Jednim prstom - Agata Kristi Naslov originala: Agatha Christie® Miss Marple® The Moving Finger Izdavač: Laguna, Beograd Godina izdanja: 2017 Format: 20 X 13 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 232 Kategorije: Kriminalistički / Tajanstveni slucajevi gospođice Marpl Tajanstveni slučajevi gospođice Marpl. Limstok je mestašce u kojem se, kao i svuda, kriju poneke neprijatne tajne. Hoce li ih talas anonimnih pisama izneti na svetlost dana? Pitanje postaje mnogo ozbiljnije posle samoubistva gospode Simington – odmah pošto joj je stiglo jedno „otrovno“ pismo. Gospodica Marpl sumnja u zakljucak istražnog sudije da se pokojnica ubila. Ubrzo više niko ni u šta nije siguran, a tajne prete da postanu smrtonosne. „Bez ikakve sumnje, zagonetka koju nam Agata Kristi daje u romanu Jednim prstom dostojna je najvecih strucnjaka i pravih istražitelja.“ – The Times Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Napisala je osamdeset detektivskih romana i zbirki prica, devetnaest pozorišnih komada, dva memoarska dela i šest ljubavnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. U pisanju detektivske proze prvi put se okušala dok je za vreme Prvog svetskog rata radila u jednom bolnickom dispanzeru. Vec u svom prvencu, naslovljenom Tajanstveni dogadaj u Stajlsu, stvorila je sada legendarnog Herkula Poaroa. Potom je u romanu Ubistvo u parohijskom dvoru, objavljenom 1930.godine, uvela medu citalaštvom mnogo voljenu gospodicu Džejn Marpl. Od ostalih likova koji se pojavljuju u više njenih romana tu su Tomi i Mrvica Beresford, privatni detektiv Parker Pajn i detektivi Skotland jarda viši inspektor Batl i inspektor Džap. ***Odlično očuvano***

Ubistvo u Orijent ekspresu - Agata Kristi Naslov originala: Agatha Christie® Poirot® Murder on the Orient Express® Izdavač: Laguna, Beograd Godina izdanja: 2017 Format: 20 X 13 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 254 Kategorije: Trileri / Kriminalistički / Ekranizovane knjige / Slučajevi Herkula Poaroa Slučajevi Herkula Poaroa. Najcuveniji slučaj Herkula Poaroa. Nešto posle ponoci snežni smetovi zaustavili su Orijent ekspres. Ovaj raskošni voz iznenadujuce je pun za to doba godine, ali jutro docekuje s jednim putnikom manje. Americki magnat leži mrtav u svom kupeu, proboden dvanaest puta, a vrata su zakljucana iznutra. Ubica je zarobljen u vozu s ostalim putnicima i detektiv Herkul Poaro mora da ga otkrije pre nego što se desi novo ubistvo. „Ubistvo u Orijent ekspresu je nesumnjivo jedan od najboljih detektivskih romana Agate Kristi.“ Library Journal Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Napisala je osamdeset detektivskih romana i zbirki prica, devetnaest pozorišnih komada, dva memoarska dela i šest ljubavnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. U pisanju detektivske proze prvi put se okušala dok je za vreme Prvog svetskog rata radila u jednom bolnickom dispanzeru. Vec u svom prvencu, naslovljenom Tajanstveni dogadaj u Stajlsu, stvorila je sada legendarnog Herkula Poaroa. Potom je u romanu Ubistvo u parohijskom dvoru, objavljenom 1930.godine, uvela medu citalaštvom mnogo voljenu gospodicu Džejn Marpl. Od ostalih likova koji se pojavljuju u više njenih romana tu su Tomi i Mrvica Beresford, privatni detektiv Parker Pajn i detektivi Skotland jarda viši inspektor Batl i inspektor Džap. ***Odlično očuvano***

Opis proizvoda • ULTRA TANKA: Maska Teracell Skin za HTC Desire Eye je dizajnirana da bude neprimetna, pružajući zaštitu bez dodavanja nepotrebnog volumena tvom telefonu. • FLEKSIBILNOST: Izrađena od materijala koji se lako prilagođava, ova maskica omogućava jednostavno postavljanje i skidanje, čuvajući tvoj HTC Desire Eye uvek sigurnim. • LAGANOST: Zaboravi na teške i glomazne maske. Teracell Skin maska je toliko lagana da nećeš ni osetiti da je na tvom telefonu. • ZAŠTITA: Otporna na ogrebotine i svakodnevna oštećenja, ova maskica čuva tvoj HTC Desire Eye kao nov, bez obzira na izazove svakodnevnog korišćenja. • PRIJATNA NA DODIR: Uživaj u prijatnom osećaju kada držiš telefon, zahvaljujući glatkoj površini maske koja pruža dodatni komfor. Kada je u pitanju zaštita tvog HTC Desire Eye telefona, ne želiš praviti kompromise. Maska Teracell Skin je tu da ti pruži miran um, znajući da je tvoj uređaj zaštićen od svakodnevnih izazova. Ultra tanka i lagana, ova maskica se savršeno uklapa sa dizajnom tvog telefona, dok fleksibilnost materijala omogućava lako postavljanje i skidanje. Ne samo da štiti tvoj telefon od ogrebotina, već je i prijatna na dodir, što čini korišćenje tvog HTC Desire Eye još ugodnijim. Bez obzira na to gde se nalaziš ili šta radiš, možeš biti siguran da je tvoj telefon zaštićen. Zašto se zadovoljiti sa manje kada možeš imati masku koja ne menja izgled tvog telefona, a pruža optimalnu zaštitu? Izaberi Teracell Skin masku i osiguraj dugotrajnost i lepotu svog HTC Desire Eye. Ne čekaj da tvoj telefon doživi prve znakove habanja. Opremi ga Teracell Skin maskom i uživaj u bezbrižnom korišćenju svakog dana. Poseti našu stranicu i pronađi idealnu zaštitu za svoj uređaj.

Opis proizvoda • ULTRA TANKA: Maska Teracell Giulietta za Samsung I9300 je dizajnirana da bude neprimetna, pružajući zaštitu bez dodavanja nepotrebne težine ili volumena tvom telefonu. • FLEKSIBILNOST: Zahvaljujući svojoj fleksibilnosti, ova maskica se lako postavlja i skida, omogućavajući ti brzu promenu stilova i zaštite. • LAGANOST: Sa ovom maskicom, tvoj Samsung I9300 će zadržati svoju originalnu lakoću, čineći da zaboraviš da je maska uopšte tu. • ZAŠTITA: Otporna na ogrebotine i manja oštećenja, Teracell Giulietta maska čuva tvoj telefon sigurnim od svakodnevnih izazova. • PRIJATNA NA DODIR: Izrađena od materijala koji je ugodan za držanje, ova maskica pruža dodatni komfor dok koristiš svoj uređaj. Kada je u pitanju zaštita tvog Samsung I9300, želiš nešto što je efikasno, a opet diskretno. Teracell Giulietta maska je upravo to – ultra tanka i lagana, nećeš ni osetiti da je tu, a tvoj telefon će biti zaštićen od svakodnevnih nedaća. Fleksibilnost maskice omogućava ti da je lako postaviš ili skineš, bez muke i gubljenja vremena. Osim što štiti tvoj uređaj, ova maska je i prijatna na dodir, što znači da ćeš uživati držeći telefon u ruci, bez klizanja ili nelagodnosti. Njena otpornost na ogrebotine osigurava da tvoj Samsung I9300 ostane u savršenom stanju, kao da je tek izašao iz kutije. Za svakodnevnu upotrebu, važno je da maska bude praktična i funkcionalna. Teracell Giulietta maska to i jeste – praktičnost i stil u jednom. Bez obzira na to gde ideš ili šta radiš, možeš biti siguran da je tvoj telefon zaštićen. Ne dozvoli da tvoj Samsung I9300 trpi zbog svakodnevnog korišćenja. Izaberi Teracell Giulietta masku i pruži svom telefonu zaštitu koju zaslužuje. Poseti našu stranicu i pronađi idealnu masku za svoj uređaj – tvoj telefon će ti biti zahvalan.

Opis proizvoda • ULTRA TANKA: Ova maska za Samsung G970 - Galaxy S10e je dizajnirana da bude ultra tanka, ne dodaje dodatnu težinu tvom telefonu, čineći ga i dalje elegantnim i lako prenosivim. • FLEKSIBILNOST: Fleksibilna struktura maske omogućava jednostavno postavljanje i skidanje, bez rizika od oštećenja tvog dragocenog uređaja. • ZAŠTITA: Izrađena od kvalitetnog materijala, maska štiti tvoj Samsung G970 - Galaxy S10e od ogrebotina, udaraca i drugih svakodnevnih oštećenja, čuvajući ga kao novog. • PRIJATNA NA DODIR: Maska je prijatna na dodir, pružajući ti udobno korišćenje tvog telefona tokom celog dana. • PRAKTIČNOST: Dizajnirana da bude praktična, ova maska neće ometati korišćenje bilo koje funkcije tvog telefona, uključujući kamere, dugmad i portove. Kada je u pitanju zaštita tvog Samsung G970 - Galaxy S10e, želiš nešto što je istovremeno elegantno i funkcionalno. Ova ultra tanka maska brenda Teracell pruža upravo to - stil bez kompromisa na zaštiti. Njena fleksibilnost znači da možeš lako da je postaviš ili skineš, a kvalitetni materijali od kojih je napravljena obezbeđuju da tvoj telefon ostane zaštićen od svakodnevnih izazova. Prijatna na dodir, ova maska neće biti samo zaštitnik tvog telefona, već i produžetak tvog stila. Bez obzira na to gde ideš ili šta radiš, možeš biti siguran da je tvoj uređaj siguran i zaštićen. Praktičnost je ključna, a ova maska je dizajnirana da ti omogući lako pristupanje svim funkcijama tvog Samsung G970 - Galaxy S10e bez potrebe za skidanjem maske. Sve u svemu, ovo je idealan izbor za svakodnevnu upotrebu. Ne propusti priliku da zaštitiš svoj telefon stilom. Izaberi ovu masku i budi bez brige dok tvoj Samsung G970 - Galaxy S10e ostaje zaštićen i elegantan. Dodaj je u korpu danas! Vidi još informacija

Opis proizvoda • ULTRA TANKA: Maska Teracell Giulietta dizajnirana je tako da ne dodaje dodatnu težinu tvom Samsung I8190 - Galaxy S3 Mini. Uživaj u originalnom osećaju tvog telefona uz dodatnu zaštitu. • FLEKSIBILNOST: Zahvaljujući svojoj fleksibilnosti, ova maskica se lako postavlja i skida sa tvog uređaja, čineći proces korišćenja izuzetno jednostavnim. • ZAŠTITA: Opremi svoj telefon maskicom koja ga čuva od ogrebotina i svakodnevnih oštećenja. Sa Teracell Giulietta maskom, tvoj telefon ostaje siguran i zaštićen. • PRIJATNA NA DODIR: Maska je izrađena od materijala koji je prijatan na dodir, pružajući ti komfor dok koristiš svoj telefon. • PRAKTIČNOST: Teracell Giulietta maska je ne samo zaštitna, već i izuzetno praktična za svakodnevnu upotrebu. Bez obzira na tvoj stil života, ova maskica se savršeno uklapa u tvoje potrebe. Kada je u pitanju zaštita tvog Samsung I8190 - Galaxy S3 Mini, ne želiš praviti kompromise. Teracell Giulietta maska je tu da ti pruži miran um, znajući da je tvoj telefon zaštićen od svakodnevnih izazova. Ultra tanka i lagana, ova maskica neće promeniti izgled niti otežati tvoj uređaj, zadržavajući njegovu originalnu eleganciju i funkcionalnost. Fleksibilnost maskice omogućava ti da je lako postaviš ili skineš, bez muke i gubljenja vremena. Prijatna na dodir, pruža ti udobnost dok koristiš svoj telefon, a istovremeno ga čuva od neželjenih ogrebotina i udaraca. Praktičnost je ključna, a Teracell Giulietta maska je dizajnirana da bude tvoj pouzdan partner u zaštiti tvog mobilnog uređaja. Bez obzira na to gde se nalaziš ili šta radiš, možeš biti siguran da je tvoj telefon siguran. Ne čekaj da tvoj telefon doživi neželjena oštećenja. Opremi ga Teracell Giulietta maskom i budi bez brige. Klikni i naruči odmah, jer tvoj telefon zaslužuje najbolju zaštitu!

Opis proizvoda • ULTRA TANKA: Maska Teracell Giulietta za Samsung I9500 je dizajnirana da bude neprimetna, pružajući zaštitu bez dodavanja nepotrebnog volumena tvom telefonu. • FLEKSIBILNOST: Zahvaljujući svojoj fleksibilnosti, ova maskica se lako prilagođava tvom Samsung I9500 - Galaxy S4, obezbeđujući savršeno prianjanje i zaštitu od svakodnevnog habanja. • LAGANOST: Nećeš ni osetiti da je tu! Lagana konstrukcija maske omogućava da tvoj Samsung ostane lagan i udoban za korišćenje u svakom trenutku. • ZAŠTITA OD OGREBOTINA: Ova maska štiti tvoj uređaj od ogrebotina, udaraca i drugih svakodnevnih oštećenja, čuvajući ga kao novog. • PRAKTIČNOST: Instalacija maske je brza i jednostavna, što ti omogućava da bez muke zaštitiš svoj telefon i održiš ga u besprekornom stanju. Maska Teracell Giulietta za Samsung I9500 nije samo zaštita; ona je elegantan dodatak koji čuva tvoj telefon u savršenom stanju. Ultra tanka i lagana, ova maskica je kao druga koža za tvoj uređaj, pružajući mu zaštitu bez kompromisa na stilu ili funkcionalnosti. Fleksibilnost maske omogućava lako postavljanje i skidanje, dok njena glatka površina pruža prijatan osećaj pod prstima. Zaboravi na brige oko ogrebotina i udaraca. Sa maskom Teracell Giulietta, tvoj Samsung I9500 - Galaxy S4 će biti zaštićen od svakodnevnih izazova. Bez obzira na to gde se nalaziš ili šta radiš, možeš biti siguran da je tvoj telefon siguran. Praktičnost i zaštita idu ruku pod ruku sa ovom maskicom. Brza instalacija znači da nećeš izgubiti vreme, a tvoj telefon će biti spreman za sve što mu život donese. Održavanje tvog Samsunga u besprekornom stanju nikada nije bilo lakše. Ne čekaj da tvoj telefon doživi neželjena oštećenja. Zaštiti ga na vreme sa maskom Teracell Giulietta i uživaj u miru znajući da je tvoj uređaj siguran. Dodaj masku u svoju korpu i osiguraj dugotrajnost svog Samsung I9500 - Galaxy S4 danas!

Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen zL0.3

Format: 13x20 cm Broj strana: 328 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 26. oktobar 2015. „Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen p.is.st.d.3

Opis proizvoda • ULTRA TANKA: Maska Crystal Dust za Nokia 4.2 je dizajnirana da bude neprimetna i elegantna. Njena ultra tanka konstrukcija omogućava da zadržiš originalni izgled i osećaj tvog telefona, bez dodatnog volumena. • FLEKSIBILNOST: Izrađena od materijala koji se lako prilagođava, ova maskica obezbeđuje savršeno prianjanje uz tvoj Nokia 4.2. Fleksibilnost joj omogućava da apsorbuje udarce i štiti tvoj uređaj od svakodnevnih izazova. • LAGANOST: Sa ovom maskicom, tvoj telefon neće dobiti na težini. Lagana konstrukcija osigurava da tvoj Nokia 4.2 ostane lagan i prenosiv, baš kao što si i navikao. • ZAŠTITA: Ne samo da je stilizovana, već i funkcionalna - štiti tvoj uređaj od ogrebotina, udaraca i drugih oštećenja koja se mogu desiti tokom dana. Tvoj pametni telefon će ostati siguran i zaštićen. • PRAKTIČNOST: Instalacija ove maskice je brza i jednostavna. Možeš je postaviti ili skinuti sa svog telefona u samo nekoliko sekundi, bez ikakvih komplikacija. Maska Crystal Dust za Nokia 4.2 je odličan izbor ako tražiš zaštitu koja neće promeniti izgled tvog telefona. Ultra tanka i fleksibilna, pruža sigurnost bez kompromisa na stilu. Lagana konstrukcija znači da tvoj uređaj ostaje jednostavan za nošenje, dok fleksibilni materijal obezbeđuje lako prilagođavanje i apsorpciju udaraca. Zaštita od ogrebotina i udaraca je ključna, a ova maskica to omogućava bez da se osećaš kao da nosiš dodatni teret. Prijatna na dodir, omogućava ti da uživaš u svom Nokia 4.2 bez brige. Praktičnost je takođe važna. Brza instalacija i mogućnost da se maskica lako skida čine ovaj dodatak idealnim za svakodnevnu upotrebu. Bez obzira na to gde ideš ili šta radiš, tvoj telefon će biti zaštićen stilski i efikasno. Ne propusti priliku da zaštitiš svoj Nokia 4.2 sa maskom Crystal Dust. Elegantna, praktična i efikasna - ova maskica je sve što ti je potrebno. Naruči odmah i osiguraj dugotrajnu zaštitu za svoj pametni telefon! Vidi još informacija

Opis proizvoda • KVALITETNI MATERIJALI: Maska za Xiaomi Redmi Note 10 Pro/10 Pro Max je izrađena od visokokvalitetnih materijala koji pružaju dugotrajnu zaštitu i očuvanje izgleda tvog telefona. • MODERAN DIZAJN: Ova maska je kreirana s posebnom pažnjom prema estetici, tako da se savršeno uklapa u tvoj stil i dopunjuje svaku modnu kombinaciju. • PRECIZNA IZRADA: Svi otvori za kamere i tastere su precizno izrađeni kako bi se osigurala laka dostupnost funkcija tvog telefona bez kompromisa na zaštiti. • ZAŠTITA OD OŠTEĆENJA: Maska efikasno štiti tvoj Xiaomi Redmi Note 10 Pro/10 Pro Max od grebanja, udaraca i padova, čuvajući ga kao novog. • IDEALNO PRISTAJANJE: Dizajnirana da savršeno pristaje tvom uređaju, ova maska obezbeđuje maksimalnu zaštitu bez ometanja ergonomije i udobnosti korišćenja. Tražiš pouzdanu zaštitu za svoj Xiaomi Redmi Note 10 Pro/10 Pro Max? Ova maska je pravi izbor za tebe. Izrađena od izdržljivih materijala, ne samo da štiti tvoj telefon od svakodnevnih izazova, već i doprinosi tvom stilu zahvaljujući svom modernom dizajnu. Precizno izrađeni otvori omogućavaju ti da bez problema koristiš sve funkcije telefona, dok istovremeno uživaš u visokom nivou zaštite. Bez obzira na to gde se nalaziš ili šta radiš, možeš biti siguran da je tvoj telefon siguran od neželjenih ogrebotina i udaraca. Maska je dizajnirana tako da ne dodaje nepotrebnu težinu ili obim, čineći tvoj Xiaomi Redmi Note 10 Pro/10 Pro Max jednako elegantnim i praktičnim. Ne dozvoli da svakodnevno korišćenje ostavi trag na tvom uređaju. Opremi svoj telefon ovom maskom koja ne samo da štiti, već i ističe njegovu lepotu. Uz ovu masku, tvoj Xiaomi Redmi Note 10 Pro/10 Pro Max će ostati zaštićen i stilizovan. Zaštiti svoj telefon i istakni njegovu eleganciju. Naruči svoju masku danas i uživaj u kombinaciji stila i sigurnosti! Vidi još informacija

Opis proizvoda • ULTRA TANKA: Ova maska za Nokia 530 Lumia je dizajnirana da bude ultra tanka, ne dodaje dodatnu težinu tvom telefonu, čineći ga i dalje elegantnim i lako prenosivim. • FLEKSIBILNOST: Fleksibilna struktura maske Teracell Giulietta omogućava jednostavno postavljanje i skidanje, bez rizika od oštećenja tvog uređaja. • ZAŠTITA: Pruži svom telefonu potrebnu zaštitu od ogrebotina i udaraca. Ova maska je izrađena da čuva tvoj Nokia 530 Lumia sigurnim od svakodnevnih izazova. • PRIJATNA NA DODIR: Maska je izrađena od materijala koji je prijatan na dodir, što ti omogućava udobno korišćenje tvog telefona u svakom trenutku. • PRAKTIČNOST: Lakoća instalacije čini ovu masku veoma praktičnom. Nećeš imati problema sa postavljanjem, a tvoj telefon će biti spreman za upotrebu u tren oka. Kada je u pitanju zaštita tvog Nokia 530 Lumia telefona, ne želiš praviti kompromise. Maska Teracell Giulietta je tu da ti pruži miran um, znajući da je tvoj uređaj zaštićen od svakodnevnih nezgoda. Ultra tanka i lagana, ova maska neće narušiti izgled tvog telefona, već će ga upotpuniti svojim diskretnim dizajnom. Fleksibilnost i praktičnost su ključne reči kada je reč o ovoj maski. Možeš je lako postaviti ili skinuti, a tvoj telefon će i dalje ostati zaštićen. Prijatna na dodir, maska Teracell Giulietta ti omogućava da uživaš u svakom trenutku korišćenja tvog Nokia 530 Lumia, bez osećaja težine ili neudobnosti. Zaštita od ogrebotina i udaraca je nešto što ne smeš zanemariti. Ova maska je dizajnirana da pruži maksimalnu zaštitu, bez obzira na to gde se nalaziš ili šta radiš. Tvoj telefon će ostati siguran i zaštićen, spremno čekajući tvoje sledeće avanture. Ne dozvoli da tvoj Nokia 530 Lumia trpi zbog svakodnevnog korišćenja. Izaberi masku Teracell Giulietta i osiguraj dugotrajnost i lepotu svog uređaja. Poseti našu online prodavnicu i pronađi idealnu zaštitu za svoj telefon. Tvoj Nokia 530 Lumia zaslužuje najbolje! Vidi još informacija

Opis proizvoda • KVALITET: Izrađena od visokokvalitetnih materijala, ova maska pruža izvanrednu zaštitu tvom Samsung A037G Galaxy A03s (EU) telefonu. Otporna je na habanje i dugotrajna, što znači da će tvoj uređaj biti siguran od svakodnevnih izazova. • DIZAJN: Summer color maska dolazi u elegantnoj crnoj boji koja dodaje stilski pečat tvom uređaju. Njen tanak profil neće dodati nepotrebnu težinu ili obim, čuvajući originalnu liniju telefona. • FUNKCIONALNOST: Precizni izrezi omogućavaju lagan pristup svim dugmićima i portovima. Uživaj u neometanom korišćenju tvog telefona bez potrebe za skidanjem maske. • ZAŠTITA: Maska je dizajnirana da apsorbuje udarce i štiti tvoj telefon od ogrebotina, udubljenja i drugih oštećenja koja mogu nastati tokom upotrebe. • INSTALACIJA: Jednostavna za postavljanje i skidanje, ova maska ne zahteva nikakve dodatne alate. Brzo i lako možeš da zaštitiš svoj telefon i osiguraš mu dugotrajnost. Kada je u pitanju zaštita tvog Samsung A037G Galaxy A03s (EU) telefona, TELEMPIRE maska Summer color je pravi izbor. Njena izdržljivost i kvalitet materijala osiguravaju da će tvoj uređaj ostati zaštićen od svakodnevnih izazova. Elegantan dizajn u crnoj boji pruža sofisticiran izgled bez kompromisa na funkcionalnosti i udobnosti korišćenja. Precizni izrezi i tanak dizajn omogućavaju ti da maksimalno iskoristiš sve funkcije telefona bez ikakvih smetnji. Maska je dizajnirana tako da apsorbuje udarce i štiti tvoj uređaj od potencijalnih oštećenja, čineći je idealnim saputnikom za tvoj pametni telefon. Instalacija maske je brza i jednostavna, što znači da možeš lako da je postaviš ili skineš kad god poželiš. Ne moraš da brineš o tome da ćeš oštetiti telefon prilikom postavljanja ili skidanja maske. Zaštiti svoj Samsung A037G Galaxy A03s (EU) sa TELEMPIRE maskom Summer color i budi bez brige dok istražuješ, radiš ili se zabavljaš sa svojim telefonom. Dodaj ovu elegantnu i funkcionalnu masku u svoju kolekciju dodataka i uživaj u kombinaciji stila i sigurnosti.

Opis proizvoda • ZAŠTITA: Očuvaj svoj Samsung S906B Galaxy S22 Plus 5G od svakodnevnih izazova. Ova maska pruža pouzdanu zaštitu od ogrebotina, udaraca i drugih oštećenja koja mogu nastati tokom upotrebe. • DIZAJN: Uživaj u elegantnom izgledu svog telefona sa 3D Camera maskom. Njen sofisticirani tamnozeleni dizajn ne samo da štiti, već i doprinosi estetici tvog uređaja. • FUNKCIONALNOST: Maska je dizajnirana tako da ne ometa upotrebu kamere, dugmadi i portova na tvom Samsung S22 Plus 5G, omogućavajući ti nesmetano korišćenje svih funkcija telefona. • MATERIJAL: Izrađena od kvalitetnih materijala, ova maska osigurava dugotrajnost i otpornost, čuvajući tvoj telefon kao novim. • INSTALACIJA: Jednostavna za postavljanje, ova maska omogućava brzu i laku instalaciju, bez potrebe za dodatnim alatima ili pomoći. Zaštiti svoj Samsung S906B Galaxy S22 Plus 5G i istakni njegovu lepotu sa TELEMPIRE Maskom 3D Camera. Ova maska nije samo praktična, već i doprinosi stilu tvog uređaja svojim jedinstvenim tamnozelenim nijansama. Izrađena od izdržljivih materijala, pruža sigurnost bez kompromisa na funkcionalnosti i pristupu svim bitnim funkcijama telefona. Ne dozvoli da svakodnevno korišćenje ostavi trag na tvom dragocenom uređaju. TELEMPIRE Maska 3D Camera je tu da obezbedi neophodnu zaštitu, a istovremeno zadržava lakoću pristupa svim potrebnim dugmićima i portovima. Instalacija je brza i jednostavna, što znači da ćeš u tren oka biti spreman za sve izazove koji te čekaju. Uz ovu masku, tvoj Samsung S22 Plus 5G će biti zaštićen i stilizovan. Ne samo da ćeš biti miran znajući da je tvoj telefon siguran, već ćeš i uživati u komplimentima koje ćeš dobijati zahvaljujući njenom atraktivnom izgledu. Ne čekaj da tvoj telefon doživi neželjena oštećenja. Opremi ga TELEMPIRE Maskom 3D Camera i budi bez brige dok istražuješ, radiš ili se zabavljaš sa svojim Samsung S22 Plus 5G. Naruči svoju masku danas i osiguraj dugotrajnu zaštitu i stil za svoj pametni telefon!

Stajalište 21 - Aljoša Ljubičić Ćoškovi korica malo iskrzani, ima posvetu Svaki peti brak u Srbiji završi se razvodom. Živi se ispred televizora, kroz politiku i svakodnevicu. Priča se da je pre bilo bolje, a da će biti još gore. Svi znaju „kako bi trebalo da bude“... U jednom novobeogradskom bloku raste grupa dečaka, tvrdoglavo uverena da im niko ništa ne može, samo ako su složni. Nijedan problem ne deluje im nerešiv, nijedna situacija opasna... Odrastanjem, odluke postaju teže, a posledice veće. Svaki od njih mora da izabere svoj put, čak iako je premlad za taj izbor. Jedan od njih je i Boris... Kada tvrdoglavost postaje problem, a nestašluci prelaze u poroke? Ovo je roman za sve mlade koji misle da nije do njih. Ovo je roman za sve roditelje koji misle da laž može da zaštiti. „Aljoša Ljubičić pripoveda u prvom licu o odrastanju i sazrevanju jednog dečaka u Beogradu početkom novog milenijuma. I ovo je njegov prvi roman. Iako debitant, svojim jedinstvenim stilom i iskrenošću Ljubičić uspeva da zgrabi čitaoca već na prvim stranama kada upoznajemo glavnog junaka – petnaestogodišnjeg Borisa Ružičića i njegovu idiličnu porodicu – otac i majka profesori, starija sestra za primer. Međutim, idila je samo privid i polako, kako stranice odmiču, nagoveštava se njeno urušavanje. Autor nam ništa ne otkriva unapred već nam pripoveda redom, onako kako su se stvari i dešavale. Kroz priču idemo bez zaustavljanja kao planinskom rekom punom bukova i sprudova, ali i skrivenih mesta koja čuvaju neke tajne. Recimo o svemu onome što tada radimo prvi put. Da li je Stajalište 21 tinejdžerski roman? Svakao da jeste i kao takav spada u nedostajuća štiva napisana na našem jeziku, smeštena u naš prostor i vreme, ali, zbog svoje autentičnosti i iskrenosti može biti i zanimljiv i važan roditeljima tinejdžera. Ako ništa drugo, ono da ih podseti da su i oni nekada bili mladi i da decu nikada ne treba ispustiti iz vidokruga jer kada nam nisu na oku moramo znati gde su, s kim su i šta rade.“ – Iz recenzije Milice Piletić

Izdavač:ZNANJE Zagreb Broj strana:366 Pismo:Latinica Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 19 x 12 cm Godina izdanja:2021 Odlično očuvana knjiga,nova, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! BISTE LI VI ZASTALI DA POMOGNETE NEKOME U NEVOLJI? Jedne kišne noći na putu kući, Cassie Larkin ugleda muškarca i ženu koji se svađaju uz cestu. Unatoč zdravom razumu i savjetu operatera službe za hitnu pomoć, Cassie napušta sigurnost vozila kako bi spriječila razjarenog muškarca da još više ozlijedi žrtvu. Kada ga pokuša zaustaviti, on joj se iznenada obrati i izgovori zlokobnu prijetnju: `Pusti je da umre, a ja ću tebe pustiti da živiš.` Cassie u djeliću sekunde donosi odluku koja će potpuno promijeniti njezin miran, obiteljski život. Dok pokušava pomoći žrtvi u nesvijesti, napadač krade Cassien auto u kojem se nalaze sve njezine osobne stvari. Sljedeće večeri njezin suprug iznenada nestaje pod čudnim okolnostima, a Cassie uskoro počinje nalaziti neobične poruke i prijetnje upućene njoj i njezinoj djeci. Je li Cassien sukob s napadačem povezan s nestankom njezina muža? I jesu li ovi uznemirujući događaji samo slučajnost ili početak užasne noćne more? U svojoj očajničkoj potrazi za odgovorima, Cassie otkriva da ništa nije onako kao što se čini i da mora biti spremna za borbu kako bi spasila svoju obitelj. `Varljiva igra mačke i miša i mahnita borba s vremenom sve do posljednjeg, zapanjujućeg preokreta. Chavez je stvorila savršeni triler.` Liv Constantine `Izvrstan prvijenac! Ne ispušta se iz ruku, prepun je napetosti i pritajenih prijetnji. Nemojte ga propustiti!` Lee Child `Roman počinje žestoko i ne posustaje. Preokreti se nižu sve do uzbudljivog kraja koji nikada ne biste pogodili.` Peter Swanson Heather Chavez diplomirala je englesku književnost na Kalifornijskom sveučilištu i radila je kao novinarka i urednica. Čuvaj se dobrih djela njezin je debitantski roman. Živi s obitelji u Santa Rosi u Kaliforniji i trenutačno piše svoj drugi roman.

Opis proizvoda • ULTRA TANKA: Maska Teracell Giulietta za iPhone XR dizajnirana je tako da ne dodaje dodatnu težinu tvom telefonu. Uživaj u originalnom osećaju i izgledu tvog uređaja, uz minimalistički dodatak koji neće smetati u svakodnevnoj upotrebi. • FLEKSIBILNOST: Zahvaljujući svojoj fleksibilnosti, ova maskica se lako postavlja na telefon i savršeno pristaje. Ne moraš da brineš o tome da li će maska uticati na funkcionalnost tvog iPhone XR - sve će raditi besprekorno. • LAGANOST: Sa Teracell Giulietta maskom, tvoj iPhone XR ostaje lagan i prenosiv. Bez obzira na to gde ideš, tvoj telefon je zaštićen bez osećaja težine ili nepotrebne glomaznosti. • ZAŠTITA: Ova maska pruža pouzdanu zaštitu od ogrebotina i svakodnevnih oštećenja. Tvoj iPhone XR će ostati kao nov, bez obzira na izazove sa kojima se suočavaš tokom dana. • PRAKTIČNOST: Instalacija maske je brza i jednostavna. Nećeš izgubiti vreme mučeći se sa komplikovanim koracima - tvoj telefon će biti zaštićen u tren oka. Zaštiti svoj iPhone XR bez kompromisa na stilu ili funkcionalnosti. Maska Teracell Giulietta je ultra tanka i dizajnirana da se savršeno uklopi sa tvojim uređajem, pružajući elegantan izgled bez dodatne težine. Fleksibilnost maske omogućava lako postavljanje, dok njena laganost osigurava da tvoj telefon ostane prenosiv i udoban za držanje. Neka tvoj iPhone XR bude zaštićen od svakodnevnih izazova. Ova maska štiti od ogrebotina i manjih oštećenja, čuvajući izgled tvog telefona besprekornim. Prijatna na dodir, nećeš ni primetiti da je tu, a tvoj telefon će biti siguran. Praktičnost je ključna sa Teracell Giulietta maskom. Instaliraj je za tren i nastavi sa svojim danom znajući da je tvoj iPhone XR siguran. Bez obzira na to da li si kod kuće, na poslu ili u pokretu, tvoj telefon je zaštićen i spreman za sve što mu život donese. Ne dozvoli da tvoj iPhone XR trpi zbog svakodnevnog korišćenja. Opremi ga Teracell Giulietta maskom i budi bez brige. Klikni i naruči odmah - tvoj telefon zaslužuje najbolju zaštitu!

SIDNI ŠELDON PAKLENI PLANOVI Meki povez Džepni format Сидни Шелдон (енгл. Sidney Sheldon; 11. фебруар 1917 – 30. јануар 2007) био је амерички романописац и сценариста. Постао је познат захваљујући телевизијским серијама The Patty Duke Show, I Dream of Jeannie, и Hart to Hart. Међутим, највећу славу стекао је као педесетогодишњак захваљујући романима Господар игре, Друга страна поноћи и Гнев анђела. Налази се на седмом месту најтиражнијих писаца прозе свих времена.[1] Младост Шелдон је рођен као Сидни Шехтел у Чикагу, савезна држава Илиноис. Његови родитељи су пореклом Јевреји из Русије: Ашер „Ото“ Шехтел, пословођа јувелирнице, и Натали Маркус. Током Велике депресије Шелдон је радио више послова, да би након завршетка средње школе уписао Универзитет Нортвестерн. Каријера Сидни Шелдон се 1937. преселио у Холивуд, где је редиговао сценарије за бројне филмове Б продукције.[2] Војни рок је служио као припадник ратног ваздухопловства током Другог светског рата,[2] али није учествовао у ратним дејствима. Након одслужења војног рока отишао је у Њујорк, где је почео да пише мјузикле за позоришта на Бродвеју, истовремено пишући и сценарије за филмове у продукцији Ем-Џи-Ема и Парамаунта. Тамо је стекао углед плодног писца; на пример, у једном тренутку извођена су три његова мјузикла на Бродвеју: The Merry Widow, Jackpot, и Dream with Music.[3] Успех на Бродвеју вратио га је у Холивуд где је написао сценарио за филм The Bachelor and the Bobby-Soxer, за који је 1947. добио оскара за оригинални сценарио. Био је један од сценариста мјузикла из 1948. Easter Parade, док је сам написао сценарио за мјузикл из 1950. Annie Get Your Gun. Са популарношћу телевизије одлучио је да се окуша и у овој области. Осмислио је, написао и продуцирао I Dream of Jeannie, док је у исто време писао сценарије за The Patty Duke Show. Такође, написао је сценарије за свих седамнаест епизода телевизијске серије Ненси. Приликом стварања ових телевизијских серија користио је различите псеудониме, јер је приметио да се његово име често појављује на одјавној шпици. Осмислио је и написао сценарио за серију Hart to Hart. Године 1969. написао је свој први роман „Голо лице“, који му је омогућио номинацију за награду Едгар Алан По (енгл. Edgar Allan Poe Award), у организацији Писаца мистеријâ Америке (енгл. Mystery Writers of America), у категорији најбољег првог романа. Његов следећи роман „Друга страна поноћи“ доспео је на прво место листе бестселера „Њујорк тајмса“, као и неколико наредних романа, од којих су многи преточени у филмове или телевизијске мини серије. Његови романи често су обрађивали теме о женама које се труде да истрају у свету којим владају непријатни мушкарци.[3] Већина његових читалаца су биле жене.[3] На питање зашто је то тако, он је одговорио: „Волим да пишем о женама које су талентоване и способне, али које су, што је најважније, задржале своју женственост. Жене имају огромну моћ – своју женственост, јер мушкарци не могу да постоје без њих.“[3] Књиге су биле Шелдонов омиљени вид изражавања. „Волим да пишем књиге“, прокоментарисао је. „Филмови су колаборативни медиј, и свако може да накнадно изложи своје мишљење. Када пишеш роман ти си на свом. То је слобода која не постоји ни у једном другом медију.“[3] Шелдон је аутор 18 романа који су продати у преко 300 милиона примерака.[4] Три године пре него што је преминуо, Лос Анђелес тајмс га је прозвао „господином Блокбастером“ и „принцом петпарачких прича“.[5] Награде Шелдон је 1947. добио оскара за најбољи сценарио за филм The Bachelor and the Bobby-Soxer, 1959. награду Тони за мјузикл Redhead, док је за ситком I Dream of Jeannie био номинован за награду Еми. Шелдон је 1994. добио златну звезду на шеталишту звезда у Палм Спрингсу.[6] Дела Романи Голо лице (1970) Друга страна поноћи (1973) Странац у огледалу (1976) Крвна веза (1977) Гнев анђела (1980) Господар игре (1982) Ако дочекам сутра (1985) Ветрењаче богова (1987) Песак времена (1988) Поноћне успомене (1990) Завера судњи дан (1991) Сјај звезда (1992) Ништа није вечно (1994) Јутро, подне и ноћ (1995) Паклени планови (1997) Испричај ми снове (1998) Небо пада (2001) Бојиш ли се мрака? (2004)

PROGUTANA - Dejvid Kronenberg Naslov originala: David Cronenberg - Consumed Izdavač: Laguna, Beograd Godina izdanja: 2015 Format: 20 x 13 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 328 Kategorije: Trileri „Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen Dejvid Kronenberg (Toronto, 1943) kanadski je reditelj, scenarista, glumac i pisac, poznat po filmovima u kojima koristi elemente horora i naučne fantastike kako bi prikazao uznemirujuću vezu između tehnologije, ljudskog tela i podsvesnih želja. Poznat je po filmovima Muva (The Fly, 1986), Goli ručak (Naked Lunch, 1991), Postojanje (Existenz, 1999), Istorija nasilja (A History of Violence, 2005), Istočna obećanja (Eastern Promises, 2007)… Godine 2014. napisao je svoj prvi roman Progutana. ***Nekorišćeno***

Agata Kristi - Herkulovi zadaci Godina izdanja: 2005 Izdavač Politika Narodna Knjiga Strana 282 Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspirov opus premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Herkul Poaro je odlučio da otkrije istinu o slučaju koji je i nakon petnaest godina ostao nerešen. Slavni detektiv stoji na litici kraj mora. Tu se, pre mnogo godina, dogodila nesreća sa smrtnim ishodom, a ubrzo zatim su otkrivena još dva tela – muža i žene, ubijenih iz revolvera. Ko je ubio koga? Da li je to bio zločin iz strasti? Ili sporazumno samoubistvo? Ili hladnokrvno ubistvo? Poaro se vraća u prošlost i otkriva da stari gresi bacaju dugačke senke. „Slonovi pamte, ali mi smo ljudska bića i velika je milost što ljudska bića zaboravljaju.“ Arijadna Oliver, Slonovi pamte Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica, autorka brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[5] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[6] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[7] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[8] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[9] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[10] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[11] Karijera i porodični život Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[12] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[13] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[14] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[15] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[16] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[17] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[18] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[19] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[20] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[21] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[22] Poslednje godine U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[23] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[24] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva,[25] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[26] bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[27][28][29][30] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Bibliografija Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. Dela Agate Kristi Zanimljivosti Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, ižmeđu ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo”. --------------- 21.8.20.AK.B

Agata Kristi - Čovek u smedjem odelu IZDAVAC NARODNA KNJIGA, ALFA 1998. 212 STR. Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspirov opus premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Herkul Poaro je odlučio da otkrije istinu o slučaju koji je i nakon petnaest godina ostao nerešen. Slavni detektiv stoji na litici kraj mora. Tu se, pre mnogo godina, dogodila nesreća sa smrtnim ishodom, a ubrzo zatim su otkrivena još dva tela – muža i žene, ubijenih iz revolvera. Ko je ubio koga? Da li je to bio zločin iz strasti? Ili sporazumno samoubistvo? Ili hladnokrvno ubistvo? Poaro se vraća u prošlost i otkriva da stari gresi bacaju dugačke senke. „Slonovi pamte, ali mi smo ljudska bića i velika je milost što ljudska bića zaboravljaju.“ Arijadna Oliver, Slonovi pamte Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica, autorka brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[5] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[6] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[7] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[8] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[9] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[10] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[11] Karijera i porodični život Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[12] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[13] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[14] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[15] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[16] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[17] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[18] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[19] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[20] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[21] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[22] Poslednje godine U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[23] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[24] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva,[25] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[26] bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[27][28][29][30] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Bibliografija Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. Dela Agate Kristi Zanimljivosti Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, ižmeđu ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo”. --------------- 21.8.20.AK.B

Opis Deklaracija Recenzije (0) Tip: Bežični telefon Rezolucija ekrana: 70 x 8 Pozadinsko osvetljenje ekrana: Da Pozadinsko osvetljenje tastature: Ne Funkcije: Novi A280 dolazi sa velikim ekranom žute boje koji nudi sve informacije koje su vam potrebne na prvi pogled. Matrični ekran pruža optimalnu čitljivost i takođe je osvetljen. Dakle, imate sve na vidiku – bilo kada. Videćete: Provera telefonskog imenika ili liste poziva nikada nije bila tako jednostavna. Da biste bili sigurni da ne gubite vreme, Gigaset A280 je dizajniran da učini proces poziva što je brže moguće. Može se koristiti čim ga vratite kući – samo priključite i koristite. Sa osetljivim tačkama pritiska rukovanje je takođe veoma udobno. To čini mnogo lakšim za čitanje i navigaciju. Čak i ako ste zauzeti, ali ipak morate da se javite na telefon – jednostavno pritisnite taster za hendsfri da biste uživali u fleksibilnosti razgovora bez upotrebe ruku. U toj funkciji možete bukvalno uživati satima, jer dugo vreme razgovora od 18 sati omogućava razgovore koji traju koliko god želite. Ne brinite o trajanju baterije Gigaset A280 – ima dugo vreme pripravnosti do 200 sati. Sakupite sve svoje brojeve telefona na jednom mestu: Jednostavno koristite telefonski imenik Gigaset A280 bežičnog telefona sa do 80 unosa da biste ostali u kontaktu sa svojim najbližima. A da bi stvari bile još lakše, lista poziva beleži telefonske brojeve 25 poslednjih dolaznih ili propuštenih poziva i 10 poslednjih odlaznih poziva. To je savršeno za uzvratni poziv – ili ponovno preuzimanje prekinutog telefonskog poziva. Analogni telefon Gigaset A280 je savršeno pouzdan uređaj za sve osnovne informacije. Njegova funkcija za identifikaciju pozivaoca vam odmah govori ko zove kada telefon zazvoni. Gigaset A280 takođe pokazuje datum i trajanje poziva i ima praktičnu funkciju alarma. Kao i svi Gigaset bežični telefoni, Gigaset A280 je opremljen ekološki prihvatljivom ECO DECT tehnologijom. To znači da su telefoni bez zračenja u režimu mirovanja, čak i ako imate nekoliko slušalica, sve dok bazna stanica i sve registrovane slušalice takođe podržavaju ECO DECT. Tokom telefonskog poziva, snaga odašiljanja se automatski prilagođava udaljenosti između bazne stanice i slušalice. Što je kraća udaljenost do bazne stanice, to je niže zračenje. Za maksimalni DECT opseg, ECO DECT režim se može deaktivirati u bilo kom trenutku. Napajanje: Slušalica : 2 x NiMH AAA Dimenzije: komplet, VxŠxD : 159 x 48 x 30 mm Bazna stanica, VxŠxD : 89 x 80 x 61 mm Punjač, VxŠxD : 38 x 69 x 75 mm Masa: Slušalica (sa baterijom) : 114 g Bazna stanica : 230 g Punjač : 34 g Boja: Crna Deklaracija Tip i model GIGASET A280B Naziv i vrsta robe Fiksni telefoni Uvoznik ELEMENTA D.O.O. Zemlja porekla Nema podataka Trenutno radimo na ažuriranju svih deklaracija na sajtu. Ukoliko vas interesuju podaci za ovaj proizvod, molimo ostavite Vašu e-mail adresu i model proizvoda ili SKU a mi ćemo Vam dostaviti tačne podatke u roku od 24h. Pošalji upit Samo ulogovani kupci mogu da ostavljaju recenzije Recenzije Još uvek nema recenzija za ovaj proizvod.

KOLIBA - Vilijem Pol Jang Gde se tragedija sukobljava sa večnošću U saradnji sa Vejnom Džejkobsenom i Bredom Kamingsom Bestseler preveden na 35 jezia sveta Preko sedam miliona prodatih primeraka Naslov originala: THE SHACK - William P. Young Izdavač: Laguna, Beograd Godina izdanja: 2010 Format: 20 X 13 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 232 Šestogodišnja Misi, najmlada kci Mekenzija Alena, oteta je za vreme porodicnog letovanja, a dokazi da je verovatno svirepo ubijena pronadeni su u napuštenoj kolibi duboko u divljini Oregona. Cetiri godine kasnije, usred svoje Velike tuge, Mek dobija sumnjivu poruku, kojom ga neko, naizgled Bog, poziva da sledeceg vikenda dode u tu kolibu. Uprkos zdravom razumu, on u mracno zimsko popodne stiže do kolibe i vraca se u svoj najgori košmar. Ono što ce tamo zateci zauvek ce ga izmeniti. U svetu u kom je vera sve nevažnija, Koliba se rve s bezvremenim pitanjem: „Gde je Bog u svetu ispunjenom neizrecivim bolom?“ Odgovori koje ce Mek dobiti zapanjice vas i možda preobraziti kao što su preobrazili njega. Poželecete da svi koje poznajete procitaju ovu knjigu. „Citajuci Kolibu shvatio sam da su pitanja koja se pojavljuju u ovom neodoljivom romanu ona ista koja nosim duboko u sebi. Lepota ove knjige nije u tome što ona daje lake odgovore na mucna pitanja, nego u tome što vas poziva bliže Bogu milosrda i ljubavi, u kome nalazimo nadu i isceljenje.” Džim Palmer, autor romana Božanstveni niko „Ako je Bog svemoguc i pun ljubavi, zašto u svetu i dalje postoje bol i zlo? Ova knjiga pruža zapanjujuce kreativan i jasan odgovor na najstarije pitanje na svetu. Koliba je definitivno jedna od najboljih knjiga koje sam ikada procitao.” Džejms Rajl, autor knjige Nilski konj u vrtu 2017. godine je po knjizi snimljen i istoimeni film (The Shack). Režiser je Stjuart Hazeldin, scenario je napisao Džon Fusko, a glavne uloge poverene su Semu Vortingtonu, Grejemu Grinu i Oktaviji Spenser. Vilijem Pol Jang je Kanadanin roden 11. maja 1955. godine. Kao dete je sa roditeljima misionarima živeo u jednom plemenu koje još obitava u kamenom dobu, na visoravnima nekadašnje Nove Gvineje. Pretrpeo je velike gubitke kao decak i mladic, a sada s porodicom uživa u „beskraju milosti“ na severozapadnom Pacifiku. Ima šestoro dece i troje unucadi. Komentari čitalaca: `Uh, kakva knjiga ... triler, tragedija, drama, duhovnost, ljubav ... svega ovde ima. Želim da je procitam još nekoliko puta - toliko mi se dopala ova knjiga. Prica o bolu i suzama za gubitkom najmilije devojcice, ispricana iz ugla jednog oca. Ovaj roman je pun simbolika i metafora, tera na razmišljanje, na samoopažanje, na preispitivanje. Teška prica o tragicnom gubitku i praštanju. Premalo je mesta, u ovom polju za komentar, za sve reci kojima bih opisala ovaj sjajan, magican, mudar i poucan roman. Zato cu još samo napisati da od sveg srca preporucujem ovu pricu svima, jer sam sigurna da ce svaki citalac izvuci sopstvenu poruku i pronaci baš ono što njemu treba.` `Opet sam je procitala... Ovo je onaj trenutak kada se oseti da je potrebna `koliba` ili Koliba! Kada covek dodje u dodir sa smrcu, kada se udalji od ovog, da kazem, lazljivog i izgubljenog sveta, pa se vrati nazad, tada trazi neki dublji smisao svog postojanja, trazi Boga - ljubav. Moramo pustiti ljubav u sebe, jer to je nase prirodno stanje, to smo mi. Ne mozemo pobeci od ljubavi - ona ce pobediti sta god da se desi. I ne mozemo isplanirati svoj zivot. To sto delamo po nekim zakonima politike, ekonomije i religije samo je privid sigurnosti. U stvari je strah da necemo opstati ni preziveti. I sta radimo? Ukalupili smo se u zakone koje smo sami sebi nametnuli kako bi `osigurali` buducnost... Kakva laz! Kakvo bezanje od zivota i Njega - Nje! Ako ga ne pustimo u sebe, ostacemo masine. Ubedjena sam da je svako osetio u svom zivotu da mu nesto nedostaje, da nije potpun... Eto, to je to, nedostaje mu ljubav, a svako moze biti voljen. Samo treba verovati. Da li je to tesko? Koliba pomaze...` ***Očuvano i kompletno*** ***Zalepljene korice knjige...

AGATA KRISTI ZAVJESA Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Дама Агата Кристи (енгл. Agatha Christie; Торки, 15. септембар 1890 — Волингфорд, 12. јануар 1976) била је британска књижевница, ауторка бројних криминалистичких односно детективских романа. Као најпознатију светску списатељицу мистерија, називају је и „краљицом злочина”. Током своје књижевне каријере, која је трајала више од пола века, написала је 79 књига (од чега 66 криминалистичких романа) и више збирки кратких прича и других дела, која су продата до сада у више од две милијарде примерака широм света и преведена на више од 50 језика. Према Гинисовој књизи рекорда, најпродаванији је аутор свих времена.[1] Забележено је да су једино Библија и Шекспирова дела доживела већу продају од романа Агате Кристи.[2] Њена драма Мишоловка је премијерно изведена у Лондону 25. новембра 1952. године; ово дело је до сада најдуже непрестано игран комад у историји позоришта које је имало више од 25.000 извођења.[3] Проглашена је 2013. године за најбољег писца детективских прича, а њен роман Убиство Роџера Акројда за најбољи крими роман свих времена.[4] Под псеудонимом Мери Вестмакот Агата Кристи написала је и 6 љубавних романа.[5] Биографија Детињство и образовање Агата Кристи као дете Агата Мери Клариса Милер је рођена 15. септембра 1890. године у кући званој „Ешфилд” у Торкију, као кћерка Фредерика Алве Милера и Кларисе Маргарет Милер.[6] Отац је био амерички берзански посредник са самосталним приходима, али је умро када је Агата имала само 11 година, а мајка је била кћерка британског војног капетана.[7] Породица Милер је, поред Агате, имала још двоје деце — сина Луја и кћерку Маргарет. Обоје су били старији од Агате, брат 10, а сестра 11 година.[8] Иако одгајана као хришћанка, одрасла је у домаћинству са разним езотеричним веровањима; Агата је, као и њени брат и сестра, веровала да је њихова мајка Клара видовњак са способношћу да види „другу визију”.[9] Иако су у то време углавном дечаци ишли у школу, Агатина мајка, која није била конвенционална, послала је старију сестру у школу. Међутим, то исто није учинила и са Агатом, за коју је сматрала да је боље да се школује код куће, те је на себе преузела одговорност да је научи да чита и пише, као и да обавља основне аритметичке операције. Такође, мајка ју је подучавала музици, те ју је научила да свира клавир и мандолину.[10] Током одрастања, мајка је Агату охрабривала да пише поезију и кратке приче, а неке од њих су биле објављене у локалним часописима, али без запаженијег успеха. Током одмора у Египту, написала је свој први роман, којег је породични пријатељ, Иден Филипот, препоручио његовом књижевном агенту у Лондону, али нажалост без успеха.[11] У узрасту од 16 година, Агата је, како би завршила школу и стекла прво формално образовање, отишла у Париз на две године, где је студирала певање и клавир. Била је вешт пијаниста, али су је трема и стидљивост спречили да настави каријеру у музици.[12] Каријера и породични живот За време Првог светског рата, радила је у болници као медицинска сестра, према њеним речима „једна од најплеменитијих професија које да човек може да ради”.[13] Касније је радила у болничкој апотеци, што је имало велики утицај на њен књижевни рад, јер многа убиства у њеним књигама су извршена уз помоћ отрова. Године 1914. удала се за пуковника Арчибалда Кристија, авијатичара при Краљевским авио трупама.[14] Имали су једну ћерку, Розалинд Хикс,[15] а развели су се 1928. године, две године након што је Агата открила да је муж вара. Њен први роман, Мистериозна афера у Стајлзу, објављен је у 1920. године, а током брака са Арчибалдом, издала је шест романа, збирку приповедака, те објавила неколико кратких прича у разним часописима. У том првом роману, појављује се Херкул Поаро — лик који се појављује у њена 33 романа, као и неколико десетина кратких прича.[16] Након што је сазнала да је муж вара, затражила је развод. Након свађе, Арчибалд је отишао из њихове куће са љубавницом, а Агата је у потпуности нестала из јавног живота.[17] Њен нестанак је изазвао велико негодовање у јавности, која се углавном састојала од љубитеља њених романа. Након обимне потраге, пронађена је након једанаест дана, 19. децембра, након што су је препознали у једном хотелу у ком се лажно представила.[18] Никада није објаснила свој нестанак, нити разлоге, иако су неки лекари сматрали да је патила од психогене фуге, а мишљења јавности о разлозима за њен нестанак и даље су подељена.[19] Кристи се веома занимала за археологију, а 1930. године удала се за археолога Макса Малована, са којим се зближила након сарадње на археолошким ископавањима. Били су у браку 46 година, све до њене смрти.[20] Често је у својим причама користила поставке које су добро познате, а путовања са Малованом по Блиском истоку допринела су да управо та регија буде место дешавања у неколико њених романа. Неке од радњи романа, међу којима и радња романа Десет малих црнаца, смештене су у Торкију, њеном родном месту, а роман Убиство у Оријент експресу из 1934. године, написала је у хотелу „Пера Палас” у Истанбулу, у Турској.[21] Године 1932. Агата је објавила први од шест романа под псеудонимом Мери Вестмакот. Била је то добро чувана тајна, све до 1949. године, када је часопис Сандеј тајмс открио да је госпођа Вестмакот заправо Агата Кристи.[22] Током Другог светског рата, Кристи је радила у апотеци у Лондону, где је стекла знање о отровима, које је искористила у криминалистичким романима које је написала после рата. На пример, у роману Код Белог коња из 1961. године, користила је талијум као отров за убиство, а њен опис тровања талијумом био је толико прецизан, да је једном лекару помогао да реши случај.[23] Последње године У част својих књижевних дела, именована је за команданта Реда Британске Империје 1956. године,[24] а следеће године је постала председник „Клуба детектива”.[25] Године 1971. добила је највеће национално признање, орден Британског царства, три године након што је њен муж проглашен за витеза због свог рада у археологији. Били су један од ретких парова у ком су оба партнера стекла титулу због сопствених заслуга. Од 1968. године, због витештва њеног супруга, Агату су некад акредитовали под називом „Леди Агата Малован” или „Леди Малован”. Од 1971. до 1974. године, њено здравље је почело да се погоршава, али наставила је да пише. Недавно су, уз помоћ експеримената на текстовима, канадски истраживачи утврдили да је Агата можда патила од Алцхајмерове болести или неке друге деменције.[26][27][28][29] Умрла је природном смрћу, 12. јануара 1976. године, у својој кући у Волингфорду, близу Оксфорда, у 86. години живота. Ликови Херкул Поаро - приватни детектив, некада припадник белгијске полиције, који 1916. године долази у Енглеску као избеглица током Првог светског рата. Помало ексцентричан, често комичан, јајасте главе, увоштених бркова, изглачаних ципела али увек бриљантног ума. Често у дуету са бившим официром Артуром Хејстингсом решава најзамршеније случајеве широм планете. Појављује се у 33 романа, односно збирки приповедака.[30] Госпођица Марпл - Џејн Марпл, неудата старија дама, која се аматерски бави детекцијом и решава замршена убиства. Живи у малом селу по имену Свети Мери Мид. Појављује се у 33 романа, односно збирки приповедака.[31] Томи и Мрвица - брачни пар Томас и Пруденс Бересфорд, познатији као Томи и Мрвица упознају се током Првог светског рата. У почетку су у вези, а затим постају брачни пар и оснивају своју детективску агенцију.[32] Појављују се у 4 романа и једној збирци приповедака.[33] Харли Квин и Господин Сатервејт - ова два лика Агата Кристи уводи 1930. године, у збирци приповедака: Тајанствени господин Квин, а касније и у збиркама приповедака Три слепа миша и друге приче (1950) и Сервис за чај „Арлекин” (1977). Господин Сатервејт се, независно од Квина, појављује у још једном роману, помажући Херкулу Поароу.[34] Паркер Пејн - први пут појавјује 1934. године у збирци приповедака Паркер Пејн на делу. Приказан је као пензионисани службеник британске владе који у каснијим годинама постаје приватни детектив. Иако нијемеђу Агатиним најпознатијим детективима он се појавио у бројним кратким причама. Постоји и веза између њега и Херкула Поароа – госпођица Лемон је једно време радила као секретарица и код њега, а он сам је сарађивао у решавању злочина и са Ариадном Оливер.[35] Капетан Хејстингс, инспектор Џап, госпођица Лемон[36] - сарадници Херкула Поароа. Аријадна Оливер - пријатељица Херкула Поароа, писац детективских романа.[37] Занимљивости Једна од омиљених књига саме Агате Кристи био је роман Уклета кућа (Crooked House). У уводу овог романа она, између осталог, каже: „Ова књига ми је једна од омиљених. Смишљала сам је годинама, размишљала о њој, разрађивала је говорећи себи: ’Једног дана, када будем имала довољно времена и пожелим да се добро забавим, почећу да је пишем!’ Треба да нагласим нешто — од пет написаних књига само једна представља право задовољство, остале су посао. Уклета кућа била је право задовољство”[38] Романи са јунацима Агате Кристи написани после њене смрти Задужбина Агате Кристи је изабрала Софи Хану као писца који ће наставити дело Агате Кристи и њеног чувеног детектива Поароа. Ово је заједнички подухват у коме учествују писац, издавач `Харепер Колинс` и потомци велике списатељице крими романа Агате Кристи. Потомци су одобрили наставак рада на романима који су Кристијеву учинили најпродаванијим писцем у историји са више од две милијарде продатих примерака детективских романа.[39] До сада су у Србији објављени следећи романи Софи Хане са Херкулом Поароом у главној улози: Лице детета (2008, Младинска књига) Болно растојање (2014, Лагуна) Агата Кристи: Убиства с монограмом : нови случај Херкула Поароа (2014, Лагуна) Агата Кристи: Затворен ковчег : нови случај Херкула Поароа (2017, Лагуна) Агата Кристи: Мистерија три четвртине (2019, Лагуна) Споменик Агати Кристи у Лондону Признања Године 1971. Агата Кристи добила је највеће национално признање, Орден Британског царства,[40] три године након што је њен муж проглашен за витеза због свог рада у археологији;[41] Од 1988. године у њену част додељује се Награда Агата, књижевна награда за писце мистерија и кримића.[42] Један од основних услова за номинацију је да дело представља традиционалну мистерију какве представљају управо Агатина дела. Жанр је широко дефинисан као мистерије које не садрже експлицитни секс, прекомерну крв или неоправдано насиље. Награда се додељује у шест категорија: најбољи савремени роман, најбољи историјски роман, најбољи дебитантски роман, најбоље документарно дело, најбоља кратка прича и најбољи роман за децу и младе.[43] У близини Ковент Гардена у центру Лондона 2012. године подигнут је споменик Агати Кристи.[44] Споменик је у облику књиге на којој се налази биста њена са детаљима који осликавају њен живот и рад - мотиви госпођице Марпл, Херкула Поароа, египатских пирамида, Оријент експреса, мишоловке... Такође је приказан и низ мањих корица књиге које представљају чињеницу да су књиге Агате Кристи преведене на 50 различитих језика, тако да су наслови књига на многим језицима, као и на Брајевом писму. Ово је први споменик неком романописцу подигнут у Лондону.[45] Библиографија Књиге Агате Кристи су продате у више од милијарду примерака на енглеском језику, те у више од милијарду примерака на 45 Других светских језика. Њена представа Мишоловка држи рекорд најдужег приказивања у Лондону; први је пут приказана 25. новембра 1952. године, а укупно је одиграно више од 25.000 представа. Кристи је написала преко осамдесет романа и драма, углавном детективских. У многима од њих појављују се њени најпознатији ликови — Херкул Поаро и Мис Марпл. Иако се често поигравала са конвенцијама жанра — једно од њених ранијих дела, Убиство Роџера Акројда, садржи потпуни преокрет на крају — увек је у књиге постављала трагове према којима су читаоци могли и сами да открију починиоца. Већина њених књига и кратких прича адаптиране су у филмове, неке и више пута. Британска телевизија Би Би Си направила је радијске и телевизијске верзије многих прича о Поароу и Мис Марпл, а неки глумци, као што је Дејвид Суше, прославили су се у детективским серијалима заснованим на Агатиним књигама. 1920 — Загонетни догађај у Стајлсу (The Mysterious Affair at Styles; прва књига у којој се појављује Херкул Поаро) 1922 — Тајни непријатељи (The Secret Adversary) 1923 — Убиство на терену за голф (Murder on the Links) 1924 — Човек у браон оделу (The Man in the Brown Suit) 1924 — Поаро истражује (Poirot Investigates; 11 кратких прича) 1925 — Тајна замка Чимниз (The Secret of Chimneys) 1926 — Убиство Роџера Акројда (The Murder of Roger Ackroyd) 1927 — Велика четворка (The Big Four) 1928 — Мистерија Плавог воза (The Mystery of the Blue Train) 1929 — Партнери у злочину (Partners in Crime; 15 кратких прича) 1929 — Загонетка седам бројчаника (The Seven Dials Mystery) 1930 — Убиство у викаријату (The Murder at the Vicarage; упознајемо Џејн Марпл) 1930 — Тајанствени господин Квин (The Mysterious Mr Quin; упознајемо господина Харли Квина) 1931 — Ситафордска загонетка (The Sittaford Mystery) 1932 — Опасност у Енд Хаусу (Peril at End House) 1932 — Тринаест проблема (Thirteen Problems; 13 кратких прича) 1933 — Пас смрти и друге приче (The Hound Of Death And Other Stories; 12 кратких прича) 1933 — Лорд Еџвер умире (Lord Edgware Dies) 1934 — Убиство у Оријент експресу (Murder on the Orient Express) 1934 — Паркер Пејн на делу (Parker Pyne investigates; 12 кратких прича) 1934 — Мистерија Листердејл (The Listerdale mystery; 12 кратких прича) 1935 — Трагедија у три чина (Three Act Tragedy) 1935 — Зашто нису питали Еванса? (Why Didn`t They Ask Evans?) 1935 — Смрт у облацима (Death in the Clouds; познат и као Death in the Air) 1936 — Убиства по абецеди (The A.B.C. Murders) 1936 — Убиство у Месопотамији (Murder in Mesopotamia) 1936 — Карте на столу (Cards on the Table) 1937 — Смрт на Нилу (Death on the Nile) 1937 — Неми сведок (Dumb Witness) 1937 — Убиство у Мјусу (Murder In The Mews; 4 кратке мистерије) 1938 — Састанак са смрћу (Appointment with Death) 1939 — Десет малих црнаца (Ten Little Niggers; познат и као And Then There Were None, Ten Little Indians) 1939 — Убиство је лако (Murder is Easy) 1939 — Загонетка на регати (The Regatta Mystery; 9 кратких прича) 1939 — Божић Херкула Поароа (The Christmas of Hercule Poirot) 1939 — Мистерија регате и друге приче (The Regatta Mystery and Other Stories; 9 кратких прича) 1941 — Зло под Сунцем (Evil Under the Sun) 1941 — Н или М? (N or M?) 1941 — 1, 2, ципела се распала (One, Two, Buckle My Shoe) 1942 — Леш у библиотеци (The Body in the Library) 1942 — Пет прасића (Five Little Pigs) 1942 — Кобни прсти (The Moving Finger) 1943 — Проблем у Поленси (Problem at Polensa Bay; 8 кратких прича) 1944 — Нулта тачка (Towards Zero) 1944 — Искричави цијанид (Sparkling Cyanide) 1945 — Смрт долази на крају (Death comes as the End) 1946 — Шупљина (The Hollow) 1947 — Херкулови задаци (The Labours of Hercules; 12 кратких прича са Поароом) 1948 — Ко талас ухвати (There is a Tide; познат и као Taken at the Flood) 1948 — Сведок оптужбе (Witness For The Prosecution; 8 кратких прича) 1949 — Зла кућа (Crooked House) 1950 — Најављује се убиство (A Murder is Announced) 1950 — Три слепа миша и друге приче (Three Blind Mice And Other Stories; 9 кратких прича) 1951 — Операција Багдад (They Came to Baghdad) 1951 — У запећку и друге приче (The Underdog And Other Stories; 8 кратких прича) 1952 — Рука бржа од ока (They Do It With Mirrors) 1952 — Госпођа Макгинти је мртва (Mrs McGinty`s Dead) 1953 — Џеп пун жита (A Pocket Full of Rye) 1953 — После сахране (After the Funeral) 1955 — Хикори дикори док (Hickory Dickory Dock) 1955 — Непознато одредиште (Destination Unknown) 1956 — Вашар злочина (Dead Man`s Folly) 1957 — У 4.50 са станице Педингтон (4.50 from Paddington) 1957 — Несрећа невиних (Ordeal by Innocence) 1959 — Мачка међу голубовима (Cat Among the Pigeons) 1960 — Пустоловина Божићног пудинга (The Adventure Of The Christmas Pudding; 6 кратких прича) 1961 — Код белог коња (The Pale Horse) 1961 — Двоструки грех и друге приче (Double Sin And Other Stories; 8 кратких прича) 1962 — Напукло огледало (The Mirror Crack`d from Side to Side) 1963 — Сатови (The Clocks) 1964 — Карипска мистерија (A Caribbean Mystery) 1965 — У хотелу `Бертрам` (At Bertram`s Hotel) 1966 — Трећа девојка (Third Girl) 1967 — Вечита ноћ (Endless Night) 1968 — Трнци у прстима (By the Pricking of my Thumbs) 1969 — Ноћ вештица (Hallowe`en Party) 1970 — Путник за Франкфурт (Passenger to Frankfurt) 1971 — Немезис (Nemesis) 1972 — Слонови памте (Elephants Can Remember) 1973 — Врата судбине (Postern of Fate) 1974 — Рани случајеви Херкула Поароа (Poirot`s Early Cases; 18 кратких прича) 1975 — Завеса (Curtain; познат и као Последњи случај Херкула Поароа — написан у току Другог светског рата) 1976 — Уснуло убиство (Sleeping Murder; познат и као Последњи случај Госпођице Марпл — написан у току Другог светског рата) Сервис за чај „Арлекин” (1977) Последњи случајеви госпођице Марпл и још две приче (објављена постхумно 1979. године као збирка прича написаних између 1939. и 1954) Коауторка: 1931 — (The Floating Admiral) написала заједно са Џ. К. Честертоном, Дороти Л. Сајерс и са другим члановима Детекшн клуба. Ауторка је и бројних драма које је написала обрадивши своје крими романе, али је поред тога написала и неколико оригиналних драма које нису за подложак имале претходно објављени роман. То су: 1934 — Црна кафа (Black Coffee) прерађена у роман од стране Чарлса Озборна 2000. 1937 — Ехнатон (Akhnaton) 1952 — Мишоловка (The Mousetrap) 1953 — Сведок оптужбе (Witness For The Prosecution) 1954 — Пукова мрежа (драма) (Spider`s Web) прерађена у роман од стране Чарлса Озборна 2000. год. 1958 — Пресуда (Verdict) прерађена у роман од стране Чарлса Озборна 2000. год. 1962 — Тројно правило (Rule Of Three) 1953 — Виолински трио (Fiddlers three) Дела написана под именом Мери Вестмакот: 1930 — Дивов хлеб (Giant`s Bread) 1934 — Недовршени портрет (Unfinished Portrait) 1944 — Одсутна у пролеће (Absent in the Spring) 1947 — Ружа и тиса (The Rose and the Yew Tree) 1952 — Ћерка је ћерка (A Daughter`s a Daughter) 1956 — Бреме (The Burden) Дела написана под именом Агата Кристи Малован: 1946 — Хајде реци како живиш (Come, Tell Me How You Live) — путописи и сећања 1965 — Звезда над Витлејемом (Star Over Bethlehem) — песме и приче за децу Остала дела: 1930 — Пут снова (The Road Of Dreams) — поезија 1973 — Поезија (Poems) — збирка од 63 песме 1977 — Аутобиографија (An Autobiography)

AGATA KRISTI ZAVJESA Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Дама Агата Кристи (енгл. Agatha Christie; Торки, 15. септембар 1890 — Волингфорд, 12. јануар 1976) била је британска књижевница, ауторка бројних криминалистичких односно детективских романа. Као најпознатију светску списатељицу мистерија, називају је и „краљицом злочина”. Током своје књижевне каријере, која је трајала више од пола века, написала је 79 књига (од чега 66 криминалистичких романа) и више збирки кратких прича и других дела, која су продата до сада у више од две милијарде примерака широм света и преведена на више од 50 језика. Према Гинисовој књизи рекорда, најпродаванији је аутор свих времена.[1] Забележено је да су једино Библија и Шекспирова дела доживела већу продају од романа Агате Кристи.[2] Њена драма Мишоловка је премијерно изведена у Лондону 25. новембра 1952. године; ово дело је до сада најдуже непрестано игран комад у историји позоришта које је имало више од 25.000 извођења.[3] Проглашена је 2013. године за најбољег писца детективских прича, а њен роман Убиство Роџера Акројда за најбољи крими роман свих времена.[4] Под псеудонимом Мери Вестмакот Агата Кристи написала је и 6 љубавних романа.[5] Биографија Детињство и образовање Агата Кристи као дете Агата Мери Клариса Милер је рођена 15. септембра 1890. године у кући званој „Ешфилд” у Торкију, као кћерка Фредерика Алве Милера и Кларисе Маргарет Милер.[6] Отац је био амерички берзански посредник са самосталним приходима, али је умро када је Агата имала само 11 година, а мајка је била кћерка британског војног капетана.[7] Породица Милер је, поред Агате, имала још двоје деце — сина Луја и кћерку Маргарет. Обоје су били старији од Агате, брат 10, а сестра 11 година.[8] Иако одгајана као хришћанка, одрасла је у домаћинству са разним езотеричним веровањима; Агата је, као и њени брат и сестра, веровала да је њихова мајка Клара видовњак са способношћу да види „другу визију”.[9] Иако су у то време углавном дечаци ишли у школу, Агатина мајка, која није била конвенционална, послала је старију сестру у школу. Међутим, то исто није учинила и са Агатом, за коју је сматрала да је боље да се школује код куће, те је на себе преузела одговорност да је научи да чита и пише, као и да обавља основне аритметичке операције. Такође, мајка ју је подучавала музици, те ју је научила да свира клавир и мандолину.[10] Током одрастања, мајка је Агату охрабривала да пише поезију и кратке приче, а неке од њих су биле објављене у локалним часописима, али без запаженијег успеха. Током одмора у Египту, написала је свој први роман, којег је породични пријатељ, Иден Филипот, препоручио његовом књижевном агенту у Лондону, али нажалост без успеха.[11] У узрасту од 16 година, Агата је, како би завршила школу и стекла прво формално образовање, отишла у Париз на две године, где је студирала певање и клавир. Била је вешт пијаниста, али су је трема и стидљивост спречили да настави каријеру у музици.[12] Каријера и породични живот За време Првог светског рата, радила је у болници као медицинска сестра, према њеним речима „једна од најплеменитијих професија које да човек може да ради”.[13] Касније је радила у болничкој апотеци, што је имало велики утицај на њен књижевни рад, јер многа убиства у њеним књигама су извршена уз помоћ отрова. Године 1914. удала се за пуковника Арчибалда Кристија, авијатичара при Краљевским авио трупама.[14] Имали су једну ћерку, Розалинд Хикс,[15] а развели су се 1928. године, две године након што је Агата открила да је муж вара. Њен први роман, Мистериозна афера у Стајлзу, објављен је у 1920. године, а током брака са Арчибалдом, издала је шест романа, збирку приповедака, те објавила неколико кратких прича у разним часописима. У том првом роману, појављује се Херкул Поаро — лик који се појављује у њена 33 романа, као и неколико десетина кратких прича.[16] Након што је сазнала да је муж вара, затражила је развод. Након свађе, Арчибалд је отишао из њихове куће са љубавницом, а Агата је у потпуности нестала из јавног живота.[17] Њен нестанак је изазвао велико негодовање у јавности, која се углавном састојала од љубитеља њених романа. Након обимне потраге, пронађена је након једанаест дана, 19. децембра, након што су је препознали у једном хотелу у ком се лажно представила.[18] Никада није објаснила свој нестанак, нити разлоге, иако су неки лекари сматрали да је патила од психогене фуге, а мишљења јавности о разлозима за њен нестанак и даље су подељена.[19] Кристи се веома занимала за археологију, а 1930. године удала се за археолога Макса Малована, са којим се зближила након сарадње на археолошким ископавањима. Били су у браку 46 година, све до њене смрти.[20] Често је у својим причама користила поставке које су добро познате, а путовања са Малованом по Блиском истоку допринела су да управо та регија буде место дешавања у неколико њених романа. Неке од радњи романа, међу којима и радња романа Десет малих црнаца, смештене су у Торкију, њеном родном месту, а роман Убиство у Оријент експресу из 1934. године, написала је у хотелу „Пера Палас” у Истанбулу, у Турској.[21] Године 1932. Агата је објавила први од шест романа под псеудонимом Мери Вестмакот. Била је то добро чувана тајна, све до 1949. године, када је часопис Сандеј тајмс открио да је госпођа Вестмакот заправо Агата Кристи.[22] Током Другог светског рата, Кристи је радила у апотеци у Лондону, где је стекла знање о отровима, које је искористила у криминалистичким романима које је написала после рата. На пример, у роману Код Белог коња из 1961. године, користила је талијум као отров за убиство, а њен опис тровања талијумом био је толико прецизан, да је једном лекару помогао да реши случај.[23] Последње године У част својих књижевних дела, именована је за команданта Реда Британске Империје 1956. године,[24] а следеће године је постала председник „Клуба детектива”.[25] Године 1971. добила је највеће национално признање, орден Британског царства, три године након што је њен муж проглашен за витеза због свог рада у археологији. Били су један од ретких парова у ком су оба партнера стекла титулу због сопствених заслуга. Од 1968. године, због витештва њеног супруга, Агату су некад акредитовали под називом „Леди Агата Малован” или „Леди Малован”. Од 1971. до 1974. године, њено здравље је почело да се погоршава, али наставила је да пише. Недавно су, уз помоћ експеримената на текстовима, канадски истраживачи утврдили да је Агата можда патила од Алцхајмерове болести или неке друге деменције.[26][27][28][29] Умрла је природном смрћу, 12. јануара 1976. године, у својој кући у Волингфорду, близу Оксфорда, у 86. години живота. Ликови Херкул Поаро - приватни детектив, некада припадник белгијске полиције, који 1916. године долази у Енглеску као избеглица током Првог светског рата. Помало ексцентричан, често комичан, јајасте главе, увоштених бркова, изглачаних ципела али увек бриљантног ума. Често у дуету са бившим официром Артуром Хејстингсом решава најзамршеније случајеве широм планете. Појављује се у 33 романа, односно збирки приповедака.[30] Госпођица Марпл - Џејн Марпл, неудата старија дама, која се аматерски бави детекцијом и решава замршена убиства. Живи у малом селу по имену Свети Мери Мид. Појављује се у 33 романа, односно збирки приповедака.[31] Томи и Мрвица - брачни пар Томас и Пруденс Бересфорд, познатији као Томи и Мрвица упознају се током Првог светског рата. У почетку су у вези, а затим постају брачни пар и оснивају своју детективску агенцију.[32] Појављују се у 4 романа и једној збирци приповедака.[33] Харли Квин и Господин Сатервејт - ова два лика Агата Кристи уводи 1930. године, у збирци приповедака: Тајанствени господин Квин, а касније и у збиркама приповедака Три слепа миша и друге приче (1950) и Сервис за чај „Арлекин” (1977). Господин Сатервејт се, независно од Квина, појављује у још једном роману, помажући Херкулу Поароу.[34] Паркер Пејн - први пут појавјује 1934. године у збирци приповедака Паркер Пејн на делу. Приказан је као пензионисани службеник британске владе који у каснијим годинама постаје приватни детектив. Иако нијемеђу Агатиним најпознатијим детективима он се појавио у бројним кратким причама. Постоји и веза између њега и Херкула Поароа – госпођица Лемон је једно време радила као секретарица и код њега, а он сам је сарађивао у решавању злочина и са Ариадном Оливер.[35] Капетан Хејстингс, инспектор Џап, госпођица Лемон[36] - сарадници Херкула Поароа. Аријадна Оливер - пријатељица Херкула Поароа, писац детективских романа.[37] Занимљивости Једна од омиљених књига саме Агате Кристи био је роман Уклета кућа (Crooked House). У уводу овог романа она, између осталог, каже: „Ова књига ми је једна од омиљених. Смишљала сам је годинама, размишљала о њој, разрађивала је говорећи себи: ’Једног дана, када будем имала довољно времена и пожелим да се добро забавим, почећу да је пишем!’ Треба да нагласим нешто — од пет написаних књига само једна представља право задовољство, остале су посао. Уклета кућа била је право задовољство”[38] Романи са јунацима Агате Кристи написани после њене смрти Задужбина Агате Кристи је изабрала Софи Хану као писца који ће наставити дело Агате Кристи и њеног чувеног детектива Поароа. Ово је заједнички подухват у коме учествују писац, издавач `Харепер Колинс` и потомци велике списатељице крими романа Агате Кристи. Потомци су одобрили наставак рада на романима који су Кристијеву учинили најпродаванијим писцем у историји са више од две милијарде продатих примерака детективских романа.[39] До сада су у Србији објављени следећи романи Софи Хане са Херкулом Поароом у главној улози: Лице детета (2008, Младинска књига) Болно растојање (2014, Лагуна) Агата Кристи: Убиства с монограмом : нови случај Херкула Поароа (2014, Лагуна) Агата Кристи: Затворен ковчег : нови случај Херкула Поароа (2017, Лагуна) Агата Кристи: Мистерија три четвртине (2019, Лагуна) Споменик Агати Кристи у Лондону Признања Године 1971. Агата Кристи добила је највеће национално признање, Орден Британског царства,[40] три године након што је њен муж проглашен за витеза због свог рада у археологији;[41] Од 1988. године у њену част додељује се Награда Агата, књижевна награда за писце мистерија и кримића.[42] Један од основних услова за номинацију је да дело представља традиционалну мистерију какве представљају управо Агатина дела. Жанр је широко дефинисан као мистерије које не садрже експлицитни секс, прекомерну крв или неоправдано насиље. Награда се додељује у шест категорија: најбољи савремени роман, најбољи историјски роман, најбољи дебитантски роман, најбоље документарно дело, најбоља кратка прича и најбољи роман за децу и младе.[43] У близини Ковент Гардена у центру Лондона 2012. године подигнут је споменик Агати Кристи.[44] Споменик је у облику књиге на којој се налази биста њена са детаљима који осликавају њен живот и рад - мотиви госпођице Марпл, Херкула Поароа, египатских пирамида, Оријент експреса, мишоловке... Такође је приказан и низ мањих корица књиге које представљају чињеницу да су књиге Агате Кристи преведене на 50 различитих језика, тако да су наслови књига на многим језицима, као и на Брајевом писму. Ово је први споменик неком романописцу подигнут у Лондону.[45] Библиографија Књиге Агате Кристи су продате у више од милијарду примерака на енглеском језику, те у више од милијарду примерака на 45 Других светских језика. Њена представа Мишоловка држи рекорд најдужег приказивања у Лондону; први је пут приказана 25. новембра 1952. године, а укупно је одиграно више од 25.000 представа. Кристи је написала преко осамдесет романа и драма, углавном детективских. У многима од њих појављују се њени најпознатији ликови — Херкул Поаро и Мис Марпл. Иако се често поигравала са конвенцијама жанра — једно од њених ранијих дела, Убиство Роџера Акројда, садржи потпуни преокрет на крају — увек је у књиге постављала трагове према којима су читаоци могли и сами да открију починиоца. Већина њених књига и кратких прича адаптиране су у филмове, неке и више пута. Британска телевизија Би Би Си направила је радијске и телевизијске верзије многих прича о Поароу и Мис Марпл, а неки глумци, као што је Дејвид Суше, прославили су се у детективским серијалима заснованим на Агатиним књигама. 1920 — Загонетни догађај у Стајлсу (The Mysterious Affair at Styles; прва књига у којој се појављује Херкул Поаро) 1922 — Тајни непријатељи (The Secret Adversary) 1923 — Убиство на терену за голф (Murder on the Links) 1924 — Човек у браон оделу (The Man in the Brown Suit) 1924 — Поаро истражује (Poirot Investigates; 11 кратких прича) 1925 — Тајна замка Чимниз (The Secret of Chimneys) 1926 — Убиство Роџера Акројда (The Murder of Roger Ackroyd) 1927 — Велика четворка (The Big Four) 1928 — Мистерија Плавог воза (The Mystery of the Blue Train) 1929 — Партнери у злочину (Partners in Crime; 15 кратких прича) 1929 — Загонетка седам бројчаника (The Seven Dials Mystery) 1930 — Убиство у викаријату (The Murder at the Vicarage; упознајемо Џејн Марпл) 1930 — Тајанствени господин Квин (The Mysterious Mr Quin; упознајемо господина Харли Квина) 1931 — Ситафордска загонетка (The Sittaford Mystery) 1932 — Опасност у Енд Хаусу (Peril at End House) 1932 — Тринаест проблема (Thirteen Problems; 13 кратких прича) 1933 — Пас смрти и друге приче (The Hound Of Death And Other Stories; 12 кратких прича) 1933 — Лорд Еџвер умире (Lord Edgware Dies) 1934 — Убиство у Оријент експресу (Murder on the Orient Express) 1934 — Паркер Пејн на делу (Parker Pyne investigates; 12 кратких прича) 1934 — Мистерија Листердејл (The Listerdale mystery; 12 кратких прича) 1935 — Трагедија у три чина (Three Act Tragedy) 1935 — Зашто нису питали Еванса? (Why Didn`t They Ask Evans?) 1935 — Смрт у облацима (Death in the Clouds; познат и као Death in the Air) 1936 — Убиства по абецеди (The A.B.C. Murders) 1936 — Убиство у Месопотамији (Murder in Mesopotamia) 1936 — Карте на столу (Cards on the Table) 1937 — Смрт на Нилу (Death on the Nile) 1937 — Неми сведок (Dumb Witness) 1937 — Убиство у Мјусу (Murder In The Mews; 4 кратке мистерије) 1938 — Састанак са смрћу (Appointment with Death) 1939 — Десет малих црнаца (Ten Little Niggers; познат и као And Then There Were None, Ten Little Indians) 1939 — Убиство је лако (Murder is Easy) 1939 — Загонетка на регати (The Regatta Mystery; 9 кратких прича) 1939 — Божић Херкула Поароа (The Christmas of Hercule Poirot) 1939 — Мистерија регате и друге приче (The Regatta Mystery and Other Stories; 9 кратких прича) 1941 — Зло под Сунцем (Evil Under the Sun) 1941 — Н или М? (N or M?) 1941 — 1, 2, ципела се распала (One, Two, Buckle My Shoe) 1942 — Леш у библиотеци (The Body in the Library) 1942 — Пет прасића (Five Little Pigs) 1942 — Кобни прсти (The Moving Finger) 1943 — Проблем у Поленси (Problem at Polensa Bay; 8 кратких прича) 1944 — Нулта тачка (Towards Zero) 1944 — Искричави цијанид (Sparkling Cyanide) 1945 — Смрт долази на крају (Death comes as the End) 1946 — Шупљина (The Hollow) 1947 — Херкулови задаци (The Labours of Hercules; 12 кратких прича са Поароом) 1948 — Ко талас ухвати (There is a Tide; познат и као Taken at the Flood) 1948 — Сведок оптужбе (Witness For The Prosecution; 8 кратких прича) 1949 — Зла кућа (Crooked House) 1950 — Најављује се убиство (A Murder is Announced) 1950 — Три слепа миша и друге приче (Three Blind Mice And Other Stories; 9 кратких прича) 1951 — Операција Багдад (They Came to Baghdad) 1951 — У запећку и друге приче (The Underdog And Other Stories; 8 кратких прича) 1952 — Рука бржа од ока (They Do It With Mirrors) 1952 — Госпођа Макгинти је мртва (Mrs McGinty`s Dead) 1953 — Џеп пун жита (A Pocket Full of Rye) 1953 — После сахране (After the Funeral) 1955 — Хикори дикори док (Hickory Dickory Dock) 1955 — Непознато одредиште (Destination Unknown) 1956 — Вашар злочина (Dead Man`s Folly) 1957 — У 4.50 са станице Педингтон (4.50 from Paddington) 1957 — Несрећа невиних (Ordeal by Innocence) 1959 — Мачка међу голубовима (Cat Among the Pigeons) 1960 — Пустоловина Божићног пудинга (The Adventure Of The Christmas Pudding; 6 кратких прича) 1961 — Код белог коња (The Pale Horse) 1961 — Двоструки грех и друге приче (Double Sin And Other Stories; 8 кратких прича) 1962 — Напукло огледало (The Mirror Crack`d from Side to Side) 1963 — Сатови (The Clocks) 1964 — Карипска мистерија (A Caribbean Mystery) 1965 — У хотелу `Бертрам` (At Bertram`s Hotel) 1966 — Трећа девојка (Third Girl) 1967 — Вечита ноћ (Endless Night) 1968 — Трнци у прстима (By the Pricking of my Thumbs) 1969 — Ноћ вештица (Hallowe`en Party) 1970 — Путник за Франкфурт (Passenger to Frankfurt) 1971 — Немезис (Nemesis) 1972 — Слонови памте (Elephants Can Remember) 1973 — Врата судбине (Postern of Fate) 1974 — Рани случајеви Херкула Поароа (Poirot`s Early Cases; 18 кратких прича) 1975 — Завеса (Curtain; познат и као Последњи случај Херкула Поароа — написан у току Другог светског рата) 1976 — Уснуло убиство (Sleeping Murder; познат и као Последњи случај Госпођице Марпл — написан у току Другог светског рата) Сервис за чај „Арлекин” (1977) Последњи случајеви госпођице Марпл и још две приче (објављена постхумно 1979. године као збирка прича написаних између 1939. и 1954) Коауторка: 1931 — (The Floating Admiral) написала заједно са Џ. К. Честертоном, Дороти Л. Сајерс и са другим члановима Детекшн клуба. Ауторка је и бројних драма које је написала обрадивши своје крими романе, али је поред тога написала и неколико оригиналних драма које нису за подложак имале претходно објављени роман. То су: 1934 — Црна кафа (Black Coffee) прерађена у роман од стране Чарлса Озборна 2000. 1937 — Ехнатон (Akhnaton) 1952 — Мишоловка (The Mousetrap) 1953 — Сведок оптужбе (Witness For The Prosecution) 1954 — Пукова мрежа (драма) (Spider`s Web) прерађена у роман од стране Чарлса Озборна 2000. год. 1958 — Пресуда (Verdict) прерађена у роман од стране Чарлса Озборна 2000. год. 1962 — Тројно правило (Rule Of Three) 1953 — Виолински трио (Fiddlers three) Дела написана под именом Мери Вестмакот: 1930 — Дивов хлеб (Giant`s Bread) 1934 — Недовршени портрет (Unfinished Portrait) 1944 — Одсутна у пролеће (Absent in the Spring) 1947 — Ружа и тиса (The Rose and the Yew Tree) 1952 — Ћерка је ћерка (A Daughter`s a Daughter) 1956 — Бреме (The Burden) Дела написана под именом Агата Кристи Малован: 1946 — Хајде реци како живиш (Come, Tell Me How You Live) — путописи и сећања 1965 — Звезда над Витлејемом (Star Over Bethlehem) — песме и приче за децу Остала дела: 1930 — Пут снова (The Road Of Dreams) — поезија 1973 — Поезија (Poems) — збирка од 63 песме 1977 — Аутобиографија (An Autobiography) Референце Guinness Book of World Records, Sterling, 1976, стр. 210 Flemming, Michael (15. 2. 2000). „Agatha Christie gets a clue for filmmakers”. Variety. Приступљено 30. 10. 2013. Marsden, Sam (18. 10. 2012). „Agatha Christie`s The Mousetrap celebrates its 60th anniversary with star-studded show”. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2019. Приступљено 30. 10. 2013. Агата Кристи је најбоља ауторка крими романа (Б92, 7. новембар 2013) „Ljubavni romani”. Agatha Christie EX-YU FanPage. Приступљено 30. 4. 2021. Morgan 1984, стр. 1. Morgan 1984, стр. 2–4. Morgan 1984, стр. 6–7. Morgan 1984, стр. 13. Morgan 1984, стр. 20–21. Morgan 1984, стр. 50–52. Morgan 1984, стр. 22–23, 37. Mallowan 1977, стр. 290. Morgan 1984, стр. 67–74. Morgan 1984, стр. 79. Delpont, Léa (2007). „Indétrônable Agatha Christie”. Le Figaro. Приступљено 29. 10. 2013. Kühne, Cecilia (2011). „El misterio de la escritora desaparecida”. El economista. Приступљено 29. 10. 2013. Fitzgibbon 1980, стр. 20. Thorpe, Vanessa. „Christie`s most famous mystery solved at last by Andrew Norman”. Приступљено 29. 10. 2013. Maunder 2007, стр. 69. Bottero, J (5. 6. 2008), Agatha Christie`s Hotel Pera Palace, Virtual globe trotting, Приступљено 29. 10. 2013 Thompson 2007, стр. 366. Emsley, John (20. 7. 1992). „The poison prescribed by Agatha Christie”. The Independent. „No. 40669”. The London Gazette (Supplement). 30. 12. 1955. стр. 11. „Biography: Agatha Christie”, Authors, Illiterarty, Приступљено 30. 10. 2013 Kingston, Anne (2. 4. 2009), „The ultimate whodunit”, Maclean`s, Canada, Приступљено 30. 10. 2013 Boswell, Randy (6. 4. 2009), „Study finds possible dementia for Agatha Christie”, The Ottawa Citizen, Архивирано из оригинала на датум 17. 04. 2012, Приступљено 30. 10. 2013 Devlin, Kate (4. 4. 2009). „Agatha Christie `had Alzheimer`s disease when she wrote final novels`”. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала на датум 13. 11. 2013. Приступљено 30. 10. 2013. Flood, Alison (3. 4. 2009). „Study claims Agatha Christie had Alzheimer`s”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала на датум 1. 8. 2009. Приступљено 30. 10. 2013. „Hercule Poirot”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Miss Jane Marple”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. Maričić, Slobodan (15. 9. 2020). „Agata Kristi, Poaro i gospođica Marpl: Misterija stogodišnje popularnosti priča „Kraljice zločina`”. BBC News. Приступљено 3. 3. 2022. „Tommy & Tuppence”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Harley Quinn & Mr. Satterthwaite”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Parker Pyne”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Hastings, Japp & Miss Lemon”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. „Ariadne Oliver”. Agatha Christie EX-YU Fan Page. Приступљено 3. 3. 2022. Kristi, Agata (2013). „Predgovor”. Ukleta kuća. Beograd: Mladinska knjiga. стр. 5. ISBN 978-86-7928-391-7.COBISS.SR 201335820 „Софи Хана оживљава Херкула Поароа”. Вечерње новости онлајн. Вечерње новости. Приступљено 07. 9. 2018. „No. 45262”. The London Gazette (Supplement). 31. 12. 1970. „No. 44600”. The London Gazette (Supplement). 31. 5. 1968. „The Agatha Awards”. Minuteman Library Network. Приступљено 5. 3. 2022. „THE AGATHA AWARDS”. Malice Domestic. Приступљено 5. 3. 2022. „Agatha Christie Memorial, London”. inspirock. Приступљено 5. 3. 2022. „Agatha Christie Memorial”. agathachristie.fandom.com. Приступљено 5. 3. 2022. Литература Kristi, Agata (2013). „Predgovor”. Ukleta kuća. Beograd: Mladinska knjiga. стр. 5. ISBN 978-86-7928-391-7.COBISS.SR 201335820 Adams, Amanda (2010). Ladies of the Field: Early Women Archaeologists and Their Search for Adventure. Douglas & McIntyre. ISBN 978-1-55365-433-9.. Barnard, Robert (1980). A Talent to Deceive –An Appreciation of Agatha Christie. London: Collins. ISBN 978-0-00-216190-9. Прештампано као A Talent to Deceive, New York: Mysterious Press, 1987. Cade, Jared (1997). Agatha Christie and the Missing Eleven Days. Peter Owen. ISBN 978-0-7206-1280-6.. Dever, Norma (2004), „They Also Dug! Archaeologist`s Wives and Their Stories”, Near Eastern Archaeology, Boston: The American Schools of Oriental Research, 67 (3): 73—162, doi:10.2307/4132378 Fitzgibbon, Russell (1980). The Agatha Christie Companion. Popular Press. ISBN 978-0-87972-138-1.. Lubelski, Amy (2002), „Museums: In the Field with Agatha Christie”, Archaeology, 55 (2), Приступљено 25. 10. 2013 Kerridge, Jake (6. 10. 2007), She made murder a parlour game; review of Laura Thompson`s Agatha Christie: An English Mystery, London: The Daily Telegraph, стр. 24 Kerridge, Jake (11. 10. 2007). „The crimes of Agatha Christie” (review). London: The Daily Telegraph. Knepper, Marty S. (2005), „The Curtain Falls: Agatha Christie`s Last Novels”, Clues: A Journal of Detection, 23 (4): 69—84, doi:10.3200/CLUS.23.4.69-84 Mallowan, Agatha Christie (1977). Agatha Christie: An Autobiography. New York: Dodd, Mead & Company. ISBN 978-0-396-07516-5. Mann, Jessica (20. 10. 2007). „Taking liberties with Agatha Christie (review of Laura Thompson`s Agatha Christie: An English Mystery)”. The Daily Telegraph. London. Maunder, Andrew (2007), FOF Companion to the British Short Story, Infobase Publishing. Morgan, Janet P (1984), Agatha Christie: a biography, London: Collins. Osborne, Charles (1982). The Life and Crimes of Agatha Christie. London: Collins. ISBN 978-0-312-30116-3. Riley, Dick; McAllister, Pam (1986) [1979]. The (New) Bedside, Bathtub & Armchair Companion to Agatha Christie. Ungar. ISBN 978-0-8044-6725-4.. Roaf, Michael; Killick, Robert (1987), „A Mysterious Affair of Styles: The Ninevite 5 Pottery of Northern Mesopotamia”, Iraq, 49: 199—230, doi:10.2307/4200273 Sanders, Dennis; Lovallo, Len (1989) [1984]. The Agatha Christie Companion. Berkley. ISBN 978-0-425-11845-0.. Sova, Dawn B. (1996). The Agatha Christie A to Z. Checkmark. ISBN 978-0-8160-4311-8.. Thomas, WG, Murder in Mesopotamia: Agatha Christie and Archaeology, Архивирано из оригинала на датум 14. 4. 2013, Приступљено 25. 10. 2013. Thompson, Laura (2007). Agatha Christie: An English Mystery. London: Headline Review.