O knjizi: Rodio se u Austrougarskoj, u porodici doseljenika iz Srbije. Sa osamnaest godina napustio je školu u Sremskim Karlovcima i prešao u Srbiju 1813, gde se priključio Karađorđu i ustanicima protiv Turaka u bitkama za odbranu Beograda. Nakon poraza koji su srpski ustanici pretrpeli, pobegao je u Austriju, dezertirao iz austrijske vojske, da bi se 1815. u Hamburgu ukrcao na brod za Ameriku. U duši je bio slobodar, revolucionar i avanturista. Govorio je dvanaest jezika. U Americi je imao čak dvadeset tri zanimanja, a u Meksiku je radio kao direktor carine, ratni komesar, izdavač i urednik uglednih novina. Bio je sekretar Velike lože Teksasa i veliki majstor lože u Hjustonu. Pred kraj života postao je grčki konzul – tu čast mu je dodelio grčki kralj zbog truda koji je uložio u pomaganje grčkom narodu tokom borbe za oslobođenje od Turaka. Kada je napustio ovaj svet, sve diplomatske zastave u San Francisku bile su spuštene na pola koplja. Tokom sahrane topovi iz Alkatraza ispalili su plotun u njegovu čast. U Novom svetu bio je poznat kao Džordž Fišer. U krštenici je pisalo – Đorđe Šagić.

O knjizi: Rodio se u Austrougarskoj, u porodici doseljenika iz Srbije. Sa osamnaest godina napustio je školu u Sremskim Karlovcima i prešao u Srbiju 1813, gde se priključio Karađorđu i ustanicima protiv Turaka u bitkama za odbranu Beograda. Nakon poraza koji su srpski ustanici pretrpeli, pobegao je u Austriju, dezertirao iz austrijske vojske, da bi se 1815. u Hamburgu ukrcao na brod za Ameriku. U duši je bio slobodar, revolucionar i avanturista. Govorio je dvanaest jezika. U Americi je imao čak dvadeset tri zanimanja, a u Meksiku je radio kao direktor carine, ratni komesar, izdavač i urednik uglednih novina. Bio je sekretar Velike lože Teksasa i veliki majstor lože u Hjustonu. Pred kraj života postao je grčki konzul – tu čast mu je dodelio grčki kralj zbog truda koji je uložio u pomaganje grčkom narodu tokom borbe za oslobođenje od Turaka. Kada je napustio ovaj svet, sve diplomatske zastave u San Francisku bile su spuštene na pola koplja. Tokom sahrane topovi iz Alkatraza ispalili su plotun u njegovu čast. U Novom svetu bio je poznat kao Džordž Fišer. U krštenici je pisalo – Đorđe Šagić.

Jedan od najboljih romana regionalne književnosti XXI veka. Sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka Jugoslavija je još bila država, donekle bezbedna, što je, osim žarke zaljubljenosti, mogao biti još jedan razlog da Ingrid spakuje Benjamina, ispiše ga iz slovenačke škole, napusti službu i posle nekoliko strastvenih poseta preseli se kod gospodina Čivitika na hrvatsku obalu. U istarskom primorskom selu tog avgusta Ingrid i njenog sina Benjamina očekuje prividni raj: izvanredne prirodne lepote, vedri i simpatični italijanski posetioci, prepuna gostionica Lorisa Čivitika i, što je najvažnije, njegova srdačna i nežna dobrodošlica budućoj supruzi i pastorku. Ali i Istra i Loris posle nekog vremena pokazuju drugo lice. Nakon prvobitnog divljenja očuhu, u Benjamina počinje da se uvlači strah, pa tako i briga za majku. Istovremeno se u njihove živote krajem osamdesetih umeša i nacionalizam. Očuh i pastorak će se naći na životnoj raskrsnici, koja ih uvodi u pakleni konflikt... „Hudolin sve do danas ostaje autor knjiga o kojima se mnogo piše, jer se njegov etos doslovno preliva u čitaočevu čašu.“ Vid Jeraj, Radio Študent

Jedan od najboljih romana regionalne književnosti XXI veka. Sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka Jugoslavija je još bila država, donekle bezbedna, što je, osim žarke zaljubljenosti, mogao biti još jedan razlog da Ingrid spakuje Benjamina, ispiše ga iz slovenačke škole, napusti službu i posle nekoliko strastvenih poseta preseli se kod gospodina Čivitika na hrvatsku obalu. U istarskom primorskom selu tog avgusta Ingrid i njenog sina Benjamina očekuje prividni raj: izvanredne prirodne lepote, vedri i simpatični italijanski posetioci, prepuna gostionica Lorisa Čivitika i, što je najvažnije, njegova srdačna i nežna dobrodošlica budućoj supruzi i pastorku. Ali i Istra i Loris posle nekog vremena pokazuju drugo lice. Nakon prvobitnog divljenja očuhu, u Benjamina počinje da se uvlači strah, pa tako i briga za majku. Istovremeno se u njihove živote krajem osamdesetih umeša i nacionalizam. Očuh i pastorak će se naći na životnoj raskrsnici, koja ih uvodi u pakleni konflikt... „Hudolin sve do danas ostaje autor knjiga o kojima se mnogo piše, jer se njegov etos doslovno preliva u čitaočevu čašu.“ Vid Jeraj, Radio Študent

Novo! Izdavač: Gradska biblioteka - Novi Sad, 2010. god. Broširan povez, 19 cm. 362 str. Милан Савић (Нова Кањижа, данас Нови Кнежевац, 4. септембар 1845 - Београд, 21. фебруар 1930), угледни јавни радник, писац, преводилац, секретар Матице српске, уредник „ Летописа“ Матице српске и отац Анице Савић-Ребац. После завршених студија је радио као наставник средњих школа у Горњем Карловцу, Новом Саду и Зајечару. Године 1895. изабран је за секретара Матице српске. Био је дугогодишњи уредник Летописа Матице српске 1895-1912. Године 1912. пензионисан је. Године 1885. превео је Гетеовог „ Фауста“ , што је сматрао својим највећим успехом у књижевном и културном раду. У његовом дому се се окупљале најзначајније личности српске књижевности: Лаза Костић, Симо Матавуљ, Јован Јовановин Змај и други. Да би Аници одбезбедили најбоље школовање, утрошен је велики део породичног богатства. Године 1910. продали су сву имовину и преселили се у Беч, где је она уписала студије. Године 1912. пензионисан је. У Бечу су боравили до Првог светског рата, када су се вратили најпре у Нови Сад, а касније преселили у Београд, где је живео до смрти.

Naslov: Jugohauzen (dobra stara vremena) Autor: Enver Mehmedbašić Izdavač: Sarajevo : Veselin Masleša Pismo: latinica Br. strana: 112 Format: 19,5 cm Povez: tvrdi, platneni Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuo čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju` i odlično su povezani međusobno i sa koricama, kao novi su. Bosanskohercegovački novinar Enver – Enko Mehmedbašić rođen je u Tuzli, diplomirao na Pravnom fakultetu u Sarajevu, a do penzioniranja bio je novinar dnevnog lista Oslobođenje te stalni saradnik Radio-televizije Sarajevo. Objavio je knjige Fotelja za više osoba, Staro ogledalo, Evlija Čelebija ponovo među nama, Jugohauzen, Pravim se Englez i Kap tinte. Slovio je za vrsnog humorista i satiričara i autor je niza putopisnih reportaža iz različitih dijelova svijeta. Dobitnik je mnogih priznanja i nagrada, među kojima su Šestoaprilska nagrada grada Saarajeva 1971, Nagrada “Radoje” Domanović za satiričnu priču 1990, nagrada najstarijeg humorističkog lista Jež, Zlatna značka lista Oslobođenje, Nagrada Jugoslavenskog festivala humora i satire u Budvi 1968, “Srebrna čivija”, nagrada Prvog jugoslavenskog festivala humora i satire Čivijada u Šapcu, te više nagrada Udruženja novinara Bosne i Hercegovine.

Obri Birdsli - Erotska priča Izdavač: Eichborn Verlag, Frankfurt Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 97 Ilustrovano sa devet originalnih crteža autora. Odlično očuvana. Obri Birdsli (1872-1898) bio je engleski crtač i ilustrator. Većinu ilustracija radio je mastilom i u njima se uočava kontrast između tamnih delova i velikih velikim praznina, a takođe i delova sa finim detaljima nasuprot delovima gde tih detalja uopšte nema. Birdsli je bio najkontroverzniji umetnik iz Art Nouveau ere, poznat po mračnim i perverznim slikama sa grotesknom erotikom. Takvi su bili svi njegovi pozniji radovi. Neki od njegovih crteža bili su inspirisani japanskim duborezom šunga za koje su karakteristični prikazi enormno uvećanih genitalija. Njegove najpoznatije erotske ilustracije su bile na temu istorije i mitologije, uključujući i ilustracije za Aristofanovu „Lizistratu“ i „Salomu“ Oskara Vajlda. Birdsli je počeo pisati erotsku priču delimično zasnovanu na legendi o Tanhojzeru (Tannhäuser) koju nikada nije uspeo završiti zbog svoje bolesti, a 1907 je rukopis je objavljen pod naslovom Priča o Veneri i Tanhojzeru (The Story of Venus and Tannhäuser). (K-83)

Utopia, 2013. 423 strane. Očuvana. On zna da smo mi ubacili onaj loš LSD još posle „leta ljubavi` 1967. i onaj Dž. F. K. je naša žrtva jer je previše slušao doktora Filguda i Kapetana Ameriku. Šta je trebalo da dozvolimo? Da cela Amerika hoda obnažena i viče „peace and love`. Onaj Čarli Menson je naša pudla koja je zabiberila svim onim hipicima u Holivudu koji vole da se zezaju za naše pare. Knjiga Kad je cvetala vutra je prvenac Srđana Markovića, rođenog u Beogradu 1961 godine. Ona po uzoru na daleko slavniji roman `Kad su cvetale tikve` Dragoslava Mihaijlovića opisuje mangupske događaje na Dušanovcu krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih. Pank-rok i rege muzika sa pojavom psihoaktivnih supstanci su definitivno uticali na razbuđivanje ovog nekada radničkog predgrađa u Beogradu. Autor je proširio svoja sećanja na Njujork, London i Jamajku gde je periodično živeo i radio. Brojne poznate i nepoznate ličnosti iz sveta muzike su ukrstile puteve sa autorom i on o nekima ne skriva svoje oduševljenje, ali i razočaranje.

Autor: Toni Parsons Format: 13x20 Povez: broširan Br. strana: 358 Nastavak milionskog bestselera Čovek i dečak. O ljubavi između oca i sina. Hari Silver vodi dobar život. Ima lepu ženu, troje divne dece i sjajan posao kao producent kultne radio-emisije. Ali uskoro puni četrdeset godina, a njegova bivša žena vraća se u London. Hari će uskoro možda morati da se oprosti s dobrim životom... Kada se njegov četrnaestogodišnji sin Pat preseli kod majke, Harijeve nevolje tek počinju. Sin mu je otišao, posao mu je u opasnosti, a ženu mu je uznemirio povratak njegove bivše supruge. Snovi kao da se ruše. Usred tog haosa umarširaće dvojica starih vojnika, ratnih drugova Harijevog oca iz bitke kod Monte Kasina. Hoće li ova dva stara namćora pomoći Hariju da povrati svog sina, porodicu i svoj život? I mogu li oni pokazati Hariju Silveru šta zaista znači biti muškarac? Vedar, dirljiv i nezaboravan, Ljudi i dečaci je roman o tome kako živimo danas. „Daleko najbolja knjiga koju je Toni Parsons do sada napisao.“ - Guardian.

Opis Nastavak milionskog bestselera Čovek i dečak. O ljubavi između oca i sina. Hari Silver vodi dobar život. Ima lepu ženu, troje divne dece i sjajan posao kao producent kultne radio-emisije. Ali uskoro puni četrdeset godina, a njegova bivša žena vraća se u London. Hari će uskoro možda morati da se oprosti s dobrim životom... Kada se njegov četrnaestogodišnji sin Pat preseli kod majke, Harijeve nevolje tek počinju. Sin mu je otišao, posao mu je u opasnosti, a ženu mu je uznemirio povratak njegove bivše supruge. Snovi kao da se ruše. Usred tog haosa umarširaće dvojica starih vojnika, ratnih drugova Harijevog oca iz bitke kod Monte Kasina. Hoće li ova dva stara namćora pomoći Hariju da povrati svog sina, porodicu i svoj život? I mogu li oni pokazati Hariju Silveru šta zaista znači biti muškarac? Vedar, dirljiv i nezaboravan, Ljudi i dečaci je roman o tome kako živimo danas. „Daleko najbolja knjiga koju je Toni Parsons do sada napisao.“ Guardian Povez knjige : broširani Strana : 356 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nade Judea Fawleya u sveučilišno obrazovanje izgubljene su kada je zarobljen u braku s zemljanom Arabellom, koja ga je kasnije napustila. Preselivši se u gradić Christminster gdje nađe posao kao klesar, Jude upoznaje i zaljubljuje se u svoju rođakinju Sue Bridehead, osjećajnu, slobodoumnu `Novu ženu`. Tomas Masterson Hardi (engl. Thomas Hardy; Stinsford, 2. jun 1840 — Dorčester, 11. januar 1928) bio je engleski romanopisac i pesnik. Biografija Veliki uticaj na Hardija imao je tragičan život njegovog oca, arhitekte koji je radio kao zidar, te njegova dela odišu pesimizmom. Prvi roman je napisao u 27. godini. Pisao je romane o Veseksu, svetu koji je bio polustvaran, poluizmišljen. Od 1898. godine piše samo poeziju. Aktivno je pisao do dana svoje smrti. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, nazivan „poslednjim velikim viktorijancem“, ali je zbog slobodumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob s društvenim konvencijama (`Pod zelenim drvetom“, „Daleko od razuzdane gomile“, „Povratak domoroca“, „Tesa od D`Ubervila“, „Neznani Džud“, „Sudija iz Kasterbridža“

Bulat Okudžava Ogledalo StihoviTvrdi povezIzdavač Piadeia Beograd 2014Bulat Šalvovič Okudžava rođen je 9. maja 1924. godine u Moskvi, od oca Gruzina i majke Jermenke, odakle verovatno i potiče njegova impulsivna i osećajna priroda, još više naglašena tragičnom porodičnom sudbinom, koju je doneo Drugi svetski rat. Radio je kao profesor ruskog jezika, novinar, urednik, književnik.Do svoje smrti 1997. godine, izdao je više knjiga poezije, zbirki pripovedaka, romana, ekranizovanih scenarija i pozorišnih komada.Šezdesetih godina njegove pesme su se širile brzinom munje Sovjetskim Savezom, bez obzira na to što još nisu bile snimljene na gramofonskim pločama, niti izvođene na radiju ili televiziji. Pesme su slušane sa magnetofonskih traka u stanovima radnika, inženjera, fizičara i službenika, pevali su ih uz gitaru na gradilištima i u vozovima. Omladina je prihvatila pesme Okudžave kao pročišćavajuće vrelo nade. Dešavalo se, rekao je jednom Jevtušenko, da dok šetate Moskvom, na primer nedeljom, pored studentskog doma - kroz tri prozora čujete istovremeno tri različite pesme Bulata Okudžave.(Iz pogovora „Bulat Okudžava – između pesme i sudbine" Mihaila Đakovića)5/32

Autor - osoba Miłosz, Czesław, 1911-2004Naslov Spasenje : izabrane pjesme / Česlav Miloš ; izbor i prevod Petar Vujičić ; predgovor Zdravko MalićVrsta građe poezijaURL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost)Jezik srpskiGodina 1982Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1982 (Banja Luka : Glas)Fizički opis 163 str. ; 19 cmDrugi autori - osoba Vujičić, Petar, 1924-1993 = Vujičić, Petar, 1924-1993Malić, ZdravkoZbirka Mala biblioteka svjetske poezije(Broš. )Napomene Prevod dela: Poezje I-IIStr. 5-27: Pjesnik pamćenja : uvod u čitanje Miloszeve poezije / Zdravko MalićSlika autora na unut. str. prednjeg i zadnjeg kor. lista.Predmetne odrednice Miłosz, Czesław, 1911-2004 – PoezijaČeslav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980.Rođen je u malom mestu u Litvaniji u plemićkoj porodici. Sudirao je u Vilnjusu. Upisao je polonistiku, studirao mesec dana i prešao na pravo, ali je i dalje sarađivao sa polonističkim književnim kružocima. U Parizu je kao stipendista boravio od 1931. gde se upoznao sa novim pravcima u književnosti. Tada je prvi put sreo svog rođaka, francuskog pesnika, metafizičara i kabalistu, Oskara Vladislava Miloša de Lubiča. Drugi njegov boravak u Parizu - školske 1934/35. bio je za njega mnogo značajniji. Po povratku iz Pariza radi u Radio Vilnjusu 1936/37. kada su ga nacionalisti izbacili zato što je pravio emisije o Belorusima i Jevrejima. Dobija posao u Radio Varšavi, gde upoznaje svoju buduću suprugu Janjinu Dlusku, ali i neke pesnike. Posebno mu je blizak Ježi Andžejevski. Ratno vreme provodi u Varšavi, odakle 1944. odlazi u slobodni Krakov. Jedno vreme posle rata radi kao poljski diplomata u SAD. Godine 1950. za katolički Božić poljske vlasti mu oduzimaju pasoš. Zahvaljujući tadašnjem ministru inostranih poslova Modžejevskom, odnosno, njegovoj supruzi Nataliji, pasoš mu je vraćen. U leto 1950. izabran je za sekretara Poljske ambasade u Parizu. Dana 15. februara 1951. napustio je ambasadu i zatražio politički azil od francuskih vlasti. Izvesno vreme proveo je u poljskoj „ Kulturi“ , a potom je s porodicom živeo u malom mestu kraj Pariza. Godine 1961. pozvan je da radi, najpre kao gostujući profesor u SAD. Predavao je književnost na Univerzitetu Berkli. Ranih devedesetih vraća se u Poljsku.Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja „ Zarobljeni um“ , napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji.U svojim poznijim delima bio je blizak Aleksandru Vatu i temi katastrofizma. Iskazivao je zabrinutost za sudbinu kulture i pisao je pesme bez određenog sadržaja inspirišući se primitivnom i varvarskom kulturom. Bavio se i temom umetnika u egzilu.6/9

V.B.Z. 2009. Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima. U Crnkovićevom roman udžbeničkog naslova “Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima” likovi pokušavaju da pomoću književnosti postignu određeni cilj - novac, slavu, ljubav, samoostvarenje. Svima taj cilj, međutim, izmiče. Odnos mentora i učenika, preklapanje teksta u tekstu sa životima likova koji hoće više nego što mogu, kao i problematizovanje pozicije pripovedača, su najdostupniji nivoi čitanja te knjige posvećene književnosti. Prema navodima izdavača, roman se može tumačiti (i) kao revalorizacija posleratne srpske proze i književne istorije, koji ostaju kao mogući, ali nikako i nužan i jedini ključ za čitanje te knjige, koja se može nazvati i prvim srpskim literarnim trilerom. Predrag Crnković (Beograd, 1967) srpski je pisac i prevodilac.[1] Preveo je četrdeset knjiga, od čega trideset dve sa danskog, četiri sa švedskog, tri s norveškog i jednu s engleskog (zaključno s aprilom 2018). Srpskoj publici predstavio je Norvežane Tura Ulvena (Zagrobni darovi) i Pera Petešuna (Idemo da krademo konje), Šveđanku Saru Stridsberg (Fakultet snova), kao i Dance Henrika Stangerupa (Iz laži u laž, Pisati ili umreti), Mortena Ramslanda (Psoglav) i Kristinu Heselhold (Glavnica). Književni odbor Danskog fonda za umetnost dodelio mu je 2013. godine Počasnu nagradu za doprinos predstavljanju savremene danske književnosti na srpskom jeziku. U saradnji s danskim kolegama preveo je sopstvenu poeziju i odlomke iz proze, i objavio ih u časopisu Kritik /Kritik/, književnom dodatku lista Information /Information/, te u časopisu za poeziju Overste Kirurgiske /Øverste Kirurgiske/. Prevođen je i na slovenački i mađarski. Crnković je objavio sedam romana i jednu zbirku pripovedaka. Radio Beograd je više puta emitovao tri njegove radio drame: dve nagrađene na konkursima dramskog programa i adaptaciju Mopasanove pripovetke. Roman Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima bio je u širem izboru za NIN-ovu nagradu i regionalnu nagradu „Meša Selimović“ 2010. Poeziju, kritiku, priče i eseje objavljivao u većini srpskih književnih časopisa: Povelja, Polja, Zlatna greda, Književni magazin, Koraci, Sveske, Beležnica... Dobio je godišnju nagradu „Branislav Nušić“ Udruženja dramskih pisaca Srbije za 2017. godinu, za dramu Trbuhozborac. Trenutno uređuje ediciju prevoda iz skandinavskih književnosti „Severno svetlo“, pod okriljem izdavača „Presing”. Knjige Beograd za pokojnike (roman), V. B. Z., Beograd, 2008. Čarapanke sa Zvezdare (roman), „Knjigomat“, Zagreb, 2008. Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima (roman), V. B. Z., Beograd, 2009. Dobro jutro, gospodine S. (roman), „Knjigomat“, Zagreb, 2010. Vrlo moguće priče (kratka proza), „Adresa”, Novi Sad, 2010. Zita: muški herc roman (roman), Udruženje građana „Čekić”, Beograd, 2013. Kolumnist iz sjene (roman), „Hena kom”, Zagreb, 2014. Oh, taj dida chetnik: Poslednji roman Druge Srbije (roman), „Znak” : „Gramatik”, Beograd, 2017.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! BESKRAJNA PRIČA , Mihael Ende , Prosveta Beograd, Beskrajna priča, knjiga koja je postigla senzacionalan uspeh širom sveta spada među najneobičnija dela napisana u žanru fantastike. Prvobitno objavljena u Nemačkoj kao knjiga za decu, brzo je stekla popularnost i kod odraslih i kod dece kao neodoljiva tvorevina imaginacije. Moć ljudske imaginacije zapravo je jedna od najznačajnijih tema ovog romana, moć koje glavni junak Bastijan postepeno postaje svestan. Na stranicama jedne stare knjige, Bastijan, debeljuškasti dečačić od svojih deset ili jedanaest godina otkriva tajanstveni svet čarolije – Zemlju Fantaziju, ali taj svet lagano propada. Samo bi ljudsko biće moglo da ponovo uspostavi red, i taj veliki zadatak biva dodeljen upravo Bastijanu. Beskrajna priča može se čitati jednostavno kao uzbudljiva fantastična priča, čiji svet sačinjavaju noćni vilenjaci i lutajući plamenovi, Močvare Tuge i Srebrne planine, Crni kentaur i Kula od slonovače. Ali pored toga, taj svet nudi nenadmašno upečatljivu viziju moći ljudske imaginacije – moći koju svaki čitalac treba da podeli sa Bastijanom dok putuje njegovom začaranom zemljom. Ovenčana ogromnim međunarodnim uspehom, Beskrajna priča je knjiga koja prelazi granice, kako one između različitih kultura, tako i žanrovske granice između knjiga za decu i knjiga za odrasle.Od objavljivanja, 1979. godine, do danas prevedena je na više od trideset jezika, a samo u Japanu je prodata u više miliona primeraka. Snimljene su tri filmske verzije i jedna televizijska serija. Postoje kompjuterske igrice nastale prema motivima Beskrajne priče, pa čak i klubovi ljubitelja Zemlje Fantazije. Beskrajna priča pripada lepoj tradiciji romana kakvi su Brežuljak Voteršip ili Gospodar prstenova, koji i deci i odraslima mogu pružiti neizmerno zadovoljstvo. mek povez, format 10,5 x 16 cm , latinica, 429 strana , Michael Ende (Garmisch-Partenkirchen, 12. studenog 1929. - Filderstadt, 28. kolovoza 1995.) bio je njemački pisac. Bio je jedini sin Edgara Endea, nadrealističkoga slikara, kojem su nacisti zabranili slikati. Kad je imao šest godina, preselio se u München, gdje je pohađao gimnaziju. Krajem Drugog svjetskog rata skrivao se kako bi izbjegao obaveznu vojnu službu. Nakon rata završio je školovanje i studirao na umjetničkoj akademiji. Michael Ende radio je i kao glumac i radio predavač. Pisao je prozu, drame, pjesme, filmske scenarije i kritike. Neka od Endeovih djela nose pečat antropozofskoga svjetonazora, kao što je `Momo`. Počeo je pisati knjige za djecu, na nagovor prijatelja koji ga je zamolio da napiše tekst knjizi koju je ilustrirao. Tako je došlo do njegove prve knjige za djecu `Jim Knopf i Lucas strojovođa` (1960.) Godine 1971., Michael Ende se preselio sa suprugom u Italiju i nije se vratio do 1985. Godine 1989. oženio se japanskom prevoditeljicom Mariko Sato. Nakon šest godina, umro je od raka želuca.

„ Amarkord i Grlom u jagode za generaciju koja je bila mlada osamdesetih!“ Svet knjige Priča o vremenu kada je bilo lepo biti mlad. Lazar Petronijević Laki, momak iz obične beogradske porodice, prevaliće u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka put od zbunjenog brucoša uzburkanih hormona do frontmena novotalasnog benda Kalkuta , rok senzacije koja je za sobom ostavila dva antologijska albuma i pregršt večitih pesama. Studije, žurke, erupcija kreativnosti u prestonici zemlje na izdisaju, velika imena domaćeg rokenrola, koncerti i turneje: Lakijeva priča izgleda kao uzbudljiva vožnja kojoj se ne nazire kraj – da bi taj kraj nastupio naglo i neočekivano, kako za njega i Kalkutu , tako i za zemlju koja je iznedrila njih i njihovu muziku. „Seks, droge i rokenrol – ne nužno tim redosledom!“ BG Rock radio „Nostalgija bez patetike: priča o životu običnom, povremeno komičnom, povremeno tragičnom… Laki Petronijević bi mogao da bude svako od nas.“ Nova srpska proza „I dinamičan i pitak, i ispovedan i dokumentaristički, i beogradski i globalan, roman Kada kažeš da sam tvoj čitaoca osvaja balansom između priče o pojedincu i priče o jednom vremenu.“ Vladislava Gordić Petković Povez knjige : Mek Format : 13 x20c m Pismo : latinica Strana: 344

O knjizi Autor bestselera Prva ljubav. Kad je noćna mora prestala, probudio se, uplašen i žedan, u beogradskom stanu. Šta li je on radio u Srbiji? Došao je iz Napulja, grada pod najlepšim nebom i suncem, gde ljudi uz divne pesme uživaju u ukusnoj hrani i najboljem vinu. Došao je sa snovima i noćnim morama, sa velikim očekivanjima i bremenom tajanstvenog nasleđa. Konačno, došao je ne bi li pronašao sebe da bi potom uvideo da se smisao nalazi jedino u ljubavi prema drugom. Dve godine nakon uspeha knjige Prva ljubav, Mario Liguori nam u svom novom romanu upečatljivo pripoveda o istoriji dveju država i protivrečnostima dva velegrada. Prateći život mladog diplomate koji se iz Napulja seli u Beograd, autor živopisno oslikava dve geografski udaljene a po duhu tako bliske zemlje. Stranac i autsajder, junak romana Napuljski diplomata postaje ključni svedok za razumevanje dve kulture, dva jezika, dva naroda, dva podneblja i dva grada. Dva „raja u kojima đavoli obitavaju“. „Ono što oduševljava u prozi Maria Liguorija je upravo neobično precizan i u isti mah veoma slikovit jezik. Pretpostavljam da taj spoj dolazi odatle što je u pitanju naučeni ali svakako saživljeni jezik.“ Saša Radojčić

O knjizi: Složili smo se da se razlikujemo i smejali se tome zajedno, jer ono što smo imali bilo je veće od toga. Imali smo ljubav. Ne može tek tako posle četiri godine da promeni pravila, ukrca se na avion i nestane. To je i moj život. Kažu da je pas najbolji čovekov prijatelj, njegov anđeo čuvar. Ako to još niste znali, saznaćete, kao i Den. Denu baš i ne ide u poslednje vreme. Reklamna agencija u kojoj je radio propala je, njegov prijatelj i kolega doživeo je nervni slom, a Klara, njegova devojka, rešila je da ga napusti. Nakon četiri godine savršeno srećne veze, ona mu ostavlja samo dugačko pismo prepuno optužbi i jednog malog, belog psa. I tako Den ostaje sam, čovek bez partnera u poslu i u ljubavi. U stvari, ima samo tog smešnog psa kog nije ni želeo i kom planira da pronađe novi dom. Ali kao što to obično biva i sa najbolje skovanim planovima, i ovaj će se izjaloviti, jer Dogo je zaista posebna vrsta prijatelja na četiri noge... Duhovita i jedinstvena priča koju ne smete propustiti! - Heat

O knjizi Autor bestselera Prva ljubav. Kad je noćna mora prestala, probudio se, uplašen i žedan, u beogradskom stanu. Šta li je on radio u Srbiji? Došao je iz Napulja, grada pod najlepšim nebom i suncem, gde ljudi uz divne pesme uživaju u ukusnoj hrani i najboljem vinu. Došao je sa snovima i noćnim morama, sa velikim očekivanjima i bremenom tajanstvenog nasleđa. Konačno, došao je ne bi li pronašao sebe da bi potom uvideo da se smisao nalazi jedino u ljubavi prema drugom. Dve godine nakon uspeha knjige Prva ljubav, Mario Liguori nam u svom novom romanu upečatljivo pripoveda o istoriji dveju država i protivrečnostima dva velegrada. Prateći život mladog diplomate koji se iz Napulja seli u Beograd, autor živopisno oslikava dve geografski udaljene a po duhu tako bliske zemlje. Stranac i autsajder, junak romana Napuljski diplomata postaje ključni svedok za razumevanje dve kulture, dva jezika, dva naroda, dva podneblja i dva grada. Dva „raja u kojima đavoli obitavaju“. „Ono što oduševljava u prozi Maria Liguorija je upravo neobično precizan i u isti mah veoma slikovit jezik. Pretpostavljam da taj spoj dolazi odatle što je u pitanju naučeni ali svakako saživljeni jezik.“ Saša Radojčić

Slučajevi Herkula Poaroa. Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. „Ne nalaze se leševi na ovakvom mestu!“ „Ovde je romantično, da“, složio se Herkul Poaro. „Mirno je. Sunce sija. More se plavi. Zaboravljate ipak, gospođice Bruster, da zla ima svuda pod suncem.“ Preplanulo telo lepe Arline Maršal leži opruženo na plaži. Samo, čudno je – plaža je u senci. Arlina se ne sunča... zadavljena je. Još od Arlininog dolaska u hotel, atmosfera treperi od seksualne napetosti. Nekoliko gostiju imalo je motiv da ubije lepu glumicu – među njima i njen muž. Herkul Poaro ipak sumnja da ovaj prividni zločin iz strasti prikriva neko veće zlo. Zlo pod suncem ima dve ekranizacije i radio-dramatizaciju, pretočen je u grafičku novelu, a adaptiran je i u kompjutersku video-igru. „Za one koji vole da rešavaju Poaroove slučajeve Zlo pod suncem će biti pravi izazov. Tvrd orah na vrelom suncu!“ Books „Agata je u ovoj knjizi rasprostrla misterije i intrige kao da je nameštala minsko polje. Odličan slučaj Herkula Poaroa!“ Times Literary Supplement

O knjizi: Složili smo se da se razlikujemo i smejali se tome zajedno, jer ono što smo imali bilo je veće od toga. Imali smo ljubav. Ne može tek tako posle četiri godine da promeni pravila, ukrca se na avion i nestane. To je i moj život. Kažu da je pas najbolji čovekov prijatelj, njegov anđeo čuvar. Ako to još niste znali, saznaćete, kao i Den. Denu baš i ne ide u poslednje vreme. Reklamna agencija u kojoj je radio propala je, njegov prijatelj i kolega doživeo je nervni slom, a Klara, njegova devojka, rešila je da ga napusti. Nakon četiri godine savršeno srećne veze, ona mu ostavlja samo dugačko pismo prepuno optužbi i jednog malog, belog psa. I tako Den ostaje sam, čovek bez partnera u poslu i u ljubavi. U stvari, ima samo tog smešnog psa kog nije ni želeo i kom planira da pronađe novi dom. Ali kao što to obično biva i sa najbolje skovanim planovima, i ovaj će se izjaloviti, jer Dogo je zaista posebna vrsta prijatelja na četiri noge... Duhovita i jedinstvena priča koju ne smete propustiti! - Heat

Slučajevi Herkula Poaroa. Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. „Ne nalaze se leševi na ovakvom mestu!“ „Ovde je romantično, da“, složio se Herkul Poaro. „Mirno je. Sunce sija. More se plavi. Zaboravljate ipak, gospođice Bruster, da zla ima svuda pod suncem.“ Preplanulo telo lepe Arline Maršal leži opruženo na plaži. Samo, čudno je – plaža je u senci. Arlina se ne sunča... zadavljena je. Još od Arlininog dolaska u hotel, atmosfera treperi od seksualne napetosti. Nekoliko gostiju imalo je motiv da ubije lepu glumicu – među njima i njen muž. Herkul Poaro ipak sumnja da ovaj prividni zločin iz strasti prikriva neko veće zlo. Zlo pod suncem ima dve ekranizacije i radio-dramatizaciju, pretočen je u grafičku novelu, a adaptiran je i u kompjutersku video-igru. „Za one koji vole da rešavaju Poaroove slučajeve Zlo pod suncem će biti pravi izazov. Tvrd orah na vrelom suncu!“ Books „Agata je u ovoj knjizi rasprostrla misterije i intrige kao da je nameštala minsko polje. Odličan slučaj Herkula Poaroa!“ Times Literary Supplement

Autor: Vilijem Stivenson Povez: meki Format: 13 x 21 cm Strana: 267 Pismo: latinica Naslov originala: A Man Called Intrepid Prevod sa engleskog: Sanja Mitrović ilustr. Čovek koji je bio središnja tačka svih zbivanja u nadmudrivanju obaveštajnih službi u Drugom svetskom ratu bio je Vilijem Bil Stivenson, kome je Čerčil dao konspirativno ime – NEUSTRAŠIVI. Bio je šef BSC-a – Britanske obaveštajne kancelarije za koordinaciju rada obaveštajnih službi Britanije i SAD. On je o stanju na bojištima znao koliko i Čerčil i Ruzvelt a o stanju iza bojišta i više od njih. Pred njim su drhtali nacifašistički obaveštajci i njihovi šefovi – i ne znajući za njega. Neustrašivi je stvorio „Ultru“, centar za dešifrovanje nacističkih poruka šifrovanih mašinom „Enigma“. U život ovog čoveka, poznatog po ćutljivosti, stalo je mnogo toga: bio je predavač matematike i prirodnih nauka, osnivač fabrika, eksperimentisao je sa radio-programom i televizijom, jedan je od osnivača BBC-ja, bio je borac u rovovima i pilot, zarobljenik u logoru i begunac. Uspeo je da doživi starost, da se povuče u mir i samoću i da o svom životu ispriča svom imenjaku – autoru ovog dela – Vilijemu Stivensonu. k-8

Autor:: Sofija Lundberj Žanrovi:: Drama, E-knjige Izdavač:: Laguna Godina izdanja:: 19. novembar 2020. Broj strana: 320 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Autorka bestselera Crveni adresar Potresan roman o čežnji, krivici, besmrtnom prijateljstvu i nalaženju životne ravnoteže nakon razorne veze. Nakon teškog razvoda Ester se čini da je njen život izgubio smisao. Najbolniji su joj vikendi koje ne provodi sa sinom. Tim danima, svake druge nedelje, odlazi do starog hrasta koji raste kraj vode. Jednog dana pod hrastom će zateći Rut, stariju damu koja ima divnu osobinu da se uvek usredsredi samo na ono što je lepo u životu. Fascinirana Rutinom neverovatnom životnom pričom, Ester će s vremenom postati njena dobra prijateljica. Što više međusobnog poverenja budu sticale, to će biti očiglednije da Rut skriva bolne tajne. Otkrivajući ih, Ester će stići čak do Italije i jezera Komo i tamo shvatiti da je Rutina životna priča mnogo drugačija nego što se uopšte moglo pretpostaviti. „Divna priča. Tragična, inspirativna i puna nade. Probudiće u vama snažne emocije.“ boktokig.blogg.se „Roman koji na najbolji način opisuje radost novootkrivenog prijateljstva. Jednoglasna preporuka naše redakcije.“ Sveriges Radio

U dobrom stanju Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima / skupio ga i na svijet izdao Vuk Stef. Karadžić Ostali naslovi Srpski rječnik Vrsta građe rečnik Jezik srpski, latinski, nemački Godina 1969 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1969 (Beograd : `Radiša Timotić`) Fizički opis [16], 862 str. : autorova slika ; 25 cm Fototipsko izd.: U Beču, 1852. Predmetne odrednice Srpski jezik -- Rečnici Srpski rječnik Prvo izdanje „Rječnika“ izašlo je 1818. godine i sadrži u sebi 26.270 riječi koje je Vuk čuo u narodnom govoru. Vuk je građu za ovaj rječnik počeo da skuplja još 1815. godine na nagovor Jerneja Kopitara. Ne zna se tačno kada se rodila namjera za stvaranjem ovog djela, jer je on sam rekao da je još dok je radio na sudu u Srbiji znao da zapiše poneku riječ koja mu se učinila zanimljivom. „Rječnik“ je bio jedan od najvažnijih koraka u borbi za jezik jer je postavljao za osnovu književnog jezika čisti narodni jezik, a uz njega je dolazilo i drugo izdanje gramatike. U „Rječniku“ su prvi put ispoštovane glasovne promjene, a priključena mu je i „Gramatika srpskoga jezika“ koju je 1824. godine na nemački jezik preveo Jakob Grim.