Na prodaju radio modul za implementaciju FM stereo radio signala. Pogodan za povezivanje sa Arduino, PIC, ARM i drugim okruženjima. Neke karakteristike: Radni napon: 2.7 V do 3.6 V Radio opseg: 76 MHz do 108 MHz Tip komunikacije: I2C Visoka osetljivost sa dodatnim delom za eliminisanje šumova Detaljniju specifikaciju (datasheet) možete pronaći na internetu. Slobodno me kontaktirajte za više informacija. Prihvatam uplate i preko paypal. Šaljem postekspresom (najbolje) i preporučenom poštom, a u Nišu je moguće lično preuzimanje. Kupac snosi troškove poštarine, ukoliko se drugačije ne dogovorimo.

ISPRAVAN DEO ZA AUTO RADIO CD

Verodostojni radio - Milenković, knjiga je u vrlo dobrom stanju. Povez:mek Broj strana:231 Težina:260g Postarina preporucene tiskovine: do 100gr - 69 din. 100-250gr - 76 din. 251-500gr - 99 din. 501-1000gr - 106 din. 1001-2000gr - 129 din. 2001-3000gr – 141 din. 3001-4000gr – 153 din. 4001-5000gr – 165 din. Cenovnik postanskih usluga: http://www.posta.rs/dokumenta/cenovnici/Kompletan-cenovnik-UPS.pdf www.posta.rs/struktura/lat/aplikacije/alati/kalkulator-postarine.asp k-65

... HČ

SA SLIKE

Isečak (cela stranica) iz časopisa RADIO TV REVIJA recenzija albuma TORNADO - Tornado (Rock Express Records, 2000) Recenziju je napisao D.Š. (Danilo Štrbac), a kasetu mu je dostavio Dr Đorđe Letić, gitarista ovog novosadskog benda. Ovaj april 2020. je pored pandemije i vanrednog stanja obeležila i prerana smrt Nebojše Tasića - Tase (1965-2020, R.I.P.), lidera i pokretačke snage novosadskog sympho power metal sastava TORNADO, u kojem je, pored ostalih, pevao i Filip Žmaher. Objavio sam im 2 albuma (za moju etiketu Rock Express Records), koje sam distribuirao i promovisao širom sveta. Međutim, ovaj isečak svedoči da je početkom veka bilo moguće objaviti i recenziju u jednom mainstrem mediju, kakav je bio porodični časops `Radio TV Revija`. Da sve bude zanimljivije, ovaj magazin je izdavala kuća `Politika` iza koje je stajao Milševićev režim. Rock Express je bio otvoreni protivnik tog režima, pa je opet objavljena recenzija ovog odličnog albuma. I to govori o vremenu iza nas. Da li neko može da se seti kada je poslednji put neki ovakav medij pisao o srpskom metalu? Ne možete? Pa te 2000. godine, i par godina nakon toga, kada su recenzije izdanja Rock Express Recordsa objavljivale i dnevne novine poput BLIC-a, NOVOSTI... p.s. postavio sam video link celog albuma TORNADA, poslušajte ga i podignite čašu u Tasino ime... ===================================================================== Brojna izdanja srpskog i ex-YU metala, na pločama, kasetama, CD-ima.., fanzini, časopisi... kao i memorabilia (fotke, ulaznice, i sve ostalo vezano za scenu), možete pronaći u mojoj ponudi na Kupindu. Polako ubacujem artifakte iz lične kolekcije, u kojoj se svašta nakupilo tokom godina provedenih na sceni, u ovom ili onom statusu. Pratite moje oglase... https://www.kupindo.com/Clan/REX_3x3/SpisakPredmeta

Lokalni radio i televizija u službi profita, Miloš Kramaršić Beograd, 1998. mek povez veoma dobro očuvana knjiga, posveta autora na predlistu 51 strana

Radio antena * dužina: 95 cm * opseg frekvencije: FM 87.5-108 MHz * GRAY ODGOVARA ZA VEĆINU UREĐAJA * Aiwa * Panasonic * Pioneer * Kenwood * Yamaha * Sony * itd. CENA PO KOMADU. ------------------------------- Da li znaš kako stiže glas od radio stanice do tvoj radio prijemnik? Pročitaj... Odašiljač na radio-stanici ima dugačku antenu kojom šalje radio-talase slušaocima udaljenim mnogo kilometara. Radio svakog slušaoca ima svoju, manju antenu u obliku pruta ili komada žice. Stanica u svim pravcima šalje signale radio-talasa, koje može da uhvati antena bilo kog radija koji im se nađe na putu. Stanice emituju svoje programe ili pomoću AM (modulacija amplitude) ili pomoću FM (modulacija frekvencije) talasa. AM talas, koji je duži od FM talasa, može imati 91 metar od jednog do drugog vrha talasa. Za razliku od AM talasa, FM talasi mogu imati od jedne trećine metra do jednog metra od jednog do drugog vrha talasa. Bilo da su u pitanju AM ili FM talasi, radio funkcioniše na isti način. Mikrofoni hvataju voditeljev glas i pretvaraju zvučne talase u električni signal. Taj električni signal vibrira prema istom obrascu kao i prvobitni zvučni talasi, pa se zove zvučni (audio) signal. Pojačalo stanice pojačava audio signal. U isto vreme, električno kolo u stanici, oscilator, neprestano proizvodi sopstveni električni signal, koji se zove noseći signal. Zvučni talas, vibrirajući po obrascu glasa (ili muzike), modulira noseći signal tako što menja i njegov obrazac. Zatim se ceo električni signal, i zvučni i noseći talas, još više pojačava i šalje se u antenu stanice. Električni signal pobuđuje atome metala u anteni. Njihovi elektroni počinju da vibriraju po obrascu električnog signala. Elektroni počinju da odašilju nevidljivu svetlost, tj. radio-talase, koji se iz antene šire u nebo. Pošto elektroni iz antene vibriraju prema posebnom obrascu koji stvara glas, u radio-talase koji se emituju takođe je utisnut taj obrazac. Kada radio-talasi stignu do antene na radiju, ponovo se pretvaraju u električni signal – zvučni signal plus noseći signal. Radio-prijemnik automatski razdvaja zvučni i noseći signal. Ono što je spojeno u radio-stanici razdvaja se u radiju, koji zatim ubacuje zvučni signal u zvučnik. Zvučnik ima ulogu mikrofona, samo što radi u suprotnom smeru – vraća električnom zvučnom signalu oblik zvučnih talasa. I tako se na radiju čuje glas voditelja (ili muzika). Sad već znaš kako hvataš radio stanice u tvoj radio prijemnik.

GORNJI BEZDAN ZVUKA Neda Depolo Radio-televizija Srbije Beograd, 1999. Izabrani tekstovi Priredio Đorđe Malavrazić Meki povez, format: 14x20 cm, 276 strana, ilustrovano, cirilica. Korice odlicne, kao na slikama. Unutra odlicna. Bez tragova koriscenja! Neda Depolo, je bila dramaturg, urednik Dramskog programa Radio Beograda (Brčko, 01. 04. 1922 - Beograd, 11. 02. 1996) Radio-Beograd, Dramski program, Radio-drama, Estetika, Knjizevno delo, Radio adaptacija, radio-emisije 11032023 ktj-51

Klinika Jugoslavija, Jugoslav Ćosić Danga Beograd 1990 , izbor tekstova INDEXOVOG RADIO POZORIŠTA ,radio drame , mek povez,latinica,182 strane, veoma dobro očuvana knjiga drame iz sadržaja : Cankarjev dom za vešanje Variola vara Dom zdravlja Švarcvald Siv i dom Kino uho Kosovo danas Davitelji protiv davitelja Marks se vraća an zemlju Heppy new year madam Hadži Nikolajević Tri praseta

Trag zmajeve šape,Antonije Žalica,Radio B92 1995,173 strane,nova 113

OSMI PADEŽ - Draško Miletić izdavač centar za stvaralaštvo mladih Beograd 2005 broširani povez 68 str kaonova Rođen je 6. februara 1963. u Kotoru. Diplomirao je na BU. Radio je kao novinar petnaest godina (Radio Beograd, B92, ART TV). Bio je urednik književnog časopisa URB, koji je izlazio od 2003. do 2007. godine. Tokom tri godine u Centru za stvaralaštvo mladih vodio je književnu radionicu. Sa književnicima iz regiona (BIH, Hrvatska) 2008. godine učestvovao je na užičkom književnom susretu NA POLA PUTA. Bio je član Beogradskog kruga. Govori engleski i francuski jezik. Živi i radi u Beogradu. Oženjen je i otac je dvoje dece.

Text Oglasa Prodavac prihvata svu odgovrnost za ovaj predmet oglasavanja. IN predmet broj: 141986 Fizički radnik traži posao Fizički radnik bi radio utovare, istovare, građevinske poslove i drugu fizikaliju. 0652390401

Text Oglasa Prodavac prihvata svu odgovrnost za ovaj predmet oglasavanja. IN predmet broj: 134774 Fizički radnik traži posao Beograd Fizički radnik bi radio utovare istovare, građevinske poslove i drugu fizikaliju. 0652390401

.

Slavko Almažan : LUDI TOČAK , Dnevnik Novi Sad 1989, str. 80. Izbor poezije. Očuvanost 4-. Slavko Almažan (rum. Slavco Almăjan; rođen 10. marta 1940. godine u Orešcu) vojvođanski rumunski je pesnik, prozni pisac, imagolog, pisac radio-drama, eseja, režiser, prevodilac.[1] [2] Završio je gimnaziju u Vršcu; studirao književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Bio je predavač na Specijalističkim akademskim studijama u Novom Sadu gde je predavao alternativnu književnost i umetnost. Radio je kao novinar, a zatim urednik u Radio Novom Sadu i na Televiziji Novi Sad, bio je glavni urednik izdavačke kuće `Libertatea`, predsednik Društva za rumunski jezik i književnost, predsednik Društva književnika Vojvodine.[3] Član je Udruženja književnika Srbije odnosno Društva književnika Vojvodine, član Saveza književnika Rumunije, redovni član Međunarodne akademije umetnosti `Mihaj Eminesku` iz Krajove. Dobitnik je više značajnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Godinu dana je živeo u Njujorku, gde je započeo proučavanje uticaja američke kulture na iseljenike rumunskog porekla iz Srbije. Prevođen je na više jezika: srpski, mađarski, slovački, rusinski, engleski, francuski, italijanski, španski, švedski, turski, albanski, poljski. Uvršten je u Antologiju evropskog modernog pesništva XX veka kao i u Antologiju savremene svetske poezije. Dedeljeno mu je zvanje Ambasadora poezije. Živi u Novom Sadu.

Miroslav Jozić : PRST NA ČELO , Fondacija Solidarnost Srbije / Kuća Đure Jakšića 2014, str. 72. Zbirka poezije. Očuvanost 4. Iz štampe je, u izdanju Fondacije „Solidarnost“ i Kuće Đure Jakšića, izašla pesnička zbirka „Prst na čelo“ Miroslava Jozića. Rukopis je dobio Književnu nagradu „Đurin šešir“ za 2014. godinu. Odluku o tome doneo je žiri u sastavu: Dušan Stojković, Miloš Janković i Radivoje Marković. Dušan Stojković u pogovoru podseća da je Miroslav Jozić, pre ove pesničke knjige, objavio još četiri, kako se izrazio, neuočene dovoljno i neprotumačene valjano. Za prvu knjigu naglašava da je bila satirična, kritička i osobeno lirski aforistička. -Ostale su umanjivale kritički naboj, a pojačavale zvučna čaranja – predočava Stojković.- Prst na čelo, stavimo li prst na kritičarsko čelo, najzvučnija je, sasvim muzička, lirska partitura kojom je Miroslav Jozić pokazao, i dokazao, da se sa svim iskušenjima i opasnostima kojima rimovana poezija zna da sačeka one koji se nad njen ambis nadviju, odupreti ume i to ne samo tako da može sačuvati živu pesničku glavu, već tako što će ih položiti na pleća. Jozić je 2001. objavio zbirku „Kad se rogati kote“, 2002. „Iz druge priče“, 2005. „Smej“, 2011. „Kamenje i drvlje“, a 2012. „Kratak pregled posrtanja“. Oprobao se i kao dramski pisac. Radio Beograd je snimio i emitovao dve njegove radio drame: „Oraj, drvo, rđavo“ i „Utopljenik i dvojica“. Za ovu drugu dramu dobio je drugu nagradu Dramskog programa na Konkursu za originalnu radio dramu. Jozić, Miroslav, 1954-2021

Đorđe Kostić: VREME TLA, Biblioteka grada Beograda 1988, str. 54. Poezija; Nadrealizam. Očuvanost 4. Ђорђе Костић Рума, 1909 – Београд, 1995. 1909. Рођен је у свештеничкој породици. 1927. Завршио је Филозофски факултет у Београду, а затим је кратко боравио у Паризу. 1928. Са О. Давичом и Ђ. Јовановићем објавио је три свеске часописа Трагови, а свака је имала само по осам примерака. 1929. Са О. Давичом, Ђ. Јовановићем и Д. Матићем радио је на окупљању групе истомишљеника, медју којима су били А. Вучо, М. Дединац, М. Димитријевић, коју је Ристић назвао надреалистичком. 1930. Један је од уметника који су потписали манифест у алманаху Немогуће– LæImpossible, где је објавио и серију цртежа без наслова (стр. 32, 67, 104) и Три пута сан. 1931–1932. Са О. Давичом и Ђ. Јовановићем био је оснивач часописа Надреализам данас и овде. 1931. Са О. Давичом и Д. Матићем објавио је Положај надреализма у друштвеном процесу. 1933. Полиција га је ухапсила због револуционарне активности па је провео више месеци у затвору. 1934. Напустио је Београд и отпутовао у Лондон где је остао неколико година. 1936. Присуствовао је отварању надреалистицке излозбе у New Burlington Galleries у Лондону. Написао је монодраму Дан без ноћи (Београд, 1974). 1939. Са Д. Фрњем објавио је A. Serbo–croat Phonetic Reader у Лондону. 1944–1949. Радио је као уредник емисија за иностранство на Радио Београду. 1949–1978. Био је директор Института за експерименталну фонетику и патологију говора у Београду. 1968–1980. Редовно је посећивао Индију ради лингвистичких истраживања. Објавио је много стручних радова из упоредне лингвистике. 1972. Написао је књигу посвећену успоменама на надреализам До немогућег. 1976. Са М. Ристћем направио је књигу пастела и песама Pass–T–Elle (Calcutta). 1989. Објавио је књигу У средишту надреализма, чељуст дијалектике, посвећену надреалистичкој анкети из алманаха.

Alkaline Battery 1.5V AAA, LR03/MN2400 PAK4 - cena na komad Model Duracell Alkalna baterija AAA 1.5V LR03 MN2400 Tip baterije Alkalna baterija Veličina baterije AAA(LR03) Voltaža baterije 1.5 V Karakteristike Duracell alkalne baterije sa Duralock-om daju potrebnu snagu vašim uređajima kao što su: Igračke daljinski upravljači lampe kalkulatori, satovi i radio prenosna elektronika bežičnim miševima i tastaturama Link ka proizvodjacu https://www.duracell.com/en-us/

Text Oglasa Prodavac prihvata svu odgovrnost za ovaj predmet oglasavanja. IN predmet broj: 141676 TraktorCase IH Farmal55C god2017 Traktor Case IH Farmal 55C god 2017 ratarski fiks, ne zam,ne prvi vlasnik br,sati 2340 pog,4,4 snaga 60 konja trajno registrovan traktor je odličan kupljen nov u titanu radio samo prskanje nikad oro ispremo ima klimu kompresor tegove traktor je dobro ocuvan. Zlatko 0653305347, Indjija.

Otmica Balše Popovića - Zoran Božović Ima originalnu posvetu od autora! Zoran Božović je autor tri romana, četiri zdirke kratkih priča, četiri zbirke pozorišnih drama i dvanaest radio drama. Dobitnik je mnogih književnih priznanja, između ostalog Velike nagrade Radoje Domanović za satiričnu priču i Nagrade Branislav Nušić za dramu. Roman za decu, tinejdžere i odrasle Otmica Balše Popovića predstavlja uzbudljivo detektivsko štivo koje se, protkano finim humorom i kratkim lirskim pasažima, čita u jednom dahu. Dramsko delo, pod istim naslovom nagrađeno je na konkursu Radio Beograda i izvedeno i novembru 2006. godine. Izdavač: Narodna knjiga/Alfa, Beograd Godina: 2007 Broj strana: 151 Meki povez Biblioteka: Petar Pan Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 4720 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Višnja na Tašmajdanu - Siniša Pavić Prvo delo Siniše Pavića, autora najgledanijih TV serija u istoriji RTS-a: `Vruč vetar`, `Bolji život`, `Srećni ljudi`, `Porodično blago` i `Stižu dolari`. Roman je preveden na poljski, nemački, češki i rumunski jezik, dramatizovan je za pozornicu i radio, a po njemu je 1968. godine snimljen i istoimeni film. BEOGRAD 1966 god, 227 str, po korici prosuta neka tečnost, unutrašnjost u vrlo dobrom stanju. K.D.S.O.2.P.1.

Meki povez B.B II polica

Dragoslav Grbić : LIRSKI FRAGMENTI, Novo pokolenje Beograd 1949, str. 32. Poezija. Očuvanost 3. Dragoslav Grbić je bio srpski književnik. Rođen je 1926. godine u Ljubiću kod Čačka. Gimnaziju je završio u rodnom gradu 1947. godine, kada je objavio i prvu pesmu. Iste godine nastanio se u Beogradu, gde je i umro 1983. Sadržaj Biografija Dragoslav Grbić je rođen u Ljubiću (danas deo Čačka)14. oktobra 1926. u porodici oca Radomira, obućara, i majke Zorke, domaćice. Čitavog života žalio je što detinjstvo i ranu mladost nije proveo u Čačku, pošto se porodica često selila iz grada u grad, jer je njegov otac kao poslovođa prodavnice obuće `Bata`, zbog organizovanja prodaje često dobijao premeštaj u mestoa gde su se nove prodavnice otvarale. Zato je Grbić osnovnu školu učio u Varvarinu, Knjaževcu, Trsteniku, Čačku i Žabarima, a gimnaziju u Petrovcu, Smederevskoj Palanci, Paraćinu, Kragujevcu i Čačku. Morao je uvek iznova da se prilagođava novoj sredini kako bi stekao drugove, jer `bez njih se ne može živeti, pogotovo u detinjstvu`. Detinjstvo mu je obeleženo ratom, kasnije čestom temom u njegovom delu. Još kao nepunoletan mladić učestvovao je u NOB-u (od 4. septembra 1944. do oslobođenja). Po završetku rata, bio je kratko omladinski rukovodilac u Ljubiću i čačanskoj Gimnaziji, koju je završio 1947. godine. Školovanje je nastavio na Filozofskom fakultetu, gde je studije istorije zapostavio zbog novinarstva i književnog rada, kao je u pesmi `Umesto pisma` rekao: ` Ja u ratu izgubih lik dečaka / pa ga i sad tražim do pred sumrak / i rastuži me pena oblaka / zbog koje sam bolji pesnik nego đak`.[1] Još u Čačku, kao gimnazijalac sarađivao je u lokalnom `Slobodnom glasu` pišući tekstove o omladinskim aktivnostima u gradu, a zatim i u listu na izgradnji Zviške pruge u istočnoj Srbiji. Grbić zvanično postaje novinar 1. februara 1949. stupanjem u redakciju lista `Omladina` u Beogradu, gde je radio do 31. maja 1950. Sledećih godinu dana, do 31. juna 1951. zaposlen je na Drugom programu Radio Beograda, kao saradnik Literarne sekcije, gde je o njegovom radu urednik Đuza Radović dao karakteristiku (24. april 1951): `Radi na emisijama `Iz književnosti` i `Nove knjige i časopisi`. Na ovim emisijama radi s mnogo ljubavi i istinskog interesovanja, s radošću i predanošću, čak, s obzirom na njegovo zdravlje, moglo bi se reći s mnogo požrtvovanosti. Za ovo vreme otkad je u našoj ustanovi pokazao je i znatan razvoj i učinio ozbiljan napredak. Piše bolje nego što je pisao i sigurnije ulazi u književnu problematiku. Ali mu je u tom pravcu potrebno da učini još napora, naročito u postizanju mirnijeg i objektivnijeg književnog kriterijuma. Kao mladog pisca, njega u prvom redu interesuje savremena literatura, naročito poezija, i nju dovoljno poznaje. Uz jednog urednika koji bi pomogao njegovom razvoju i koji bi potsticao njegovo interesovanje i za druge oblasti sem književnosti, čime bi se širila i njegova kultura, on bi se razvio u dobrog novinara. Pojačavanjem lične samodiscipline doprineo bi i sigurnijem razvoju svoje darovitosti. Pošten čovek i dobar drug.` Grbić se nije dugo zadržao u Radio Beogradu, već se od 1. avgusta 1951. zaposlio u listu `Radnik` i tu je ostao narednih sedam godina (poslednje tri kao urednik lista), do 1. septembra 1958, kada je prešao u `Borbu` i radio do polovine naredne godine. Od 1960. Grbić se bavi kulturno-prosvetnim radom, prvo u Savetu za kulture NR Srbije na radnom mestu referenta za pozorišnu umetnost. Prikuplja informacije o repertoaru, kadrovima i drugim pitanjima profesionalnih pozorišta. Od 1966. radi kao sekretar Zajednice profesionalnih pozorišta SR Srbije, da bi od 1. novembra 1977. postao samostalni stručni saradnik u Kulturno-prosvetnoj zajednici i tu dužnost obavlja do penzionisanja. Bio je oženjen Mirjanom Radić, novinarkom Radio Beograda.[1] Umro je u Beogradu, a sahranjen u Čačku 5. oktobra 1983. godine.[1] Bibliografija Zbirke pesama Lirski fragmenti (1949) Rodni grad (1950) Sagledani život (1952) Septembar (1954) Spomenik u parku (1957) Neizvestnost sveta (1965) Veliko podne (1975) Pod kamenom (1979) Romani Vodo, odazovi se (1956) Podlac (1960) Nedoba (1971) Zbirke pripovedaka Živi među mrtvima (1956) Nevešti usamljenici (1959) Kraj rata (1975) Zbirka eseja Pet pesnika (1964) Drame Korak u prašinu (1958) Kišno leto (1963)

Dragoslav Grbić : SEPTEMBAR, Novo pokolenje Beograd 1954, str. 64. Poezija. Očuvanost 3. Dragoslav Grbić je bio srpski književnik. Rođen je 1926. godine u Ljubiću kod Čačka. Gimnaziju je završio u rodnom gradu 1947. godine, kada je objavio i prvu pesmu. Iste godine nastanio se u Beogradu, gde je i umro 1983. Sadržaj Biografija Dragoslav Grbić je rođen u Ljubiću (danas deo Čačka)14. oktobra 1926. u porodici oca Radomira, obućara, i majke Zorke, domaćice. Čitavog života žalio je što detinjstvo i ranu mladost nije proveo u Čačku, pošto se porodica često selila iz grada u grad, jer je njegov otac kao poslovođa prodavnice obuće `Bata`, zbog organizovanja prodaje često dobijao premeštaj u mestoa gde su se nove prodavnice otvarale. Zato je Grbić osnovnu školu učio u Varvarinu, Knjaževcu, Trsteniku, Čačku i Žabarima, a gimnaziju u Petrovcu, Smederevskoj Palanci, Paraćinu, Kragujevcu i Čačku. Morao je uvek iznova da se prilagođava novoj sredini kako bi stekao drugove, jer `bez njih se ne može živeti, pogotovo u detinjstvu`. Detinjstvo mu je obeleženo ratom, kasnije čestom temom u njegovom delu. Još kao nepunoletan mladić učestvovao je u NOB-u (od 4. septembra 1944. do oslobođenja). Po završetku rata, bio je kratko omladinski rukovodilac u Ljubiću i čačanskoj Gimnaziji, koju je završio 1947. godine. Školovanje je nastavio na Filozofskom fakultetu, gde je studije istorije zapostavio zbog novinarstva i književnog rada, kao je u pesmi `Umesto pisma` rekao: ` Ja u ratu izgubih lik dečaka / pa ga i sad tražim do pred sumrak / i rastuži me pena oblaka / zbog koje sam bolji pesnik nego đak`.[1] Još u Čačku, kao gimnazijalac sarađivao je u lokalnom `Slobodnom glasu` pišući tekstove o omladinskim aktivnostima u gradu, a zatim i u listu na izgradnji Zviške pruge u istočnoj Srbiji. Grbić zvanično postaje novinar 1. februara 1949. stupanjem u redakciju lista `Omladina` u Beogradu, gde je radio do 31. maja 1950. Sledećih godinu dana, do 31. juna 1951. zaposlen je na Drugom programu Radio Beograda, kao saradnik Literarne sekcije, gde je o njegovom radu urednik Đuza Radović dao karakteristiku (24. april 1951): `Radi na emisijama `Iz književnosti` i `Nove knjige i časopisi`. Na ovim emisijama radi s mnogo ljubavi i istinskog interesovanja, s radošću i predanošću, čak, s obzirom na njegovo zdravlje, moglo bi se reći s mnogo požrtvovanosti. Za ovo vreme otkad je u našoj ustanovi pokazao je i znatan razvoj i učinio ozbiljan napredak. Piše bolje nego što je pisao i sigurnije ulazi u književnu problematiku. Ali mu je u tom pravcu potrebno da učini još napora, naročito u postizanju mirnijeg i objektivnijeg književnog kriterijuma. Kao mladog pisca, njega u prvom redu interesuje savremena literatura, naročito poezija, i nju dovoljno poznaje. Uz jednog urednika koji bi pomogao njegovom razvoju i koji bi potsticao njegovo interesovanje i za druge oblasti sem književnosti, čime bi se širila i njegova kultura, on bi se razvio u dobrog novinara. Pojačavanjem lične samodiscipline doprineo bi i sigurnijem razvoju svoje darovitosti. Pošten čovek i dobar drug.` Grbić se nije dugo zadržao u Radio Beogradu, već se od 1. avgusta 1951. zaposlio u listu `Radnik` i tu je ostao narednih sedam godina (poslednje tri kao urednik lista), do 1. septembra 1958, kada je prešao u `Borbu` i radio do polovine naredne godine. Od 1960. Grbić se bavi kulturno-prosvetnim radom, prvo u Savetu za kulture NR Srbije na radnom mestu referenta za pozorišnu umetnost. Prikuplja informacije o repertoaru, kadrovima i drugim pitanjima profesionalnih pozorišta. Od 1966. radi kao sekretar Zajednice profesionalnih pozorišta SR Srbije, da bi od 1. novembra 1977. postao samostalni stručni saradnik u Kulturno-prosvetnoj zajednici i tu dužnost obavlja do penzionisanja. Bio je oženjen Mirjanom Radić, novinarkom Radio Beograda.[1] Umro je u Beogradu, a sahranjen u Čačku 5. oktobra 1983. godine.[1] Bibliografija Zbirke pesama Lirski fragmenti (1949) Rodni grad (1950) Sagledani život (1952) Septembar (1954) Spomenik u parku (1957) Neizvestnost sveta (1965) Veliko podne (1975) Pod kamenom (1979) Romani Vodo, odazovi se (1956) Podlac (1960) Nedoba (1971) Zbirke pripovedaka Živi među mrtvima (1956) Nevešti usamljenici (1959) Kraj rata (1975) Zbirka eseja Pet pesnika (1964) Drame Korak u prašinu (1958) Kišno leto (1963)