1.албум, обраде Напомена: дек за касете ми не ради па не могу да проверим да ли ради, задњи пут кад сам слушао је радила, тако да је мала могућност да не ради

последњи студијски албум, точак Напомена: дек за касете ми не ради па не могу да проверим да ли ради, задњи пут кад сам слушао је радила, тако да је мала могућност да не ради

vol.1, 1.део албума Напомена: дек за касете ми не ради па не могу да проверим да ли ради, задњи пут кад сам слушао је радила, тако да је мала могућност да не ради

највећа је највећа, црвена звезда Напомена: дек за касете ми не ради па не могу да проверим да ли ради, задњи пут кад сам слушао је радила, тако да је мала могућност да не ради

1.албум, дарко панчев, делије Напомена: дек за касете ми не ради па не могу да проверим да ли ради, задњи пут кад сам слушао је радила, тако да је мала могућност да не ради

Maxell Super Normal 90 Minuta+Kutija vizuelno kaseta kao nova,pustena malo radila je ok,ako ima nesto snimljeno mozda je jednom samo snimano,ima nove nalepnice koje nisu jos ni stavljene,Kartonski omot cist nepisan.

Напомена: дек за касете ми не ради па не могу да проверим да ли ради, задњи пут кад сам слушао је радила, тако да је мала могућност да не ради на 1 алиси прескаче, нисам сигуран која

Rasprava o Konstantinu Tehu - Pantelija Srećković Prema knjizi iz 1987 Рођен је 3/15. новембра 1834. године у Великим Крчмарима код Крагујевца, од оца Славка (рођеног 1788) и мајке Марије-Бебе (1793—1878), ћерке Проке Ивановића из Забојнице који је учествовао у Првом и Другом српском устанку, као и у Ђаковој буни, на Милошевој страни. Деда по оцу, Срећко Стефановић, био је учесник Кочине крајине 1788-91. и у току Првог српског устанка био је бимбаша у Лепеници. Школовао се у Малим Крчмарима, Драчи, Београду (Богословија од 1848) и Кијеву (Духовна академија). Из четворогодишње руске православне академије прешао је на кијевски Универзитет. Ту је 1859. године стекао `први научни степен кандидата`.[1] Од 1859. до 1894. радио је као професор историје на Лицеју. Затим је од 1863. године у Великој школи предавао српску историју скоро четири деценије. Путовао је 1873. године по Старој Србији и Македонији, као члан Друштва за отварање српских школа. А две године касније пропутовао је Далмацију, Приморје и Албанију. Водећа је личност романтичарске историографије, са Милошем Милојевићем.[2][3] Почео је да пише још за време студија у Русији. Позната су му дела: `Родословије српских цареј`, `Стефан Немања`, `Нејаки Урош`, `Вукашин`, те двотомна књига `Историја српскога народа`. Ушао у сукоб са Иларионом Руварцем и следбеницима позитивистичке, критичке историографије и из њега изашао скоро потпуно заборављен.[4] Био је већи српски патријота него историчар, сматрало се због неколико нетачности и претеривања у историјским радовима.[5] Срећковић је био потпредседник Народне скупштине, народни посланик, српски академик (од 1886), професор и ректор Велике школе[6]. За време рата 1878. године радио је као начелник округа пиротског, трнског и брезничког. Од 1894. године је члан Државног савета у Београду. Био је веома активан у „Македонском одбору“ и у „Друштву Светог Саве“[7]. Умро је 8/21. јула 1903. године и сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Био је ожењен Анком, ћерком Маринка Радовановића, министра правде и Јелене Спужић. По њему је названа Улица Панте Срећковића (Београд). Важнији радови Историја српског народа од 600—1367 I—II (1884, 1888) Стефан Немања; Нејаки Урош, други српски цар; Цар Синиша Палеолог Немањић и јањински деспот Тома; Вукашин (Гласник Српског ученог друштва, 27) Стање и однос српских архонтија према Угарској и Византији у половини XII века (Гласник Српског ученог друштва 54) Творенија Доментијана и Теодосија (Споменик 33) Преглед историјских извора о кнезу Лазару и Краљевићу Марку (Споменик 36) Референце `Браник`, Нови Сад 1903. `Правда`, Београд 1937. године `Дело`, Београд 1905. године `Отаџбине`, Београд 1889. године `Браник`, Нови Сад 1903. `Просветни гласник`, Београд 1910. године `Време`, Београд 1937. године Спољашње везе P vip.svg Портал Биографија P history.svg Портал Историја Биографија на сајту САНУ Историјска библиотека: Панта Срећковић Митолошки зборник 14 - Пантелија Срећковић

бонус песма кокане музика из филма до коске eqv, playboy / плејбој, Напомена: дек за касете ми не ради па не могу да проверим да ли ради, задњи пут кад сам слушао је радила, тако да је мала могућност да не ради

NOVA NESLUSANA (SLIKA PREUZETA SA SAJTA) A1 Polubauk Polukruži Poluevropom Guitar – Vlatko Stefanovski 3:57 A2 Drugovi I Drugarice 3:33 A3 Kosovska Lyrics By – Agron Beriša*, Špand Ahmeti*, Zija Beriša* 3:34 A4 U Vrijeme Otkazanih Letova 3:40 A5 Zašto Me Ne Podnosi Tvoj Tata 3:21 B1 Ako Možeš, Zaboravi Backing Vocals – Kiro Lijakovski, Nikola Tašev, Risto Lijakovski, Teofil Nikolovski 4:58 B2 Ovaj Ples Dame Biraju Double Bass – Blagoje Morotov - Blaže* 5:11 B3 Ne Plači 3:54 B4 Uspavanka Za Radmilu M. Guitar – Vlatko Stefanovski 2:25 Recorded At – Studio M-2 Mixed At – Britannia Row Studios Design – Dragan S. Stefanović Editor [Executive Editor] – Dubravko Majnarić Editor [Musical Editor] – Siniša Škarica Engineer [Assistent] – Vladimir Nikolovski Engineer, Mixed By – Mihael Thomas Jonson* Executive-Producer – Radomir Marić-Raka* Performer [Band Member] – Ipe Ivandić, Vlado Pravdić, Zoran Redžić, Željko Bebek Producer – Gajo Vučićević Producer, Performer [Band Member], Written-By – Goran Bregović Saxophone – Arsen Ereš (tracks: A3, B2) Edition with orange labels on black shell. Compared with Bijelo Dugme - Uspavanka Za Radmilu M., it has identic inlay card, but slightly different labels and shell. Recorded at studio `M-2` Radio Skopje and mixed at Britannia Row Studios, London, Jan./Feb. 1983.

2.албум, ванила, оригинално, не реиздање на 1 алиси прескаче, нисам сигуран која Напомена: дек за касете ми не ради па не могу да проверим да ли ради, задњи пут кад сам слушао је радила, тако да је мала могућност да не ради

Lešek Kolakovski na veoma originalan način raspravlja o argumentima za i protiv postojanja Boga kako su se vodili kroz vekove. On istražuje kritike religioznog verovanja, od epikurejaca preko Ničea do savremenih antropoloških istraživanja, pretpostavki koje su u njihovoj osnovi i kontraargumenata apologeta kao što su Dekart, Lajbnic i Paskal. Njegovo istraživanje filozofije religije pokriva istorijsku diskusije o prirodi i postojanju zla, značaju pojmova neuspeha i večnosti za religiozni impuls, odnosu skepticizma i misticizma i mestu razuma, razumevanja iu modelima religiozne misli. On istražuje zašto su ljudi kroz poznatu istoriju negovali ideju o večnosti i postojanju posle smrti, i zašto je ta nada zavisila od obožavanja večne stvarnosti. On se suočava sa problemima značenja u religioznom jeziku. Lešek Kolakovski bio je jedan od najvećih savremenih poljskih i evropskih filozofa i humanista, publicista, pisac, autor satira i filozofskih bajki. Njegovo ime nalazi se u svim važnijim leksikonima i enciklopedijama sveta. Rođen je 23. oktobra 1927. u gradu Radom, u porodici sa socijalističkom i antiklerikalnom tradicijom. U periodu 1945/50. studirao je filozofiju, najpre na Univerzitetu u Lođu, a potom u Varšavi. Još za vreme studija radio je kao asistent profesora Tadeuša Kotarbinjskog na Varšavskom univerzitetu. Odbranio je doktorsku tezu o Spinozi. Pedesetih godina radio je u Institutu za filozofiju i sociologiju poljske Akademije nauka. Godine 1959. postavljen je za šefa katedre za istoriju savremene filozofije Varšavskog univerziteta. Od 1945. bio je član Saveza socijalističke omladine, kasnije Poljske ujedinjene radničke partije (PURP), najpre strasni pristalica marksizma, a potom njegov radikalni kritičar. Pedesetih godina Kolakovski je počeo postepeno da se udaljuje od doktrinarne verzije marksističke filozofije. Bio je vodeća ličnost poljskog Oktobra ’56. oko koje su se okupljali mladi opozicionari. Bio je, kako je za njega rekao sveštenik Juzef Tišner, „duhovni učitelj liberalne inteligencije na njenom putu ka izlasku iz ’zarobljenog uma’“. Međutim, Vladislav Gomulka, prvi sekretar CK PURP, u jednom svom govoru nazvao ga je „glavnim ideologom revizionizma“. Evo kako se tog perioda seća Bronislav Geremek, koji je bio jedan od slušalaca predavanja Kolakovskog: „Godine 1956, verovatno 1. maja, Kolakovski je na univerzitetu govorio šta je socijalizam. Došlo je mnogo ljudi. Najpre su slušali dugo nabrajanje šta socijalizam nije: ’država, u kojoj ima više špijuna nego medicinskih sestara i više mesta u zatvorima nego u bolnicama; država, u kojoj je čovek prisilljen na laž; država, u kojoj je primoran na krađu; država, u kojoj je primoran na zločin; država, u kojoj filozofi i pisci govore uvek isto što generali i ministri, ali uvek posle njih; država koja aktuelno postoji’ itd. ‘To je bio prvi deo. A sada - slušajte pažljivo! - rekao je Kolakovski - reći ću vam šta socijalizam jeste‘. U sali je tada nastao tajac, a Kolakovski je nad glavama slušalaca govorio: ‘Socijalizam je sistem koji... eh!, šta više da kažem! Socijalizam je zaista dobra stvar’“. Zbog podrške martovskim protestima studenata 1968. i suviše radikalne kritike komunističkog režima, Kolakovski je izbačen sa Univerziteta. Vladislav Gomulka optužio ga je da je „formirao omladinu u pravcu koji je potpuno suprotan dominantnoj tendenciji razvoja zemlje i naroda“. Novembra iste godine napustio je zemlju. U inostranstvu je radio najpre na Univerzitetu u Kvebeku (1968), a potom u Berkliju (1969). Od 1970. godine do odlaska u penziju predavao je na Oksfordskom univerzitetu. Osim toga, dobijao je često pozive da drži predavanja na drugim evropskim i američkim univerzitetima. Kolakovski je objavio više od 400 knjiga i radova, prevođenih na mnoge jezike. Među njegovim najpoznatijim delima su „Glavni tokovi marksizma“, „Filozofija pozitivizma“, „Ključ nebeski. Razgovori s đavolom“, „Religija, kultura i fetiši“... Njegove knjige, posebno one nastale u emigraciji, imale su veliki značaj za formiranje stava poljske opozicije. Knjiga „Teze o nadi i beznađu“ (1971), objavljena u pariskom časopisu Kultura, postala je antikomunistički manifest poljske opozicije i inspirisala poljske intelektualce da organizuju KOR (Komitet za odbranu radnika). Sve do 1989, kad je potpuno rehabilitovan, knjige Kolakovskog bile su ilegalno dostavljane iz inostranstva ili štampane u samizdatu. Za svoje stvaralaštvo Kolakovski je dobio brojna priznanja i nagrade (Mirovna nagrada nemačkih knjižara, Praemium Erasmianum, nagrada Poljskog Pen kluba, nagrada Kongresa SAD - tzv. naučni Nobel, Jerusalimska nagrada...). Jerusalimska nagrada uručena mu je 18. oktobra 2009. godine. Izraelski kritičari pisali su: „Kolakovski je sam sebi krčio put: od bezgranične vere u marksizam do aktivnog učešća u njegovoj destrukciji. Jerusalimska nagrada ne izražava samo priznanje za njegove zasluge. Za Kolakovskog imamo posebno mesto u našim srcima (...) Nema ničeg čudnog u tome što su Vislava Šimborska, Česlav Miloš i Lešek Kolakovski junaci i naše kulture. Takvi ljudi predstavljaju most jevrejsko-poljskih odnosa. Ukazivanje poštovanja Kolakovskom izraz je bliskosti između dva identiteta - jevrejskog i poljskog“.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lešek Kolakovski na veoma originalan način raspravlja o argumentima za i protiv postojanja Boga kako su se vodili kroz vekove. On istražuje kritike religioznog verovanja, od epikurejaca preko Ničea do savremenih antropoloških istraživanja, pretpostavki koje su u njihovoj osnovi i kontraargumenata apologeta kao što su Dekart, Lajbnic i Paskal. Njegovo istraživanje filozofije religije pokriva istorijsku diskusije o prirodi i postojanju zla, značaju pojmova neuspeha i večnosti za religiozni impuls, odnosu skepticizma i misticizma i mestu razuma, razumevanja iu modelima religiozne misli. On istražuje zašto su ljudi kroz poznatu istoriju negovali ideju o večnosti i postojanju posle smrti, i zašto je ta nada zavisila od obožavanja večne stvarnosti. On se suočava sa problemima značenja u religioznom jeziku. Lešek Kolakovski bio je jedan od najvećih savremenih poljskih i evropskih filozofa i humanista, publicista, pisac, autor satira i filozofskih bajki. Njegovo ime nalazi se u svim važnijim leksikonima i enciklopedijama sveta. Rođen je 23. oktobra 1927. u gradu Radom, u porodici sa socijalističkom i antiklerikalnom tradicijom. U periodu 1945/50. studirao je filozofiju, najpre na Univerzitetu u Lođu, a potom u Varšavi. Još za vreme studija radio je kao asistent profesora Tadeuša Kotarbinjskog na Varšavskom univerzitetu. Odbranio je doktorsku tezu o Spinozi. Pedesetih godina radio je u Institutu za filozofiju i sociologiju poljske Akademije nauka. Godine 1959. postavljen je za šefa katedre za istoriju savremene filozofije Varšavskog univerziteta. Od 1945. bio je član Saveza socijalističke omladine, kasnije Poljske ujedinjene radničke partije (PURP), najpre strasni pristalica marksizma, a potom njegov radikalni kritičar. Pedesetih godina Kolakovski je počeo postepeno da se udaljuje od doktrinarne verzije marksističke filozofije. Bio je vodeća ličnost poljskog Oktobra ’56. oko koje su se okupljali mladi opozicionari. Bio je, kako je za njega rekao sveštenik Juzef Tišner, „duhovni učitelj liberalne inteligencije na njenom putu ka izlasku iz ’zarobljenog uma’“. Međutim, Vladislav Gomulka, prvi sekretar CK PURP, u jednom svom govoru nazvao ga je „glavnim ideologom revizionizma“. Evo kako se tog perioda seća Bronislav Geremek, koji je bio jedan od slušalaca predavanja Kolakovskog: „Godine 1956, verovatno 1. maja, Kolakovski je na univerzitetu govorio šta je socijalizam. Došlo je mnogo ljudi. Najpre su slušali dugo nabrajanje šta socijalizam nije: ’država, u kojoj ima više špijuna nego medicinskih sestara i više mesta u zatvorima nego u bolnicama; država, u kojoj je čovek prisilljen na laž; država, u kojoj je primoran na krađu; država, u kojoj je primoran na zločin; država, u kojoj filozofi i pisci govore uvek isto što generali i ministri, ali uvek posle njih; država koja aktuelno postoji’ itd. ‘To je bio prvi deo. A sada - slušajte pažljivo! - rekao je Kolakovski - reći ću vam šta socijalizam jeste‘. U sali je tada nastao tajac, a Kolakovski je nad glavama slušalaca govorio: ‘Socijalizam je sistem koji... eh!, šta više da kažem! Socijalizam je zaista dobra stvar’“. Zbog podrške martovskim protestima studenata 1968. i suviše radikalne kritike komunističkog režima, Kolakovski je izbačen sa Univerziteta. Vladislav Gomulka optužio ga je da je „formirao omladinu u pravcu koji je potpuno suprotan dominantnoj tendenciji razvoja zemlje i naroda“. Novembra iste godine napustio je zemlju. U inostranstvu je radio najpre na Univerzitetu u Kvebeku (1968), a potom u Berkliju (1969). Od 1970. godine do odlaska u penziju predavao je na Oksfordskom univerzitetu. Osim toga, dobijao je često pozive da drži predavanja na drugim evropskim i američkim univerzitetima. Kolakovski je objavio više od 400 knjiga i radova, prevođenih na mnoge jezike. Među njegovim najpoznatijim delima su „Glavni tokovi marksizma“, „Filozofija pozitivizma“, „Ključ nebeski. Razgovori s đavolom“, „Religija, kultura i fetiši“... Njegove knjige, posebno one nastale u emigraciji, imale su veliki značaj za formiranje stava poljske opozicije. Knjiga „Teze o nadi i beznađu“ (1971), objavljena u pariskom časopisu Kultura, postala je antikomunistički manifest poljske opozicije i inspirisala poljske intelektualce da organizuju KOR (Komitet za odbranu radnika). Sve do 1989, kad je potpuno rehabilitovan, knjige Kolakovskog bile su ilegalno dostavljane iz inostranstva ili štampane u samizdatu. Za svoje stvaralaštvo Kolakovski je dobio brojna priznanja i nagrade (Mirovna nagrada nemačkih knjižara, Praemium Erasmianum, nagrada Poljskog Pen kluba, nagrada Kongresa SAD - tzv. naučni Nobel, Jerusalimska nagrada...). Jerusalimska nagrada uručena mu je 18. oktobra 2009. godine. Izraelski kritičari pisali su: „Kolakovski je sam sebi krčio put: od bezgranične vere u marksizam do aktivnog učešća u njegovoj destrukciji. Jerusalimska nagrada ne izražava samo priznanje za njegove zasluge. Za Kolakovskog imamo posebno mesto u našim srcima (...) Nema ničeg čudnog u tome što su Vislava Šimborska, Česlav Miloš i Lešek Kolakovski junaci i naše kulture. Takvi ljudi predstavljaju most jevrejsko-poljskih odnosa. Ukazivanje poštovanja Kolakovskom izraz je bliskosti između dva identiteta - jevrejskog i poljskog“.

AUDIO KASETA 5 KUTIJA/OMOT 5/5 PGP RTB 502707 Folk,World & Country,Folk A1.JUTRO JE A2.KOJU IGRU IGRAS A3.ZAR TI ZAR TI A4.AKO MI SRCE PREPUKNE A5.TUZNA VRBA B1.PSUJEM TE ZIVOTE B2.NEMA GA B3.EJ STA DA RADIM B4.DODJI DA SE ISPLACEMO

Pjevaju mornari sa Titovih lađa kaseta , odlično očuvano, nekorišćena Izdavač : Radio Televizija Beograd Godina izdanja : 1982 A1.1 –Orkestar Zagrebačke Armijske Oblasti* Titovi Mornari Written-By – Bojan Adamič, Silvio Bombardeli* A1.2 –Orkestar Zagrebačke Armijske Oblasti* i Hor `I. Goran Kovačić`* Mornarska Written-By – Bojan Adamič, David Kabalin A2 –Reprezentativni Orkestar Garde* i Hor Umetničkog Ansambla JNA Dalmacijo Biser Grana Adapted By – Đorđe Karaklajić A3 –Orkestar Zagrebačke Armijske Oblasti* i Hor `I. Goran Kovačić`* Šumi More Tito Zove Written-By – B. Karakaš*, B. Gajić* A4 –Orkestar Zagrebačke Armijske Oblasti* i Hor `I. Goran Kovačić`* Na Vez Written-By – Bojan Adamič, Darko Kraljić A5 –Elvira Voća i Simeon Gugulovski Neka Vas Sreća Prati Written-By – B. Karakaš*, E. Glavnik*, S. Kalođera* A6 –Oliver Dragojević Zastava Written-By – Igor Savin, Jakša Fijamengo*, Z. Runjić* A7 –Žarko Dančuo Dobro More Galebe Mira Written-By – B. Karakaš*, N. Kalođera* B1 –One I Oni More I Mornari Written-By – S. Subota*, B. Karakaš* B2 –Tereza Kesovija Mornarsko Srce Written-By – B. Karakaš*, Đ. Jusić* B3 –Oliver Dragojević Mornarska Written-By – J. Fijamengo*, N. Kalođera*, Z. Runjić* B4 –Arsen Dedić Priča Gitare Written-By – B. Karakaš*, M. Nardeli* B5 –Braco Koren Mi Smo Titovi Mornari Written-By – B. Adamič*, E. Glavnik*, M. Golar* B6 –Hor Umetničkog Ansambla JNA Plovi, Plovi Galebe Mira Written-By – B. Karakaš*, Đ. Jusić*

NEZABORAVNE ISPOVESTI SOLUNACA`„Najlepše stranice ove knjige ispunjene su primerima drevne narodne etike. U sred ratnog vrtloga i užasa, patrijarhalni čovek nastoji da sačuva svoju dušu. Iako se kroz Albaniju nemilosrdno ostavljaju bolesni i ranjeni, čak i oni najbliži, knjiga pruža i primere suprotne vrste. Briga o drugome i drugarstvo provlače se kroz mnoga kazivanja. ‘Mi vojnici smo se voleli. Postavljani su parnici, pa kad jedan pogine onaj drugi da zapiše i sahrani. Čim jedan ostane sam, on odmah traži parnik’, kazuje Radosav Marković jedinstven podatak koji po svemu sudeći, dosad nije zabeležen. Dragomir Đorđević na frontu ugovara da se oženi nepoznatom sestrom svog druga, ako preživi, i to posle rata ispunjava. Milija Đorđević (1931–2012) rođen je u selu Rataru (zaselak Vatoševo). Gimnaziju završio u Smederevskoj Palanci a u Beogradu Filološki fakultet – Grupa jugoslovenske književnosti. Radio kao profesor i novinar. Samostalno napisao knjige: Pčelarstvo Donje Jasenice, Proroštvo despota Stefana, Nikodija kmet, Profesor Grgur Milanović, Reč o drugim rečima (onomastika) i Sporedovanje bespobedno, a kao koautor: Tri sile pritisle Srbijicu i Srbijice, dušo gorka. Baveći se šahom i igrajući za prvu ekipu Smederevske Palanke, objavio je monografiju: Ekipni šampionati Jugosalvije 1946–1979. Sarađivao u listovima i časopisima pišući književno-jezičke i istorijske tekstove. U Udruženje književnika Srbije primljen je 1991. godine. TVRD POVEZ, ODLIČNO OČUVANA KNJIGA IZDAVAC:`NARODNA KNJIGA, BEOGRAD 1988.GODINE, 342 STRANE

Na prodaju Wireless FM Transmiter, koristi 2x AAA baterije ili na adapter. Koristio ga pre nekog vremena za puštanje muzike na radiu sa laptopa. Ima 4 frekfencije rada. Predmet prodaje odgovara datim opisima i slikama. Za sve sto vas zanima pitajte! Pogledajte i ostale mnogobrojne predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/Vladimir10/SpisakPredmeta

Model EB595675LU 3100 mAh Originalna baterija, koriscena na Samsung Galaxy Note II N7100 pre oko 10 godina (od tada nije koriscena zbog neispravnosti telefona) i radila je besprekorno. Pretpostavljam da moze biti koriscena na jos nekim starijim Samsung modelima, ali nisam upucen. Zbog mogucih malverzacija ne prihvatam eventualne reklamacije. Kupujete na sopstveni rizik.

OMOT 5 KASETA 5 Izvođač: Garavi Sokak Zemlja izdanja: Yugoslavia A 1. Ćiri bu - ćiri ba 2. Zima, leto... 3. Jedina vilo života mog 4. Pesma o lasti plavetnoj 5. Reci zašto B 1. Ja volim da radim 2. Kao ja 3. Dunav će i dalje teći 4. Samo tebe, samo tebe 5. Solunska

U dobrom stanju PISMA 1904 - 1967 - Veljko Petrović iz zbirke pisama rukopisnog odeljenja Matice srpske Izdavac: Matica srpska Mek povez 468 str. Veljko Petrović je rođen u Somboru. Njegov otac Đorđe bio je somborski katiheta koji će 1891. u monaštvu dobiti ime Gerasim i predavaće u Bogosloviji u Sremskim Karlovcima. Veljkova mati se zvala Mileva i bila je kćerka somborskog paroha Jovana Momirovića. Mati je umrla nekoliko nedelja posle porođaja. Veljko Petrović je imao dve starije sestre Vidu i Anđu, te brata Milivoja. Gimnaziju na mađarskom jeziku završio je u rodnom Somboru. Godine 1902. stiže u Budimpeštu gde je studirao pravo. Istovremeno bio je pitomac prvog srpskog koledža, zavoda Save Tekelije, čuvenog peštanskog Tekelijanuma. Prve pesme je počeo da objavljuje 1905. godine. Održava prijateljske veze sa Petrom Konjovićem i Vasom Stajićem. U proleće 1906. godine u Budimpešti sa Jurajom Gašparcem uređuje mesečnik na mađarskom jeziku „Kroacija“ („Croatia“), u čijem podnaslovu stoji „Hrvatsko-srpski sociopolitička, ekonomska i književna mesečna revija“. Iste godine, pošto je apsolvirao, glavni urednik Svetozar Pribićević zagrebačkog „Srbobrana“ obaveštava ga da je primljen u uredništvo. 1908. godine Veljko Petrović prelazi u Sremsku Mitrovicu za urednika „Slobode“, a 1909. godine postaje urednik sarajevske „Srpske riječi“. Potom je 1911. emigrirao u Beograd, gde je radio kao ratni dopisnik za novosadski „Branik“ i za sarajevski „Narod“. Između 1914-1915 bio je u štabu Moravske divizije II poziva, dok nije pozvan u niški Jugoslovenski odbor za jednog od urednika „Savremenih pitanja“. U Beogradu upoznaje pesnika Simu Pandurovića i uglednog Jovana Skerlića kome će postati književni miljenik. U jeku Balkanskih ratova u beogradskom Narodnom pozorištu upoznaje sedamnaestogodišnju Maru Mandrašević, kćerku pančevačkog trgovca sa kojom će se venčati u njenom rodnom mestu, Kuli, 20. novembra 1919. godine. Prešavši Albaniju upućen je u Ženevu, u novinarski propagandistički biro, gde je radio do 1918. god na štampi i publikacijama. 1918. god. izabran je za člana Jugoslovenskog odbora. Veljko Petrović se tada nadao da će biti postavljen za ambasadora u Budimpešti, međutim, umesto toga 1919. je imenovan za referenta u odseku Ministarstva prosvete za Bačku, Banat i Baranju u Novom Sadu. Sledeće 1920. godine premešten je u Ministarstvo prosvete u Beograd. Između 1921. i 1923. bio je šef Kabineta ministra, zatim je imenovan za referenta u Umetničkom odeljenju, a od 1925. godine postaje inspektor u istom Ministarstvu. U to doba održava vezu sa mnogim uglednim srpskim književnicima kao što je bio Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Miloš Crnjanski i Milan Kašanin, ali i sa likovnim umetnicima kao što je Petar Dobrović koji je uradio grafiku za naslovnu stranu njegove zbirke pripovedaka „Bunja i drugi u Ravangradu“. 1929. uz pomoć Miloša Crnjanskog tadašnjeg člana presbiroa pri Ambasadi Kraljevine Jugoslavije u Berlinu Veljko Petrović je boravio nemačkoj prestonici gde se upoznao sa vodećim ličnostima kulturnog života Nemačke. Dana 12. januara 1930. Petrović u svečanoj dvorani beogradskog Univerziteta, kralju Aleksandru pročitao je svoju raspravu „Šumadija i Vojvodina“. Početkom maja 1930. kao izveštač lista „Politika“ boravio je u Budimpešti i piše o Srbima u Mađarskoj i njihovoj kulturnoj baštini. Svoj boravak u Budimpešti i Sentandreji ponovio je 1961. godine. Tom prilikom njegov domaćin bio je Stojan D. Vujičić doajen srpskih književnika u Mađarskoj. Umro je u Beogradu 1967. a sahranjen je uz velike počasti u Aleji velikana.

AUDIO KASETA 5 KUTIJA/OMOT 5/5- PGP RTB 5116716 Folk,World & Country,Folk - ORKESTAR DRAGANA STOJKOVICA BOSANCA A1.BOSNO MOJA JABUKO U CVETU A2.STARI GRESNIK A3.BLAGO TEBI,BLAGO TEBI A4.JEDNA DUSA A DVA TELA A5.STA DA RADIM B1.NE MOGU VISE OVAKO B2.STOJ,STOJ NISTA SE NE BOJ B3.SAM, SAM B4.NA SVOJ NACIN

Kaseta 5 Omot 4+ Tragovi hemijske olovke u unutrašnjoj strani omota Label: PGP RTB – 5116104 Format: Cassette, Album Country: Yugoslavia Released: 1986 Genre: Folk, World, & Country Style: Folk A1 Uske Pantalone A2 Sviraj Rock`n`Roll A3 Disko Urnebes A4 Oj, Dragana, Dragana A5 Zakuni Se B1 Moja Roso B2 Okrećeš Mi Leđa B3 Širi Dragi Ruke B4 Pazi Šta Radiš B5 Afrika

AUDIO KASETA 5 KUTIJA/OMOT 5-/5- DISKOS KD 522 Folk,World & Country,Folk A1.PROCVETALA BELA LALA A2.VETAR DUVA LJULJAJU SE RUZE A3.JA SAM ERA ZLATIBORAC A4.SRELI SMO SE U JESEN A5.STA TO RADIS MARO B1.RADO LEPA RADO B2.SVIRAJ SVIRAJ FRULO B3.MALA SOBA PUNA JE CILIMA B4.JA SAM ZENJEN SVE DEVOJKE ZNAJU

AUDIO KASETA 5 KUTIJA/OMOT 5/5 KOMUNA MC 163 Pop,Vocal,Electronic, Ballad,Funk/Soul,Rock A1.KAD BI MOJA BILA A2.AJDE,AJDE JASMINA A3.TRINAEST DANA A4.CINI TI SE GRMI A5.MELANHOLIJA B1.JAKO,JAKO SLABO SRCE ZAVODIS B2.SAMO KAD MI KAZES LJUBAV B3.I STA TEBE BRIGA STA JE RADIM B4.TABAKERA B5.MAJSKO SUNCE

Simo C. Ćirković (1951) gotovo tri decenije bavi se istoriografskim temama. Diplomirao je žurnalistiku i specijalizovao međunarodnu politiku i diplomatsku istoriju. Kao novinar radio je u velikim novinskim kućama (Politika i Borba). Autor je nekoliko monografija (Marsejski krst kralja Aleksandra, Knjaz Mihailo Obrenović – život i politika, Balkanski atentati – ubiti preko nišana). U njegovom opusu beogradske teme zauzimaju značajno mesto (Siluete i karakteri – nadimci starih Beograđana, Patriciji i pustolovi – najveće misterije starog Beograda, Kalemegdanske senke – portret beogradskog čoveka, (Dereta, 2013), koja je već izašla u tri izdanja, Nadimci starih Beograđana : 1830-1940.: (u potrazi za međudnevicom beogradskog čoveka) (Službeni glasnik, 2015)). U knjizi Oganj i nada (Dereta, 2014), koja govori o Srbiji u I svetskom ratu, Simo C. Ćirković je zaokružio jednu oblast svojih istorijskih interesovanja i pružio doprinos obeležavanju 100 godina od početka Velikog rata, dok je u delu Tri boje fraka: Tito, Andrić, Krleža – uporedna biografija, izložio zamršene tokove moderne istorije, skriveno lice političkih odnosa i aktere iz senke kratkog 20. veka. Leksikonom Ko je ko u Nedićevoj Srbiji strukturno je istražio jedno kontroverzno razdoblje srpske povesti. Bavi se i leksikološkim studijama (Rečnik arhaizama, Rečnik urbane svakodnevice). Kao leksikograf angažovan je u Srpskom biografskom rečniku Matice srpske i u Srpskoj enciklopediji, zajedničkom izdanju Matice srpske i SANU, gde je uključen kao stručni saradnik. Neguje principe svestranog arhivskog istraživanja, te su njegove knjige dokumentarni uvid u epohu, ljude i institucije... odlično očuvana kao nova MAJ.21/10