Odlično očuvano, s posvetom i potpisom Miroslava Antića, ćirilica Biblioteka Vjeverica Autor - osoba Antić, Miroslav, 1932-1986 = Antić, Miroslav, 1932-1986 Naslov Garavi sokak : veselo cigansko vašarište sa nekoliko suza i kapi kiše / Miroslav Antić ; [ilustrirao Ordan Petlevski] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1979 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1979 (Zagreb : `Ognjen Prica`) Fizički opis 102 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Petlevski, Ordan Zbirka ǂBiblioteka ǂ Vjeverica Sadržaj Sadrži: Prozivnik ; Gatanja i čarolije ; Vašar (Karton) Napomene Bilješka o piscu: str. [99] Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu. Dela Njegova poznatija dela su: „Ispričano za proleće“ „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Olovka piše srcem“ „Nasmejani svet“ „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“ „Izdajstvo lirike“ Za decu je napisao: „Plavi čuperak“ „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu) „Prva ljubav“ „Garavi sokak“. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr. Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman. Nagrade Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr. MG130 (L)

Vidik, 1968. Peta knjiga velikog, kod nas slabije poznatog hrvatskog pesnika. Pečat (vidi se na slici), inače sve odlično. Tonči Petrasov Marović (Mravince, 29. listopada 1934. – Split, 22. travnja 1991.), hrvatski književnik. Pisao je poeziju, kratke priče, drame, kritike, te bio urednikom u splitskom Logosu i u Mogućnostima. Djelovao je u razdoblju `krugovaša` i `razlogovaca` ali nije pripadao nijednoj književnoj grupaciji;[1] kao pjesnik, dramatičar i prozaik raznovrstan je i samosvojan. Životopis Marović je završio klasičnu gimnaziju i Pedagošku akademiju u Splitu, a radio je kao urednik u RTV centru Split. Za vrijeme Drugog svjetskog rata, u samoigri, ozlijedio se ručnom granatom; kasnije više puta ozbiljno pobolijevao.[1] Petras je nadimak književnikovog djeda Petra, čiju je izvedenicu Petrasov, književnik stavio u svoje ime i prezime. Marović je prvi hrvatski pjesnik koji je objavio haiku i waka poeziju.[1] Godine 1961. u književnom časopisu Mogućnosti br. 6, tiskano mu je 13 haiku pjesama iz neobjavljene zbirke 101 haiku.[2] Iza sebe je ostavio brojne radove, od kojih je jedan dio razasut po časopisima. Najpoznatije su mu drame Antigona, kraljica u Tebi (koja je bila prikazivana 1981. a potom 2005. na Splitskom ljetu, u režiji Matka Raguža i sa Zojom Odak u glavnoj ulozi) te Temistoklo. Odabrana djela Tonča Petrasova Marovića, koja uključuju njegovu poeziju, prozu i dramu, objavljena su u Splitu 1992., u nakladi splitskoga Književnog kruga. Djela Knjiga vode (pjesme i poeme) Split, 1956. Asfaltirano nebo (tri poeme), Split, 1958. Riječ u zemlji (poema koju je pjesnik tiskao u vlastitoj nakladi) 1963. Putanje (poema), 1967. Ciklus o cilju (pjesme), Split, 1968. Ljudski kusur (roman), 1969. Premještanja (pjesme i poeme), Zagreb, 1972. Ča triba govorit (pjesme za djecu), 1975. Hembra (poema), 1976. Eros i Anter (pjesničko-grafička mapa u suradnji s M. Trebotićem), 1976. Demokritov kruh (kratke priče i drama Zimski prostor koja je izvedena 1975.) 1978. Suprotiva (izabrane pjesme i poeme), Zagreb, 1981. Antigona, kraljica u Tebi (drama, izvedena 1981.) 1981. Lastavica od 1000 ljeta, (roman) Zagreb, 1982. Osamnica, (pjesme) Zagreb, 1984. Temistoklo (drama) Split, 1984. Isolamento,(izbor iz poezije na talijanskom jeziku) Modena 1986. Moći ne govoriti,(pjesme) Zagreb 1988. Smokva koju je Isus prokleo (pjesme) 1989. Oče naš (pjesme s grafikama Ivana Lackovića Croate) 1990. Postumna djela Job u bolnici (pjesme) 1992. Odabrana djela I i II (pjesme i proza) 1992. Sram i strah (roman) 2011. Njegova djela je u svojoj antologiji Żywe źródła iz 1996. s hrvatskog na poljski prevela poljska književnica i prevoditeljica Łucja Danielewska. Odabrana djela izišla su mu u Splitu 1992. Drama `Zimski prostor` emitirana mu je na Radio-Zagrebu i Radio-Ljubljani, a zatim scenski izvedena u podrumima Dioklecijanove palače, u sklopu Splitskog ljeta 1975. godine. Apokrifna tragedija u šest slika s međuigrom i epilogom, `Antigona, kraljica u Tebi` praizvedena je u Hrvatskom narodnom kazalištu u Splitu, 19. siječnja 1981., zatim prikazana na Sterijinom pozorju u Novom Sadu, 6. lipnja 1981. te je napokon snimka predstave emitirana na Televiziji Zagreb, 23. prosinca 1981. godine.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM TONI RENISA IZ 1966.G. Poslata 9. V 1966. godina Crno bela fotografija 12 x 9 cm Toni Renis (1938) je italijanski umetnik, pevač, kompozitor, muzički producent, glumac. Postao je svetska zvezda kada je na festivalu u San Remu 1962. godine otpevao čuvenu pesmu “Quando, quando, quando”. Pet godina kasnije na istom festivalu je zauzeo drugo mesto sa ovom pesmom. Renis je 1999. godine dobio nagradu “Zlatni globus” i nominovan za Oskara za pesmu ”The Prayer`, koju su izvodili Celine Dion i Andrea Bocelli. Dobio je Američku nagradu Italijansko-američke fondacije 2016. godine TOP pesme koje su i danas popularne na radio stanicama širom sveta: Quando quando quando, Blu, Uno per tutte, Tenerezza, Amor, Amor, Amor, Non Sei Mariù Stasera, Nostalgia Di Milano, Come Prima.

Bluetooth bežične stereo slušalice sa ugrađenim mikrofonom Slušanje muzike sa računara, mobilnog telefona putem BT veze (do 10 m domet na otvorenom) Dizajnirane da budu udobne pri nošenju i takođe otporne na znojenje Mogu se sklopiti i time zauzimati manje mesta pri odlaganju ili prenošenju Obezbeđuju dug rad sa jednim punjenjem - do 120 sati u stand-by modu i do 9 sati rada Brend: Xwave Napajanje: 5V DC / 200 mA Bluetooth: Da, v4.2, domet do 10 metara na otvorenom Frekventni opseg: 20-20000 Hz Osetljivost: 108 dB Impedansa: 32 Ohm Zvučnik: 40 mm Priključci: AUX 3.5 mm, micro SD ulaz Boja kućišta: Bela Pribor: USB/microUSB kabel, 3.5 mm audio kabel Baterija: 200 mAh Vreme punjenja: ~2 h Vreme rada: ~9 h Dodatne funkcije: FM radio (88-108 MHz)

Bluetooth bežične stereo slušalice sa ugrađenim mikrofonom Slušanje muzike sa računara, mobilnog telefona putem BT veze (do 10 m domet na otvorenom) Dizajnirane da budu udobne pri nošenju i takođe otporne na znojenje Mogu se sklopiti i time zauzimati manje mesta pri odlaganju ili prenošenju Obezbeđuju dug rad sa jednim punjenjem - do 120 sati u stand-by modu i do 9 sati rada Brend: Xwave Napajanje: 5V DC / 200 mA Bluetooth: Da, v4.2, domet do 10 metara na otvorenom Frekventni opseg: 20-20000 Hz Osetljivost: 108 dB Impedansa: 32 Ohm Zvučnik: 40 mm Priključci: AUX 3.5 mm, micro SD ulaz Boja kućišta: Crvena Pribor: USB/microUSB kabel, 3.5 mm audio kabel Baterija: 200 mAh Vreme punjenja: ~2 h Vreme rada: ~9 h Dodatne: funkcije FM radio (88-108 MHz)

Bluetooth bežične stereo slušalice sa ugrađenim mikrofonom Slušanje muzike sa računara, mobilnog telefona putem BT veze (do 10 m domet na otvorenom) Dizajnirane da budu udobne pri nošenju i takođe otporne na znojenje Mogu se sklopiti i time zauzimati manje mesta pri odlaganju ili prenošenju Obezbeđuju dug rad sa jednim punjenjem - do 120 sati u stand-by modu i do 9 sati rada Brend: Xwave Napajanje: 5V DC / 200 mA Bluetooth: Da, v4.2, domet do 10 metara na otvorenom Frekventni opseg: 20-20000 Hz Osetljivost: 108 dB Impedansa: 32 Ohm Zvučnik: 40 mm Priključci: AUX 3.5 mm, micro SD ulaz Boja kućišta: Plava Pribor: USB/microUSB kabel, 3.5 mm audio kabel Baterija: 200 mAh Vreme punjenja: ~2 h Vreme rada: ~9 h Dodatne funkcije: FM radio (88-108 MHz)

Bluetooth bežične stereo slušalice sa ugrađenim mikrofonom Slušanje muzike sa računara, mobilnog telefona putem BT veze (do 10 m domet na otvorenom) Dizajnirane da budu udobne pri nošenju i takođe otporne na znojenje Mogu se sklopiti i time zauzimati manje mesta pri odlaganju ili prenošenju Obezbeđuju dug rad sa jednim punjenjem - do 120 sati u stand-by modu i do 9 sati rada Brend: Xwave Napajanje: 5V DC / 200 mA Bluetooth: Da, v4.2, domet do 10 metara na otvorenom Frekventni opseg: 20-20000 Hz Osetljivost: 108 dB Impedansa: 32 Ohm Zvučnik: 40 mm Priključci: AUX 3.5 mm, micro SD ulaz Boja kućišta: Crna Pribor: USB/microUSB kabel, 3.5 mm audio kabel Baterija: 200 mAh Vreme punjenja: ~2 h Vreme rada: ~9 h Dodatne funkcije: FM radio (88-108 MHz)

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Sony 12V 200mA AC-MS1202S ORIGINAL za slusalice i dvd plejere, konektor sa centralnim pinom. Model: AC-MS1202S Input: AC100-240V 50/60Mhz 0.25A Output: DC12V 200mA Potpuno ispravan i testiran punjac. Radna garancija 30 dana. Podrzani modeli uredjaja: Blutut Sony slušalice MDR-IF245RK, MDR-RF985RK, MDR-RF810R, 4-281-107-11 Genuine Switching SONY AC Power Adaptor ACMS1202S Output DC12V 200mA 2.4W MDR-RF995RK MDR-RF985RK MDR-IF245RK AV Sony RMT-VB100U BLURAY QN-014AC AEC-4112B AC-M1208UC BDP-BX BDP-S Blu-ray Disc DVD Player AV Product 12VDC 200mA 300mA Output plug: 5,5x3,4mm with center pin Portable Radio Blu-ray Player Wireless Headphone

Stari ventilator, proizveden u SSSR. U veoma dobrom stanju, mislim da potiče iz 70-ih godina prošlog veka. Ima tri brzine, mislim da radi dosta solidno. Kako duže vremena nije bio korišten, morao sam ga prebaciti na trojku da `uzme zalet`, ali zatim je radio odlično prilikom promena brzina i to dosta brzo i jako. Nisam siguran da je vrtenje levo-desno u potpunosti ispravno, ali samo malo bolji poznavalac to može ustanoviti i eventualno podesiti da radi. Na jednoj fotografiji se vidi dok radi, a na jednoj njegove karakteristike. Visina mu je 45cm, prečnik lopatica oko 30cm. težina je oko 3kg. Ta stara nalepnica BMW je sasvim solidna, ko zna kada je zalepljena, ali je od kvalitetnog lima i dobro očuvana. Ako nekom kupcu smta, može je skinuti. :)

retko! Petko Vojnić Purčar (Subotica, 16. februar 1939 – Petrovaradin, 7. jun 2017) bio je hrvatski[1] i srpski pisac, novinar,[2] filmski scenarista i režiser velikog broja kratkih filmova. Pisao je poeziju, drame, pripovetke i romane. Drame su mu izvedene na pozornicama u Osijeku i Subotici. Dela su mu prevedena na više jezika.[3] Za svoj rad dobio je brojne nagrade, meću kojima je i prestižna NIN-ova nagrada 1997. za roman Dom sve dalji.[4] Petko Vojnić Purčar Petko Vojnić Purčar.jpeg Lični podaci Puno ime Petar Vojnić Purčar Datum rođenja 16. februar 1939. Mesto rođenja Subotica, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 7. jun 2017. (78 god.) Mesto smrti Petrovaradin, Srbija Književni rad Period 1940−1990 Najvažnija dela Dom sve dalji (roman) Nagrade NIN-ova nagrada Oktobarska nagrada Novog Sada Nagrada za životno delo Društva književnika Vojvodine Biografija Uredi Petko Vojnić Purčar rođen je kao Petar Vojnić Purčar 1939. godine u Subotici, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je komparativnu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1963, a u Parizu specijalizovao multimedijalnu režiju. Predavao je na Pedagoškoj akademiji u Subotici, a kasnije u Novom Sadu radio kao prosvetni savetnik. Od 1973. bio je urednik na Radio-televiziji Vojvodine, sve do 1991. godine kada je otišao u invalidsku penziju.[2] Poslednje godine života proveo je sa suprugom, pesnikinjom i esejistom Jasnom Melvinger u Petrovaradinu.[3] Purčar je bio urednik časopisa Rukovet i Klasja naših ravni iz Subotice. Od 1984. do 1986. bio predsednik Društva književnika Vojvodine. Bio je počasni član Matice srpske, član Hrvatskog društva pisaca, Hrvatskog P.E.N. centra i nekoliko hrvatskih udruženja u Vojvodini.[5] Književni rad Uredi Književnošću je Purčar počeo da se bavi krajem 50-ih godina i već prvom zbirkom novela Svetovi i satovi iz 1967. postigao je zapažen uspeh. Kasnije je objavio više zbirki pripovedaka, nekoliko romana, a pisao je i dramske tekstove, filmske scenarije i režirao. Eseje i zapise skupio je u knjizi Otvoreni atelje iz 2004.[1] Pisao je na hrvatskom jeziku, čime je doprineo kontinuitetu pisane hrvatske reči na prostoru Vojvodine. Pisao je i poeziju[3] U svojim pesmama imao je savremeni, moderni pesnički izraz i oblik. Često je koristio metaforične likove, naracija mu ponegde nalikuje filmskoj, a motivi su pitanja koja najviše dotiču savremenog čoveka. Pesme su mu motivisane prošlošću rodnoga kraja u traganju za fenomenima postanka. U proznim delima se posvetio prikazu sudbina Hrvata u Panonskoj niziji, posebno u rodnoj Bačkoj. Njegov pripovedački svet vezan je za panonsko podneblje. Prostor gde se dešavaju njegove priče je svet malih gradovaa, ravničarskih salaša i sela. Purčareve povesti su jedna vrsta spoja lirske i epske prirode pripovedanja, sa sižeima koji se tiču ljubavi, sukoba sa sredinom, sudbine intelektualca ili običnog čoveka u procepima svakodnevnog života.[6] Spada u red najplodnijih i najboljih prozaika hrvatske književnosti u Vojvodini. Miroslav Krleža za njega jee rekao da pripada piscima evropskog kruga (E. Čengić, Razgovori s Krležom). Za roman Dom sve dalji 1977. godine dobio je prestižnu NIN-ovu nagradu. Dela su mu prevedena na više jezika. Zastupljena su u šesnaest antologija, među kojima i u Zlatnoj knjizi hrvatskog pjesništva od početaka do danas (Zagreb, 1970).[5] Bibliografija Uredi Svetovi i svatovi - zbirka pripovedaka (1967) Odlazak Pauline Plavšić - roman (1969) Dom sve dalji - roman (1977) Ljubavi Blanke Kolak - roman (1979) Kameno žito - zbirka pesama (1980) Prstenovani gavran - zbirka 16 pripovedaka (1983) Sol u vjetru - zbirka pesama (1985) Večernje buđenje - roman (1987) Kraćenje života - drame (1990) Putovanje prema Crnome moru - zbirka pesama (2002) Put u Egipat: Hodočasničke i vagabundske priče - zbirka 18 pripovedaka (2003) Miholjsko ljeto i druge priče - zbirka pripovedaka (2003) Crvenokošci - roman (2003) Biznis je biznis - savremena komedija u 2 čina Otvoreni atelje - knjiga eseja (2004) Kult kornjače - zbirka 20 novela (2005) Očas usprkos - zbirka pesama (2006) Prstenovani gavran: drugi dio - zbirka novela (2007)[3] Vrt lirika - zbirka pesama (2008)[5] Rad na filmu i u pozorištu Uredi Petko Vojnić Purčar pisao je i dramske tekstove, filmske scenarije i režirao. Na radio talasima emitovane su 43 njegove radio-drame u Srbiji, Slovačkoj, Hrvatskoj, Austriji, Nemačkoj i Francuskoj. Drame su mu izvedene i u pozorištima u Osijeku i Subotici. Bio je scenarista i režiser nekoliko kratkih dokumentarnih filmova: Golubari (1968) Posne godine - Godine rodne (1970) Jedan dramatičan dan kod drugarice Vere i gospođe Anđe (1970) Ljubav nas je održala (1971)[7] Zajedno sa Želimirom Žilnikom i Brankom Vučićevićem radio je na scenariju za Žilnikov film Rani radovi iz 1969. godine, koji je iste godine dobio Zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu.[5] Nagrade Uredi Petko Vojnić Purčar dobitnik je mnogih nagrada i priznanja među kojima su: Prva nagrada za televizijsku dramu Televizije Beograd NIN-ova nagrada za roman Dom sve dalji (1977) Oktobarska nagrada Novog Sada za zbirku pesama Sol u vjetru (1985)[3] Državno priznanje Republike Hrvatske za doprinos očuvanju i razvoju hrvatske kulture u Vojvodini (2009) Nagrada Balint Vujkov Dida za životno delo u oblasti književnosti (2009) Nagrada za životno delo Društva književnika Vojvodine (2014)[5] Brojne su i nagrade koje su dobili filmovi na čijem je scenariju Pučar sarađivao: zlatna plaketa na 13. Festivalu amaterskog filma Srbije 1968. za film Zemlja, zemlja..., srebrna plaketa 1968. za dokumentarni film Slikari na Tisi (autori Petko Vojnić Purčar, Mirko Pot i Jovan Štricki), pulska Arena, Zlatni medved na berlinskom filmskom festivalu za kategoriju film u celini za film Rani radovi i druge.[5] Tags: Rukovet katalin ladik slavko matkovic srpska neoavangardna poezija jugoslovenska knjizevnost postmoderna vojvođanska

Kao na slikama Korice malo pohabane unutra sve čisto Jako zanimljiva zbirka poezija 1985. Petko Vojnić Purčar (Subotica, 16. februar 1939 – Petrovaradin, 7. jun 2017) bio je hrvatski[1] i srpski pisac, novinar,[2] filmski scenarista i režiser velikog broja kratkih filmova. Pisao je poeziju, drame, pripovetke i romane. Drame su mu izvedene na pozornicama u Osijeku i Subotici. Dela su mu prevedena na više jezika.[3] Za svoj rad dobio je brojne nagrade, meću kojima je i prestižna NIN-ova nagrada 1997. za roman Dom sve dalji.[4] Petko Vojnić Purčar Petko Vojnić Purčar.jpeg Lični podaci Puno ime Petar Vojnić Purčar Datum rođenja 16. februar 1939. Mesto rođenja Subotica, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 7. jun 2017. (78 god.) Mesto smrti Petrovaradin, Srbija Književni rad Period 1940−1990 Najvažnija dela Dom sve dalji (roman) Nagrade NIN-ova nagrada Oktobarska nagrada Novog Sada Nagrada za životno delo Društva književnika Vojvodine Biografija Uredi Petko Vojnić Purčar rođen je kao Petar Vojnić Purčar 1939. godine u Subotici, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je komparativnu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1963, a u Parizu specijalizovao multimedijalnu režiju. Predavao je na Pedagoškoj akademiji u Subotici, a kasnije u Novom Sadu radio kao prosvetni savetnik. Od 1973. bio je urednik na Radio-televiziji Vojvodine, sve do 1991. godine kada je otišao u invalidsku penziju.[2] Poslednje godine života proveo je sa suprugom, pesnikinjom i esejistom Jasnom Melvinger u Petrovaradinu.[3] Purčar je bio urednik časopisa Rukovet i Klasja naših ravni iz Subotice. Od 1984. do 1986. bio predsednik Društva književnika Vojvodine. Bio je počasni član Matice srpske, član Hrvatskog društva pisaca, Hrvatskog P.E.N. centra i nekoliko hrvatskih udruženja u Vojvodini.[5] Književni rad Uredi Književnošću je Purčar počeo da se bavi krajem 50-ih godina i već prvom zbirkom novela Svetovi i satovi iz 1967. postigao je zapažen uspeh. Kasnije je objavio više zbirki pripovedaka, nekoliko romana, a pisao je i dramske tekstove, filmske scenarije i režirao. Eseje i zapise skupio je u knjizi Otvoreni atelje iz 2004.[1] Pisao je na hrvatskom jeziku, čime je doprineo kontinuitetu pisane hrvatske reči na prostoru Vojvodine. Pisao je i poeziju[3] U svojim pesmama imao je savremeni, moderni pesnički izraz i oblik. Često je koristio metaforične likove, naracija mu ponegde nalikuje filmskoj, a motivi su pitanja koja najviše dotiču savremenog čoveka. Pesme su mu motivisane prošlošću rodnoga kraja u traganju za fenomenima postanka. U proznim delima se posvetio prikazu sudbina Hrvata u Panonskoj niziji, posebno u rodnoj Bačkoj. Njegov pripovedački svet vezan je za panonsko podneblje. Prostor gde se dešavaju njegove priče je svet malih gradovaa, ravničarskih salaša i sela. Purčareve povesti su jedna vrsta spoja lirske i epske prirode pripovedanja, sa sižeima koji se tiču ljubavi, sukoba sa sredinom, sudbine intelektualca ili običnog čoveka u procepima svakodnevnog života.[6] Spada u red najplodnijih i najboljih prozaika hrvatske književnosti u Vojvodini. Miroslav Krleža za njega jee rekao da pripada piscima evropskog kruga (E. Čengić, Razgovori s Krležom). Za roman Dom sve dalji 1977. godine dobio je prestižnu NIN-ovu nagradu. Dela su mu prevedena na više jezika. Zastupljena su u šesnaest antologija, među kojima i u Zlatnoj knjizi hrvatskog pjesništva od početaka do danas (Zagreb, 1970).[5] Bibliografija Uredi Svetovi i svatovi - zbirka pripovedaka (1967) Odlazak Pauline Plavšić - roman (1969) Dom sve dalji - roman (1977) Ljubavi Blanke Kolak - roman (1979) Kameno žito - zbirka pesama (1980) Prstenovani gavran - zbirka 16 pripovedaka (1983) Sol u vjetru - zbirka pesama (1985) Večernje buđenje - roman (1987) Kraćenje života - drame (1990) Putovanje prema Crnome moru - zbirka pesama (2002) Put u Egipat: Hodočasničke i vagabundske priče - zbirka 18 pripovedaka (2003) Miholjsko ljeto i druge priče - zbirka pripovedaka (2003) Crvenokošci - roman (2003) Biznis je biznis - savremena komedija u 2 čina Otvoreni atelje - knjiga eseja (2004) Kult kornjače - zbirka 20 novela (2005) Očas usprkos - zbirka pesama (2006) Prstenovani gavran: drugi dio - zbirka novela (2007)[3] Vrt lirika - zbirka pesama (2008)[5] Rad na filmu i u pozorištu Uredi Petko Vojnić Purčar pisao je i dramske tekstove, filmske scenarije i režirao. Na radio talasima emitovane su 43 njegove radio-drame u Srbiji, Slovačkoj, Hrvatskoj, Austriji, Nemačkoj i Francuskoj. Drame su mu izvedene i u pozorištima u Osijeku i Subotici. Bio je scenarista i režiser nekoliko kratkih dokumentarnih filmova: Golubari (1968) Posne godine - Godine rodne (1970) Jedan dramatičan dan kod drugarice Vere i gospođe Anđe (1970) Ljubav nas je održala (1971)[7] Zajedno sa Želimirom Žilnikom i Brankom Vučićevićem radio je na scenariju za Žilnikov film Rani radovi iz 1969. godine, koji je iste godine dobio Zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu.[5] Nagrade Uredi Petko Vojnić Purčar dobitnik je mnogih nagrada i priznanja među kojima su: Prva nagrada za televizijsku dramu Televizije Beograd NIN-ova nagrada za roman Dom sve dalji (1977) Oktobarska nagrada Novog Sada za zbirku pesama Sol u vjetru (1985)[3] Državno priznanje Republike Hrvatske za doprinos očuvanju i razvoju hrvatske kulture u Vojvodini (2009) Nagrada Balint Vujkov Dida za životno delo u oblasti književnosti (2009) Nagrada za životno delo Društva književnika Vojvodine (2014)[5] Brojne su i nagrade koje su dobili filmovi na čijem je scenariju Pučar sarađivao: zlatna plaketa na 13. Festivalu amaterskog filma Srbije 1968. za film Zemlja, zemlja..., srebrna plaketa 1968. za dokumentarni film Slikari na Tisi (autori Petko Vojnić Purčar, Mirko Pot i Jovan Štricki), pulska Arena, Zlatni medved na berlinskom filmskom festivalu za kategoriju film u celini za film Rani radovi i druge.[5] Tags: Rukovet katalin ladik slavko matkovic srpska neoavangardna poezija jugoslovenska knjizevnost postmoderna vojvođanska

Praktičan uređaj koji poseduje dva režima rada U režimu predajnika možete uređaje kao što su auto radio, računar, TV i sl. proširiti sa BT funkcijom To Vam omogućava da klasičan TV uređaj možete slušati preko BT slušalica ili drugog uređaja koji poseduje BT Režim prijemnika omogućava da klasične audio uređaje kao što su slušalice, zvučnici i sl. pretvorite u uređaje sa BT vezom Takođe u ovom režimu možete koristiti ovaj adapter za handsfree telefoniranje Brend PROSTO Napajanje 5V DC / 500 mA Baterija 3.7 V Li-ion / 450 mAh Frekventni opseg 2.402 GHz ~ 2.4080 GHz Bluetooth V4.2, profili: A2DP / AVRCP, domet do 8 m (na otvorenom) Vreme punjenja ~2 h Vreme rada ~10 h Priključci 3.5 mm audio ulaz/izlaz, microUSB priključak Pribor AUX 3.5 mm kabel (55 cm), USB/microUSB kabel (75 cm) Masa 50.7 g Dimenzije 71x51x14.7 mm

SAt nekopletan za raditi...

General Brand Uwatch Model U8 Material Zinc alloy + Silicone Quantity 1Piece Color Black Network Networking No Frequency No SIM Type No SIM Slot No Network Standby No Network Conversation One-Party Conversation Only GPS No Wi-Fi No System Type Brand New Operating System MTK CPU Processor MTK6260-ARM7 CPU Core Quantity Single Core Language Chinese / English Released Time 2014-03-14 Storage RAM 128MB Internal Storage 64MB Memory Card No Display Screen Size 1.48inch Touch Screen Capacitive Screen Screen Resolution 128 x 128 Power Battery Capacity 235mAh Battery Type Li-ion battery Talk Time 2Hour Standby Time 48Hour Working Time 24Hour Other Features Bluetooth Version V3.0 TV No Radio Tuner No Sensor G-sensor I/O Interface Micro USB Wristband Material Silicone Wristband Length 24.8cm Dimensions & Weight Dimensions 10.04 in x 1.65 in x 0.39 in (25.5 cm x 4.2 cm x 1 cm) Weight 1.55 oz (44 g)

18 x 13 cm Tošo Dabac (Nova Rača, 18. svibnja 1907. - Zagreb, 9. svibnja 1970.), hrvatski fotograf priznat u svijetu, jedan je od osnivača i glavnih predstavnika t.zv. Zagrebačke škole umjetničke fotografije. Rođen je u Novoj Rači kraj Bjelovara. Krsno ime mu je Teodor Eugen Maria Dabac. Osnovnu školu završio u Novoj Rači. S obitelji preselio se u Samobor. Pohađao je Kraljevsku klasičnu gimnaziju u Zagrebu koju je završio 1925. godine. Upisao je studij prava u Zagrebu, ali ga nije završio. Radio je za `Fanamet film` i MGM ured u Zagrebu kao prevoditelj i osoba zadužena za odnose s javnošću. Uređivao je časopis `Metro-Megafon`. Prvi dodir s fotografijom 1924. imao je kod školskog kolege Ivice Sudnika iz Samobora. Prva njegova sačuvana fotografija je panorama Samobora potpisana i datirana 7. ožujka 1925. Prvi put je izlagao fotografije na izložbi amatera u Ivancu 1932. Jedan je od osnivača i glavnih predstavnika tzv. Zagrebačke škole umjetničke fotografije. Fotografija Toše Dabca: Vojin Bakić radi na skulpturi Bika Nositelj je socijalnog smjera u fotografiji. Snima život ulice, prosjake, ljude iz naroda, sajmišta, procesije i putujuće cirkusante (ciklusi Bijeda i Život ulice, 1932.- 1935.) Slijede ciklusi portreta, folklora, životinja, arhitekture, krajolika i kulturnih spomenika na kojima radi do kraja života. Još od tridesetih godina 20. stoljeća, sudjelovao je na niz izložbi u zemlji i inozemstvu (Prag, Philadelphia, Luzern, Antwerpen, Beč, Ljubljana, Frankfurt, München, New York) u društvu tada najznamenitijih svjetskih fotografa. Jedna od najznačajnijih nagrada je iz 1938. za najbolju fotografiju u mjesecu (Camera Craff). Imao je veliku čast biti član `Photographic Society of America`. Godine 1951., Foto savez Jugoslavije dodijelio mu je titulu majstora fotografije. Ukupno je uslikao oko 200 000 fotografija, najviše u gradu Zagrebu. Imao je atelje u Ilici 17, u kojem je radio tridesetak godina. Oženio se opernom pjevačicom Julijom Grill 1937. Sudjelovao je u Drugom svjetskom ratu na strani partizana od 1943. Umro je u autobusu za Gornji grad 9. svibnja 1970. Privatna zbirka s njegovim radovima (Arhiv Tošo Dabac) otvorena je u Zagrebu 1980. U povodu stogodišnjice njegovog rođenja, Arhiv Tošo Dabac i Muzej suvremene umjetnosti Zagreb predstavali su program `Stogodišnjica rođenja Toše Dabca, koji se obiljezavao od travnja 2007.

18 x 13 cm Tošo Dabac (Nova Rača, 18. svibnja 1907. - Zagreb, 9. svibnja 1970.), hrvatski fotograf priznat u svijetu, jedan je od osnivača i glavnih predstavnika t.zv. Zagrebačke škole umjetničke fotografije. Rođen je u Novoj Rači kraj Bjelovara. Krsno ime mu je Teodor Eugen Maria Dabac. Osnovnu školu završio u Novoj Rači. S obitelji preselio se u Samobor. Pohađao je Kraljevsku klasičnu gimnaziju u Zagrebu koju je završio 1925. godine. Upisao je studij prava u Zagrebu, ali ga nije završio. Radio je za `Fanamet film` i MGM ured u Zagrebu kao prevoditelj i osoba zadužena za odnose s javnošću. Uređivao je časopis `Metro-Megafon`. Prvi dodir s fotografijom 1924. imao je kod školskog kolege Ivice Sudnika iz Samobora. Prva njegova sačuvana fotografija je panorama Samobora potpisana i datirana 7. ožujka 1925. Prvi put je izlagao fotografije na izložbi amatera u Ivancu 1932. Jedan je od osnivača i glavnih predstavnika tzv. Zagrebačke škole umjetničke fotografije. Fotografija Toše Dabca: Vojin Bakić radi na skulpturi Bika Nositelj je socijalnog smjera u fotografiji. Snima život ulice, prosjake, ljude iz naroda, sajmišta, procesije i putujuće cirkusante (ciklusi Bijeda i Život ulice, 1932.- 1935.) Slijede ciklusi portreta, folklora, životinja, arhitekture, krajolika i kulturnih spomenika na kojima radi do kraja života. Još od tridesetih godina 20. stoljeća, sudjelovao je na niz izložbi u zemlji i inozemstvu (Prag, Philadelphia, Luzern, Antwerpen, Beč, Ljubljana, Frankfurt, München, New York) u društvu tada najznamenitijih svjetskih fotografa. Jedna od najznačajnijih nagrada je iz 1938. za najbolju fotografiju u mjesecu (Camera Craff). Imao je veliku čast biti član `Photographic Society of America`. Godine 1951., Foto savez Jugoslavije dodijelio mu je titulu majstora fotografije. Ukupno je uslikao oko 200 000 fotografija, najviše u gradu Zagrebu. Imao je atelje u Ilici 17, u kojem je radio tridesetak godina. Oženio se opernom pjevačicom Julijom Grill 1937. Sudjelovao je u Drugom svjetskom ratu na strani partizana od 1943. Umro je u autobusu za Gornji grad 9. svibnja 1970. Privatna zbirka s njegovim radovima (Arhiv Tošo Dabac) otvorena je u Zagrebu 1980. U povodu stogodišnjice njegovog rođenja, Arhiv Tošo Dabac i Muzej suvremene umjetnosti Zagreb predstavali su program `Stogodišnjica rođenja Toše Dabca, koji se obiljezavao od travnja 2007.

18 x 13 cm Tošo Dabac (Nova Rača, 18. svibnja 1907. - Zagreb, 9. svibnja 1970.), hrvatski fotograf priznat u svijetu, jedan je od osnivača i glavnih predstavnika t.zv. Zagrebačke škole umjetničke fotografije. Rođen je u Novoj Rači kraj Bjelovara. Krsno ime mu je Teodor Eugen Maria Dabac. Osnovnu školu završio u Novoj Rači. S obitelji preselio se u Samobor. Pohađao je Kraljevsku klasičnu gimnaziju u Zagrebu koju je završio 1925. godine. Upisao je studij prava u Zagrebu, ali ga nije završio. Radio je za `Fanamet film` i MGM ured u Zagrebu kao prevoditelj i osoba zadužena za odnose s javnošću. Uređivao je časopis `Metro-Megafon`. Prvi dodir s fotografijom 1924. imao je kod školskog kolege Ivice Sudnika iz Samobora. Prva njegova sačuvana fotografija je panorama Samobora potpisana i datirana 7. ožujka 1925. Prvi put je izlagao fotografije na izložbi amatera u Ivancu 1932. Jedan je od osnivača i glavnih predstavnika tzv. Zagrebačke škole umjetničke fotografije. Fotografija Toše Dabca: Vojin Bakić radi na skulpturi Bika Nositelj je socijalnog smjera u fotografiji. Snima život ulice, prosjake, ljude iz naroda, sajmišta, procesije i putujuće cirkusante (ciklusi Bijeda i Život ulice, 1932.- 1935.) Slijede ciklusi portreta, folklora, životinja, arhitekture, krajolika i kulturnih spomenika na kojima radi do kraja života. Još od tridesetih godina 20. stoljeća, sudjelovao je na niz izložbi u zemlji i inozemstvu (Prag, Philadelphia, Luzern, Antwerpen, Beč, Ljubljana, Frankfurt, München, New York) u društvu tada najznamenitijih svjetskih fotografa. Jedna od najznačajnijih nagrada je iz 1938. za najbolju fotografiju u mjesecu (Camera Craff). Imao je veliku čast biti član `Photographic Society of America`. Godine 1951., Foto savez Jugoslavije dodijelio mu je titulu majstora fotografije. Ukupno je uslikao oko 200 000 fotografija, najviše u gradu Zagrebu. Imao je atelje u Ilici 17, u kojem je radio tridesetak godina. Oženio se opernom pjevačicom Julijom Grill 1937. Sudjelovao je u Drugom svjetskom ratu na strani partizana od 1943. Umro je u autobusu za Gornji grad 9. svibnja 1970. Privatna zbirka s njegovim radovima (Arhiv Tošo Dabac) otvorena je u Zagrebu 1980. U povodu stogodišnjice njegovog rođenja, Arhiv Tošo Dabac i Muzej suvremene umjetnosti Zagreb predstavali su program `Stogodišnjica rođenja Toše Dabca, koji se obiljezavao od travnja 2007.

Sony ICD-BX112 Digital Flash Voice Recorder - diktafon, odlično očuvan i ispravan, radi na dve baterije od 1.5V tipa AAA koje nisu uključene u ovu prodaju, stanje kao na slikama ... Opis sa net-a : ` Sony diktafon digitalni ICD-BX112 kapaciteta 2 GB Jednostavan za korišćenje mp3 diktafon sa velikim dugmadima i LCD ekranom mp3 snimanje/192 kb/s (visok kvalitet), 2 GB, zvučnik snage 300 mW Jednostavno upravljanje i snimanje Veliki LCD ekran za lako čitanje Skladištenje audio datoteka u prilagođenim fasciklama mp3 snimanje/reprodukcija - Snimajte kristalno jasan zvuk visokog kvaliteta i preslušavajte materijal preko prednjeg zvučnika snage 300 mW Vreme snimanja - Maksimalno vreme snimanja u ugrađenu memoriju je 534 sata i 25 minuta u režimu LP (mp3, 8 kb/s) LCD ekran - Jednostavno upravljajte snimcima zahvaljujući LCD ekranu sa tačkastom matricom i pozadinskom osvetljenju Napredno snimanje - Upravljanje glasom uz visoku/nisku osetljivost mikrofona i fascikle za skladištenje i organizovanje snimaka Ugrađena memorija: 2 GB Mogućnost povezivanja sa računarom: NE Ugrađeni mikrofon: Mono Battery Type: AAA x 2 Maksimalni broj fascikli: 5 Maksimalni broj datoteka: 495 Maksimalni broj datoteka u jednoj fascikli: 99 Ulazni i izlazni priključci: Priključak za slušalice: DA Ulaz za mikrofon: DA USB ulaz: NE Ulazni DC priključak: NE Otvor za memorijsku karticu: NE Funkcije snimanja: Scene Select: NE Snimanje FM radio programa: NE Snimanje AM radio programa: NE Ručno podešavanje nivoa snimanja: NE Niskopropusni filter: DA Funkcija ograničavanja: NE Snimanje sa dodavanjem/zamenom: DA Snimanje unapred: NE Snimanje u više memorija: NE Glasovno upravljanje snimanjem: DA Funkcija sinhronizovanog snimanja: NE Nadgledanje snimanja: DA Funkcije reprodukcije: Digitalno potiskivanje buke: NE Potpuno digitalno pojačalo: NE Digitalna kontrola visine glasa (kontrola brzine): DA Key Control: NE Potiskivanje buke: DA Digitalno pojačavanje glasa: NE Grafički ekvilajzer: NE Ponavljanje A-B: DA Jednostavna pretraga: DA Reprodukcija alarma: DA Funkcije uređivanja: Označavanje numera: NE Brisanje: DA Zaštita: DA Deljenje: DA Premeštanje datoteka: DA Kopiranje datoteka: NE Promena imena fascikle (bez upotrebe računara): NE Ostale karakteristike: Pretraga kalendara: NE LCD pozadinsko osvetljenje: NE Punjenje baterije preko USB veze: NE` Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

Autor - osoba Müller, Heiner, 1929-1995 = Miler, Hajner, 1929-1995 Naslov Ja sam anđeo očajanja : (izabrane pesme 1949-1995) / Hajner Miler ; preveo s nemačkog, izabrao i priredio Dragoslav Dedović Jedinstveni naslov ǂDie ǂGedicthe. scc Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2010 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Altera, 2010 (Beograd : Altera) Fizički opis 131 str. ; 21 cm : ilustr. Drugi autori - osoba Dedović, Dragoslav Zbirka ǂBiblioteka ǂSavremena poezija / [Altera] ; ǂknj. ǂ28 (broš.) Napomene Prevod dela: Die Gedicthe / Heiner Müller Na presavijenom delu kor. lista autorova slika Tiraž 500 Str. 123-131: Anđeo istrorije, anđeo očajanja / Dragoslav Dedović Objašnjenja: str. 109-121. Predmetne odrednice Miler, Hajner, 1929-1995 – Poezija Dedović je ne samo preveo već je i priredio poeziju Milera (1929–1995) i napisao pogovor „Anđeo istorije, anđeo očajanja` jer je želeo da sa sunarodnicima podeli lepotu Milerove poezije i da otkrije kako ona zvuči na našem jeziku. Hajner Miler je u svetu poznatiji kao dramski pisac a niz godina je bio dramaturg proslavljenog Brehtovog „Bedrlinskog ansambla`, ali Dedović tvrdi da je poezija kojoj se potpuno posvetio poslednjih godina života i najbolji odraz pesnikovog kreda da „dosledno istražuje raspon između malo i ništa`. Hajner Miler (nem. Heiner Müller) rođen u Ependorfu, 9. januara 1929, a umro u Berlinu, 30. decembra 1995) jedan je od najvećih nemačkih dramaturga i pozorišnih reditelja u dvadesetom veku. Godine 1950. preselio se u Istočni Berlin gde je u početku radio kao novinar, a potom kao dramski pisac. Njegove rane drame koje je nazvao „priče iz produkcije“ nastale su po ugledu na Bertolta Brehta. U njima se bavio problemima izgradnje socijalističkog društva. 1961. isključen je iz Udruženja pisaca NDR-a. Nakon toga se pretežno posvetio antičkim i klasičnim temama, kao i adaptacijama Sofoklovih i Šekspirovih drama. Od 1970. do 1976. radio je kao dramaturg Berliner ansambla. Nagrade: nagrada „Hajnrih Man“ (1959, zajedno sa Inge Miler), Lesingova nagrada NDR-a (1975), nagrada „Georg Bihner“(1985), Nacionalna nagrada prvog reda za umetnost i kulturu (1986), Klajstova nagrada (1990), Evropska pozorišna nagrada (1991), Pozorišna nagrada grada Berlina (1996, posthumno). Umro je 1995. godine u Berlinu. MG41

Cena:2,200 dinara Isporuka: Kurirskom službom +oko 300 dinara ili lično preuzimanje u Pančevu... Video zapis: https://youtu.be/wzpfwKJfVIU Preko ovog uredjaja možete slušati radio,može se povezati sa vašim mobilnim tečefonom i preko mobilnog puštati omiljenu muziku,možete puštati muziku sa vašeg USB ili sa memori kartice... Wireless zvucnik, zvuk se moze reprodukovati preko kabla ili preko Bluetooth-a Zvuk je kvalitetan i veoma zadovoljavajući. Mocnih tonova i basova. Zvucnik je vecih dimenzija,mozete ga nositi i preko ramena. U pakovanju je zvucnik, USB kab, kablic (prikljucak 3.5 mm) za standardno prikljucivanje na komp, telefon, tablet, kao i kais za nosenje zvucnika. Karakteristike: - Boja: crna ili maskirna - Wireless Verzija: 4.1 - Range: Up to 32.81` (10 m) - AVRCP: Yes - Transducer: Woofer 2 x 63mm; Tweeter 2 x 35mm - Izlazna snaga: 2 x 20W - Frekventni odziv: 70~20kHz - Maksimalna osetljivost: 80dB - Napajanje: 19V, 3A - Baterija: Lithium-ion Polymer (37wh),10,000mAH - Dimenzije: 220 x 100 x 100 mm

Erih Deker - Crtez iz 1963 godine Dimenzije sa ramom 29cm X 24cm Erih Deker(1920-2001) Akademski slikar, zavrsio Akademiju primenjenih umetnosti u Lajpcigu, odsek grafike i scenografije 1939. g.. Erih Deker je 1940. godine bio mobilisan u Vermaht i raspoređen u artiljerijski puk, gdje je crtao topografske karte i zidne novine. U Sarajevu je prekomando-van 1943. godine, i tu je proveo najveći dio svoje vojne službe u Jugoslaviji. Zarobljen je sredinom maja 1945. godine nedaleko od Celja, a zatim je sa ostalim zarobljenicima pešice izvedenim do Našica, gdje su bili smjesteni na imanju grofova Pejačevića. U tom improviziranom logoru nije bilo žičane ograde niti stražarskih kula, a Deker je „svo slobodno vrijeme provodio ispunjavajući blok crtežima u tušu.“ U Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu čuva se blok sa četrnaest crteža crnim tušem na akvarel-papiru. Posle Drugog svetskog rata, ostao da zivi i radi u Beogradu. Pored slikanja i crtanja radio i kao scrnograf u Narodnom pozoristu u Beogradu.

RIZ manji zvučnici izvađeni iz radia 634 UKV. Dobro očuvani i ispravni.

Iz pedesetih godina Vrlo retka igracka koja je radila na papirne kapisle Okida oroz jedva ali okida

HONEYWELL INC. 1885 DOUGLAS DRIVE MPLS., MINN. 55422 113228 115030 Nema originalnu kutiju, radila određeni period, ispravna

Carte ethnographique de la Bačka ( L. Wuhrer, Paris - Imp. Dufrénoy, Paris) D`après les statistiques : officielle hongroise de 1910, du Patriarcat Serbe et le nouveau recensement de Subotica de 1919 Dimenzije: 38 x 34,8 cm Razmera: 1:500.000 -Ima oštećenja ( sitnija? ), rupica od kačenja ... -Slanje savijeno -Potpisano od strane Aleksandra Arnautovića ! ///Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године./// Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom ili CC paketom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom ili pismom ?-pitati za poštarinu.. Q-1