod Protićevim predsedništvom nosila je jugoslovensko obeležje. Krajem decembra Vlada je notifikovala stvaranje nove Kraljevine, a do sredine 1919. godine usledila su međunarodna priznanja. Posle smrti kralja Petra I (16. avgusta 1921), Regent Aleksandar je postao kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. Nije mogao prisustvovati očevoj sahrani jer je u Parizu bolovao od zapaljenja slepog creva.[8] U zemlju se vratio krajem oktobra i 6. novembra položio pred skupštinom zakletvu na ustav. Oženio se 1922. godine, princezom Marijom od Rumunije. U tom braku rođena su tri sina — Petar, Tomislav i Andrej. Politička delatnost 1918-1929. Otpor ujedinjenju i neredi Talas socijalističke revolucije se iz Rusije širio na zapadi doveo do socijalističkih pobuna 1919. u Mađarskoj i Nemačkoj. Neki od Jugoslovena koji su učestvovali u Oktobarskoj revoluciji tada su se vraćali u otadžbinu. Prevratnički duh je zahvatio deo naoružanih odmetnika u „zelenom kadru” i običnih stanovnika, naročito u Slavoniji i Banatu. Seljaci su pljačkali imanja bogatih na području Osijeka, a u istočnom Banatu došlo je do pokušaja stvaranja „sovjetske republike”.[9] Vojska Kraljevine Srbije je morala, pored zaštite predviđenih granica, zaustaviti širenje revolucije i suprotstavi se pobunama protiv ujedinjenja. Veću pretnju za granice predstavljalo je prisustvo vojske Italije u Dalmaciji i primorju, a manju upadi pripadnika VMRO-a (Vnatrešna makedonska revolucionerna organizacija) iz Bugarske u Makedoniju.[10] U delu hrvatskog stanovništva postojala je duga tradicija otpora centralističkim težnjama. Ona se spojila sa netrpeljivošću prema pravoslavnom stanovništvu. Zbog toga se ubrzo javio otpor ujedinjenju pod dinastijom Karađorđević. Deo netrpeljivih Hrvata nije želeo lako da pristane na stvaranje države u kojoj će katolici biti manjina u odnosu na pravoslavce. Među onima koji su se protivili ujedinjenju i tražili stvaranje hrvatske republike isticao se Stjepan Radić. Posle proglašenja ujedinjenja, on je govorio da je sakupio oko 200.000 potpisa protiv ujedinjenja u nameri da ih uz protest pošalje Mirovnoj konferenciji u Parizu. Nasuprot tome, pristalice ujedinjenja su stvarale sokolske legije.[11] Svađe zbog načina ujedinjenja dovele su do pobune u Zagrebu 5.12.1918. Pobunili su se hrvatskih vojnici Nacionalne garde, koju je stvorilo Narodno vijeće. Oni su na Trgu bana Jelačića tražili stvaranje republiku i podržavali S. Radića. Na naredbu Narodnog vijeća mornari su pucali na pobunjenike. Gušenje protesta pomogli su i hrvatski sokoli. U sukobu bilo je i nekoliko ubijenih. Prema zvaničnim tvrdnjama, u tom sukobu nisu učestovali Srbi, nego su na obe strane bili Hrvati. Narodno vijeće je raspustilo pobunjene odrede. Vojska je morala umiriti protestne skupove po Hrvatskoj na kojima se tražilo stvaranje republike. Deo Srba, koji je pamtio odanost velikog dela Hrvata prema Habzburgovcima, nije verovao ovom „republikanskom pokretu”. Oni su mislili da je to samo otpor kralju Srbinu kao vladaru zajedničke države.[12] Kralj Nikola i njegova vlada nisu prihvatili odluke Podgoričke skupštine. Ipak, prividno su pokušali delovati nenasilno. Nikolina vlada je izdala proglas kojim je pozivala narod da se bez oružja suprotstavi „srbijanskoj okupaciji”. Italija je pomogla pristalicama porodice Petrović-Njegoš da organizuju oružanu pobunu. Pobunjenici, koje su predvodili Nikčević i Čelebić, su poraženi na Cetinjskom polju početkom januara 1919. (Božićna pobuna).[13] Nakon vladine odluke iz decembra 1918. da se 10.000 ljudi regrutuje u žandarmeriju stvaranje jedinstvene žandarmerije u Kraljevini SHS je dovršeno donošenjem uredbe u februaru 1919. Žandarmerija je smatrana pomoćnim delom stalne vojske od koje je dobijala oružje. Istovremeno je plate dobijala od Ministarstva unutrašnjih dela. U martu 1919. stvorena je i jedinstvena vojska Kraljevine SHS. Njen pun sastav u miru je imao 140.000 vojnika. Komandnom sastavu srpske vojske je pridodato oko 500 crnogorskih oficira i oko 1.000 oficira bivše Austrougarske.[14] Država je nasledila međunarodne dugove Srbije, Crne Gore i deo dugova Austrougarske i Turske. Ujednačavanje novca je izvršeno 1920. Tada je određeno da se austrougarske krune povuku iz opticaja menjanjem 4 krune za 1 srpski dinar. Iste 1920. je Narodna banka Srbije postala Narodna banka Kraljevine SHS. Zamena preostalih kruna (kuna) za dinar je trajala do 1923.[15] Privremeno narodno predstavništvo i pitanje agrarne reforme Države većinom nastaju i nestaju u ratnim sukobima, tj. vojnom silom, a ređe demokratskim procesima. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nije izuzetak. Ona je stvorena sporazumom Vlade Kraljevine Srbije sa Narodnim vijećem iz Zagreba, ali je u tom stvaranju presudna bila pobeda srpske vojske u ratu. Do izbora i donošenja prvog ustava vlast u Kraljevini SHS imali su kralj, tj. regent u njegovo ime, privremena vlada i Privremeno narodno predstavništvo.[16] Regent Aleksandar je sastavljanje vlade poverio 20.12.1918. Stojanu Protiću iz Narodne radikalne stranke. Potpredsednik vlade je postao Anton Korošec. Ministar spoljnih poslova bio je Ante Trumbić, a ministar unutrašnjih poslova Svetozar Pribićević. N. Pašić je očekivao da on dobije mesto predsednika vlade, ali je regent odlučio da ga pošalje u Pariz, kao vođu pregovarača na Mirovnu konferenciju. Odeljenja vlade Kraljevine SHS stvorena su u Crnoj Gori, Banatu, Bačkoj i Baranji, a regent je postavio i pokrajinske vlade u Sremu, Slavoniji, BiH, Hrvatskoj, Dalmaciji i Sloveniji.[17] Otvoreno nezadovoljstvo se ponovo javilo u proleće 1919. Dešavalo se da družine seljaka samovoljno prisvajaju delove veleposeda. Društveni nemiri, koji su nastali pod uticajem Oktobarske revolucije, ubrzali su provođenje agrarne reforme u Kraljevini SHS. Njome je trebalo umiriti seljaštvo. Već, u januaru 1919. regent Aleksandar obećao je proglasom davanje zemlje seljacima. Vlada je u februaru 1919. donela „Prethodne odredbe za primenu agrarne reforme”. Tada je napokon proglašeno ukida- nje kmetovskih odnosa, tj. ostataka feudalizma. Privremeno narodno predstavništvo (PNP) je samo upoznato sa tim odredbama. Vlada je odlučila da izvrši i naseljavanje ratnih dobrovoljaca, iz manje plodnih oblasti, na Kosmet, u Makedoniju, Vojvodinu i Slavoniju. Tamo su im besplatno deljeni zemljoposedi, obično veličine 3-8 hektara. Za naseljavanje kolonista država je većinom upotrebila državnu i opštinsku zemlju, ali manjim delom i odu zete posede odmetnutih Albanaca (kačaka) i dr. Država je koloniste besplatno prevozila, a posle naseljavanja bili su nekoliko godina oslobeđeni plaćanja poreza prema državi i lokalnoj upravi. Kolonizacija nije završena do 1938. U međuratnom periodu na Kosmet je naseljeno 10-11.000 porodica kolonista, tj. 50-60 hiljada osoba, a u Makedoniju 6-8.000 porodica, tj. 30-40.000 osoba.[18] Glavni sastavljač Privremenog narodnog predstavništva (PNP) bila je vlada i njen ministar za „Konstituantu” A. Kramer. U PNP su ušli predstavnici skupština Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore, članovi Narodnog vijeća i Jugoslovenskog odbora. PNP je održavalo sednice od marta 1919. do oktobra 1920. a na njegov rad su uticale borbe oko političkog uređenja države. U njemu se razgovaralo o izborima za Ustavotvornu skupštinu, mirovnim ugovorima, društvenim, privrednim prilikama i dr. Svađe, nedostaci radne većine, tj. kvoruma, i prekidi rada PNP doveli su do kratkotrajnosti vlada.[19] Na predlog socijaldemokratskih partija Srbije i BiH, na kongresu u Beogradu od 20. do 23.4.1919. stvorena je Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista). Ona je pristupila III internacionali (Kominterni). Kominterna je stvorena u Moskvi u martu 1919. Ona je bila središnja uprava za komunističke partije izvan Rusije, tj. Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR-a). Kominterna je određivala rukovodioce za partije koje su bile učlanjene u nju. Davala im je uputstva za rad i novac. Iz Moskve je preko partija učlanjenih u Kominternu spremano pokre tanje socijalističkih revolucija.[20] U julu 1919. SRPJ (K) je organizovala opšti štrajk kao protest protiv stranih napada na revolucije u Sovjetskom Savezu i Mađarskoj. Na II kongresu u junu 1920. SRPJ (K) je promenila ime u Komunistička partija Jugoslavije (KPJ). U to vreme, srednom 1920. iz Kominterne je preuzeto mišljenje da je federacija najbolji oblik uređenja višenacionalnih država.[21] Protićeva vlada zamenjena je u avgustu 1919. vladom Ljubomira Davidovića, a u februaru 1920. je vladu ponovo sastavio Protić. U aprilu 1920. zemlju je potresao opšti štrajk desetina hiljada radnika na železnici. Vlada je štrajk zaustavila uvođenjem vojnog suda na železnici. Od maja 1920. do donošenja Obznane u decembru 1920. predsednik vlade bio je Milenko Vesnić.[22] Agrarna reforma Predstava kralja Aleksandra na aversu novčića od 50 para iz 1925. godine Kralj Aleksandar I Karađorđević U vreme ujedinjenja, u Jugoslaviji su postojali ostaci feudalnih odnosa. U Makedoniji to su bili čifčijski odnosi, u BiH beglučko-kmetovski odnosi, u Dalmaciji kolonatski odnosi. Pored toga, postojali su kapitalistički veleposedi i u Vojvodini, Slavoniji, Hrvatskoj i Sloveniji.[23] Agrarna reforma se ostvarivala prema uredbi vlade iz februara 1919. Sprovođenje agrarne reforme bilo je povezano sa verskim i nacionalnim odnosima. Većina veleposednika u BiH, age i begovi (oko 4 hiljade), bili su muslimani, a u Vojvodini većina veleposednika bili su Nemci. Veleposednici su bile i verske organizacije. One su na oduzimanje dela zemljoposeda gledale kao na ugrožavanje ekonomske osnove za svoje delovanje. Agrarna reforma nije oduzela veleposede od banaka i imovinu verskih ustanova.[24] U prvom periodu sprovođenja agrarne reforme ukinuti su kmetovski i čivčijski odnosi u BiH, na Kosmetu i u Makedoniji. U Dalmaciji su ukinuti kolonatski odnosi. Ranijim vlasnicima obećano je obeštećenje za zemlju koja je stavljena pod sekvestar. Imovina Habzburgovaca bila je oduzeta. Zemlja oduzeta i sekvestrirana, davana je u jednogodišnji, a kasnije i višegodišnji zakup seljacima.[25] Većina nekadašnjih kmetovskih porodica koja je dobila zemlju, zahvaljujući agrarnoj reformi, bila je u BiH, tj. više od 100.000 porodica. Te su porodice oduzetu zemlju prvo privremeno dobile u zakup. Agrarna reforma je završena do sredine dvadesetih godina XX veka. Od 1925. do 1931. bogatijim seljacima je omogućeno da otkupe zemlju koja je već bila sekvestrirana, tj. uzeta od veleposednika na čuvanje do konačnog sudskog rešenja. Godine 1931. donet je Zakon o likvidiranju agrarne reforme. Nasuprot oduzimanju veleposeda, kasnije je povećan zemljišni maksimum, sa 57 na 288 hektara, koji je neko mogao posedovati. Oko dve trećine poljoprivrednih domaćinstava u Kraljevini Jugoslaviji imalo je manje od 5 hektara zemlje. Za područje Srbije iz 1912. taj procenat je bio malo manji, tj. oko 62%. Domaćinstva, sa posedima do 5 hektara, su koristila približno polovinu ukupnog poljoprivrednog zemljišta u državi. Posede veće od 20 hektara imalo je oko 3% zemljoradničkih porodica, ali su te porodice raspolagale sa oko 23% poljoprivrednog zemljišta u Jugoslaviji. Veleposedi sa više od 100 hektara zemlje postojali su uglavnom na području Vojvodine, Slavonije, Hrvatske i Slovenije.[26] Kraljevina Jugoslavija je imala i značajan broj seljaka bez zemlje ili sa veoma malo zemlje. Oni su radili kao nadničari i zakupci na tuđoj zemlji. Takvih porodica je 1931. bilo oko 470.000. Seljaci bezemljaši (najamnici) su 1931. godine činili oko 9,6% stanovništva Jugoslavije. Njihov broj u Srbiji je bio oko tri puta manji od proseka Kraljevine, osim u Vojvodini. U Vojvodini je bilo mnogo bezemljaša, najamnika, ali je na tom području još od XIX veka bio raširen kapitalistički način proizvodnje na selu. U njoj su veleposednici zapošljavali nadničare. Društveni i ekonomski položaj seoskih nadničara i bezemljaša bio je sličan položaju gradskih najamnih radnika. 150-200.000 domaćinstava u međuratnom periodu bavilo se zemljoradnjom kao dodatnim zanimanjem. Nastavilo se i sa pečalbarstvom. Sa područja Srbije do 100.000 ljudi se u godinama pred Drugi svetski rat bavilo se „pečalbarenjem” u Srbiji i izvan nje.[27] Priznanje Kraljevine SHS i određivanje granica Kraljevina SHS nije bila priznata neposredno posle stvaranja od glavnih država u Antanti. Francuska i Engleska su imale obaveze prema Italiji. Zato nisu žurile sa priznavanjem Kraljevine SHS. Prve su je priznale Grčka i Norveška u januaru 1919. Zato je na mirovnim pregovorima u Parizu, od sredine januara 1919. delegacija Kraljevine SHS zvanično gledana kao delegacija Kraljevine Srbije. Ona se morala suprostaviti težnjama Italije da dobije teritorije u Dalmaciji i željama Rumunije da dobije ceo Banat. To je dovelo i do rasprava Pašića sa političarima iz Dalmacije Trumbićem i Josipom Smodlakom. Međusobno su se optuživali za nezainteresovanost Srba za Dalmaciju, odnosno Hrvata za Banat. Da bi uticao na priznavanje nove države i umanjio sukobe svojih političara, regent Aleksandar je putovao u Pariz na Mirovnu konferenciju, a često je predsedavao i radom svojih vlada.[28] Potpisivanje mirovnog sporazuma Antante sa Nemačkom 28. juna 1919. u dvorcu Versaju u Parizu donelo je i zajedničko priznavanje Kraljevine SHS. Ona je pod tim imenom bila potpisnik sporazuma. Sporazum o miru sa Austrijom u Senžermenu 10.9.1919. godine predvideo je da se spor oko Koruške reši plebiscitarnim izjašnjavanjem njenog stanovništva. Izjašnjavanjem u oktobru 1920. stanovništvo Koruške se opredelilo da bude u Austriji. Prema miru sklopljenom u dvorcu Neiju 27.11.1919. sa Bugarskom izvršena je manja izmena granice. Bugarska je 2.600 kilometara kvadratnih predala Kraljevini SHS. U pregovorima sa Mađarskom Kraljevina SHS nije uspela da dobije i Mohač. Mir sa Mađarskom je potpisan 4.6.1920. u dvorcu Trijanonu. Prema njemu, Banat je podeljen između Kraljevine SHS i Rumunije.[29] U Rijeci su Italijani, tada većina stanovništva u gradu, predvođeni pesnikom D`Anuncijem u septembru 1919. preuzeli vlast. U novembru 1920. u Rapalu je potpisan sporazum Italije i Kraljevine SHS o razgraničenju. Italiji su pripali Istra, Zadar i nekoliko ostrva, a Rijeci je priznat status samostalne države.[30] Međunarodni položaj Kraljevine SHS Revolucija i građanski rat u Rusiji imali su veliki uticaj i na Kraljevinu SHS. Kada su boljševici zauzeli Odesu, veliki broj izbeglica krenuo je prema Kraljevini SHS. Izbegli Rusi su u velikim grupama dolazili od proleća 1919. do kraja 1921. Prema izveštajima u Kraljevinu SHS tada je došlo više od 70.000 osoba iz Rusije. Veliku većinu činili su muškarci. Ruski doseljenici su većinom imali status emigranata, a tek kasnije pojedinačno su uzimali državljanstvo nove domovine. Zato je broj Rusa popisanih kao državljani Kraljevine SHS 1921. bio mali, tj. oko 28.000. Među došljacima iz Rusije bilo je mnogo intelektualaca (lekara, naučnika, umetnika i dr). Oni su znatno uticali na kulturu i nauku u Jugoslaviji u decenijama koje su usledile. Nesreća ljudi iz Rusije, koji su morali napustiti svoju domovinu, bila je sreća za Srbe jer je obogatila njihovu nauku i kulturu.[31] Neredi koje je izazvao ratni poraz u Mađarskoj doveli su do proglašenja republike sredinom novembra 1918. U njoj je u martu 1919. došlo do socijalističke revolucije. Mađarske protivnike socijalizma pomogle su vojske Francuske, Rumunije i Čehoslovačke. Početkom avgusta 1919. revolucionari su bili poraženi. Vlast u Budimpešti krajem 1919. preuzeo je admiral Mikloš Horti. On je u martu 1920. proglašen za regenta Mađarske Kraljevine. Mađarska je mirovnim ugovorom iz Trijanona izgubila oko polovine teritorije koju je imala kao deo Austrougarske.[32] U avgustu 1920. Kraljevina SHS je sklopila ugovor o savezu sa Čehoslovačkom. U proleće 1921. u Mađarsku je došao bivši kralj Karlo Habzburški. Njegov pokušaj da ponovo postane mađarski kralj izazvao je protest Rumunije, Kraljevine SHS i Čehoslovačke. To je ubrzalo njihovo povezivanje i stvaranje Male antante.[33] Francuska je nastojala da Versajskim mirom što više oslabi Nemačku i postane najznačajnija država u Evropi. Ona nije želela nikakvu obnovu vlasti Habzburgovaca, a pogotovo ne obnovu Austro-Ugarske. Zato je podržala stvaranje Male antante. Sredinom 1921. završeno je stvaranje, preko dvojnih ugovora, saveza Čehoslovačke, Rumunije i Kraljevine SHS, poznatog kao Mala antanta. U oktobru 1921. Karlo Habzburški je ponovo posetio Mađarsku. Mobilizacija vojske u Čehoslovačkoj i Kraljevini SHS uz nespremnost Mađara za rat doveli su do njegovog trajnog odlaska iz Mađarske. Mađarskom je nastavio da upravlja M. Horti i ona je ostala kraljevina bez kralja.[34] Savez Kraljevine SHS sa Rumunijom ojačan je i brakom kralja Aleksandra sa Marijom, kćerkom rumunskog kralja Ferdinanda. Na njihovom venčanju u junu 1922. godine nije prisustvovao „glavni kum” engleski kralj Džordž V, nego ga je zamenio sin Albert. Sledeće, 1923. u septembru kraljica je rodila prestolonaslednika Petra, a posle su rođeni Tomislav i Andrej.[35] Italija je u Kraljevini SHS videla prepreku za svoje širenje na istočnoj obali Jadranskog mora. To se naročito videlo od oktobra 1922. kada je predsednik vlade postao vođa fašista Benito Musolini. On je želeo da „obnovi” vladavinu iz Rima, Italije, zemljama oko Sredozemnog mora. Vojska Italije je u martu 1922. ušla u Rijeku. Kraljevina SHS morala je sporazumom iz 1924. da prizna pripajanje grada Italiji.[36] U vreme stvaranja zajedničke južnoslovenske države, Bugari su bili nepomirljivi neprijatelji Srba. Zato 1918. nije bilo ozbiljnih pomisli da se i oni nađu u zajedničkoj državi. Na zahteve da se u Makedoniji uvede samouprava vlade iz Beograda se nisu osvrtale. Posle pobede Srbije, deo pristalica samoupravne Makedonije ili pristalica velike Bugarske je iz Makedonije otišao u Bugarsku. Oni su sa Bugarima već od 1919. ubacivani u četama „komita” u Kraljevinu SHS. Ti „Makedonstvujušči” su na jugoistoku Kraljevine SHS napadali i ubijali civile, policajce, vojnike i žandare. Tako su želeli da pokrenu borbu za autonomiju Makedonije ili njeno pripajanje Bugarskoj.[37] U takvim okolnostima, Aleksandar Stambolijski, vođa Zemljodelske stranke, stvorio je 1919. vladu u Bugarskoj. On je želeo drugačije odnose sa Srbijom. Dao je i izjavu da nije Bugarin nego Južni Sloven. A. Karađorđeviću je predlagao stvaranje jedne federativne južnoslovenske države od dve članice (Bugarska i Kraljevina SHS). A. Karađorđević i N. Pašić tada nisu želeli ozbiljno razgovarati o takvom predlogu. U aprilu 1923. potpisan je srpsko bugarski sporazum koji je predvideo pojačanu kontrolu granice da se suzbije četovanje. Nezadovoljna bugarska vojska i nacionalisti odgovorili su prevratom 9.7.1923. Stambolijski je pobegao, ali je nekoliko dana kasnije bio uhvaćen i ubijen. Njegovo obezglavljeno telo je bačeno u reku Maricu, a njegova stranka je bila progonjena. Vlast su preuzeli Aleksandar Cankov i protivsrpski nacionalisti. Od tada je u Bugarskoj podrška četama VMRO-a koje su upadale u Kraljevinu SHS postala otvorena.[38] Kraljevina SHS je morala da pojača nadgledanje granice, a kralj Aleksandar Karađorđević je pomišljao i da pošalje vojsku u Bugarsku kako bi tamo uništi komitske čete. Borbe žandarmerije i vojske protiv komita prenele su se i na civile koji su podržavali jednu od sukobljenih strana. U tom sukobu cela sela su spaljivana. Stvarane su srpske četničke jedinice i naoružani odredi civila, „narodna milicija”. Prema zvaničnim tvrdnjama u tim sukobima samo u Makedoniji izgubljene su stotine života, ali postoje osnovane tvrdnje da je ubijeno nekoliko hiljada osoba.[39] Slično se dešavalo i u borbama sa kačacima na Kosmetu. Još u oktobru 1918. došlo je do oružanog otpora srpskoj vlasti na Kosmetu. Tamo su morala da se pošalju vojna pojačanja. Sa prekidima, borbe protiv pobunjenih Albanaca trajale su i 1919. Tada je i manji broj Crnogoraca sa Albancima pokušao da pokrene pobunu na području južno od Podgorice, ali su poraženi. Upadi četa kačaka iz Albanije na Kosmet i u zapadnu Makedoniju nastavili su se i posle. Iza tih napada je bio Kosovski komitet, tj. Hasan Priština. Nerede je pojačavao spor Albanije i Kraljevine SHS oko određivanja granice.[40] Sredinom 1924. Ahmeda Zogua je sa vlasti zbacio Fan Noli, ali je i njegova vlada pomagala upade kačaka. Zato je Kraljevina SHS pomogla Ahmeda Zogua, koji se bio sklonio u Jugoslaviju. On je organizovao svoje pristalice i sa njima krajem decembra 1924. ponovo preuzeo vlast u Albaniji. Ubrzo je Zogu zaključio da mu je važnija podrška iz Italije, nego iz Beograda. Počeo je otvoreno da podržava zahteve Albanaca iz Kraljevine SHS da se pripoje Albaniji. U septembru 1928. Zogu se proglasio za kralja Albanaca.[41] Izbori 1920. i suspenzija rada KPJ Da bi se održali izbori, prvo je bilo potrebno odrediti granice, odnosno teritoriju na kojoj će se birati. Posle toga PNP je moralo da se usaglasi oko prihvatanja Nacrta zakona o izborima koji im je predala Vlada. Prema usvojenom izbornom zakonu, pravo da biraju dobili su muškarci koji su bili državljani Kraljevine SHS. Oni su morali imati dvadeset jednu godinu i šest meseci boraviti u opštini u kojoj biraju. Pravo glasa nisu imala vojna lica. Muškarci stariji od dvadeset pet godina koji su bili pismeni mogli su se prijaviti da budu birani. Državni službenik je morao dati ostavku na državnu službu ako bude izabran, tj. dobije poslaničko mesto u Ustavotvornoj skupštini. PNP je u drugoj polovini oktobra 1920. održalo poslednju sednicu. Raspisivanjem izbora za Ustavotvornu skupštinu ono je raspušteno.[42] Na izborima za Ustavotvornu skupštinu u novembru 1920. godine učestvovale su dvadeset dve stranke. Neke od njih delovale su i u prethodnim državama, a neke su nastale u Kraljevini SHS. Od novoorganizovanih stranaka najviše uspeha na izborima imale su Demokratska stranka i Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista). Demokratska stranka je osnovana u Sarajevu sredinom februara 1919. U nju je ušao deo članova nekadašnje Samo-stalne radikalne stranke i deo Hrvatsko-srpske koalicije oko Svetozara Pribićevića. Neko vreme Demokratska stranka je bila glavni zagovornik zamisli „integralnog jugoslovenstva”.[43] Na izborima je učestvovalo oko 65% upisanih glasača, tj. više od 1,6 miliona od skoro 2,5 miliona upisanih. Najviše mesta u Ustavotvornoj skupštini, koja je ukupno imala 419 poslanika, osvojile su Demokratska stranka (92 mandata), Narodna radikalna stranka (91 mandat), Komunisti (58 mandata), Hrvatska republikanska seljačka stranka, koja se od kraja 1920. zvala Hrvatska seljačka stranka (50 mandata), Samostalna kmetijska stranka sa Savezom zemljoradnika (39), Slovenska ljudska stranka (27) i Jugoslovenska muslimanska organizacija (24).[44] Komunistička partija je na izborima dobila veliki broj glasova. Ranije, u avgustu 1920. na opštinskim izborima, bila je značajna i pobeda komunističke liste sa njenim sekretarom Filipom Filipovićem na području opštine Beograd. Vlada nije želela da komunisti upravljaju prestonicom. Zato je opštinsku upravu u Beogradu suspendovala. Štrajkovi rudara u Sloveniji i Bosni pokazali su da se društvene pobune ne smiruju. Zato je Vlada u decembru 1920. donela Obznanu. Prema toj uredbi privremeno je zabranjeno izlaženje komunističkih novina i suspendovan je rad Komunističke partije, jer su predstavljali opasnost po kapitalistički poredak i monarhiju.[45] Ipak, komunistički poslanici su pristali da polože zakletvu kralju i radili su u Narodnoj skupštini. Napustili su je u prvoj polovini juna 1921. kada je postalo izvesno kakav će ustav ona doneti. Posle toga su među komunistima ojačale nestrpljive i nasilne družine.[46] Vidovdanski ustav [ikona] Ovaj odeljak treba proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. U decembru 1920. Ustavotvorna skupština je počela sa radom. Rasprave sa najviše sukoba vođene su oko uređenja države. Vođe Demokratske i Radikalne stranke, Lj. Davidović i N. Pašić, radili su na tome da zajednička država bude monarhija unitarno uređena, sa jedinstvenom teritorijom i bez veće samostalnosti istorijskih pokrajina. Pri tome su isticali zamisao da u Kraljevini SHS živi jedan troimeni narod. Unutar Radikalne stranke, ideje S. Protića, koji se zalagao za podelu na 9 istorijskih pokrajina sa posebnim skupštinama i vladama, smatrane su za poziv da se razbije jedinstvo države.[47] Isto je gledano i na zahteve da se Hrvatskoj da poseban položaj. Vođa Hrvatske seljačke stranke S. Radić je stalno isticao „državne” tradicije Hrvatske i narodnu posebnost Hrvata. On je tražio da u zajedničkoj federalnoj, ili konfederalnoj, državi Hrvatska bude uređena kao republika. Anton Korošec i njegova Slovenska ljudska stranka su tražili da se u državi izdvoje autonomne pokrajine, na osnovu kulturnog i privrednog kriterijuma. Muslimanski predstavnici su tražili stvaranje samoupravnih oblasti, za njih, unutar Kraljevine SHS.[48] Predstavnici radikala i demokrata su za svoj nacrt ustavnog uređenja pridobili mali deo nesrba. To su bili poslanici Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO), Džemijeta (uglavnom Albanci i Turci) i Slovenačke kmetijske stranke. Prestavnici JMO su pristali da podrže ustav kada su im obećana mesta u vlasti uz uvođenje sudske i školske autonomije za muslimane. Ustav je izglasan 28.6.1921. Zato je nazvan Vidovdanski ustav. Za njega je glasalo 223 od 258 prisutnih poslanika. Malo Slovenaca i Hrvata je glasalo za Vidovdanski ustav (oko 20).[49] Prvim članom Vidovdanskog ustava država je proglašena za „ustavnu, parlamentarnu i naslednu monarhiju”. Trećim članom za službeni jezik je proglašen „srpsko-hrvatsko-slovenački” jezik. Ustavom je određeno da zakonodavnu vlast vrše zajedno Narodna skupština i kralj. Zakone su predlagali ministri i poslanici, u Narodnoj skupštini, a izglasavala ih je većina prisutnih poslanika u njoj. Izglasane zakone je morao potvrditi i proglasiti kralj da bi postali punovažni. Kralj je, po ustavu, sazivao i raspuštao skupštinu. On je predstavljao i zastupao državu u odnosima sa drugim državama. Kralj je bio vrhovni zapovednik vojske, a ustav je propisao opštu vojnu obavezu za stanovnike. Uz saglasnost Narodne skupštine kralj je sklapao međunarodne ugovore. Imenovao je vladu, državne činovnike i dodeljivao vojne činove. Izvršna vlast, Vlada je odgovarala kralju i Narodnoj skupštini.[50] Građanima je obećano pravo slobodnog udruživanja i sloboda štampe. Propisano je opšte, slobodno i tajno glasanje za Narodne skupštine. Obećano je pravo na privatnu svojinu, ali je istaknuto da ona ne sme štetiti opštim interesima. Država se ustavom obavezala da brine o narodnom zdravlju i opštim higijenskim uslovima. Proglašeni su besplatna lekarska pomoć, briga o invalidima i siromašnima.[51] Kraljevina je nasledila nekoliko različitih pravnih sistema koji su primenjivani. Sudovi su, prema Ustavu, proglašeni nezavisnim u odnosu na sve vlasti i određeno je da sude samo po zakonima. Sudije je postavljao kralj. On je imao i pravo da amnestira osuđenike. Redovni (opšti) sudovi bili su sreski, okružni, apelacioni, kasacioni i trgovački. Kasacioni sud je bio jedinstven za celu zemlju. Pored toga postojali su i posebni sudovi (vojni i drugi).[52] Donošenjem ustava i zakona nije izvršeno uvođenje jedinstvenog zakonodavstva i sudstva. Pored zakona Kraljevine Srbije, primenjivani su zakoni iz Austrougarske, Kraljevine Crne Gore. U porodičnim i naslednim sporovima među muslimanima određeno je da sude šerijatske sudije. Oni su bili u službi države i radili pri sreskim sudovima. Primena različitih pravnih sistema stvarala je probleme u sudstvu. U zaostalim oblastima kao što su Kosmet i Raška oblast, zatečeni su feudalni odnosi, a krvna osveta je bila garant ljudskog života i dostojanstva.[53] Država se po Vidovdanskom ustavu delila na oblasti, a oblasti na okruge. Okruzi su se delili na srezove, a srezovi na opštine. Kao upravnike oblasti kralj je imenovao velike župane. Oni su bili podređeni ministru unutrašnjih dela. Po mišljenju Vladimira Ćorovića oni „nisu imali više prava ni više ugleda od starih okružnih načelnika”. Kasnije (1922), Uredbom o podeli zemlje na oblasti određeno je da država bude podeljena na 33 oblasti. Primetna je neujednačenost u veličini tih oblasti. Kasnije zakonodavna delatnost nije donela zakone koji bi ozakonili sve principe (osnovna, polazišna pravila) sadržane u Vidovdanskom ustavu.[54] Posle usvajanja Vidovdanskog ustava, Ustavotvorna skupština je nastavila da radi kao, redovna, zakonodavna.[55] Smrt kralja Petra I Karađorđevića i zabrana Komunističke partije U januaru 1921. N. Pašić je stvorio radikalsko-demokratsku vladu. U njegovu drugu vladu iste 1921. godine bili su uključeni i predstavnici manjih stranaka, tj. JMO, Zemljoradničke i Samostalne kmetijske stranke.[56] Početkom marta 1921. u Francuskoj je umro kralj Nikola Petrović-Njegoš. Nekoliko godina posle njegove smrti prestalo je četovanje njegovih pristalica u Crnoj Gori. Sredinom avgusta 1921. u Beogradu je umro kralj Petar I. Posle njegove smrti Aleksandar je postao kralj, ali za razliku od oca on nije obavio obred krunisanja.[57] Aleksandar je imao netrpeljiv stav prema komunistima, a zbog čega je bio u lošim odnosima sa komunističkim vlastima u Rusiji. Od donošenja Obznane, deo komunista se odlučio na niz atentata na predstavnike vlasti. Kada je 29.6.1921. proglašavan ustav, komunisti su u Beogradu pokušali atentat na regenta Aleksandra. U julu 1921. Alija Alijagić i grupa „Crvena pravda” ubila je bivšeg ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića u Delnicama. Da bi se zaustavio „crveni teror”, početkom avgusta 1921. donet je Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi. Zakon je zabranio govorenje i delovanje protiv ustavom stvorenog političkog i društvenog sistema. Poništeni su mandati komunista u Narodnoj skupštini i opštinskim telima. Komunistima je zabranjeno da rade, ali su oni nastavili da rade nezakonito, tj. ilegalno. KPJ je od tada svoje kongrese održavala i van Kraljevine SHS.[58] Vođe SSSR-a videle su u Kraljevini SHS protivnika socijalizma i zemlju koja podržava carističke izbeglice iz Rusije. Kominterna je na svom kongresu 1924. zaključila o „jugoslovenskom pitanju” da u Jugoslaviji „srpska buržoazija” ostvaruje prevlast, a da su nesrbi izloženi „nacionalnom ugnjetavanju”. KPJ je preuzela mišljenja iz Kominterne. Sima Marković i deo komunista su pokušali ublažiti ili odbaciti te optužbe, ali su bili potisnuti.[59] Sredinom dvadesetih godina XX veka većina u KPJ je odbacila zamisao o nacionalnom jedinstvu Srba, Hrvata i Slovenaca, tj. o „troimenom narodu”. Na Trećem kongresu KPJ (u Beču 1926), pored optužbe da „srpska buržoazija” iskorištava druge narode, usvojeno je i mišljenje da je u Jugoslaviji vladajuća „srpska nacija”. Pored Slovenaca i Hrvata, priznato je postojanje Makedonaca kao nacije. Iz toga je zaključeno da je potrebno federativno i republikansi urediti Jugoslaviju. Na kongresu KPJ u Drezdenu 1928. KPJ je usvojila izjavu po kojoj je njen cilj da predvodi radnike i seljake u uništenju Kraljevine SHS. Po toj zamisli bi „ugnjeteni” narodi dobili nacionalnu nezavisnost, a potom bi stvorili balkansku federaciju republika.[60] Početak političkog života u zajedničkoj državi i izbori 1923. godine Da bi se u političkom životu poništili veliki gubici Srba u Prvom svetskom ratu, izborni okruzi su pravljeni prema popisu iz 1910. Zato su premoć u Skupštini imali Srbi. Politički život bio je ispunjen sukobima i nestabilnošću. Vlade su često menjane, a predsednici vlada većinom su bili iz Radikalne stranke. Samo predsednik poslednje vlade pred diktaturu nije bio Srbin. Ministri unutrašnjih i spoljnih dela samo izuzetno nisu bili Srbi. Srba je bilo najviše u državnim službama, vojsci i žandarmeriji. To je moglo biti i posledica okolnosti da su upravo Srbi najviše želeli da rade za zajedničku državu, tj. da je grade i brane.[61] Želja da se proširi sopstvena vlast i uticaj dovele su do toga da su vlade iz Beograda često donosile ili odobravale odluke lokalnih uprava u unutrašnjosti zemlje. Tako velika vlast donosila je i velika iskušenja. U lokalnoj upravi građani su često, dajući novac ili druge „poklone”, primenjivali potkupljivanje državnih službenika da bi dobili neku odluku ili obavili neki posao. Takva korupcija nije postojala samo među nižim državnim službenicima nego i unutar vlada. Iz tih razloga narod je gubio poverenje u potkupljive i nepravedne političare i vlade. Nestalnost i nedelotvornost vlada bila je posledica svađa stranaka u Narodnoj skupštini. U njoj su postojale duboke podele i stalne svađe. Njeni zakonodavni odbori ni za pet godina rada nisu uspevali da obave svoj osnovni zadatak i ujednače različito zakonodavstvo koje je nasledila Kraljevina SHS.[62] Unutar onoga za šta se govorilo da je srpski narod, postojala su određena razilaženja i sukobi. Od grupe oko Sekule Drljevića, bivšeg ministra kralja Nikole, 1922. oblikovani su se crnogorski federalisti koji su tražili više samostalnosti za Crnu Goru, na osnovu njenih državnih tradicija, ali su na rečima, prihvatali nacionalno jedinstvo sa ostalim Srbima. Glavni predstavnik muslimana JMO je isticala da su muslimani „poseban ogranak” jedinstvenog naroda. Ona je nastojala da postigne više samouprave za BiH. Pored toga, nastojala je i da sačuva sudsku autonomiju muslimana i da obezbedi „pravednu” odštetu za oduzetu feudalnu zemlju muslimanskim veleposednicima. 1922. vođa JMO postao je Mehmed Spaho.[63] U Kraljevini SHS se službeno davala prednost upotrebi imena Južna Srbija, kao zajedničkog imena za Makedoniju i Staru Srbiju (Kosmet i Raška). U službenom imenu je bila izražena misao da će slovensko stanovništvo u Makedoniji biti srbizovano. Ipak, to se nije dogodilo. Stanovništvo u Makedoniji je u velikom broju izbegavalo odazivanje u vojsku, a pokušaj da se proširi upotreba „službenog”, tj. srpskog, jezika nije dala veće rezultate. Većina u Makedoniji je koristila narodni jezik tog područja, tj. makedonski. U Makedoniji srpsku svest je imalo stanovništvo na području Kumanova, veliki deo činovništva i „kolonista”. Otpor srbizaciji je pogodovao da Makedonija postane područje na kome je deo stanovništva pružao podršku upadima pripadnika VMRO-a iz Bugarske. Da bi se suprostavila tome 1921. Kraljevina SHS je morala da uveća žandarmeriju na oko 20.000 pripadnika. Između polovine i dve trećine žandarmerije je u sledećih deset godina stalno boravio u Južnoj Srbiji, tj. Staroj Srbiji i Makedoniji.[64] Političke svađe Srba i Hrvata bila su glavno obeležje političkog života u Kraljevini SHS. Svađe sa S. Radićem i glavnim predstavnicima Hrvata bile su neprestane. Nasuprot nepomirljivim sukobima srpskih i hrvatskih političkih predstavnika, slovenački politički predstavnici uglavnom su nalazili način da sudeluju u svakoj vladi. Tako su uspevali da postignu svoj glavni cilj, tj. da obezbede autonoman položaj teritorije na kojoj su Slovenci bili većina. Uspeli su da za to područje dobiju škole na slovenačkom jeziku i upravu sa skoro potpuno slovenačkim činovništvom.[65] U decembru 1922. Pašić je sastavio radikalsku vladu bez demokrata. Drugi izbori za Skupštinu su održani marta 1923. Zemlja je bila politički podeljena i zavađena. Tokom izborne kampanje 1923. u Hrvatskoj je dolazilo do fizičkih obračuna pristalica Hrvatske republikanske seljačke stranke i Demokratske stranke. U njima su upotrebljavani noževi i pištolji. Vlasti su u nekim mestima morale da uvode policijski čas i vanredno stanje.[66] Najviše poslaničkih mesta na izborima 1923. osvojila je Radikalna stranka (107 poslanika). Druga po snazi bila je Hrvatska republikanska seljačka stranka (70 poslanika), a Demokratska stranka je bila treća. Posle izbora, Hrvatska republikanska seljačka stranka (HRSS) je sa Slovenskom ljudskom strankom (SLjS) i JMO stvorila „Federalistički blok”. Radikali su odlučili da im učine ustupke, a da bi dobili podršku za stvaranje svoje vlade. Dogovoreno je da se zamene službenici u pokrajinskim upravama, a novi postave u dogovoru sa HRSS, SLjS i JMO. Stjepan Radić je iste 1923. godine na skupštini HRSS vređao kraljevski dvor. Kada je zapretila opasnost da ga uhapse, on je pobegao u inostranstvo.[67] Nestabilnost parlamentarnog sistema Marta 1924. iz Demokratske stranke konačno se izdvojila družina oko S. Pribićevića i stvorila Samostalni demokratski klub, kasnije Samostalnu demokratsku stranku (SDS). Pribićević je privremeno pružio podršku Pašićevoj vladi. Zbog odricanja radićevaca od republikanizma i njihovog dolaska u Skupštinu, Pašić je morao da podnese ostavku vlade. Pašićevu vladu jesmenila Davidovićeva (od jula do oktobra 1924), ali ni ona nije uspela da obezbedi trajniju većinu u Narodnoj skupštini. U novembru 1924. kralj je sastavljanje vlade, ponovo, poverio Pašiću.[68] Izbori u februaru 1925. doneli su Radikalnoj stranci 143 poslanička mesta. Sa njom je sarađivala Pribićevićeva SDS koja je imala dvadeset jednog poslanika. Vođa HRSS Stjepan Radić je početkom 1925. na osnovu Zakona o zaštiti države bio uhapšen. Optužen je jer je 1924. pristupio Trećoj internacionali. Vlada je odlučila da poništi mandate članova HRSS. U martu 1925. Pavle Radić je po odobrenju S. Radića u Narodnoj skupštini dao svečanu izjavu da HRSS napušta republikanizam i prihvata Vidovdanski ustav i dinastiju Karađorđević. Zato su u martu 1925. poništeni samo mandati S. Radića i nekoliko vođa Hrvatske seljačke stranke (HSS). U junu 1925. su potvrđeni mandati ostalih poslanika HSS, a S. Radić je dobio pomilovanje od kralja. Po želji kralja, u julu 1925. došlo je do stvaranja radikalsko-radićevske vlade.[69] Početkom 1926. u samoj Radikalnoj stranci počeli su sukobi. N. Pašić je optuživan da je iznemogao i da je preterano popustljiv prema sinu Radomiru. Radomir Pašić se javljao kao učesnik u brojnim slučajevima nezakonitog bogaćenja uz zloupotrebu očevog političkog uticaja. HSS se dogovorila sa opozicijom i u Skupštini stavila na dnevni red interpelaciju o korupciji. Ministar kome je iz Skupštine upućeno takvo pitanje mogao je dva meseca da odlaže odgovor pod izgovorom da prikuplja podatke. Često se dešavalo da ministri nikada ne odgovore. Kritike i kriza zbog korupcije doveli su do Pašićeve ostavke na mesto predsednika vlade u aprilu 1926. Vladu je obrazovao Nikola Uzunović, ali je i on primoran na ostavku zbog nastavka saradnje poslanika HSS sa opozicijom. U Radikalnoj stranci pojavili su se zahtevi da se „Pašićevci”, kao leglo korupcije, potisnu iz stranke. Nekoliko meseci kasnije, u decembru 1926. umro je Nikola Pašić. U to vreme na vlasti je bila poslednja radikalsko-radićevska vlada.[70] Sukob se nastavio u januaru 1927. Tada je radikalski deo vlade preko ministarstva unutrašnjih poslova ometao rad na povećanju broja pristalica HSS na području BiH i Vojvodine. Zato se u januaru 1927. konačno raspala radikalsko-radićevska koalicija. Novu vladu radikali su stvorili u februaru 1927. podržani prvenstveno od Slovenske ljudske stranke. U aprilu 1927. morala se stvoriti nova vlada radikala i demokrata. U tu vladu Velimira Vukićevića su ušli A. Korošec i M. Spaho.[71] Izbori 1927. godine i atentat u skupštini 1928. godine Na izborima u septembru 1927. Hrvatska seljačka stranka je prvi put učestvovala kao stranka koja prihvata Vidovdanski ustav i monarhiju. Radikalna stranka je dobila 117 mandata, HSS i DS po 61 mandat. Pribićevićeva SDS je bila četvrta po snazi sa 22 mandata. Među skoro beznačajnim grupama dva mandata je dobio Hrvatski blok. Njega su stvorile manje hrvatske političke stranke u leto 1926. U njemu su bili Hrvatska stranka prava, Hrvatska federalistička stranka Ante Trumbića i Hrvatski republikanski seljački savez. U septembru 1927. u Skupštinu su izabrani Ante Trumbić i Ante Pavelić. Pavelić, predstavnik pravaša, govoreći prvi put u Skupštini izjavio je da njegov dolazak nije potvrda da on priznaje postojeće stanje, nego da će se boriti protiv njega za samostalnost Hrvatske. Koliko se netrpeljivosti i nasilnosti krilo iza te izjave tada se nije moglo naslutiti.[72] Vladu Radikalne stranke podržali su DS i SLjS. U novembru 1927. stvoren je zajednički klub poslanika HSS i SDS. Tako je stvorena Seljačko-demokratska koalicija. Lj. Davidović je ubedio demokrate da istupe iz vlade i odlučio da otpočne pregovore sa Seljačko-demokratskom koalicijom. To je dovelo do ostavke Vukićevićeve vlade u februaru 1928. Seljačko-demokratska koalicija je tražila poboljšanje položaja „prečanskih” krajeva, tj. područja severno od Dunava i zapadno od Drine, i veću samoupravu srezova i oblasti. Tražila je i promenu velikih župana u Hrvatskoj, Dalmaciji, Slavoniji i BiH. Pored toga, Seljačko-demokratska (SD) koalicija je tražila za sebe značajna mesta u vladi.[73] Početkom 1928. kralj Aleksandar Karađorđević je mandat za sastavljanje vlade ponudio Stjepanu Radiću, ali je, tada, najjača Radikalna stranka odbila da bude deo vlade ako ne dobije mesto predsednika. Zato je obnovljena Vukićevićeva koaliciona vlada.[74] Krajem maja 1928. u Beogradu su održani veliki protesti protiv vladajuće koalicije. Opozicija, tj. SD koalicija i Savez zemljoradnika, je prenela proteste i u Skupštinu. Radić je zbog „neparlamentarnih izraza” često bio isključivan sa sednica. Optužbe protiv vlade dovodile su i do fizičkih obračuna poslanika. Skupštinska policija je morala nasilno da udalji neke poslanike. Nasilničko raspoloženje je toliko poraslo da je 15.6.1928. na sednici Puniša Račić, poslanik radikala, predlagao da se usvoji „Zakon o dvoboju”. Vrhunac sukoba se dogodio 20.6.1928. Uvredama prekinuti, Puniša Račić pucao je i ubio P. Radića i Đuru Basaričeka, a S. Radić je bio smrtno ranjen.[75] Posle ubistava poslanici Seljačko-demokratske koalicije napustili su Narodnu skupštinu, tražili njeno raspuštanje i nove izbore. Stjepan Radić je umro u Zagrebu početkom avgusta 1928. Novi vođa HSS je postao Vlatko Maček. Od tada Ante Trumbić istupa sa otvorenim zahtevom za odvajanje Hrvatske od Srbije. Podržavao ga je A. Pavelić. Kralj je odbio da se raspišu izbori kako bi sprečio da „Hrvati iskorištavaju leševe u toku izborne borbe”. Predsednik vlade u takvim okolnostima postao je Anton Korošec. U njegovu vladu su ušli SLjS, JMO, radikali i jedan Hrvat iz DS. A. Korošec je atentat osudio kao postupak jedne osobe za koji se ne može optužiti poslanička grupa ili ceo narod.[76] Opozicija je 1.12.1928. organizovala proteste u Zagrebu, oni su prerasli u nasilje i krvoproliće. Demokratska stranka je izašla iz vlade, ali nikakav celovit sporazum stranaka nije mogao da se sklopi. Tako je Davidović prihvatio zahtev Vlatka Mačeka da se Skupština raspusti, ali se nije slagao sa zahtevom da se stvori šest federalnih jedinica. Koroščeva vlada krajem 1928. više nije mogla da vlada državom. Kralj je morao da razgovara sa političarima o stvaranju nove vlade. Krajem novembra 1928. Narodna skupština je održala poslednju sednicu, a Koroščeva vlada je krajem decembra 1928. podnela ostavku.[77] Kraljevo preuzimanje vođenja državne politike Šestojanuarska diktatura Detaljnije: Šestojanuarska diktatura Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Kraljevska proklamacija od 6. januara 1929.. Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Zakon o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi (1929). Kralj Aleksandar I na naslovnoj stranici Tajmsa, 11. februar 1929. godine Na planu unutrašnje politike, u Kraljevini SHS došlo je do ozbiljne državne krize izazvane zaoštrenim partijskim i međunacionalnim odnosima. I sam kralj je rušio vlade sa skupštinskom većinom, kralj je zadržavao i one koje je nisu imale. Vidovdanskim ustavom osigurana pravo da saziva i raspušta skupštinu i raspisuje izbore učinile su kralja važnim faktorom na političkoj sceni.[78] Kralj se mešao u politički život preko političara bliskih dvoru, preko kojih je stvarao svoja uporišta, naročito u Demokratskoj i Radikalnoj stranci. Aleksandar se u vojsci oslanjao na pripadnike Bele ruke, na čijem čelu su se nalazili generali Petar Živković, Josif Kostić, Dragutin Okanović, Đura Dokić i Petar Mišić.[79] 6.1.1929. „Proklamacijom narodu” kralj je izjavio da između kralja i naroda više ne sme i ne može biti posrednika. Optužio je političare da su u svojoj zaslepljenosti zloupotrebili parlamentarizam i da dovode u opasnost državu i narod. Objavljeno je da Vidovdanski ustav prestaje da važi, a Skupština se raspušta.[80] Zakoni su ostali da važe dok se nekim ukazom ne ukinu i donesu novi. Rad političkih partija i udruženja sa plemenskim i verskim obeležjem je zabranjen.[81] Istovremeno je kao zamena za ustav proglašen Zakon o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj državnoj upravi. Prema njemu, kralj je proglašen nosiocem sve vlasti u Kraljevini SHS. Zakon o kraljevoj vlasti je predvideo da kralj kao nosilac sve vlasti nikome ne odgovara. To je bilo uvođenje diktature. Kralj Aleksandar se nadao da će on moći da izvrši nacionalno ujedinjenje (u Jugoslovene) koje su sprečavale borbe političkih stranaka. Novu vladu poverio je dotadašnjem komandantu kraljeve garde generalu Petru Živkoviću. Da bi se istaklo narodno jedinstvo, u vladu su pored Srba uključeni i Hrvati i Slovenci.[82] Novine su bile strogo nadgledane i objavljivale su samo ono što su kralj i vlada želeli da bude objavljeno. Političari su praćeni i znalo se šta su izjavljivali na ulici, u kafani, čak i u privatnim kućama. Znalo se da političke partije i dalje postoje, iako je objavljeno da se zabranjuje njihov rad. Samo je prestalo njihovo delovanje u javnosti.[83] Većina političara je prihvatila proglašenje diktature bez otpora, ali deo političara je napustio zemlju. Pribićević je 1929. bio prisilno interniran u Brus, a zatim je napustio Kraljevinu SHS. U inostranstvu je i umro 1936. U inostranstvo je prešao i deo vođa HSS. Oni su pokušavali da skrenu pažnju međunarodne javnosti i političara na diktaturu „srpskog kralja” nad Hrvatima. Tako su se januara 1930. obratili i Društvu naroda, ali ono nije pokazalo interes za te žalbe. Zemlju je napustio i Ante Pavelić. Komunisti su pomislili da je uvođenje diktature prilika za revoluciju. Njihov pokušaj da organizuju ustanak olakšao je vlastima primenu sile. Nekoliko stotina članova KPJ i SKOJ-a (Saveza komunističke omladine Jugoslavije) ubijeno je, a u sudskim procesima mnogi su osuđeni na robiju.[84] Reakcija države na Veliku ekonomsku krizu 1929-1933. Velika ekonomska kriza je počela slomom na berzi u Njujorku u oktobru 1929. a zatim se proširila na ceo svet. Najviše je pogodila Sjedinjene Američke Države (SAD) i Nemačku. Zemlje pogođene krizom su uvele zaštitne carine za svoje proizvode. U vreme Velike ekonomske krize 1929-33. prihvaćena je zamisao Džona Majnarda Kejnza da je uvođenje monopola sprečilo da se cene na tržištu slobodno stvaraju i time pokrenulo ekonomsku krizu. Da bi se obnovila ravnoteža i zaposlenost, Kejnz je tražio uplitanje države u procese na tržištu. Država je svojim uplitanjem morala povećati zaposlenost i tražnju na tržištu. Tako je u SAD organizovanjem velikih javnih radova povećavala se proizvodnja i zaposlenost, a omogućeno je prevazilaženje krize.[85] U prvim mesecima svetske ekonomske krize njeno dejstvo nije se osetilo u Jugoslaviji. Ipak, sredinom 1930. stigla je i do Jugoslavije. Nanela je štete trgovini, bankarstvu, industriji i poljoprivredi. Uvođenjem zaštitnih carina evropske države su uticale da se vrednost robe izvezene iz Jugoslavije 1932. smanji za skoro dve trećine u odnosu na 1929. Do 1933. vrednost ukupne domaće proizvodnje u Jugoslaviji opala je na polovinu vrednosti iz 1929. Radnici koji su imali posao 1934. dobijali su manje nadnice nego u vreme kada je kriza počela. Tada se nezaposleni nisu morali javiti na biro rada. Zato nema tačnih podataka o broju onih koji su izgubili posao u Jugoslaviji tokom Velike ekonomske krize. Procenjuje se da je taj broj iznosio oko 300.000. U taj broj je spadao veliki broj „polutana” (seljaka-radnika). Drugi su prihvatali sve poslove u zamenu za stan i hranu bez novčane naknade. Prosjačenje dece, žena i muškaraca bilo je masovna pojava. Desetine hiljada skitnica su u vreme krize kao samci ili sa porodicom živeli na ulicama gradova bez ikakvog smeštaja. Samo u Beogradu je takvih bilo najmanje 6.000.[86] Država je tada pokušavala da svoju industrijsku proizvodnju zaštiti od strane konkurencije. O tome se vodilo računa pri određivanju carina. U državnim nabavkama prednost je imala domaća roba. Cene industrijskih proizvoda su zbog smanjene kupovne moći između 1929. i 1934. godine pale za skoro četvrtinu vrednosti, a cene poljoprivrednih proizvoda su istovremeno izgubile skoro polovinu vrednosti na tržištu.[87] Da bi se sprečio pad cena, došlo je do monopolističkog udruživanja industrijskih preduzeća. Uzor za to bila su udruženja koji su postojali u inostranstvu. Preduzeća koja su proizvodila istu robu sklapala su dogovore a prema njima su po jedinstvenoj ceni nudila robu ili usluge na domaćem tržištu. To nastojanje da se stekne položaj jedinog prodavca neke robe na tržištu Kraljevine Jugoslavije a tako postigne sigurnija i veća zarada izazvalo je proteste dela trgovaca i zanatlija. Država je 1934. usvojila Zakon o kartelima koji je zabranio stvaranje monopola. Došlo je do protesta industrijalaca. Zato je 1935. utvrđen postupak za odobravanje stvaranja kartela. Od tada se u Jugoslaviji stvorilo više monopolističkih udruženja.[88] Početak oporavka privrede u Jugoslaviji osetio se tek od 1935. Ovo se podudarilo sa „novim ekonomskim kursom” koji je objavio Milan Stojadinović. Osnovu Stojadinovićeve ekonomske politike činilo je veće mešanje države u privredu. Mere su uvođene po uzoru na politiku zapadnih zemalja i po preporukama iz inostranstva. Tako je Društvo naroda preporučivalo organizovanje javnih radova da se umanji nezaposlenost na jugoistoku Evrope. Vlada je još 1933. donela takvu odluku, ali je do značajnijeg organizovanja javnih radova došlo tek od 1935. Prvenstveno je to bilo građenje saobraćajnica, puteva i pruga. Intervencijom vlade ostvaren je napredak i rudarstva kao i metalurgije. U železari u Zenici povećane su količine proizvedenog gvožđa i njegov kvalitet, a u borskom rudniku je počela da radi električna rafinerija. Država je postala najznačajniji kapitalista u industriji Jugoslavije. To je dovelo do toga da 1939. porezi i carine nisu bili glavni izvor prihoda Jugoslavije. Država je 1939. bila vlasnik oko 15% industrije u Jugoslaviji i od toga ostvarivala trećinu prihoda države. Oko šestinu državnih prihoda država je ostvarivala od svojih monopola. Imala je monopole na neke proizvode(duvan, so, petrolej ...). Najveće monopolske prihode je imala od duvana. Duvan je otkupljivan od privatnih proizvođača, a zatim prerađivan u državnim fabrikama.[89] Septembarski ustav Detaljnije: Septembarski ustav Otvorena diktatura nije mogla da bude trajno zadržana. Popuštajući pred zahtevima iz Zapadne Evrope, kralj je odlučio da obnovi ustavno stanje. 3.9.1931. proglašen je Septembarski (ili Oktroisani) ustav. Zakonodavnu vlast imali su kralj i Narodno predstavništvo. Ono je bilo nova ustanova, sastojalo se od Narodne skupštine i Senata. Partije se nisu mogle stvarati na verskoj, plemenskoj ili pokrajinskoj osnovi. Kralj je uglavnom imao sličan položaj u odnosu na Narodno predstavništvo kao što je imao u odnosu na Narodnu skupštinu prema Vidovdanskom ustavu. Ipak, član 116. je kralju davao pravo da u vanrednim okolnostima (rat, pobuna i slično) svojim ukazom postupa izvan ustava i zakona. Ustav je predvideo da kralj, posle ukaza, traži saglasnost od Narodnog predstavništva za ono što je učinio u vreme vanrednih okolnosti.[90] Banovine su imale banovinska veća i banovinske odbore. Njih su imenovali banovi. Narodni poslanici, članovi banovinskih veća i predsednici opština birali su polovinu Senata, a polovinu je imenovao kralj. Senatori nisu mogli da imaju manje od 40 godina. Građanski političari u Ustavu iz 1931. nisu videli obnovu ustavnog stanja nego pokušaj da se diktatura učini trajnom. Posle njegovog objavljivanja, u novembru 1931. organizovani su „izbori” za Narodnu skupštinu. Postojala je samo jedna izborna lista Petra Živkovića, a opozicione stranke nisu učestovale. Na izbore je izašlo oko 65% upisanih birača. Da bi se stvorila stranka koja će podržati kraljevo integralno jugoslovenstvo, krajem 1931. stvorena je Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija (JRSD). Ona je 1933. preimenovana u Jugoslovenska nacionalna stranka (JNS).[91] Pokušaj svođenja srpskog naroda na stepen plemena Kralj Aleksandar u admiralskoj uniformi na Jadranu (1930), ulje na platnu, rad Ivana Vavpotiča Kralj Aleksandar i Mustafa Kemal Ataturk, prvi predsednik Republike Turske (1933) Detaljnije: Integralno jugoslovenstvo Kralj Aleksandar je bio veliki pobornik i glavni politički pokrovitelj ideologije integralnog jugoslovenstva, koja je oblikovana u vreme njegove mladosti, krajem 19. i početkom 20. veka, kada su pojedini ideolozi jugoslovenskog pokreta počeli su da napuštaju izvornu jugoslovensku, odnosno južnoslovensku ideju, koja se zasnivala na konceptu saradnje između južnoslovenskih naroda, a umesto toga su počeli da promovišu novu, integralističku tezu po kojoj Srbi i Hrvati, a zajedno sa njima i Slovenci, predstavljaju jedinstven narod, sastavljen od tri plemena: srpskog, hrvatskog i slovenačkog. Već kao prestolonaslednik (od 1909. godine), a potom i kao regent (od 1914. godine), Aleksandar se okružio pristalicama integralističkog koncepta, a nakon stvaranja Kraljevine SHS (1918), integralistička ideologija je dobila sasvim novu, državnu dimenziju. Upravo u toj ideologiji, Aleksandar je pokušao da pronađe rešenje za prevazilaženje unutrašnjih podela u novostvorenoj državi. Ključni korak ka definisanju integralnog jugoslovenstva kao zvanične državne ideologije učinjen je 1929. godine, kada je naziv države promenjen u Kraljevina Jugoslavija. Od tog trenutka, integralistička politika je sprovođena putem represivnog negiranja narodne posebnosti Srba, Hrvata i Slovenaca, a sva tri naroda (srpski, hrvatski, slovenački), zvanično su proglašeni pukim plemenima u sastavu jedinstvene jugoslovenske nacije. Takva politika je u Kraljevini Jugoslaviji intenzivno sprovođena od uvođenja Šestojanuarske diktature (1929), do Aleksandrove pogibije (1934). Nestankom kralja Aleksandra, integralistička politika je izgubila svog glavnog pokrovitelja, nakon čega je zapala u krizu, a potpuni slom je doživela u razdoblju između 1939. i 1941. godine, kada je i zvanično napuštena, čime je okončan i neslavni pokušaj svođenja srpskog naroda na stepen plemena.[92][93][94] Obnova delatnosti političkih stranaka 1932. U aprilu 1932. Živkovićevu vladu smenila je vlada Voje Marinkovića. Posle obnove ustavnog stanja, kao glavni protivnik centralizma V. Maček je isticao da zamisao da su Srbi i Hrvati jedan narod nije istinita. On je tražio podršku Velike Britanije za svoje političke stavove. Od sredine 1932. Maček je često davao izjave da je moguće otcepljenje Hrvatske i raspad Jugoslavije. Musolini se nadao da je to dobra prilika da se počne sa građanskim ratom koji će razbiti Jugoslaviju. Za to je odlučio da iskoristi ustaše koje je u Italiji (i Mađarskoj) organizovao Ante Pavelić. Sa

Odlično S providnim omotačem Beograd 1967. Tvrd povez, zaštitni omot, ćirilica, ilustrovano, 1032 strane. Knjiga je odlično očuvana (kao nova). Istorija Beograda datira u prošlost do 7000. p. n. e. Vinčanska kultura, jedna od najvažnijih praistorijskih kultura Evrope, je nastala u okolini Beograda u 6. milenijumu p. n. e. U starom veku, tračko-dačka plemena su naseljavali ovu oblast, da bi Kelti osvojili naselje na mestu današnjeg Beograda i dali mu ime Singidunum. Rimljani su osvojili grad za vreme cara Oktavijana Avgusta i dali mu status municipija polovinom 2. veka. Grad su naselili Sloveni su oko 520. Beograd je nekoliko puta prelazi u posed Vizantije, Bugarske, Ugarske i Srbije. Osmansko carstvo je osvojilo Beograd 1521. i kasnije u njega prenelo sedište sandžaka. Između 1427. godine i Božića 1806. godine Beograd je bio pod tuđinskom vlašću.[1] Od kraja 17. veka grad je često prelazio pod osmanlijsku ili habzburšku vlast. Beograd je postao glavni grad Srbije 1841. Severni deo Beograda je ostao habzburški pogranični kraj sve do 1918. Zbog svog strateškog položaja, oko grada se vodilo više od 115 ratova i bio je rušen 44 puta.[2] Beograd je bio glavni grad Jugoslavije (u svim njenim oblicima) od njenog osnovanja 1918, pa do konačnog razdruživanja 2006. Praistorija[uredi | uredi izvor] Vinčanska dama (5500. p. n. e.) Okresano kameno oruđe pronađeno u Zemunu pokazuje da su zajednice lovaca i skupljača plodova naseljavale okolinu Beograda još u paleolitu i mezolitu. Neka od ovih oruđa musterijenske industrije, koja se više povezuje sa neandertalcima neko sa današnjim ljudima. Iz starijeg kamenog doba, potiču ostaci ljudskih kostiju i lobanja neandertalaca, pronađeni u kamenolomu kod Leštana, u pećini na Čukarici i u blizini Bajlonijeve pijace. Orinjačka i gravetijenska oruđa su takođe pronađena ovde, što indicira postojanje naseobina u periodu od pre 50.000 do 20.000 godina.[3] Neolitske starčevačka i vinčanska kultura su se razvijale u okolini Beograda i dominirale Balkanskim poluostrvom (kao i delovima srednje Evrope i Male Azije) pre oko 7000 godina.[4][5][6][7] Ostaci kulture mlađeg kamenog doba, pronađeni su u Vinči, Žarkovo i u Gornjem gradu, iznad ušća Save u Dunav. To ukazuje da je prostor Beograda bio naseljen u kontinuitetu i da je rastao intenzitet naseljavanja. Mnoga današnja naselja beogradske okoline leže na kulturnim slojevima ranijih praistorijskih naseobina. Prve zemljoradnički narodi koji su naseljavali ovaj region se povezuju sa neolitskom Starčevačkom kulturom, koja je cvetala između pre 6200 i 5200 godina.[8] Postoji nekoliko iskopina Starčevačke kulture u i okolini Beograda, uključujući i naselje Starčevo, po kome je kultura i dobila. Starčevačku kulture je smenila Vinčanska kultura (5500—4500. p. n. e.), naprednija zemljoradnička kultura izrasla iz ranijih starčevačkih naseobina. Ona je takođe dobila ime po toponimu u okolini Beograda Vinča-Belo Brdo. Vinčanska kultura je bila poznata po svojim vrlo velikim naseobinama, od kojih su neka bila najveća u praistorijskoj Evropi;[9] antropomorfnim figurinama kao što je Vinčanska dama; najranijoj bakarnoj metalurgiji u Evropi;[10] i Vinčanskom pismu. Vinča — Belo brdo kraj Beograda spada u red najznačajnijih naseobina i kulturnih nalazišta praistorijskog perioda. Arheološke iskopine na Rospi ćupriji, Gornjem gradu, Karaburmi, Zemunu i Vinči potvrđuju pretpostavke da je područje Beograda bilo intenzivno naseljeno i da se njegovo stanovništvo bavilo plužnom zemljoradnjom i drugim pratećim privrednim delatnostima. Na ovim lokalitetima otkrivene su nekropole bronzanog i metalnog doba kao i dokazi različitih kulturnih uticaja. Stari vek[uredi | uredi izvor] Plemenska država Skordiska sa centrom u Singidunumu (današnjem Beogradu), 3-1. vek pre nove ere. Paleobalkanska plemena Tračana i Dačana su vladali ovim prostorom pre rimskog osvajanja.[11] Oblast Beograda je naseljavalo tračko-dačko pleme Singi.[4] Nakon keltske invazije na Balkansko poluostrvo 279. p. n. e., keltsko pleme Skordisci je preuzelo grad i nazvalo ga Singidun (dun = tvrđava).[4][12] Nema gotovo nikakvih tragova o tom keltskom gradu, osim što su na lokalitetima Karaburme i Rospi ćuprije pronađene nekropole sa umetnički vrednim predmetima, koje su pripadale ratnicima plemena Skordisci. Znatni keltski kulturni uticaji utkani su u duhovnu kulturu stanovništva Singidunuma, koji su delom preneti i pomešani sa rimskim antičkim kulturnim elementima. Rimska vladavina[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Singidunum Novac cara Jovijana iz Singidunuma Rimljani su počeli da osvajaju zemlje oko Singiduna tokom 1. veka p. n. e. Gaj Kvint Skribonije Kurio, prokonzul Makedonije je napao unutrašnjost Balkanskog poluostrva sve do Dunava, pokušavajući da istera Skordiske, Dardance, Dačane i druga plemena. Rimljani su ostali samo na kratko i ostavili oblast van rimske uprave. Stoga se malo zna o tim operacijama ili kada je ova oblast organizovana u provinciju Meziju. Rimske legije predvođene Silanom su stigle do Beograda 34. ili 33. p. n. e. Oblast nije bila stabilizovana sve do Oktavijanove vladavine, kada je Marko Licinije Kras, unuk Cezarovog trijumvira i prokonzul Makedonije, konačno umirio region 29. p. n. e. Mezija je zvanično organizovana u provinciju neko vreme pre 6. godine, kada je prvi put pomenut njen upravnik Aul Cecina Sever. Ime grada je romanizovano u Singidunum. Singidunum je postao jedna od glavnih naseobina provincije, smešten između Sirmijuma (Sremske Mitrovice i Viminacijuma (Kostolca), dok se sa druge strane nalazio Taurunum (Zemun). Iako su i Sirmijum i Viminacijum bili značajniji gradovi od Singidunuma, grad je zadržao svoj značaj zbog svog strateškog položaja duž puta Via militaris, važnog rimskog puta koji je povezivao rimske tvrđave i naselja duž dunavskog limesa. Konzervirani ostaci bedema (levo i desno) i kule (u sredini) rimskog kastruma Singidunum je dostigao svoj vrhunac dolaskom Legije IV Flavija 86. godine. Ova legija od oko 6.000 vojnika je bila najvažnija vojna formacija koja se suprotstavljala pretnji Dačana sa druge strane Dunava. Legija je podigla kvadratni kastrum, koji se nalazio u Gornjem gradu današnjeg Kalemegdana. Tvrđava je prvobitno sagrađena od zemlje, ali je ubrzo ojačana kamenom, i njeni ostaci se danas mogu videti kod severoistočnog kraja Gornjeg grada. Legija je takođe izgradila most preko Save koji je povezivao Singidunum i Taurunum. Još jedan korak koji su Rimljani preduzeli da se ojača Singidunum je bilo naseljavanja veterana legije pored tvrđave. Vremenom je to naselje izraslo oko kastruma. Naselje je imalo izgled mreže, sa ulicama koje su se sekle pod pravim uglom. Ostatak ove strukture može se videti i u današnjem Beogradu po orijentaciji ulica Uzun Mirkove, Obilićevog venca, Cara Dušana i Kralja Petra I. Na mestu današnjeg Studentskog trga nalazio se forum, koji su okruživale terme (čiji su ostaci otkriveni 1970-ih). Drugi ostaci rimske kulture kao što su grobnice, spomenici, skulpture, keramike i novčići su pronađeni u selima i varošicama oko Beograda. Car Hadrijan je dao Singidunumu status municipija u prvoj polovini 2. veka. Singidunum je kasnije prerastao ovaj status i postao punopravna kolonija. Rimski car Jovijan, koji je ponovo uspostavio hrišćanstvo za zvaničnu religiju Rimskog carstva, je rođen u Singidunumu 332. Singidunum i Mezija su napredovali u mirnodopskom periodu, ali to nije trajalo zadugo, zbog narastajućih problema kako i van carstva, tako i u njemu. Antoninijan iz vremena cara Karauzija. Na novčiću se vidi lav, simbol Legije IV Flavija. Rimsko carstvo je počelo da propada krajem 3. veka. Provincija Dakija, koju je nakon nekoliko dugih i uspešnih pohoda osnovao car Trajan, je počela da propada zbog invazije Gota 256. Car Aurelijan, suočen sa iznenadnim gubitkom mnogim provincija i velike štete koja su pričinjavala varvarska plemena, je evakuisao Dakiju do 270. Singidunum se ponovo našao na granici propadajućeg carstva. Srednji vek[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Istorija Beograda u srednjem veku Vizantija (395—626)[uredi | uredi izvor] Nakon smrti cara Teodosija I, Rimsko carstvo je podeljeno na dva dela. Singidunum se našao na severozapadnoj granici Istočnog rimskog carstva. Mezija i Ilirik su pretrpele razarajuće napade usled sukcesivnih invazija Huna, Ostrogota, Gepida, Sarmata, Avara i Slovena. Singidunum su 441. osvojili osvojili Huni, koji su razorili grad i tvrđavu i prodali njegovo stanovništvo u roblje. U naredna dva veka, grad je menjao vlasnika nekoliko puta. Rimljani su povratili grad nakon raspada Hunskog carstva 454., ali su Sarmati ubrzo zauzeli grad. Ostrogoti su zauzeli grad 470. i isterali Sarmate. Grad su kasnije osvojili Gepidi (488), ali su ga Ostrogoti povratili 504. Istočno rimsko carstvo je preuzelo grad nakon mirovnog sporazuma sa Ostrogotima. Vizantijski car Justinijan I je obnovio Singidunum 535., vrativši tvrđavi i naselju nekadašnju vojnu vrednost. Grad je uživao u kratkom mirnodopskom periodu oko 50 godina, do avarske pljačke 584. Tokom Mavrikijevih balkanskih pohoda, Singidunum je služio kao baza, ali je ponovo izgubljen kada su 602. godine Avari opljačkali i spalili Singidunum. Oko 630. godine Sloveni su se naselili u Singidunumu i okolini, uz dozvolu vizantijskog zapovednika grada. Do ovog vremena, grad je izgubio svoj značaj pograničnog utvrđenja. Bugarska, Ugarska, Vizantija, Srbija[uredi | uredi izvor] Beogradska krštenica, pismo Pape Jovana VIII bugarskom knezu Borisu, deseti red Posle toga, više od dva i po veka, nema pomena o njemu. Avarski i slovenski ratnici nisu marili za ovaj grad, jer on više nije imao položaj graničnog utvrđenja. On se tada nalazio unutar šireg područja Balkana koji su Sloveni već osvojili. I pored toga arheološki nalazi ukazuju na kontinuiran život u gradu i njegovoj okolini. Nekoliko vekova posle prvog pomena Beograda kao slovenskog grada, u njemu se smenjuju razne vojske i osvajači. Do Beograda su najpre došli Franci koji su pod Karlom Velikim uništili Avare. Na ruševinama Taurunuma osnivaju franačko naselje Malevila, da bi slovenizacijom kasnije naziv bio Zemln (Zemun). Franačku vladavinu zamenjuju Bugari, a njihovu Mađari. Bugari su preuzeli vlast nad tvrđavom 827. Ponovni pomen grada i to pod slovenskim imenom Beograd (Beli grad-verovatno po zidinama od belog krečnjaka), sreće se tek u 9. veku, 16. aprila 878. u jednom pismu pape Jovana VIII bugarskom caru Borisu Mihajlu, o smenjivanju beogradskog hrišćanskog episkopa Sergija. Kasnije se taj naziv sreće u različitim varijantama. Mađarska vojska je 896. napala Beograd. Vizantija je osvojila Beograd 971. Posle 976. Beograd je preuzeo bugarski car Samuilo. Vizantijski car Vasilije II pokorio je Samuilovo carstvo 1018. i Beograd je opet postao značajna pogranična tvrđava Vizantije. Tokom 11. i 12. veka oko Beograda se otimaju suparničke sile: Ugarska, Vizantija i Bugarska. Petar Odeljan se u Beogradu proglasio za cara. U okolini Beograda je otpočeo njegov ustanak protiv vizantijske vlasti. Slika ilustruje Skiličinu hroniku. U leto 1040. godine buknuo je u Pomoravlju ustanak protiv Vizantije na čijem čelu se našao Petar Deljan. Ustanici su ubrzo osvojili Beograd, Niš i Skoplje. Deljan se izdavao za Samuilovog unuka, na osnovu čega je u Beogradu 1040. proglašen za cara, nastavljača Samuilovog carstva, ali je ustanak ugušen već 1041. U drugoj polovini 11. veka obnovljeni su ugarsko-vizantijski sukobi. Ugarski kralj Salomon je 1068. godine osvojio neko vizantijsko pogranično utvrđenje za koje se može pretpostaviti da je Beograd.[13] Vizantinci su utvrđenje brzo povratili. Borbe na Dunavu su vremenom dobijale na žestini. Nekoliko godina kasnije ugarski kralj preduzeo je veliki napad na Beograd za koji se pretpostavlja da je bio 1071/72. godine. Mađari su posle dvomesečne opsade uspeli da prodru u grad, a malobrojna posada na čelu sa duksom Nikotom morala je da napusti tvrđavu i da se preda. Ugarska vojska je potpuno opljačkala Beograd.[14] Kralj Salomon je posle ovog uspeha nastavio rat prodirući do Niša. Mir je ubrzo posle ovoga sklopljen. Kako je Vizantija povratila Beograd nije poznato, ali se može pretpostaviti da ugarska vlast u njemu nije dugo trajala i da je Vizantija već 1072. preuzela Beograd.[14] Ugarska vojska je 1096. razorila Beograd, ali ga je Vizantija zadržala. Mađarski kralj Stefan II je porušio Beograd 1124. i njegovim kamenom gradio Zemun. Vizantijski car Manojlo I je porušio Zemun 1154. i beogradskim kamenom ponovo gradila Beograd.[12] Ugarska je 1182. napala i opljačkala Beograd. Vizantija je 1185. povratila Beograd diplomatskim putem. Za to vreme kroz grad prolaze brojni krstaški pohodi na Istok ostavljajući svoj rušilački pečat na njemu. Od 1096. do 1189. kroz Beograd prolaze krstaške vojske. Tokom šestodnevnog boravka Petra Pustinjaka u Zemunu, krstaška vojska je počinila masakr i opustošila grad. Stanovnici Beograda su napusti grad i povukli se u Niš, jer su se plašili da bi krstaška vojska mogla počiniti sličan zločin u njihovom gradu. Krstašku vojsku koja je prošla pored Beograda 1147. predvodio je nemački kralj Konrad III. Pod vođstvom Fridriha Barbarose 1189. g. kroz Beograd prolazi 190.000 ljudi. Ovaj predvodnik krstaša vidio je Beograd u ruševinama. Koliko je stradao možemo suditi po upoređivanju sa zapisom arapskog geografa i kartografa Idrizija, koji u opisu „Itinerera carigradskog puta“ iz 1154. g. pominje Belgraduk kao dobro naseljenu i živu varoš sa mnogim crkvama. Beograd u je od 1230. sastavu Bugarske, ali već 1232. je pripao Ugarskoj. Država srpskog kralja Stefana Dragutina, sa centrom u Beogradu, 13-14. vek Despotova kapija Srpski kralj Dragutin, zet i vazal mađarskog kralja Stefana, dobio je od ugarske krune Mačvu sa Beogradom, koji tada prvi put dolazi pod srpsku vlast. To je bio period intenzivnog naseljavanja srpskog življa i jačanje uticaja Srpske pravoslavne crkve. Tu je Dragutin imao svoj dvor. Novosagrađena Saborna crkva bila je oličenje snage i bogatstva mlade srpske države. Posle Dragutinove smrti 1316. nastao je spor: Ugarska je tražila povraćaj grada, koji je preuzeo Dragutinov brat Milutin. Ugarska je osvojila Beograd 1319. godine. Porušeni i zapusteli grad je priključen Mačvanskoj banovini, postavši pogranična baza ugarskom odupiranju širenju srpske države sa juga, u vreme cara Dušana.[12] Protivnici ugarske krune, braća Horvati, osvojili su Beograd 1382. Ugarska je povratila Beograd 1386. U takvom stanju Beograd dočekuje 15. vek, kad na istorijsku scenu Evrope stupaju Turci, nova velika osvajačka sila. U želji da se što spremnije odupru turskoj najezdi i na Savu i Dunav imaju jako uporište, Mađari dozvoljavaju izgradnju Beograda za vreme despota Stefana Lazarevića. On je Beogradom vladao od 1403. do 1427. g., i to je vreme pravog procvata grada. Beograd je ne samo prestonica srpske države, već i najvažniji privredni, kulturni i verski centar. Grade se: Mitropolitska crkva, nova tvrđava, despotov dvorac, bolnica i biblioteka. Trgovci dobijaju povlastice i dolaze bogati i sposobni ljudi, koji doprinosu prosperitetu grada. Pretpostavlja se da je grad tada mogao brojati 40-50 hiljada žitelja. Beogradska banovina 1490. godine Zindan kapija iz ugarskog perioda Posle Stefanove smrti, despotov naslednik Đurađ Branković, bio je prinuđen 1427. da grad preda Mađarima, a on po ugledu na Beogradsku podiže Smederevsku tvrđavu. U vreme stogodišnjice ugarske vladavine izmenjena je celokupna struktura stanovništva i izgled samog grada. Grad počinje naglo da stagnira, a potisnuto srpsko stanovništvo je živelo u predgrađu i njemu nije bio dostupan Gornji grad. Ugarski kralj Žigmund sve više je naseljava mađarsko stanovništvo i širio uticaj katoličke crkve. Posle pada Smedereva 1440. g., Beogradsku tvrđavu opsedala je turska vojska sa preko 100.000 ratnika, na čelu sa sultanom Muratom II, ali je grad, uz velika razaranja, odbranjen. U želji da osvoje grad Turci na obližnjem brdu Žrnov, današnjoj Avali, podižu svoje utvrđenje, odakle su posmatrali i kontrolisali okolinu. Sultan Mehmed II je 1456. bezuspešno opsedao grad. Beograd se citira i najstarijoj sačuvanoj pesmi iz 1476. godine i armadi kralja Matije. Gotovo čitav jedan vek Beograd je odolevao turskim napadima. Novi vek[uredi | uredi izvor] Osmansko carstvo[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Beogradski pašaluk Beograd u 16. veku Turci su pod vođstvom sultana Sulejmana Veličanstvenog, 28. avgusta 1521. uspeli da osvoje Beograd. Grad je srušen i spaljen, a put ka Budimu i Beču otvoren. Pomeranjem granice na sever, menja se strateški položaj Beograda, i u narednih 150 godina, ostao je relativno miran grad sa značajnom trgovačkom i saobraćajnom funkcijom. Od septembra 1521. iz Smedereva je preseljeno sedište sandžaka, a njegov beg je bio Krajišnik Bali-beg Jahjapašić. Pomeranjem turske granice na sever, dotadašnje pogranično utvrđenje je izraslo u upravno, vojno, trgovačko i saobraćajno središte tog dela turskog carstva. U tek obnovljenom gradu orijentalnog izgleda, sve više je cvetalo zanatstvo i trgovina. U početku turske vladavine većinsko stanovništvo je bilo muslimansko. Turaka je bilo malo, a poturica sa Balkana mnogo.[12] On je stecište trgovaca iz Dubrovnika, Venecije, Grčke i Austrije i zanatlija Turaka, Jermena, Srba i Roma. Od zanatlija isticale su se abadžije, aščije, puškari i drugi. Pored čaršije, Osmanlije su za 146 godina svoje vladavine podigle 6 karavansaraja, dva bezistana, dva imareta, sedam hamama, više škola i tekija te oko 40 džamija od kojih je najimpresivnija bila Ibrahim-begova džamija u današnjoj ulici Obilićev venac.[12][15] Grad je izašao iz okvira srednjovjekovnih bedema i počinje sve više da se širi duž trgovačkih puteva koji su vezivali Istok sa Evropom. Beogradom je 1579. harala kuga, tako da je tri godine kasnije Beograd imao samo 934 kuće.[12] Najbrže se obnavljao srpsko stanovništvo. Ono je predstavljalo najpotlačeniji sloj stanovništva, opterećenom kulukom. Živelo je van tvrđave u siromašnim mahalama, a osnovna delatnost su bile zemljoradnja i donekle zanatstvo.[12] Svoj najveći uspon pod Turcima grad dostiže sredinom 17. veka kada je imao oko 100.000 stanovnika.[12] Austrijsko-turski ratovi[uredi | uredi izvor] Maksimilijan Emanuel tokom opsade Beograda 1688. Posle 167 godina relativno mirnog razvoja, grad je postao meta ratnih sukoba. Za vreme Velikog bečkog rata, glad je zahvatila grad, jedan požar je odneo skladište oružja i oko četiri hiljade kuća.[12] Austrijski vojvoda Maksimilijan Bavarski je 6. septembra 1688. osvojio Beograd. Samo 20 dana kasnije izbio je Rat Velike alijanse, pa su Austrijanci morali da povuku većinu svoje vojske sa Srbije. To je omogućilo Turcima da se dve godine kasnije pregrupišu i steknu inicijativu. Turski ofanziva je pokrenula Veliku seobu Srba. U Beogradu je održan crkveno-narodni sabor, koji je zahtevao od austrijskog cara Leopolda povlastice za Srbe. Turci su opseli Beograd iu oktobru i zauzeli ga posle šestodnevne opsade. Grad iz ovih sukoba izašao razoren, a njegovo stanovništvo zbog saradnje sa Austrijancima, izloženo ubijanju, progonima i pljačkama. Posle toga Beograd je ponovo pogranična varoš, i to sve novog austrijsko-turskog rata. Austrijska vojska pod komandom princa Eugena Savojskog ponovo zauzela Beograd 17. avgusta 1717. Požarevačkim mirom Beograd i sever Srbije su pripojeni Austriji. Vojnu upravu je 1720. zamenila Beogradska administracija, čiji je predsednik do 1733. bio knez Aleksandar Virtemberški. Od 1723. do 1736. trajala je izgradnja Beogradske tvrđave na mestu porušene tvrđave prema zahtevima savremenih vojno strateških potreba, po planovima pukovnika Nikole Doksata de Moresa. Austrijska vladavina Beogradom u periodu od 1717. do 1739. označena je pravom transformacijom grada, jer on gubi do tadašnje tursko-istočnjačke crte i poprima obeležja srednjeevropskog grada. Pored tvrđave i varoš je opasana bedemima, a izgrađena su i nova zdanja. Oživljava trgovina, a u njega se sve više doseljavaju Nemci, Mađari, Francuzi, Česi i dr. Varoš je podeljena na Nemački Beograd na Dunavu i Srpsku varoš na Savi. Odlukom cara Karla VI u Nemačkom Beogradu su mogli stanovati samo Nemci, dok su svi stali morali da se isele u savsku varoš. Car Karlo VI je potvrdio odluku kojom je je za za beogradskog mitropolita postavio Mojsija Petrovića. U novom austrijsko-turskom ratu, turska vojska je porazila austrijsku vojsku kod Grocke. Prema preliminarnom sporazumu, Austrijanci morali da sruše sve što su sagradili (bedeme, kasarne i druge objekte). Od austrijskih objekata preostalo su samo barutni magacin,[16] kapija Karla VI i Leopoldova kapija. Nemačko stanovništvo se iselilo, kao i Srbi koji su se naselili u Petrovaradinskom šancu. Beograd, kao najveći je pretrpeo strašna pustošenja tokom rata 1737-1739, izgubivši celokupno srpsko stanovništvo. Povratak muslimanskog stanovništva bio je izuzetno brz, kao i ponovno strukturisanje grada na mahale. Zauzećem grada došlo je do pražnjenja celokupne varoši u koju se novo stanovništvo brzo uselilo, dok je jedino u Savskoj mahali ostalo simbolično prisustvo srpskog življa. Sve do 1741. nije došlo do povratka srpskog stanovništva. Beogradskim mirom, zaključen između Austrije i Turske, grad je ponovo vraćen Turcima. Posle okončanja ratnih operacija 1739. obrazovano je deset mahala, od toga šest muslimanskih, po jedna jevrejska i romska i dve hrišćanske. Beograd je tada imao 2028 upisanih muslimanskih žitelja, 45 Jevreja, dvoje Roma, troje hrišćana u varoši i petoro u savskoj mahali. Ratna pustošenja, u skladu ostavljala su ozbiljne posledice na urbanu strukturu Beograda, menjajući potpuno njegov karakter. Nova urbanizacija svedoči o odsustvu starih vakufskih poseda Sokolovića i Jahjapašića, koji još nisu bili obnovljeni, usled čega je Beograd više ličio na novoosvojeni grad, izgubivši dakle i svoju osmansku tradiciju i austrijski karakter koji je stekao između dva rata. Muslimanske mahale, nastajale su očigledno u skladu sa nesistematičnim prilivom stanovništva, o čemu svedoči i značajna neujednačenost u brojnosti naseobina po mahalama.[17] Turci su mnoge crkve pretvorile u džamije. Beograd ponovo postaje varoš orijentalnih obeležja i to sa pograničnim položajem, jer je granica Beogradskim mirom granica povučena na reci Savi. Da bi Beogradska tvrđava poprimila stari (današnji) izgled, Turcima je bilo potrebno skoro 14 godina. Dok je Beograd nazadovao, na drugoj strani Zemun je dobio poseban status u okviru Vojne krajine i takvi uslovi mu omogućavaju da razvije privredu: trgovinu, zanatstvo, ribarstvo i brodarstvo. Jača građanski stalež, podižu se utvrđenja, državne zgrade i crkve. Iz tog vremena potiču kuće kao što su: Karamatina, Ičkova i kuća Dimitrija Davidovića. Srpska osnovna škola je otvorena 1745. godine, a u gradu rade i slikar Georgije Tenecki i drugi kulturni stvaraoci. Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak) 1791. godine Krajem veka u poslednjem austro-turskom ratu, Beograd je 8. oktobra 1789. osvojila vojska maršala Gideon Laudona. Kako se Austrija u isto vreme nalazila u sukobu sa Pruskom, zatražila je mir. Na osnovu Beogradskog mira iz 1739, Beograd i severna Srbija su ponovo vraćeni Turcima. Međutim, tek potpisivanjem Svištovskog mira 1791, Austrijanci su se povukli u Zemun. Turska vojska Bećir-paše je preuzela grad 23. oktobra 1791. Kuga iz 1794. godine je odnela živote oko 4500 stanovnika Beograda.[12] Grčki revolucionar Riga od Fere je ubijen u Beogradu 1798. Oslobođenje[uredi | uredi izvor] Glavni članci: Povlačenje turskog garnizona iz Beograda 1867. i Beograd u 19. veku Dahije ubijaju Hadži Mustafa pašu, bakrorez nepoznatog autora Posle ubistva Mustafa-paše 1801, dahije su uspostavile svoju vlast u gradu i okolnim selima. To je bilo vreme potpunog bezvlašća, janjičarskog nasilja i pljački. Ono je završeno sečom knezova i drugih viđenijih Srba. Buđenje nacionalne svesti i događanja oko seče knezova doveli su do podizanja Prvog srpskog ustanka 1804. g. Ustanak pod vođstvom Karađorđa imao je od samog početka za cilj i oslobađanje Beograda. Posle dve godine borbi, grad je osvojen 1806, a Beogradsku tvrđavu 1807. Beograd je ponovo postao glavni grad Srbije. U Beogradu je već 1807. zasedao i Praviteljstvujušči sovjet serbski, a od 1811. tu su se nalazila i prva ministarstva. Iz Austrije i drugih krajeva su dolazili viđeniji ljudi i intelektualci, među kojima su Sima Milutinović Sarajlija, Ivan Jugović, Dositej Obradović, koji su 1808. godine osnovali prvu Veliku školu. Zgrada nekadašnje Velike škole, danas Vukov i Dositejev muzej Dinamičan razvoj Beograda prekinut je turskim osvajanjem 1813. godine, a represalije koje su usledile dovele su do Drugog srpskog ustanka ustanka 1815. g. Vođa ustanka, knez Miloš Obrenović, uspeo je da unese više diplomatije u odnose sa Turcima. On u Beograd, uz određene povlastice, sve više naseljava srpski živalj sa juga, pa Turci, gotovo u bescenje, počinju da prodaju imanja i kuće. Turci su zadržali tvrđavu, dok je varoš pripala Srbima. U Beogradu je 1830. pročitan Sultanov hatišerif o autonomiji Srbije. U gradu se podižu prvi značajni objekti: Konak kneginje Ljubice, Saborna crkva u Beogradu, dvorski kompleks u Topčideru, itd. Sem svoje privredne funkcije Beograd je postao i značajno kulturno središte. 1831. godine otpočela je sa radom prva štamparija u Beogradu. Iz Kragujevca 1835. je preneta štamparija i počele su da izlaze `Novine srbske`, prve novine u Beogradu. Prva opštinska uprava u Beogradu je izabrana 1839.[18] Prva pošta otvorena je 1840. U gradu su otvorene Bogoslovija, prva gimnazija i grad postaje utočište brojnih kulturnih stvaralaca tog vremena poput: Vuka Karadžića, Jovana Sterije Popovića, Joakima Vujića, Dimitrija Davidovića i drugih. Odlukom Saveta 12. juna 1839. godine nadleštva centralne vlasti i državna kasa su iz Kragujevca izmešteni u Beograd. Potom su ukazom kneza Mihaila 27. maja 1840. godine centralna uprava i državna kasa iz Beograda vraćene u Kragujevac, da bi 7. maja 1841. godine, kneževim ukazom, konačno, Beograd postao prestonica. Narodni muzej u Beogradu osnovan je 1844. a 1855. uspostavljena prva telegrafska linija Beograd - Aleksinac. Ilustracija predaje ključeva grada Beograda knezu Mihailu na Kalemegdanu Prisustvo turske vojske u tvrđavi sputavalo je razvoj Beograda. Međutim, događaji oko ubistva jednog srpskog dečaka na Čukur česmi, kada je došlo do bombardovanja beogradske varoši, bivaju povodi da se počne pregovarati oko definitivnog odlaska turske vojske iz srpskih gradova. Turski komandant Beograda Ali-Riza paša predaje 1867. na Kalemegdanu knezu Mihailu ključeve beogradskog grada. Posle vladavine od 346 godina, 18. aprila 1867. Turci su konačno napustili Beograd. Beograd je postao slobodan simboličnom predajom ključeva kada su i turske vojničke straže zamenjene srpskim vojnicima, a pored zastave Turske podignuta je i zastava Srbije. Na početku srpsko-turskog rata 1876. sa tvrđave je konačno skinuta zastava Turske. Na Berlinskom kongresu 1878. priznata nezavisnost Srbije. 1882. Srbija postaje kraljevina, a Beograd njena prestonica. Beograd oko 1890. To je bio novi podsticaj bržem privrednom i kulturnom razvoju grada. U drugoj polovini 19. veka izvršena je urbanistička i ostala evropeizacija. Centralni položaj imala je Ulica kneza Mihaila, najkraća veza između tvrđave i varoši. Ona ubrzo postaje i najvažniji trgovačko poslovni centar, kakvu je ulogu i danas zadržala. Prve telefonske linije uvedene su 1883. u Beogradu Stare zanate zamjenjuje industrija, a trgovinu i saobraćaj pospešuje izgradnja pruge Beograd-Niš i železnički most na Savi 1884. Prva vodovodna mreža u gradu puštena je u rad 1892. Električno osvetljenje je uvedeno 1893, a 1894. je krenuo prvi električni tramvaj.[19] Grad je dobio parobrodsko društvo i značajne naučno-kulturne ustanove. Spomenik knezu Mihajlu početkom 20. veka Moderno doba[uredi | uredi izvor] Glavni članci: Beograd u Prvom svetskom ratu i Beograd između dva svetska rata Knez Mihailova ulica na prelazu dva veka Beograd, 1933. godine Međutim, uprkos izgradnji železničke pruge do Niša, ukupni uslovi u Srbiji bili su kao i u ostalim pretežno poljoprivrednim zemljama, a Beograd je 1900. imao samo 69.100 stanovnika.[20] Ubrzo, 1905. broj stanovnika se povećava na preko 80.000, a na početku Prvog svetskog rata 1914. i do 100.000, ne računajući Zemun koji je tada pripadao Austrougarskoj.[21][22] Austrijanci bombarduju i zauzimaju Beograd 1914, ali ga srpska vojska ubrzo oslobađa posle Kolubarske bitke. Nemačke i austrijske trupe pod komandom 1915. feldmaršala Augusta fon Makenzena zauzimaju Beograd. Okupator daje novi službeni naziv Beogradu: Nandorfehervar.[23] Srpska i delovi savezničke vojske oslobađaju Beograd 1918. Beograd 1918. postaje prestonica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Nakon Prvog svetskog rata i okupacije Austrougarske i nemačkih trupa, Beograd je doživeo brz razvoj i značajnu modernizaciju kao prestonica nove Kraljevine Jugoslavije. Malo je poznata činjenica da je Beograd tada imao jedan od prvih budističkih hramova u Evropi.[24] Tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, broj stanovnika se popeo na 239.000 do 1931. zajedno sa zapadnim predgrađem Zemunom, koji je ranije bio u Austrougarskoj. Do 1940, broj stanovnika je bio oko 320.000, priraštaj stanovništva između 1921. i 1948. je iznosio približno 4,08% godišnje.[22] Avionska linija Pariz - Budimpešta je 1923. produžena do Beograda, 1927. je otvoreno zdanje aerodroma Beograd. Radio Beograd je počeo sa radom 1929. Kralj Aleksandar I Karađorđević je ukinuo Vidovdanski ustav i zaveo lični režim. U svim opštinama, pa tako i u gradu Beogradu izabrane opštinske organe smenjuju predsednici opština koje je postavio kralj. Most „Viteškog kralja Aleksandra“, poznat kao „tramvajski“ most preko Save, je izgrađen most 1934. [a] Prvi most preko Dunava, Pančevački most, pušten je u saobraćaj 1935. Beogradski sajam je otvoren 1937.[19] Beogradska oblast, 1922-1929. Beogradska oblast, 1922-1929. Područje Uprave grada Beograda, okruženo Dunavskom banovinom 1931. godine Područje Uprave grada Beograda, okruženo Dunavskom banovinom 1931. godine Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor] Beograd posle bombardovanja 1941. Glavni članci: Beograd tokom Drugog svetskog rata i Beogradska operacija Jugoslavija je 25. marta 1941. potpisala Trojni pakt i pridružila se Silama Osovine. Zbog ovoga je 27. marta usledio masovni protest u Beogradu i državni udar. Grad je 6. i 7. aprila teško bombardovao Luftvafe i usmrtio 2.274 ljudi. U bombardovanju je zapaljena i izgorela Narodna biblioteka Srbije, gde su nastradale hiljade knjiga i srednjovekovnih rukopisa[25]. Jugoslaviju su napale nemačke, italijanske, mađarske i bugarske snage, uz pomoć Albanaca i Hrvata. Nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, sremska predgrađa Beograda (Zemun) su ušla u sastav Nezavisne Države Hrvatske, nacističke marionetske države. U Beogradu i centralnoj Srbiji nacisti su podržali formiranje vlade Milana Nedića.[26] Jevreji internirani u aprilu 1941. Beogradski Jevreji, Romi, komunisti, i drugi antifašisti odvedeni su u logore Sajmište i Banjica, kroz koje je u toku rata prošlo oko 125.000 logoraša. Jevrejska zajednica je od 1643. živela u četvrti Dorćol pored Dunava. Pre rata tu ih je bilo 10.400. Okupaciju je preživelo svega oko 10% njih. Na Sajmištu je stradalo oko 40.000 Srba i 7-8.000 Jevreja.[27] Na Banjici je ubijeno oko 4.200 ljudi. Likvidacije su vršili nemački okupatori, dok su logoraše uglavnom hapsili srpski kvislinzi, koji su činili i administraciju Banjičkog logora.[28] Grad su bombardovali i saveznici 16. i 17. aprila 1944. godine. Tada je poginulo 1600 ljudi[25]. Borbe za oslobođenje grada su počele 13. i 14. oktobra, a grad je konačno oslobođen 20. oktobra 1944. Oslobodili su ga zajedničkim snagama partizani i Crvena armija. Gubici partizana su bili oko 1.000 boraca, a Crvene armije oko 2.000. U toku celog rata, Beograd je izgubio oko 50.000 ljudi i pretrpeo teška razaranja[25]. Na prostoru cele Srbije (pa i Beograda) izvršena opšta mobilizacija za proboj Sremskog fronta. Nove komunističke vlasti hapse i likvidiraju kvislinge. Posleratni Beograd[uredi | uredi izvor] Novi Beograd 1978. U posleratnom periodu Beograd se razvijao kao glavni grad nove Jugoslavije i ubrzo izrastao u veliki industrijski centar.[29] Godine 1948, je počela izgradnja Novog Beograda sa druge strane reke Save, gde su se do tada nalazile samo močvare i trska. Grad su, bar u početku, gradile dobrovoljne omladinske radne brigade. Godine 1961, povodom mučkog ubistva Patrisa Lumumbe (januar 1961), u Beogradu su održane žestoke demonstracije, sa više povređenih. Tom prilikom je izvršen i upad u belgijsku ambasadu. Prva konferencija nesvrstanih održana je u Beogradu 1961. godine. Beograd je bio i poprište velikih studentskih demonstracija 1968. Marta 1972. Beograd je bio centar poslednje epidemije velikih boginja u Evropi. Epidemija, koja je uključivala prisilne karantine i masovne vakcinacije, okončana je krajem maja.[30] Novi Beograd 1978. Bilbord prikazuje Titovu sliku i tekst „Radimo i stvaramo za našu srećniju budućnost“. Od 1977. do 1978. Održana Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS) u Beogradu u novosagrađenom Sava centru. 1979. održane su godišnja skupština Svetske banke za obnovu i razvoj i Međunarodnog monetarnog fonda. 1980. Održana XXI generalna skupština UNESCO-a. U maju 1980. umro je i doživotni predsednik SFRJ, Josip Broz Tito. Pored gotovo svih vodećih svetskih državnika, sahrani je prisustvovalo i oko 700.000 građana.[19] 1983. održana je godišnja konferencija UNCTAD-a.[19] Redovno emitovanje programa TV Beograd počelo je 1958. Prvi BITEF održan je 1967. Palata „Beograd“ podignuta je 1969. Dve godine kasnije izgrađen je most Gazela i auto-put kroz Beograd i održan prvi FEST. Podzemna železnička stanica Vukov spomenik otvorena 1995.[19] Studentske demonstracije 1991. Dana 9. marta 1991. u Beogradu su održane velike demonstracije, predvođene Vukom Draškovićem, protiv režima Slobodana Miloševića. Prema raznim medijskim izvorima, na ulicama tog dana je bilo između 100.000 i 150.000 ljudi. Kasnije u toku dana, na ulice su izvedeni tenkovi JNA u cilju uspostavljanja mira. Nakon nepriznavanja rezultata lokalnih izbora 1996, opozicija je u Beogradu organizovala svakodnevne građanske i studentske proteste protiv Miloševićeve vladavine, u periodu između novembra 1996. i februara 1997.[31] Posle popuštanja režima i priznavanja rezultata izbora Zoran Đinđić postaje gradonačelnik Beograda. NATO bombardovanje 1999. prouzrokovalo je značajnu štetu gradskoj infrastrukturi. Među pogođenim objektima bile su i zgrade nekoliko ministarstava, zgrada RTS u kojoj je poginulo 16 zaposlenih, nekoliko bolnica, hotel „Jugoslavija“, nekadašnja zgrada Centralnog komiteta, televizijski toranj na Avali, kao i kineska ambasada na Novom Beogradu.[32] Otvaranje Mosta na Adi Nakon izbora 24. septembra 2000. godine, Beograd je postao poprište masovnih demonstracija sa 800.000 po policijskim procenama, a po drugim izvorima i do 1.000.000 učesnika, koje su dovele do konačnog pada Miloševića sa vlasti.[33] Godine 2003, je usvojena Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora 4. februara, Beograd ostaje glavni grad; 12. marta ubijen predsednik Vlade Srbije dr Zoran Đinđić. Proglašenjem nezavisnosti Crne Gore 2006. nakon referenduma Beograd je ostao glavni grad samo Srbije. Protest 2008. protiv proglašenja nezavisnosti Kosova. U novogodišnjoj noći između 31. decembra 2011. i 1. januara 2012. svečano je otvoren Most na Adi, uz vatromet u ponoć. Tags: Istorija Beograda beogradske price kroz istoriju srpskog naroda srbije srpska ulice

Kao na slikama Ima fleku sa strane, odtalo lepo očuvano Retko u ponudi O temama / O narodima Konstantin Porfirogenit ’’O temama’’ opisuje okolnosti u kojima su vođeni Romejska imperija i njena politika kao i praktičnih saveta kako se predstavljati u svakodnevnim situacijama koje nameće donošenje vladarskih odluka. ’’O narodima’’ daje karakterologiju političkih i ratničkih osobina svih naroda Carstva: Srba, Hrvata, Rusa, Arabljana, Španaca, nekih unutrašnjih varvara i ostalih romejskih podanika. Konstantin VII Porfirogenit (grčki: Κωνσταντίνος Ζ΄ Πορφυρογέννητος, Carigrad, 2. septembar 905 — Carigrad, 9. novembar 959) bio je vizantijski car (913—959) i autokrator (od 945. godine). Takođe se bavio i istoriografskim radom. Kao istoričar, napisao je četiri znamenita djela, zajedno sa svojim saradnicima: Spis o narodima, Spis o ceremonijama, Spis o temama i Život Vasilijev.[1][2] Biografija[uredi | uredi izvor] Konstantin Porfirogenit i Roman II na vizantijskom zlatniku (945-959) Konstantin je rođen 905. godine u Carigradu, kao sin vizantijskog cara Lava VI Mudrog iz njegovog vanbračnog odnosa sa Zojom Korbonopsinom. Uprkos tome, krštenje carevog novorođenog, a takođe i jedinog sina obavio je 6. januara 906. godine carigradski patrijarh Nikola Mistik.[3] Posle smrti Lava VI (912) državom je kao autokrator upravljao njegov brat, car Aleksandar I, ali on je umro već sredinom 913. godine,[4] nakon čega je maloletni Konstantin ostao jedini car. Stvarna vlast je data regenstvu, koje je prvo vodio patrijarh Nikola Mistik, a posle njega carica Zoja, majka Konstantina VII. Na kraju je 920. godine punu vlast uzeo Roman I Lakapin (um. 944), kao car-savladar i tast Konstantinov.[5] Konstantin uspeo je da preuzme vlast tek 945. godine,[6] a nakon toga je vladao samostalno, sve do svoje smrti 959. godine.[7] Njegova vladavina je sa političkog aspekta bez većeg značaja, ali zato njegova naučno literarna delatnost zauzima jedno od najistaknutijih mesta i u vizantijskoj kulturnoj istoriji. Konstantin je imao smisla i ljubavi za nauku i umetnost. Car je oko sebe okupio grupu sposobnih i obrazovanih saradnika koji su mu pomagali na spremanju materijala, a sudelovali su i u pisanju, tako je teško odvojiti šta je pisao sam car a šta saradnici. Karakter dela ovog kruga je kompilatorski ali baš u tome je njihova vrednost jer donose vesti starijih izgubljenih izvora. Konstantinova dela su bogata informacijama. Najpoznatije njegovo delo je „De administrando imperio“ (O upravljanju carstvom) koje ima didaktički karakter i namenjen je carevom sinu, kasnijem caru Romanu II. U tom delu, Konstantin Porfirogenit daje podatke o zemljama i narodima sa kojima je Vizantija dolazila u dodir, među njima i Slovenima. Delo je naročito značajno za proučavanje istorije srpskog naroda, jer Porfirogenit piše o dolasku Srba na Balkan u 7. veku naše ere. Obično se ističe da je delo nastalo 948-952. godine.[1] Još ranije od ovog Konstantinovog dela nastalo je njegovo delo „De thematibus“ (O temama) koji je napisao oko 934. Taj spis opisuje vizantijske upravne jedinice-teme u Konstantinovo vreme, ali delo se više odnosi na stanje u 5. i 6. veku. Treće, ujedno i najopširnije delo cara-pisca nosi naziv „De ceremonius aulae Bizantinae“ (O ceremonijama vizantijskog dvora). Ono je nastalo posle 952. godine i donosi opis vizantijskih obreda na dvorovima i vizantijskim ceremonijama. Poslednje istorijsko delo cara Konstantina Porfirogenita je bila biografija njegovog dede, Vasilija I Makedonca, osnivača Makedonske dinastije i jednog od najmoćnijih vizantijskih careva u 9. veku. Vladavina strica Aleksandra[uredi | uredi izvor] Vizantijski car Aleksandar I (912-913) Pitanje četvrtog braka Lava VI dugo je uzbunjivalo vizantijski svet. Kad je maja meseca 912. Lav VI umro, zakonitost Konstantinovog položaja je opet došla u pitanje. Od tada pa za sedam godina, dve neprijateljske ambicije će stajati jedna prema drugoj: Zoe, vatrena u odbrani svoga carskog dostojanstva, svoga braka i svoga sina, i patrijarh Nikola, ne manje vatren u traženju odmazde, trudeći se da pobede načela koja je on branio i da ostvari svoju želju za vlašću. Po obećanju koje je senat dao vasileusu na samrti, mladi Konstantin VII bi proglašen za cara. Ali on je imao za druga i za tutora svoga strica Aleksandra, a prva briga ovoga bila je da surovo istera Zoju iz dvora i da na patrijaršisku stolicu vrati Nikolu. Prvosveštenik se vratio iz progonstva vođen željom za osvetom; oholiji u svome triumfu i bezočniji no ikad, on je uporno išao za tim da zadovolji svoju mržnju i siguran da će se time dopasti vasileusu Aleksandru, čiju je politiku tako pomagao, on nije štedeo ništa i nikoga. Prečasni Jeftimije dobio je prvi udarac. Pozvan da izađe pred skupštinu koja se držala u palati Magnaur, bio je ne samo zbačen i anatemisan, nego se Nikola toliko zaboravi da ga je počeo podlo vređati, a sluge patrijarhove, jurnuvši na nesrećnika, iscepaše njegovo svešteničko odelo, oboriše ga na zemlju, iščupaše mu bradu, polomiše zube, i najposle ga toliko izudaraše nogama i pesnicama da je ostao onesvešćen na mestu i s teškom se mukom spasao smrti. To nije bilo dovoljno da ublaži mržnju Nikolinu. On je hteo da se osveti svima koji su bili uzrok nemilosti u koju je pao i njegovom progonstvu, carici Zoe, rimskom prelatu, i samom pokojnom caru. U dugoj predstavci koju je uputio papi Anastasiju, on je izložio sa svoga gledišta ceo tok četvrte ženidbe, iznoseći sa uvredljivom strogošću ponašanje vasileusovo, kudeći sa ponižavajućim sažaljenjem slabost Sergija III koga su prevarili legati, dajući pouke Latinima, zahtevajući naročito neodložno da se poprave učinjene sablazni. On u četvrtoj ženidbi carevoj nije hteo da vidi ništa drugo do razvrat, nečistu vezu, dostojnu jednoga skota i stidnu za ljudsku prirodu; i ako je pristajao da se oprosti mrtvima, on je u naknadu tražio da se krivci koji su još u životu, Zoe i njen sin, strogo osude. Car Aleksandar radio je u Rimu u istom smislu. On je mrzeo sina svoga brata, čiji mu je život zatvarao puteve ka najvišoj vlasti; on je strasno želeo da njegovo rođenje oglasi za nezakonito; čak je pomišljao, kažu, da se oslobodi toga deteta, koje mu je smetalo, načinivši ga evnuhom; i s teškom mukom su uspeli; la ga odvrate od te svirepe namere. Srećom po mladoga Konstantina, Aleksandar umre juna meseca 913. ; ali pre no što će umreti, postarao se da za predsednika namesničkog saveta odredi patrijarha Nikolu. Znao je da može računati na prvosveštenika da će produžiti njegovu politiku i zadovoljiti njegovu mržnju. Dok se Aleksandar borio s dušom, Zoja, uvek; energična, pokušala je jedan smeo ispad; ona se pojavila u Svetoj Palati, izjavivši da hoće da vidi; svoga sina, i da se razgovara za samrtnikom; mislila je da se tako dočepa vlasti. Nikola naredi da je surovo oteraju. Zatim, da bi se konačno oslobodio te moguće suparnice, svemoćni namesnik, najviši gospodar države, izdao je jedan ukaz kojim zabranjuje carici pristup u carski stan, i oduzima joj čak i titulu vasilise; malo docnije, on je čak primora da uđe u manastir, i mislio je da će tako ubuduće biti mrtva za svet. Ali Zoja je bila protivnica dostojna patrijarha. Iz dna manastira gde su je preko njene volje bili zatvorili, ona je samo čekala priliku da upropasti svoga suparnika. I ubrzo je nađe. Strogost sa kojom su namesnici ugušili pobunu Konstantina Duke, izazvala je velika nezadovoljstva protiv njih; s druge strane, u dvoru, mladi car je tražio svoju majku. Trebalo se rešiti da je povrate: to je bilo u oktobru 913. Za to vreme Simeon je pojačao napade protiv Vizantije, iskorišćavajući u Carigradu gotovo uobičajene krize oko nasledstva. Vizantija je, osećajući veliku opasnost, napregla sve svoje snage da odoli Bugarima. Carigradska diplomatija postala je veoma aktivna tražeći na sve strane saveznike. U nevolji obratila se i Srbima. Drački zapovednik Lav Rabduh došao je lično u neretvanski kraj, koji je tad bio pod vlašću Petrovom, s misijom da pridobije Srbe protiv Bugara, u vezi s Mađarima. Zahumski župan Mikajlo Višević, koga je Petar potisnuo iz Zahumlja na susedna ostrva, obavesti o tim pregovorima Bugare. On je uopšte bio prišao bugarskoj politici, nadajući se da će njihovom pomoću suzbiti Petra, koji je pokazivao težnje da se oslobodi bugarskog pritiska. Mihajlo je još 912. god. uhvatio sina mletačkog dužda i docnijeg dužda Petra Badoarija, kad se iz Carigrada vraćao u Mletke, i poslao ga je Simeonu. Regentstvo carice Zoje[uredi | uredi izvor] Smrt cara Aleksandra Vrativši se tako na mesto, ona se time koristi da svoje ljude ponamešta na važne položaje; ona udalji ljubimce pokojnoga cara Aleksandra, koje je on namestio u namesnički savet, zatim, drsko, napade na patrijarha. Smela žena, kao što je bila, ona je sasvim prosto mislila da ga da ubiti; Nikola uspe da umakne ubicama, i skloni se u Svetu Sofiju i dvadeset i dva dana nije smeo da ostavi to neprikosnoveno sklonište. Zoja je likovala. Već je pomišljala da prvosveštenika svrgne i nudila je njegovo mesto Jeftimiju; ali se ovaj uklanjao; Nikola je, uostalom, još bio moćan; stupiše dakle u pregovore. Patrijarh obeća da će se ubuduće baviti samo crkvenim poslovima, da će se odreći vlade u državi, da se više neće pojavljivati u dvoru dok ne bude pozvan; obaveže se da će pominjati Zoe u zvaničnim molitvama pored vasileusa njenog sina, da će je svečano proglasiti za Avgustu. Po tu cenu on je dobio potpuno pomilovanje za prošlost i pravo da zadrži svoje crkveno dostojanstvo. U toj borbi za krunu koja se vodila između Zoje i Nikole, sveštenik je bio konačno pobeđen (februara 914. ). Novčić na kome je prikazana Zoja sa sinom Konstantinom. Politika bugarskog poglavara Simeona bila je jasna: on je, da preseče sve te opasne veze protiv sebe, pogodio najpre najačeg protivnika. U bici kod Anhijala, 917. godine, on je strahovito potukao Grke.[8] Odmah za tim, dok je jednu vojsku uputio na Carigrad, krenuo je drugu na Srbe, da sruši Petra i dovede na vladu Pavla Branovića, unuka Mutimirova. Ali je Petar bio jak; održao se s uspehom protiv svih dotadašnjih napadaja; i nije bilo neverovatno da će i sada njegov otpor biti vrlo snažan. Stoga Bugari smisliše prevaru. Oni ga, pod zakletvom, pozvaše na dogovor. Kad je on poverovao zakletvi i došao, oni ga uhvatiše i vezana odvedoše u Bugarsku. Tamo je i umro u Simeonovoj tamnici. Vladu u Srbiji preuze bugarski štićenik Pavle Branović, priznavši Simeonovu vrhovnu vlast. Posle tih svojih pobeda Simeon se 918. god. krunisao za cara, stvorivši u isto vreme i bugarsku patrijaršiju. Neuspesi vizantijski dovedoše u Carigradu do velikih promena. Zoja, postavši regentkinja, pokaza se zaista nesposobna da se odupre spletkama koje su je okružavale. Carica je odavno imala jednoga ljubimca, Konstantina, za koga je, još za života Lava VI, bila osumnjičena da ima nešto više nego blagonaklonosti. Taj čovek, koji je pao u nemilost zajedno sa caricom, vratio se, naravno, s njom na vlast i vršio je svemoćni uticaj na vladarkin duh. Uspelo se da se zbog toga probudi sumnja mladoga cara; njemu bliski ljudi predstaviše mu ljubimca kako se sprema da ga zbaci i pomišlja da na presto dovede svoga sopstvenog zeta Lava Foku. Sklopi se zavera. Protiv Konstantina i njegovog rođaka tražili su pomoći od flote, i veliki admiral Roman Lakapen dobi od vasileusa pismenu zapovest i primi nalog da zatvori ljubimca. Taj je udarac bio uperen pravo na caricu. Očajna, ona jurnu na terasu Bukoleona, pitajući svoga sina, svoje prijatelje, šta znači ta pobuna. Odgovoriše joj da je njena vlada svršena, da vlast prelazi u druge ruke; i odmah sutradan hteli su da je oteraju s dvora. Tada, sva u suzama, bacivši se u naručja svoga sina, ona se pozva na svoja materinska prava i preklinjaše da je zadrže. Mladi Konstantin, dirnut, popusti i reče: Ostavite moju majku pored mene. Ali ako je ostala na dvoru, ona je izgubila najvišu vlast. To je bilo 918. Patrijarh Nikola kao regent[uredi | uredi izvor] U ovim kritičnim okolnostima samo je jedan čovek izgledao sposoban da uzme vlast u svoje ruke. To je bio patrijarh Nikola, koji dok je bio u nemilosti nije ništa izgubio od svoje energije i od svoje ambicije. Njemu se i sama Zoja u trenutku revolucije, kad je njen ljubimac podlegao, bila obratila, kao jedinom osloncu koji je mogla naći; njemu je vasileus poverio zvanje prvoga ministra. On je bio na tom mestu kad se, marta meseca 919. podigao Roman Lekapen, zapovednik flote, a kasnije i tast cara Konstantina, dočepao se dvora i vladareve ličnosti, očekujući bliski dan kad će se pridružiti prestolu, prvi od onoga niza nasilnika koji su više puta u toku X veka vladali vizantijskom monarhijom pod imenom zakonitih vasileusa. Regentstvo i vladavina Romana Lakapina[uredi | uredi izvor] Novčić sa likom Romana Lakapina. Oko Romana Lakapena susretoše se poslednji put dvoje protivnika, čije su borbe i ambicije :već skoro dvadeset godina ispunjavale istoriju Svete Palate. Kažu da je Zoja, još uvek lepa, pomišljala, da bi se opet dočepala vlasti, da zavede skorojevića, i da se uda za njega; izvesno je u svakom slučaju da je pokušala, pošto je njena stranka bila slomljena u buni Lava Foke, da otruje nasilnika. Ona nije uspela i morala je otići, prognana sa dvora ovog puta zanavek, da u manastiru Svete Eufimije Petrionske završi svoj buran i dramatičan život. Za to vreme Nikola je likovao. Juna meseca 920. godine, koliko da ugodi Romanu i da zadovolji svoju ličnu osvetoljubivost toliko da okonča rascep koji je proizišao iz tetragamije, patrijarh obznani čuveni akt poznat pod imenom „proglas sloge`. Najednom svečanom skupu, grčka Crkva, u prisustvu vasileusa, Romana i Konstantina, proslavila je povraćenu slogu između pristalica Nikolinih i Jeftimijevih. Pomirenje je izvršeno na račun cara Lava VI. Crkva je svakojako izuzetno, dopustivši taj čin, pristala da oprosti, čak i da ozakoni četvrtu ženidbu carevu; ali se u toliko više pokazivala nepopustljiva u održanju kanonskih načela, i strogim izrazima je osuđivala brakove te vrste. „Složno izjavljujemo`, rekli su glavari crkve u svojoj presudi, „da je četvrta ženidba stvar apsolutno zabranjena. Ko god, se bude usudio da je zaključi, biće isključen sa svake crkvene službe, dogod bude ostao u naložništvu. Ocevi pre nas presudili su tako, i mi bliže određujući njihovu misao, proglašujemo da je to delo protivno svakoj hrišćanskoj ustanovi.“ Sa istom takvom strogošću, prvosveštenici su osudili i treću ženidbu. „Treba, govorili su, iščistiti tu sramotu, kao što se čisti đubre, kad je, umesto da bude bačeno u jedan kut, rastureno po celoj kući`. I tumačeći ove reči, patrijarh Nikola je pobedonosno pisao papi da su, iz obzira prema carskom veličanstvu, milostivo postupali, ali da je četvrta ženidba protivna dobrim običajima i crkvenoj disciplini. Mladi car Konstantin VII morao je prisustvovati čitanju akta koji žigoše brakove slične onome iz koga je on rođen; on je svake godine morao svečano proslavljati tu svetkovinu jedinstva koja ga je podsećala na tako mučne uspomene. To je za carsko dostojanstvo bilo teško poniženje, za crkvu pobeda na koju je ona s pravom bila gorda, za patrijarha Nikolu, njenog poglavara, triumf kome nema ravna, posle toliko borbe, padanja u nemilost i neočekivanog vraćanja sreće. Pa ipak, i pored spoljnjeg izgleda, ako se posmatra suština stvari, videće se da je, svojom upornom željom da ima sina, uzastopnim ženidbama koje je sklapao u tom cilju, veštom otpornošću koju je uneo u pitanje četvrte ženidbe, Lav VI učinio veliku uslugu carevini i dinastiji. Prisustvo jednog zakonitog naslednika, oko koga su se skupili svi verni, jedino je spaslo Vizantiju da posle smrti vasileusove ne utone u haos revolucija. Život ovoga deteta, predstavnika Makedonskog Doma osujetio je slavoljubive namere Konstantina Duke, i Lava Foke, i sprečio Romana Lekapena da konačno utvrdi svoje naslednike na vlasti. Ako je vladalačka porodica makedonska, umesto da provede nekoliko kratkih godina na prestolu, vladala Vizantijom skoro dva veka i dala joj slavu i napredak, ona to poglavito duguje staranju Lava VI, gipkoj diplomatiji i mirnoj hrabrosti sa kojima je taj vladalac kroz sve teškoće, i pored protivljenja Crkve, išao cilju koji je sebi postavio i ostvario ga. Udaja Romanove kćerke za cara Kaonatantina uvredi Simeona, koji je imao ugovor s Vizantijom da njegova kći postane njihova carica i da tako on sam dođe do uticaja u Carigradu. Novi rat bio je neizbežan, i počeo je vrlo brzo. U to vreme nalazio se u Carigradu srpski knežević Zaharija, koji se pred Petrom bio sklonio u Hrvatsku. Vizantijska diplomatija ponudi Zahariji, da s njihovom pomoću izvede prevrat u Srbiji i sruši bugarskog štićenika Pavla. Grci su očevidno hteli da Bugare zaposle na toj strani i odvrate od Carigrada. Zaharijin pokušaj nije uspeo. Sam Zaharija bi uhvaćen i poslat u Bugarsku, gde je čuvan u okovima (920/21. god.). Ali malo iza toga uloge se potpuno menjaju. Sigurno potaknut grčkim obećanjima, a možda i izazvan kakvom surovošću Bugara, sam Pavle se digao protiv Simeona. Ali, kao i drugi pre njega, nemade uspeha. Simeon posla sa svojom vojskom protiv njega Zahariju, za koga je držao da ga je bavljenje u Bugarskoj naučilo pameti. Pavle bi zbačen, a Zaharija dođe na vlast, 922. god. Ali Zaharija nije bio prijatelj Bugara. Njihov pritisak opredelio ga je brzo, da nastavi svoje ranije veze s Vizantijom. Kao povod za novi stav njemu je dobrodošao jedan ustanak u samoj Bugarskoj, koji je izbio 923. god. Da li je on dao kakve pomoći ustanicima i da li je imao uopšte kakvih veza s njima ne zna se pouzdano, ali je sigurno da se sam opredelio protiv Simeona. Zbog toga Simeon uputi u Srbiju jednu kaznenu ekspediciju, kojoj behu na čelu Teodor Sigrica i Marmaj, one iste vođe koje su s Pavlom Branovićem i ranije dolazile tamo protiv Petra. Srbi suzbiše tu vojsku s velikim bugarskim gubicima; u borbi im padoše obe vođe. Kao dokaz svoje pobede Zaharija posla u Carigrad njihove glave i oružje. Kivan radi tog poraza, Simeon posla u Srbiju novu, znatno jaču vojsku, i uza nju, tobože kao novog kandidata za presto, Klonimirova sina Časlava. Zaharija se prepade od te nove sile i, ne smejući da je sačeka u zemlji, pobeže u Hrvatsku. Srbija je, ipak, mogla da dade otpora; Bugari su bili dobro obavešteni o svom prošlom porazu. Zato ponovo pribegavaju lukavstvu. Pozivajući srpske župane da dođu na jedno određeno mesto i prihvate svog novog vladara Časlava, oni su se kleli, da ne misle ništa rđavo. Zaboravivši sličnu lakovernost Petrovu, Srbi poverovaše i dođoše na to mesto. Tu vođe biše odmah pohvatane, a obezglavljen narod posta lak plen bugarskog napadaja. Bugari uđoše u Srbiju, pohvataše tamo velik deo stanovništva `od malog do velikog` i odvedoše ga u Bugarsku. Jedan samo deo, zapadni svakako, uspeo je da se spase u Hrvatsku. Ovo zaštićivanje Srba i veze Hrvata s Vizantijom izazvaše Simeona da krene vojsku i na Hrvatsku, ali je u tom pothvatu bio zle sreće. Hrvatski kralj Tomislav s uspehom je odbio bugarske napadaje, preduzimane, istina, na toj daljini, s nevelikim snagama. Srbija je međutim postala obična bugarska pokrajina. Konstantin i Simeon. Mihajlo Višević, protivnik Petra Gojnikovića, a saveznik cara Simeona, kao da se u poslednje vreme bio povukao od Bugara. Posle pada Petrova on je sigurno dobio natrag svoju zahumsku oblast i pratio, bez življeg učešća, borbe u Raškoj. O njegovu držanju za vreme ovog teškog ratovanja između Srba i Hrvata s jedne i Bugara s druge strane nema nikakva pomena. Tek 925. spominje se on, uz kralja Tomislava, kao učesnik na spljetskom crkvenom saboru, na kom se raspravljalo o slovenskom bogosluženju u Hrvatskoj i susedstvu. Po svemu se čini, da Mihajlo nije bio tada potpuno samostalan, nego da je zavisio od Tomislava. Po zaključku tog sabora Split je postao crkvena metropola ne samo hrvatske, nego i zahumske srpske države. Mihajlo se, posle toga, javlja kao izvestan vojnički činilac. 10. jula 926. uzeo je italijanski grad Sipont, koji je nominalno bio vizantijski, ali je lako mogao postati plen pljačkaških Arapa ili Langobarda. Očevidno je, da Mihajlo nije morao uzimati taj udaljeni italijanski grad za svoj račun, jer ga ne bi mogao trajno održati. Nije, međutim, sigurno, da li je to činio radi plena, iz gusarske sklonosti; ili po želji Tomislavljevoj; ili, možda, po poruci iz Carigrada. Jer nedugo iza toga je ušao u veze s Vizantijom i dobio je otud plemstvo i titulu `antipata`, tj. namesnika. Posle smrti cara Simeona (27. maja 927.) Bugarska poče naglo opadati. Svađe nastaše u samoj dinastiji između carevih sinova; u boljarskim redovima, dugo pritiskivanim silnim carevim autoritetom, javiše se veliki prohtevi; ratom zamorena zemlja tražila je oduške. Bogumilski pokret, koji uze naglo da se širi, bio je čista reakcija osvajačkom duhu Simeonove politike: ljudi su tražili ugušivanje strasti, vraćanja odricanju i sporila su vlasti. Postanak te sekte veže se uz ime nekog sveštenika Bogumila, koji se javio za vreme Simeonova naslednika, cara Petra; u stvari, to je niz učenja koja potiču iz starih gnostika, a imaju dubljih veza sa pavlikijancima i manihejima. U osnovi dualistička, kao sve vere Istoka, bogumilska sekta je taj dualizam naglašavala do kraja u svima pojavama: boga i đavola, odnosno duše i tela, vere i države. Glavni propovednici te vere bili su pavlikanski Sirci i Jermeni, koji su bili kolonizovani na Balkanu od VII-X veka; ali se pokret razvio naročito posle smrti cara Simeona, kad je nezadovoljstvo u zemlji moglo da se slobodnije izrazi. Bogumili su imali izvesnih racionalističkih crta; bili su protivnici verskih simbolizacija, apstraktnih teorija i dogmatičarstva; tražili su, da se Hristova vera razume onako kako je propovedana, bez naslanjanja na Stari Zavet, prosta i jednostavna, ali duboka po svojoj suštini. Odbacuju krst i krštenje dece, pričest, vaskrs mrtvih. Ne veruju u čistilište i zagrobni život. Ljuti su protivnici hijerarhije i nekrišćanskog sjaja crkve. Ovaj svet sujete nije delo božje nego đavolsko; stoga treba duhovnim savladati telesno; vratiti se izvoru pravog apostolskog hrišćanskog života. Protivnici bogumila, kao čuveni Kozma Prezviter, napadaju ih prekorima, da su protivnici vlasti, da osuđuju bogatstva, da bune sluge protiv gospodara, da daju ženama mnogo prava. Da je ta socijalna kritika imala svoje opravdanosti vidi se iz reči, koje govori sam Kozma: sveštenici stranstvuju po tuđim zemljama, pa i u rođenoj; ne brinu se o pastvi nego samo o sebi i svojima; učestvuju u metežima, ili pijanče `budući sluge utrobi, a ne bogu`, ili se zanose pohotom; ili se bave trgovačkim poslovima; kad odu u manastire, ne mogući podnositi askezu i disciplinu, vraćaju se starom životu `kao psi na svoje bljuvotine`. Učenje bogumila imalo je velikog uspeha, naročito među Slovenima. S izvesnim demokratskim osobinama, s nešto nacionalnih crta vidnih u samom imenu sekte, u nazivima braće (ded, strojnik), bogumilizam im je postao blizak i drag. Bilo je možda i izvesnog socijalno-političkog opredeljenja. Vlasti su u Bugarskoj bile još uvek stari bugarski boljari, sa još neistrtim plemenskim osećanjima; ili pod Petrom, na dvoru, grčke. Sloveni, široki puk, bili su nosioci glavnih tereta. Nije slučajno, da se u jednoj-dve od poznatih bogumilskih organizacija, među Brsjacima i Drugovićima, na donjem Vardaru i oko Babune, organizuje doskora nova, od Bugara nezavisna, država. Možda je čak i ime babuna, koje se navodi kao druga oznaka za bogumile, naročito u srpskim oblastima, u vezi s tom organizacijom. Iz Bugarske i Maćedonije ta je sekta prešla posle i u Srbiju, a odatle u Bosnu. Prva se otcepila od Bugarske Srbija. Za vreme uzajamnih borbi i meteža u Bugarskoj rešio se Časlav Klonimirović da obnovi svoju otadžbinu. Sa četvoricom drugova on 931. god. pobeže iz Preslava u Rašku. O pustoši, koja je tada vladala u Srbiji, pričale su se na zainteresovanom carigradskom dvoru neobične stvari. Časlav je, govorilo se, zatekao u zemlji svega pedeset ljudi, koji su lutali planinama i hranili se lovom, a ne imali ni žena ni dece. Pričanje je nesumnjivo preterano, ali je verovatno da je zemlja ličila na kakvo zgarište i da su prometni putevi bili napušteni. Takvu zemlju Časlavu nije bilo teško `zauzeti`. On se odmah obratio vizantijskom dvoru tražeći pomoći i zaštite. Car Roman, kome je svako slabljenje Bugarske bilo dobrodošlo, iako se s njom smirio, a imajući i ranije Srbiju u svojim kombinacijama, prihvatio je odmah ponudu Časlavljevu. Vizantija je dala za obnovu Srbije materijalna sredstva, koja su donosile one izbeglice što su se iz Bugarske, preko Carigrada, ili iz Vizantije same, vraćale u otadžbinu. Vratiće se i begunci iz Hrvatske i drugih susednih zemalja. Srbija se, zajedničkom saradnjom, brzo oporavljala. Bugarska nije, koliko se zna, zauzeta domaćim zlom, preduzimala ništa protiv Časlava; verovatno je tome doprinelo i držanje Vizantije, koja je odmah pokazala živ interes za srpsko pitanje. Samostalna vladavina[uredi | uredi izvor] Posle trećine veka 945. godine Konstantin je počeo vladati sam jer je srušio Lakapinovu porodicu. Za vlade cara Konstantina Porfirogenita, stalno pomagan od Vizantije kao njen štićenik, Časlav je uspeo da znatno utvrdi svoju vlast i ojača Srbiju. On je bio još živ, kad je car pisao svoj važni spis De administrando imperio, u kom je naveo granice tadašnje srpske države. Srbija je tada obuhvatala današnju Bosnu do Plive, Cetine i Lijevna na zapadu; Travunija i Konavlje priznavali su srpsku vlast, a Zahumlje i Neretljanska oblast označavani su kao područje srpskog stanovništva i države. Na istoku je srpska granica dopirala do Rasa, a prema severu išla je do Rudnika i možda do Save. Na jugu se Časlav naslanjao na srpska plemena u Duklji. Časlav je imao širu državu nego Vlastimir, ali je središte i njegove države bilo u današnjoj istočnoj Bosni i severoistočnoj Hercegovini i zapadnoj Srbiji; od izvora Neretve do zapadne Morave. Taj kraj, za više od dva veka, predstavlja središte srpskog plemena i zametak srpske države. Uži naziv Srbija Porfirogenit daje za severoistočnu Bosnu sa Solima i za kraj od izvora Lima, Rasa pa do Rudnika, nazivajući to `pokrštenom Srbijom`. Ali u cara se nalazi i širi obim tog imena. Prvi put se kod njega, dakle sredinom X veka, za ovu čitavu Časlavovu tvorevinu, upotrebljava ime Srbija, ι Σερβλια. Pod srpskim imenom Porfirogenit obuhvata sva plemena, koja su ušla u obim Časlavove države, Bosance, Rašane, Trebinjce, Konavljane, Dukljane, Zahumce i Neretljane. Pod Časlavom se, dakle, vrši prvo srpsko plemensko grupisanje u našoj prošlosti, i to kao reakcija na bugarsku osvajačku politiku Simeonova vremena. Dinastija Viševića gubi svoj značaj iako se Mihajlo u drugom delu svoje vladavine, pred kraj Simeonova života, približio Vizantiji i bio primljen od nje. Srbe i Hrvate od početka X veka često i surovo napadaju Mađari, bilo da na njih udaraju neposredno, bilo da preko njihova područja prodiru u tuđe oblasti. Poslednje godine vlade cara Konstantina, 959., o Vaskrsu, oni prodiru duboko u Vizantiju, do blizu same prestonice. U tim napadajima nije, verovatno, bila pošteđena ni Srbija. U Dukljanskoj Hronici ima poduža priča o tom, kako je Časlav došao u sukob s Mađarima i poginuo od njih. Neki vođa mađarski, Kiš, upao je s vojskom u Bosnu i plenio je. Časlav požuri sa svojim četama proti njega. Stiže ga negde kod Drine i potpuno ga potuče; sam Kiš pogibe u toj borbi. Njegova udovica pođe poglavici mađarskom s molbom, da joj da novu vojsku, da bi osvetila muža. Sa `nebrojenom vojskom`, priča hronika, pošla je ona protiv Časlava. Zatekla ga je negde u Sremu. Po noći, iznenada, napali su Mađari na Srbe, potukli ih i uhvatili i samog Časlava i svu njegovu mušku rodbinu. Po naredbi Kišove udovice, vezali su im noge i ruke i pobacali ih sve u Savu. To je bilo negde oko 960. god. S Časlavom je pala i njegova državna tvorevina. Jedini istorijski izvor za to vreme, vrlo mutan i nepouzdan, Ljetopis Popa Dukljanina, zabeležila je samo činjenicu, da se Srbija iza Časlavljeve pogibije raspala u manje jedinice i da je takvo stanje trajalo duže vremena. Raška se odvojila od Bosne, koju je osvojio hrvatski kralj Krešimir II. Bosanski ban, videvši da mu ne može odoleti, pobeže Mađarima. U ostalim srpskim pokrajinama uzeše vlast lokalni gospodari. Tako se priča za trebinjsku oblast, da je u njoj obrazovana posebna kneževina.

Odlično stanje Retko u ponudi Ilustrovano Leksikografski zavod Crne Gore 1987 343 strane : ilustrovano Autor o knjizi: https://youtu.be/y-UFsmPgE9Y Црна Гора је суверена земља у југоисточној Европи која лежи на источној обали Јадранског мора.[5] Граничи се са Босном и Херцеговином на сјеверу, Србијом на истоку, Албанијом на југу и Хрватском на западу. Броји око 620 хиљада становника. Главни и највећи град је Подгорица док Цетиње има статус пријестонице.[6] Током Раног средњег вијека, три српске кнежевине постојале су на простору данашње Црне Горе: Дукља, Травунија и Рашка. Године 1042. архонт Стефан Војислав водио је побуну која је довела до независности Дукље од Византијског царства и успостављања династије Војислављевић.[7][8][9] Након двовјековне владавине Немањића, у четрнаестом и петнаестом вијеку дошло је до стварања Кнежевине Зете којом су владале династије Балшић (1356-1421) и Црнојевић (1431-1498) за чије вријеме први пут се користи садашњи назив. Након пада под османском влашћу, Црна Гора је повратила дефакто независност 1697. године под влашћу династије Петровић Његош као теократска држава прије него што је постала секуларна књажевина 1852. Де јуре независност је стекла од стране Великих сила на Берлинском конгресу 1878. након Црногорско-турског рата. Године 1910. постала је краљевина. Након Првог свјетског рата, постала је дио Југославије. Након распада Југославије, републике Србија и Црна Гора су заједно прогласиле федерацију. Након референдума о независности одржаном у мају 2006, Црна Гора је повратила независност и заједница се мирним путем расформирала. На парламентарним изборима у августу 2020, по први пут у својој историји, Црна Гора је демократски смијенила власт. Тиме, тридесетогодишња владавина Мила Ђукановића и странке на чијем је челу је окончана. Класификована од стране Свјетске банке као економија са вишим средњим приходом, Црна Гора је чланица Уједињених нација, НАТО-а, Свјетске трговинске организације, Организације за европску безбједност и сарадњу, Савјета Европе и Централноевропског уговора о слободној трговини. Црна Гора је оснивачка чланица Уније за Медитеран. У процесу је придруживања Европској унији. Закључно са 20. јануаром 2016. године Црну Гору као независну државу не признаје 14 свјетских држава. То су углавном мале и забачене државе, међутим има и изузетака попут Нигерије, Камеруна, и Танзаније.[10] Етимологија Име Црна Гора се на овим просторима први пут званично јавља 1296. године у повељи српског краља Стефана Уроша II Милутина из династије Немањића. Јавља се у облику оть Чрне Горе, у контексту области око Црмнице и врањинскога манастира, Скадарског језера.[11] Та Црна Гора је једна од бројних области у средњовјековној српској монархији која носи идентично име. Значење имена лежи у словенском топониму за велике и густе горе или мрке шумовите предијеле,[12] а овдје је изведено према томе што су у средњем вијеку Ловћен, његова предгорја и подручја староцрногорских планина били покривени густим (црногоричним) шумама. У италијанским изворима Црна Гора се први пут помиње у изворном облику 1348. као Cerna Gora, а у дубровачким изворима 1379.[13] као Cernagora. Италијански извори је такође биљеже као Montagna Negra, Montenegro или Monte Negro и отуда је име Montenegro ушло у несловенске језике. Као Montenegro спомиње се и у латинским которским споменицима 1397, а као Monte Negro 1443. и Crnagora 1458. Године 1435, у уговорима између деспота Ђурђа Бранковића и Млечана помињу се catuni Cerna Gora или catunos Cernagora.[12][14] Географија Главни чланак: Географија Црне Горе Положај Сателитски снимак Црне Горе и сусједних држава Црна Гора се налази у југоисточној Европи на Балкану. Територија Црне Горе заузима приближно 13.812 км2. Граничи се са Хрватском (14 км) на западу, Босном и Херцеговином на сјеверу (225 км), Србијом на истоку (203 км), Албанијом на југу (172 км), а од Италије је раздвојена Јадранским морем. Дужина обале је 293,5 км.[15] Крајње тачке Црне Горе су: сјевер: 43° 32` СГШ, 18° 58` ИГД — обронци планине Ковач код мјеста Моћевићи југ: 41° 52` СГШ, 19° 22` ИГД — код аде Бојане, на ушћу ријеке Бојане исток: 42° 53` СГШ, 20° 21` ИГД — код села Јабланица источно од Рожаја запад: 42° 29` СГШ, 18° 26` ИГД — код села Суторина у близини Херцег Новог[15] Црна Гора се распростире од високих врхова на граници са Србијом и Албанијом и шири се великом равницом која се простире неколико километара. Равница грубо нестаје на сјеверу, гдје се Ловћен и Орјен нагло спуштају у Боку Которску. Геологија и рељеф Боботов Кук, највиши врх планине Дурмитор, један је од симбола Црне Горе Велики крашки предио у Црној Гори углавном лежи на висинама од 1000 m изнад нивоа мора, а неки дијелови иду скоро до 1.900 m, као на примјер планина Орјен, највиши масив међу приобалним кречњачким вијенцима. Планине Црне Горе спадају у једне од најнегостољубивијих терена у Европи. Њихова просјечна надморска висина је више од 2.000 m. Највиши врх Црне Горе је Зла Колата на Проклетијама са надморском висином од 2534 m. Један од најпознатијих врхова Црне Горе је Боботов Кук на планини Дурмитор, који се налази на висини од 2523 m.[а] Планине Црне Горе спадају у терене Балканског полуострва највише измијењене ерозијом током посљедњег леденог доба. Јадранска област захвата релативно узани појас Црногорског приморја од рта Оштро до ушћа ријеке Бојане, а према унутрашњости Јадранска област се шири ка долини Бојане и Скадарској котлини, и ка долинама Мораче и Зете. На кречњачкој подлози развила се посебна врста тла-црвеница, погодна за узгој дувана, винове лозе, воћа, маслина и других култура. Поред црвенице јавља се и флишно земљиште. Јадранска област се дијели на: Бококоторски залив, Црногорско или Паштровићко приморје, Барско поље, Скадарски басен и Зетско-Бјелопавлићку равницу. Бока Которска Бококоторски залив састоји се од четири мања залива: Топланског, Тиватског, Рисанског и Которског. Топлански и Тиватски залив спаја тјеснац Кумбор, а Тиватски и Рисански тјеснац Вериге. Паштровићко приморје протеже се од Боке до Улциња. Изнад њега се издижу планине Румија и Суторман. Некадашње острво Свети Стефан пјешчаном превлаком спојено је са обалом и претворено у полуострво и туристички град-хотел. Овај дио Јадранске области располаже пјесковитим плажама Петровац, Милочер, Свети Стефан, Улцињ итд. Велика Плажа код Улциња је најдужа од плажа у Црној Гори, дуга око 13 км. Барско поље је најзначајнији жељезнички, лучки и индустријски центар. Скадарски басен представља највећу криптодепресију на Балканском полуострву. Његова највећа дубина лежи 38 m испод нивоа мора, а површина воде језера је 6 m изнад нивоа мора. Оно је уједно и највеће језеро Црне Горе. Зетско-Бјелопавлићка равница се протеже око ријека Мораче и Зете све до недалеко од Никшићког поља. Плодно тло, обиље воде, медитеранска клима учинили су да је ово најплоднији дио Црне Горе и њена житница. Фосилни глацијални рељеф Према досадашњим проучавањима поуздани глацијални трагови пронађени су на Проклетијама, Хајли, Жљебу, Дурмитору, Бјеласици, Сињајевини, Маглићу и Орјену. Између Сутјеске и Пиве постојали су Трновачки, Стабањски и Суводолски ледник. Са Сињајевине спуштао се Колашински ледник који је имао дужину од 14 km. Биоградски ледник спуштао се са Бјеласице. Био је дугачак 5 km а ширина његовог валова достизала је 3 km. Он је на месту отапања наталожио морене и формирао терминални басен у коме се данас налази Биоградско језеро. Ледени покривач током плеистоцена постојао је и на планини Орјен. Према Албрехту Пенку он се простирао на око 80 km². С обзиром на малу удаљеност од мора, Орјен је и током Плеистоцена примао велику количину падавина. Са његове кречњачке површи разилазило се 20 ледничких језика. Они су се кретали преко вртача и увала у којима се, након њиховог отапања, задржао моренски материјал. Ледници су се спуштали до 900 m на западу односно до 600 m надморске висине на истоку. Са северне стране, на јужном ободу Граховског поља, сталожен је флувиоглацијални материјал у виду огромне плавине.[16] Клима Кањон ријеке Таре На климу Црне Горе утичу велике водене површине Јадранског мора и Скадарског језера, као и дубок улазак Бока Которске у копно, планинско залеђе у близини обале (Орјен, Ловћен и Румија) и планинама Дурмитор, Бјеласица и Проклетије. У Приморју и Зетско-бјелопавлићкој равници влада средоземна клима, са топлим и сувим љетима и благим и кишовитим зимама. Током зиме са копна ка мору дува сува и хладна бура, док у јесен са мора дува југо доносећи топао ваздух из сјеверне Африке и велике количине падавина. Планина Орјен спада у најкишовитија мјеста у Европи. У тој области падне годишње 4600 mm падавина, на стрмим падинама Орјена у мјесту Црквице годишње просјечно падне око 5000 mm, што представља европски максимум падавина, а у рекордним годинама близу 7000 mm/m².[17] Знатно оштрију климу имају крашка поља испод околних планинских врхова удаљена 20–80 км од мора. У централном и сјеверном дијелу Црне Горе влада планинска клима, а на крајњем сјеверу Црне Горе и континентална клима, коју осим великих дневних и годишњих амплитуда температуре карактерише и мала годишња количина падавина уз прилично равномјерну расподјелу по мјесецима. У планинским областима на сјеверу љета су релативно хладна и влажна, а зиме дуге и оштре, са честим мразевима и ниским температурама, које нагло опадају са надморском висином. Воде Место спајања Таре и Пиве Ријеке Црне Горе припадају Црноморском и Јадранском сливу. Најдужа ријека је Тара (141 км), а остале дуже ријеке су Пива, Ћехотина, Зета, Морача и Бојана. Ријека Тара протиче кроз кањон дубок 1.300 m. Једина пловна ријека је Ријека Црнојевића. Највеће језеро Црне Горе је Скадарско језеро, које је највеће језеро на Балканском полуострву. Скадарско језеро је криптодепресија. Језера у планинском дијелу Црне Горе су ледничког поријекла. Највећа и најпознатија од њих су Плавско, Биоградско, Шаско и Црно језеро. Флора и фауна У Црној Гори самоникло расте 2880 врста и подврста виших биљака (папрати и цвјетница), међу којима су 212 ендемити Балканског полуострва, а 22 врсте ендемити Црне Горе. Територија Црне Горе се може подјелити на три екорегије: илирске листопадне шуме, средоземну вегетацију на приобаљу, те још два подтипа мјешовитих шума (балканске мјешовите шуме на крајњем сјеверу и истоку и динарске мјешовите шуме у остатку земље.[18] Рис Животињски свијет Црне Горе спада у зоогеографску област Палеарктика, али се на њеној територији укрштају фауне и неких других области: Медитерана, средње Европе и предње Азије. С друге стране, данашња фауна Црне Горе представља остатак квартарне фауне која је на овом подручју била необично богата. Балканско полуострво је за вријеме леденог доба имало релативно блажу климу и било уточиште бројним биљним и животињским родовима и врстама. У вријеме квартара на овом подручју живјеле су данас изумрле врсте као: црвени алпски вук (Cuon alpinus europaeus), пећинска хијена (Crocuta spelaea), пећински медвјед (Ursus speleus), леопард (Leopardus pardus), дивљи коњ, вунасти носорог (Coelodonta antiquitatis), гигантски јелен (Megaceros giganteus), бизон (Bison priscus), дивље говече (Bos primigenius) и др. Бројне су биле и данас постојеће врсте које су из фауне Црне Горе нестале углавном у историјско вријеме, као што су рис (Lynx lynx), јелен лопатар (Dama dama), јелен (Cervus elephus), козорог (Capra ibex) и др.[19] Национални паркови Главни чланак: Национални паркови Црне Горе Црна Гора на карти Црне ГореДурмиторДурмиторПроклетијеПроклетијеСкадарско језероСкадарско језероЛовћенЛовћенБиоградска гораБиоградска гора Паркови у Црној Гори У Црној Гори постоји пет националних паркова: Име Основан Величина (ha) Слика Национални парк Дурмитор 1952. 39.000 Национални парк Биоградска гора 1952. 5.650 Национални парк Ловћен 1952. 5.650 Ловћен са Његошевим маузолејом Национални парк Скадарско језеро 1983. 40.000 Национални парк Проклетије 2009. 16.630 Историја Главни чланак: Историја Црне Горе Праисторија Праисторијски налази на тлу Црне Горе: Камено доба Бронзано доба Прелаз из бронзаног у гвоздено доба Гвоздено доба Недатирани налази Најстарији трагови људских насеобина на тлу данашње Црне Горе датирају из средњег палеолита. У пећини Црвена стијена, близу границе са Босном и Херцеговином над Требишњицом, пронађена су оруђа за рад, оружја за лов, предмети везани за сакралну употребу и накит, који се датирају у доба од прије шездесет, односно тридесет и пет хиљада година. Налази насеља из каменог доба су пронађени код Берана у Беран Кршу и Петњику, док из бронзаног доба потичу остаци утврђења у Петровићима код Црвене стијене, Заврх код Никшића и Међеђој глави код Подгорице, затим насеља из Зогањ-Ћерета код Улциња и Бједетића на Лиму, осликана пећина код Рисна и читав низ усамљених налаза. Из прелазног периода бронзаног у гвоздено доба, пронађени су махом појединачни налази, док су у гвоздено доба датиране некрополе у Мијелој на Скадарском језеру и Будви са насељем из истог доба, затим хумке у Готовуши над Ћехотином, код Берана и Црвене стијене. Поред ових налаза, треба истаћи и остатке четири утврђења (Јазаљ, Рогамске стране, Тријебач и Кабао) око ушћа Зете у Морачу, која нису датирана, као и хумке на Цијевној код Подгорице, Грбљу, у Његушима, Цетињу и Никшићу, на Савином лакту и код Црвене стијене (Бањани и Дрпе). Налази предмета сродних Старчевачкој култури на цијелој територији данашње Црне Горе, указује на континуитет људских насеља на овом простору. Антика Доклеа Током античког периода, на простору западног Балкана, живјела су илирска племена. На простору данашње Црне Горе и сјеверне Албаније, живјели су Лабеати. Они су основали град Скодру (данашњи Скадар), који је у 3. вијеку п. н. е. постао престоница простране илирске државе, на чијем челу се нашао краљ Агрон. Њихово гусарење по Јадрану, довело је до два рата са Римљанима (229—228. п. н. е. и 219. п. н. е.) у којима су Илири предвођени краљицом Теутом сузбијени, након чега се она повукла у Рисан и прихватила мир којим су Римљанима припале територије западно од Боке. Током наредних вијекова, Римљани су заузели цијели Балкан, а посљедњи отпор Илира сломљен је за вријеме Батоновог рата (6—9). Током римске владавине, на простору данашње Црне Горе, појавило се племе Доклеата, чији се главни град налазио недалеко од данашње Подгорице и звао Доклеа, од чега је у средњем вијеку настао термин Дукља, за државу насталу на том простору.[20][21] Првобитно је подручје данашње Црне Горе ушло у састав провинције Далмација, а касније, послије Диоклецијанових реформи (293), улази у састав провинције Превалитане. На њеном простору се, уз већ поменуту Доклеу, јављају градови Rhisinium, Butua и Olcinium на обалама Јадранског мора и Andabra у унутрашњости. Подјелом Римског царства 395. године, готово цијело подручје данашње Црне Горе улази у састав Источног римског царства. Током наредних вијекова, цјелокупно Балканско полуострво бива изложено варварским нападима у којима су уништене тековине Римске државе, велики број градова је порушен, укључујући и Доклеу, а локално романско становништво се одржало само у јаким приморским градовима, у којима су се склањали и избјегли Романи из унутрашњости. Средњи вијек Устанак Црногораца, слика Ђуре Јакшића Прве словенске миграције на територију данашње Црне Горе су се одвиле у 5. вијеку, а први већи талас Словена стиже у првој половини 6. вијека. Словени који су дошли у Дукљу су претходно путовали са другим Бијелим Србима из Бојке и стигли у Сервију која се налазила у византијској теми Солун. Битка на Граховцу, побједа црногорске војске над Османлијама, под вођством Мирка Петровића На простору данашње Црне Горе, развила се у раном средњем вијеку кнежевина Дукља, која је заједно са околним српским приморским кнежевинама ушла у састав прве српске државе коју је средином 9. вијека основао кнез Властимир. Након њене пропасти, послије смрти Часлава Клонимировића средином 10. вијека, Дукља наставља свој самостални развој и у њој се крајем истог вијека као владар јавља Јован Владимир. Иако се о његовој владавини релативно мало зна, његов култ у народу је и данас велики, о чему свједочи и изношење његовог крста на врх Румије, које се традиционално обавља сваке године. Извјесно је да је био ожењен Самуиловом ћерком и да је захваљујући том браку сачувао управу над Дукљом, као Самуилов вазал. Почетком 11. вијека је убијен по налогу Самуиловог братанца Јована Владислава током унутрашњих борби за власт у Самуиловом царству, које убрзо након тога пропада, а територија Дукље улази у састав Византије. Кнез Дукље и оснивач династије Војислављевића Стефан Војислав успио је 1036. године да накратко збаци византијску власт, али је ухваћен и одведен у Цариград. Свега неколико година касније, Војислав је побјегао из заробљеништва и поново збацио византијску власт у Дукљи, користећи се унутрашњим сукобима у самој Византији, али и словенским устанком Петра Дељана који је букнуо 1041. године. Током јесени 1042. године драчки стратег је напао Дукљу. Користећи се ратним лукавством, Војислав га је навукао у уске кланце недалеко од Бара и у изненадном ноћном нападу 7. октобар (данас се овај датум узима као дан војске Црне Горе) разбио византијску војску у бици код Бара. Југоисточна Европа 1090. на врхунцу дукљанске моћи Војиславова победа над Грцима Војислава средином вијека насљеђује његов син Михајло који, вођењем успјешне политике, успијева да очува самосталност Дукље односно Зете и да је око 1077. године уздигне на ранг краљевине[22], чиме Зета постаје прва српска краљевина.[23] Његов син Бодин обједињава српске земље, припајањем Рашке, Босне и Захумља, а крајем вијека у својој престоници Скадру угошћује крсташе I крсташког похода предвођене Ремоном Тулуским. Након његове смрти, око 1101. године, Зету почињу да потресају унутрашње размирице међу Војислављевићима, што доводи до њеног слабљења и губитка краљевске круне. Завршни чин владавине династије Војислављевића се одиграва током 80-их година 12. вијека, када их рашки велики жупан Стефан Немања потискује као византијске вазале из Зете и око 1186. године цјелокупну Зету ставља под своју власт, дајући је на управу свом најстаријем сину Вукану. Након Немањиног повлачења 1196. и предаје власти средњем сину Стефану, Вукан почиње да води активну политику са циљем преузимања власти у Рашкој, што му на кратко и успијева почетком 13. вијека, али по цијену ступања у вазалне односе са краљевином Угарском чији владари од тада у својој титули носе и титулу краљ Србије. Без обзира на то, он је вратио Зети краљевску титулу, тако да су и он, као и његов син и наследник Ђорђе управљали њоме са титулом краља, до почетка 40-их година 13. вијека. Међутим, током владавине Уроша I, укида се наследно управљање Зетом и другим областима краљевине Србије, а управу над областима је додјељивао сам краљ. Током овог периода, на простору Зете подижу се значајни манастири: Свети Петар у Бијелом Пољу (у коме је писано Мирослављево јеванђеље), Ђурђеви Ступови у Беранама, Морача и други, а у писаним изворима се по први пут јавља њено данашње име Црна Гора. Послије Драгутиновог збацивања Уроша 1276. године, Зетом управља његова мајка и Урошева супруга Јелена до своје смрти 1314. године. За владавине краља Милутина она представља посјед који је додељиван на управу престолонасљеднику младом краљу, али и база незадовољне властеле, тј. ослонац за будуће побуне синова престолонасљедника против својих очева на власти. Милутинов син Стефан је 1314. године подигао неуспјешну побуну против оца у Зети, а четврт вијека касније (1331), његов син Душан из Зете подиже побуну у којој збацује оца и преузима власт. Током његове владавине, српска држава се удвостручује и бива уздигнута на ранг царевине, а управа над Зетом бива додјељена породици Балшића. Бедеми Старог града у Будви, 1900 Након Душанове смрти и почетка распада Српског царства, Балшићи почињу да воде самосталну политику у односу на његовог насљедника цара Уроша. Они су се сродничким везама повезали са Мрњавчевићима и Хребељановићима, да би са почетком Османске најезде покушали да се супротставе освајачима, како оружјем, тако и уступањем приморских градова Млечанима (Скадар, Дриваст и други) 1396. године. Посљедњи Балшић, Балша III је водио дуготрајне неуспјешне ратове са Млетачком републиком да би повратио приморске градове (Први и Други скадарски рат). Пред своју смрт своје посједе предаје свом ујаку деспоту Стефану Лазаревићу који наставља борбе са Млечанима око зетског приморја. Његов насљедник Ђурађ наставља са покушајима да дипломатским путем склопи мир са Млечанима, али са првим падом деспотовине 1439. године сви његови покушаји падају у воду, а Млечани до 1443. године овладавају Доњом Зетом и цијелим приморјем. Насловна страница Цетињског октоиха — првогласника Крајем 14. вијека, као противници Балшића у Зети, јављају се Црнојевићи. Са ширењем млетачких посједа средином 15. вијека и надирањем Османлија, њихов представник Стефан постаје 1451. године млетачки вазал и од њихове стране бива признат за господара Зете. Његов син Иван покушао је да очува власт између Млечана и Османлија, али су 1479. године цјелокупну његову државу освојиле Османлије, а он је са породицом побјегао у Млетачку републику. Након смрти султана Мехмеда II, он се вратио у Црну Гору и успио да обнови своју власт у њој. Током његове владавине престоница Црне Горе пренијета је из Жабљака на Цетиње, на коме је он основао велики манастир. За владавине његовог сина (Ђурђа (1490—1496) Црна Гора ће 1496. године пасти у османске руке, а породични поседи ће још неко време остати у власништву Ђурђевог млађег брата Стефана, који се око 1499. године замонашио. Значај породице Црнојевића и њихове владавине, лежи и у чињеници да су они на Цетињу, у склопу манастира, основали прву ћириличну штампарију (Ђурађ је 1492. године купио у Венецији штампарску пресу) на овим просторима, која је 4. јануарa 1494. године одштампала своју прву књигу „Октоих” (прва словенска ћирилична штампарија је отпочела са радом 1491. у Кракову). Турска владавина Османлије су припојили Црну Гору Скадарском санџаку. Кратко вријеме Црна Гора је постојала и као посебан санџак од 1514. до 1528. и поново неко вријеме између 1597. и 1614. године. Петар II Петровић Његош У 16. вијеку Црна Гора је добила специјалну и јединствену аутономију у оквиру Османског царства, чиме су локална племена била ослобођена многих обавеза због такве аутономије. И поред свега тога, Црногорци нису прихватали османску власт, те су у 17. вијеку подизали бројне буне. Током овог периода, Црна Гора је постала теократска држава на чијем су челу биле владике Црногорске митрополије, а која је свој процват доживјела за вријеме владика из редова породице Петровић-Његош. У таквој држави, Млетачка република је имала и свог човјека са звањем гувернадура који се у њено име мијешао у црногорску политику. Племенска самосталност и анархија је била највећа сметња развијању централне власти у Црној Гори. Владавина Шћепана Малог у Црној Гори, који се представљао као збачени руски цар Петар III, је за кратко успјела раздвојити свјетовну од црквене власти, те дјелимично сузбити племенску неслогу и учврстити централну власт. Владика Петар I Петровић Његош је клетвама безуспјешно покушавао да измири црногорска племена. За вријеме његове владавине, Црногорци су 1796. поразили скадарског пашу Махмуд-пашу Бушатлију на Мартинићима и Крусима. Након пада Млетачке републике под власт Наполеонове Француске, владика Петар I је успио да од Француза преотме Боку Которску, али је она Бечким конгресом додијељена Хабзбурзима. Такође је покушао да уједини Црну Гору са устаничком Србијом, али до тога није дошло. Ипак, за вријеме његове владавине Старој Црној Гори је припојена регија Брда. Његов насљедник владика Петар II Петровић Његош је даље радио на ојачавању централне власти и 1832. године је укинуо звање гувернадура, пошто је Аустрија, која је наслиједила Млетачку републику, почела да се мијеша у унутрашње ствари Црне Горе. Владика Петар II није имао успјеха у спољној политици. Херцеговачки паша Али-паша Ризванбеговић је поразио Црногорце на Грахову 1836. године. За овај пораз, Црногорци су се осветили побједом у бици на Мљетичку 1840, али су и даље морали да плаћају харач Турцима. Петар II је морао Аустрији да преда манастире Маине и Стањевиће, а скадарски паша је 1843. преотео и острва Врањину и Лесендру. Краљ Никола I Петровић и краљица Милена у егзилу у Француској, 1916. Црна Гора се из теократске државе трансформисала у световну за вријеме владавине Данила Петровића који је 1852. проглашен за књаза Црне Горе. Кнез Данило се одмах на почетку своје световне власти суочио са могућношћу окупације Црне Горе од стране турске војске под заповједништвом Омер-паше Латаса. Црну Гору су од покоравања спасиле дипломатске акције Аустрије и Русије. Пошто су Црногорци пружали помоћ херцеговачким устаницима, Порта је поново наредила босанском везиру да нападне Црну Гору, али су Турци поражени у бици на Граховцу 1858. Послије ове битке је извршено проширење и разграничење Црне Горе са Турском, али је Црна Гора и даље остала међународно непризната држава. Кнез Данило је доношењем Даниловог законика ојачао своју власт. Убијен је у Котору 1860, а наслиједио га је синовац Никола I Петровић. Независност Црне Горе Како је Црна Гора и даље пружала помоћ херцеговачким устаницима, Порта је 1862. поново послала Омер-пашу Латаса да покори Црну Гору. Црну Гору од капитулације је поново спасила дипломатска акција Русије. Кнез Никола I је више успјеха имао у рату 1876—1878. након новог устанка у Херцеговини. За разлику од Србије, Црна Гора је имала више успјеха и однијела побједе на Вучјем долу и Фундини. Берлинским конгресом територија Црне Горе је удвостручена и призната јој је независност. Иако се краљ Никола у јавности позивао на државност Немањића, Црнојевића и Балшића, не постоји било каква директна веза између средњовјековних држава и нововјековне државе Црне Горе.[24] Послије рата услиједила је модернизација државе, што је кулминирало доношењем првог устава 1905, којим је Црна Гора дефинисана као уставна монархија, али је практично сву власт задржао кнез Никола. Овај период је обиљежио сукоб између краљевих противника окупљених у Клуб Народне странке који су се борили за ограничавање краљеве власти и безусловну унију са Србијом и мањинских краљевих присталица окупљених у Праву народну странку. Територијална проширења Црне Горе од 19. вијека до краја Другог свјетског рата Ослобођење Црне Горе од стране окупације од 1711. до 1918. године Црна Гора је као руски савезник учествовала у Руско-јапанском рату 1904—1905. Међутим, услијед велике географске удаљености, учешће Црне Горе је било само симболично, јер је тиме исказивала своју захвалност Русији због помоћи у рату против Турске. Црногорски војници су се налазили у незнатном броју у војним јединицама руске војске. Године 1910, на 50. годишњицу своје владавине, кнез Никола је Црну Гору прогласио краљевином, а себе њеним првим (и јединим) краљем. У Првом балканском рату 1912—1913. Црна Гора је била у савезу са Србијом, Грчком и Бугарском против Османског царства. И поред великих губитака на његовом ослобађању, Црна Гора је морала да препусти освојени Скадар новооснованој Албанији, али је са Србијом успоставила заједничку границу у Новопазарском санџаку и Метохији. У Првом свјетском рату Црна Гора је стала уз Србију против Централних сила. Херојске подвиге, црногорска војска је показала штитећи повлачење српске војске кроз Албанију, али је на крају и сама капитулирала 1916, а краљ Никола је напустио земљу. Године 1918, српска и друге савезничке војске ослобађају Црну Гору од окупатора. Након ослобађања, у Подгорици се окупља Подгоричка скупштина која доноси одлуку о безусловном присаједињењу Црне Горе Србији. Југословенске државе и модерна историја Главни чланци: Социјалистичка Република Црна Гора и Република Црна Гора (1992—2006) Зетска бановина у Југославији од 1929. до 1939. Због италијанског незадовољства да будућа Србија има излаз на море, ова краљевина подстиче многе бивше чиновнике краља Николе, као и противнике безусловног уједињења са Србијом, на побуну, а за њено дизање искориштени су божићни црквени сабори 7. јануара 1919. године. Како побуна није дала жељени резултат, она се претворила у хајдучију побуњеника (Зеленаша) против чиновника нове власти (Бјелаша) која је потрајала све до 1926. године. Унутар новоосноване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Црна Гора је реорганизована у Зетску област, а 1929. је проширена у Зетску бановину Краљевине Југославије. У Другом свјетском рату Краљевину Југославију су 1941. напале и раскомадале силе Осовине, а затим су 12. јула 1941. основале и марионетску Независну Државу Црну Гору под италијанским протекторатом на челу са Секулом Дрљевићем. Већ сутрадан у Црној Гори је избио Тринаестојулски устанак под вођством КПЈ. Устанак је угушен до половине августа 1941. Током рата, америчка авијација је најтеже бомбардовала Подгорицу 5. маја 1944, а британска 6. новембра исте године. Партизани су 1944. успјели да ослободе Црну Гору, која је послије рата постала једна од шест република ФНРЈ са сједиштем у поново изграђеном Титограду (данашњој Подгорици). Након Антибирократске револуције крајем 1988. и почетком 1989. на власт у Црној Гори долази група политичара окупљена око Момира Булатовића, Мила Ђукановића и Светозара Маровића, који су заступали политику Слободана Милошевића у Црној Гори. Послије увођења вишестраначја у СФРЈ, побједу на првим изборима у Црној Гори однела је Демократска партија социјалиста (реформисани Савез комуниста Црне Горе), предсједник Црне Горе је постао Момир Булатовић, док је Мило Ђукановић постао премијер. Прослава након проглашења независности Црне Горе 2006, Цетиње Послије распада СФРЈ, грађани Црне Горе су на референдуму из 1992. подржали њен останак у федерацији са Србијом. Због њене улоге у ратовима у бившој Југославији, новој држави су 1992. године биле уведене економске санкције, па је прошла и кроз период хиперинфлације 1993-1994. Ђукановић је 1996. почео да се дистанцира од политике Слободана Милошевића и дошао је у сукоб са својим партијским колегом, предсједником Црне Горе Момиром Булатовићем.[25] Обојица су се као представници ДПС кандидовали за мјесто предсједника Црне Горе на изборима 1997. на којима је тијесну побједу однио Ђукановић. Поред пораза на изборима, Булатовићева фракција је поражена и у ДПС-у, па је Булатовић основао нову странку — Социјалистичку народну партију. Црна Гора је у мањој мјери од Србије била изложена ударима НАТО пакта, током бомбардовања СРЈ. У Црној Гори је 6. новембра 1999. уведена њемачка марка као званична валута,[26] прво упоредо са југословенским динаром, а касније као једина званична валута. Послије 2000. године, Ђукановић се отворено почео залагати за независност Црне Горе.[27] Савезна Република Југославија је 2003. реорганизована у Државну заједницу Србија и Црна Гора, уз могућност да се након три године распише референдум о независности чланица. На референдуму 21. маја 2006, већина од 55,5% се изјаснила за опцију независне Црне Горе.[28] Независност Црне Горе је проглашена 3. јуна 2006. године. Дана 28. јуна 2006. Црна Гора је постала 192. чланица Уједињених нација[29], а 11. маја 2007, 47. чланица Савјета Европе.[30] Дана 5. јуна 2017. године, Црна Гора се придружила НАТО-у као његова 29. чланица.[31] У децембру 2019. отпочели су масовни протести због контраверзног Закона о слободи вјерисповјести, којим се оспоравала комплетна имовина Српске православне цркве.[32][33] Осамнаест парламентараца из редова опозиције је ухапшено прије гласања о закону.[34] Протести су настављени у Јануару 2020,[35][36] праћени са блокадама путева.[37] Током трајања протеста нападнута су црквена лица[38][39] а низ грађана је ухапшен.[40][41] Политички систем и уставно-правно уређење Главни чланци: Политички систем Црне Горе и Устав Црне Горе Плава Палата, резиденција предсједника републике на Цетињу Црна Гора је дефинисана као грађанска, демократска, еколошка и држава социјалне правде, заснована на владавини права. Важећи устав Црне Горе је донијет 22. октобра 2007. године. Предсједник Црне Горе се бира на период од 5 година путем непосредних избора. Према Уставу Црне Горе, предсједник представља државу у својој земљи и иностранству, проглашава законе, расписује парламентарне изборе, предлаже кандидате за премијера, предсједника и судије Уставног суда скупштини Црне Горе, предлаже скупштини расписивање референдума, одобрава амнестију за криминална дјела, додјељује одликовања и награде и извршава остале дужности прописане уставом. Предсједник је такође члан Врховног савјета одбране. Тренутни предсједник Црне Горе је Мило Ђукановић. Садашњу владу Црне Горе чине премијер, потпредсједници владе и министри. Дритан Абазовић је садашњи предсједник владе Црне Горе. Скупштина Црне Горе доноси све законе у Црној Гори, усваја међународне споразуме, бира премијера, министре и судије, усваја буџет и врши друге дужности прописане уставом. Скупштина може изгласати неповјерење влади простом већином. Један посланик представља око 6.000 гласача. У Скупштину се бира 81 посланик. Последњи парламентарни избори у Црној Гори одржани су 30. августа 2020. године. Тренутни предсједник Скупштине Црне Горе је Данијела Ђуровић. Државни симболи Главни чланци: Застава Црне Горе; Грб Црне Горе и Ој, свијетла мајска зоро Застава Црне Горе је црвене боје, размјера 1:2, са златним обрубом у размјери 1:20 и грбом Црне Горе у средини. Грб Црне горе је златни двоглави орао са раширеним крилима. На главама окренутим једна од друге стоји златна круна са крстом, на грудима на плавој и зеленој позадини је златни лав у покрету. Орао у канџама има два предмета, симболе духовне и свјетовне власти, један у једној, други у другој канџи. Овај грб има иначицу и на црвеној позадини. Химна Црне Горе је пјесма Ој, свијетла мајска зоро. Некадашњи премијер Душко Марковић и главни секретар НАТО-а Јенс Столтенберг на потписивању протокола о чланству Црне Горе у Северноатлантском савезу; Вашингтон, 5. јун 2017. Војска Главни чланак: Војска Црне Горе Војска Црне Горе Војска Црне Горе броји око 3100 припадника, а опрема и официрски кадар су насљеђени од Војске Србије и Црне Горе. Обавезно служење војног рока је укинуто 30. августа 2006. указом предсједника Филипа Вујановића.[42] Црна Гора је задржала цјелокупну поморску силу Србије и Црне Горе, али је она знатно смањена. У плану је ратно ваздухопловство у чијем саставу не би били млазни авиони, већ само транспортни и борбени хеликоптери. Црна Гора је чланица НАТО пакта и програма Партнерство за мир. Административна подјела Главни чланак: Општине Црне Горе Подјела Црне Горе по општинама 2012. године Црна Гора је административно подјељена на глави град (Подгорицу) у чијем саставу су двије градске општине (Голубовци и Тузи), престоницу (пријестоницу) (Цетиње) и 21. општину. Андријевица Бар Беране Бијело Поље Будва Гусиње Даниловград Жабљак Колашин Котор Мојковац Никшић Петњица Плав Плужине Пљевља Рожаје Тиват Улцињ Херцег Нови Шавник У Црној Гори постоји 1256 насеља од којих су 40 градског типа. Градови Највећи и главни град Црне Горе је Подгорица, док Цетиње има статус престонице. Други већи градови су Никшић и Пљевља. пру Извор: ? № Град Општина Популација № Град Општина Популација Подгорица Подгорица Никшић Никшић 1. Подгорица Подгорица 136.473 11. Тиват Тиват 9.467 Пљевља Пљевља Бијело Поље Бијело Поље 2. Никшић Никшић 58.212 12. Рожаје Рожаје 9.121 3. Пљевља Пљевља 21.377 13. Доброта Котор 8.169 4. Бијело Поље Бијело Поље 15.883 14. Даниловград Даниловград 5.208 5. Цетиње Цетиње 15.137 15. Тузи Подгорица 4.857 6. Бар Бар 13.719 16. Мојковац Мојковац 4.120 7. Херцег Нови Херцег Нови 12.739 17. Шкаљари Котор 4.002 8. Беране Беране 11.776 18. Игало Херцег Нови 3.754 9. Будва Будва 10.918 19. Бијела Херцег Нови 3.748 10. Улцињ Улцињ 10.828 20. Плав Плав 3.615 Становништво Главни чланак: Демографија Црне Горе Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. у Црној Гори живи 620.029 становника. У поређењу са претходним пописом становништва из 2003. године у Црној Гори данас живи 116 становника мање. Подаци о етничком, језичком и вјерском саставу који слиједе су објављени од стране Завода за статистику Црне Горе 12. јула 2011.[43] Наредни попис у Црној Гори биће одржан од 1. до 15. новембра 2023.[44] Етнички састав Етнички састав Црне Горе по општинама 2011. године Етнички састав Црне Горе по насељима 2011. године Према попису становништва из 2003. у Црној Гори је живјело 620.145 становника. Када је посљедњи попис обављен, Црна Гора је била грађанска држава. У међувремену је донесен нови устав, који за главне етничке групе признаје: Црногор

Tip radija: Prenosivi Reprodukcija MP3: Da Radiji Tip radija Prenosivi Podržani opsezi FM Broj prethodno podešenih stanica 60 Audio RMS snaga 6 W Zvučnici Ugrađeni zvučnici Broj ugrađenih zvučnika 2 Displej Ugrađeni ekrani Tip ekrana LED Portovi i interfejsi Izlazi za slušalice 1 Mogućnost povezivanja slušalica 3,5 mm AUX ulaz Karakteristike Reprodukcija MP3 Boja proizvoda Drvo Daljinsko upravljanje Medij za čuvanje podataka Integrisani čitač kartica Kompatibilne memorijske kartice SD Maksimalna veličina memorijske kartice 32 GB Baterije Trajanje baterije 600 mAh Trajanje baterije (maks) 4 č Napon baterije 3,7 V Težina i dimenzije Širina 180 mm Dubina 100 mm Visina 80 mm Težina 720 g Ostale karakteristike Kompatibilnost sa Apple prenosivim uređajima Nisu podržani Deklaracija Model Blaupunkt PP5BR Portabl audio Naziv i vrsta robe Radio satovi Uvoznik AVTERA SR DOO, BEOGRAD (NOVI BEOGRAD) Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (7) Blaupunkt PP5BR Portabl audio 4.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.490 RSD (0) Electronic Arts (XBOXONE/XSX) Battlefield 2042 igrica za Xbox 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Raspberry (R0003M) kućište za Pi 4 crveno-belo 1.599 RSD MP cena (1) Genius NX-7005 bežični miš crveni 1.199 RSD MP cena (0) Trust PRIMO TOUCH TWS BT bluetooth slušalice bele 2.948 RSD MP cena (0) Commel c234-402 beli produžni kabl 3 utičnice+2xUSB sa sklopkom 16A 250V 3m 3.149 RSD MP cena (0) Just In Case MIX214PK 2u1 Extra case MIX paket maski PINK za Galaxy A04s 1.499 RSD MP cena (0) 3G Silikon Pro Camera plava zaštitna maska za iPhone 13 Pro Max 6.7 699 RSD MP cena (0) Gembird (A-6.35F-3.5M) adapter 3.5mm (muški) na 6.3mm (ženski) crni 149 RSD MP cena (0) Thermaltake Core P100 (CA-1F1-00D1NN-00) postolje za kućište W100 17.277 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.549 RSD (0) Moye Connect Cat.7 mrežni UTP kabl 3m 1.199 RSD MP cena (0) E-Green (OST04690) kabl USB 3.0 tip A (Muški) na USB 3.0 tip B (Muški) 1.8m crni 699 RSD MP cena (0) Gembird (BHP-LED-02-W) bežične slušalice bele 3.999 RSD MP cena (0) Milestone (PC) Monster Energy Supercross - The Official Videogame 4 igrica 1.999 RSD MP cena (0) Zeus (F27) crno gejmersko kućište sa napajanjem 700W 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Lexmark B225000 toner crni iz programa za vraćanje 8.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.699 RSD (2) Vivax IM-122T ledomat 12kg 18.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.990 RSD (4) Rampage KB-R78 gejmerska tastatura crna 2.799 RSD MP cena (0) Barkan 4500L nosač za televizor 13"-75" do 43kg 9.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.990 RSD (3) Edifier R1010BT zvučnici 2.0 24W braon 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Be Quiet Pure Power 11 (BN292) 80 Plus Gold napajanje 400W 9.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.499 RSD (0) 4Print (ML-1710D3) zamenski toner za Samsung štampače SCX-4200/4220/4016/4116/4216 crni 2.099 RSD MP cena (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB kit) 6400MT/s Fury Beast Black XMP (KF564C32BBK2-64) memorija za desktop 43.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.499 RSD (1) Ariete AR1588BG plavi mikser sa posudom 1200W 26.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.699 RSD (0) Adata (UC310E-64G-RGN) USB fleš memorija 64GB 799 RSD MP cena (1) Samsung VS15A6032R5/GE Jet 60 Turbo štapni usisivač 150W 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (28) Vivax Home VCW-2002B usisivač sa vodenim filterom 2000W 9.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.499 RSD (0) 3G Transparent Ice Cube zaštitna maska za Xiaomi 12T Pro 599 RSD MP cena (0) Xwave kabl za punjač USB A (muški) na micro USB (muški) 2m crni upleteni 499 RSD MP cena (0) 3G Slash crna zaštitna maska za mobilni iPhone 14 6.1 999 RSD MP cena (2) S-BOX Adapter (678) 3.5mm (ženski) na 3.5mm (ženski) 299 RSD MP cena (0) 3G Weave case crvena zaštitna maska za iPhone 13 6.1 799 RSD MP cena (0) SanDisk 128GB Cruzer Blade (202862) USB 3.1 flash memorija crno-crveni 2.999 RSD MP cena (0) Amazfit GTR Mini roze pametni sat 21.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.990 RSD (0) Dahua DEE1010B-S2 Interfonska tabla za 2 brave 4.299 RSD MP cena (0) Phanteks NV7 E-ATX D-RGB (PH-NV723TG_DBK01) crno gejmersko kućište 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (0) SanDisk 256GB Extreme (SDSDXVV-256G-GNCIN) memorijska kartica SDXC class 10 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Kingston KC600 2TB 2.5" SATA III (SKC600/2048G) SSD disk 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Skullcandy Jib crvene slušalice 1.399 RSD MP cena (0) AMD Ryzen 5 Pro 5650G procesor Hexa Core 3.9GHz (4.4GHz) MPK 19.166 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.249 RSD (32) Bosch BWD421POW Wet & dry usisivač 39.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.399 RSD (0) Just In Case MIXPL204GN 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski ZELENI za Galaxy S20FE 2.299 RSD MP cena (4) Philips HC3525/15 trimer za kosu 5.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.799 RSD (0) Be Quiet Pure Wings 3 (BL106) ventilator 120mm 1.399 RSD MP cena (0) Gembird A-HDMI-DVI-2 adapter HDMI (ženski) na DVI (muški) 399 RSD MP cena (0) Zeus MPI10-i523 mini PC Intel Quad Core i5 1145G7 Intel Uhd Graphics 49.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 44.999 RSD (0) Hanman Original roze preklopna futrola za telefon Galaxy S23 Ultra 1.499 RSD MP cena (6) Denver ACT-5051W akciona kamera 4.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.399 RSD (0) Oukitel BT30 pametni sat crni+narukvica maslinasto zelena 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Apple MXK22ZM/A kabl lightning (muški) na 3.5mm (muški) 1.2m beli 6.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.290 RSD (0) Sharp UA-HG40E-TS01 prečišćivač vazduha 58.921 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 53.029 RSD (0) Moffii Retro komplet bežična tastatura+bežični miš pink 4.999 RSD MP cena (0) Xiaomi NUN4126GL merač temperature i vlažnosti vazduha 1.399 RSD MP cena (10) Rowenta stajler za kosu CF9540 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD 20% (0) Xiaomi Redmi Note 13 Pro 8/256GB zeleni mobilni 6.67" Octa Core Mediatek Helio G99 Ultra 8GB 256GB 200Mpx+8Mpx+2Mpx Dual Sim 20% 48.610 RSD 38.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) 3G 3D Camera crna zaštitna maska za telefon Samsung A536B Galaxy A53 5G 449 RSD MP cena (0) Thermaltake Divider 370 TG ARGB kućište crno 13.499 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.149 RSD (0) 3G Print Skin Hearts Pattern zaštitna maska za mobilni Samsung A336B Galaxy A33 5G 699 RSD MP cena (0) Gamdias NYX P1 gejmerska podloga za miš crna 1.599 RSD MP cena (0) Hoover H3TFSMP48TAMCE-S top load veš mašina 8kg 1400 obrtaja 71.764 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 60.999 RSD (2) LG 50QNED753RA Smart TV 50" 4K Ultra HD DVB-T2 83.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 75.599 RSD (0) Razer DeathAdder V3 (RZ01-04640100-R3M1) crni gejmerski optički miš 30000dpi 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Kyocera TK-3430 crni toner 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) 3G Carbon fiber crna zaštitna maska za Samsung A235F Galaxy A23 4G/5G 499 RSD MP cena (0) Villager VLN 253 vibraciona bušilica 3.699 RSD MP cena (8) Logitech MX Anywhere 3 (910-005991) svetlo sivi bežični laserski miš za Mac 4000dpi 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Mediarange 8GB MR908 (UFMR908) USB flash memorija crni 699 RSD MP cena (0) pQube (PS4) Zengeon igrica 2.499 RSD MP cena (0) Kingston DDR5 8GB 6000MHz Fury Beast RGB (KF560C40BBA-8) memorija za desktop 6.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.599 RSD (3) Philips UpBeat TAUH202WT/00 bluetooth slušalice bele 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) 3G Gentle Color (1119910) zaštitna maska za telefon iPhone 14 Pro 6.1" roze 599 RSD MP cena (0) Stadler Form Oskar Little crni ovlaživač vazduha 17.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.499 RSD (3) Samsung WW90T554DAX/S7 veš mašina 9kg 1400 obrtaja 87.764 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 74.599 RSD (1) Samsung Clear (EF-GN980-CBE) zaštitna maska za telefon Samsung Galaxy Note 20 4.499 RSD MP cena (0) Fast Asia (OST04558) kabl za napajanje UPS-računar 1.5m crni 499 RSD MP cena (0) Asus TUF GAMING TF120 ARGB 3IN1 ventilator 8.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.599 RSD (1) SanDisk Extreme PRO CompactFlash (SDCFXPS-064G-X46) memorijska kartica 64GB 22.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (3) Iiyama G-Master Gold Phoenix GB2790QSU-B5 IPS gejmerski monitor 27" 65.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 58.699 RSD (0) Remax Moss RC-079m zlatni kabl za punjač USB A (muški) na micro USB (muški) 1m 999 RSD MP cena (0) Geil DDR4 4GB 2666Mhz (GAP44GB2666C19SC) CL19 memorija za desktop 1.339 RSD MP cena (0) HP No.730 (P2V73A) kertridž za štampače crni 27.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (0) Kyocera TK-5230Y žuti toner 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Canon EOS R50 MILC fotoaparat+objektiv RF-S 18-45mm F4.5-6.3 IS STM 112.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 100.999 RSD (0) Teracell Giulietta crvena zaštitna maska za Honor X7 499 RSD MP cena (0) Genius NX-7005 bežični miš plavi 1.199 RSD MP cena (0) Gembird PP12-20M Cat5e mrežni kabl 20m sivi 1.299 RSD MP cena (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB) 5600MHz FURY Beast (KF556C36BWEAK2-64) memorija za desktop 31.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.199 RSD (0) 3G Airpods Inpods 900 bluetooth slušalice tamno plave 2.499 RSD MP cena (0) Asus TUF GAMING B760M-BTF WIFI D4 matična ploča 30.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.699 RSD (0) Xprint HPQ 285A/435A/436A/278A/388A toner univerzalni crni 1.499 RSD MP cena (0) Team Group 64GB C211 (TC211364GL01) USB flash memorija plava 1.199 RSD MP cena (9) Kingston USB Flash 64 GB (DTDUO3/64 GB) USB 3.0 + OTG 1.499 RSD MP cena (4) RED kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) 5m crni 1.599 RSD MP cena (0) 3G Hard Border Ring crna zaštitna maska za mobilni iPhone 14 6.1 999 RSD MP cena (2) MeanIT TWS B100 crne bluetooth slušalice 1.999 RSD MP cena (0) Vox TL2300 stoni ventilator 20W 2.299 RSD MP cena (1) Jonsbo Tower A4 (33426) crno gejmersko kućište 12.833 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.549 RSD (0) 3G Skin mat crna zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Pro 6.1 499 RSD MP cena (0) Infosec COMMUNICATION E3 PERFORMANCE RT 1100VA UPS uređaj 75.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 67.999 RSD (0) Canyon Cindy KW-41 žuto crni pametni sat 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) Electrolux EHF6241FOK ugradna staklokeramička ploča 43.293 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 36.799 RSD (0) LDNIO C503Q Quick Charge dual auto punjač sa iPhone kablom crni 2.299 RSD MP cena (44) Xiaomi Mi Body Composition Scale 2 pametna vaga bela 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (0) Remax (OST04234) kabl audio 3.5mm (muški) na 3.5mm (muški) 2m beli 699 RSD MP cena (0) MS Energy eBike m100 električni bicikl sivo zeleni 188.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 169.999 RSD (0) Epson 112 crno mastilo za štampače 3.199 RSD MP cena (0) 2K Games (XBOXONE) Tiny Tinas Wonderlands igrica 3.999 RSD MP cena (2) SBOX CM719 Barista aparat za espreso kafu 3 u 1 21.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.990 RSD (0) NZXT H7 Flow (CM-H71FW-R1) gejmersko kućište belo 25.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.799 RSD (0) Nacon (XSX) Monster Truck Championship igrica 4.999 RSD MP cena (0) 3G Carbon crna zaštitna maska za mobilni Samsung S24 Ultra 499 RSD MP cena (4) RED mrežni adapter USB 2.0 (muški) na RJ-45 (ženski) plavi 999 RSD MP cena (0) E-Green (OST03449) adapter USB Tip C (Muški) na USB 3.0 (Ženski) crni 399 RSD MP cena (0) E-Green (OST04961) adapter USB 3.0 (Muški) na Tip C (Ženski) 599 RSD MP cena (0) HP Pro Mini 400 G9 (883Q1EA/P) kompjuter Intel 12-cores i7 12700T 16GB 512GB SSD Intel UHD Graphics 87.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 78.999 RSD (0) Nighthawk Interactive (PS5) Ghostbusters: Spirits Unleashed igrica 3.999 RSD MP cena (0) 3G (77952) adapter USB (muški) na RJ45 (ženski) beli 1.499 RSD MP cena (0) Be Quiet Pure Loop (BW005) vodeno hlađenje 120mm 12.423 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.180 RSD (0) HP Victus 16-r0024nm (941N0EA) gejmerski laptop Intel 12-cores i5 13500H 16.1" FHD 16GB 1TB SSD GeForce RTX4050 plavi 162.755 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 146.479 RSD (0) TP-Link TL-SG108PE switch 8-portni 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Sharp UZ-HD6DF ugljeni filter za prečišćivač vazduha 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Commel c291-201 Euro utičnica sa kontaktom za uzemljenje 16A 250V bela 299 RSD MP cena (0) Camry CR3057 preklopni toster 1200W 8.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.099 RSD (0) 3G Airpods i14 TWS bluetooth slušalice bele 1.499 RSD MP cena (2) CT 7500F (RAC24341) gejmerski kompjuter AMD Ryzen 5 7500F 16GB 1TB SSD GeForce RTX4060 600W 111.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 99.999 RSD (0) MSI MPG A850G PCIE5 80 Plus Gold napajanje 850W 25.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.299 RSD (0) Fellowes Reflex (8502601) stoni nosač za 2 monitora do 27" do 8kg crni 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) HP No.212A (W2121A) toner za HP Color LaserJet Pro štampače M554dn,M555dn,M555x cyan 34.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.999 RSD (0) Remax Marshmallow TWS-19 bežične slušalice crne 2.999 RSD MP cena (6) Hama Adapter (45074) VGA (muški) na DVI (ženski) 1.299 RSD MP cena (0) Teracell Flip Cover crna preklopna futrola za Realme C30 899 RSD MP cena (0) Kingston 32GB DDR5 (2x16GB kit) 6800MT/s (KF568C36RSAK2-32) FURY Renegade RGB memorija za desk top 42.850 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.565 RSD (0) Samsung 2TB M.2 NVMe (MZ-V9P2T0GW) 990 Pro Series Heatsink SSD disk 29.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.599 RSD (0) Corsair iCUE H100i ELITE LCD XT (CW-9060074-WW) vodeno hlađenje 39.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.999 RSD (6) Logitech Extreme 3D Pro USB Joystick za PC 11.354 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.219 RSD (0) FG fen za kosu FS-622 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (0) 3G Magsafe transparent zaštitna maska za iPhone 13 Pro 6.1 1.399 RSD MP cena (0) TP-Link LS1008G V1 switch 8-portni 3.599 RSD MP cena (0) Defender FreeMotion B535 bežične slušalice crne 5.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.299 RSD (2) MS Energy eBike c101 električni bicikl crni 177.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 159.999 RSD (0) Tenda F6 V3 300Mbps WiFi ruter 2.599 RSD MP cena (0) Adata 2TB 2.5" (AHD650-2TU31-CBL) eksterni hard disk plavi 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) 3G zaštitno staklo za Samsung A5 2017 299 RSD MP cena (0) Bandai Namco (Switch) One Piece Pirate Warriors 4 igrica za Switch 7.499 RSD MP cena (0) Hama (200333) adapter mini DisplayPort (muški) na VGA (ženski) crni 2.099 RSD MP cena (0) IG-Max N1907 Octagon 3F (CAS02369) crno kućište 4.999 RSD MP cena (0) 3G Plus zaštitno staklo za mobilni Samsung A336B Galaxy A33 5G 299 RSD MP cena (0) Remax (OST04073) kabl USB 3.1 tip A (muški) na USB tip C (muški) 1m beli 799 RSD MP cena (0) Gembird CC-SATA-PSY naponski kabl 2xSATA 199 RSD MP cena (0) Playstack (Switch) Mortal Shell - Complete Edition igrica 4.499 RSD MP cena (0) APC BVX900LI-GRAPC UPS uređaj 900VA/480W line interactive 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) ASRock B650 PRO RS matična ploča 36.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 32.999 RSD (0) Gembird (TA-PCK7) crna preklopna futrola sa tastaturom za tablet 7" 1.199 RSD MP cena (0) Crucial T500 500GB M.2 PCIe Gen4 (CT500T500SSD8) NVMe SSD disk 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Aeno ATB0001 blender sa funkcijom kuvanja 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (1) CT 5700G kompjuter AMD Ryzen 7 5700G 16GB 512GB SSD Radeon Graphics Win11 560W+monitor Dahua LM22-A200 63.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 56.999 RSD (0) Teracell (81984) auto punjač USB 3.0 1A sa iPhone 4 kablom beli 449 RSD MP cena (0) S-BOX EP-902G slušalice zlatne 953 RSD MP cena (0) Bosch PKF645CA2E ugradna staklokeramička ploča 42.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.499 RSD (0) E-Green (LAN02505) kabl UTP (muški) na UTP (muški) Cat6 0.3m crni 199 RSD MP cena (24) Sony MDR-E9LPB Slusalice Crne 1.299 RSD MP cena (2) TP-Link TL-WR820N WiFi ruter 3.299 RSD MP cena (0) 3G Hard crna zaštitna maska za mobilni iPhone 14 6.1 1.199 RSD MP cena (0) 3G BC58L FM transmiter sivi 2.499 RSD MP cena (0) Transcend 2TB 2.5" SATA III SSD230S (TS2TSSD230S) SSD disk 28.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.599 RSD (0) Belkin WIA001VFBK crni bežični punjač za mobilne sa QC3.0 5.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.599 RSD (0) Garmin HRM-PRO Plus pojas sa senzorom za praćenje otkucaja srca 18.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.990 RSD (1) 3G Guess Hc PU 4G Stripe pink zaštitna maska za telefon iPhone 14 Plus 6.7 6.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.599 RSD (6) Logitech G703 Lightspeed Hero (910-005640) optički gejmerski miš 12000dpi crni 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (1) Mikrotik (L009UiGS-2HaxD-IN) Gigabit Wi-Fi 6 ruter crveni 23.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.599 RSD (1) Razer Huntsman V3 Pro - Analog Optical Esports RGB US gejmerska tastatura crna 41.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 36.999 RSD (0) Ravenscourt (Switch) Lets Sing 2021 igrica 2.999 RSD MP cena (6) KitchenAid 5KEK1565EAC kuvalo za vodu 2400W krem 23.545 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.190 RSD (0) Genius NX-7009 1200DPI bežični optički miš beli 1.399 RSD MP cena (0) Remax Silver Serpent RC-080m zlatni kabl micro USB 1m 899 RSD MP cena (0) Transcend DDR4 8GB 3200MHz JetRam (JM3200HLG-8G) memorija za desktop 5.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.099 RSD (0) Gembird (UAE-01-5M) kabl USB A (muški) na USB A (ženski) 5m crni 1.599 RSD MP cena (0) 3G Airpods i7s bežične slušalice crvene 1.499 RSD MP cena (0) E-Green HDMI (muški) na HDMI (muški) 2m crni 399 RSD MP cena (0) Teracell Skin mat crna zaštitna maska za Xiaomi 12T Pro 599 RSD MP cena (6) Kingston Canvas Select Plus (SDS2/128GB) memorijska kartica SDXC 128GB class 10 1.999 RSD MP cena (0) Xiaomi Mi Smart Camera C200 nadzorna kamera 6.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.990 RSD (0) Makita B-66064 odvijač s metalnom kapom PH1 (1X75) krst 619 RSD MP cena (0) Sandberg 420-71 power bank 60000mAh 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Hama Premium (122211) kabl HDMI 3m 4K feritni filter 2.899 RSD MP cena (0) AENO AGS0002 pegla za vertikalno peglanje 6.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.599 RSD (0) Noyafa NF-468PF POE uređaj za testiranje mrežnih kablova 2.499 RSD MP cena (2) Asus NH04 ROG MOONSTONE ACE L gejmerska podloga za miš crna 18.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.599 RSD (0) Teracell Skin transparent silikonska zaštitna maska za iPhone 13 699 RSD MP cena (0) Celly USBC kabl za punjač USB A (muški) na USB tip C (muški) 1m crni 1.199 RSD MP cena (0) SoFlow SOX električni trotinet tirkizni 129.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 116.999 RSD (0) Lexmark C5220YS žuti toner 3000 strana 25.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.599 RSD (0) Sylvania E27-2700K Led Sijalica 10W Toplo bela 399 RSD MP cena (0) Apple MD821ZM/A lightning (muški) na USB camera adapter 5.989 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.390 RSD (0) Apple MLYV3ZM/A kabl USB C na MagSafe 3 2m 8.549 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.690 RSD (0) Hama (183284) Qualcomm kućni punjač USB C crni 1.999 RSD MP cena (0) LG UltraWide 34WP500-B.BEU IPS monitor 34" 38.877 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.989 RSD (5) HP Victus 16-s0011nm (931B2EA) gejmerski laptop 16.1" FHD AMD Ryzen 5 7640HS 16GB 512GB SSD GeForce RTX4050 sivi 147.699 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 132.929 RSD (0) Gembird (CC-USB2B-AMCM-2M-BW2) kabl USB (muški) na tip-C (muški) 2m beli 649 RSD MP cena (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB) 5200MHz Fury Beast black (KF552C40BBK2-64) memorija za desktop 29.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.299 RSD (1) Patriot DDR4 8GB 3200MHz Viper Steel Series PVS48G320C6 memorija za desktop 3.199 RSD MP cena (0) 3G Print Skin Love Paris zaštitna maska za iPhone 14 Pro Max 799 RSD MP cena (0) Hama Cat5e mrežni UTP kabl 3m 399 RSD MP cena (3) Lenovo Legion Pro 5 16IRX9 (83DF0022YA) gejmerski laptop Intel 20-cores i7 14700HX 16" WQXGA 32GB 1TB SSD GeForce RTX4060 sivi 244.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 220.499 RSD (0) Exalibur Publishing Ltd (PC) Police simulator igrica 399 RSD MP cena (0) Electronic Arts (PS5) Battlefield 2042 igrica za PS5 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) LC-Power LC-HUB-C-MULTI-4 4u1 USB Hub zlatni 2.199 RSD MP cena (0) Genius SlimStar 126 YU USB slim tastatura bela 1.599 RSD MP cena (0) Intel Core i3 13100 procesor Quad Core 3.4GHz (4.5GHz) Box 21.722 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.549 RSD (0) Intenso 64GB (3411490) memorijska kartica SDXC class10 4.599 RSD MP cena (1) Red beli produžni kabl 6 utičnica prekidač 5m 1.999 RSD MP cena (0) Union N-7121N veš mašina 7kg 1200 obrtaja 32.823 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.899 RSD (1) Samsung S-View ef-zs911-cge preklopna futrola za telefon Galaxy za S23 maslinasto zelena 6.669 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Kingston DDR4 128GB (4x32GB) 3600MHz Fury Renegade RGB (KF436C18RB2AK4/128) memorija za desktop 50.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 45.499 RSD (0) Hoco W39 Cat pink bluetooth slušalice 3.199 RSD MP cena (0) Hama Hub sa napajanjem 4xUSB A 2.099 RSD MP cena (1) 3G Karl Lagerfeld Hc Liquid Glitter Choupette zlatna zaštitna maska za telefon iPhone 14 6.1 6.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.599 RSD (0) Edifier H180 3.5mm slušalice crne 1.299 RSD MP cena (4) DLink DAP-2020/E Wireless Access Point 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Kingston DDR4 16GB (2x8GB) 2666MHz Fury Beast (KF426C16BBK2/16) memorija za desktop 6.606 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.945 RSD (0) Bandai Namco (050601) Ball Bandai Stars Super Saiyan Gohan V2 figurica 3.999 RSD MP cena (0) 4Print (CF244A) zamenski toner za HP LaserJet Pro štampače M15,M15a,M15w,MFP M28,M28a,M28w crni 1.599 RSD MP cena 20% (0) Xiaomi 14 12/512GB (MZB0G11EU) beli mobilni 6.36" Octa Core Snapdragon 8 Gen 3 12GB 512GB 50Mpx+50Mpx+50Mpx Dual Sim 20% 152.778 RSD 122.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 109.999 RSD (2) Gorenje GE5A21WH električni šporet 28.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.399 RSD (0) Dahua IPC-HFW1530S-0280B-S6 Bullet mrežna nadzorna kamera 5Mpx 15.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.299 RSD (4) Canon PIXMA TS3450 BK EUR color inkjet multifunkcijski štampač A4 WiFi 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) S-BOX Kabl (534) HDMI (muški) na HDMI (muški) 5m 1.199 RSD MP cena (0) InterTech ATX B-42 (88881307) crno kućište 4.499 RSD MP cena (0) Joypad (94037) Dual Shock bežični tamno zeleni gamepad za PS4 3.999 RSD MP cena (0) Printermayin (W1106XL) zamenski toner za HP štampače 107a,107w,MFP 135a,MFP137FNW crni 3.499 RSD MP cena (6) Asus VY279HE IPS monitor 27" 21.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.699 RSD (0) Fieldmann FZP 45016-B benzinska motorna testera 14.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.699 RSD (0) Bahco B193.003.150 ručni šrafciger krst 1.139 RSD MP cena (0) Apple iMac (MGPJ3ZE/A) all-in-one 24" 4.5K Octa Core M1 8GB 512GB SSD macOS zeleni 284.219 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 255.790 RSD (0) Marvo KG965G gejmerska mehanička tastatura crna 14.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.699 RSD (3) Genius Scorpion K215 Tastatura Gaming US 2.299 RSD MP cena (0) Tesla CJ301BX cediljka za citruse 300W 5.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Nillkin Nature siva zaštitna maska za telefon Samsung A730F Galaxy A8 Plus 2018 799 RSD MP cena (0) Remax Star RM-1686 zaštitna maska za telefon iPhone 12 Pro Max 6.7 crna 2.299 RSD MP cena (0) MSI PRO H510M-B matična ploča 8.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.799 RSD (0) Bahco 2953-250 klešta grip 2.829 RSD MP cena (0) AlfaPower NST-1820A centralno napajanje za alarmni sistem sa 18 kanala 20A 10.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD (0) E-Green (20912) 4port SATA3 PCI-Express kartica 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (0) Intel Core i5 13600K procesor 14-Cores 3.5GHz (5.1GHz) Box 46.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 41.899 RSD (0) Razer Seiren X (RZ19-02290200-R3G1) gejmerski mikrofon za PS4 21.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.499 RSD (0) Kingston (KVR32N22S8/8) memorija DIMM DDR4 8GB 3200MHz 2.599 RSD MP cena (0) HP ARUBA INSTANT On AP15 4X4 (R2X06A) access point 27.999 RSD MP cena (2) Energy Sistem Tower 5 G2 BT crni zvučnik 21.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.999 RSD (12) CT POWERED BY ASUS AMD Power gejmerski kompjuter AMD RYzen 5 5600X 32GB 1TB SSD GeForce RTX3060 750W 134.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 120.799 RSD (0) Nillkin Scrub Pro Magnetic plava zaštitna maska za mobilni iPhone 14 3.199 RSD MP cena (0) 3G (62881) kabl USB 3.0 (muški) na USB micro B (muški) 1m plavi 699 RSD MP cena (0) Playstack (SWITCH) The Last Faith igrica 4.499 RSD MP cena U pretprodaji od 14.03. do 05.07. (0) ZTE Blade V50 Vita 4/128GB crni mobilni telefon 6.75" Octa Core 4GB 128GB 50Mpx+2Mpx+2Mpx Dual Sim 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Asus ExpertWiFi EBR63 AX3000 Dual Band WiFi 6 ruter beli 26.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.599 RSD (0) Seagate 8TB 3.5" SATA III IronWolf (ST8000VN004) 7200RPM 256MB NAS hard disk 29.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.499 RSD (0) Bloober Team (PS5) The Medium igrica za PS5 2.999 RSD MP cena (48) Logitech K400 Plus bežična tastatura YU crna 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Hama (54512) kabl za punjač USB A (muški) na micro USB/USB tip C (muški) 1m crni 899 RSD MP cena (0) Bahco 28M-8 ključ cevasti 1.109 RSD MP cena (0) Funko (048274) POP Vynil Run DMC Jam Master Jay figurica 1.299 RSD MP cena (0) Netac 64GB U505 (NT03U505N-064G-30BK) USB flash memorija USB 3.0 crni 899 RSD MP cena (0) NOXO Blaze (A325279) optički gejmerski miš 3200dpi crni 1.399 RSD MP cena (1) Barkan ND300.B nosač za televizore 19"-65" do 37kg 1.990 RSD MP cena (2) Samsung Galaxy Watch 6 44mm BT (SM-R940NZSAEUC) pametni sat srebrni 46.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 41.999 RSD (0) Cougar Gaming ARGO ergonomic gejmerska stolica crna 68.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 61.999 RSD (0) Synology HAT5300 (HAT5300-12T) hard disk 12TB 3.5" SATA 83.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 74.999 RSD (21) Huawei Watch GT3 crni pametni sat 46mm 43.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.999 RSD (1) 3G Karl Lagerfeld Hc Saffiano Ikonik Patch (KLHCP13MOKPK) crna zaštitna maska za iPhone 13 6.1 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Gembird (A-USB-CF8PM-01) adapter lighting (muški) na USB tip C (ženski) crni 199 RSD MP cena (0) Eldes EKB3 LED šifrator za alarmne sisteme beli 6.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.699 RSD (0) Gembird MUSW-6B-01 bežični optički miš 1600dpi crni 799 RSD MP cena (0) Kingston DDR5 16GB 6800MT/s Fury Beast White RGB EXPO (KF568C34BWEA-16) memorija za desktop 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (4) FG pegla na paru FS-209 5.443 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.899 RSD (0) 3G Nano Silikon crna zaštitna maska za telefon Samsung S906B Galaxy S22 Plus 5G 899 RSD MP cena (0) Marvo K607 USB gejmerska tastatura 1.499 RSD MP cena (0) Ubiquiti WiFi 6 Enterprise (U6-ENTERPRISE-EU) access point 69.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 62.599 RSD (1) Remax Linyo RC-088m zlatni kabl za punjač USB A (muški) na micro USB (muški) 1m 1.999 RSD MP cena (0) Genius SW-G2.1 1200 GAMING zvučnici za računar crni 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (3) Samsung CTR464EB01 ugradna ploča 31.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.499 RSD (0) Dahua HUA HAC-HFW3802E-ZH-VP nadzorna kamera 8Mpix 47.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.499 RSD (3) Zilan ZLN2386RD mašina za mlevenje mesa 1300W 8.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.299 RSD (0) Genius HS-M320 (31710005412) slušalice crne 810 RSD MP cena (1) Xiaomi Redmi 13C 4/128GB plavi mobilni 6.74" Octa Core Mediatek MT6769Z Helio G85 4GB 128GB 50Mpx+2Mpx Dual Sim 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (6) Huawei WATCH GT 4 zlatni pametni sat 41mm 47.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.999 RSD (1) Xiaomi Mi Redmi watch 2 kabl za punjenje pametnog sata 590 RSD MP cena (0) Transcend 2TB M.2 2280 (TS2TMTE115S) PCIe Gen3x4 NVMe SSD disk 20.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.499 RSD (0) Xwave gumena zaštita za UTP konektore 20 RSD MP cena (0) HP P22h G5 (64W30AA) FHD IPS monitor 21.5" 20.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.199 RSD (3) Hama C-600 Pro (139992) web kamera 7.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.599 RSD (6) Logitech MX Anywhere 3 (910-005989) bežični optički miš 4000dpi sivi 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Genius KB-7200 bežična tastatura US crna 1.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 1.599 RSD (0) CT White Beast gejmerski kompjuter AMD Ryzen 7 7700X 32GB 1TB SSD GeForce RTX4060 650W 222.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 199.999 RSD (2) Midea MSAFBU-12HRDNX BLACK inverter klima 12000 BTU 78.823 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 66.999 RSD (0) Fast asia (OST03573) adapter USB 3.1 tip C (muški) na micro USB (ženski) crni 599 RSD MP cena (0) Western Digital 1TB 3.5" SATA III Gold (WD1005FBYZ) hard disk 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Be Quiet Shadow Wings 2 12cm (BL084) ventilator za kućište crno 1.999 RSD MP cena (1) White Shark GEB-TWS96 TITAN bežične bubice crne 5.999 RSD MP cena (0) Samsung EF-PS921-TYE zaštitna maska za telefon Samsung S24 žuta 3.999 RSD MP cena (1) Trust Primo 4u1 (24260) komplet tastatura+miš+slušalice+podloga crni 2.799 RSD MP cena (4) Patriot DDR4 8GB 3000Mhz Viper Steel (PVS48G300C6) memorija za desktop 4.999 RSD MP cena (0) Anker A8187 PD crveni kabl USB-C (muški) na USB-C (muški) 0.9m 1.799 RSD MP cena (1) Celly FREEBEAT bežične slušalice bele 3.490 RSD MP cena (0) Gorenje H50W ovlaživač vazduha 8.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.899 RSD (0) Top Mount (29731) zglobni nosač za televizor 32"-55" do 40kg 2.599 RSD MP cena (0) Seagate Barracuda 500GB M.2 NVMe (ZP500CV3A002) SSD disk 5.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.299 RSD (0) 3G Hanman Canvas crna preklopna futrola za Huawei Honor X8 1.499 RSD MP cena (1) Rowenta SF321L stajler 5.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (5) Thomson ROC1128SAM daljinski upravljač za Samsung televizore 1.299 RSD MP cena (0) S-BOX Kabl Mrežni (LAN) (617) Cat5e UTP 0.5m 249 RSD MP cena (0) Fangamer (Switch) Bugsnax igrica 1.499 RSD MP cena (0) Samsung bežični punjač+UV sterilizator beli 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Fast Asia (OST01320) adapter Mini Display Port (Muški) na VGA (Ženski) crni 1.599 RSD MP cena 20% (4) Tefal FV2839 pegla 20% 7.360 RSD 5.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 5.299 RSD (0) Jabra 100-65000001-60 komplet auto punjač 1.699 RSD MP cena (0) Konami (XBOXONE) Contra - Rogue Corps igrica 4.999 RSD MP cena (0) 3G Cirkon Camera crna zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Pro Max 6.7 1.299 RSD MP cena (0) Numskull Games (SWITCH) My Time at Sandrock igrica 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (6) Energy Sistem Urban 2 Slusalice Crne 999 RSD MP cena (0) S-BOX H-204W USB hub 4-portni 2.0 beli 899 RSD MP cena (0) Qnap TS-431K NAS uređaj 53.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 47.999 RSD (0) 3G Ice Cube transparentna zaštitna maska za Samsung A032F Galaxy A03 499 RSD MP cena (0) Gembird CCB-mUSB2B-AMCM-6 USB A (muški) na USB C (muški) 1.8m sivi 999 RSD MP cena (0) Vivax SB-400WP štapni mikser 400W 2.069 RSD MP cena (0) Apple MHJE3ZM/A beli kućni punjač (adapter) za telefon USB-C 3.590 RSD MP cena (0) Gembird (A-USB3C-LAN-01) adapter Tip-C (muški) na LAN (ženski) sivi 2.999 RSD MP cena (21) Sony MDR-EX15LPLI Slusalice Plave 1.299 RSD MP cena (0) Hoover HOCE3T618FW kombinovani frižider 76.470 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 64.999 RSD (0) Gigabyte AORUS GeForce RTX4060Ti ELITE (GV-N406TAORUS E-8GD) grafička kartica 8GB GDDR6 128bit 76.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 68.499 RSD (0) Printermayin (TK-1248) zamenski toner za kyocera štampače MA2001,MA2001w,PA2001,PA2001w crni 1.799 RSD MP cena (8) SanDisk USB Flash Cruzer Blade Teardrop 32 GB (SDCZ50-032G-B35) USB 2.0 799 RSD MP cena (0) 3G Nano Silikon crna zaštitna maska za telefon HONOR X8 899 RSD MP cena (0) CT Revolution Game redy WH gejmerski kompjuter Intel Hexa Core i5 10400 16GB 512GB SSD GeForce RTX3050 Win11 700W 105.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 94.999 RSD (0) Wise WSHAS2 Wifi light 2 pametna alarm sirena 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (10) CT 3600 gejmerski kompjuter AMD Ryzen 5 3600 8GB 512GB SSD Radeon RX560 4GB 650W 57.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.999 RSD (0) Fractal Design Torrent TG Light Tint (FD-C-TOR1A-01) crno gejmersko kućište 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (0) AOC 27B3HA2 IPS monitor 27" 19.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.599 RSD (0) Canon PFI-320 Y ketridž žuti 26.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 23.999 RSD (0) Asus PRIME Z790-P WIFI matična ploča 38.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.799 RSD (0) Nillkin Nature Pro Magnetic providna zaštitna maska za mobilni iPhone 14 3.199 RSD MP cena (21) Logitech G Pro optički gejmerski miš 16000dpi crni 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) 3G Crystal Dust roze zaštitna maska za mobilni Samsung A415F Galaxy A41 499 RSD MP cena (3) LG 43UR73003LA Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 52.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 47.199 RSD (0) Vox KK3400E kombinovani frižider 41.176 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (0) Samsung 64GB PRO Ultimate (MB-SY64S/WW) memorijska kartica SDXC class 10 2.999 RSD MP cena (2) S-BOX K-14 tastatura SRB (YU) crna 1.219 RSD MP cena (0) Kingston 256GB Canvas React Plus (SDR2/256GB) 256GB memorijska kartica SDXC class 10 49.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 44.999 RSD (10) Xiaomi Redmi Buds 3 (BHR5174GL) bežične slušalice bele 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (1) Hama MW-600 bežični optički miš crni 2.199 RSD MP cena (0) Canon Pixma TR4650 color injet multifunkcijski štampac A4 WiFi duplex 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Dahua XVR5108HS-4KL-I3 DVR uređaj 23.630 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.267 RSD (0) Asus Dual GeForce RTX4060Ti OC Edition grafička kartica 16GB GDDR6 128bit 75.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 68.099 RSD (0) SanDisk 128GB Ultra (95344) memorijska kartica microSDXC class 10 + adapter 3.499 RSD MP cena (0) Ubisoft Entertainment (PS5) Skull and Bones - Premium Edition igrica 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Funko (042549) Seinfeld POP Vinyl Mini Moments Uncle Leo Chase figurica 1.299 RSD MP cena (0) Just In Case MIX103BK 2u1 Extra case MIX paket maski CRNI za iPhone 12 1.499 RSD MP cena (0) 3G Fight zaštitna maska crna za iPhone 14 6.1 999 RSD MP cena (0) 3G Hanman Canvas ORG roze preklopna futrola za mobilni Samsung A136 Galaxy A13 5G 1.499 RSD MP cena (9) Rampage gejmerske slušalice RM-K23 MISSION Red crno crvene 4.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.699 RSD (0) Molex N-FAN01 ventilator 399 RSD MP cena (7) ECG KG100 kontaktni rostilj 8.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.699 RSD (0) Bahco BE-9881SL odvijač set 4.709 RSD MP cena (0) 3G Nano (1119940) zaštitna maska za telefon iPhone 14 Pro 6.1" tamno plava 699 RSD MP cena (0) Be quiet! Multi Socket Shadow Rock 3 190W (BK004) hladnjak za procesor 9.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.199 RSD (2) CT Gamer 7600 gejmerski kompjuter AMD Ryzen 5 7600 32GB 1TB SSD GeForce RTX4060Ti 750W 189.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 170.999 RSD (0) 3G zaštitno staklo za telefon OnePlus Nord N100 599 RSD MP cena (1) Philips TAT2206PK/00 TWS roze bluetooth slušalice 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (2) CT 10100 kompjuter Intel Quad Core i3 10100 8GB 256GB SSD Intel UHD 500W 37.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.999 RSD (0) Teltonika RUTX09 LTE ruter 73.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 65.999 RSD (0) S-BOX M-9006W bežični optički miš 1200dpi beli 999 RSD MP cena (0) 3G Airpods buds 177 bluetooth slušalice bele 4.299 RSD MP cena (0) 3G Summer color tamno plava zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Plus 6.7 1.199 RSD MP cena (0) Tesla TAPA9-H13 HEPA filter vazduha Hepa+aktivni karbon 13.332 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Square Enix PS4 Kingdom Hearts: Melody of Memory igrica za PS4 2.999 RSD MP cena (0) White Shark GSP-968 MOOD beli zvučnici 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Nighthawk Interactive (SWITCH) Disney Dreamlight Valley - Cozy Edition (CIAB) igrica 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Denver BTM-610 bluetooth zvučnik s mikrofonom 3.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.499 RSD (0) 3G Feather TPU zelena zaštitna maska za telefon iPhone 14 Pro Max 6.7 799 RSD MP cena (0) 3G Crystal Dust roze zaštitna maska za Xiaomi Redmi 10C 699 RSD MP cena (3) Trust GXT 960 Graphin gejmerski optički miš 10000dpi crni 3.799 RSD MP cena (1) Hama MW-500 Recharge (173036) optički bezični miš krem 1.899 RSD MP cena (0) A4Tech N-530 1200DPI optički miš crni 799 RSD MP cena (0) Warner Bros (PS4) LEGO Marvel Avengers Igrica 2.999 RSD MP cena (0) LDNIO LS-Y01 aux kabl 3.5mm crveni 1m 499 RSD MP cena (0) Corsair VIRTUOSO (CA-9011185-EU) RGB bežične gejmerske slušalice crne 40.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 36.599 RSD (0) Samsung Galaxy S24 8/256GB žuti mobilni 6.2" Deca Core Exynos 2400 8GB 256GB 50Mpx+10Mpx+12Mpx Dual Sim 127.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 114.999 RSD (0) Nikon HB-38 Lenshood senilo za objektiv 105mm f/2.8G AF-S VR Micro 1.899 RSD MP cena (0) Seasonic VERTEX GX-1200 80 Plus Gold napajanje 1200W 37.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.999 RSD (1) Meanit Senior 10 crveni mobilni 2.4" 0.3Mpx Dual Sim 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Fast Asia (OST04363) adapter USB 3.0 (Muški) na HDMI + VGA +DVI + RJ45 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (1) Makita DDF453SYE akumulatorska bušilica-odvijač 33.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.290 RSD (5) Rowenta WONDERBAG ENDURA WB4847 set 4 univerzalne kese za usisivač+adapter 1.199 RSD MP cena (0) Asus TUF GAMING X670E-PLUS WIFI matična ploča 61.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 55.199 RSD (0) Just In Case MIX320BK 2u1 Extra case MIX paket maski maski za telefon CRNI za Xiaomi 13 Pro 1.499 RSD MP cena (0) S-Link (SL-STM55M) kabl USB-A (muški) na Micro (muški) 1m sivi 799 RSD MP cena (1) Samsung EF-QA325TBEGEU crna zaštitna maska za telefon Galaxy A32 1.999 RSD MP cena (0) Xwave LW-14 bežični optički miš crno sivi 999 RSD MP cena (0) Hama (200354) adapter USB-A (muški) na USB-C (ženski) 899 RSD MP cena (0) Microsoft Windows Server 2019 Standard 64bit Engleski 1pk DSP OEI DVD 16 Core 127.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 114.999 RSD (0) Just In Case MAGPL113BL 2u1 Extra case MAG MIX PLUS paket maski PLAVI za iPhone 15 Pro 3.399 RSD MP cena (0) Patriot DDR4 32GB 3600MHz Viper Steel (PVS432G360C8) memorija za desktop 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) 3G Colorful Ultra pink zaštitna maska za iPhone 13 Pro Max 6.7 999 RSD MP cena (3) Denver DRO-121 dron 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) XLED LED cev dvostrana (023282) T8 9W 3000K 850 lumena 600mm 449 RSD MP cena (0) QCY G1 bežične slušalice sive 4.999 RSD MP cena (0) Adata 512GB M.2 PCIe Gen 4 x4 LEGEND 900 (SLEG-900-512GCS) SSD disk 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Lumax ECO led sijalica E14 toplo bela 5W (30-40W) 249 RSD MP cena (3) Razer Kaira X gejmerske slušalice za Xbox S/X bele 10.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD (1) Patriot DDR4 16GB 3200MHz Viper Steel (PVS416G320C6) memorija za desktop 6.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.899 RSD (0) Fieldmann FDUZ 79020 baterija 20V Li-Ion 2000mAh 3.899 RSD MP cena (1) Asus TUF H3 Wi-Fi gejmerske slušalice sa mikrofonom crne 13.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.599 RSD (0) Samsung (EF-PS711-TME) zaštitna maska za S23FE mint 4.999 RSD MP cena (0) Gembird (CC-USB2-AM5P-6) kabl USB (muški) na mini-USB (muški) 1.8m beli 249 RSD MP cena (4) Genius SP-HF280 zvučnici 2.0 6W braon 1.699 RSD MP cena (0) Celly zaštitno staklo privacy za iphone 12 pro max 3.599 RSD MP cena (0) 3G Candy Camera plava zaštitna maska za Samsung A235F Galaxy A23 4G/5G 699 RSD MP cena (0) Biostar B660GTA matične ploča 27.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.499 RSD (3) Vivax HOME VC-1603 usisivač 16 6.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.990 RSD (0) 3G Summer color mint zaštitna maska za Samsung A136B Galaxy A13 5G 1.199 RSD MP cena (1) Moye Kronos 3 R pink pametni sat 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Corsair CV550 (CP-9020210-EU) napajanje 550W 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) 3G (85473) kabl USB A 3.0 (muški) na USB B 3.0 (muški) 0.3m 299 RSD MP cena (0) Just In Case MIX216BK 2u1 Extra case MIX paket maski CRNI za Galaxy S23 1.799 RSD MP cena (0) Fellowes (9169201) Premium graphite postolje za računar 5.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.199 RSD (2) Nokia 225 4G crni mobilni 2.4" 64MB 0.3Mpx Dual Sim 8.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.990 RSD (17) Gorenje VCEA03GALBKCY usisivač sa posudom 700W 16.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.299 RSD (3) Hama Kabl (122130) HDMI (muški) na DVI/D (muški) 1.5m 1.699 RSD MP cena (3) Kingston DDR4 3200GHz 16GB (2x8GB) Fury Beast (KF432C16BBK2/16) memorija za desktop 5.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.399 RSD (1) 3G Guess Hc Liquid Glitter Triangle providna ljubičasta zaštitna maska za telefon iPhone 14 Pro 6.1 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (1) Rowenta RH6879 štapni usisivač 30.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.499 RSD (5) Akvafor uložak filtera za bokale A5 Mg 999 RSD MP cena (0) 3G Print Skin Pink cats zaštitna maska za Samsung A035G Galaxy A03 699 RSD MP cena (0) Apple iPhone 15 Plus 128GB (MU173SX/A) zeleni mobilni 6.7" Hexa Core Apple A16 Bionic 6GB 128GB 48Mpx+12Mpx Dual Sim 168.878 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 151.990 RSD (0) Nedis (TVRC41LGBK) unirvezalni daljinski upravljač za Lg televizore 1.690 RSD MP cena (0) 3G Tempered glass 2.5D full glue zaštitno staklo za za Xiaomi 12T/12T Pro 399 RSD MP cena (0) Microsoft Windows 11 Pro FPP 64bit Retail (HAV-00164) operativni sistem 31.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.999 RSD (0) Thrustmaster Hotas Warthog Flight Stick USB Joystick za PC 57.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.999 RSD (0) Remax (OST03694) kabl USB 3.1 tip A (muški) na USB tip C (muški) 1m crni 799 RSD MP cena (0) Fast Asia (OST05467) kabl HDMI (muški) na Micro USB (muški ) + TIP C (muški) + lighting (muški) 2m crni 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD

Odlično stanje Retko Stefan Lazarević (Kruševački grad, 1377 — Glavica kod Mladenovca, selo Markovac, zaselak Crkvine, 19. jul 1427), poznat i kao Stevan Visoki,[a] sa titulama kneza (1389—1402) i despota (1402—1427) vladao je Srbijom. Bio je sin kneza Lazara. U svoje vreme je važio za jednog od najboljih vitezova i vojskovođa, a njegova književna dela ga čine jednim od najvećih srpskih književnika u srednjem veku.[2] Despot Stefan je bio vrstan diplomata svoga vremena i razumeo se u tadašnju geopolitičku situaciju. Uvek je nastojao gledati sa kojom stranom je najbolje imati saradnju i vazalne odnose, sve zarad dobrobiti svog naroda. Bio je vazal, dobar i blizak saradnik sa Osmanlijama, Vizantincima i Ugarima, što pokazuje njegovu političku spretnost, koja ga, uz vrhunske militarne sposobnosti i zakonodavnu vlast svrstava među najbolje srpske srednjovekovne vladare, po mnogima čak i najboljeg i najsposobnijeg. Nakon očeve pogibije u Kosovskom boju 1389, kao maloletan je došao na vlast i uz pomoć majke Milice Hrebeljanović vladao je do svog punoletstva 1393. godine. Kao osmanski vazal, mladi Stefan je predvodio srpske pomoćne odrede u bitkama na Rovinama, kod Nikopolja i Angore.[3] Posle bitke kod Angore je od Vizantinaca u Carigradu dobio zvanje despota (1402), a krajem 1403. ili početkom 1404. godine, stupio je u vazalne odnose i sa ugarskim kraljem Žigmundom od koga je dobio Mačvu, Beograd (u koji 1405. smestio svoju prestonicu), Golubac i druge posede, a kasnije (1411) i Srebrenicu. Posle velikog poraza kod Angore, otpočeo je građanski rat u Osmanskom carstvu, ali i sukobi među srpskom vlastelom, prvo između Lazarevića i Brankovića, a potom i između samog Stefana i njegovog mlađeg brata Vuka. Sukobi u Srbiji su se okončali 1412. izmirenjem Stefana i njegovog sestrića Đurđa, dok je kao pobednik iz borbi među Osmanlijama izašao 1413. Mehmed I, zahvaljujući srpskoj pomoći, nakon čega je, za Srbiju, usledio period mira. Posle smrti svog sestrića Balše III Balšića, nasledio je Zetu, oko čijih primorskih gradova je vodio rat protiv Mlečana. Pošto nije imao dece, Stefan je na saboru u rudničkoj Srebrnici 1426. imenovao svog sestrića Đurđa za naslednika. Na unutrašnjem planu, on je slomio otpor vlastele, a periode mira je iskoristio za snaženje Srbije u političkom, ekonomskom, kulturnom i vojnom pogledu.[4] On je 29. januara 1412. objavio[b] „Zakonik o rudnicima”, sa posebnim delom kojim se uređuje život u, tada najvećem rudniku na Balkanu,[5] Novom Brdu. Time je dodatno pojačao razvoj rudarstva, koje je bilo glavna privredna grana tadašnje Srbije,[6] tako da je krajem njegove vladavine Srbija bila jedan od najvećih proizvođača srebra u Evropi.[6] Na polju arhitekture, nastavlja se razvoj Moravskog stila, koji je započeo u doba njegovih roditelja, gradnjom Ravanice, Lazarice i Ljubostinje. Bio je veliki pokrovitelj umetnosti i kulture pružajući podršku i utočište kako učenim ljudima iz Srbije, tako i izbeglicama iz okolnih zemalja koje su zauzele Osmanlije. Pored toga, on je i sam bio pisac, a njegovo najznačajnije delo je „Slovo ljubve” koje se odlikuje renesansnim crtama. Pored književnog stvaralaštva samog despota, u ovom periodu se, između ostalih, javljaju Konstantin Filozof i Grigorije Camblak, a razvija se i bogata prepisivačka delatnost (Resavska prepisivačka škola). Poreklo i porodica[uredi | uredi izvor] Stefan je bio sin Lazara Hrebeljanovića i njegove supruge Milice, koja je pripadala bočnoj liniji Nemanjića, pošto je njen otac, knez Vratko, bio neposredni potomak Vukana, najstarijeg sina Stefana Nemanje. Pored Stefana, oni su imali još sedmoro dece.[7][8][9] proširiStefanova braća i sestre Stefan Lazarević se u septembru 1405.[2] oženio Jelenom, ćerkom Frančeska II Gatiluzija (1384—1404), đenovljanskog gospodara Lezbosa i sestrom Irine (Evgenije) Paleolog, supruge Jovana VII (savladar 1376—1379, car 1390, regent 1399—1403). Ovaj brak je bio ugovoren tokom njegovog boravka u Carigradu 1402, u doba kada je gradom i Vizantijom upravljao Jovan VII, u ime svog strica Manojla II (savladar 1373—1391, car 1391—1425). Jelena i Stefan nisu imali dece, a ona se posle sklapanja braka u izvorima ne spominje, niti je prikazana u ktitorskim kompozicijama Stefanovih zadužbina, na kojima je on uvek naslikan sam.[2] Život i vladavina[uredi | uredi izvor] Bitka kod Nikopolja i povlačenje kralja Žigmunda Nakon očeve pogibije u Kosovskom boju 1389, kao maloletan je došao na vlast i uz pomoć majke Milice Hrebeljanović je vladao do svog punoletstva 1393. godine. Kao osmanski vazal, predvodio je srpske pomoćne odrede u bitkama na Rovinama, kod Nikopolja i Angore. Sa svojim snagama je Osmanlijama doneo pobedu nad združenim evropskim krstaškim snagama u bici kod Nikopolja,[3] a njegova borbenost u bici kod Angore zadivila je turko-mongolskog vladara Tamerlana[4] Posle nje je od Vizantinaca u Carigradu dobio titulu despota (1402), a krajem 1403. ili početkom 1404. godine, stupio je u vazalne odnose i sa ugarskim kraljem Žigmundom od koga je dobio Mačvu, Beograd (u koji je 1405. smestio svoju prestonicu), Golubac i druge posede, a kasnije (1411) i Srebrenicu. Prilikom Žigmundovog obnavljanja viteškog reda Zmaja, u decembru 1408. godine, Stefan se našao na drugom mestu među vitezovima, odmah iza samog ugarskog kralja. Posle velikog poraza kod Angore, otpočeo je građanski rat u Osmanskom carstvu, ali i sukobi među srpskom vlastelom, prvo između Lazarevića i Brankovića, a potom i između samog Stefana i njegovog mlađeg brata Vuka. Sukobi u Srbiji su se okončali 1412. izmirenjem Stefana i njegovog sestrića Đurđa, dok je kao pobednik iz borbi među Osmanlijama izašao 1413. Mehmed I, zahvaljujući srpskoj pomoći, nakon čega je, za Srbiju, usledio period mira. Posle smrti svog sestrića Balše III Balšića, nasledio je Zetu, oko čijih primorskih gradova je vodio rat protiv Mlečana, koji je okončan mirovnim ugovorima iz 1423. i 1426. godine. Pošto nije imao dece, Stefan je na saboru u Srebrnici 1426. godine imenovao svog sestrića Đurđa za naslednika, a sredinom naredne godine je umro u lovu, od srčane kapi. Na unutrašnjem planu, on je slomio otpor vlastele, a periode mira je iskoristio za snaženje Srbije u političkom, ekonomskom, kulturnom i vojnom pogledu.[4] On je 29. januara 1412. objavio[b] „Zakonik o rudnicima”, sa posebnim delom kojim se uređuje život u, tada najvećem rudniku na Balkanu,[5] Novom Brdu (Statut Novog Brda). Time je dodatno pojačao razvoj rudarstva, koje je bilo glavna privredna grana tadašnje Srbije, tako da je krajem njegove vladavine Srbija bila jedan od najvećih proizvođača srebra u Evropi.[6] Na polju arhitekture, nastavlja se razvoj Moravskog stila, koji je započeo u doba njegovog oca gradnjom Ravanice i Lazarice. U periodu od 1407. do 1418. godine podiže svoju glavnu zadužbinu, manastir Resavu (Manasiju), poslednju monumentalnu zadužbinu srpskog srednjeg veka,[2] a Beograd je od porušenog pograničnog gradića pretvorio u modernu utvrđenu evropsku prestonicu, proširivši ga gotovo deset puta.[10] Bio je veliki pokrovitelj umetnosti i kulture pružajući podršku i utočište kako učenim ljudima iz Srbije, tako i izbeglicama iz okolnih zemalja koje su zauzele Osmanlije. Pored toga, on je i sam bio pisac, a njegovo najznačajnije delo je „Slovo ljubve” koje se odlikuje renesansnim crtama. Pored književnog stvaralaštva samog despota, u ovom periodu se, između ostalih, javljaju Konstantin Filozof i Grigorije Camblak, a razvija se i bogata prepisivačka delatnost (Resavska prepisivačka škola). Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala 500 godina nakon njegove smrti 19. jula 1927. i slavi ga 1. avgusta (19. jula po julijanskom kalendaru) kao svetog Stefana despota Srpskog. Uspomena na njega očuvana je i u srpskoj narodnoj tradiciji, koja ga pamti kao zmajevitog junaka Visokog Stefana, ne samo na prostoru kojim je vladao, već na znatno širem prostoru naseljenom Srbima, a za njegovu ličnost je vezana narodna izreka: „i ti možeš, i konj ti može, ali ti Bog ne da”. Rane godine i dolazak na vlast[uredi | uredi izvor] Spomenik despotu Stefanu Lazareviću u Kruševcu Stefan Lazarević je rođen, najverovatnije, 1377. u Kruševcu, prestonici svog oca, kneza Lazara. Posle Kosovske bitke 15. juna 1389, u kojoj je poginuo njegov otac, Stefan je postao novi knez, u čije ime će do njegovog punoletstva vladati njegova majka, kneginja Milica[2]. Knez Lazar (freska iz manastira Ljubostinja, 1402—1405). On je došao na vlast u specifičnom trenutku, po državu Lazarevića, koja se našla u okruženju moćnih suseda. Sa jedne strane bio je Bajazit I, koji se posle Kosovske bitke povukao da bi učvrstio svoju vlast među Osmanlijama, dok se u neposrednom susedstvu nalazio Vuk Branković, muž Stefanove sestre Mare, koji je posle bitke postao najmoćniji srpski velikaš.[v] Zapadni sused Lazarevića bio je Tvrtko I (ban 1353—1377, kralj 1377—1391) koji se smatrao legitimnim naslednikom Nemanjića i Kosovsku bitku je prikazivao kao sopstvenu pobedu nad Osmanlijama, dok su se na severu njihovi posedi graničili sa Ugarskom, kralja Žigmunda. Već 7. jula iste godine, tri sedmice posle bitke, Žigmund je uputio Nikolu Gorjanskog da pregovara sa Vukom Brankovićem o stvarima „koje su na korist vašu (Vukovu) i raške zemlje (Srbije)”,[5] pri čemu je unapred potvrđivao sve dogovore koje bi oni postigli. Iako su i Nikola i Vuk bili oženjeni Stefanovim sestrama, nije bio redak slučaj u to doba da jaki susedi, pa čak i bliski srodnici, potisnu sa vlasti legitimne naslednike koji su maloletni.[g] Ishod ovih pregovora nije poznat, ali je već na jesen, Žigmund otpočeo ofanzivu protiv Lazarevića. Njegove snage su u oktobru prešle reku Savu i početkom novembra su opsele i zauzele tvrđave Borač i Čestin,[5] kod današnjeg Knića. U ovakvim okolnostima, državni sabor je uz podršku patrijarha Spiridona (1379—1389),[2] doneo odluku o sklapanju mira i prihvatanju vrhovne vlasti sultana Bajazita, posle čega su otpočeli pregovori sa Osmanlijama, koji su okončani sklapanjem mira, pre sredine 1390. godine. Detalji donošenja ovakve odluke nisu bliže poznati, ali je izvesno da je ona doneta pre smrti patrijarha Spiridona, 18. avgusta 1389. godine.[5] Ostaci utvrđenog Ždrela. Prema sklopljenom miru, knez Stefan se obavezao na slanje pomoćnih odreda osmanskom sultanu i plaćanje danka, ali i na to da se sa mlađim bratom Vukom i viđenijom vlastelom, jednom godišnje pojavljuje na sultanovom dvoru i potvrđuje svoju pokornost Bajazitu. Pored ovih uobičajenih vazalnih obaveza, Bajazitu je za ženu data, najmlađa ćerka kneza Lazara i kneginje Milice, Olivera, koju je, njen brat i novi knez, Stefan, lično morao da odvede sultanu Bajazitu u Bursu. Posledice ovog mira bile su odmah vidljive, jer su već tokom leta 1390, srpske snage ojačane osmanskim pomoćnim odredima, povratile izgubljene gradove, a verovatno su u sklopu tih operacija i Osmanlije zauzele Golubac. Podataka o aktivnostima Vuka Brankovića tokom ovog perioda nema. Izvesno je da je on posle Kosovske bitke nastojao da proširi svoju oblast (između ostalog, ovladao je i delom Polimlja), a koristio se istom titulom koju je pre njega koristio knez Lazar (gospodar Srbljem i Podunaviju). Međutim, već početkom maja 1390, on se osećao ugroženim i zatražio je od Dubrovačke republike da mu omogući sigurno utočište, ukoliko se nađe u neprilici, što bi se moglo povezati sa osmanskim odredima koji su tokom leta pomogli Lazarevićima da potisnu Ugare iz njihove države. Iako su interesi kneza Stefana tj. Lazarevića, sa jedne i Vuka Brankovića, sa druge strane, bili sukobljeni posle Kosovske bitke, nema podataka da je došlo do nekog neprijateljstva među njima. Naprotiv, u izvorima je zabeleženo da je Vuk prisustvovao svečanom prenosu moštiju kneza Lazara iz njegove prestonice Prištine, u manastir Ravanicu, krajem 1390. i početkom 1391, a poznato je i da je na njegovom dvoru, tokom 1392, boravila kneginja Milica. Tvrđava Golubac na Dunavu. Sukobi na srpsko-ugarskoj granici, nastavljeni su tokom naredne dve godine, a u njihovom suzbijanju je učestvovao i sam Žigmund, koji je u više navrata dolazio sa vojskom na reku Dunav. On je u leto 1392. kod Kovina prešao reku i prodro u Srbiju do Ždrela na Mlavi, nakon čega se povukao i pokušao da osvoji Golubac. Istovremeno, oblast Vuka Brankovića se našla na udaru Osmanlija. Početkom 1392. oni su zauzeli Skoplje i nastavili prodor na sever, što je primoralo i Vuka da do kraja godine sklopi mir sa Bajazitom i postane njegov vazal.[5] Knez Stefan Lazarević[uredi | uredi izvor] Bitke na Rovinama i kod Nikopolja[uredi | uredi izvor] Glavni članci: Bitka na Rovinama i Bitka kod Nikopolja Tokom 1393, Stefan je postao punoletan i preuzeo vlast,[2] a njegova majka se zamonašila i kao monahinja Evgenija, povukla u svoju zadužbinu, Ljubostinju. Iste godine, Bajazit se obračunao sa svojim bugarskim vazalima, zbog njihovih navodnih veza sa ugarskim kraljem Žigmundom.[5] On je posle opsade zauzeo Trnovo i uništio Trnovsku Bugarsku, kojom je, do tada, vladao muž Stefanove sestre Dragane, Jovan Šišman. Posle ovoga, mnogi učeni ljudi napustili su Bugarsku i potražili utočište u okolnim hrišćanskim zemljama, među kojima je bila i Stefanova Srbija. Krajem iste godine i početkom naredne, Bajazit je počeo da okuplja svoje hrišćanske vazale u Seru. Svakom od njih je uputio odvojeni zahtev da dođe, tako da niko od njih nije znao da će se svi zajedno pojaviti u Seru. Nije poznato ko je sve došao u Ser, ali se u izvorima pored kneza Stefana, pominju Vizantinci, car Manojlo II (1391—1425), njegov bratanac Jovan VII (1390) i brat, morejski despot, Teodor I (1383—1407), ali i srpski gospodar Velbužda Konstantin Dragaš. Smatra se da je Bajazit, najverovatnije, planirao da pobije svoje vazale u Seru i preuzme njihove zemlje. On je izdao naređenje da se oni pogube, ali ono nije izvršeno odmah, nakon čega se predomislio,[5] posle čega je deo njih otpustio kućama, dok je sa preostalima dovršio osvajanje Tesalije i zauzeo Solun (12. aprila). Kraljević Marko (ktitorski portret iz Markovog manastira, 1366/1367). Tokom jeseni 1394, Bajazit je počeo da okuplja svoje vazale, za pohod protiv vlaškog vojvode Mirče Starijeg (1386—1418). Kao punoletan, Stefan je prvi put lično predvodio srpske pomoćne odrede, a pored njega, osmanskoj vojsci su se, od srpskih velikaša, priključili Marko Mrnjavčević (1371—1395), Konstantin Dragaš i Konstantin Balšić,[2] sa svojim snagama. Bajazitove snage su prešle Dunav i do bitke je došlo 17. maja 1395.[5][11] na Rovinama, nedaleko od današnjeg Arada.[11] Ona se najverovatnije okončala osmanskim porazom,[5][11] ali Bajazitove snage nisu pretrpele značajne gubitke.[5] Sa druge strane, vlaški vojvoda je posle bitke priznao sultanovu vrhovnu vlast i obavezao se da mu plaća danak.[11] U samoj bici su poginuli Marko Mrnjavčević i Konstantin Dragaš, a Bajazit je Osmanskom carstvu pripojio njihove zavisne države. Prema navodima Konstantina Filozofa iz žitija Stefana Lazarevića, Marko je pred bitku Konstantinu Dragašu rekao: „Ja kažem i molim Gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu”.[5] Osmanlije su nakon bitke zauzele Vidin, a njihove trupe su, ojačane srpskim pomoćnim odredima, upale, tokom leta 1396, u Banat, a početkom iste godine i u oblast Vuka Brankovića i tom prilikom su zauzele njen veći deo, sa Prištinom. Međutim, pobeda na Rovinama je pokrenula poslednji veliki krstaški pohod, u kome su učestvovale snage iz Engleske, Francuske, Nemačke i drugih evropskih zemalja. Njima su se priključila trupe ugarskog kralja i vlaškog vojvode, kao i mletačka flota, koja je, preko Crnog mora trebalo da uplovi u Dunav i pruži podršku vojsci na kopnu. Krstaške snage su se okupile u Ugarskoj, posle čega su prešle Dunav i zauzele Vidin. Nakon toga, pohod je nastavljen niz Dunav i opsednut je Nikopolj, u kome se nalazio osmanski garnizon. Bajazit je zbog prodora krstaša, prekinuo blokadu Carigrada i uputio se ka Dunavu, a njegovim snagama su se kod Plovdiva, priključili i srpski pomoćni odredi sa Stefanom Lazarevićem na čelu.[12] Bitka kod Nikopolja (slika Žana Fruasarta iz 1398. godine). Do velike bitke došlo je 25. septembra i u njoj su krstaške snage potpuno razbijene. Iako brojčano veoma velika, krstaška vojska je bila raznolika,[5][13] što se odrazilo na odsustvo zajedničke komande i slabu koordinaciju na bojnom polju,[13] a jedan od faktora bilo je i potpuno nepoznavanje osmanske vojske i njenog načina borbe, kod zapadnih vojski.[5] Posle početnog uspeha krstaša, usledio je protivudar Osmanlija koji je zaustavio ulazak ugarskih snaga u bitku, koje su počele da ih potiskuju. U tom, prelomnom trenutku bitke, u nju su se uključili srpski oklopnici, predvođeni Stefanom, koji su probili ugarske redove i napali glavni ugarski steg, koji je nosio Nikola Gorjanski (muž Stefanove rođene sestre Teodore).[12] Oni su uspeli da ga obore, što je imalo presudan uticaj na tok bitke, jer su krstaši pomislili da ja kralj Žigmund poginuo i da je bitka izgubljena, dok su ugarski komandanti ubedili samog Žigmunda da je bitka praktično izgubljena i da je bolje da se povuče sa bojišta i spase.[12] Posle toga krstaški redovi su se raspali i usledio je pravi pokolj.[5] Jedan od učesnika u bici, Johan Šiltberger, ovako opisuje srpski napad:[14] „ Kada su svi (turski) pešaci pobijeni, kralj je napao drugi odred koji su činili konjanici. Kada je turski kralj video kraljev napad, spremao se da pobegne sa bojišta, ali je vojvoda Raške (Srbije), poznat kao Despot, videvši ovo, uleteo da pomogne turskom kralju sa 15.000 probranih ljudi i još mnogo drugih vitezova, i despot je jurnuo sa svojim ljudima na kraljev steg i oborio ga. ” Prema nekim mišljenjima, srpske snage su bile sakrivene u jednom šumarku, na levom krilu Bajazitovih snaga, zbog čega je njihov udar na Ugare usledio iznenada, najverovatnije sa boka ili čak, sa leđa.[12] Posledice poraza kod Nikopolja za hrišćanske države na Balkanu su bile katastrofalne. Posle nje je uništeno Vidinsko carstvo, zauzeta je Atina (1397), Morejska despotovina je ponovo opustošena, pad Carigrada je postao praktično neizbežan,[13] a oblast Vuka Brankovića su zauzele Osmanlije.[5] On sam je zarobljen i vrlo brzo (6. oktobra 1397) je i umro u zarobljeništvu. Veći deo njegovih oblasti je predat na upravu knezu Stefanu, mali deo (sa središtem u Vučitrnu) ostavljen je njegovoj supruzi Mari i sinovima (Grguru, Đurđu i Lazaru), dok su Osmanlije pod svojom nesporednom vlašću zadržale strateški bitna mesta. Pored toga, osmanske snage su upale u Ugarsku i opljačkale njene južne delove, a naročito su stradali Zemun (koji je opustošen) i Sremska Mitrovica (koja je spaljena, a njeno stanovništvo je raseljeno).[5] Tokom 1397, snage kraljevine Ugarske su upale u severne delove Srbije i tom prilikom su privremeno zauzele Borač, dok su tvrđave Čestin i Nevade izdržale njihovu opsadu. Osmanski pohod na Bosnu i pobuna vlastele[uredi | uredi izvor] Svoju ofanzivu na Balkanu, Osmanlije su nastavile u januaru 1398, napadom na Bosnu. Na njihovom čelu nalazio se jedan od Bajazitovih sinova, a priključio im se i knez Stefan, sa srpskim pomoćnim odredima. Ovaj pohod, osim pljačkanja Bosne, nije postigao nikakav uspeh, a najveći krivac, prema navodima Stefanovog biografa, bila je izuzetno jaka zima, zbog koje „malo od vojnika i zarobljenika, vratiše se svojim krajevima”.[5] Ostaci tvrđave Ostrvice, na istoimenom vrhu. Ovaj pohod, pokušao je da iskoristi deo Stefanove vlastele, da ga zbaci sa vlasti. Njihove vođe, vojvode Nikola Zojić i Novak Belocrkvić pokušali su da preko vlastelina Mihajla, prikažu Bajazitu neuspeh pohoda na Bosnu, kao posledicu Stefanovih veza sa ugarskim kraljem Žigmundom i da priznavanjem direktno Bajazitove vrhovne vlasti, steknu samostalnost u odnosu na kneza Stefana. Tačan tok daljih dešavanja nije precizno utvrđen, ali se zna da je Stefan znao za zaveru, pošto ga je o njoj izvestio upravo Mihajlo. On je prvo pozvao na svoj dvor vojvodu Novaka, koji je imao posede u Toplici (verovatno oko Bele Crkve tj. Kuršumlije) i u Hvosnu (selo Crkolez kod Peći) i pogubio ga. Nikola Zojić, koji je imao posede oko Rudnika, se nakon toga sa porodicom (suprugom i četiri ćerke) zatvorio u utvrđenu Ostrvicu i zamonašio, čime je izgubio svoje posede, ali je i spasao svoj život.[15] Izvesno je takođe, da su njihove optužbe stigle do Bajazita i već u drugoj polovini marta, osmanske snage su ušle u Srbiju. Nije poznato šta su one radile u Srbiji, ali se zna da nisu krenule u pohod na neku od susednih država, jer o takvom napadu nema podataka. Tokom proleća, Stefanova majka, monahinja Evgenija je sa monahinjom Jefimijom otišla kod Bajazita, da bi izgladile odnose između njih dvojice. One su se vratile u Srbiju pre 23. maja[d] i uspele su da omoguće da Stefan bude primljen kod Bajazita i lično se opravda pred sultanom. Pored toga, one su iz Burse donele i mošti svete Petke, koje su, najverovatnije, smeštene u kruševačku dvorsku crkvu, Lazaricu.[2] U ovoj misiji, najverovatnije im je pomogla i Stefanova sestra Olivera, koja se nalazila u Bajazitovom haremu. Posle njih, kod Bajazita je otišao i sam Stefan. On je, prema navodima svog biografa, priznao svoju krivicu, nakon čega mu je Bajazit sve oprostio i on se, pre 30. novembra,[đ] vratio u Srbiju. Bitka kod Angore[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Bitka kod Angore Odnos kneza Stefana i Brankovića tokom ovih godina, nije poznat iz istorijskih izvora. Zna se da su oni uspeli, najviše pomoću novca koji je Vuk ostavio na čuvanje u Kotoru i Dubrovniku, da povrate deo nekadašnjih zemalja. Početkom 1402, njihova oblast je obuhvatala delove Kosova, Polimlja, okolinu Sjenice i utvrđeno Brskovo, a od proleća iste godine se javljaju kao Bajazitovi vazali, sa istim obavezama koje je imao i knez Stefan. Van njihove kontrole ostali su Zvečan, Jeleč i Gluhavica, koje su držale Osmanlije, odnosno Priština, za koju se zna da je u martu iste godine, bila u sastavu države Stefana Lazarevića. Veliku promenu prilika u Maloj Aziji i jugoistočnoj Evropi, izazvao je prodor Tatara pod vođstvom Tamerlana, jednog od najvećih vojskovođa u svetskoj istoriji.[13] Njegov prodor u Malu Aziju, primorao je Bajazita da okupi svoje snage i pokuša da mu se suprotstavi u velikoj bici, do koje je došlo 28. jula 1402, nedaleko od Angore (današnja prestonica Turske Republike Ankara). Stefan Lazarević (spomenik u današnjem Despotovcu, podignut 2007. godine). U njoj su osmanske snage doživele težak poraz, a sam Bajazit je sa jednim od sinova (Musom) zarobljen i već iduće godine je umro u zarobljeništvu. Glavni razlog osmanskog poraza, ležao je u izdaji muslimanskih snaga iz Anadolije,[11] koje su na početku bitke prešle na Timurovu stranu, nezadovoljne Bajazitovom vladavinom. Ovo je omogućilo Timurovim snagama da razbiju Bajazitovo levo krilo i opkole njegov centar, u kome se nalazio sam sultan sa svojim janjičarima (njih oko 10.000). Na desnom krilu, nalazili su se Bajazitovi vazali, među kojima su bili Đurađ i Grgur Branković, Stefanov brat Vuk i sam Stefan, koji je ujedno i komandovao tim krilom. On se naročito hrabro borio, što je izazvalo divljenje i samog Tamerlana, koji je čak naredio da se Srbi propuste i dozvoli im se da napuste bojište. Prema savremenim izvorima knez Stefan je sa svojim ljudima, kojih je po savremenom hroničaru Duki bilo 5.000 oklopnika naoružanih kopljima, u više navrata probijao protivničke redove u pokušaju da dođe do Bajazita i izvuče ga iz okruženja. On je na kraju u tome i uspeo, ali je Bajazit odbio da se povuče sa njim, posle čega je Stefan poveo sa sobom njegovog sina Sulejmana, probio se kroz tatarske redove i uputio ka Bursi. Vizantijski hroničar Laonik Halkokondil navodi da su se „Srbi borili, kao vazdašnji junaci, svake pohvale dostojno” i dodaje „da su sa velikom žestinom napadali Džagatajce (Tatare), zanesavši se u borbi”,[16] a o srpskoj borbi svedoči i jedan toponim Srp-Gazi tj. Srpski pobednik, u okolini Angore.[6] Tokom borbi, knez Stefan je ranjen, dok je Grgur Branković zarobljen i kasnije otkupljen. U toku bitke, ili neposredno nakon nje, zarobljena je i Stefanova sestra Olivera, ali je i ona kasnije oslobođena, posredstvom dogovora koji je Stefanov poslanik sklopio sa Tamerlanom. Za Oliveru, po svemu sudeći, nije plaćen otkup, zahvaljujući velikom poštovanju koje je Tamerlan imao prema njenom bratu Stefanu i ona se vratila u Srbiju (proleće 1403), a nešto kasnije se i trajno nastanila u Stefanovom dvoru, u Beogradu. Na drugoj strani, Tamerlanove snage su već 1403. napustile Malu Aziju, a on sam je preminuo početkom 1405, tokom svog pohoda na Kinu. U Osmanskom carstvu, Bajazitovo zarobljavanje, a potom i njegova smrt, pokrenuli su među njegovim sinovima građanski rat oko vlasti. Despot Stefan Lazarević[uredi | uredi izvor] Boravak u Carigradu i Gračanička bitka[uredi | uredi izvor] Stefan i Vuk su se na svom povratku u Srbiju zadržali u Carigradu, koji se nakon nekoliko godina oslobodio osmanske blokade. Jovan VII, koji je vladao u ime svog odsutnog strica, cara Manojla II, dodelio je Stefanu, tokom avgusta, visoku vizantijsku titulu despota, koja se, u vizantijskoj hijerarhiji, nalazila odmah ispod carske.[e][11] Pored toga, ugovoren je i brak između Stefana i Jelene Gatiluzio, ćerke firentinskog gospodara Lezbosa, Frančeska II i rođene sestre Jovanove supruge Irine. Despot Stefan Lazarević sa anđelima koji ga krunišu i brat mu Vuk (freska iz manastira Ljubostinja, oko 1405). Boravak Lazarevića u Carigradu, obeležio je i početak otvorenog sukoba sa Brankovićima. Đurađ, koji se na povratku takođe našao u Carigradu, zatvoren je u tamnicu, po Stefanovoj naredbi. Razlog za ovo nije poznat, a dosta pozniji hroničar, Mavro Orbin, kao povod navodi Đurđev plan da se poveže sa, Bajazitovim sinom, Sulejmanom, koji je uspostavio svoju vlast u evropskom delu Osmanskog carstva. Ovo je najverovatnije tačno, jer se Đurađ, nakon bekstva iz zatvora uz pomoć svog vlastelina Rodopa iz Drenice tokom septembra, uputio Sulejmanu i od njega zatražio vojnu pomoć u borbi protiv Lazarevića. Stefanov povratak kopnom u Srbiju bio je onemogućen zbog neprijateljstva Osmanlija, koje su nedaleko od Hadrijanopolja, pobile jedan odred Stefanovih snaga koji se vraćao iz bitke. Zbog toga je on sa bratom i oko 260 preostalih vojnika,[5] krenuo brodovima ka Srbiji, uz kraće zadržavanje na Lezbosu. Njihov prvi cilj bila je Zeta, kojom je vladao muž Stefanove sestre Jelene, Đurađ Stracimirović Balšić. On ih je primio u svojoj prestonici Ulcinju, nakon čega je otpočelo organizovanje vojske za sukob sa Brankovićima. Pripreme su tekle i u Srbiji, u kojoj je Stefanova majka okupljala vojsku za pomoć svojim sinovima, dok su istovremeno Brankovići sa svojim i osmanskim trupama preuzeli kontrolu nad putevima na Kosovu i Metohiji, da bi onemogućili Stefanov povratak. Rekonstrukcija krune despota Stefana Lazarevića urađena od Gorana Ristovića Pokimice Bitka kod Tripolja[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Bitka kod Tripolja Manastirska crkva u Gračanici. Krajem oktobra, Stefanova vojska se iz Bara, preko zemlje Balšića i mletačkih poseda, uputila preko Skadra ka Kosovu. Izbegavajući glavne putne pravce koje su kontrolisali njegovi protivnici, Stefanove snage su stigle do Gračanice i 21. novembra je kod obližnjeg Tripolja, došlo do bitke u kojoj su snage Brankovića, ojačane osmanskim odredima, poražene.[2] Stefan je svoju vojsku, kojoj su se priključili i odredi koje je poslala njegova majka, pred početak bitke podelio na dva dela, kao što su uradili i njegovi protivnici. Veći deo trupa, stavio je pod komandu svog brata Vuka i usmerio ih protiv snaga kojima je komandovao Đurađ Branković, dok je on, sa manjim delom vojske, napao osmanske odrede. Snage pod njegovom komandom su izvojevale pobedu, ali je značajnu ulogu u njoj odigrao kesar Uglješa Vlatković. On se kao osmanski vazal nalazio u sklopu njihovih snaga, ali je izvestio Stefana o njihovom ratnom planu, a tokom same bitke je prešao na njegovu stranu.[5] Kao nagradu za ovo, Stefan mu je potvrdio vlast nad Vranjem, Inogoštem (Surdulica) i Preševom, koji su ranije pripadali njegovom ocu[ž] i te oblasti su priključene u Srpskoj despotovini. Kneginja Milica (freska iz manastira Ljubostinja, 1402—1405). Lazarevići su se posle bitke povukli u utvrđeno Novo Brdo, u kome je došlo do verbalnog sukoba između Stefana i Vuka. Despot je mlađem bratu prebacio nepoznavanje „ratne veštine i gubitke u ljudstvu”,[5] jer je glavnina njihovih snaga, kojom je komandovao Vuk, poražena u borbi sa vojskom koju je predvodio Đurađ Branković. Pobeda kod Tripolja, omogućila je Stefanu da povrati svoju vlast i uticaj u Srbiji, što je dodatno učvrstio tokom narednih godina. Međutim, ona nije rešila borbu sa Brankovićima, čak ju je, u neku ruku, dodatno zakomplikovala sukobom koji je nastao između Stefana i Vuka. Njegov mlađi brat je u leto 1403. napustio Srbiju[2] i uputio se kod Sulejmana, da od njega zatraži vojsku kojom bi starijeg brata primorao da mu ustupi deo države na upravu. Njega je u tome pokušala da spreči njihova majka, koja je krenula za njim. Ona nije uspela da ga dostigne pre njegovog dolaska kod samog Sulejmana, zbog čega se i ona sama uputila ka Bajazitovom sinu. Tokom svog boravka na njegovom dvoru, ona je uspela da, pre oktobra 1404. godine,[2][5] pomiri braću, a pošlo joj je za rukom i da izgladi odnose između Stefana i Sulejmana. Sam Stefan je tokom te i naredne godine, nastojao da izbegne obnovu neprijateljstava prema Osmanlijama.[5] Tokom 1403, Sulejman je u Galipolju zaključio sa nizom hrišćanskih država (Vizantija, Đenova, Mletačka, Jovanovci i Naksos) na Balkanu, sporazum kojim je nastojao da obezbedi svoje posede u Evropi i započne ofanzivu protiv braće u Maloj Aziji. Vizantija je ovim sporazumom prestala da bude osmanski vazal i oslobodila se obaveze da sultanu plaća harač,[13] dok je u teritorijalnom smislu povratila Solun sa okolinom i niz gradova na obali Mramornog i Crnog mora. Jedna od odredbi ovog ugovora odnosila se i na samog Stefana, iako on najverovatnije nije učestvovao u njegovom sklapanju. Prema njoj Stefan je zadržavao svoje dotadašnje posede, uz obavezu da i dalje plaća harač i šalje sultanu pomoćne vojne odrede, iako više nije bio u obavezi da ih sam predvodi.[5] Povezivanje sa kraljem Žigmundom[uredi | uredi izvor] Žigmund Luksemburški (slika Antonija Pizanela, 1433). Izmenjene prilike u jugoistočnoj Evropi početkom 15. veka, dovele su do približavanja despota Stefana i ugarskog kralja Žigmunda. Sa jedne strane, Stefanu je bio potreban jak saveznik pomoću koga bi mogao da pokuša da se oslobodi osmanske prevlasti, ali i da se održi na vlasti u Srbiji, usled otvorenog sukoba sa Brankovićima, koji su uživali Sulejmanovu podršku. Na drugoj strani, Ugarska se nalazila u dubokoj unutrašnjoj krizi,[z] a sam Žigmund je tek tokom 1403. uspeo da se vrati u zemlju i povrati kontrolu nad njom, iako otpor njegovih protivnika nije uspeo da slomi. Njemu je zbog toga bio potreban siguran oslonac na južnoj granici, koja je u proteklom periodu bila stalno izložena kombinovanim srpsko-osmanskim napadima, a istovremeno je nastojao da obezbedi jaku bazu za borbu protiv Osmanlija i eventualno širenje ka jugu. Pregovore je najverovatnije pokrenuo kralj Žigmund,[5] koji je Stefanu uputio poslanstvo u kome se nalazio i njegov bliski saradnik, inače firentinskog porekla, Filip de Skolaris. Cilj ove delegacije bilo je sređivanje odnosa dve države, što je krajem 1403. ili početkom 1404. dovelo do sklapanja sporazuma između dvojice vladara.[2][5] Prema njegovim odredbama, Stefan je prihvatio vazalne odnose prema Žigmundu, dok je od njega dobio Mačvu i Beograd, koji su tokom gotovo celog 14. veka, bili povod srpsko-ugarskih sukoba.[i] Dobijanjem ovih poseda, uz Golubac, kojim je u to doba ovladao,[5] Stefan je učvrstio svoju severnu granicu, koju su sada činile reke Sava i Dunav. Sređivanje prilika u Srbiji i sukobi u Zeti[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Prvi skadarski rat U isto vreme (krajem 1403. ili početkom 1404) Stefan je napao Brankoviće i njihove posede oko reke Sitnice, a potom je otpočeo sa napadima na oblasti pod osmanskom kontrolom, u čemu je možda imao i vojnu podršku ugarskih trupa.[4] Ne zna se tačno iz kojih gradova i oblasti je uspeo da potisne Osmanlije, ali se smatra da je njegova ofanziva bila uperena ka istočnoj Srbiji i Kosovu.[5] Posle ovih uspeha, on je uspeo da sklopi mir sa Brankovićima, a u to doba se preko svoje majke izmirio i sa samim Sulejmanom. Kula sa kapijom, bedemima, kontraeskarpom i mostom, iz doba despota Stefana. Odmah po preuzimanju Beograda, Stefan je započeo obnovu njegovog utvrđenja, koje su Osmanlije razrušile 1397. godine.[17] Pored toga, on je započeo i radove na razvoju samog grada, koji su izvođeni do kraja njegove vladavine, a već 1405, Stefan je u njega preneo svoju prestonicu, koja se do tada nalazila u Kruševcu. U septembru iste godine, on se oženio Jelenom Gatiluzijo, ali je samo dva meseca kasnije, smrću njegove majke (11. novembra), Stefanova vlast ostala bez jakog oslonca. Bez obzira na to, prilike u Srbiji su se stabilizovale i ona je počela da se razvija i napreduje, o čemu svedoči povelja koju je u Borču, 2. decembra iste godine, izdao Dubrovčanima. Pregovori oko njihovih trgovačkih povlastica su vođeni tokom te godine, a despot je ovom poveljom potvrdio povlastice koje su oni ranije uživali. Ona ujedno predstavlja i prvu povelju nekog vladara iz Srbije, koja je izdata Dubrovčanima posle 1387. godine. Krajem istog meseca, povelju im je izdala i Stefanova sestra Mara Branković sa sinovima. Njom su Dubrovčani obezbedili povlastice za svoje trgovce u celoj Srbiji, ali je primetno da se nije pozvala na Stefanovu povelju, iako se njen suprug Vuk u svojim poveljama, uvek pozivao na one koje je izdavao knez Lazar.[5] Početkom 1405. izbila je velika pobuna lokalnog stanovništva u skadarskom kraju protiv mletačke vlasti. Razlog za nju ležao je u bahatom i osionom ponašanju mletačke vlasti, koje se manifestovalo konfiskovanjem imanja koja su potom deljena mletačkim pristalicama, uskraćivanjem prava pravoslavnim crkvama na prostoru pod vrhovnom vlašću Venecije i nizom drugih zloupotreba vlasti.[5] U ovaj sukob se uključio Stefanov sestrić Balša III (1403—1421) koji je nastojao da povrati gradove koje je njegov otac, Đurađ II Stracimirović, svojevremeno ustupio Mlečanima (1396),[j] da bi se zaštitio od osmanske najezde.[2] Simbol viteškog reda Zmaja, zmaj sa krstom na leđima. On je pomoć u borbama zatražio od Sulejmana,[2] pomagao mu je i knez Vuk Lazarević,[5] ali je i pored toga rat vođen bez velikih bitaka i jasnog pobednika. U pregovore oko sklapanja mira umešao se kao posrednik i sam despot Stefan, ali oni nisu urodili plodom, iako su vođeni u više navrata. On je prvo u maju 1406. posredovao kod Mlečana, zatim u junu 1407. kada je zajedno sa sestrom Marom i Nikitom Topijom trebalo da garantuje da će Balša ispuniti obaveze, ali mir nije sklopljen. Sporazum o miru je napokon sklopljen u junu 1408.[k] i u njemu se Stefan pominje kao jedan od garanata potpisanog ugovora, ali ni on nije stupio na snagu i konflikt je nastavljen. Ugarski kralj Žigmund, osnovao je, u decembru 1408, viteški red Zmaja, kojim je nastojao da okupi svoje pristalice. Simbol reda bio je zmaj, po kome je i nosio naziv, a prvi među vitezovima, prema osnivačkoj povelji od 13. decembra 1408, bio je Stefan Lazarević. Bio je prisutan na svečanosti u čast osnivanja viteškog reda koja je održana u Budimu, a simbol zmaja bio je prisutan na njegovom dvoru.[l]. Pobuna kneza Vuka[uredi | uredi izvor] U to doba, krajem 1408, protiv Stefanove vladavine se pobunio njegov mlađi brat Vuk. Razlog njegovog nezadovoljstva bilo je to što Stefan nije želeo da podeli vlast sa njim i preda mu deo države na upravu. On je zbog toga otišao kod Sulejmana i od njega zatražio vojnu pomoć za borbu protiv Stefana. Zauzvrat, obećao je da će priznati njegovu vrhovnu vlast, kada dobije svoju državu, a u tome su mu se priključili i Brankovići. Despot Stefan sa modelom crkve i brat mu i Vuk (freska iz manastira Rudenica, 1402—1405). Već početkom 1409, osmanske snage su upale u Srbiju. Poprište sukoba bilo je Kosovo, a naročito je stradala Priština, o čemu svedoče pisma koja su u februaru stigla u Dubrovnik, od njihovih trgovaca iz grada. Dubrovčani u Srbiji su takođe dobili instrukcije da se, kao građani Republike, pozovu na njenu neutralnost tokom sukoba, ali im je isto tako rečeno da ne nanose štetu Stefanovim ljudima, kao i da u slučaju napada na gradove u kojima se nalaze, uzmu aktivnog učešća u njihovoj odbrani. Stefanu je u borbama pomoć pružio Žigmund, čije su snage, pod komandom Filipa de Skolarisa, već krajem januara, preko Kovina, ušle u Srbiju. Njegova brza reakcija svedoči o tome da su Stefan i Žigmund bili svesni Vukovog odlaska i predstojećeg osmanskog napada.[5] Početkom maja, ka Srbiji je krenuo i sam Žigmund, kome se priključio i mačvanski ban Jovan Morović, a već u junu je započela nova osmanska ofanziva. Posle žestokih borbi koje su vođene tokom leta, snage despota Stefana i njegovih saveznika su potisnute, a sam Stefan se povukao i zatvorio u utvrđeni Beograd. On je odbio da se potčini Sulejmanu, ali je bio primoran na pregovore sa bratom, koji su praktično doveli do podele zemlje. Vuku je predat na upravu njen južni deo, koji je obuhvatao oblasti južno od Zapadne Morave.[2] On je u njemu samostalno vladao i priznao je Sulejmanovu vrhovnu vlast, što su učinili i Brankovići. Pored sukoba u Srbiji, 1409. je donela još nekoliko značajnih dešavanja, koja su uticala na promenu prilika na Balkanu. Sulejman je u junu sklopio mir sa Mlečanima, prema kome su se oni obavezali da mu plaćaju godišnji danak, a on im je priznao njihove tadašnje posede u Zeti i Skadarskoj oblasti.[5] Njegov brat i jedan od suparnika u borbi oko vlasti, Musa prešao je u Evropu i počeo je da oko sebe okuplja pristalice i saveznike za borbu protiv Sulejmana. Građanski rat između Muse i Sulejmana[uredi | uredi izvor] Stefan i Musa su, usled sukoba sa Sulejmanom, bili prirodni saveznici. Preko svog poslanika, vojvode Vitka, Stefan je prvo proverio Musinu snagu i tek onda započeo pregovore koji su doveli do sklapanja savezništva.[5] Pored Stefana, Musi su se pridružili i Brankovići, ali i knez Vuk. Njegove snage su, u doba kada se Sulejman nalazio u Maloj Aziji, otpočele ofanzivu. Početkom 1410. su zauzele Galipolje, a 13. februara su kod Jambola potukle Sulejmanovog beglerbega Sinana,[11] što je njegovog brata primoralo da proba da se vrati u Evropu i obračuna sa Musom. Vizantijski car Manojlo II Paleolog. U tome mu je podršku pružio vizantijski car Manojlo II, sa kojim je ostao u prijateljskim odnosima i koji mu je dao brodove za prelazak Bosfora. Manojlovo držanje je značajno uticalo na raspored snaga na terenu[5] i vrlo brzo su Sulejmanu počeli da prilaze i oni koji su podržavali Musu. Pomoć u prebacivanju njegovih snaga u Evropu, pokušao je da pruži i knez Vuk, koji je preko svog poslanika nastojao da početkom juna u Veneciji izdejstvuje da se mletačka flota uključi u prevoženje trupa. Musa je uspeo da sazna za njegovo delovanje i samo ga je intervencija despota Stefana spasila sigurne smrti.[lj] Vuk je vrlo brzo posle toga prebegao Sulejmanu, što su učinili i Brankovići.[5] Stefan i Musa su pokušali da spreče prelazak Sulejmanovih snaga u Evropu, napadom na flotu koja ih je prevozila.[18] Oni su kod Galate uspeli da unište deo brodova, ali su Sulejmanove snage ipak uspele da pređu Bosforski moreuz. Do velike bitke između dva Bajazitova sina došlo je 15. juna kod Kosmidiona, tvrđave na obali Zlatnog roga, ispred samih kopnenih bedema Carigrada. Musine snage su potučene, a kada je i on sam napustio bojište, iz bitke se izvukao i despot Stefan. On je započeo svoje odstupanje prateći Zlatni rog ka Galati, ali je vizantijski car Manojlo poslao brodove po njega i prevezao ga u Carigrad,[18] iako se on sam nalazio na Sulejmanovoj strani, u sukobu između Bajazitovih sinova. Stefanu je u Carigradu priređen svečan doček,[5] a njegov boravak Manojlo je iskoristio da mu potvrdi titulu despota i ponovo mu preda venac despotskoga dostojanstva.[m] Posle kraćeg boravka u vizantijskoj prestonici, Stefan se sa svojom pratnjom, u kojoj se nalazio i Uglješa Vlatković, brodovima uputio ka Srbiji. Oni su preko Crnog mora i Dunava, kroz državu vojvode Mirče, došli u Golubac,[18] krajem jula ili početkom avgusta iste godine.[5] Vuk Lazarević (detalj freske iz manastira Rudenica, 1402—1405). Sulejman je posle pobede kod Kosmidiona ponovo pokušao da potisne sa vlasti Stefana Lazarevića. Kao posle bitke kod Angore 1402, on je uputio u Srbiju Stefanove srodnike, da pre njega uđu u državu i preuzmu vlast. Krajem juna, uputio je Vuka Lazarevića i Lazara Brankovića u Srbiju, dok se on sam okrenuo nastavku borbi sa mlađim bratom, kojeg je još jednom pobedio, 11. jula kod Hadrijanopolja.[11] Međutim, on nije uspeo da izvrši prevrat u Srbiji. Tokom njihovog puta, srpske prinčeve su 4. jula uhvatile Musine pristalice u Filipolju. Vuk je posle većanja o njegovoj daljoj sudbini pogubljen, dok je Lazar ostavljen u životu još nekoliko dana. Musa je preko njega pokušao da uceni Đurđa Brankovića da u predstojećoj bici (kod Hadrijanopolja, 11. jula) pređe na njegovu stranu. Pošto on to nije učinio, već je aktivno učestvovao u Sulejmanovoj pobedi, Musini ljudi su pogubili Lazara. Vrlo brzo nakon toga, Stefan se vratio u zemlju i preuzeo kontrolu nad njom u celini, uključujući i njene južne delove kojima je, tokom prethodne godine, vladao njegov brat, knez Vuk. Musin položaj je posle poraza bio ozbiljno ugrožen i on se povukao kod Stefana, u Srbiju.[5] On je uspeo da zadobije podršku Osmanlija u Evropi,[11] a prilazile su mu i druge Sulejmanove pristalice, neki zbog njegovih obećanja, a neki i zbog Sulejmanovog neuravnoteženog držanja.[5] Njegove snage su početkom 1411. potukle Sulejmanove trupe kod Serdike, dok je on sam pobegao iz Hadrijanopolja i pokušao da stigne do Carigrada.[11] Na tom putu, njega su uhvatile i ubile (17. februara) Musine pristalice, koji je nakon toga postao jedini vladar evropskog dela Osmanskog carstva. Izmirenje sa Đurđem Brankovićem[uredi | uredi izvor] Njegov dolazak na vlast nije doneo mir i stabilnost Balkanu, naprotiv on je vrlo brzo okrenuo protiv sebe i svoje dotadašnje saveznike. Srpski poslanik, koga mu je Stefan uputio radi regulisanja međusobnih odnosa i potvrđivanja prethodnih dogovora, ne samo da u tome nije uspeo, već je jedva uspeo da spase i sopstveni život,[5] mada je od Muse dobio dozvolu da otkopa Vuka Lazarevića i njegove posmrtne ostatke prenese u Srbiju.[18] Ovo je bila jasna objava rata i Stefan je odmah započeo ofanzivu. On je ušao u pirotsku oblast i odatle otpočeo sa napadima na Osmanlije, koji su prestali tek kada mu je Musa poslao poslanstvo i ponudio pregovore.[5] Ostaci utvrđenja u Srebrenici. Saradnja između Žigmunda i Stefana nastavljena je i tokom 1411, kada je srpski despot, tokom jula, boravio u Budimu, u pratnji svoje vlastele. Tom prilikom je došlo do učvršćivanja međusobnih odnosa, ali sam tekst sporazuma ili njegove odredbe nisu sačuvani. Njegov biograf navodi da je tom prilikom Stefan „učinio istinitu ljubav sa zapadnima”,[18], a Jovanka Kalić navodi „da je (Stefan) otada često odlazio u Budim i da se otuda nije vratio bez novih poseda koje mu je ugarski vladar štedro darivao i dodaje da su ugarski izvori iz tog doba razglasili da se srpski despot sa svojom zemljom potčinio vrhovnoj vlasti ugarskog kralja”.. Stefan je od Žigmunda dobio posede širom tadašnje Ugarske koji su obuhvatali sela, gradove i rudnike, a nalazili su se u satmarskoj, biharskoj, saboločkoj i torontalskoj županiji. Do kraja leta, Žigmund je sklopio primirje sa bosanskim kraljem Ostojom (prva vlada 1398—1404, druga vlada 1409—1418) i drugim velikašima iz Bosne, čime su okončani višegodišnji sukobi. Pod njegovom kontrolom je ostala Usorska oblast, dok je Srebrnicu, najverovatnije tokom te godine, ustupio despotu Stefanu.[5] Krajem godine, Stefanova sestra i udovica Đurđa II Balšića Jelena se preudala za vojvodu Sandalja Hranića Kosaču, koji se posle sklopljenog primirja, približio Žigmundu. U maju iduće godine, Stefan je sa velikom pratnjom ponovo bio u Budimu. On je prisustvovao velikom saboru evropske vlastele na kome je došlo do pomirenja između Žigmunda i Vladislava II (veliki knez Litvanije 1377—1434, kralj Poljske 1386—1434), a pored njega na saboru su se pojavili vlastela i kralj Bosne, kao i niz drugih balkanskih vladara i velmoža. Stefan Lazarević (detalj freske iz manastira Kalenić, oko 1413). U isto vreme, Stefanova druga sestra Mara, se povezala sa njim i u ime svog sina Đurđa, koji se na čelu svojih snaga tada nalazio u Musinoj vojsci, pokušala da sredi odnose među njima i pomiri ih, u čemu je i uspela. Musine snage su u jesen 1411, opsele gradić Selimvriju na Mramornom moru, nedaleko od Carigrada, u kome se nalazio Sulejmanov sin Orhan, koga je vizantijski car Manojlo II istakao kao kandidata za osmanski presto. Tokom opsade, Musa je pokušao da ubije Đurđa.[n], ali je on uspeo da se spase bekstvom u samu Selimvriju, sa svojim trupama.[nj] Potom se, preko Soluna, vratio u jesen 1412. u Srbiju i pomirio sa svojim ujakom Stefanom,[2][5] čime je okončan sukob između dve porodice koji je izazvao podelu u samoj Srbiji. Borbe protiv Muse i kraj građanskog rata među Osmanlijama[uredi | uredi izvor] Protiv Muse je stvorena široka koalicija, u kojoj su se nalazili i osmanski zapovednici nekih delova Balkana, a pridružio joj se i njegov jedini preostali brat Mehmed, koji je vladao azijskim delom nekadašnje Bajazitove države. Njegov prvi pokušaj da pređe u Evropu 1411. godine završio se porazom, ali su borbe vođene i na drugim frontovima, tako da je krajem iste godine Stefan sa sandžakbegovima Skoplja i Ćustendila upao u Musine zemlje.[5] Zimsko vreme i nabujala Marica su sprečili povezivanje njihovih i Mehmedovih snaga preko Serske oblasti. Odgovor na ovaj napad usledio je početkom 1412. godine, kada je Musa iz okoline Serdike preko Čemernika upao u Vranjsku oblast i opljačkao je, dok se sam Uglješa Vlatković, koji je upravljao tim delom Srpske despotovine, jedva spasao. Njegove snage su zatim nastavile prodor ka Novom Brdu, ali su na vesti o dolasku snaga predvođenih despotom Stefanom, napustili Srbiju i uputile se ka Solunu i Tesaliji. Novi Musin pohod započeo je početkom 1413, napadom na bega Hamzu koji je držao Sokolnicu i Svrljig. On je zarobljen i pogubljen, a Musine snage su posle toga zauzele Bovan i Lipovac, kao i čitav niz drugih gradova u Moravskoj dolini (Koprijan, Kruševac, Markovo Kale, Petrus),[17] kao i Stalać, čiji je zapovednik poginuo pružajući junački otpor Musinim snagama.[o] Pored toga, njegove snage su, prema izveštajima koje su u martu poslali Dubrovčani iz Novog Brda, pustošile Toplicu i Braničevo.[5] Ruševine tvrđave Markovo Kale kod Vranja. Tokom ovog perioda, despot Stefan je prikupljao svoje snage, a vojnu podršku je dobio i od kralja Žigmunda, ali i od svog zeta, Sandalja Hranića. Njegove snage su se kod Kruševca sastale sa Mehmedovim zapovednicima i posle postignutog dogovora je došlo do spajanja njihovih vojski, koje su se uputile ka jugu. Na Dobriču kod ušća Toplice, nedaleko od Koprijana, njima su se pridružile još neke Musine pristalice,[18] uključujući i vojskovođu Evrenosa, nakon čega je nastavljen put ka Ovčem Polju. Sam Stefan, Sandalj Hranić i Jovan Morović su na Skopskoj Crnoj Gori napustili trupe i vratili se, a komandu nad njima je preuzeo Đurađ Branković.[5] Do bitke je došlo 5. jula kod sela Čamorlu, ispod planine Vitoše, u današnjoj Bugarskoj. Musine snage su uspele da u prvoj fazi borbe potisnu srpsku vojsku, ali je Đurađ napadom sa boka,[18] u kome se naročito istakao veliki čelnik Radič Postupović,[5] uspeo da razbije protivničke redove i donese pobedu savezničkoj vojsci. Tokom povlačenja iz bitke, Musa je na reci Iskru zarobljen i ubijen, čime je posle više od jedne decenije okončan građanski rat u Osmanskom carstvu. Stefan i Đurađ su posle bitke priznali vrhovnu vlast Mehmeda I, koji je Stefanu pored bogatih poklona dao i neke oblasti, uključujući tvrđavu Koprijan i oblast Znepolja.[18] Period mira[uredi | uredi izvor] Ostaci zamka despota Stefana u severozapadnom delu Gornjeg grada u Beogradskoj tvrđavi. Zamak je u potpunosti porušen za vreme Velikog turskog rata 1688—1690. Prilikom arheoloških istraživanja otkriveni su okrugli stubovi na koje se oslanjao pokretni most. Grb despota Stefana Lazarevića iz 1415. (grbovnik Ulriha von Rihentala, 1483). Kraj građanskog rata među Bajazitovim sinovima, predstavlja i početak višegodišnjeg mira za Srbiju, što je omogućilo njen dalji privredni i kulturni razvoj.[2] Stefan se vojno nije umešao u sukobe u Primorju,[p] kao i u borbe koje su zahvatile Bosnu] 1413. i trajno dovele Osmanlije u nju.[r]. Žigmund je 1415. pokrenuo dve protivofanzive u Bosni i dok prva, početkom godine, nije uspela da istisne Osmanlije, druga, sredinom godine, se okončala potpunom katastrofom. Ugarske snage su u julu na Lašvi razbijene, a veliki deo plemstva je zarobljen i sproveden u Zvečan. Oni su kasnije uspeli da se oslobode putem pregovora i otkupa, u čemu je učestvovao i sam Stefan, koji je posredovao u oslobađanju Jovana Morovića.[5] Prilike u Bosni je dodatno zakomplikovalo ubistvo kneza Pavla Radenovića krajem avgusta 1415, iza koga su stajali kralj Ostoja i Sandalj Hranić, što je dovelo do sukoba između Pavlovića i Kosača. Pored toga, osmansko prisustvo i neuspesi ugarske vojske, uticali su na plemstvo u Bosni da se okrene protiv Žigmunda, a jedna od posledica toga bila je odluka sabora kralja i vlastele Bosne, da se Stefanu oduzme Srebrenica, ali to zbog tadašnje situacije[s] nije bilo moguće sprovesti.[5] U ovo doba došlo je i do velikog crkvenog sabora u Konstanci na Bodenskom jezeru, koji je trajao od 1414. do 1418. i okupio je veliki broj crkvene i svetovne vlastele iz katoličkih zemalja. Sabor se bavio rešenjem Zapadnog raskola, ali i sudbinom Jana Husa koji je na kraju pogubljen (6. jula 1415), što je dovelo do Husitskih ratova. Pored toga, na njemu je ukazivano i na opasnost od Osmanlija, a među učesnicima sabora, našlo se i „jedno poslanstvo srpskog despota, a nije isključeno da se i on sam tamo uputio”.[t].[5] Bedemi, konak i manastirska crkva u Manasiji. Sam despot u tom periodu, iako je bio vazal osmanskog sultana, nije odustajao od nastojanja da se oslobodi osmanske prevlasti, o čemu svedoče i navodi vizantijskih poslanika u Mletačkoj republici, da bi se u slučaju stvaranja šire antiosmanske koalicije njoj pridružila i Srbija.[5] Period mira, Stefan je iskoristio i da završi svoju monumentalnu zadužbinu, manastir Resavu (Manasiju), kod današnjeg Despotovca. Njena gradnja je započeta 1407. godine, ali je u nekoliko navrata prekidana zbog naleta Osmanlija (1409, 1411—1413), da bi konačno bila završena 1418. godine[2]. Rat sa Mlečanima[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Drugi skadarski rat Operacije u Drugom skadarskom ratu. Snage: 1. Despota Stefana Lazarevića i 2. Mletačke snage. Stefanov sestrić, Balša III je 1419. obnovio svoja neprijateljstva prema Mlečanima, čime je otpočeo Drugi skadarski rat. Iako je postigao određene uspehe (zauzeo je Drivast), nije uspeo da pobedi Mletačku republiku i istisne je iz Zetskog primorja. Pošto je bio teško bolestan i bez muškog potomstva,[ć] Balša je početkom 1421. otišao iz Zete u Srbiju kod Stefana. Njemu je predao svoje posede i prava u Zeti i vrlo brzo je preminuo na Stefanovom dvoru, 28. aprila 1421. godine. Ostaci utvrđenog Skadra, na uzvišenju iznad reke Balšinu smrt iskoristili su Mlečani da ponovo ovladaju Drivastom, a potom i Ulcinjem i Barom, čime su pod svoju kontrolu stavili celokupno Zetsko primorje, jer su u borbama sa Balšom zauzeli Budvu, a Kotor se sam stavio pod njihovu vlast (1420).[5] Protiv njih, svoje pravo na Balšine posede je istakao i vojvoda Sandalj Hranić,[u] a svoju oblast su počeli da šire i Đuraševići iz Zetskog zaleđa. Međutim, Stefanovim uključivanjem u dešavanja u Zeti, Đuraševići su ga priznali za vrhovnog gospodara i postali njegove vojvode (Đurađ i Lješ), dok mu je Sandalj prepustio borbu sa Mlečanima.[5] On nije odmah započeo borbu u Zeti, verovatno i zbog smrti sultana Mehmeda I 26. maja tj. dolaska na vlast njegovog sina Murata II (1421—1451), koju su Vizantinci pokušali da spreče.[13] On je prvo pokušao da pregovorima postigne mir u Zeti, ali je paralelno obavljao i vojne pripreme. Pošto Mlečani nisu pristali da mu vrate Balšine posede, on je u avgustu zauzeo Drivast i došao pod Bar, dok su Đuraševići zauzeli Svetomiholjsku prevlaku i Grbalj.[5] Posle početka novih pregovora koje su inicirali Mlečani i njihovog otezanja, Stefan je u novembru zauzeo Bar i sklopio sa mletačkim predstavnicima primirje na pola godine. Nakon toga je napustio Zetu u kojoj je ostavio vojvodu Mazareka da njom upravlja iz Bara. Iduće godine (1422), dok je primirje još bilo na snazi, Stefan je u Veneciju uputio vojvodu Vitka da obnovi pregovore o miru. On je zahtevao da mu se vrate svi posedi Balšića u Zeti, počevši od Skadra, dok su Mlečani tražili da im Stefan vrati gradove i oblasti koje je zauzeo prethodne godine. Tokom pregovora, zahtevi obe strane su se smanjili i postignut je delimičan dogovor, ali mir ipak nije zaključen.[f] Istovremeno, Mlečani u Skadru su vršili pripreme i snabdevali grad za eventualnu opsadu, dok je vojvoda Mazarek podigao niz utvrđenja duž Bojane, da bi kontrolisao brodove koji njom plove. U drugoj polovini godine despotove trupe su opsele Skadar koji se našao u teškoj situaciji, ali se opsada raspala u decembru iste godine. Povlačenje srpske opsade, Mlečani su iskoristili da prošire svoju vlast na neke predele oko Bojane, a u proleće 1423. na njihovu stranu su prešli Paštrovići, koji su za to nagrađeni novcem i tkaninama.[5] Jedna od kula Budvanske tvrđave. Borbe u primorju je Stefan prepustio svom sestriću Đurđu, koji je na čelu srpske vojske, u kojoj je bilo i 8.000 konjanika,[5] početkom leta 1423. opseo Skadar. On je obnovio utvrde duž Bojane, a na njenom ušću je razvukao lanac kojim Skadar i fizički odsečen od mora. Nova srpska opsada je primorala Mlečane da obnove mirovne pregovore koji su doveli 12. avgusta do sklapanja Skadarskog mira, prema kome su Stefanu priznati Bar i Drivast, 1.000 dukata godišnje kao i Balšićima, Mlečani su se obavezali da mu vrate Budvu i solane na Grblju, a njegovim trupama će biti omogućen nesmetan prelazak preko njihove teritorije. Sa druge strane, Mlečanima su potvrđeni Kotor, Ulcinj i Skadar. Iako je sporazum potpisan, do njegove realizacije nije došlo zbog niza nerešenih pitanja, ali do novih borbi nije došlo. Pregovori su nastavljeni narednih godina, prvo u avgustu 1424. godine u Plani, potom tokom leta 1425. godine u Veneciji, da bi konačan mir bio potpisan 22. aprila 1426. godine u Vučitrnu, između Đurđa Brankovića sa jedne i skadarskog kapetana Frančeska Kvirina, sa druge strane. Vučitrnski mir je bio baziran na prethodno potpisanom Skadarskom miru i kasnije su ga ratifikovali despot Stefan (22. jula 1426) i Mletački senat (3. februara 1427).[5] Početak sukoba sa Muratom II i borbe oko Srebrenice[uredi | uredi izvor] Posle smrti Mehmeda I, vlast je preuzeo njegov sin Murat II, ali mu je pravo na presto osporio izvesni Mustafa, koji je za sebe tvrdio da je Bajazitov sin i koga je podržavala Vizantija. On je oslonac za svoju borbu pokušao da pronađe i u despotu Stefanu, kome je uputio poslanike, ali je Stefan naredio da se oni uhapse i pošalju Muratu. Posle gušenja ove pobune (1422), protiv Murata se podigao i njegov brat Mustafa, koga je opet podržala Vizantija. U borbama koje su vođene tokom 1422. i 1423. godine, pobedio je Murat, dok je Mustafa ubijen. Novi sultan je posle toga uputio svoje poslanike u Beograd da pregovaraju sa Stefanom o međusobnim odnosima. Oni su okončani pre leta 1423. godine[h] i doveli su do obnavljanja vazalnih obaveza prema sultanu. Pogled na Gornji grad Novobrdske tvrđave. Pored rata sa Mlečanima i sređivanja odnosa sa osmanskim sultanom, Stefan je u prvim godinama treće decenije 15. veka nastavio svoju blisku saradnju sa kraljem Ugarske Žigmundom. Krajem jeseni 1421. godine, kralj mu je zatražio da mu pošalje pomoćne odrede za borbe protiv Husita, tokom Husitskih ratova. Srpski konjanici, u sklopu snaga pod komandom tamiškog župana Filipa de Skolarisa, učestvovali su u borbama protiv Husita, u decembru i januaru. Početkom 1423. godine, Stefan je bio deo Žigmundove delegacije na skupu u Kežmarku, na kome je ugarski kralj nastojao da odvrati poljskog kralja Vladislava II i litvanskog kneza Vitolda (1392—1430) od mešanja u borbe koje su zahvatile Češku, posle pobune Husita. Stefan je prisustvovao i poseti vizantijskog cara Jovana VIII (1425—1448) Budimu (leto 1424. godine), koji je tražio saveznike za širu akciju protiv Osmanlija. U slično vreme, na ugarskom dvoru se pojavio i poslanik sultana Murata II sa bogatim darovima i predlogom o sklapanju mira. Ne zna se pouzdano da li je sa Jovanom sklopljen neki sporazum, ali je do neke vrste dogovora svakako došlo. Sa druge strane, Žigmund je prihvatio pregovore sa osmanskim poslanikom i dve strane su se dogovorile o sklapanju mira, koji je trajao vrlo kratko, zbog sukoba oko Vlaške.[c]. Filip de Skolaris (freska Andrea del Kastanja, oko 1450). Odnosi između Stefana i Murata su se definitivno pogoršali tokom leta 1425. godine. Muratov poslanik koji je došao kod despota nije ga zatekao u Srbiji, pošto se on tada nalazio u Ugarskoj, a vesti iz Srbije su govorile o velikim pripremama za rat i odbranu zemlje. Utvrđenja su dodatno naoružavana, a po Stefanovoj izričitoj naredbi morali su da se naoružaju i Dubrovčani u Novom Brdu[č]. Po svom povratku, Stefan je odbio da primi osmanskog poslanika, koji se vratio kod Murata i prema navodima Stefanovog biografa, svoje utiske je sažeo u rečenicu: „Ako ne pođeš na ove, oni će već doći na tebe”. Stefan je verovatno računao na stvaranje neke veće koalicije u borbi protiv Osmanlija, a nastavio je i sa pripremama za predstojeći rat[dž]. Tokom jeseni, osmanske snage su se uputile ka Srbiji. Stefan je pokušao da izbegne rat preko svojih poslanika koje je uputio sultanu u Serdiku, ali njegovi predlozi nisu prihvaćeni i Muratove snage su upale u Srbiju. Nakon zauzeća Niša, Osmanlije su upale u centralno Pomoravlje i prodrle do Kruševca, a njihov pohod pratile su pljačke i razaranja. Stefan je dobio vojnu pomoć od Žigmunda i u odbrani Srbije mu se priključio Filip de Skolaris, ali je i pored toga nastavio da preko poslanika pokušava da prekine rat i okonča sukobe. Murat je na kraju prihvatio njegov predlog za pregovore i dve strane su postigle dogovor o miru, nakon čega su se Osmanlije povukle iz Srbije. U isto vreme je kralj Bosne Tvrtko II (prva vlada 1404—1408, druga vlada 1421—1443) pokušao da iskoristi Stefanov sukob sa Muratom i povrati Srebrenicu. Pred njegovim napadom, lokalno stanovništvo i strani trgovci su se povukli u tvrđavu Srebrnik, u kojoj je bila smeštena Stefanova vojna posada. Tvrtkove snage, među kojima su se nalazili i Dinjičići, opsele su tvrđavu, nadajući se da Stefan zbog borbi sa Osmanlijama, ali i zbog neprelaznosti reke Drine u to doba godine, neće biti u stanju da pruži vojnu pomoć opsađenom gradu. Posle sklapanja mira sa Muratom, Stefan je sa svojim snagama krenuo ka Srebrenici, prešao reku i razbio opsadu. Tvrtko se povukao u unutrašnjost svoje države i iz jednog od svojih utvrđenja je ponudio Stefanu pregovore, dok su Dinjičići spalili srebrničko podgrađe. Stefan je najverovatnije posle toga proširio svoju vlast na oblasti oko Srebrenice, a njegove snage su zarobile i neprijateljsku artiljeriju korišćenu tokom opsade. Sabor u Srebrenici i sporazum u Tati[uredi | uredi izvor] Stefanovo zdravstveno stanje u to doba bilo je veoma loše, usled rana zadobijenih u bitkama, zbog čega je on odlučio da ozvaniči pitanje svog naslednika. On je zbog toga, u duhu nemanjićkih tradicija,[5] sazvao crkveno-svetovni sabor u Srebrenici kod Stragara, ispod Rudnika. Na njemu je pred patrijarhom Nikonom (1420—1435) i vlastelom, proglasio za naslednika svog sestrića Đurđa Brankovića i od njih je zatražio da ga prihvate za svog gospodara i budu mu verni. Pored toga, on je od samog Đurđa zatražio da se obaveže da će nastaviti da vodi njegovu politiku i da je neće menjati. Ne zna se sa sigurnošću kada je sabor održan, ali se smatra da je do njega najverovatnije došlo tokom 1426. godine.[š]. Đurađ Branković (detalj Esfigmenske povelje, 1429). Ostaci lovačkog doma — letnje rezidencije despota Stefana u šumi na planini Kosmaj. Odluku o svom nasledniku, Stefan je odlučio da reguliše i sa kraljem Žigmundom, sa kojim se sastao u maju 1426. godine u banji Tati. Ovim razgovorima su prisustvovali i predstavnici Stefanove vlastele, a najverovatnije i Filip de Skolaris. Njihov tok nije poznat, a postignuti dogovor je sačuvan samo u poznijim prepisima,koji nose vidljive tragove prerade.[5] Prema njihovim navodima, Žigmund je pristao da prizna i prihvati Đurđa kao Stefanovog naslednika, a on je bio u obavezi da kada preuzme vlast preda Žigmundu tvrđave Beograd i Golubac, Mačvu i neke posede zapadno od Drine (ali ne i Srebrenicu). Sumnju u verodostojnost ovih odredbi, pored znakova poznijih prepravki na tekstu donose i kasniji događaji. Mačva[5] i oblast oko Srebrenice su ostali u Đurđevom posedu. Beograd je predat Žigmundu tek posle dvomesečnih pregovora između njega i Đurđa[20], a nejasna je i Stefanova odluka da nastavi da utvrđuje Beogradsku tvrđavu[aa], ako je odlučio da ona bude predata Mađarima posle njegove smrti. Golubački Grad je njegov zapovednik, vojvoda Jeremija, predao Osmanlijama umesto Ugarima[ab]. O odnosima između Stefana i Murata tokom 1426. godine nema vesti, ali se smatra da je na snazi bio mir zaključen prethodne godine i da sukoba nije bilo.[5] Sam Stefan je tokom proleća prisustvovao pregovorima koje je Žigmund vodio sa Mlečanima o normalizaciji uzajamnih odnosa, radi sklapanja saveza protiv Osmanlija. Osim njega, razgovorima je prisustvovao i Filip da Skolaris, kao i predstavnici Firence koji su pokušali da posreduju u razgovorima. Sa druge strane, Stefan je krajem leta ponudio Mlečanima da posreduje između njih i Murata u sukobima koji su izbili oko Soluna, a predložio je i da se razgovori vode u Srbiji. Mlečani su ga načelno prihvatili, ali do pregovora i sklapanja mira nije došlo. Poslednja godina[uredi | uredi izvor] Početkom 1427, postalo je jasno da Srbiju očekuje novi osmanski udar, čega je bio svestan i sam Stefan, koji u jednoj svojoj povelji[av] „nije isključivao ni mogućnost da bude prognan iz zemlje i u tuđini nađe smrt”.[5] Ostaci Donžon kule u Kruševačkom Gradu. Osmanske snage su uskoro upale u Srbiju, zauzele Niš i već u februaru su otpočele opsadu Novog Brda i okolnih utvrđenja[21][20] (Prizrenca[21] i verovatno Prilepca), a kasnije su prodrli u centralno Pomoravlje, zauzeli Kruševac i još neke gradove južno od nastanka Velike Morave[20]. Pored osmanskog napada, Stefan se krajem marta ili početkom aprila suočio sa pobunom rudara u Srebrenici. Oni su Stefanovog nadzornika Vladislava, nezadovoljni njegovim ponašanjem i merama koje sprovodio, bacili kroz prozor „palate” u Srebrenici, zbog čega je on umro, posle čega se pobuna proširila i na lokalno stanovništvo. Usledila je brza i oštra reakcija despota Stefana, koji je sa vojskom ušao u Srebrenicu i u krvi ugušio pobunu. Dobar deo stanovništva je pobegao, a oni koji su ostali su surovo kažnjeni[ag]. U ovim zbivanjima su stradali i neki dubrovački trgovci