Iz edicije Srbija 1914-1918 Autor : Luka Gorgolini Broj strana 252 Format: 21x14 cm. Izdavač i godina izdanja: Prometej,Radio televizija Srbije 2015 Tvrd povez Pismo: Cirilica Novo. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Mirko Tepavac : sećanja i komentari / [razgovore vodio] Aleksandar Nenadović Odlično očuvana Vrsta građe intervju Jezik srpski Godina 1998 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Radio B92, 1998 (Beograd : Standard 2) Fizički opis 255 str., [10] str. s tablama (fotogr.) ; 22 cm Zbirka Edicija Rat i mir

Naslov: This is Serbia Calling Autor: Matthew Collin Izdavač: London : Srpent`s Tail Pismo: latinica Br. strana: 245 Format: 21 cm Povez: meki Knjiga nije ni čitana ni razlistana i u celosti (listovi, korice, povez) je odlično očuvana, kao nova je. This is the story of a courageous group of young people living under Milosevic`s repressive rule who waged a ten year battle for freedom, armed only with a radio transmitter, some rock`n`roll records, and a dream of truth, justice and another kind of life. They called themselves Serbia`s `lost generation`; the government called them traitors, spies and terrorists. Despite police raids and state censorship, they refused to be defeated, and kept on broadcasting their message. This is Serbia Calling chronicles a decade (1990-2000) in which B92, an extraordinary radio station, through its use of rock music, email and the Internet, kept alive the voices of dissent. The book ends with the fall of Milosevic and B92 going back on air. unused

U dobrom stanju Mirko Tepavac : sećanja i komentari / [razgovore vodio] Aleksandar Nenadović Vrsta građe intervju Jezik srpski Godina 1998 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Radio B92, 1998 (Beograd : Standard 2) Fizički opis 255 str., [10] str. s tablama (fotogr.) ; 22 cm Zbirka Edicija Rat i mir Napomene Registar. Predmetne odrednice Tepavac, Mirko, 1922-2014 -- Intervjui Nikezić, Marko, 1921-1991 Nekontrolisane predmetne odrednice Tito, Josip Broz / Kardelj, Edvard / Marković, Draža / Mićunović, Veljko / Penezić, Slobodan / Perović, Latinka / Popović, Koča / Ranković, Aleksandar / Stambolić, Petar / Šoti, Pal / Tomić, Viktor / Tripalo, Miko

Bluetooth v3. 0 + edr muzicki prijemnik, opseg prenosa do 10m. podrška za iphone, za android i i druge pametne telefone koji koriste bluetooth funkciju. podrzava hands free , moze da poveze mikrofon i podrzava telefonski poziv preko bluetooth prijemnika. rezim mirovanja za ustedu baterije. 3,5mm stereo audio kompatibilno sa kucnim stereo zvucnicima /, auto-radio, slusalicama. Specifikacija: tip: bluetooth muzicki prijemnik matehrijal: plastika bluetooth verzija : v3. 0 + edr, klasa 2 frekvencijа: 2,4 ghz prenosni opseg: do 10m mikro usb punjac za punjenje radno vreme: do 8 sati velicina: 5,5 * 2,5 * 1cm/ 2,2 * 1 * 0,4 ` neto tezina: 0. 013kg lista paketa: 1 * bluetooth audio prijemnik 1 * usb kabal 1 * 3. 5mm konektor 1 * uputstvo za upotrebu

Izdavač: clio Godina izdavanja: 2004 Broj strana: 399 Povez: mek Format: 22 x 12 cm Iako je u studiji Mediamorphosis - razumevanje novih medija reč o tehnološkim promenama i savremenim medijskim tokovima, to nije tehnička knjiga. Cilj dela, kako naglašava sam autor, jeste da demistifikuje nastajuće medijske tehnologije i pruži strukturu za razumevanje njihovog potencijalnog uticaja na preovlađujuće medije: novine, radio i televiziju. Na osnovu svog bogatog iskustva, Fidler je ponudio jedno veoma široko razmišljanje o budućnosti, te knjiga može poslužiti kao koristan kontekst u razmišljanju o perspektivama medija. Smele prognoze o razvoju medija nisu, međutim, plod autorove mašte, već rezultat izuzetnog poznavanja istorije medija i razumevanja njihove „metamorfoze“. Ovo pristupačno i optimistički obojeno štivo ohrabriće sve one koji imaju više od prolaznog interesovanja za budućnost savremenih medija, a pre svega za pisanu reč

Slusalice mogu raditi i na android uredjajima.

Slusalice mogu raditi i na android uredjajima.

Slusalice mogu raditi i na android uredjajima.

Slusalice mogu raditi i na android uredjajima.

Slusalice mogu raditi i na android uredjajima.

Slusalice mogu raditi i na android uredjajima.

Slusalice mogu raditi i na android uredjajima.

Slusalice mogu raditi i na android uredjajima.

U dobrom stanju. Kožni povez sa zlatotiskom. Bez godine izdanja. Tajni rat protiv Amerike / M. [Michael]Sejers, A. [Albert] E.Kan Vrsta građe stručna monografija Cilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina s. a.] Izdavanje i proizvodnja [S. l. : s. n., s. a.] ([s. l. : s. n.]) Fizički opis 188 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Izakov, Boris Romanovič, 1903-1988 = Izakov, Boris Romanovič, 1903-1988 Predgovor / Boris Izakov: str. 5-13. Predmetne odrednice Diverzije -- Sjedinjene Američke Države (SAD) Sayers, Michael, 1911-2010 = Sajers, Majkl, 1911-2010 Kahn, Albert E., 1912-1979 = Kan, Albert E., 1912-1979 Kan je osnovao The Hour, bilten. Bavio se istraživačkim novinarstvom kako bi razotkrio nacističku špijunažu, sabotažu i propagandne operacije u Sjedinjenim Državama. Takođe je istraživao aktivnosti američkih fašističkih i profašističkih grupa, poput Nemačko-američkog Bunda. Otkrića Sejera su korišćena u štampanim medijima, od strane radio komentatora kao što je Volter Vinčel, i od strane američkog Ratnog ministarstva, Ministarstva pravde i Kancelarije za ratne informacije. Kan je materijale iz svojih istraživanja iskoristio kao osnovu za ovu knjigu.

Model EB595675LU 3100 mAh Originalna baterija, koriscena na Samsung Galaxy Note II N7100 pre oko 10 godina (od tada nije koriscena zbog neispravnosti telefona) i radila je besprekorno. Pretpostavljam da moze biti koriscena na jos nekim starijim Samsung modelima, ali nisam upucen. Zbog mogucih malverzacija ne prihvatam eventualne reklamacije. Kupujete na sopstveni rizik.

Lešek Kolakovski na veoma originalan način raspravlja o argumentima za i protiv postojanja Boga kako su se vodili kroz vekove. On istražuje kritike religioznog verovanja, od epikurejaca preko Ničea do savremenih antropoloških istraživanja, pretpostavki koje su u njihovoj osnovi i kontraargumenata apologeta kao što su Dekart, Lajbnic i Paskal. Njegovo istraživanje filozofije religije pokriva istorijsku diskusije o prirodi i postojanju zla, značaju pojmova neuspeha i večnosti za religiozni impuls, odnosu skepticizma i misticizma i mestu razuma, razumevanja iu modelima religiozne misli. On istražuje zašto su ljudi kroz poznatu istoriju negovali ideju o večnosti i postojanju posle smrti, i zašto je ta nada zavisila od obožavanja večne stvarnosti. On se suočava sa problemima značenja u religioznom jeziku. Lešek Kolakovski bio je jedan od najvećih savremenih poljskih i evropskih filozofa i humanista, publicista, pisac, autor satira i filozofskih bajki. Njegovo ime nalazi se u svim važnijim leksikonima i enciklopedijama sveta. Rođen je 23. oktobra 1927. u gradu Radom, u porodici sa socijalističkom i antiklerikalnom tradicijom. U periodu 1945/50. studirao je filozofiju, najpre na Univerzitetu u Lođu, a potom u Varšavi. Još za vreme studija radio je kao asistent profesora Tadeuša Kotarbinjskog na Varšavskom univerzitetu. Odbranio je doktorsku tezu o Spinozi. Pedesetih godina radio je u Institutu za filozofiju i sociologiju poljske Akademije nauka. Godine 1959. postavljen je za šefa katedre za istoriju savremene filozofije Varšavskog univerziteta. Od 1945. bio je član Saveza socijalističke omladine, kasnije Poljske ujedinjene radničke partije (PURP), najpre strasni pristalica marksizma, a potom njegov radikalni kritičar. Pedesetih godina Kolakovski je počeo postepeno da se udaljuje od doktrinarne verzije marksističke filozofije. Bio je vodeća ličnost poljskog Oktobra ’56. oko koje su se okupljali mladi opozicionari. Bio je, kako je za njega rekao sveštenik Juzef Tišner, „duhovni učitelj liberalne inteligencije na njenom putu ka izlasku iz ’zarobljenog uma’“. Međutim, Vladislav Gomulka, prvi sekretar CK PURP, u jednom svom govoru nazvao ga je „glavnim ideologom revizionizma“. Evo kako se tog perioda seća Bronislav Geremek, koji je bio jedan od slušalaca predavanja Kolakovskog: „Godine 1956, verovatno 1. maja, Kolakovski je na univerzitetu govorio šta je socijalizam. Došlo je mnogo ljudi. Najpre su slušali dugo nabrajanje šta socijalizam nije: ’država, u kojoj ima više špijuna nego medicinskih sestara i više mesta u zatvorima nego u bolnicama; država, u kojoj je čovek prisilljen na laž; država, u kojoj je primoran na krađu; država, u kojoj je primoran na zločin; država, u kojoj filozofi i pisci govore uvek isto što generali i ministri, ali uvek posle njih; država koja aktuelno postoji’ itd. ‘To je bio prvi deo. A sada - slušajte pažljivo! - rekao je Kolakovski - reći ću vam šta socijalizam jeste‘. U sali je tada nastao tajac, a Kolakovski je nad glavama slušalaca govorio: ‘Socijalizam je sistem koji... eh!, šta više da kažem! Socijalizam je zaista dobra stvar’“. Zbog podrške martovskim protestima studenata 1968. i suviše radikalne kritike komunističkog režima, Kolakovski je izbačen sa Univerziteta. Vladislav Gomulka optužio ga je da je „formirao omladinu u pravcu koji je potpuno suprotan dominantnoj tendenciji razvoja zemlje i naroda“. Novembra iste godine napustio je zemlju. U inostranstvu je radio najpre na Univerzitetu u Kvebeku (1968), a potom u Berkliju (1969). Od 1970. godine do odlaska u penziju predavao je na Oksfordskom univerzitetu. Osim toga, dobijao je često pozive da drži predavanja na drugim evropskim i američkim univerzitetima. Kolakovski je objavio više od 400 knjiga i radova, prevođenih na mnoge jezike. Među njegovim najpoznatijim delima su „Glavni tokovi marksizma“, „Filozofija pozitivizma“, „Ključ nebeski. Razgovori s đavolom“, „Religija, kultura i fetiši“... Njegove knjige, posebno one nastale u emigraciji, imale su veliki značaj za formiranje stava poljske opozicije. Knjiga „Teze o nadi i beznađu“ (1971), objavljena u pariskom časopisu Kultura, postala je antikomunistički manifest poljske opozicije i inspirisala poljske intelektualce da organizuju KOR (Komitet za odbranu radnika). Sve do 1989, kad je potpuno rehabilitovan, knjige Kolakovskog bile su ilegalno dostavljane iz inostranstva ili štampane u samizdatu. Za svoje stvaralaštvo Kolakovski je dobio brojna priznanja i nagrade (Mirovna nagrada nemačkih knjižara, Praemium Erasmianum, nagrada Poljskog Pen kluba, nagrada Kongresa SAD - tzv. naučni Nobel, Jerusalimska nagrada...). Jerusalimska nagrada uručena mu je 18. oktobra 2009. godine. Izraelski kritičari pisali su: „Kolakovski je sam sebi krčio put: od bezgranične vere u marksizam do aktivnog učešća u njegovoj destrukciji. Jerusalimska nagrada ne izražava samo priznanje za njegove zasluge. Za Kolakovskog imamo posebno mesto u našim srcima (...) Nema ničeg čudnog u tome što su Vislava Šimborska, Česlav Miloš i Lešek Kolakovski junaci i naše kulture. Takvi ljudi predstavljaju most jevrejsko-poljskih odnosa. Ukazivanje poštovanja Kolakovskom izraz je bliskosti između dva identiteta - jevrejskog i poljskog“.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lešek Kolakovski na veoma originalan način raspravlja o argumentima za i protiv postojanja Boga kako su se vodili kroz vekove. On istražuje kritike religioznog verovanja, od epikurejaca preko Ničea do savremenih antropoloških istraživanja, pretpostavki koje su u njihovoj osnovi i kontraargumenata apologeta kao što su Dekart, Lajbnic i Paskal. Njegovo istraživanje filozofije religije pokriva istorijsku diskusije o prirodi i postojanju zla, značaju pojmova neuspeha i večnosti za religiozni impuls, odnosu skepticizma i misticizma i mestu razuma, razumevanja iu modelima religiozne misli. On istražuje zašto su ljudi kroz poznatu istoriju negovali ideju o večnosti i postojanju posle smrti, i zašto je ta nada zavisila od obožavanja večne stvarnosti. On se suočava sa problemima značenja u religioznom jeziku. Lešek Kolakovski bio je jedan od najvećih savremenih poljskih i evropskih filozofa i humanista, publicista, pisac, autor satira i filozofskih bajki. Njegovo ime nalazi se u svim važnijim leksikonima i enciklopedijama sveta. Rođen je 23. oktobra 1927. u gradu Radom, u porodici sa socijalističkom i antiklerikalnom tradicijom. U periodu 1945/50. studirao je filozofiju, najpre na Univerzitetu u Lođu, a potom u Varšavi. Još za vreme studija radio je kao asistent profesora Tadeuša Kotarbinjskog na Varšavskom univerzitetu. Odbranio je doktorsku tezu o Spinozi. Pedesetih godina radio je u Institutu za filozofiju i sociologiju poljske Akademije nauka. Godine 1959. postavljen je za šefa katedre za istoriju savremene filozofije Varšavskog univerziteta. Od 1945. bio je član Saveza socijalističke omladine, kasnije Poljske ujedinjene radničke partije (PURP), najpre strasni pristalica marksizma, a potom njegov radikalni kritičar. Pedesetih godina Kolakovski je počeo postepeno da se udaljuje od doktrinarne verzije marksističke filozofije. Bio je vodeća ličnost poljskog Oktobra ’56. oko koje su se okupljali mladi opozicionari. Bio je, kako je za njega rekao sveštenik Juzef Tišner, „duhovni učitelj liberalne inteligencije na njenom putu ka izlasku iz ’zarobljenog uma’“. Međutim, Vladislav Gomulka, prvi sekretar CK PURP, u jednom svom govoru nazvao ga je „glavnim ideologom revizionizma“. Evo kako se tog perioda seća Bronislav Geremek, koji je bio jedan od slušalaca predavanja Kolakovskog: „Godine 1956, verovatno 1. maja, Kolakovski je na univerzitetu govorio šta je socijalizam. Došlo je mnogo ljudi. Najpre su slušali dugo nabrajanje šta socijalizam nije: ’država, u kojoj ima više špijuna nego medicinskih sestara i više mesta u zatvorima nego u bolnicama; država, u kojoj je čovek prisilljen na laž; država, u kojoj je primoran na krađu; država, u kojoj je primoran na zločin; država, u kojoj filozofi i pisci govore uvek isto što generali i ministri, ali uvek posle njih; država koja aktuelno postoji’ itd. ‘To je bio prvi deo. A sada - slušajte pažljivo! - rekao je Kolakovski - reći ću vam šta socijalizam jeste‘. U sali je tada nastao tajac, a Kolakovski je nad glavama slušalaca govorio: ‘Socijalizam je sistem koji... eh!, šta više da kažem! Socijalizam je zaista dobra stvar’“. Zbog podrške martovskim protestima studenata 1968. i suviše radikalne kritike komunističkog režima, Kolakovski je izbačen sa Univerziteta. Vladislav Gomulka optužio ga je da je „formirao omladinu u pravcu koji je potpuno suprotan dominantnoj tendenciji razvoja zemlje i naroda“. Novembra iste godine napustio je zemlju. U inostranstvu je radio najpre na Univerzitetu u Kvebeku (1968), a potom u Berkliju (1969). Od 1970. godine do odlaska u penziju predavao je na Oksfordskom univerzitetu. Osim toga, dobijao je često pozive da drži predavanja na drugim evropskim i američkim univerzitetima. Kolakovski je objavio više od 400 knjiga i radova, prevođenih na mnoge jezike. Među njegovim najpoznatijim delima su „Glavni tokovi marksizma“, „Filozofija pozitivizma“, „Ključ nebeski. Razgovori s đavolom“, „Religija, kultura i fetiši“... Njegove knjige, posebno one nastale u emigraciji, imale su veliki značaj za formiranje stava poljske opozicije. Knjiga „Teze o nadi i beznađu“ (1971), objavljena u pariskom časopisu Kultura, postala je antikomunistički manifest poljske opozicije i inspirisala poljske intelektualce da organizuju KOR (Komitet za odbranu radnika). Sve do 1989, kad je potpuno rehabilitovan, knjige Kolakovskog bile su ilegalno dostavljane iz inostranstva ili štampane u samizdatu. Za svoje stvaralaštvo Kolakovski je dobio brojna priznanja i nagrade (Mirovna nagrada nemačkih knjižara, Praemium Erasmianum, nagrada Poljskog Pen kluba, nagrada Kongresa SAD - tzv. naučni Nobel, Jerusalimska nagrada...). Jerusalimska nagrada uručena mu je 18. oktobra 2009. godine. Izraelski kritičari pisali su: „Kolakovski je sam sebi krčio put: od bezgranične vere u marksizam do aktivnog učešća u njegovoj destrukciji. Jerusalimska nagrada ne izražava samo priznanje za njegove zasluge. Za Kolakovskog imamo posebno mesto u našim srcima (...) Nema ničeg čudnog u tome što su Vislava Šimborska, Česlav Miloš i Lešek Kolakovski junaci i naše kulture. Takvi ljudi predstavljaju most jevrejsko-poljskih odnosa. Ukazivanje poštovanja Kolakovskom izraz je bliskosti između dva identiteta - jevrejskog i poljskog“.

Clio, 2014. 188 strana, udžbenički format. Odlično očuvana. Knjiga Interaktivna televizija pregled je razvoja interaktivnih usluga od serije američke mreže CBS Vinki Dink i mi iz pedesetih godina dvadesetog veka, preko teleteksta i Berove igre Pong, do današnjih sofisticiranih digitalnih interaktivnih usluga, virtuelnih zajednica, telemedicine, korišćenja dva ekrana, izazova koje nudi digitalno interaktivno oglašavanje. Ova studija ukazuje na programski značaj ovih usluga analizirajući tehnologiju na kojoj su one zasnovane. Knjiga Interaktivna televizija dolazi u pravom trenutku jer nudi odličan uvid u najnoviji razvoj u ovoj oblasti i olakšava razumevanje interaktivnosti koja već danas pretvara televiziju u novi i znatno bogatiji elektronski medij, čija se vrednost sve više određuje upravo popularnošću i pouzdanošću dodatnih usluga koje može da ponudi. Aleksandar Luj Todorović: Kao inženjer elektrotehnike, proveo je preko četrdeset godina u različitim oblastima radija i televizije. Tokom devedesetih godina prošlog veka bio je direktor i dekan Međunarodne akademije za radio i televiziju u Montreu, Švajcarska. Predaje na redovnim i doktorskim studijama na univerzitetima u Podgorici, na Cetinju i u Beogradu. Autor je i koautor većeg broja knjiga i članaka iz oblasti elektronskih medija. Knjiga Umetnost i tehnologije komunikacija objavljena je 2009. godine u ediciji Multimedia. Među priznanjima koje je dobio za svoj rad ističu se zvanje doživotnog istaknutog člana SMPTE-a (Society of Motion Picture and Televizion Engineers), nagrada IBC-a (International Broadcasting Convention) i Velika diploma Zlatnog bora za režiju turističkog filma.

UGREEN USB C na tip B 2.0 kabl za štampač - 2m Ugreen 50446 kabl za štampač je idealan izbor za povezivanje MacBook-a sa štampačem, skenerom, switch-om štampača ili čak eksternim hard diskom sa USB 2.0 Tip B interfejsom. Radite savršeno sa uobičajenim štampačem ili skenerom sa USB-B 2.0 portom. Ugreen USB-C USB-B kabl podržava sinhronizaciju velikom brzinom pri MAX 480 Mbps, brže i bezbednije od veze preko Wi-Fi mreže.

Izdaje MLADINSKA KNJIGA Ljubljana Svi mi zelimo da znamo kako su ljudi nekada ziveli. Zelimo da znamo ne samo istorije carstava i ratova, te imena vladara, vec smo radi da saznamo kako su ljudi radili, u sta su verovali, cega su se igrali, kako su se odevali i hranili, kako su putovali i gradili svoje domove - recju, kako su odista ziveli svoj svakidasnji zivot. OCUVANA POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 V11

U dobrom stanju Христо Ботев -Тодор Павлов Jezik: bugarski Tvrdi povez Godina: 1949 Strana: 291 Христо Ботев (буг. Христо Ботев; Калофер, 6. јануар 1848 — Вола, 1. јун 1876) је био бугарски песник, револуционар и публицист. Родио се у Калоферу у породици учитеља и књижевника Ботја Петкова. Од 1854. до 1858. године Христо Ботев се школовао у Карлову, где је његов отац предавао. Године 1863. уз подршку познатог бугарског књижевника Најдена Герова је отишао у Русију где се уписао у Другу Одеску гимназију. Тамо се упознао с руском књижевношћу и руским писцима и револуционарима Александар Херцен, Николај Чернишевски и Николај Доброљубов. У том периоду је Ботев почео писати поезију а прва његова објављена песма је Својој мајци (на бугарском: Майце си) коју је 1867. године П. Р. Славејков штампао у свом листу. Искључен из гимназије, враћа се у Бугарску, где кратко време ради као учитељ. Године 1867. Христо Ботев је емигрирао у Ђурђево у Румунији, где долази у додир са бугарско емиграцијом. Касније је живео у Букурешту, Браили, Галацу и радио као учитељ у Александрији и Измаилу. Дана 10. јуна 1871. године Ботев почиње издавати свој први лист Реч бугарских емиграната. У априлу исте године је ухапшен због револуционарне делатности, али је потом ослобођен захваљујући подршци Васила Левског и Љубена Каравелова код кога је ускоро почео радити као штампар. 1873. је објавио први број свог сатиричног листа Будилник, а крајем 1874. почиње штампати и новине Застава (на бугарском: Знаме). После устанка у Босни и Херцеговини 1875. године под руководством Ботева је Бугарски револуционарни централни комитет почео припремати устанак и у Бугарској. Због ранијег избијања устанак није успео, али је мајем 1876. избио Априлски устанак и тада са четом устаника Ботев прелази Дунав код Козлодуја. У тешком боју 1. јуна 1876. Ботев је погинуо близу Врачанског Балкана. По њему се зове Народно позориште „Христо Ботев” Димитровград.

U dobrom stanju U službi revolucije : (sećanja) / Isa Jovanović priredio Vojislav Milin Jezik srpski Godina 1987 Novi Sad : [Institut za istoriju], 1987 (Bečej : Proleter) Fizički opis 291 str., [12] str. s tablama ; 21 cm Drugi autori - osoba Milin, Vojislav Zbirka Edicija `Vojvodina u borbi`. Ser. Sećanja ; ǂknj. ǂ22 Napomene Registri. Predmetne odrednice Narodnooslobodilačka borba 1941-1945 -- U uspomenama Aleksandar Ranković Drugi svetski rat, KPJ, Đilas, Ranković Rođen je 24. aprila 1906. godine u selu Izbištu, kod Vršca. Potiče iz zemljoradničke porodice. Njegova rođena sestra Anđelija-Anđa, takođe je bila aktivna u radničkom i revolucionarnom pokretu. Bila je prva žena Aleksandra Rankovića i poginula je juna 1942. godine u Gackom, kao borac Druge proleterske brigade, a posle rata je proglašena za narodnog heroja Jugoslavije. Posle završene osnovne škole, pohađao je mehaničarski zanat u Vršcu. Još kao šegrt, 1921. godine, se uključio u sindikalni pokret i učestvovao u štrajkovima. Godine 1924. prešao je u Beograd, gde se zaposlio i postao član Nezavisnih sindikata (sindikalne organizacije kojom je rukovodila Komunistička partija). Po povratku sa odsluženja vojnog roka, 1928. godine zaposlio se u Beogradu i angažovao se u sindikalnom pokretu. Iste godine primljen je u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Zbog partijsko-revolucionarnog rada, često je puta hapšen i proganjan, od strane policije. Pošto je bio proteran u rodno mesto, zaposlio se u Vršcu, gde je takođe nastavio sa partijskim i sindikalnim radom. Kada je napustio Vršac, radio je u više mesta u Srbiji, Bosni i Hercegovini i ponovo u Beogradu, sve vreme ne prekidajući sa partijskim radom. U godinama neposredno pred početak Drugog svetskog rata angažovao se i u radu antifašističkih organizacija. Godine 1939. bio je uhapšen i izveden na suđenje, ali je u nedostatku dokaza bio oslobođen. Potom je, po direktivi Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, napustio Beograd i prešao na partijski rad u Sarajevo, gde je primio dužnost sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Bosnu i Hercegovinu. Oktobra 1940. godine je, kao delegat PK KPJ za BiH, učestvovao na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, održanoj u Dubravi, kod Zagreba. Početkom 1941. godine bio je upućen na kurs pri CK KPJ za partijske sekretare. Odmah posle početka Aprilskog rata, 1941. godine, vratio se u Vršac i kao dobrovoljac se prijavio u Jugoslovensku vojsku. Posle kapitulacije, pao je u nemačko zarobljeništvo, ali je uspeo da pobegne i ode u Beograd. Odatle se vratio u Sarajevo, gde je nastavio sa partijskim radom. Kao sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za BiH učestvovao je na Majskom savetovanju KPJ održanom u Zagrebu i po povratku aktivno radio na organizovanju ustanka u Bosni i Hercegovini. Bio je neposredni učesnik u sabotaži u zeničkoj železari, 1941. godine, kada je uhapšen i osuđen na smrt. Uz pomoć partijske organizacije, uspeo je da pobegne i zatvora i spasi se sigurne smrti. Sve do 1943. godine aktivno je učestvovao u Narodnooslobodilačkom pokretu Bosne i Hercegovine, kao član Glavnog štaba NOP odreda BiH. Jula 1943. godine, odlukom Vrhovnog štaba NOV i POJ, prešao je u Vojvodinu, gde je preuzeo dužnost člana Glavnog štaba NOV i PO Vojvodine i organizacionog sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu. Maja 1944. godine, otišao je na ostrvo Vis, gde je Vrhovnom štabu i CK KPJ referisao o razvoju Narodnooslobodilačke borbe u Vojvodini i primio direktive za dalji rad. Juna iste godine vratio se u Srem, koji je tada bio središte oslobodilačke borbe u Vojvodini, i nastavio sa radom. Član Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije bio je od njegovog Drugog zasedanja, održanog novembra 1943. godine u Jajcu. Posle oslobođenja Vojvodine, oktobra 1944. godine, učestvovao je na Prvoj konferenciji Narodnooslobodilačkog fronta Vojvodine, na kojoj je izabran za predsednika ove organizacije. Aprila 1945. godine na Sedmoj konferenciji Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, na kojoj je ponovo izabran za organizacionog sekretara PK KPJ za Vojvodinu. Na Prvom osnivačkom kongresu Saveza udruženja boraca NOR-a Srbije, održanom 9. maja 1948. godine u Beogradu, izabran je za potpredsednika Zemaljskog odbora SUBNOR-a Srbije. Bio je jedan od osnivača Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“, a u periodu od 1951. do 1952. godine bio je i njegov predsednik. x2

Beograd pre 200 godina - Dušan J. Popović Sazvežđa Beograd Po knjizi iz 1935 Geca Kon Stranica : 220,ilustracije Dušan J. Popović (Surduk, kod Stare Pazove, 28. mart 1894 — Belegiš, kod Stare Pazove, 28. april 1965) je bio prvi istorijski sociolog u Srbiji. Dušan se školovao u rodnom Surduku i Sremskim Karlovcima.[2] Kao gimnazijalac koristio je stipendiju iz Zadužbine Atanasije Bale.[3] Studirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i Beču. Dplomirao je i doktorirao u Zagrebu (1919), pa radio izvesno vreme kao predavač na Trgovačkoj akademiji u Novom Sadu. Zatim je dve godine bio na svojevrsnoj specijalizaciji iz sociologije u Parizu, Briselu i Londonu. Bio je profesor na Katedri istorijskih nauka, Filozofskog fakulteta u Beogradu[4] (asistent Istorijskog seminara 1921-1926, docent 1926, vanredni profesor 1930, redovni profesor 1935-1941). Uređivao je `Glasnik istorijskog društva u Novom Sadu` tokom njegovog izlaženja (1928-1940). Bavio se istorijom Srba u Habzburškoj monarhiji 17-19. veka, kao i prošlošću Beograda. Javlja se i kao urednik zbornika: `Vojvodina I i II`,[5] Novi Sad 1939-1940. godine. Njegova knjiga i brojni napisi i javna predavanja na temu Cincari, izazvali su otpor i negodovanja u delu naučne javnosti.[6] Smatrali su njegovi neistomišljenici da je preterivao i preuveličavao broj i ulogu bogatih Cincara na srpsko građanskog društvo. Sa Popovićem je započeo u novinama polemiku Dragiša Lapčević; Lapčević je čak autor brošure `Cincarstvo u Srbiji - Beogradu i srbijanskim gradovima`. Penzionisan je Popović kao profesor Univerziteta u Beogradu 1945. godine. Posvetio je Beogradu svoju poslednju knjigu `Beograd kroz vekove`, objavljenu 1964. godine. Između dva svetska rata na Katedri istorijskih nauka uveo predavanja iz istorijske sociologije, budući da je izabaran za docenta s tim «da na Filozofskom fakultetu predaje istoriju Srba na sociološkoj osnovi». Nastojao je da istorijsku građu izlaže prema sociološkim načelima. Objašnjavao političke sukobe u Kraljevini Jugoslaviji različitim kulturno-istorijskim korenima srpske i hrvatske elite... K.D.S.3.2.

PETAR KAČAVENDA NEMCI U JUGOSLAVIJI 1918-1945. Izdavač - Institut za savremenu istoriju, Beograd Godina - 1991 172 strana 24 cm Edicija - Studije i monografije ISBN - 86-7403-037-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor UVOD Položaj Nemaca u Jugoslaviji od 1918. do 1941. Razvitak nacističkog pokreta među Nemcima u Jugoslaviji Aktivnost folksdojčera u aprilskom ratu NEMCI BANATA NA VLASTI Zločini nad Jevrejima i pljačka njihove imovine Pljačka imovine Jevreja Položaj ostalih naroda za vreme okupacije Oružane formacije folksdojčera i borba protiv narodnooslobodilačkog pokreta Nemci u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj Vojne jedinice folksdojčera Nemci Bačke i Treći rajh Materijalni doprinos nemačke nacionalne grupe vođenju rata Evakuacija Nemaca iz Jugoslavije Zaključak Dokumenti Rezime Registar ličnih imena Skraćenice `Petar Kačavenda, naučni savetnik i direktor Instituta za savremenu istoriju u Beogradu (r. 9. avgusta 1932, Kupnik, Vojvodina, Srbija). Srbin. Diplomirao na Grupi za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao radom`Razvoj i aktivnost narodne vlasti na velikoj slobodnoj teritoriji Jugoslavije u drugoj polovini 1942. godine` (1966) i odbranio doktorsku disertaciju `SKOJ I omladina u narodnooslobodilačkoj vojsci i partizanskim odredima Jugoslavije 1941-1945. godine` (1972); objavljena 1975. Radio u Institutu za radnički pokret, a od 1969. godine je u Institutu za savremenu istoriju, u svim naučnim zvanjima. Objavio preko 50 radova u domaćim i stranim časopisima i 6 knjiga od kojih su najznačajnije: `SKOJ i omladina u ratu i revoluciji` (1978), `SKOJ 1941-1948 (1979), `Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije 1942-1945` (1985), `Nemci u Jugoslaviji 1918-1945` (1991). Član je Društva istoričara Srbije. Dobitnik Plakete grada Beograda (1984) i nosilac Ordena rada sa srebrnim vencem (1974). Govori ruski i služi se nemačkim i engleskim jezikom... `U izradi ovog teksta autor se potrudio da na osnovu izvorne grade i odgovarajuće literature dâ čitaocu do sada najkompletniju informaciju o nemačkoj nacionalnoj manjini u Jugoslaviji u periodu 1918-1945. godine`. (Nikola Živković) `Želim da istaknem da ovaj rukopis može da posluži kao obrazac i primer kako se na relativno malom prostoru može na sažet način reći mnogo...` (Đorđe Knežević)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Branimir Altgayr Andrija Artuković Jakob Awender Dušan Biber Dragiša Cvetkovićjakob Eliker Nikola Gaćeša Karl Heger Hajndrih Himler Adolf Hitler Božidar Ivković Josip Gottfried Kutchera Jakob Lichtenberger Josip Mirnić Ante Pavelić Janko Sepp Spreitzer Sepp Šandor Veg Johann Wuscht Nikola Živković