Đorđije Popović : RADIO U VOJVODINI / Novi Sad : Zajednica radio-difuznih organizacija SAP Vojvodine, 1985, Fizički opis 210 str. ; 20 cm Str. 7-9: Predgovor / Mario Plenković. Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 199-210. Радиодифузија -- Војводина - Radio stanice -- Očuvanost 4-.

Neispravan! Odjednom prestao da radi. Nije nosen kod majstora. Kabl zasecen sto se vidi na jednoj od slika. Saljem najeftinijom varijantom po kupca. Ako imate dodatnih pitanja, rado cu vam odgovoriti.

Nemački digitalni radio V630 PLL synthesizer receiver V630 Ne reaguje na tastere, samo sat radi, ostalo ne znam kako da pokrenem Kao neispravno za popravku i delove

Simeon Kostov GOSTI IZ PROŠLOSTI, knjiga 2 RTS, 2007. 143 strane. Veoma očuvana. Radio, emisija, radio emisija. s

Dragoslav Simić / Milan Petrović : DRAŽESNI KGB - JAVI SE : Radio Slobodna Jugoslavija iz Bukurešta izveštava , Udruženje novinaa Srbije 2009, str. 220. Očuvanost 4. Milan Petrović stalni dopisnik Politike iz Bukurešta, Beograđanin ~ Dorćolac, u nadi da če stići do voljene Ruskinje, 1948. prepliva Dunav i zauvek ostaje u Rumuniji, a karijeru započinje u „Radio Slobodnoj Jugoslaviji“ koja program emituje iz Bukurešta. Dobitnik nagrade UNS-a za životno delo 2009. i dobitnik nagrade u Rumuniji za istu knjigu prevedenu na rumunski jezik i objavljenu u Bukureštu. Pojava ove dokumentarne knjige prvi put je našoj stručnoj i široj javnosti donela saznanja da je u Bukureštu od 1949. godine, funkcionisala radio stanica pod patronatom Sovjetskog Saveza koja se zvala “Radio slobodna Jugoslavija”. U tom radiju bio je novinar Milan Petrović.

Stari kasetofon Kansai model KS-939 Prodaje se kao neispravan. Nema napojni kabl. Nije proban, mozda je i delimicno ispravan. Ima radio. Teleskopska antena se izvlaci ali joj vrh ispadne pa mora da se vrati. Dugmici OK. Nedostaje providna plastika preko dela koji pokazuje na kojoj stanici je radio. Ima mogucnost za baterije. Ide bez baterija. Boja crna - pogledati slike. kljucne reci za pretragu Kansai kansi kansaj cansai japan japanska tehnika japanski radio kasetofon japansko radio cassette casete recorder rekorder 50 watts wats vat vats p.m.p.o. pmpo xbs x b s wat vats fm modeli KS 939 k s am dc 6v adudio tehnika muzika muzicki stub kasetoffoni kasetofoni povoljna jeftino plastika plasticni radijo casetofon tehnike tehnika audio audijo zvuk zvucna muzika muzicka muzicko pesme za pesmu za pesme teleksopska antena antene crna crni

Izdavač: Radio i film RTB Bor Broj strana: 172 Pismo: ćirilica Povez: mek

RTV TEORIJA I PRAKSA broj 47, Radio-televizija Beograd 1987, str. 260. Očuvanost 4.

Timoti Garton Eš DOSJE lična istorija U odličnom stanju. Radio B92, 1998. 230 strana. s

Radio Novi Sad, korica min. pohabana po ivicama, odlično stanje tabaka, 237str.,meki povez,22cm, š d42

Kolekcija Odgovori, razgovor koji je Miloš Jevtić vodio sa Putnikovićem na radio Beogradu. Tvrd povez, 223 strane, izdanje Dečije novine 1994, ilustrovano. Vrlo dobro očuvana knjiga. Posveta na predlistu.

Mediji u vremenima sukoba Radio B92, 1998. 134 strane. Korice malo oštećene, kao na slici, unutra lepo očuvana. Predgovori : Frajmut Duve i Bernd-Piter Lange. Studija Evropskog instituta za medije (Diseldorf) uz podršku Evropskog fonda za kulturu (Amsterdam). Dušan Reljić(1956. Beograd), jedan od najboljih ex jugoslovenskih novinara, danas sef odeljenja za medije i demokratiju Evropskog instituta za medije, studirao je komunikologiju, politologiju i filozofiju u Londonu i Becu, gde je 1978. doktorirao. Autor je niza tekstova o medjunarodnoj politici, nacionalizmu, etnickim sukobima, i razvoju medija u Centralnoj i Istocnoj Evropi. Iz predgovora Frajmuta Duvea predstavnik OEBS-a za slobodu medija: Reljicevo istrazivanje medija kao ratnog oruzja u nekadasnjoj Jugoslaviji, Severnoj Irskoj i Makedoniji spada u najvaznija istrazivanja o ovom problemu. Posebno je impresivan Reljicev zakljucak: pokretaci nasilja nisu mediji i njihovi novinari- nego mocnici koji se njima sluze. Ali, da li i kako novinari dopustaju da budu pretvoreni u ratnike, zavisi, razume se, i od njih i njihove profesionalne etike. Jednako je znacajno pitanje da li novinari ucestvuju u konsenzusu u pravnoj i gradjanskoj drzavi koja uvek mora stajati iznad narodnjackih aspiracija-ili hoce da je uniste. Sredstva za to imaju, to pokazuje ovo istrazivanje. s

ENIGMA KOPINIČ 1 Vjenceslav Cenčić Izdavač: Rad - Beograd, 1983. Tvrd povez, zstitni omot ostecen pa je slikano bey omota, format: 15x20,5 cm, 347 strana, ilustrovano, latinica. Korice odlicne. Unutra bez tragova koriscenja! Tihi i poverljivi čovek Josip Kopinič, drugi Titov najbolji drug, je rodjen 18. februara 1911. godine u okolini Metlike, Slovenija. Studirao je ekonomiju i vojnu akademiju, ali se medju komunistima proslavio kao osnivač partijske ćelije u bokokotorskoj flotili, zbog čega je morao da emigrira u Beć. U Moskvi je tridesetih godina, dobio sovjetsko državljanstvo. Bio je stanar hotela “Luks”, kursista Čeke, apsolvent Crvenog univerziteta. U toj Rusiji, tajni agent Josip Kopinič je Josipu Brozu dva puta spasavao živu glavu. Prvi put kada je okrivljen za odavanje imena dobrovoljaca za Španiju i njihovo hapšenje na brodu u Budvi. Kominterna je tada 1936. planirala čak i da raspusti KPJ, ali je pobedila ideja Bjelova i Dimitrova, da je bolje da se KPJ prepusti vodjstvu jugoslovenskih komunista, a drugi put kada je Broz 1939. godine, zbog prevoda “Kratkog kursa historije SKP/b” okrivljen da je trockista. Proveo je Kopinič i dve godine u španskom gradjanskom ratu. Po zadatku Kominterne postao je vojni i politički obaveštajac u Zagrebu. Radio-stanicu je držao u specijalnom bunkeru ispod stepeništa. Prvi je 1941. godine video Hrvate kako mašu i sa ćvecem dočekuju naciste. Prvi je počeo da dobija tajne informacije direktno iz Hitlerove “Vucje jame”. Prvi je Moskvi slao depeše o nemačkim transportima za Rumuniju i ruski front. I prvi je osetio kako hrvatski komunisti šuruju sa ustašama i izbegavaju sukob sa Nemcima. Otkrio je Hebrangovu izdaju. Josip Kopinič – Vazduh, koji je držao obaveštajni centar Kominterne i KPJ usred Zagreba, tokom 1942. godine je uspeo da u ustaškoj policiji stvori agenturu. Glavna i tajna komunistička “krtica” bio mu je Tibor Vasko, lično referent u odeljenju za antikomunističku delatnost. Njemu je Vazduh izdao i posebnu ličnu kartu, kao i dokumenta na ime Teodor Maksimović, sekretar danskog konzulata u Zagrebu. O tome je svojevremeno svedočio Zvonko Morić, Kopiničeva desna ruka uoči II svetskog rata. Kopiničev centar slao je tokom rata Kominterni depeše, sve do njenog raspuštanja 1943. godine. Iz Zagreba je po moskovskim podacima stiglo čak 4.500 tajnih poruka od Vazduha. Neke od tih depeša Kopinič je posle rata, uz detaljan izveštaj o svom radu, poklonio Aleksandru Rankoviću za arhiv Ozne, ali je, kažu neki publicisti, Leka to odbio i dokumentaciju poslao Rusima, generalu Kiseljevu. Stela i Josip Kopinič stigli su u Beograd februara 1945. godine, gde je Vazduh dobio čin pukovnika JA, iako je već bio potpukovnik španske Republikanske armije. Da bi spasao svog saradnika Tibora Vaska od Hebrangove izdaje, Kopinič je zamolio Aleksandra Rankovića da ga dovede iz Zagreba i smesti na neko tajno mesto. To mesto je bio specijalni zatvor usred Beograda. Tu je ovaj agent i okončao svoj život. Sva dokumenta o aktivnostima Tibora Vaska, tajni agent Vazduh predao je kolegi Maksimilijanu Baceu. Po nalogu Moskve, a i želji samog Tita, nekoliko meseci kasnije, Josip Kopinič je upućen na novi obaveštajni zadatak. Postavljen je za trgovackog atašea u Istanbulu, što je bilo samo pokriće za njegov rad u diplomatskoj tajnoj službi. Zahvaljujući baš Vazduhu, i Moskva i Broz su sve znali o zbivanjima u Jugoslaviji i unutar KPJ. Tu na prostorima Turske, iskusni obaveštajac Josip Kopinič uspeo je u jesen 1947. godine, od starih španskih boraca iz Rusije, da dodje do podataka o Staljinovoj optužnici protiv Tita i Jugoslavije.