Panini EURO CUP Collections 1980-2020! Reprint svih Paninijevih albuma posvecenih Evropskim prvenstvima u fudbalu! Originalna Panini kolekcija, sansa da imate sve albume na jednom mestu. Svi albumi su uradjeni u originalu, a nakon albuma tu su i svi rezultati sa prvenstva, kao i update slicice igraca koji su igrali na prvenstvu, a prvobitno nisu bili u albumu. Poslednje (oktobar 2021), ali i zadnje izdanje jer Panini vise nece raditi ove albume nazalost Knjiga je NOVA, na 664 strane! *EUROPA 80 *EURO 84 *EURO 88 *EURO 92 *EUROPA 96 *EURO 2000 *EURO 2004 *EURO 2008 *EURO 2012 *EURO 2016 *EURO 2020 TOP!

Grafika u tehnici akvatinta “Summer Time” Branke Bradic clana ULUPUDS-a od 1993. Nastala 2003 godine i predstavlja 16. od 30 napravljenih otisaka. Dimenzije su sa ramom 52 X 36,5. Bez rama (oiviceni deo gde je ulegnuce sa radom) 17 X 32 cm. Na poledjini je posveta i potpis slikarke. Branka Bradić ( Beograd , 1963), završila Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Miloša Ćirića i Branislava Makeša i postdiplomske studije na istom fakultetu u klasi Dušana Petričića i Bogdana Kršića. Radi kao samostalni umetnik - illustrator, slikar i grafičar. Takodje, radi kao instruktor crtanja, slikanja i karikature u privatnoj školi za umetnost u Kanadi. Kraće vreme radila i dizajn za nakit i modele u vosku. Član ULUPUDS-a od 1993. Izlagala na 2 samostalne i preko 60 žiriranih izložbi. Ilustrovala 11 objavljenih knjiga/udžbenika, ima umetnička dela u privatnim i javnim kolekcijama u Evropi, SAD, Kanadi i Japanu. Vaznije izložbe: Oktobarski salon, Zlatno pero Beograda, Majska izložba grafike beogradskog kruga, Majska izložba ULUPUDS-a, Svetski festival karikature u Portugalu, Međunarodna izložba grafika malog formata u Barseloni – Španija, Međunarodno bijenale ilustracija u Bratislavi - Slovačka, Međunarodna izložba umetnosti malog formata u Virdžiniji – SAD, Svetska izložba malih slika i grafika u Pizi – Italija, izložba minijature u Tokiju-Japan i druge. Nagrade i priznanja: 1986 Nagrada Univerziteta umetnosti u Beogradu za najbolji uspeh iz glavnog stručnog predmeta na četvrtoj godini studija; 1988 Otkup tiraža grafike (“ Grafika meseca” ) na otvorenom konkursu Galerije Grafički kolektiv i 1989 otkup tiraža na konkursu JAT-a; 1993 Diploma “ Izložba meseca” od strane likovnog kritičara rubrike “ Likovni život grada” radio emisije “ Košava” za samostalnu izložbu ilustracija; 1995 Treća nagrada za dizajn za knjigu “ Ja, prijatelj svoga psa” na međunarodnoj izložbi knjiga u Beogradu; 1997 Nagrada “ Best in Show” (“ Najbolje na izložbi” ) – Toronto, Canada; 1998 &2001 Diploma za “ zapažen umetnički rad” (“ Che Ha Consegnito la Varutazione di Segnalato” ) za crteže na međnarodnoj izložbi u Pizi – Italija; 1999 Druga nagrada za uljanu sliku na izložbi minijature u Londonu , Canada ; 2004 Diploma za “ zapažen umetnički rad” (“ Mentions” /” Jury commendation” ) za grafiku na međunarodnoj izložbi minijature u Vile-Mari, Kanada 2005 Novčana nagrada za “ zapaženi umetnički rad” (“ Honorable mention” ) za grafiku na nacionalnoj izložbi malih grafika u Koloradu, SAD;

Stari zidni sat sa klatnom. Može se reći klasičan predstavnik Industrial Design poktera, mada se može podvesti i pod Bauhaus koji se pojavio nešto kasnije. Spada u veće zidne satove namenjene železnici, čekaonicama u raznim firmama, fabrikama itd. Kućište je drveno, čamovina, a vrata su hrastovina. Karakteristika ove vrste satova je da su masivni, jaki i izdržljivi, za rad u teškim uslovima i na duži rok. Zato je mehanizam ovog sata tako i napravljen, prednja i zadnja ploča su od 2.5 mm. brušenog mesinga, na kome se praktično ne vide tragovi višegodišnjeg rada i koji će još dugi niz godina dobro raditi. Sat je kompletno servisiran i naravno ispravan. Dolazi sa svojim ključem za navijanje i uputstvom za postavljanje i pokretanje Dimenzije: 38 x 38 cm. Dubina 13.5 cm..

ALEKSANDAR SIMIC - ORIGINALNA FOTOGRAFIJA - veliki format - spomenik - beograd - zima - sneg dim. 41 x 30 cm , potpisana Александар Аца Симић (Београд, 24. јули 1898 — Београд, 18. јануар 1971) је био фото-репортер, новинар. По завршеној матури у Београду отишао у Париз где је студирао у Националној школи декоративних уметности и апсолвирао на архитектури. Прве фотографије снимио 1912. Затим се као фотограф среће 1915. у Првом светском рату, приликом преласка Албаније. Од 1921. бавио се професионално новинском фотографијом, а објављивао је у листу Недељне илустрације, затим радио у листу Политика (од 1924. до почетка Другог светског рата), и сматра се првим фото-репортером тог листа. За време окупације сарађивао као фото-репортер са листом Коло. Будући да је тај лист основан од окупационих власти, та сарадња је Симићу, после рата, приписана као „колаборација са непријатељем“. После 1945. привремено му је забрањен рад у новинарству „због рада у режимском листу, у време окупације“. Да би прехранио породицу бавио се неко време позоришном фотографијом за Народно позориште у Београду. Када је скинута забрана да ради у новинарству (али је и даље је важила забрана за рад у листу Политика) Симић је наставио рад у Фото-агенцији „Југопрес“ (деловала под окриљем Новинске агенције „Танјуг“), па у листовима Глас и Дуга, а од 1952. је у листу Борба, као уредник фотографије. Пензионисан је 1960. године. Био је носилац Албанске споменице, и добитник неколико награда за фотографију. Био је члан Фото-секције УЛУПУС-а и Секције фото-репортера Удружења новинара Србије. Симић се превасходно бавио новинском фотографијом, фотографисањем актуелних догађаја. Остварио је и један број портрета истакнутих личности. Показивао је осетљивост за уличне призоре и анегдотске ситуације. Део његовог опуса односи се на тему Архитектура старог Београда. Његова дела (фотографије и негативске плоче) налазе се у Фототеци листа Политика, Музеју града Београда и Музеју примењене уметности у Београду. Његова дела уврштена су у критичку ретроспективу - поводом 150 година фотографије у свету: „Фотографија код Срба 1839-1989“, Галерија САНУ, Београд, 1991. Постхумно су одржане две изложбе са истим избором његових дела: „Фотографије Аце Симића“, Галерија Дома омладине, Београд, маја 1983, и „Београд Политикине младости : фотографије Аце Симића“, Београд: Хол палате „Политика“, август 2003. Иако је Симићев опус обиман, није истражен, утицајем је недовољно значајан и незапажен од струке и критике.

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Philips mini linija Bluetooth/MP3/USB/FM/CD sa ORIGINAL daljinskim upravljacem. Model No: BTM2310/2 Philips Micro Music System BTM2310 with USB Direct Vrlo lepo ocuvan mikro muzički sistem sa perfektnim zvukom i mogućnošću blutut povezivanja. Ovakva nova kosta cak 15.490 din! https: //dijaspora. shop/tv-video-i-audio/audio-i-video/hi-fi-sistemi/philips-mini-linija-btm2310-12 Potpuno ispravna i testirana. Radna garancija 30 dana. Opis: Slušajte muziku sa pametnog telefona, prenosite muzičku biblioteku preko Bluetooth veze i reprodukujte MP3-CD diskove pomoću ovog kompaktnog Philips muzičkog sistema sve-u-jednom. Punite sve pametne uređaje, od pametnih telefona do tableta, pomoću ugrađenog USB priključka za punjenje. Tehničke specifikacije: Zvuk Poboljšanje zvuka digital sound control Maksimalna izlazna snaga (RMS) 15W Zvučnici Drajveri zvučnika 3` woofer Vrste zvučnika bass reflex sistem zvučnika Mogućnost priključivanja USB USB host Bluetooth profili A2DP Audio ulaz (3,5 mm) Da Audio reprodukcija Režimi za reprodukciju diskova brzo premotavanje unapred/unazad pretraga sledeće/prethodne numere ponavljanje/nasumično/programiranje Reprodukcija medija CD CD-R/RW MP3-CD USB memorijski uređaj Režimi reprodukcije USB Direct brzo premotavanje unazad/unapred reprodukuj/pauziraj prethodno/sledeće ponavljanje nasumično Prekid Podešivač / Prijem / Prenos Antenski FM fiksirana gipka antena Opseg tjunera FM mono FM stereo Prethodno podešeni kanali 20 Poboljšanje tjuenera automatsko digitalno pretraživanje automatsko pretraživanje Lako podešavanje (Plug &Play) Praktičnost Alarmi CD alarm Radio alarm USB alarm Sat Na glavnom displeju tajmer za automatsko isključivanje Vrsta punjača trej Tip displeja LED zaslon Napajanje Napajanje 100-240 V naizmen. struje, 50/60 Hz Dodaci Uključena dodatna oprema Kabl za napajanje naizm. strujom FM antena Korisničko uputstvo Daljinski upravljač Daljinski upravljač sa 21 tasterom Dimenzije Bruto težina 4,67 kg Neto težina 3,55 kg Dubina glavnog zvučnika 125 mm Širina glavnog zvučnika 150 mm Dubina glavne jedinice 247 mm Težina glavne jedinice 121 mm Širina glavne jedinice 180 mm Visina ambalaže 312 mm Širina ambalaže 577 mm Dubina ambalaže 185 mm Visina glavnog zvučnika 238 mm

Originalni pozorišni plakat za predstavu Ateljea 212: ANA Premijera: 5.6.1984. Velika scena Broj izvođenja: 20 Poslednje izvođenje: 14.3.1985. Režija: Dejan Mijač Prepev pesama: Olga Vlatković Scenograf i kostimograf: Vladislav Lalicki Kompozitor: Vojislav Kostić Korepetitor: Ljiljana Danilović Cincar Scenski pokret: Ferid Karajica Asistent reditelja: Aleksandar Gruden Igraju: Ljiljana Dragutinović (Ana), Aljoša Vučković (Mirko), Svetozar Cvetković (Frederik Valenštajn), Sava Spasojević (Darko), Nikola Kojo (Veljko), Branimir Brstina (Andruša Nikolajevič), Erol Kadić (Sekretar Partije), Feđa Stojanović (Major NKVD-a), Tatjana Beljakova (Zapisničarka Zoja), Milan Mihailović (Ivan Banovac), Dušan Čavić (Vladlen), Ana Adžić (Elektrika), Renata Ulmanski (Vaspitačica) Marina Koljubajev (Daša), Dara Džokić (Vanda), Vesna Pećanac (Glimpa), Gordana Pavlov (Nina), Nenad Ćirić (Logorski mehaničar), Vlastimir Petrović (Gitarist), Ninoslav Bambulović, Ksenija Došljak, Miloš Glišić, Maja Matija, Miloš Mojović, Igor Petrović, Milica Radeka, Vladimir Simonović, Zoran Trifković, Jakša Đorđević (deca) Dizajn plakata: Ferenc Barat Ferenc Barat (Kanjiža, 1946) Završio srednju školu za primenjenu umetnost u Novom Sadu (1966). Pohađao Likovnu akademiju u Beogradu, u klasi prof. Aleksandra Lukovića (1967-1969). Član UPIDIV-a od 1970. godine. Kao likovni i tehnički urednik sarađivao sa novosadskim omladinskim listovima Index i Uj Simposion (1965-1969), a potom kao grafički dizajner i urednik radio u izdavačkoj kući Forum (1969-1992). U isto vreme sarađuje sa brojnim pozorišnim kućama u Novom Sadu i Beogradu. Glavna delatnost kojom postiže društveno i umetničko priznanje je grafički dizajn – dizajn plakata i oprema knjiga. Tokom godina njegovi plakati, zajedno sa radovima drugih novosadskih umetnika i grafičkih dizajnera, postali su sinonim za Novosadsku školu kulturnog plakata. Seli se u Budimpeštu 1992. godine, gde osnova grafički i umetnički studio za dizajn Studio Barat Art. Njegovi plakatski radovi se nalaze u više galerija i muzeje u Njujorku, Konektikatu i Koloradu (SAD), Parizu, Pečuju i Budimpešti (Mađarska), Lahtiju (Finska), Vilnovu (Poljska), Tojama (Japan), Beogradu (MPU), Novom Sadu (Pozorišni muzej Vojvodine, MSUV). Samostalno izlagao na preko četrdeset izložbi, kao i na velikom broju kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Barat se bavio i eksperimentalnom grafikom tokom čitave karijere a poslednjih se godina posvećuje skoro isključivo umetničkom radu. Po opštem mišljenju, Barat je jedan od najpoznatijih i najpriznatijih grafičkih dizajnera sa ovih prostora. Dimenzije oko 98 x 67 cm Kao na fotografijama. Šalje se urolan u kartonskoj tubi.

HUTSCHENREUTHER– Figura “Lastavice u letu“ (dizajn Hans Achtziger) Dimenzije Visina: 25,5 cm Dužina: 16,5 cm Širina: 19 cm Težina: 430 g Žig na dnu: 1814 (u elipsi, ispod crteža lava) HUTSCHENREUTHER GERMANY KUNSTABTEILUNG (Umetničko odeljenje) Natpis na stikeru: Lorenz Hutschenrether Kunstabteilung (iznad linije) 2090/2f Fabrika “Hutschenrether“ proizvodila je ovu figuru od 1970. do 1985. godine. Porodica Hutschenreuther (Hučenrojter) počela je proizvodnju porcelana u nemačkoj severnoj Bavarskoj još 1814. godine. Osnivač Carolus Magnus Hutschenreuther(Karolus Magnus Hučenrojter, 1794-1845), koji je prethpodno radio u fabrici „Lichte“ (Lihte) u Wallendorfu (Valendorf), pokrenuo je fabriku u gradu Hohenberg an der Eger (Hoenberg na Ergeru). Zaposlio je umetnike, zanatlije i vajare iz čitave Evrope, i proizvodi `Porzellanfabrik C.M. Hutschenreuther A.G.` postigli su visok kvalitet. Nakon njegove smrti 1845. godine fabriku su vodili njegova udovica Johanna Hutschenreuther (Johana Hučenrojter) i dva sina. 1857. godine, Lorenz Hutschenberger (Lorenc Hučenrojter), sin Carlousa Magnusa, osnovao je nezavisnu fabriku u gradu Selb (Zelb): „Porzellanfabriken Lorenz Hutschenreuther AG Selb“, koja je svojim rastom i ugledom daleko prevazišla fabriku koju je osnovao otac. Brz rast ostvaren je kupovinom nekoliko manjih fabrika porcelana širom Nemačke: “Jaeger, Werner & Co.” (u Selbu, preuzeta 1906. godine), “Paul Müller” (takođe u Selbu, 1917.), “Brauscher” (u Weidenu, 1927.), “Porzellanfabrik Tirschenreuth” (1927.), “Porzellanfabrik Königszelt” (1928.). Za sve to vreme, fabrike oca i sina su bile međusobni konkurenti, i nisu sarađivale. 1969. godine Lorenz Hutschenreuther je kupio i svu imovina koja je bila u vlasništvu prvobitne kompanije koju je osnovao Carolus Magnus, i “Hutschenreuther” je postala jedinstvena kompanija. 2000. godine priključila se kompaniji “Rosenthal”, podružnici “Waterford Wedgwood Group”. HANS ACHTZIGER (Hans Ahciger, 1918-2003) jedan od najznačajnijih dizajnera u nemačkoj industriji porcelana. Bio je glavni dizajner u kompaniji „Hutschenreuther“ (Hučenrojter) skoro 40 godina. Od 1937. do 1939. godine učio je na Državnom koledžu za industriju porcelana u rodnom mestu Selb (Zelb). Saradnju sa kompanijom „Hutschenreuther“ započeo je 1946. godine, kada se nakratko priključio njenom Umetničkom odeljenju (Kunstabteilung). Ubrzo je napustio kompaniju da bi od 1946. do 1948. godine studirao na Građevinsko-zanatskoj školi u Münchenu (Minhen). Posle školovanja vratio se u kompaniju, gde je 1972. godine postao direktor umetničkog odeljenja, a 1980. godine upravnik studija za proizvodnju kalupa i dekoraciju. Prve servise dizajnirao je 1953. godine, a do sredine 1980-ih ostvario je oko 20 dizajna posuđa, kao i oko 150 porcelanskih figura. Formalno se penzionisao 1981. godine zadržavajući ulogu savetnika. (114/1-32/pol-kp/1093)

Blutut zvučnik SONIVOX VS - SS2590 je fenomenalan zvučnik sa bezicnim mikrofonom , zanimljivog oblika i veoma jakog i čistog zvuka, zvučnik je visine 83 cm, precnika 32 cm! - Poseduje i bass kojim takođe možete upravljati. Napredna verzija bluetooth-a + EDR! Poseduje i mogucnost direktnog napajanja na 12v, preko stipaljki odozgo. - Možete birati numere, pojačavati, kontrolisati bass i ceo ekvilajzer i poigravati se sa tonovima! - Uz zvučnik ide bežični mikrofon za karaoke, sa opcijom podešavanja ECHO glasa. - Zvučnik je najnovije generacije, savršenog zvuka i pri maksimalnom pojačavanju. - Možete ga poneti uvek sa sobom, i koristiti za proslave na otvorenom i zatvorenom prostoru. - Ulepšan je led diodama koje takođe daju sjajan efekat, i led ekran koji Vam daje informacije koji mood koristite. - Muziku možete slušati putem bluetooth veze, SD KARTICE, USB FLASH memorije i FM RADIA. - Sa litium jonskom baterijom snage 7500 mAh daje kapacitet slušanja muzike preko 8 časova! Velicina zvucnika: 2x8``. Velicina proizvoda: 83cm x 32cm. Set sadrzi: 1 x profesionalni zvucnik vs-ss2590 1 x Daljinski upravljac 1 x Kabal za punjenje(220v) 1 x Mikrofon za karaoke (BEZICNI)

Opis proizvoda Nillkin FreePods FP01 TWS bežične bluetooth slušalice bele boje Uparivanje slušalica Kada se slušalice izvade iz priključne stanice, automatski prelaze u režim pretraživanja Bluetooth uređaja. Slušalice se, zavisno o tome koriste li se u paru ili odvojeno, prvo međusobno automatski povezuju, a zatim i na ciljni uređaj. Bluetooth 5. 0 standard Verzija Bluetooth-a osigurava nesmetani i bežični rad sa najnovijim uređajima opremljenim Bluetooth modulom. Vredno je dodati da su Bluetooth standardi unazad kompatibilni, tako da nije važno koju verziju Bluetootha imate na uređaju. Slušalice će takođe raditi s njim. Slušalice se pune u futroli Futrola za slušalice takođe funkcioniše kao kompaktna baterija za napajanje u kojoj se mogu puniti. Kapaciteta je oko 400 mAh, što je dovoljno za potpuno punjenje slušalica nekoliko puta. Kompaktne dimenzije, udobnost korisnika Male dimenzije slušalica i futrole omogućavaju praktičnu upotrebu i prenos. Kompatibilnost sa Android, iOS, Windows Slušalice se mogu povezati na bilo koji uređaj opremljen Bluetooth standardom. Bez obzira da li će to biti telefon, tablet ili računar sa Androidom, iOS-om, Windowsom, lako ih možete povezati.

U dobrom stanju, malo iskrzan po ivicama, nista strasno! Plakat dizajnirao: - Ljubomir Pavićević Fis 49cm x 69cm Prekobrojna je jugoslovenski film iz 1962. godine, koji je režirao Branko Bauer. Film opisuje život mladih na radnim akcijama i bio je veoma popularan u SFRJ. Na festivalu u Puli nagrađen je trećom nagradom za najbolji film, a Milena Dravić je dobila Zlatnu arenu za najbolju žensku ulogu. Režija Branko Bauer Scenario Branko Bauer Bogdan Jovanović Krešimir Golik Uloge Ljubiša Samardžić Milena Dravić Boris Dvornik Montaža Blaženka Jenčik Studio Avala film Datum(i) premijere 1962 Trajanje 94 min. Zemlja SFR Jugoslavija Jezik srpskohrvatski Milena Dravić (srpski: Милена Дравић; Beograd, 5. oktobra 1940. – Beograd, 14. oktobra 2018.) bila je proslavljena jugoslavenska i srpska glumica. Na film je došla slučajno - plavokosu, pegavu srednjoškolku s konjskim repom zapazio je na naslovnoj strani neke ilustrovan revije reditelj F. Čap i dao joj ulogu u svom filmu Vrata ostaju otvorena (1959). Svojim šarmom i spontanošću nametnula se, pa ubrzo snima Diližansu snova (Soja Jovanović, 1960), Zajednički stan (M. Vajda, 1960), Bolje je umeti (V. Nanović, 1961), Uzavreli grad (Veljko Bulajić, 1961) i Leto je krivo za sve (Puriša Đorđević, 1961). Motivisana uspehom koji je do tada postigla upisuje Akademiju za film, pozorište, radio i televiziju. Kada za svoju šestu ulogu - seoske devojke koja kao prekobrojna kreće za momkom na radnu akciju u Prekobrojnoj (Branko Bauer, 1962) - osvaja Zlatnu arenu na festivalu u Puli, postaje jasno da je jugoslovenska kinematografija dobila izuzetnu glumačku osobenost. Otada, sarađujući sa više od trideset reditelja svih generacija, neprekidno igra uglavnom glavne uloge u više od pedeset filmova najrazličitijih žanrova, postavši jednim od glumačkih postulata srpske kinematografije, iako je često igrala i u drugim sredinama. Svoju drugu Zlatnu arenu dobija za ulogu krojačice koja se prudržuje partizanskome biciklističkom bataljonu u Biciklistima (P. Đorđević, 1970). Dobitnica je i pet Srebrnih arena: godine 1964. za komičnu ulogu u Litu vilovitom O. Gluščevića, zatim, godine 1966. za suptilnu ulogu supruge u Rondu Z. Berkovića, te za ulogu u ratnom filmu Do pobede i dalje Ž. Mitrovića, 1967. za komičnu ulogu u Nemirnima K. Rakonjca, te za tragičnu ulogu u Jutru P. Đorđevića, 1969. godine za komičnu ulogu prvakinje u filmu Kros kantri P. Đorđevića, te za dramsku ulogu prodavačice novina koju siluje grupa dokonih mladića u Horoskopu Bore Draškovića, te napokon godine 1974. za ulogu žene iz polusveta Depsu A. Vrdoljaka. Za upečatljivu ulogu usamljene žene u palanačkoj sredini u Posebnom tretmanu (Goran Paskaljević, 1980.) nagrađena je nagradom za epizodu na festvalu u Kanu. Od brojnih drugih filmskih nagrada i priznanja ističe se titula „“Prve dame jugoslovenskog filma“ koja joj je dodeljena na petim Filmskim susretima u Nišu 1970. godine. Prvi deo njene karijere obeležen je kontinuiranom saradnjom sa Purišom Đorđevićem, a kasnije se, težeći da iskoči iz okvira stereotipa - približuje avangardnim reditljima okupljenim oko Bioskopskog kluba `Beograd` i ostvaruje zapažene uloge u delima Dušana Makavejeva Čovek nije tica (1965.), kao mlada frizerka u središtu ljubavnog trougla, i Misterije organizma (1971.), kao razbarušena revolucionarka koja propagira seksualnu revoluciju, te u Klaksonu (K. Rakonjac, 1965.) i Zasedi (Živojin Pavlović, 1969). Iako je u nizu filmova uspešno igrala dramske uloge, njene najizrazitije predispozicije su, prema vlastitom uvetrenju, „karakterne uloge sa elementima komedije“; to je došlo do punog izražaja u verovatno najboljoj seriji zabavnih televizijskih emisija u Jugoslaviji - Obraz uz obraz televizije Beograd. Uspešno je igrala i u velikom broju televizijskih serija i drama, a okušala se i u pozorištu i to uglavnom i neformalnim, alternativnim grupama, te i u Ateljeu 212. Bila je foto-model modnog kreatora Aleksandra Joksimovića. U pozorištu Na film je došla slučajno - plavokosu, pegavu srednjoškolku s konjskim repom zapazio je na naslovnoj strani neke ilustrovan revije reditelj F. Čap i dao joj ulogu u svom filmu Vrata ostaju otvorena (1959). Svojim šarmom i spontanošću nametnula se, pa ubrzo snima Diližansu snova (Soja Jovanović, 1960), Zajednički stan (M. Vajda, 1960), Bolje je umeti (V. Nanović, 1961), Uzavreli grad (Veljko Bulajić, 1961) i Leto je krivo za sve (Puriša Đorđević, 1961). Motivisana uspehom koji je do tada postigla upisuje Akademiju za film, pozorište, radio i televiziju. Kada za svoju šestu ulogu - seoske devojke koja kao prekobrojna kreće za momkom na radnu akciju u Prekobrojnoj (Branko Bauer, 1962) - osvaja Zlatnu arenu na festivalu u Puli, postaje jasno da je jugoslovenska kinematografija dobila izuzetnu glumačku osobenost. Otada, sarađujući sa više od trideset reditelja svih generacija, neprekidno igra uglavnom glavne uloge u više od pedeset filmova najrazličitijih žanrova, postavši jednim od glumačkih postulata srpske kinematografije, iako je često igrala i u drugim sredinama. Svoju drugu Zlatnu arenu dobija za ulogu krojačice koja se prudržuje partizanskome biciklističkom bataljonu u Biciklistima (P. Đorđević, 1970). Dobitnica je i pet Srebrnih arena: godine 1964. za komičnu ulogu u Litu vilovitom O. Gluščevića, zatim, godine 1966. za suptilnu ulogu supruge u Rondu Z. Berkovića, te za ulogu u ratnom filmu Do pobede i dalje Ž. Mitrovića, 1967. za komičnu ulogu u Nemirnima K. Rakonjca, te za tragičnu ulogu u Jutru P. Đorđevića, 1969. godine za komičnu ulogu prvakinje u filmu Kros kantri P. Đorđevića, te za dramsku ulogu prodavačice novina koju siluje grupa dokonih mladića u Horoskopu Bore Draškovića, te napokon godine 1974. za ulogu žene iz polusveta Depsu A. Vrdoljaka. Za upečatljivu ulogu usamljene žene u palanačkoj sredini u Posebnom tretmanu (Goran Paskaljević, 1980.) nagrađena je nagradom za epizodu na festvalu u Kanu. Od brojnih drugih filmskih nagrada i priznanja ističe se titula „“Prve dame jugoslovenskog filma“ koja joj je dodeljena na petim Filmskim susretima u Nišu 1970. godine. Prvi deo njene karijere obeležen je kontinuiranom saradnjom sa Purišom Đorđevićem, a kasnije se, težeći da iskoči iz okvira stereotipa - približuje avangardnim reditljima okupljenim oko Kino kluba `Beograd` i ostvaruje zapažene uloge u delima Dušana Makavejeva Čovek nije tica (1965.), kao mlada frizerka u središtu ljubavnog trougla, i Misterije organizma (1971.), kao razbarušena revolucionarka koja propagira seksualnu revoluciju, te u Klaksonu (K. Rakonjac, 1965.) i Zasedi (Ž. Pavlović, 1969). Iako je u nizu filmova uspešno igrala dramske uloge, njene najizrazitije predispozicije su, prema vlastitom uvetrenju, „karakterne uloge sa elementima komedije“; to je došlo do punog izražaja u verovatno najboljoj seriji zabavnih televizijskih emisija u Jugoslaviji - Obraz uz obraz televizije Beograd. Uspešno je igrala i u velikom broju televizijskih serija i drama, a okušala se i u pozorištu i to uglavnom i neformalnim, alternativnim grupama, te i u Ateljeu 212. Bila je foto-model modnog kreatora Aleksandra Joksimovića. Preminula je 14. oktobra 2018. u Beogradu. Dobijene nagrade i priznanja Nagrada “Ćuran” za ulogu u predstavi “Ptic i ptica” na festivalu Dani komedije, u Jagodini, Nagrada “Ćuran” za ulogu u predstavi “Ćelava pevačica” na festivalu “Dani komedije” u Jagodini’ Nagrada “Žanka Stokić” koja se dodeljuje za celokupni životni umetnički opus i doprinos. Za ulogu u filmu “Prekobrojna” Branka Bauera, dobija nagradu “Zlatna arena” na tada najprestižnijem filmskom festivalu u Puli, Za ulogu u filmu “Jutro” u Veneciji dobija nagradu “Zlatna ruža”, Za ulogu u koprodukcionom filmu češke i američke produkcije “Voda nešto nosi”, čuvenog pisca Lajoša Zilahija, a u režiji oskarevaca Jan Kadara i Elmara Klosa, dobija evropsku nagradu “Zlatni David”, kao najbolja evropska glumica 1978. godine. Za film “Poseban tretman” Gorana Paskaljevića i Dušana Kovačevića dobija Kansku nagradu 1980. godine Nagrada Pavle Vujisić za ukupan rad na filmu, na Filmskim susretima u Nišu, 1994. Ljubomir Pavićević Fis (Višegrad, 1927 — Beograd, 2015) bio je srpski grafički i industrijski dizajner. Prema beogradskom Muzeju primenjene umetnosti, on je prvi i najpoznatiji srpski dizajner. Ljubomir Pavićević je rođen 1927. godine u Višegradu. Dizajnom je počeo da se bavi 1953. godine.[1] Radio je za brojne jugoslovenske i inostrane fabrike, firme i institucije, a njegovi projekti realizovani su u stotinama hiljada kopija. Jedan od njegovih značajnih dizajna bio je amblem za Unispace 82 konferenciju Ujedinjenih nacija.[1] On je bio jedan od osnivača, profesor, šef Katedre za ambalažu i predsednik Ekspertskog konzorcijuma beogradske Škole za dizajn, a i gostujući profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti. Pored toga, bio je član ULUPUDS-a još od njegovog osnivanja 1953. godine, kao i član još nekoliko međunarodnih profesionalnih udruženja. Učestvovao je na Internacionalnom simpozijumu ambalažnog dizajna u Zagrebu 1962. godine, Kongresu Međunarodnog saveta udruženja industrijskog dizajna u Španiji 1971. godine, kao i na velikom broju manjih stručnih skupova širom bivše Jugoslavije.

Broj USB portova: 1 Gramofon 4u1, RETRO dizajn Bežična Bluetooth konekcija MP3 reprodukcija Slušanje muzike sa mobilnog uređaja, računara MP3/VMA reprodukcija sa USB/microSD FM radio sa automatskim pretraživanjem i čuvanjem stanica Arhiviranje i digitalizacija starog analognog zvuka USB / microSD uređaj za snimanje MP3 (snimanje, FM, AUKS IN: npr. kaseta, VHS, DVD...) Žičani audio AUKS ulaz (∅3.5mm) Poluautomatski gramofon sa brzinom 33/45/78 Podizanje poluga i funkcija automatskog zaustavljanja Keramička glava sa rubin iglom EK sa 6 podešavanja Klasična drvena kutija sa dva zvučnika i ugrađenim pojačalom 2 x RCA izlaz za eksterno pojačalo ili aktivnu kutiju Pribor: 1 + 2 kom. igle za zamenu gramofona, prsten za centriranje Napajanje: USB adapter sa zamenljivim kablom za povezivanje (~1,6 m) Karakteristike Podržani zvučni formati MP3/VMA Reprodukcija MP3 Ugrađen radio Portovi i interfejsi AUX ulaz Bluetooth Broj USB portova 1 Displej Ugrađeni ekrani Zvučnici Broj ugrađenih zvučnika 2 Deklaracija Model SAL RRT 12B gramofon drveni Naziv i vrsta robe Gramofoni Uvoznik OPTIBOX DOO Backi vinogradi Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (1) SAL RRT 12B gramofon drveni 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Canon CEXV54 žuti toner 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Trust GXT 715 (22524) podloga za gejmerske stolice 4.989 RSD MP cena (0) Camry CR2915 aparat za brijanje 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD (0) Haier HWO60SM5T9BH I-Touch series 4 multifunkcionalna ugradna rerna 122.341 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 103.990 RSD (3) Canon Ink Paper Set RP-108 set ketridž+foto-papir 7.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.899 RSD (15) Logitech MK295 Silent beli bežični komplet tastatura+optički miš 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Samsung NZ64M3707AK/OL ugradna indukcijska ploča 57.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 51.999 RSD (0) Apple iPhone 14 128GB ljubičasti mobilni 6.1" Hexa Core A15 Bionic 6GB 128GB 12Mpx+12Mpx Dual Sim 130.212 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 117.190 RSD (0) 3G (26248) kabl sata (muški) na sata (muški) ugaoni crveni 1.199 RSD MP cena (4) BEKO MOK2023X Okvir za mikrotalasnu rernu ( MOB20231BG ) 4.823 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.099 RSD (0) Hama slušalice za kompjuter NHS-P100 crne 1.199 RSD MP cena (1) CT 3200F (33745) kompjuter AMD Ryzen 3 3200G 8GB 256GB SSD Radeon Graphics Win11 Home 500W 35.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.999 RSD (0) Namco Bandai (PS4) Elden Ring igrica 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (5) Gorenje K17GE kuvalo za vodu 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD 20% (2) Hurom H310A-BEC04BL sokovnik 20% 58.333 RSD 46.666 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 41.999 RSD (2) Samsung LU28R550UQPXEN IPS 4K monitor 28" 37.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.499 RSD (0) Barkan E850.B univerzalna A/V polica i nosač za soundbar 6.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.490 RSD (0) Maximum Games (SWITCH) Wild Bastards igrica 4.999 RSD MP cena U pretprodaji od 16.04. do 30.09. (0) Tesy CN 03 300 MIS F radijator 15.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.599 RSD (0) Bahco 451-PB-1 set burgija 1.649 RSD MP cena (5) LG 22MR410-B VA monitor 21.45" 10.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.199 RSD (0) MikroTik RBcAPGi-5acD2nD-XL cAP ac OS L4 plafonski/zidni access point 18.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.599 RSD (1) Makita DUB362Z akumulatorska duvaljka 36.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 32.990 RSD (0) Celly SMARTFINDERWH beli tag uredaj za pracenje predmeta kompatibilan sa iOS Apple Find My sistemom 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (0) Dahua IPC-HFW2249S-S-IL-0280B nadzorna kamera 2Mpx 13.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.499 RSD (0) Rowenta Clean and Steam 2u1 RY 7777 štapni usisivač sa kablom 41.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 37.299 RSD (0) XFX Radeon RX 6750XT (RX-675TMBAF9 GDDR6) grafička kartica 12GB DDR6 192 bit 62.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 55.999 RSD Nema na stanju! (0) Gembird PP12-2M/R mrežni kabl UTP 2m crveni 299 RSD MP cena 20% (0) Philips HX6803/04 električna četkica za zube 20% 13.888 RSD 11.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) 3G (85501) kabl USB 3.0 (muški) na USB 3.0 (ženski) 5m plavi 1.099 RSD MP cena (1) Western Digital 2TB 2.5" (WDBA2W0020BBK-WES1) eksterni hard disk crni 16.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.199 RSD (0) Duracell MN2400 4 punjive baterije AAA 750mAh 1.499 RSD MP cena (0) 3G Gentle Color (1119915) zaštitna maska za telefon iPhone 14 Pro Max 6.7" crna 599 RSD MP cena (0) Teracell Flip Cover preklopna futrola za telefon Samsung A315F Galaxy A31 crna 1.300 RSD MP cena

Originalni pozorišni plakat za predstavu Ateljea 212: DEMONI Dizajn: Olivera Stojadinović Grafički dizajner Pofesor na predmetu Pismo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Diplomirala je 1985. godine na odseku Grafika FPU-a. Magistrirala je 2001. sa radom Četiri skripta i jedno knjižno pismo. Po završetku studija radila je kao slobodni umetnik, a od 1995. godine zaposlena je na FPU u Beogradu. U zvanju redovnog profesora je od 2009. godine. Učestvovala je na brojnim izložbama, dobitnik je pet nagrada iz oblasti tipografije i grafičkog oblikovanja knjige, a iza sebe ima i oko 15 projekata izrade kompletnih pisama. Član je ULUS-a od 1986. godine i ULUPUDS-a od 2004. godine. Jedan je od osnivača organizacije Tipometar (sa Oliverom Batajić i Janom Oršolić), i urednik istoimenog sajta. Premijera: 7.2.1987. Velika scena Broj izvođenja: 36 Poslednje izvođenje: 3.6.1989. Prevod: Ljubiša Rajić Režija: Mira Trailović Scenograf: Petar Pašić Kostimograf: Božana Jovanović Kompozitor: Vojislav Kostić Dramaturg: Nenad Prokić Asistent reditelja: Aleksandar Gruden Asistent kompozitora: Ljiljana Danilović Cincar Igraju: Ružica Sokić (Katarina) Petar Banićević (Frank) Vesna Pećanac (Jena) Čedomir Petrović Tihomir Stanić (Tomas) Dimenzije oko 98 x 67 cm Kao na fotografijama. Šalje se urolan u kartonskoj tubi.

Crtež za `Obično petkom` Mića Mihajlović 1936 - 2018 Rođen u Kraljevu 1936. godine, najveći period svog života proveo je stvarajući na Petrovaradinskoj tvrđavi, na koju se `doselio` 1964. godine. Umetničku školu u Novom Sadu je završio 1967. godine. Izlagao je više od 150 puta u bivšoj Jugoslaviji i svetu. Osim slikarstvom, bavio se i novinarstvom. Novinarsku karijeru je započeo u Listu socijalističkog saveza radnog naroda novosadskog sreza `Tribina`, nakon čega je radio i kao ilustrator u `Dnevniku`. Njegov dugogodišnji i veliki opus ovenčan je mnogobrojnim domaćim i međunarodnim nagradama, a dobitnik je Februarske i Oktobarske nagrade Grada Novog Sada. Bio je oštar kritičar svih režima, od vremena SFRJ do danas. Njegov atelje je bio poznat kao `lajaonica` u koju su dolazili mnogi, pa čak i policajci, zbog čega su, kako je sam rekao, jedni drugima čuvali leđa. `Inventar` njegovog ateljea bio je i Mika Antić, sa kojim je bio veliki prijatelj. Govoreći o razlozima zbog kojih se bavi slikarstvom, rekao je da to ne radi da bi bio slavan za života ili posle smrti. `Slikao sam iz jedne potrebe, jer slikarstvo je kao poezija, nešto što čovek želi da kaže, ali na drugačiji način. Ja je ne govorim rečima, ja je govorim četkom, crtežom i bojom. Beležim vreme u kojem sam, a naravno i vreme koje tek dolazi. Često puta sam naslućivao, kroz slikarstvo, da će se desiti neke stvari kao što su se i desile. Kada pričaš nešto o budućem vremenu onda izgledaš kao veštac običnom svetu. Onda kažu da izmišljaš. Ne izmišljaš ništa, negde je u to sebi ugrađeno, neki vanvremenski čip i on izbija pre vremena i govori`, pričao je poznati slikar. Upoređujući period komunizma sa današnjom demokratijom, Mihajlović je za portal `mojnovisad` rekao da je nekada `bar postojao neki red`. `Uvek je umetnost iziskivala žrtvu, i uvek je umetnik morao da bude svestan da će zbog toga imati nedaće, da će se mučiti i koprcati. Ali se nekako moglo, nekada. Danas? Danas za sve to što daješ ne dobiješ baš ništa. Za mene su uvek govorili da sam više radnik nego slikar. I tako mora da bude. Jedan Pikaso ne bi bio to što jeste, da nije bio radnik. Ali danas taj rad ništa ne vredi. Danas slikari prodaju slike za dve, tri hiljade dinara. I srećni su ako uspeju. Ja neću da se potpišem bez sto evra. Imam tu svoju penziju, kolika je, tolika je. Ali svoje ime neću uludo da prodajem`, govorio je Mića. Mića Mihajlović je preminuo 10.03.2018 u Novom Sadu. Miroslav Mika Antić (Mokrin 14. mart 1932 − Novi Sad 24. jun 1986) bio je srpski pesnik i urednik. Pored književnosti, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom.[1] Bio je i urednik lista „Ritam“ i „Dnevnika“ u Beogradu, i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.[2] Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je u Mokrinu na severu Banata. Osnovnu školu započeo je u Kikindi a nastavio u Pančevu. Živeo je u Pančevačkoj Gornjoj varoši, gde je pohađao i gimnaziju. Sa samo šesnaest godina napisao je svoje prve pesme koje su izašle u časopisu „Mladost”. IP „Novo pokolenje”, 1950.godine, prihvatio je da odštampa prvu zbirku pesama „Ispričano za proleće”.[3] Studije je upisao u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Živeo je u Novom Sadu. Na dan svoje smrti dobio je nagradu koja mu je uručena u Skupštini Vojvodine.[4] Pre nego što je postao poznati pesnik bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu. Stvaralašltvo[uredi | uredi izvor] Spomen ploča na kući u Pančevu Spomenik Miroslavu Antiću u Novom Sadu Pesnik Mika Antić je u jednom razgovoru rekao da je čitao mnoge pisce, i da su na njega svi uticali. Ali je malo onih, kako je govorio, koji su mu ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju. U obraćanju deci on kaže: „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi“.[5] Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“. Pisao je dramska dela i jedan roto roman.[6] U periodu od 1941. do 1954. živeo je u Pančevu.[7] O njemu je Nemanja Rotar napisao knjigu „Sutradan posle detinjstva”.[8] Na Novom novosadskom groblju ispratilo ga je više od deset hiljada ljudi, 26. juna 1986. godine. Njegova poslednja želja je bila da mu pročitaju „Besmrtnu pesmu” i odsviraju „Pira mande korkoro” kada ga budu sahranjivali.[3] Nasleđe[uredi | uredi izvor] Odlukom gradske skupštine Novog Sada od 2007. godine, druge nedelje marta u Novom Sadu održavaju se „Antićevi dani”. U okviru manifestacije se dodeljuje godišnja nagrada „Miroslav Antić”. Nagrada i manifestacija su izostale 2021. i 2022. godine.[9] Po njemu su nazvane škole: OŠ „Miroslav Antić” Niš, OŠ „Miroslav Antić” Palić, OŠ „Miroslav Antić” Čukarica, OŠ „Miroslav Antić” Futog i OŠ „Miroslav Mika Antić` Pančevo. Dela[uredi | uredi izvor] Pesma Plavi čuperak, Mika Antić Duration: 57 seconds.0:57 Knjige za odrasle[1] „Vojvodina“ „Ispričano za proleće“ (1951) „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Nasmejani svet“ (1955) „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) (1962) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“(1972) „Izdajstvo lirike“ „Savršenstvo vatre“ (1982)[10] Knjige za decu[1] „Poslednja bajka“ (1965) „Plavi čuperak“ (1965) „Garavi sokak“ (1973) „Olovka ne piše srcem“ (1973) „Živeli prekosutra“ (1974) „Druga strana vetra“ (1978) „Ptice iz šume“ (1979) „Prva ljubav“ (1981) „Svašta umem“ (1981) „Horoskop“ (1983) „Plava zvezda“

Mića Mihajlović Primeri radova iz iste serije su objavljeni u časopisu koji je uključen u oglas Mića Mihajlović 1936 - 2018 Rođen u Kraljevu 1936. godine, najveći period svog života proveo je stvarajući na Petrovaradinskoj tvrđavi, na koju se `doselio` 1964. godine. Umetničku školu u Novom Sadu je završio 1967. godine. Izlagao je više od 150 puta u bivšoj Jugoslaviji i svetu. Osim slikarstvom, bavio se i novinarstvom. Novinarsku karijeru je započeo u Listu socijalističkog saveza radnog naroda novosadskog sreza `Tribina`, nakon čega je radio i kao ilustrator u `Dnevniku`. Njegov dugogodišnji i veliki opus ovenčan je mnogobrojnim domaćim i međunarodnim nagradama, a dobitnik je Februarske i Oktobarske nagrade Grada Novog Sada. Bio je oštar kritičar svih režima, od vremena SFRJ do danas. Njegov atelje je bio poznat kao `lajaonica` u koju su dolazili mnogi, pa čak i policajci, zbog čega su, kako je sam rekao, jedni drugima čuvali leđa. `Inventar` njegovog ateljea bio je i Mika Antić, sa kojim je bio veliki prijatelj. Govoreći o razlozima zbog kojih se bavi slikarstvom, rekao je da to ne radi da bi bio slavan za života ili posle smrti. `Slikao sam iz jedne potrebe, jer slikarstvo je kao poezija, nešto što čovek želi da kaže, ali na drugačiji način. Ja je ne govorim rečima, ja je govorim četkom, crtežom i bojom. Beležim vreme u kojem sam, a naravno i vreme koje tek dolazi. Često puta sam naslućivao, kroz slikarstvo, da će se desiti neke stvari kao što su se i desile. Kada pričaš nešto o budućem vremenu onda izgledaš kao veštac običnom svetu. Onda kažu da izmišljaš. Ne izmišljaš ništa, negde je u to sebi ugrađeno, neki vanvremenski čip i on izbija pre vremena i govori`, pričao je poznati slikar. Upoređujući period komunizma sa današnjom demokratijom, Mihajlović je za portal `mojnovisad` rekao da je nekada `bar postojao neki red`. `Uvek je umetnost iziskivala žrtvu, i uvek je umetnik morao da bude svestan da će zbog toga imati nedaće, da će se mučiti i koprcati. Ali se nekako moglo, nekada. Danas? Danas za sve to što daješ ne dobiješ baš ništa. Za mene su uvek govorili da sam više radnik nego slikar. I tako mora da bude. Jedan Pikaso ne bi bio to što jeste, da nije bio radnik. Ali danas taj rad ništa ne vredi. Danas slikari prodaju slike za dve, tri hiljade dinara. I srećni su ako uspeju. Ja neću da se potpišem bez sto evra. Imam tu svoju penziju, kolika je, tolika je. Ali svoje ime neću uludo da prodajem`, govorio je Mića. Mića Mihajlović je preminuo 10.03.2018 u Novom Sadu. tags: vujica rešin tucić neoavangarda novosadska avangarda postmoderna postmodernizam uj symposion tribina mladih ferenc mauric ankica opresnik rumunska književnost u vojvodini rumunski pisci na rumunskom jeziku

Crtež nema potpis, uzet je iz Mićine Zaostavštine Ilustracija je bila za prvo izdanje knjige Konji svetog Marka Milorad Pavić Mića Mihajlović 1936 - 2018 Rođen u Kraljevu 1936. godine, najveći period svog života proveo je stvarajući na Petrovaradinskoj tvrđavi, na koju se `doselio` 1964. godine. Umetničku školu u Novom Sadu je završio 1967. godine. Izlagao je više od 150 puta u bivšoj Jugoslaviji i svetu. Osim slikarstvom, bavio se i novinarstvom. Novinarsku karijeru je započeo u Listu socijalističkog saveza radnog naroda novosadskog sreza `Tribina`, nakon čega je radio i kao ilustrator u `Dnevniku`. Njegov dugogodišnji i veliki opus ovenčan je mnogobrojnim domaćim i međunarodnim nagradama, a dobitnik je Februarske i Oktobarske nagrade Grada Novog Sada. Bio je oštar kritičar svih režima, od vremena SFRJ do danas. Njegov atelje je bio poznat kao `lajaonica` u koju su dolazili mnogi, pa čak i policajci, zbog čega su, kako je sam rekao, jedni drugima čuvali leđa. `Inventar` njegovog ateljea bio je i Mika Antić, sa kojim je bio veliki prijatelj. Govoreći o razlozima zbog kojih se bavi slikarstvom, rekao je da to ne radi da bi bio slavan za života ili posle smrti. `Slikao sam iz jedne potrebe, jer slikarstvo je kao poezija, nešto što čovek želi da kaže, ali na drugačiji način. Ja je ne govorim rečima, ja je govorim četkom, crtežom i bojom. Beležim vreme u kojem sam, a naravno i vreme koje tek dolazi. Često puta sam naslućivao, kroz slikarstvo, da će se desiti neke stvari kao što su se i desile. Kada pričaš nešto o budućem vremenu onda izgledaš kao veštac običnom svetu. Onda kažu da izmišljaš. Ne izmišljaš ništa, negde je u to sebi ugrađeno, neki vanvremenski čip i on izbija pre vremena i govori`, pričao je poznati slikar. Upoređujući period komunizma sa današnjom demokratijom, Mihajlović je za portal `mojnovisad` rekao da je nekada `bar postojao neki red`. `Uvek je umetnost iziskivala žrtvu, i uvek je umetnik morao da bude svestan da će zbog toga imati nedaće, da će se mučiti i koprcati. Ali se nekako moglo, nekada. Danas? Danas za sve to što daješ ne dobiješ baš ništa. Za mene su uvek govorili da sam više radnik nego slikar. I tako mora da bude. Jedan Pikaso ne bi bio to što jeste, da nije bio radnik. Ali danas taj rad ništa ne vredi. Danas slikari prodaju slike za dve, tri hiljade dinara. I srećni su ako uspeju. Ja neću da se potpišem bez sto evra. Imam tu svoju penziju, kolika je, tolika je. Ali svoje ime neću uludo da prodajem`, govorio je Mića. Mića Mihajlović je preminuo 10.03.2018 u Novom Sadu. tags. konji svetog marka hazarski recnik

Smart Tv Box Sa Instaliranim Aplikacijama Unutar Kodi Platforme. IPTV, Filmovi, TV Serije, Radio Program. Napravite Od Svog TV Prijemnika Android Smart Kompjuter Koji Će Vas Uvesti U Nov Svet Multimedijalnog Sadržaja CPU:Amlogic S805 Quad Core XBMC Box CPU:Amlogic S805 Quad-Core [email protected] GPU: Quad-Core Mali-450@600MHz Video Decoder:1080p60 HEVC/H.265,H.264,VC-1,MPEG1/2/4 Video Encoder:H.264,1080P TV Output:1080P, HDMI1.4b, CVBS Memory:DDRIII 1GB Flash:Flash 8GB Ethernet:100M IR:Infra Remote control LED Indicator:Power ON :blue; Standby :Red DRM:Microsoft Playready/Verimatrix/Google Widevine(Optional) DVB: DVB S2 Quad-core Android4.4 STB Hybrid CPU:Amlogic S805 Quad-Core [email protected] GPU: Quad-Core Mali-450@600MHz ) 3D: Hardward 3D graphics acceleration Memory DDRIII 1GB Flash Nand Flash 8GB ( 4-32GB Optional ) Will: Built in 2.4G WIFi Blutooth: Optional IR: Infra Remote control LED Indicator: Power ON :blue: Standby Red Mould: Private Tooling 3G: Support most external 3G USB dongle DVB-S2 system standard: ETS 302 307 Symbol Rates: 0PSK 8PSK Forward error correction rate 1/4.1/3.2/5.3/5,2/3.3/4.4/5.5/6.8/9.9/10 Carrier frequency acquisition range: ±5MHz for symbol rates above 3 Msps and t3MHz for the remaining symbol rates Roll-off factors for pulse shaping: 0.2. 0.25 and 0.35 Symbol Rates: 1.55 Msps Code Rates: 1/2, 2/3. 3/4. 5/6. 7/8 Input Signal level: -84 dBm to 0 d8m (average power) ANT. Connector:IEC TYPE. female Loop Outpur:IEC TYPE. male HDMI 1.4 1080P Support 4 USB HOST: 4 High speed USB 2.0.support U DISK and USB HDD TF CARD Support 1-32GB AV AV output 1 SPDIF Audio output 1 RJ45 10/100 Power DC Adapter ( 12V/1A) OS Android 5.1.1. Decoder: HD MPEG1/2/4.H 265/HEVC , HD AVCNC-1,fittNRMVB,Xvid(DivX3/4/5/6 ,RealVideo8/9/10 Video: AVVRM/RMVEINSNOB/MKV/MOVASONWAV/ASF/FLV/DAT/MPG/MPEG Music: MP3/WMA/AACNVAV/OGG/AC3/DOP/TrueHD/OTS/DTS/HD/FLACJAPE Photo: HD JPEG/BMP/GIF/PNGMFF Adobe Flash: Adobe Flash 10.1 support or above Support Language Chinese • English .Germany .Japanese, Korea etc. 24 languages WiFi Hotpoint Support Mouse/Keyboard Support mouse and keyboard via USB Suanort 7 4G VIIIARSS mouse and keyboard via 2 4G USB donate KOID: Support local high-definition play. support plug-in installation and play DRM: Optional :Microsoft Playready. Verimatrix .Google Widevine Others: support OLNA VkirPlay lGoogle TV Remote 1LAN %%recast 13D mows Online Browse: all %idea websaes .support Netftix .Hulu Picasa.Youtubeiv.ater Facebook etc Apps: Apps download freely form android market .. amazon appstore etc Medium Local Media playback.support HDD. U disck ,SD card Talk online: Support SKYPE video call, KODI, facebook .twitter .NetRix .Youtube . etc Others: Support Email , office suit etc Loading machine size 130x120x32MM Packaged size 157x157x82mm machine weight 190g Packaged weight 600g

Vrlo stara zavesa ručni rad iz 20-ih – 30-ih godina prošlog veka. Zavesa je iz starinskog ormana moje Bake i verujem da ju je ona i radila. Zavesa dole kao da je isečena. Verovatno je donji deo iskorišćen kao kratka zavesa na vratima izmedju kuhinje i sobe jer je ona uvek tu držala zavesu nekih tridesetak santimetara dugu, obzirom da je i kuća bila starinskih visina preko 3m visok plafon. Na gornjem delu ima predjice za zakačinjanje – vidi se na slici. Na gornjem delu (vidi se na jednoj slici) je kao da je ispušteno da se poveže kvadrat sa gornjim kvadratom. Dimenzije Dužina je 107 cm Širina je 98 cm Vrlo lep motiv lale sa strane i na donjem delu ruže u polukrug. Za sve kolekcionare starih i starinskih ručnih radova, one koji vole etno predmete, ali i sve one koji bi da ovakvom zavesom ukrase svoj dom. Stanje kao na slikama. Za bolji pregled pogledajte uvećane slike a po želji mogu se poslati i dodatne slike na mail. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica u vezi predmeta javite se putem Limundo – Kupindo poruka pre kupovine kako biste se što bolje obavestili. Predmet se prodaje u vidjenom stanju kao na slikama. Pravi kolekcionarski primerak za Vas.

30 x 40 cm Vojislav Marinković (Leskovac, 2. oktobar 1911 — Beograd, 31. oktobar 2004) je bio likovni umetnik fotografije, majstor fotografije, fotografski pisac i kritičar. Nosilac međunarodnog fotografskog zvanja Ekselencija FIAP (EFIAP}. Završio Trgovačku akademiju (1931), Ekonomski fakultet (1942) i Visoku školu spoljne trgovine (1947) u Beogradu. Radio u bankarstvu, spoljnoj trgovini, diplomatiji i kulturi. Bavio se fotografijom od 1936. najpre kao član Foto-sekcije Srpskog planinarskog društva (SPD), a od 1938. i kao član Foto kluba „Zagreb“. Jedan od osnivača Kluba foto amatera „Beograd“ (KFAB), 1939. Bio član ULUPUDS-a. Bio urednik časopisa Fotografija i Beogradski objektiv. Afirmaciju u fotografiji započeo 1938. kao član Foto kluba „Zagreb“, učešćem na izložbama. Formiran pod uticajem tzv. `zagrebačke škole“ fotografije, Marinković je, uz nekolicinu drugih, bio neka vrsta mosta između prekosavskog lirskog sfumata i beogradskog realizma. U prvim posleratnim danima doprineo je izgradnji fotografske organizacije; nalazio se i među prvim autorima na domaćim i stranim salonima fotografije, baš kao što se sreće i među prvim nosiocima visokih priznanja u Foto-savezu (jugoslovenskom i srpskom), ili međunarodnoj fotografskoj organizaciji FIAP. Tokom višedecenijskog delovanja u fotografiji uvek je bio okrenut jednoj temi – čoveku i njegovom okruženju. Za svoje motive odabirao je sam život: žanr-scene, folklorne motive, portrete u ambijentu. Fotografije je grupisao u cikluse: Moj mali Beograd (1952-1960); Po Evropi (1952-1990); Pariske uspomene (1952-1990); Srpsko selo (1956-1970); Traženja (1956-1970); i Afrika (1970-1980). Sredinom pedesetih godina, delimično pod uticajem evropskih strujanja u fotografiji, Marinković je uneo u već sačinjen pikturalni sklop svojih dela jedno tada sasvim novo fotografsko mišljenje stvarajući fotografske dokumente prožete duhom nostalgije. Karakteristična dela u kojima se najviše ogleda ta nova vrednost su Muftaši; Lapavica (1953), Marenda; Sa pijace (1954), ili nekoliko godina docnije nastale, Bacanje kamena i Pod kupolom (1958). Tim delom svoga opusa izvršio je ne mali uticaj, ne samo na svoje savremenike nego i na nastavljače. Izuzetan doprinos Marinkovićev ogledao se i u njegovom hroničarskom radu. Pisao je fotografske kritike, osvrte, prikaze izložbi. Prvi tekst objavio je 1940. godine, a zatim se brojem objavljenih priloga, i opsegom tema o kojima je raspravljao, svrstao među najplodnije srpske fotografske pisce, a po originalnosti pristupa i u osobene pojave u fotografskoj literaturi na srpskom jeziku. Znatan deo svoga radnog veka posvetio je fotografskoj organizaciji, saveznoj i republičkoj, baš kao što je i čest predstavnik jugoslovenske fotografije u svetu, na kongresima, simpozijumima, žirijima. Na celom jugoslovenskom prostoru M. ostaje uvažavan kao ličnost čije su aktivnost i delo – umetničko, hroničarsko, organizaciono – značajno obeležili jugoslovensku fotografsku istoriju druge polovine XX veka. Izlagao na više od 200 grupnih izložbi na gotovo svim kontinentima. Potpuna lista izložbi navedena je u katalogu retrospektivne izložbe „Vojislav Marinković“, Salon fotografije, Beograd, 1979. Samostalno je izlagao u Beogradu (1975, 1995), Varšavi (1979) (zajedno sa Goranom Malićem), Novom Sadu (1980), Zagrebu (1980), Pančevu (1981), Smederevu (1981), Kruševcu (1982) i Boru (1985).

13 negativa Iva Eterovica, s motivima Beograda. Pretpostavljam da su radjene za monografiju `Beograd`. Negativi su originalni, sto dokazuje i Eterovicev pecata na omotima. EKSTREMNO RETKO! Ivo Eterović (Split, Kraljevina Jugoslavija, 1. januar 1935 — Beograd, Srbija, 24. novembar 2011), jugoslovenski i srpski umetnik fotografije, jedan od najstarijih i najistaknutijih članova Foto-saveza Srbije i Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije. Školovao se u firmi „Lajka“ u Veclaru (Leitz, Vetzlar), Nemačka, a specijalizovao fotografiju u boji u „Feraniji“ (Ferrania, Milano), Italija. Na javnoj fotografskoj sceni zapažen 1956, i od tada deluje profesionalno u struci. Kraće vreme proveo kao foto-reporter u jedinicama UN na Bliskom istoku (1957), a zatim u istom zvanju (ili kao urednik fotografije) radio u redakcijama Jugoslovenske narodne armije, (Front), i „Vjesnika“ (Globus, Vjesnik u srijedu i Start), kao dopisnik iz Srbije (od jeseni 1959, od kada radi u Beogradu koji je izabrao kao mesto trajnog boravka). U razdoblju od 1960. do 1970, delujući kao član Foto kluba Beograd (od jeseni 1959), postao je jedan od najaktivnijih, i najviše nagrađivanih, srpskih i jugoslovenskih fotografa na međunarodnim izložbama fotografije. Početkom sedamdesetih godina više se usmerio na delovanje u profesiji, pre svega u fotografiji kao primenjenoj umetnosti, a nakon svoje izložbe „Žene“ (Beograd, 1974), gotovo sasvim je zapostavio kolektivna izlaganja, okrenuvši se samostalnim projektima, ličnim izložbama i fotomonografijama. Sadržaj Teme i motivi Od sredine šezdesetih godina pretežno zainteresovan za teme iz života, portrete i urbane strukture. Iz te produkcije, uglavnom rađene u tehnici crno-bele fotografije, izdvajao je neuobičajene lirske prizore i događaje i pokazivao ih na izložbama. Ta vrsta foto-beležaka odiše pritajenim humorom, anegdotom i groteskom, i ta tema čini okosnicu njegovog ranog razdoblja. Od početka sedamdesetih godina njegov izraz se sažima i usmerava na dva plana: u prvom se obraća pojedinim temama (gradovi, ljudi...) koje zgušnjava u celine – samostalne izložbe („Sa Orijenta“, 1961, „Žene“, 1974, „Beograd koji volim“, 1976, „Fotografije Splita“, 1979, „Fotografija i plakat“, 1981, „1113 razglednica Beograda“, 1991. i druge). U istom razdoblju pokreće i seriju autorskih foto-monografija: „Brač“ (1975), „Njihovi dani“ (1977) (monografija o Josipu Brozu i njegovoj supruzi Jovanki), „Beograd koji volim“ (1977); „Split“ (1979);„ Sarajevo s ljubavlju“, (1983), „Kameni brodovi Jadrana“ (1984); „Beograd na dlanu“ (1985), „More, kornati, salaši“ (1986), „Dalmacija u srcu“ (1987), „Split, slika voljenog grada“ (1987); „Zagreb intimno“ (1987); „Beograd danas“ (1989); „Novi Beograd izbliza“ (1995). Krajem sedamdesetih godina usmerava interesovanje na foto-grafičke eksperimente u boji. Izložbe: More, 1977, Salaši, 1984, Beograd u mašti, 1994. U tom razdoblju možda najviše ujedinjuje senzibilitet mediteranskog duha, sa naglašenom sklonošću da se grafički znak upotrebi kao izraz za jednostavnost u otkrivanju reda. Izložbe i knjigeUredi Izlagao je na velikom broju zajedničkih izložbi u zemlji i inostranstvu i dobio je više od 200 nagrada. Samostalno je izlagao u Jugoslaviji (više puta), Rusiji, (1975), Nemačkoj (1976) Italiji (1981), Švajcarskoj i Austriji (1983). Objavio 18 autorskih fotomonografija, što je nedostignuti rekord u nekadašnjem jugoslovenskom i današnjem srpskom kulturnom prostoru. tags: ivo eterovic, tito...

SATECHI 2-IN-1 Headphone Stand w Wireless Charger USB-C (Cable inc., Adapter not inc.) - Space Grey) Tip Stalak za slušalice sa bežičnim punjačem Model ST-UCHSMCM Karakteristike Uskladištite i napunite svoj AirPods Max u stilu uz Satechi 2-in-1 štand sa bežičnim punjačem. Poseduje elegantnu ruku od nerđajućeg čelika sa tapaciranim prianjanjama, USB-C port za punjenje slušalica i pogodan bežični punjač za napajanje vašeg iPhone 13 ili AirPods Pro dok radite. Upotpunjen pogodnom kukom koja pomaže u organizovanju neurednih kablova i LED svetlom koje će pokazati kada se bežični uređaj puni, štand sa 2-in-1 slušalicama je više od doma za slušalice. Pogodno uskladištite i napunite slušalice sa stilom Laka magnetna veza za iPhone 12 & 13 sa MagSafe podrškom. Smanjuje neuredne kablove i drži uređaje na jednom mestu. Potreban je adapter za napajanje od 20W (prodaje se odvojeno). KOMPATIBILNI UREĐAJI Kompatibilan sa iPhone 14 Pro Max/14 Pro/14 Plus/14, iPhone 13 Pro Max/13 Pro/13 Mini/13, iPhone 12 Pro Max/12 Pro/12 Mini/12, iPhone 11 Pro Max/11 Pro/11, iPhone XS Max/XS/XR/X, AirPods Max, AirPods Pro 2 & 1, AirPods 3/2/1 (sa bežičnim predmetom za punjenje) i druge punjive slušalice. TIP LINIJE SPAJANJA USB-C USB-C kabl uključen, adapter za napajanje od 20W se prodaje odvojeno. BRZINA iPhone 12/13 - do 7.5W AirPods Max - 5W Garancija 2 God

Anton Heyboer: GRAFIKA, 1990. Na otisku dole levo: Anton Heyboer 1990 Ispod otiska dole levo: Anton Heyboer (olovkom) Dole desno: eigen druk (vlastiti, autorski otisak) Dimenzije rama: 40 x 42 cm Dimenzije otiska: 21 x 25,5 cm Težina: 1270 g Nov ram, antirefleksno staklo. Hartija je mestimično uzdužno izgužvana, kao da je nepažljivo presavijana - vidljivo je na posebnoj slici, pod kosim svetlom. ANTON HEYBOER (Anton Hejbur, 1924-2005) je rođen na indonežanskom ostrvu Java. U svom životu Heyboer je doslovno proglašavan ludim, živeo je kao ekscentrik bez kontakta sa svetom oko sebe, u sopstvenom kosmosu, s ciljem da zadovolji samo osnovne životne potrebe za sebe i svoju porodicu. Visoko ga cene vodeći muzeji širom sveta. 1943. godine Heyboer je uhapšen od strane nemačkih okupatora i upućen na rad u logor Prenz Lauerber. Jednom je o tome napisao: „Koncentracioni logor nije bio gori od roditeljskog doma, a društvo za mene nije ništa gore od oba: previše nekreativan”. Od ranog detinjstva, Heyboer je želeo da živi nekonformističkim životom. Posle rata nastanio se u Borgeru, gde počinje da crta, još uvek u tradicionalnom stilu. 1948. godine upoznaje slikara Jana Kagija sa kojim nekoliko meseci luta Francuskom dok crta i slika. 1951. godine Heyboer je dobrovoljno primljen u Pokrajinsku bolnicu u Santpoortu na neko vreme, kako bi našao zaštitu od društva, za koje je smatrao da mu ne dozvoljava da pronađe sebe. Anton Heyboer godinama je radio na razvoju svog `Sistema`. Ovaj `Sistem` je njegova zamisao kako treba da živi, da opstane u društvu i da stekne priznanje kao umetnik. Tako može da poništi svoju poziciju izopćenika i ološa koja je dovela do njegove izolacije. “Sistem” je njegovo umetničko delo, to je njegov znak. Sistem je polazna tačka u svim njegovim delima pod motom: „Stvaranje je jedino živo biće koje je večno“. Njegov sistem ga vodi do njegovih nevesta: „Hajde da napravimo svoje igralište gde niko drugi neće doći, gde više ne moramo da viđamo ljude. Na svojoj farmi, u pratnji svoje četiri neveste, Heyboer stalno traži nove izazove u svom poslu. U njegovim radovima dominiraju slike sladostrasnih žena sa preteranim oblinama, njegovog čamca na kojem je živeo neko vreme 1951. godine, njegovog života na farmi i biblijskih figura pomešanih sa slikama koje podsećaju na praistorijska vremena. Heyboer koristi različite tehnike u stvaranju svojih umetničkih dela. Njegovi bakropisi su poznati, ali i njegovi crteži rađeni ugljem, uljanom kredom, bojom, glinom, gvožđem i katranom, kao i bojama na papiru i platnu. To su danas cenjena dela koja se nalaze u mnogim zbirkama : „Tražio sam formu u kojoj život postaje umetnost, u kojoj postaje napet i gde postaje težak; gde nema rešenja i tako uvek postoji nestabilna ravnoteža. U umetničkim delima takođe nema direktne statičke ravnoteže, to nije lepota. Na taj način dobijate i nestabilnu ravnotežu sa muškarcem i četiri žene, u kojoj preovladava ista lepota kao u umetničkom delu”. Njegovi radovi su učinili Heyboera međunarodno priznatim umetnikom, čija dela stoje u muzejima širom sveta. Kraljica Beatriks, koja je svojevremeno organizovala izložbu Heyboerovih dela, nagradila ga je 2002. godine viteškim zvanjem. U usamljenosti, odsečen od spoljašnjeg sveta, svojim radom i načinom života na kraju je dospeo do ljudi. Izvor: kunsthuizen.nl/kunstenaars/anton-heyboer/ (118/2-kp/1183)

SATECHI 2-IN-1 Headphone Stand w Wireless Charger USB-C (Cable inc., Adapter not inc.) - Space Grey) Tip Stalak za slušalice sa bežičnim punjačem Model ST-UCHSMCM Karakteristike Uskladištite i napunite svoj AirPods Max u stilu uz Satechi 2-in-1 štand sa bežičnim punjačem. Poseduje elegantnu ruku od nerđajućeg čelika sa tapaciranim prianjanjama, USB-C port za punjenje slušalica i pogodan bežični punjač za napajanje vašeg iPhone 13 ili AirPods Pro dok radite. Upotpunjen pogodnom kukom koja pomaže u organizovanju neurednih kablova i LED svetlom koje će pokazati kada se bežični uređaj puni, štand sa 2-in-1 slušalicama je više od doma za slušalice. Pogodno uskladištite i napunite slušalice sa stilom Laka magnetna veza za iPhone 12 & 13 sa MagSafe podrškom. Smanjuje neuredne kablove i drži uređaje na jednom mestu. Potreban je adapter za napajanje od 20W (prodaje se odvojeno). KOMPATIBILNI UREĐAJI Kompatibilan sa iPhone 14 Pro Max/14 Pro/14 Plus/14, iPhone 13 Pro Max/13 Pro/13 Mini/13, iPhone 12 Pro Max/12 Pro/12 Mini/12, iPhone 11 Pro Max/11 Pro/11, iPhone XS Max/XS/XR/X, AirPods Max, AirPods Pro 2 & 1, AirPods 3/2/1 (sa bežičnim predmetom za punjenje) i druge punjive slušalice. TIP LINIJE SPAJANJA USB-C USB-C kabl uključen, adapter za napajanje od 20W se prodaje odvojeno. BRZINA iPhone 12/13 - do 7.5W AirPods Max - 5W Garancija 2 God Zagarantovana sva prava po Zakonu o zaštiti potrošača. Tačan podatak o uvozniku i zemlji porekla je naveden na deklaraciji proizvoda.

HUTSCHENREUTHER - Set za doručak `drache-model exklusiv` Za 5 osoba. Set se sastoji od 18 delova: 1 bokal sa poklopcem (visina: 225 cm, dužina: 23 cm, širina: 12 cm, zapremina: 1 l) 5 šoljica (visina: 6,5 cm, širina: 9,5 cm, širina otvora: 7 cm) 5 tacni za šoljice (prečnik: 13,5 cm, visina: 2 cm) 5 dezertnih tanjira (prečnik: 19 cm, visina: 2 cm) 1 posuda za šećer sa poklopcem (visina: 11 cm, dužina: 14,5 cm, širina: 10 cm) 1 posuda za mleko (visina: 9 cm, dužina: 11,5 cm, širina: 7,5 cm) Ukupna težina: 3700 g Po nekoliko sitnih, jedva vidljivih tragova pribora na dezertnim tanjirima. Dva žiga na dnu. Prvi žig, čiji obrisi se još mogu nazreti ispod drugog: TIRSCHENREUTH 1838 (preko štita u elipsi, ispod krune) HUTSCHENREUTHER GRUPPE GERMANY Fabrika u mestu Tierschenreuth, tada u vlasništvu kompanije Lorenza Hutschenreuthera, koristila je žig od 1969. do 1995. godine. 1832. godine Heinrich Eichhorn (Hajnrih Ajhorn) zatražio je dozvolu od gradskih vlasti da otvori fabriku porcelana u mestu Tirschenreuth (Tiršenrojt). Njegov zahtev je u početku odbačen, ali je nakon prigovoru na tu odluku dozvola ipak izdata 1833. godine. Izgradnja fabrike završena je 1938. godine. 1846. godine puštena je u rad i druga peć. Heinrich Eichhorn umro je 1889. godine, a akcije fabrike otkupili su Edmund Tittel (Edmund Titel), Friedrich Muther (Fridrih Muter)i August Bauscher (August Bauscher). Sledeće godine August Bauscher je prodao svoj udeo Karlu Gottholdu Mezgeru (Karl Gothold Mecger). 1908. godine umro je Gotthold Mezger, a njegove akcije preuzeo Johannes Schlipphack (Johanes Šliphak). Za vreme I Svetskog rata svetsko tržište porcelana potpuno je zamrlo. Kada je 1926. godine umro direktor Schlipphack, posle godinu dana fabriku je preuzeo Lorenz Hutschenreuther (Lorenc Hučenrojter). Posle II Svetskog rata, proizvodnja je počela već u septembru 1945. godine. 1994. godine kompanija Lorenz Hutschenreuther AG odvojila se od fabrike u Tirschenreuthu, i fabrika je, posle više od 150 godina postojanja, zatvorena krajem 1995. Drugi žig, štampan preko prvog: HUTSCHENREUTHER (ispod stilizovane krune) ARTZBERG-BAVARIA GERMANY (sve u zlatnom krugu) drache-modell exklusiv `Porzellanfabrik C.M. Hutschenreuther A.G.` koristila je žig između 1969. i 1972. godine, poslednji koji je koristila pre spajanja sa „Porzellanfabriken Lorenz Hutschenreuther AG Selb“ Porodica Hutschenreuther (Hučenrojter) počela je proizvodnju porcelana u nemačkoj severnoj Bavarskoj još 1814. godine. Osnivač Carolus Magnus Hutschenreuther(Karolus Magnus Hučenrojter, 1794-1845), koji je prethpodno radio u fabrici „Lichte“ (Lihte) u Wallendorfu (Valendorf), pokrenuo je fabriku u gradu Hohenberg an der Eger (Hoenberg na Ergeru). Zaposlio je umetnike, zanatlije i vajare iz čitave Evrope, i proizvodi `Porzellanfabrik C.M. Hutschenreuther A.G.` postigli su visok kvalitet. Nakon njegove smrti 1845. godine fabriku su vodili njegova udovica Johanna Hutschenreuther (Johana Hučenroter) i dva sina. 1857. godine, Lorenz Hutschenberger (Lorenc Hučenrojter), sin Carlousa Magnusa, osnovao je nezavisnu fabriku u gradu Selb (Zelb): „Porzellanfabriken Lorenz Hutschenreuther AG Selb“, koja je svojim rastom i ugledom daleko prevazišla fabriku koju je osnovao otac. Brz rast ostvaren je kupovinom nekoliko manjih fabrika porcelana širom Nemačke: “Jaeger, Werner & Co.” (u Selbu, preuzeta 1906. godine), “Paul Müller” (takođe u Selbu, 1917.), “Brauscher” (u Weidenu, 1927.), “Porzellanfabrik Tirschenreuth” (1927.), “Porzellanfabrik Königszelt” (1928.). Za sve to vreme, fabrike oca i sina su bile međusobni konkurenti, i nisu sarađivale. 1969. godine Lorenz Hutschenreuther je kupio i svu imovina koja je bila u vlasništvu prvobitne kompanije koju je osnovao Carolus Magnus, i “Hutschenreuther” je postala jedinstvena kompanija. 2000. godine priključila se kompaniji “Rosenthal”, podružnici “Waterford Wedgwood Group”. Prodaje se bez držača za tanjire. (117/37-38-kp/1169)

Rsprodajem kolekciju, navedena cena je podložna korektnoj korekciji, pa izvolite ponudite svoju cenu za svaki sat iz moje kolekcije. Vrlo lep i kvalitetan mermerni kaminac. Dizajn je relativno jednostavan svedenih linija sa diskretnim crno-zelenim mermernim detaljima na crnom mermernom kućištu. Proizvodjač je nepoznat, oznaka u vidu slova `Y` na mehanizmu ne ukazuje na proizvodjača mehanizma. Ovakvi satovi najviše su se pravili u Francuskoj i Belgiji, retko u Nemačkoj, pravljeni su od početka 19-tog veka i početkom 20 veka. Obzirom da se ne može utvrditi proizvodjač, na osnovu broja na mehaniznu ne nože se utvrditi tačna starost sata. Mehanizam je vrlo kvalitetan i masivan jer su prednja i zadnja ploča debele, što mu daje čvrdtinu, trajnost i stabilnost u radu. Servisiran je ispravan i tačan pa će Vas dugo dobro služiti i ulepšavati stambeni ili poslovni prostor. Teško da ovakav sat može biti neprimećen. Kao mane na ovom satu naveo bih labava prednja vratanca, pa kada se otvore malo vise, to se i vidi na jednom od snimaka, mada se pažljivo mogu lepo zatvoriti. Na staklu ima nekoliko malih okrznuće, jedva se vide, ali ipak da napomenem. Ključ je odgovarajući ali nije originalan. Disk klatna je uradjen nov u skladu sa fabričkim koji je izgubljen. Dimenzije: Širina 41 cm. Visina 26 cm. Debljina-dubina 14,5 cm. Tažina 10 kg. Ovakvi satovi se prodaju od 350 do 500 evra, ali obzirom na navedene mane, istaknuta cena je više nego solidna. Nakon nekoliko veoma loših iskustava sa kurirskim službaama, ne šaljem, već samo preuzimanje kod mene ili dostava kako se dogovorimo. Opcija dostava BEX-om je uneta jer to traži sistem, ali mi to ne radimo.

Ovaj gramofon su svojedobno mnogi voleli da imaju zato je jednostavno postojao veliki broj ljudi koji su postovali Poneer kao firmu i verovali da sve sto oni naprave necemu i vredi. Konkretno ovaj model spade u jace modele iz te njihove komercijalne serije sto se vidi u izgledu – a sto i u zvuku. Vrlo je intresantno reci da je na njemu fabricki montirana glava sa oznakom PC-5MC. Neverovatno ali istinito mislim (kolko me secanje sluzi) da je to bio jedini gramofon na svetu cijom kupovinom vi dobijate fabricki namontiranu MC glavu na njemu! ! Jos je interesantnije da ta glava i sada ima neku svoju veliku cenu – pa tako glava (samo telo) bez igle se prodaje preko bez problema za 50eur a nova rezervna igla kosta od 150-200$! Ta zvucnica je spadala u red High-Output MC glave (jer je imala 2mV izlaz) a apsolutno najinteresantnije je sto je uvrstena u mali broj MC glava ikada proizvedenih na svetu gde je mogla da se menja igla (kao i kod MM) - znaci da ne morate da je nosite u specijalizovani servis (kojih u Evropi ima da se nabroje na prste jedne ruke). On je Automatic – return (znaci poluautomatski) sto zanci da sam vraca rucicu kada sdodje ploca do kraja ili u toku pesme pritiskom na dugme CUT isto radite tu funkciju. Stro se tiche kozmeticke ocuvanosti ona je besprekorna sto se vidi i na slikama. Tehnicki takodje sve je besprekorno. . . Rucica igleda izuzetno pa mozda odaje vizuelno i vecu klasu nego sto u istinu jeste. Ova cena je za ovo sto se vidi na slici nemam poklopac za gramofon! !!