Rush Revere and the First Patriots: Time-Travel Adventures With Exceptional Americans raš limbo, vidi se da nije nova, ali je ok, bez cepanja i žvrljanja, unutra mastan, kvalitetan papir, vidi slike, 300 strana From America’s #1 radio talk show host and #1 New York Times bestselling author, the second book in a series for young readers with a history teacher who travels back in time to have adventures with exceptional Americans. Rush Revere rides again! Saddle up with Rush Limbaugh’s really good pal for a new time-travel adventure. “Whoa there, young historians! Before we go rush, rush, rushing off anywhere, I’d like a moment. I’m Liberty, Rush Revere’s loquacious equine companion—his trusty talking horse! Always at the ready to leap from the twenty-first century into America’s past, that’s me. When he says ‘Let’s go!’ I’m so there. I’m jazzed, I’m psyched, I’m—” “Ah, excuse me, Liberty?” “Yeah, Rush?” “Usually you say ‘oh no, not again!’ and ‘while we’re in colonial Boston, can I try the baked beans?’” “Okay, fine—you do the talking. I’ll just be over here, if you need me.…” Well, he’s sulking now, but I couldn’t be your tour guide across time without Liberty! His name says it all: the freedom we celebrate every July Fourth with fireworks and hot dogs (and maybe some of those baked beans). But how did America get free? How did thirteen newborn colonies tell the British king where he could stick his unfair taxes? Jump into the bustling streets of Boston in 1765, where talk of revolution is growing louder. I said LOUDER. You’ll have to SHOUT to be heard over the angry cries of “Down with the king!” and “Repeal the Stamp Act!” that fill the air. You’ll meet fierce supporters of liberty like Samuel Adams, Benjamin Franklin, and my idol, Paul Revere, as they fearlessly defy British rule. It’s an exciting, dangerous, turbulent, thrilling time to be an American…and exceptional young patriots like you won’t want to miss a minute. Let’s ride!

Beograd pre 200 godina - Dušan J. Popović Sazvežđa Beograd Po knjizi iz 1935 Geca Kon Stranica : 220,ilustracije Dušan J. Popović (Surduk, kod Stare Pazove, 28. mart 1894 — Belegiš, kod Stare Pazove, 28. april 1965) je bio prvi istorijski sociolog u Srbiji. Dušan se školovao u rodnom Surduku i Sremskim Karlovcima.[2] Kao gimnazijalac koristio je stipendiju iz Zadužbine Atanasije Bale.[3] Studirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i Beču. Dplomirao je i doktorirao u Zagrebu (1919), pa radio izvesno vreme kao predavač na Trgovačkoj akademiji u Novom Sadu. Zatim je dve godine bio na svojevrsnoj specijalizaciji iz sociologije u Parizu, Briselu i Londonu. Bio je profesor na Katedri istorijskih nauka, Filozofskog fakulteta u Beogradu[4] (asistent Istorijskog seminara 1921-1926, docent 1926, vanredni profesor 1930, redovni profesor 1935-1941). Uređivao je `Glasnik istorijskog društva u Novom Sadu` tokom njegovog izlaženja (1928-1940). Bavio se istorijom Srba u Habzburškoj monarhiji 17-19. veka, kao i prošlošću Beograda. Javlja se i kao urednik zbornika: `Vojvodina I i II`,[5] Novi Sad 1939-1940. godine. Njegova knjiga i brojni napisi i javna predavanja na temu Cincari, izazvali su otpor i negodovanja u delu naučne javnosti.[6] Smatrali su njegovi neistomišljenici da je preterivao i preuveličavao broj i ulogu bogatih Cincara na srpsko građanskog društvo. Sa Popovićem je započeo u novinama polemiku Dragiša Lapčević; Lapčević je čak autor brošure `Cincarstvo u Srbiji - Beogradu i srbijanskim gradovima`. Penzionisan je Popović kao profesor Univerziteta u Beogradu 1945. godine. Posvetio je Beogradu svoju poslednju knjigu `Beograd kroz vekove`, objavljenu 1964. godine. Između dva svetska rata na Katedri istorijskih nauka uveo predavanja iz istorijske sociologije, budući da je izabaran za docenta s tim «da na Filozofskom fakultetu predaje istoriju Srba na sociološkoj osnovi». Nastojao je da istorijsku građu izlaže prema sociološkim načelima. Objašnjavao političke sukobe u Kraljevini Jugoslaviji različitim kulturno-istorijskim korenima srpske i hrvatske elite... K.D.S.3.2.

U dobrom stanju Hadži Ruvim : pre celine, pre smisla. Knj. 1, Zapisi s komentarima : (1777-1790) / Borivoje Marinković Jezik srpski Godina 1989 Valјevo : `Milić Rakić` : Narodni muzej : SIZ društvenih delatnosti, 1989 (Valјevo : `Milić Rakić`) Fizički opis 401 str. ; 25 cm Zbirka Biblioteka Zajednička izdanja ; knj. 10 ISBN 86-7173-027-1 (Pl. sa omotom) Beleška o autoru na presavitku omota Str. 397-398: Završna beleška / B.[Borivije] M.[Marinković]. Predmetne odrednice Hadži Ruvim, 1754-1804 Srpski zapisi, ćirilski -- 18 v. Hadži-Ruvim (pravo ime Rafailo Nenadović ili Nenadović) (Babina Luka, 8./19. aprila 1752. – Beograd, 1804.), srpski slikar i bakrorezac. Rodom iz Babine Luke kod Valjeva, bio je arhimandrit manastira Bogovađe. Predpostavlja se da je svoje prvo obrazovanje stekao u manastiru Dokmir, a zatim u manastirima Fruške gore i u Sremskim Karlovcima. Rukopoložen je 1774. godine, a zamonašio se 1783. godine. 1795. godine postao je arhimandrit manastira Bogovađe. Učestvovao je u pripremi Prvog srpskog ustanka. Prilikom posjete mitropolitu Leontiju u Beogradu uhvatile su ga dahije. Strahovito mučen, pod sumnjom da je u ime oborknez-a Alekse Nenadovića pisao 1803. godine austrijskom zapovjedniku Mitezeru u Zemun i tražio pomoć za borbu protiv Turaka. Bačen je u tamnicu i mučen, a prema pisanju V. St. Karadžića ... sečeno mu je meso sa grudi i ispod pazuha... [1], pa ne odajući nikog i ne priznajući ništa, pogubljen je 1804. godine u Beogradu u vreme čuvene „seče knezova“. Hadži Ruvim razvio je značajnu slikarsku i rezbarsku delatnost i bio je jedan od poslednjih velikih srpskih duborezaca i grafičara iz XVIII veka. Njegova umetnička delatnost predstavlja spoj srpske tradicionalne i evropske kasnobarokne umetnosti, i zato se može reći da je on odigrao značajnu ulogu u razvoju likovne kulture u Srbiji krajem XVIII i početkom XIX veka. Radio je drvorez sa izgledom manastira Krušedola u Sremu i scenama iz života Hrista i Bogorodice, a ukrasio je i mnoge knjige svojim crtežima perom, između ostalih ktitora manastira Bogovađe na Kolubari knezova Pavla i Jovana Velimirovića. Njihove likove je rekonstruisao na osnovu fresaka iz 16. veka.

Zoran Lakić : ZAPISI O REVOLUCIJI , Obod Cetinje 1971, str. 308. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4-; ima autorovu posvetu. Zoran Lakić, akademik, rođen je 31. oktobra 1933. godine, u selu Donja Bijela kod Šavnika (od oca Miroja - učitelja i majke Milene, rođene Bošković, ćerke Zeka, perjanika kralja Nikole). Osnovnu školu završio je u Danilovgradu, a gimnaziju u Nikšiću 1952. godine. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu - grupa istorija, gdje je i doktorirao 1974. godine. Biografija Radio je u Arhivu Centralnog komiteta SKJ Crne Gore do njegovog pripajanja Istorijskom institutu Crne Gore 1959. godine. Jedno vrijeme je proveo na radu u tadašnjem Sekretarijatu za obrazovanje, nauku i kulturu Crne Gore, a potom je bio biran za redovnog profesora na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, gdje je predavao Istoriju Jugoslavije, do penzionisanja 31. XII 2000. godine. U dva mandatna perioda bio je šef Odsjeka za istoriju i geografiju. Predavao je na poslijediplomskim studijama Univerziteta u Prištini. Boravio je po pozivu u univerzitetskim centrima u inostranstvu (Toronto, Moskva, Pariz, Berlin, Atina, Prag, Sofija, Bukurešt, Jerusalim, Ankara) i svim univerzitetskim centrima prethodne Jugoslavije. Kao ekspert UNESKO za pitanja kulture vršio je višemjesečna istraživanja u skandinavskim zemljama 1976. godine. Bio je urednik Okruglog stola Istorijskog instituta Crne Gore, u periodu 1983-1991. godine. Uređivao je `Istorijske zapise` - najstariji naučni časopis u Crnoj Gori, u periodu od 1994. do 1998. godine. Bio je član redakcije prestižnih časopisa - Jugoslovenski istorijski časopis (JIČ), Nastava istorije - i brojnih zbornika radova. Od 1998. godine urednik je Glasnika Odjeljenja društvenih nauka CANU. Bio je član i predsjednik komisija za odbranu magistarskih i doktorskih radova. Bio je član Republičke konferencije SSRN Crne Gore, potpredsjednik Republičkog SIZ-a za nauku, član Žirija za Trinaestojulsku nagradu, predsjednik Društva istoričara Crne Gore i Savjeta Filozofskog fakulteta u Nikšiću, član Senata Univerziteta Crne Gore u dva mandata i predsjednik Jugoslovenske lige za mir, nezavisnost i ravnopravnost naroda. Sekretar je Odjeljenja društvenih nauka u drugom mandatu i član Predsjedništva CANU. Urednik je grupe za istoriju Enciklopedije Crne Gore. Napisao je preko 600 bibliografskih jedinica, među kojima je i 17 posebnih izdanja na koje je objavljeno preko 100 prikaza i osvrta. Prevođen je na svjetske jezike, kao i na makedonski i slovenački jezik.

Nova, nekorišćena Antropologija žene / priredile i predgovor napisale Žarana Papić i Lydia Sklevicky ; pogovor za drugo izdanje Zorica Ivanović ; preveo sa engleskog Branko Vučićević Vrsta građe zbornik Jezik srpski Godina 2003 Izdanje 2. izd. Beograd : Biblioteka XX vek : Krug : Centar za ženske studije, 2003 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 438 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Papić, Žarana Sklevicky, Lydia Vučićević, Branko, 1934-2016 = Vučićević, Branko, 1934-2016 Ivanović, Zorica Biblioteka XX vek ; 60 Tiraž 1.000 Antropologija žene - novi horizonti analize polnosti u društvu: str. 5-30 Antropologija žene i pitanje rodnih odnosa u izmenjenom diskursu antropologije: str. 381-435 Beleška o priređivačima: str. 4 Podaci o autorkama: str. 378-380 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 351-377. Predmetne odrednice Rodni odnosi -- Zbornici Polnost -- Društveni aspekt -- Zbornici Žene -- Društveni položaj -- Zbornici Feministička antropologija -- Zbornici Ža­ra­na Pa­pić (1950 – 2002) bila je do­cent na pred­me­tu So­cio-kul­tur­na an­tro­po­lo­gi­ja i jed­na od pre­da­va­či­ca na iz­bor­nom pred­me­tu Pol­nost i dru­štvo na Odel­jen­ju za so­ci­o­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du. Ba­vila se pro­ble­mi­ma an­tro­po­lo­ške i fe­mi­ni­stič­ke te­o­ri­je. Pre­davala je An­tro­po­lo­gi­ju ro­da u Cen­tru za žen­ske stu­di­je u Be­o­gra­du. Bila je predavač po pozivu na američkim i evropskim univerzitetima. Njeni radovi prevedeni su na nekoliko jezika. Obajvila je, izmedju ostalog, knjige So­ci­o­lo­gi­ja i fe­mi­ni­zam, IIC, Be­o­grad, 1989. i Pol­nost i kul­tu­ra. Telo i znanje u socijalnoj antropologiji, Biblioteka XX vek, 1997. Lydia Sklevicky (1952 – 1990) diplomirala je sociologiju i etnologiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Od 1976. do kraja 1988. godine radila je u Institutu za historiju radničkog pokreta Hrvatske (danas Institut za suvremenu povijest). Od pocetka 1989. godine do prerane smrti u saobraćajnoj nesreći januara 1990. radila je u Zavodu za istraživanje folklora u Zagrebu (danas Institut za etnologiju i folkloristiku). Bila je i članica uredničkog odbora međunarodnog časopisa Gender and History, kao i članica redakcije Časopisa za suvremenu povijest. Objavila je velikog broja radova u periodici i priredila, pored Antropologije žene, knjigu Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga, Zagreb, 1987. Ovo, drugo izdanje Antroplogije žene (prvo: 1983), sa pogovorom Zorice Ivanović, docentkinje na Odeljenju za etnologiju i antriopologiju Fuilozofskog fakulteta u Beogradu, posvećujemo uspomeni na urednice ove knjige Žaranu Papić i Lydiju Sklevicky. Objavljeno u saradnji sa Centrom za ženske studije – Beograd.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana, kao nova. Izdavač: Službeni glasnik - Beograd, 2012. god. Broširan povez, 20 cm. 96 str. „Da je moja majka Lili 1941. ostala u Beogradu završila bi, sa žutom zvijezdom na prsima i leđima, na zemunskom Sajmištu i nikad me ne bi rodila. Umjesto toga otišla je u Titovu vojsku i ostala živa. Kakvo mišljenje da imam o Titovoj vojsci (o partizanima), a kakvo o Sajmištu, Topovskim šupama i Banjici? Pokušavam da razumijem i nesvijest folksdojčera i osvetnički bijes Krajišnika (i drugih), koji su 1944. i 1945. radili to što su radili. Uzmimo pri tom u obzir mogućnost da su u njihova sela sa ognjem u rukama i bajonetom na puškama četiri ratne godine stizale ustaše i Švabe, palile i ubijale i zatirale sve na šta su nailazile. Zašto i oni (‘Krajišnici’ tj. partizani) ne bi imali pravo na podsvijest? Možda je i njima (bio) pao mrak na oči. Možemo li, međutim, danas izjednačavati onog koji je iz rasnih razloga ubio komšiju sa onim koji se svetio za ubistvo svog najdražeg, najbližeg, jedinog? Kako objasniti činjenicu da je mnogo više postradalih nevinih Nijemaca (ne samo ovdje, već posvuda) nego osuđenih nacističkih zločinaca? Jesu li možda ovi drugi uživali samilost saveznika ili ih oni prvi, nevini i nedužni zemljaci, nisu prokazivali? Zašto su krili zločince, a prethodno odavali žrtve i tako dalje i tome slično? Mnogo je pitanja na koja se nikad neće odgovoriti tako da svi budu zadovoljni i da se pravda pomiri sa nepravdom. Neki kažu da sve treba prepustiti vremenu, koje liječi rane prekrivajući događaje zaboravom. Brodski (Josif) opet veli kako se čovjek može vratiti tamo gdje su mu nešto oteli ili oduzeli, gdje je nešto izgubio, ali se ne može vratiti(smatra ruski nobelovac) tamo gdje su ga ponizili. Spominjem ovo ne samo zbog moje bake Ane nego i zbog svih drugih žrtava, ubijenih i poniženih. A kad smo već kod poniženja, citirao sam šta mama Lili piše u svojim sjećanjima o posljednjim danima svoje majke, moje bake Ane, pijanistkinje i vlasnice vile u elitnom kraju Beograda, u Kursulinoj 26, tik do Kalenić pijace.``

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Latinski citati sa lakoćom i preciznošću iskazuju filozofsku, poetsku i književnu misao. Oni su kratki, jezgroviti, koncizni, logični. Stalnim podsećanjem na njihovo postojanje pokušavamo da vratimo moralnost, čovečnost i dostojanstvo. U ovoj zbirci sadržani su najpoznatiji latinski citati velikih mislilaca, mudraca, vladara... Albin Vilhar (Postojna, Slovenija 27. februar 1902 — 24. jul 1975, Beograd) klasični filolog, prevodilac i leksikograf. Rođen je kao sedmo dete zanatlijske porodice u slovenačkoj Postojni. Pohađao gimnaziju u Šentvidu, koju su vodili katolički sveštenici. Započeo studirati teologiju u Ljubljani, ali je napušta posle godinu dana, te nastavlja studirati klasičnu filologiju u Ljubljani i Beču. Doktorat stiče na Ljubljanskom univerzitetu 1924. (Questiones Parthenianae, Izabrana pitanja o Parteniju). Kada je Istra pripojena Italiji, s drugovima beži u Jugoslaviju. Radi kao gimnazijski profesor u Novom Mestu u Sloveniji, premeštaju ga potom u Zaječar, gde predaje osam godina, onda radi u Niškiću, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i Zemunu do Drugog svetskog rata. Do odlaska u penziju, radio je u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu i tamošnjoj Klasičnoj gimnaziji, od njenog osnivanja. Nekoliko godina bio je lektor za latinski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radeći u Zaječaru, upoznao je profesora istorije Vukosavu Rašić i oženio se njome. Dobili su sina Vladimira, neuropsihijatra. Poznavao je klasične i moderne jezike (nemački, talijanski i engleski), uz maternji slovenački, i mnogo prevodio s njih. Sastavio je nekoliko rečnika (srpsko–talijanski, talijansko–srpski; nemačko–srpski, srpsko–nemački), gimnazijske udžbenike za latinski i engleski i latinsku čitanku. Prikupio je Latinske citate, koji su imali više od deset izdanja. Preveo je Apuleja (Zlatni magarac), Marka Aurelija (Samom sebi), Platona (Menon, Gorgija, Država, Zakoni), Plutarha (Dion i Brut), Seneku (Pisma prijatelju), Prokopija iz Cezareje (Tajna istorija), Plinija Mlađeg (Pisma) i više latinskih tekstova u zborniku Poetika humanizma i renesanse I–II. Nagradu za najbolji prevod dobio je 1973. za Diogena Laertija (Život i mišljenja istaktunih filozofa). S modernih jezika dao je prevode Žlebnika (Istorija školstva), Frojda, Ozguda, Aksela Muntea, Sabine Osvalt, Džozefa Konrada, H. G. Velsa i drugih. Priredio je Legende o junacima starog Rima (Beograd 1967) i objavio više originalnih naučnih studija na srpskom, nemačkom i slovenačkom. Pisao je samo ćirilicom. Autorska dela Doktorska disertacija: Izbrana vprašanja ο Parteniju, 1924. Đurđevdan i rimske parilije. 1926. Zaječar, godišnji izveštaj gimnazije. Orfej i orfizem. Studija ο grčkoj religiji, 1931. Ljubljana zur Bellerophonsage: Philologische Wochenschrift, 1927. Zu Vergils Handschriften, Philologische Wochenschrift, 1928. Latinski citati, 11 izdanja. Matica srpska i „Dereta“, 2002. Čitanka za V razred gimnazije (Latinska), 1929. Udžbenik latinskog jezika za I razred gimnazije, 1966. Udžbenik latinskog jezika za II razred gimnazije, 1966. Oba ova udžbenika štampana su i na albanskom jeziku. Legende ο junacima starog Rima, 1967. Narodna knjiga i „Dereta“, 2002. Udžbenik engleskog jezika (u zajednici sa puk. P. Ećimovićem) za vojne akademije, 1945. Srpskohrvatsko-slovenački rečnik, Ljubljana, 1927. Slovenačko-srpskohrvatski rečnik, Ljubljana, 1927. Nemačko-srpski rečnik, Beograd, 1941. Srpsko-nemački rečnik, Beograd, 1941. Italijansko-srpskohrvatski rečnik, Beograd, 1957. Srpskohrvatsko-italijanski rečnik, Beograd, 1963. Prevodilački rad Prevodio je sa slovenačkog, nemačkog, engleskog, latinskog, starogrčkog, italijanskog i francuskog jezika. Žlebnik: Opšta istorija školstva i pedagoških ideja, 1960. Naučna knjiga, Beograda. Žlebnik: Za plemenitije međuljudske odnose, Narodna knjiga Beograd. A. Vedam: Priručnik „B“ za radio-amatere, 1953. Tehnička knjiga, Beograd. Aksel Munte: Knjiga ο San Mikelu, 1969. Beograd. H. Dž. Vels: Rat planeta, 1951. Tehnička knjiga, Beograd. Džozef Konrad: Freja sa sedam ostrva, 1960. Džepna knjiga. Čarls Ozgud: Metod i teorija u eksperimentalnoj psihologiji, 1964. Savremena škola. Sigmund Frojd: Tumačenje snova I-II, 1969., Matica srpska. U knjizi „Poetika humanizma i renesanse“ u zajednici sa drugim prevodiocima je preveo tekstove sa latinskog i italijanskog jezika, 1963. Platon: Država, 1957. 1966.2002. Kultura, BIGZ. Platon: Gorgija ili ο solistima, Kultura, Beograd. Platon: Menon ili ο vrlini, Kultura, Beograd. Platon: Zakoni, Kultura, Beograd. Seneka: Pisma prijatelju, 1976. Matica srpska, „Dereta“, 2003. Apulej: Zlatni magarac, 1954. Novo pokoljenje, „Dereta“, 1993. Plutarh: Dion i Brut, 1964. Rad, Beograd i „Dereta“, 2002. Marko Aurelije: Samom sebi, Novi Sad, Matica srpska, Milprom 1999. Plato, 1999. Plinije Mlađi: Epistule, 1981. Srpska književna zadruga. Šmit: Rečnik mitologije, „Vuk Karadžić“, Beograd, 1974. Prokopije iz Cezareje: Tajna istorija, Matica srpska 1986. V. Buhvald, A. Holoveg, O. Princ: Grčki i latinski pisci antike i srednjeg veka, „Vuk Karadžić“, 1974. Evangelije po Luki, Beograd, 1937. Diogen Laertije: Životi i mišljenja istaknutih filozofa, BIGZ 1973. „Dereta“2003. Priredio i preveo U izdanju „Dečja radost“ 1952. i „Dereta“ 2002/2003. Danijel Defo: Robinzon Kruso Istočnjačke priče (Izbor) Andersen (Bajke izbor) Prema Servantesu: Don Kihot Grimove bajke (izbor) Džonatan Svift: Guliverova putovanja Pored navedenih radova imao je više priloga u Profesorskom glasniku i „Domu i školi“, bio je urednik i redaktor za nemački, engleski i francuski jezik lista „Perfekat“ namenjenog učenju i usavršavanju jezika. Skoro sve njegove knjige doživele su više izdanja, neke i po desetak. Za svoj prevodilački rad a posebno za prevod dela: „Životi i mišljenja istaknutih filozofa“ od Diogena Laertija 7. decembra 1973. godine dodeljena mu je prevodilačka nagrada Miloš N. Đurić.

Zenon Kosidovski Kad je sunce bilo Bog Tvrdi povez sa zaštitnim omotom `Зенон Косидовски (пољ. Zenon Kosidowski; Иновроцлав, 22. јун 1898 — Варшава, 14. септембар 1978) је био пољски писац, есејиста и песник. Дела су му превођена на бугарски, кинески, чешки, литвански, летонски, молдавски, руски, румунски, српски, хрватски, словачки, украјински, мађарски језик. Зенон Косидовски је рођен у Иновроцлаву, син Антонија и Валентине (рођене Фидлер). Као младић служио је у немачкој војсци, коју је напустио да би могао да учествује у Великопољском устанку. Од године 1919 - 1922 студирао је хуманистичке науке и полонистику на универзитету Адам Мицкијевич у Познању и на Јагелонском универзитету у Кракову, где је дипломирао немачке и пољске студије. Након студија неколико година предавао је пољски језик у средњим школама. Уређивао је (1919—1920) експресионистички магазин (Zdrój) Извор 1919. где је дебитовао као песник књигом песама Луди ловац („Szalony łowca”). Настанио се у Познању. Затим је радио као пољски филолог у једној средњој школи у Лођу. Од 1928. до 1939. био је главни уредник и директор Пољског радија у Познању, а од 1934 . - председник Синдиката пољских писаца у Познању и један од главних покретача трибине Књижевни четвртак. Тамо је остао све док није отишао у Варшаву 1937. године. У годинама 1939 - 1951 боравио је у САД-у, где је, између осталог предавао историју пољске културе на Универзитету у Лос Анђелесу од (1945-1949). У тој земљи уређивао је „Tygodnik Polski” (1942-43), а од 1950. - у пољској амбасади у Вашингтону, уређивао је часопис „Poland of Today”. По повратку у земљу године 1951. почиње најплоднији период његовог књижевног рада. Писање научно-популарних дела донело му је многобројне читаоце у Пољској и другим земљама. Написао је следећа научно-популарна дела о историјама старих цивилизација: Кад је сунце било бог, („Gdy słońce było bogiem”), (1956) Краљевство златних суза, („Królestwo złotych łez”), (1960) Библијске легенде, („Opowieści biblijne”), (1963) Лисипови коњи, („Rumaki Lizypa”), (1965) Приче јеванђелиста, („Opowieści ewangelistów”), (посмртно 1979) У својим књигама описао је живот у Старом Египту, Јудеји, Месопотамији и у многим другим ишчезлим цивилизацијама. У своје две књиге, „Библијске приче” и „Приче еванђелиста”, он је представио библијске догађаје у критичном и скептичном светлу (међутим, није доводио у питање историчност многих библијских ликова, укључујући Исуса из Назарета). Сахрањен на војном гробљу Повазки у Варшави (kw. B35-7-9).

PETAR KAČAVENDA NEMCI U JUGOSLAVIJI 1918-1945. Izdavač - Institut za savremenu istoriju, Beograd Godina - 1991 172 strana 24 cm Edicija - Studije i monografije ISBN - 86-7403-037-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor UVOD Položaj Nemaca u Jugoslaviji od 1918. do 1941. Razvitak nacističkog pokreta među Nemcima u Jugoslaviji Aktivnost folksdojčera u aprilskom ratu NEMCI BANATA NA VLASTI Zločini nad Jevrejima i pljačka njihove imovine Pljačka imovine Jevreja Položaj ostalih naroda za vreme okupacije Oružane formacije folksdojčera i borba protiv narodnooslobodilačkog pokreta Nemci u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj Vojne jedinice folksdojčera Nemci Bačke i Treći rajh Materijalni doprinos nemačke nacionalne grupe vođenju rata Evakuacija Nemaca iz Jugoslavije Zaključak Dokumenti Rezime Registar ličnih imena Skraćenice `Petar Kačavenda, naučni savetnik i direktor Instituta za savremenu istoriju u Beogradu (r. 9. avgusta 1932, Kupnik, Vojvodina, Srbija). Srbin. Diplomirao na Grupi za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao radom`Razvoj i aktivnost narodne vlasti na velikoj slobodnoj teritoriji Jugoslavije u drugoj polovini 1942. godine` (1966) i odbranio doktorsku disertaciju `SKOJ I omladina u narodnooslobodilačkoj vojsci i partizanskim odredima Jugoslavije 1941-1945. godine` (1972); objavljena 1975. Radio u Institutu za radnički pokret, a od 1969. godine je u Institutu za savremenu istoriju, u svim naučnim zvanjima. Objavio preko 50 radova u domaćim i stranim časopisima i 6 knjiga od kojih su najznačajnije: `SKOJ i omladina u ratu i revoluciji` (1978), `SKOJ 1941-1948 (1979), `Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije 1942-1945` (1985), `Nemci u Jugoslaviji 1918-1945` (1991). Član je Društva istoričara Srbije. Dobitnik Plakete grada Beograda (1984) i nosilac Ordena rada sa srebrnim vencem (1974). Govori ruski i služi se nemačkim i engleskim jezikom... `U izradi ovog teksta autor se potrudio da na osnovu izvorne grade i odgovarajuće literature dâ čitaocu do sada najkompletniju informaciju o nemačkoj nacionalnoj manjini u Jugoslaviji u periodu 1918-1945. godine`. (Nikola Živković) `Želim da istaknem da ovaj rukopis može da posluži kao obrazac i primer kako se na relativno malom prostoru može na sažet način reći mnogo...` (Đorđe Knežević)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Branimir Altgayr Andrija Artuković Jakob Awender Dušan Biber Dragiša Cvetkovićjakob Eliker Nikola Gaćeša Karl Heger Hajndrih Himler Adolf Hitler Božidar Ivković Josip Gottfried Kutchera Jakob Lichtenberger Josip Mirnić Ante Pavelić Janko Sepp Spreitzer Sepp Šandor Veg Johann Wuscht Nikola Živković

Dr Sava Stanojević: narodni lekar, humanist i patriota / Aleksandar D.  Milićević Trstenik 1998. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 104 strane. Knjiga je odlično očuvana. J14 Dr Sava Stanojević,  jedan od najhrabrijih lekara Srbije  je još kao 17-godišnjak, gimnazijalac, radio pri francuskoj vojno-lekarskoj misiji, prošao je golgotu povlačenja u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu, u Trsteniku spasao više od 300 svojih pacijenata romske nacionalnosti. Medicinu je završio na Sorboni 1935. godine, gde je odbranio doktorsku tezu `Prilog proučavanja malarije u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca`. Lečio je u Sarajevu, Drvaru, Dragačevu, Guči, Užicu, Smederevu i sve od 1931. do 1966. godine neumorno, u Trsteniku. Danas, Dom zdravlja u ovom gradu nosi njegovo ime, nimalo slučajno. Sadržaj: — Uvod  — Porodica dr Save Stanojevića   — Mladog gimnazijalca Savu određuju za zvaničnog dobrovoljnog tumača pri francuskoj vojno - lekarskoj misiji  — Zarobljavanje sanitetskog broda `Kenig Albert` od strane austro-ugarske ratne mornarice  — Putovanje brodom do više sredozemnih luka i najzad iskrcavanje u Marseju  — Pohađanje gimnazije u Nici, tugovanje za majkom i pismo španskom kralju Alfonsu XIII — Završetak medicinskih studija na Sorboni 1925. godine, povratak i službovanje u otadžbini, a od 1931. godine. stalno u Trsteniku  — Dr Sava, u Trsteniku, veran sledbenik Hipokratove zakletve: `Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika`   — Predvečerje Drugog svetskog rata. Strah u narodu. Okupacija  — `Kume, doktore Savo, spasavaj, nas će Nemci pobiti!` — `Doktor Sava naša slava!` sećanje i zahvalnost Roma na 1942. godinu i film „Zahvalnost.“  — Pružanje lekarske pomoći povređenim, i bolesnim pripadnicima raznih vojnih formacija za vreme rata  — Neki primeri uspešno ostavljenih dijagnoza bolesti i hitne intervencije u ambulantnim uslovima i svakom mestu događaja  — Upućivanje u Drvar i danonoćni rad. Krajnja  psihofizička iscrpljenost. Šećerna bolest — Lekar na gradilištu buduće fabrike `Prva petoletka“. Upravnik zdravstvene stanice medicine rada „Prva petoletka”. Saradnik Crvenog krsta  — Imenovanje dr Save za načelnika službe opšte medicine doma zdravlja  — Kolo vodi doktor Sava, na lekarskoj slavi Sveti mučenici Kozma i Damjan  — Doktor Sava ne želi da ide u penziju. Radi i dalje, mada ima zdravstvene probleme  — Dr Sava samoinicijativno učestvuje u intervenciji prilikom jednog saobraćajnog udesa na pruzi  — Doktor Sava, socijalni radnik  — Dr Sava u običnom, svakodnevnom životu i van lekarske ordinacije  — Kako su se društvo i narod zahvalili svom lekaru za njegovog života  — Poslednji dani njegovog života i oproštaj od dr Save Stanojevića  — Zaključak  — Fotografije i prilozi  — Beleška o autoru

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! M. Đ. Milićević Karađorđe u govoru i u tvoru (1904) je zanimljiva zbirka svedočanstava prikupljenih prema kazivanju Voždovih savremenika, ali i ranijih zapisa njegovih ustanika i bliskih mu ljudi. Sve ove priče poređane su prema hronološkom principu i prate Karađorđev život od podizanja ustanka do njegove smrti, dajući nam celovitu biografiju srpskog vožda. Knjiga je obogaćena i izvodima iz Njegoševog Gorskog vijenca i Sarajlijine Srbijanke, te Puškinovom pesmom Karađorđevoj kćeri. Milan Đ. Milićević (Ripanj, 4. jun 1831 — Beograd, 4/17. novembar 1908) bio je srpski književnik, publicista, etnograf i akademik.[1] Bio je redovni član Srpskog učenog društva, član Akademije nauka u Petrogradu, Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu, član Srpske kraljevske akademije u Beogradu, predsednik Srpskog arheološkog društva i jedan od osnivača Srpske književne zadruge. Biografija Milan Milićević Milan Đ. Milićević sa suprugom na kalemegdanskoj klupi Portret Milićevića iz 1866, rad Stevana Todorovića Milan je rođen u Ripnju kod Beograda, od roditelja Jovana i Mitre 1831. godine. Milićevići potiču iz Starog Vlaha, odakle su se doselili `pre tri veka`. Pohađao je osnovnu školu u rodnom selu, a školovanje nastavio u Beogradu.[2] Posle gimnazije završio je Bogosloviju u Beogradu i zatim radio kao državni činovnik u raznim zvanjima: kao učitelj osnovne škole u Lešnici, pa u Topoli, sudski praktikant u Valjevu, a zatim je bio premešten u Beograd gde je službovao do kraja života i kao pisar. Mnogo je putovao po Srbiji, staroj i novooslobođenim krajevima, uz srpsko-bugarsku granicu, po Crnoj Gori i Rusiji. Bio je sekretar srpskog Ministarstva prosvete 1861-1874. godine[3], kada vrši svoja opsežna ispitivanja u narodu. Proputovao je gotovo celu Srbiju i kao školski nadzornik, i skupio građu za svoja dela. Objavio je preko 100 književnih naslova, različite tematike.[4] Glavno mu je delo `Kneževina Srbija` iz 1876. godine. Javlja se 1867. godine i kao sekretar Srpskog učenog društva u Beogradu. Bio je i jedan od članova osnivača i član prve Uprave Srpskog arheološkog društva 1883. godine.[5] Bio je i osnivač i član Odbora Društva Svetog Save 1886. godine.[6] Kraće vreme uređivao je službene Srpske novine, bio je bibliotekar Narodne biblioteke[7] i državni savetnik. Uređivao je časopis „Škola“. Bio je jedan od sekretara Skupštine 1864. i Skupštine 1867. u Beogradu. Dodeljen mu je Orden Takovskog krsta i Orden Svetog Save.[8] Po njemu je nazvana osnovna škola u Beogradu.

PAOR SA BAJONETOM: Goran Babić Naslov Paor sa bajonetom : zločin i kazna vojvođanskih folksdojčera / Goran Babić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2012 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni Glasnik, 2012 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 96 str. : ilustr. ; 20 cm Zbirka Biblioteka ǂPosebna izdanja ISBN 978-86-519-1257-6 (broš.) Napomene Tiraž 10.000. Predmetne odrednice Folksdojčeri -- Vojvodina -- 1941-1945 „Da je moja majka Lili 1941. ostala u Beogradu završila bi, sa žutom zvijezdom na prsima i leđima, na zemunskom Sajmištu i nikad me ne bi rodila. Umjesto toga otišla je u Titovu vojsku i ostala živa. Kakvo mišljenje da imam o Titovoj vojsci (o partizanima), a kakvo o Sajmištu, Topovskim šupama i Banjici? Pokušavam da razumijem i nesvijest folksdojčera i osvetnički bijes Krajišnika (i drugih), koji su 1944. i 1945. radili to što su radili. Uzmimo pri tom u obzir mogućnost da su u njihova sela sa ognjem u rukama i bajonetom na puškama četiri ratne godine stizale ustaše i Švabe, palile i ubijale i zatirale sve na šta su nailazile. Zašto i oni (‘Krajišnici’ tj. partizani) ne bi imali pravo na podsvijest? Možda je i njima (bio) pao mrak na oči. Možemo li, međutim, danas izjednačavati onog koji je iz rasnih razloga ubio komšiju sa onim koji se svetio za ubistvo svog najdražeg, najbližeg, jedinog? Kako objasniti činjenicu da je mnogo više postradalih nevinih Nijemaca (ne samo ovdje, već posvuda) nego osuđenih nacističkih zločinaca? Jesu li možda ovi drugi uživali samilost saveznika ili ih oni prvi, nevini i nedužni zemljaci, nisu prokazivali? Zašto su krili zločince, a prethodno odavali žrtve i tako dalje i tome slično? Mnogo je pitanja na koja se nikad neće odgovoriti tako da svi budu zadovoljni i da se pravda pomiri sa nepravdom. Neki kažu da sve treba prepustiti vremenu, koje liječi rane prekrivajući događaje zaboravom. Brodski (Josif) opet veli kako se čovjek može vratiti tamo gdje su mu nešto oteli ili oduzeli, gdje je nešto izgubio, ali se ne može vratiti(smatra ruski nobelovac) tamo gdje su ga ponizili. Spominjem ovo ne samo zbog moje bake Ane nego i zbog svih drugih žrtava, ubijenih i poniženih. A kad smo već kod poniženja, citirao sam šta mama Lili piše u svojim sjećanjima o posljednjim danima svoje majke, moje bake Ane, pijanistkinje i vlasnice vile u elitnom kraju Beograda, u Kursulinoj 26, tik do Kalenić pijace.`` Odlično očuvana knjiga.

Novo! Autor: Gordana Petković, Izdavač: Muzej grada Novog Sada - Novi Sad, 2010. god. Broširan povez, 22X22 cm. 158 str. Kunstdruk, ilustrovano Stevan Ćirić 1886-1955, Ministar prosvete i predsednik Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije Muzej grada Novog Sada je u hramu vere i kulture, Patrijaršijskom dvoru u Sremskim Karlovcima 14. juna, po drugi put priredio izložbu o delu i liku Stevana Ćirića, ministra prosvete i Predsednika Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije. Pre osam meseci, 74. godine postojanja Doma Narodne skupštine proslavljeno je u Beogradu, u zgradi na Trgu Nikole Pašića, otvaranjem iste ove postavka posvećene čoveku najzaslužnijem za njenu izgradnju. - Bilo mi je čudno da o jednom političaru takvog formata, državniku i humanisti, Karlovčanu, koji je živeo u ne tako davnoj prošlosti, postoji tako malo podataka. Tragom njegovog dela došla sam do vrlo zanimljivih i brojnih podataka, i nisam mogla da pretpostavim da je bio toliko svestran, pošten, predan i neverovatan u svakom smislu. Čitajući o Stevanu Ćiriću otkrila sam da čitava njegova porodica, a pre svih, njegov brat vladika bački Irinej i njihov otac Isidor Ćirić, patrijaršijski sekretar u Sr. Karlovcima, zaslužuju da budu u literaturi i istoriji naroda kojem su služili - rekla je Gordana Petković, viši kustos muzeja grada Novog Sada i autor ovih izložbi, . I mada se ovom izložbom pokušala ispičati priča, pre svega o političkom životu ovog velikana, autorka nije mogla zaobići i njegov privatan portret niti njegova druga angažovanja. Ovako bogata, sadržajna, znalački predstavljena biografija Stevana Ćirića nikoga nije ostavila ravnodušnim, niti one koji su o njemu znali malo, niti one koji nisu znali dovoljno. Stevan Ćirić je rođen u Sremskim Karlovcima 18. po starom ili 30. maja po novom kalendaru 1886. godine, od oca Isidora i majke Eveline, rođene Krečarević. Njegova porodica, sredina u kojoj je rastao, dobro materijalno stanje, odredili su životni put mladom Ćiriću. Posle školovanja u Novom Sadu, Debrecinu, Budimpešti i Beču vratio se u Karlovce i radio kao gimnazijski profesor tokom osam godina. Profesorsku karijeru zamenjuje političkom, prvo kao gradski načelnik Karlovaca, banski većnik Dunavske banovine i član Banovskog školskog odbora. Godine 1931. kandidovao se na parlamentarnim izborima i ušeo u Narodnu skupštinu Kraljevine Jugoslavije, kao poslanik za Staropazovački srez. Tri godine kasnije postavljen je za ministra prosvete u vladi Bogoljuba Jevtića, a 1939. istu funkciju obavljao je u vladi Dragiše Cvetkovića. Prvi mandat kao ministar prekinuo je 1935. godine, pošto je izabran za predsednika Narodne skupštine. Na to mesto je biran četiri puta jer se izbor skupštinskog Predsedništva vršio u oktobru, svake godine. TOP Srbija 16 jun 2011.

Osetite filmsko iskustvo gde god da se nalazite uz Uvećavajući ekran za mobilni telefon. - Transformiše ekran vašeg telefona u veći, jasniji prikaz bez potrebe za naprezanjem očiju. - Jednostavno postavite svoj telefon u ovaj ekran i uživajte u poboljšanoj rezoluciji i udobnosti gledanja. - Idealno za gledanje filmova, videa, ili igranje igrica, ovaj uvećavajući ekran pruža ugodno iskustvo bez obzira na situaciju. - Prenosivi dizajn omogućava vam da ga koristite bilo gde i bilo kada. Nastojimo da budemo što precizniji u opisu proizvoda, prikazu slika i cena, ali ne možemo da garantujemo da su sve informacije kompletne i bez grešaka. Ovaj praktični dodatak omogućava vam da se potpuno uronite u svet svog telefona, bez obzira na to gde se nalazite ili šta radite. Pruža vam ne samo veći ekran, već i veću jasnoću slike, što čini vaše iskustvo gledanja još boljim. Zaboravite na naprezanje očiju ili napor da vidite sitne detalje - sa ovim ekranom, svaki piksel je jasan i oštar. Uz to, njegova prenosivost znači da možete da ga koristite bilo gde - kod kuće, na putovanju, čak i u parku dok se opuštate na suncu. Bez napora uživajte u sadržaju na svom telefonu uz Uvećavajući ekran.

MAPIRANJE STARE SRBIJE: Srđan Atanasovski **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Mapiranje Stare Srbije : stopama putopisaca, tragom narodne pesme / Srđan Atanasovski Vrsta građe naučna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2017 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Muzikološki institut SANU, 2017 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 218 str. : note ; 17 cm Zbirka Biblioteka XX vek ; 233 ISBN 978-86-7562-137-9 (XX vek; broš.) Napomene Tiraž 750 Beleška o autoru na poleđini nasl. lista Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 193-212 Registar. Predmetne odrednice Nacionalizam -- Srbi -- 19v Makedonija -- Srbi -- Kulturna istorija -- 19v Srđan Atanasovski (1983) je naučni saradnik Muzikološkog instituta SANU. Od 2016. radi kao predavač na programu SIT Western Balkans: Peace and Conflict Studies. Radio je na dva međunarodna projekta, Figuring Out the Enemy (IFDT, Beograd) i City Sonic Ecology – Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana and Belgrade (Univerzitet u Bernu). Nosilac je stipendija Austrijske agencije za međunarodnu saradnju u obrazovanju i nauci za doktorska i postdoktorska istraživanja. Knjiga Mapiranje Stare Srbije nastala je na osnovu doktorske disertacije „Muzičke prakse i proizvođenje nacionalne teritorije“ (mentor Tatjana Marković) koju je Atanasovski odbranio na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta u Beogradu 2015. godine. Ideja o Staroj Srbiji i Maćedoniji je temeljna za oblikovanje srpskog nacionalizma na kraju dugog XIX stoleća, s obzirom na to da podrazumeva generisanje nacionalnog sentimenta i artikulisanje potrebe za teritorijalnom ekspanzijom srpske države. Ova ideja je temeljno odredila i karakter srpskog nacionalizma u doba imperijalizma, koji se formulisao kao iredentistički i militantan, što je konačno rezultiralo Balkanskim ratovima. Gotovo sva druga društvenampitanja koja su isticana u Kraljevini Srbiji, kao i šira kulturalna pitanja na nivou nacije, podređivana su ovoj ideji. Pomenuti proces je značajan i za samo polje muzike i savremenu srpsku muzikologiju, jer su neka od muzičkih dela koja su bila deo diskursa o Staroj Srbiji i Maćedoniji, poput XV rukoveti Stevana Mokranjca, ugrađena u sam temelj srpskog muzičkog kanona i ona se već više od stotinu godina prihvataju kao vrhunski dometi srpske muzike ovog perioda. (Iz Uvoda). Sadržaj Uvod I STARA SRBIJA I MAĆEDONIJA KROZ PUTOPISE I NARODNE PESME Devet teza o nacionalizmu Nacionalizam i teritorija Nacionalizam i srednji vek Teritorijalnost srpskog nacionalizma i ideja Stare Srbije Putopisi iz Stare Srbije Primat prostora Jezik i folklor kao instrumenti mapiranja nacionalne kulture II NARODNA PESMA KAO PUTOPIS Nacionalizam i “narodna pesma” Prvi melografi na tlu Stare Srbije: Franjo Kuhač i Milojko Veselinović III MOKRANJČEVE RUKOVETI IZ STARE SRBIJE I MAĆEDONIJE Pesme iz Stare Srbije u javnoj sferi Mokranjčeva putovanja u Staru Srbiju i recepcija rukoveti Od zapisa do rukoveti: proizvođenje srpske narodne pesme Toposi putopisa u Mokranjčevim rukovetima IV PESME IZ STARE SRBIJE I MAĆEDONIJE U ZBIRKAMA PESAMA Pesme iz Stare Srbije u “salonskim” albumima Srpske narodne melodije Vladimira Ðorđevića Isidor Bajić i Stara Srbija

Opis proizvoda • KVALITET: Visokokvalitetna Teracell maska za Samsung J530F - Galaxy J5 2017 pruža izvanrednu zaštitu i dugotrajnost. • DIZAJN: Elegantan i moderan izgled maske upotpunjuje tvoj svakodnevni stajling bez narušavanja originalnog izgleda telefona. • MATERIJAL: Izrađena od laganih materijala, ova maska je izuzetno prijatna na dodir, obezbeđujući udobno korišćenjetvoguređaja. • PRECIZNOST: Precizna izrada maske omogućava savršeno pristajanje uz tvoj Samsung J530F - Galaxy J5 2017, čineći je glatkom sa svih strana. • FUNKCIONALNOST: Maska je dizajnirana tako da ne ometa pristup svim portovima i funkcijama telefona, omogućavajući lako korišćenje. Tražiš pouzdanu zaštitu za svoj Samsung J530F - Galaxy J5 2017? Teracell maska je pravi izbor za tebe. Izrađena od visokokvalitetnih materijala, ova maska štiti tvoj telefon od svakodnevnih izazova, a pritom zadržava njegovu eleganciju i stil. Lagana i prijatna na dodir, nećeš ni primetiti da je tvoj telefon obučen u novi sloj zaštite. Precizna izrada osigurava da maska savršeno pristaje tvom uređaju, a tvoj telefon ostaje tanak i lagan. Zahvaljujući svom diskretnom dizajnu, ova maska se lako uklapa u tvoj svakodnevni stajling. Ne samo da štiti tvoj telefon, već i doprinosi tvom ličnom izrazu. Ne dozvoli da tvoj Samsung J530F - Galaxy J5 2017 bude izložen rizicima. Opremi ga Teracell maskom i budi bez brige dok istražuješ, radiš ili se zabavljaš. Klikni i pronađi svoju idealnu masku već danas! Vidi još informacija

Opis proizvoda • ZAŠTITA: Pruža kompletnu zaštitu za tvoj iPhone 7, iPhone 8 ili iPhone SE 2020 • MATERIJAL: Izrađena od ultra tankog i fleksibilnog materijala koji je prijatan na dodir • PRAKTIČNOST: Lako se postavlja na telefon i ne ometa pristup funkcijama uređaja • DIZAJN: Savršeno pristaje uz oblik tvog telefona, zadržavajući njegov originalan izgled • IZDRŽLJIVOST: Otporna na ogrebotine i svakodnevna oštećenja, produžavajući vek tvog uređaja Tražiš pouzdanu zaštitu za svoj iPhone 7, 8 ili SE 2020? Maska Teracell Skin je dizajnirana da pruži tvom uređaju kompletnu zaštitu bez kompromisa na stilu i funkcionalnosti. Ultra tanka i fleksibilna, maskica se savršeno uklapa sa tvojim telefonom, čuvajući ga od neželjenih ogrebotina i udaraca. Zahvaljujući kvalitetnom materijalu, maska je izuzetno prijatna na dodir i neće dodati nepotrebnu težinu tvom uređaju. Njena praktičnost dolazi do izražaja kada je potrebno brzo postaviti ili skinuti masku, a pritom ne ometa pristup svim bitnim funkcijama i dugmićima na telefonu. Elegantan dizajn u crnoj boji čini da tvoj iPhone izgleda sofisticirano, a istovremeno je zaštićen od svakodnevnog habanja. Maska Teracell Skin je stvorena da izdrži, štiteći tvoj telefon i održavajući njegovu vrednost. Ne dozvoli da tvoj iPhone trpi zbog svakodnevnog korišćenja. Opremi ga maskom Teracell Skin i budi bez brige dok istražuješ, radiš ili se zabavljaš.

ccc Izabrani radovi - Risto Radulović Hrestomatija radova Riste Radulovića I - Programski problemski tekstovi II - Društvo i društveni staleži III - Nacionalizam, jugoslovenstvo i socijalizam IV - Nacije i nacionalni odnosi u Bosni i Hercegovini V - Politički život u Bosni i Hercegovini VI - Sabor Bosne i Hercegovine VII - Austro-ugarska i njen režim u BiH VIII - Lultura i književnost, Registar, Ćirilica. Povez: tvrd Broj str: 270 sa ilustracijama Format: 24 cm Godina: 1988. Izdavač: VESELIN MASLEŠA iz Sarajeva Risto Radulović `Rinda` (srpska ćirilica: Risto Radulović; 21. septembar 1880. - 15. mart 1915. [1]) [2] [3] bio je novinar i političar koji je promovisao englesku političku misao i sociologiju u Bosni i Hercegovini pod kontrolom Austro-Ugarske. Radulovićev pradjed je odlučio da napusti svoj naporan radni vek u Tulji kod Trebinja i preseli se u Mostar kako bi radio kao kamenjar. Njegova dva sina Jovo i Lazo započeli su trgovinski posao i uspostavili trgovačke veze sa Trstom. Njihovi potomci nastavili su trgovati, ali bili su i aktivni u političkom i kulturnom životu, od kojih su neki bili glumci u pozorištu. [5] Članovi Radulovićeve porodice učestvovali su u ustancima 1875. i 1882., tako da je Radulović odgojen kao neprijatelj Austro-Ugarske. [6] Urednički rad Godine 1897. Radulović je bio urednik školskog časopisa `srpstvo` (srpsko: srpsko) koji je od leta 1896. objavio `Srpska svest`, tajno učeničko društvo gimnazije u Mostaru, osnovano u jesen 1895. [7] [8] Radulović je 1897. bio prvi učenik koji je proteran iz mostarske škole. [9] Početkom 1907. Grupa srpskih intelektualaca u Mostaru počela je sa izdavanjem časopisa „Narod“ (srpski: Narod) koji je uredio Radulović. [10] Radulović je blisko surađivao s Aleksa Šantićem, Svetozarom Ćorovićem, Atanasijem Šolom i drugim uglednim mostarskim intelektualcima, a bio je vrlo aktivan i u Gusle Singing Societi. [11] Radulović je bio urednik časopisa `Pregled` od avgusta 1910. [12] [13] U svojim tekstovima Radulović je izrazio naklonost prema jugoslavizmu kao načinu prevazilaženja destruktivnih nacionalnih antagonizama. [14] Mlada Bosna Bogdan Žerajić odlučio je ubiti generala Marijana Varešanina, guvernera Bosne i Hercegovine, nakon što je pročitao članak koji je napisao Risto Radulović, koji se zalagao za nepoštivanje u javnom životu Bosne i Hercegovine. [15] Radulović je u svom članku objasnio da nije video sjajne momente nacije, niti jednu tragiku za koju je smatrao da je potrebna za ublažavanje borbe. Kad je Žerajić pročitao ove reči, viknuo je `Dogodit će se tragedija!`. [16] Radulović je bio centralna figura protiv okupacionog pokreta prije ubistva nadvojvode Franca Ferdinanda iz Austrije [17] Članovi Mlade Bosne slijedili su njegov politički tok. Ipak, nije se složio sa njihovim veličanjem seljaštva. Verovao je da je autentični nacionalizam kulturni fenomen povezan sa obrazovanim ljudima u prosvećenim građanskim društvima. [18] Radulović je pripadao velikoj grupi uglednih Srba koji su zatvoreni nakon ubistva. [19] Radulović je prvi put zatvoren u Tuzli do kraja decembra 1914. godine, kada je premešten u koncentracioni logor Arad [20] gde je upoznao oca i tamo umro 15. marta 1915. [21] 1922. godine ostaci su

Autor - osoba Boarov, Dimitrije Naslov Politička istorija Vojvodine : u trideset tri priloga / Dimitrije Boarov ; [prevod rezimea Biljana Simurdić] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2001 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Agencija CUP, 2001 (Novi Sad : Offset ideal štampa) Fizički opis 264 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Simurdić, Biljana (Broš.) Napomene Tiraž 400 Beleške uz tekst Summary: str. 241-251 Bibliografija: str. 253-255 Imenski registar: str. 257-263. Predmetne odrednice Vojvodina -- Politička istorija Predgovor autora Ovi prilozi za političku istoriju Vojvodine nastali su na podlozi novinskog feljtona pod naslovom »Svi vojvođanski izbori – od Carnojevića do danas«, koji je novosadski dnevni list „Vojvodina“ objavljivao između 5. septembra i 29. novembra 2000. godine, a koji sam pisao iz dana u dan gotovo tri meseca. Feljton je poručen prigodom priprema za savezne, pokrajinske i lokalne izbore u SRJ, Vojvodini i Srbiji, 24. septembra 2000. godine - koji će se 5. oktobra završiti „demokratskim preokretom“ u zemlji i rušenjem Miloševićevog režima – pa je trebalo i da se privede kraju nakon njihovog okončanja. No, kako do samog datuma izbora nisam uspeo da vojvođansku neverovatno bogatu, dramatičnu i zanimljivu istoriju sintetizujem u desetak nastavaka, a da ne ostanem na nivou generalnih trivijalnosti, nastavio sam pisanje feljtona još neko vreme – pa sam, na nagovor prijatelja izdavača, od njega, sa najnužnijim dopunama i korekcijama, sačinio ovu knjigu. Pišući praktično skraćenu političku istoriju Vojvodine u vreme velikih i nervoznih društvenih gibanja i produktivne istorijske konfuzije, a kasnije i u neugodnim uslovima stalnih nestašica struje, bio sam prinuđen da u veoma kratkom razdoblju prođem kroz ogromnu literaturu, ne stižući uvek do baš svih najboljih izvora relevantnih za događaje o kojima sam pisao. No, pošto sam osetio da sam pisao o onome što ljude u Vojvodini zanima i što sam uveren da se nijedna istorija ne može savršeno napisati, jednom i zauvek, odvažujem se da svoju priču o političkoj prošlosti (a sigurno, na neki način, i o njenoj sadašnjosti) ponudim čitaocima. Dakle, njena glavna mana ili možda čak i vrlina je - da ju je pisao ne profesionalni istoričar, nego samo profesionalni novinar. U Novom Sadu, 29. decembra 2000. Dimitrije Boarov Dimitrije Boarov (Bečej, 1946) je srpski novinar, bivši predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (1998–2002), te predavač na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Dimitrije Boarov je rođen 1946. godine u Bečeju. Profesionalnu novinarsku karijeru je započeo 1971. godine u beogradskoj Ekonomskoj politici. U Televiziji Novi Sad radio je od 1974. do 1989. godine. Jedan je od deset osnivača beogradskog nedeljnika Vreme. Od 1996. do 1998. bio je zamenik urednika lista Naša Borba, a od 1998. do 2002. godine bio je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, najstarijeg nezavisnog udruženja novinara na prostoru bivše SFR Jugoslavije. Za predavača na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, izabran je 2006. godine. Bibliografija Apostoli srpskih finansija Doktor Laza Paču: Legenda srpskih finansija Ima li još Vojvodine (1996) Politička istorija Vojvodine (2002) Kako je Novi Sad pobedio (sa Milenom Putnik, 2004) Nagrade 2007. Nagrada Stanislav Staša Marinković 2008. Nagrada Jug Grizelj MG36

Dr Đoko D. Pejović: PROSVJETNI I KULTURNI RAD U CRNOJ GORI 1918 - 1941, Istorijski institut SR Crne Gore Titograd/Obod Cetinje 1982, str. 283. Istorijska studija. Očuvanost 4. Ђорђије Ђоко Пејовић (29. октобар 1914, Горњи Цеклин код Цетиња—28. децембар 1983, Титоград) је био црногорски историчар чије је главно истраживачко поље била црногорска историја у 19. и 20. веку. Школовао се у родном месту, затим је похађао нижу гимназију у Подгорици и шесторазредну богословију на Цетињу. Дипломирао је на Теолошком факултету у Београду где је дипломирао 1940. године. Докторску дисертацију је одбранио на Катедри за историју Филозофског факултета у Београду 1961. године. Претходно је радио као гимназијски професор у Беранама и даниловграду. једно време је био ангажован као начелник Савета за просвету и културу НР Црне Горе. Од 1952. године био је на челу Архива Црне Горе. свој рад у Историјском институту Црне Горе отпочео је 1964. године и у овој институцији прошао је кроз сва научна звања, од научног сарадника до научног саветника. Био је биран за дописног члана ЦАНУ. Велику пажњу у свом раду посвећивао је организацији научне делатности и издавању историографских публикација. Пејовићев научни рад односи се махом на историју Црне Горе у 19. и 20. веку. У првом периоду научног рада заокупљале су га теме из области економске историје а посебно питање исељавања Црногораца у 19. веку. Миграције Црногораца настојао је да испита у оквиру привредне, политичке и дипломатске историје. своје бављење овом темом заокружио је монографијом Исељавање Црногораца у XIX вијеку (1962). Истраживао је аграрне односе у крајевима који су Црој Гори присаједињени на Берлинском конгресу 1878. године и у Балканским ратовима 1912—1913. године. Низ радова са овом тематиком објавио је претежно у Историјским записима али и у другим историјским часописима (Политика Црне Горе у Затарју и Горњем Полимљу 1878—1912 (1973), Насељавање Горњег Колашина и Поља (1879—1886) (1961), Насељавање Никшића послије 1878. год (1969). Пејовићева истраживања у знатној мери су унапредила познавање политичке историје Црне Горе у 19. веку. Он се убраја у најзначајније истраживаче у овој области , поред Петра Поповића и Бранка Павићевића. Главни део његових истраживачких радова објављен је у књизи Црна Гора у доба Петра I и Петра II. Оснивање државе и услови њеног развитка (1981). Књига је објављена у издању београдског издавача Народна књига а по својој методологији и начину излагања представља део Историје Црне Горе, едиције чије је издавање нешто раније прекинуто. Пејовића су такође привлачиле теме из културне и просветне историје Црне горе у 19. и 20. веку и у овој области је такође дао значајне истраживачке резултате (Просвјетни и културни рад у Црној Гори: 1918—1941, 1982). Поред поглавља у књизи Црна Гора у доба Петра I и Петра II о Петру II Петровићу Његошу објавио је и неколико краћих прилога у другим публикацијама. Библиографију његових радова приредио је Новица Ракочевић (Др. Ђоко Пејовић, ИЗ 3—4 (1974), 209—211) а потпуније издање објављено је у Споменици Историјског института Црне Горе 1948—1988, Подгорица 1992.

DC 6-18V TDA 7297 Audio Power Amplifier Module Double Channel 10-50W 2X15W 100% novi brend u izradi pojačala. Uređaj je izrađen u A klasi. Visok kvalitet na ploči sa ugrađenim pojačivačem TDA7297 sa 2 x po 15W izlazima i sinusnom snagom od 50W (iz iskustva tvrdim da možete staviti mnogo jače zvučnike i to po 2 na izlazima-ukupno 4 zvučnika i ono će lepo raditi - provereno - ugrađeno je u auto kao pojačalo i radi savršeno). Na ploči imate potenciometar, gde izlaznom veličinom signala može podesiti jačinu zvuka (može biti nezavisno od uređaja sa kog dovodite signal, što je još jedna prednost). DC radni napon: 6 do 18 V (idealno 13 volti koliko ima u automobilima sa alternatora) Veličina pločice: 4.5 x 3.3 x 2.7cm The onboard TDA7297 audio power amplifier chip, double track + 15 w, 15 w for four to eight European 10-50 w speakers use Main pin has led chip, convenient external control device, the onboard 5.08 (mm) distance between two p terminal 2 road, around a track connection output respectively The onboard dial potentiometer, output size can adjust the volume Support DC, terminal blocks, row needles 3 power input mode, the default for the DC, working voltage: 6 to 18 v Saljem sve PostExpressom pouzecem u sve gradove i sela Srbije.

Opis proizvoda • ULTRA TANKA: Maska Teracell Skin za iPhone 11 Pro je dizajnirana da bude neprimetna, pružajući zaštitu bez dodavanja nepotrebne težine ili volumena tvom telefonu. • FLEKSIBILNOST: Zahvaljujući svojoj fleksibilnosti, ova maskica se lako postavlja i skida, prilagođavajući se obliku tvog iPhone 11 Pro bez rizika od oštećenja. • ZAŠTITA: Opremi svoj uređaj maskicom koja štiti od ogrebotina i svakodnevnih oštećenja, čuvajući izgled tvog telefona kao novog. • PRIJATNA NA DODIR: Mekana i prijatna tekstura ove maskice čini korišćenje tvog iPhone 11 Pro još ugodnijim, bez klizanja iz ruke. • PRAKTIČNOST: Teracell Skin maska je izuzetno praktična za svakodnevnu upotrebu, omogućavajući ti da bez brige uživaš u svim funkcijama tvog telefona. Kada je u pitanju zaštita tvog iPhone 11 Pro, želiš nešto što je efikasno, a opet ne menja originalni izgled i osećaj tvog uređaja. Teracell Skin maska je upravo to - ultra tanka i lagana, ali dovoljno izdržljiva da štiti tvoj telefon od svakodnevnih izazova. Njena fleksibilnost omogućava lako postavljanje, dok prijatna tekstura osigurava da tvoj iPhone ostane siguran u tvojim rukama. Bez obzira na to gde se nalaziš ili šta radiš, možeš biti miran znajući da je tvoj dragoceni uređaj zaštićen. Ne dozvoli da ogrebotine i udarci naruše izgled tvog iPhone 11 Pro - izaberi Teracell Skin masku i uživaj u kombinaciji stila i funkcionalnosti. Poseti našu stranicu i pruži svom telefonu zaštitu koju zaslužuje.

Opis proizvoda • ULTRA TANKA: Ova maska za Huawei Y6 2018 je dizajnirana da bude ultra tanka, ne dodaje dodatnu težinu tvom telefonu, čineći ga i dalje elegantnim i lako prenosivim. • FLEKSIBILNOST: Fleksibilna struktura maske omogućava jednostavno postavljanje i skidanje, bez rizika od oštećenja tvog dragocenog uređaja. • ZAŠTITA: Teracell Skin maska pruža pouzdanu zaštitu od ogrebotina, udaraca i drugih svakodnevnih oštećenja, čuvajući tvoj Huawei Y6 2018 u besprekornom stanju. • PRIJATNA NA DODIR: Izrađena od materijala koji je prijatan na dodir, ova maska osigurava da tvoj telefon ostane udoban za korišćenje u svakom trenutku. • PRAKTIČNOST: Teracell Skin maska je dizajnirana da bude praktična, omogućavajući ti lako pristupanje svim dugmićima i portovima bez potrebe za skidanjem maske. Kada je u pitanju zaštita tvog Huawei Y6 2018, Teracell Skin maska je idealan izbor. Ultra tanka i lagana, nećeš ni osetiti da je tu, a tvoj telefon će biti zaštićen od svakodnevnih izazova. Fleksibilnost maske omogućava ti da je lako postaviš i skineš, dok prijatan materijal na dodir garantuje udobnost pri korišćenju. Ne dozvoli da svakodnevno korišćenje ostavi trag na tvom uređaju; Teracell Skin maska čuva tvoj telefon od ogrebotina i udaraca, održavajući njegov izgled kao novim. Praktičnost i funkcionalnost su ključne, a pristup svim funkcijama tvog telefona ostaje neometan. Opremi svoj Huawei Y6 2018 ovom elegantnom maskom i budi bez brige dok istražuješ, radiš ili se zabavljaš. Klikni i naruči odmah!

Opis proizvoda • ULTRA TANKA: Ova maska za Samsung A217F Galaxy A21s je dizajnirana da bude ultra tanka, ne dodaje dodatnu težinu tvom telefonu, čuvajući njegovu eleganciju i lakoću nošenja. • FLEKSIBILNOST: Fleksibilna struktura maske omogućava jednostavno postavljanje i skidanje, bez straha od oštećenja samog uređaja ili maske. • ZAŠTITA: Izrađena od kvalitetnog materijala, maska Teracell Giulietta štiti tvoj Samsung A217F Galaxy A21s od ogrebotina, udaraca i drugih svakodnevnih oštećenja. • TAKTILNI DOŽIVLJAJ: Maska je prijatna na dodir, omogućavajući ti da zadržiš prirodan osećaj dok koristiš svoj telefon, uz dodatnu sigurnost. • PRAKTIČNOST: Dizajnirana da bude praktična za svakodnevnu upotrebu, ova maska neće ometati pristup portovima i dugmićima tvog Samsung A217F Galaxy A21s. Kada je u pitanju zaštita tvog Samsung A217F Galaxy A21s, želiš nešto što je istovremeno elegantno i funkcionalno. Teracell Giulietta maska je upravo to - ultra tanka i lagana, nećeš ni osetiti da je tu, a tvoj telefon će biti zaštićen od svakodnevnih izazova. Fleksibilnost maske omogućava ti lako postavljanje, dok kvalitetni materijali osiguravaju dugotrajnu zaštitu od ogrebotina i udaraca. Prijatna na dodir, ova maska ti omogućava da uživaš u prirodnom osećaju tvog telefona, bez kompromisa na zaštiti. Praktičnost je ključna, pa je maska dizajnirana tako da ne ometa pristup svim funkcijama tvog uređaja. Opremi svoj Samsung A217F Galaxy A21s sa Teracell Giulietta maskom i budi bez brige dok istražuješ, radiš ili se zabavljaš. Dodaj masku u korpu i osiguraj svoj telefon sa stilom!

OD VITLEJEMA DO JASENOVCA - Jugoslav Petrušić, Vladan Divović Romantičari pseudoistoričari i humanisti Autor: Jugoslav Petrušić, Vladan Divović Broj strana: 204 Format: A4 Povez: broširano Pismo: latinica Stanje kao na sici. Novo!!! Nekorišćena. Da li je tačna činjenica da je na teritoriji NDH UBIJENO 54000 hiljade ,SRPSKE DECE ZA VREME DRUGOG SVETSKOG RATA Jedno od najspornijih pitanja u svetskoj, Jugoslovenskoj, Hrvatskoj ili srpskoj istoriografiji jeste ZLOČIN HRVATSKOG ,,IRODA ANTE PAVELIĆA” protiv te dece. Čija je to ideja? DA LI SU ТО ORGANIZOVALI tzv “ PANHELENISTI “ ? Ko i zašto je počinio taj zločin? Ovde se radilo o manjoj grupi ljudi koja mi je više ličila na familiju nego na prave fašiste. Da je ubistvo izvedeno iz istih pobuda kao pre dve hiljade godina , kada je Irod pobio Vitlajemsku decu. Ko i zašto filozofira o broju žrtava a ne o delu ,,Hrvatskog Iroda Anta Pavelića,, ? Ovo je bio zločin jedne grupe ljudi koji smatra da su oni iznad ljudske rase, u kojoj su Srbi ,,Divljaci,Varvari,, I zauzimaju poslednje mesto na društvenoj lestvici svetskog društva. Proces njihovog uništenja se nastavlja, tako da sam u ovoj knjizi, pokušao bar malo da vam približim fenomen ko su te familije koje se igraju sa Srpskim narodom. Oni su infiltrirani u Srpski narod više od 200 god. Predstavljaju se kao nosioci i zaštitnici prema Srbima, kod nas se vode kao Neodređeni ljudi, mogu bilo šta Srbi, Rumuni, Bugari, Grci, Nemci, Rusi, Englezi, Vlasi, Grkovlasi, Hrvati, Albanci, Crnogorci, Bošnjaci, Turci, Austrijanci…