'Karakteristike : Model : ZRS-AS-67B Konektor - adapter za auto radio Tip konektora: ISO Auto brend: Alfa Romeo, Dodge, Fiat, Jeep Modeli automobila: Alfa Romeo Giulietta 2014->, Alfa Romeo Mito 2013->, Dodge Dart 2012->, Dodge Durango 2014->, Dodge RAM 2013->, Dodge Viper 2014->, Fiat 500L 2012->, Jeep Cherokee 2014->, Jeep Grand Cherokee 2014->'

Tatjana Lukjanova: ljubav prema igranju i neprekidnosti igre stvaranja / Mirjana Odavić Beograd 2008. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 78 strana + DVD u prilogu. Knjiga je, bukvalno, kao nova. Sadržaj: Prolog Prvi čin: Odrastanje Drugi čin: Pozorišni stvaranje Treći čin: Harold i Mod Četvrti čin: Povremeni izleti Peti čin: TV, radio, film Epilog Potpis uloga Tatjane Lukjanove Nagrade, plakete, diplome, ordenje

Ukoliko nemate bluetooth na vašem auto radiju kao ni usb, aux ili sd card slot ovaj modul je odlična stvar za vas koja će vam omogućiti da preko telefona , usb-a ili memorijske kartice ponovo puštate muziku koju vi želite. Jednostavno se transmiter utakne u auto upaljač a na radiju se podesi frekvencija koju prikazuje transmiter. To je to. Onda puštate svoju muziku koju ste snimili na telefon, micro SD karticu, USB memoriju. Takođe poseduje i BLUETOOTH što vam omogućava da puštate muziku preko blututa a isto tako i da se javljate na telefon preko njega i čujete razgovor na zvučnicima automobila. MP3 FM Transmiter Bluetooth punjac za telefon USB. Poseduje LCD displej    FM radio frekvencija je  (87,5MHZ-108.0MHz) tako da se muzika ili razgovor putem telefona mogu slusati preko FM RADIO STANICE NA OZVUČENJU AUTOMOBILA Može da se koristi kao punjač izlazna jačina struje je 2.1A/5V - što omogućava brzo punjenje uredjaja ugrađen mikrofon bežično blutut povezivanje sa telefonom usb ulaz za muziku ili punjač ima ekran FM Punjenje. Saljemo post expresom ili licno preuzimanje Kon tel-066-146-600

Izdavač: Svetovi, Novi Sad Godina izdanja: 1993. Povez: Broširan sa omotom Format: 17 cm Broj strana: 224 Stanje: Veoma dobro Robert Muzil je bio jedan od najvećih intelektualaca svoga doba. Počeo je da piše roman `Čovek bez osobina` 1921. godine i na njemu je radio sve do smrti, ne prestajući da radi na korekcijama. Za života je objavio samo prvi tom (Prva knjiga, prvi i drugi deo, 1930) i drugi tom (Druga knjiga, treći deo, 1932). Šest godina kasnije objavio je u časopisu jedno poglavlje, a 1943. u Lozani Muzilova udovica objavljuje treći tom romana – iz delova pripremljenih za štampu i delova na kojima je autor radio do poslednjeg dana.Sklon introspekciji i analiziranju projekcija stvarnosti na čoveka, Robert Muzil je izabrao pravu osnovu za svoje gigantsko delo koje neki kritičari svrstavaju i u vrhunsku satiru: Beč i raspad Austrougarskog carstva 1913, koji daju pečat prvom tomu knjige, idealno su mesto i vreme za `Čoveka bez osobina`. Svet je na istorijskoj prekretnici, rat je u vazduhu a moralna i opšta destrukcija pokazuju svoje iskeženo lice.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot losiji, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Lijeva i desna skretanja / Frane Barbieri ; [prevela Lucijana Leoni] Zagreb : Stvarnost, [1987] 381 str. ; 24 cm Biblioteka Stvarnost Frane Barbieri (Makarska, 25. studenog 1923. - Torino, 9. kolovoza 1987.), hrvatski novinar i publicist. Pisao je o raznim temama u domaćim i stranim novinama, posebice u talijanskim dnevnicima Il Giornale i La Stampa. Biografija Osnovnu školu pohađao je u Makarskoj, a gimnaziju u Splitu i Dubrovniku, gdje je maturirao 1942. godine. Bio je sudionik Narodno-oslobodilačke borbe i član Komunističke partije Jugodlavije. Radio je u listu Naprijed, a 1950. imenovan je za glavnog i odgovornog urednika Vjesnika. Godine 1952. pokrenuo je Vjesnik u srijedu, a 1959. i 1960. uređivao je i list Globus. Tijekom svoje karijere radio je kao dopisnik iz Rima, Moskve i grada Meksika. Od 1970. do 1972. nalazio se na položaju glavnog urednika NIN-a, a s te je dužnosti otišao nakon pada s vlasti tzv. srpskih liberala.

Ukoliko nemate bluetooth na vašem auto radiju kao ni usb, aux ili sd card slot ovaj modul je odlična stvar za vas koja će vam omogućiti da preko telefona , usb-a ili memorijske kartice ponovo puštate muziku koju vi želite. Jednostavno se transmiter utakne u auto upaljač a na radiju se podesi frekvencija koju prikazuje transmiter. To je to. Onda puštate svoju muziku koju ste snimili na telefon, micro SD karticu, USB memoriju. Takođe poseduje i BLUETOOTH što vam omogućava da puštate muziku preko blututa a isto tako i da se javljate na telefon preko njega i čujete razgovor na zvučnicima automobila. MP3 FM Transmiter Bluetooth punjac za telefon USB. Poseduje LCD displej    FM radio frekvencija je  (87,5MHZ-108.0MHz) tako da se muzika ili razgovor putem telefona mogu slusati preko FM RADIO STANICE NA OZVUČENJU AUTOMOBILA Može da se koristi kao punjač izlazna jačina struje je 2.1A/5V - što omogućava brzo punjenje uredjaja ugrađen mikrofon bežično blutut povezivanje sa telefonom usb ulaz za muziku ili punjač ima ekran FM Punjenje. Saljemo post expresom ili licno preuzimanje Kon tel-063-600-822

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srpska pravoslavna crkva u Nezavisnoj državi Hrvatskoj 1941 - 1945 Veljko Djuric Misina Veljko Đurić Mišina (Kosore, 8. januar 1953) srpski je istoričar, specijalizovan za istoriju Srpske pravoslavne crkve, proučavanje genocida i holokausta, kao i modernu istoriju Zapadnog Balkana. Radio je u više naučnih i obrazovnih ustanova i bivši v. d. direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu. Obrazovanje U rodnom mestu završio sedam razreda osnovne škole, u Beogradu osmi razred, gimnaziju i studije istorijskih nauka na Filozofskom fakultetu. Doktorat „Srpska pravoslavna crkva 1941-1945. godine“ odbranio na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Karijera Radio u Istorijskom muzeju Srbije kao kustos-istoričar (1981-1997), potom na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini kao nastavnik, najpre u zvanju docenta, potom vanrednog profesora, na predmetu Istorija Jugoslavije (1997-2005), u Institutu za srpsku kulturu u Leposaviću kao direktor i rukovodilac naučnoistraživačkog projekta (2005-2008), kao direktor u Evropskoj višoj školi za sportsko novinarstvo u Beogradu (2008-2009). Odlukom Vlade Republike Srbije od 23. juna 2013. godine, imenovan za vršioca dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida.

Model: ZRS-212 \015\012Proizvođač: 4CARMEDIA \015\012Iso adapter za fabrički auto radio \015\012Tip konektora: ISO \015\012Marke automobila: Alfa Romeo, Dodge, Fiat, Jeep \015\012Odgovara modelima: \015\012Alfa Romeo Giulietta 2014->, \015\012Alfa Romeo Mito 2013->, \015\012Dodge Dart 2012->, \015\012Dodge Durango 2014->, \015\012Dodge RAM 2013->, \015\012Dodge Viper 2014->, \015\012Fiat 500L 2012->, \015\012Fiat 500X 2015->, \015\012Fiat Doblo 2014->, \015\012Fiat Ducato 2014->, \015\012Fiat Freemont, \015\012Fiat Tipo 2016->, \015\012Jeep Cherokee 2014->, \015\012Jeep Grand Cherokee 2014->, \015\012Jeep Renegade 2015->, \015\012Lancia Thema 2011-> \015\012Težina: 0.07 kg 'Model: ZRS-212 Proizvođač: 4CARMEDIA Iso adapter za fabrički auto radio Tip konektora: ISO Marke automobila: Alfa Romeo, Dodge, Fiat, Jeep Odgovara modelima: Alfa Romeo Giulietta 2014->, Alfa Romeo Mito 2013->, Dodge Dart 2012->, Dodge Durango 2014->, Dodge RAM 2013->, Dodge Viper 2014->, Fiat 500L 2012->, Fiat 500X 2015->, Fiat Doblo 2014->, Fiat Ducato 2014->, Fiat Freemont, Fiat Tipo 2016->, Jeep Cherokee 2014->, Jeep Grand Cherokee 2014->, Jeep Renegade 2015->, Lancia Thema 2011-> Težina: 0.07 kg'

Transmiter sa daljinskim () Izuzetno lep dizajn. Ovaj uređaj će vam ulepsati auto. Što se tiče funkcija, zaista ih ima puno. Neke od njih su ulaz za USB i SD karticu, Fm radio, ulaz za aux. Klasično se vezuje sa vašim radiom preko određene frekfrencije koju naravno možete menjati po želji. Uz ovaj model se dobija i daljinski, pa mozete i nj upravljati. Transmiter sa daljinskim ()

Autor (i): J.Stojiljkovic uz saradnju sa D.Milosavljevic Format:24x16 cm Broj strana: 219 Izdavač i godina izdanja:Izdanje radio casopisa Tesla Novi Sad 1936. god Tvrd povez Pismo: Cirilica Sadrzaj mozete videti na slikama. Ocuvano s obzirom na godinu izdanja. Visina postarine je za slanje putem preporucene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

'ZRS-AS-11B Iso adapter Hyundai Brend: 4CARMEDIA Hyundai Accent ->1998, Hyundai Pony 1998->, Hyundai Sonata 1998->'

Knjiga je dobroočuvana.Ima posveta. ,,Đorđo Vazari, italijanski slikar, arhitekta i pisac jedan je od osnivača istorije umetnosti. Mada je radio na mnogim građevinama, i naslikao veliki broj fresaka i slika po rimskim i firentinskim crkvama i palatama, najveći trag Vazari je ostavio upravo na polju istorije umetnosti Njegove biografije velikih italijanskih umetnika XIII i XIV veka, glavni su izvor za proučavanje italijanske umetnosti u doba renesanse...``

*** BESPLATNA DOSTAVA AKO NARUCITE TRI ILI VIŠE PREDMETA *** kontakt: 0659999033 ili 0606399033 Opis predmeta: MP3 plejer sa FM predajnikom za automobil je uredjaj pomocu kojeg mozete da slusate muziku u MP3 formatu iako vas auto-radio ne podrzava ovaj format. Naravno morate da imate radio u kolima kao prikljucak za upaljac. Ovaj transmiter emituje signal sa muzikom i taj signal hvata antena auto-radija jer oba uredjaja prethodno podesite na iste frekvencije. Tako se muzika cuje na zvucnicima automobila. podrzani tipovi memorija: sd, mmc, usb, mp3 Karakteristike: - Podrzava MP3 i WMA fajlove- Napajanje preko auto-upaljaca (12V/24V DC)- Ukupno 206 raspolozivih frekvencija, od 87.5MHz do 108MHz- USB uticnica- Slot za SD i MMC kartice- Podesavanje jacine zvuka- multifunkcionalni ultra tanki daljinski upravljac- 2.1 ampera prikljucak za brzo punjenje telefona- dvobojni oled displej Informacije 0659999033 - poziv, sms, Viber, WhatsApp - IG, FB Messenger Lično preuzimanje: NBG, Blok 70, uz prethodnu najavu telefonom Slanje na adresu: kurirska služba BEX ili BG-kurir- plaćanje pouzećem, dostava 350 rsd- dostava je besplatna ako naručite 3 ili više (bilo koja) predmeta- uslov za besplatnu dostavu je da paket ne bude teži od 5 kg

Puštajte muziku u vašem automobile uz pomoć mp3 plejera ili sa USB uređaja iako vaš automobil nema tu mogućnost. Uz pomoć ovog uređaja omogućite sebi sigurno telefoniranje pomoću handsfree tehnologije.   Bluetooth FM transmiter sa MP3 plejerom Reprodukcija audio sadržaja bežičnom vezom sa Bluetooth uređaja Mogućnost telefoniranja (handsfree funkcija) Mogućnost punjenja prenosnih uređaja preko USB ulaza   Mp3 uređaj čita muziku sa USB flash memorije ili USB MP3 player-a i pretvara je u radio signal koji vi uhvatite na skali vašeg radio uređaja u automobilu. Podržava razgovor preko Bluetooth konekcije sa telefonom, automatski se prekida muzika i možete se javiti na telefon.   FM transmiter sa punim opsegom 87.5-108Mhz Digtalni displej Podržava USB memoriju i microSD kartice Podržava MP3 i WMA formate muzike USB konektor služi i kao punjač, sa izlazom 5V/2.5A Distanca prenosa 5m Informacije Robu šaljemo brzom poštom, po dogovoru moguće je lično preuzimanje u Beogradu. Prilikom poručivanja u poruci ostaviti sledeće podatke:   ime i prezime ulica i broj naziv mesta/grada kontakt telefon (mobilni tel 06x xxx xxxx)   Poručivanje možete izvršiti pozivom ili porukom na 063 886 00 40   Robu šaljemo nakon povratne informacije kupcu o dostupnosti robe.

Naziv: Stvaranje drame Autor: Viljem Arčer Preveo: Prof. Josip Kulundžić Izdavač i godina: Umetnička akademija - Beograd, 1964. Broj strana : 218 Format 21 x 29 cm Povez: meki Stanje: odlično očuvana. Knjiga je neka vrsta štampane skripte u A4 formatu, u izdanju Akademije za pozorište, film, radio i televiziju. Pogledajte i ostale moje aukcije i oglase: https://www.limundo.com/Clan/MilanOgnjan Šaljem kao preporučenu tiskovinu ili po vašem izboru. Plaćanje pre slanja.

DOMOVINA JE SLOBODA-Mihajlo Mihajlov DOMOVINA JE SLOBODA MIHAJLO MIHAJLOV(autor) Izdavač: RADIO B92 383.strane Disidentsko iskustvo, Zašto nisam razgovarao sa Hruščovom, Centralni zatvor, Sarajevo, Jugoslovenski građanski rat, Srbija, Od Zabele do Vašingtona, Rusija, Dostojevski, Lenjin, Dezintegracija Rusije, Haos i rasulo, Solženjicin, Ruska mafija, Vojske, granice i zastave, Američki socijalisti, Pogovor: Mirko Đorđević mg Ostali naslovi iz oblasti: Publicistika 1994; Broširani povez; Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` ------------------⭐️ D2

Lepo očuvano Pavle ili Pavel Đurković, (1772. Baja Mađarska — 1830. Odesa, Rusija) bio je srpski slikar, portretist i ikonograf. On se istakao u ikonografisanju manastira i po portretima velikog broja poznatih ličnosti u srpskoj istoriji. Biografija[uredi | uredi izvor] Rodom je iz varošice Baje u Ugarskoj. Njegov deda Gliša je u svoje vreme bio dugogodišnji bajski senator i gradonačelnik.[1] Pavel Đurković - Hrist Njegov obimom najveći rad je bio ikonostas crkve u Vršcu i Beloj Crkvi iz godina oko 1792. Đurković `ikonopisac iz Budima`, jer od 1793. godine[2] slikao ikone na ikonostasu belocrkvanskog hrama Sv. Petra i Pavla. On je putovao po većim gradovima i mestima i portretisao je imućnije građane. Tako je 1811. godine je izradio portret arhimandrita Pavla Hadžića. Godine 1812. godine je radio u Zemunu za porodicu Karamata, a 1816. godine je u Šišatovcu portretisao Vuka Karadžića i Lukijana Mušickog. Godine 1820. je u Sremskim Karlovcima slikao mitropolita Stratimirovića, naslikao je i protu Tomu Budisavljevića. Potpisujući se: „Izživopisal P. Đ. slaveno-Serbin iz Karlovaca v Srijeme“. Godine 1812. je radio u slavonskim manastirima. Portretisao je u manastiru Orahovici 1820, arhimandrita Stevana Stankovića.[3] Posle 1820. godine je otputovao u Rusiju preko Vlaške i Moldavije slikajući uz put i nastanio se u Odesi, gde mu je posao jako dobro išao i tu je napredovao kao umetnik i izradio je tu izvanredni portret profesora Atanasija Stojkovića, koji ga je možda i pozvao u Rusiju, kao jedno od njegovih poslednjih dela i kao dokaz o njegovoj umetnosti portretiranja. Na poziv kneza Miloša od 23. aprila 1823. godine stigao je iz Karlovaca u Srbiju da portretiše, njega i porodicu - knjeginju Ljubicu i kćeri Savku i Stanku. Umetnik se bavio u Kragujevcu i Beogradu, gde je radio po želji kneževoj. Đurković je 21. marta 1824. godine[4] završio portret kneza Miloša. Bila je to druga po redu poznata slika u oslobođenoj Srbiji, nakon Drugog srpskog ustanka.

SVET O NAMA 1941 - 1945 1 - 3 Slobodan Nešović RAD Beograd 1983. Panorama svedocanstava o tome sta je mislio svet o Jugoslaviji u toku drugog svetskog rata. Iz sadržaja : radio London, strana štampa, TIMES, Sovjetska štampa, Čerčil, odjek događaja od 27. marta, britanci i amerikanci o Draži Mihailoviću, smrt Nikole Tesle, emigrantska vlada u Londonu, Teheranska konferencija, Krimska konferencija u Jalti, kriza oko Trsta. 3 knjige, tvrd povez, 847 + 498 + 763 strana Ц15

Душан Петричић (Београд, 10. мај 1946) српски је карикатуриста, графичар, илустратор и професор.[1] У класи професора Богдана Кршића, дипломирао је на Графичком одсеку Академије за примењене уметности у Београду, 1969. године. Као карикатуриста радио је од 1969. до 1993. у београдским „Вечерњим новостима”. Стални сарадник, политички карикатуриста карикатуре која се објављује на насловној страни „Политике” је од 2009. Од 1993. до 2013. живео је у Торонту, Канадa izuzetno redak primerak ako ne i jedini

Patnja i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj državi Hrvatskoj od 1941-1945 - Dragoslav Stranjaković Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) bio je srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Biografija Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše se bavio istorijom 19. veka i periodom vladavine dinastije Obrenovića.[1] Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1] Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu.

Artur Džanov - Primalni krik & Novi primalni krik 1. Artur Džanov - Primalni krik, primalna terapija, izlečenje neuroze 2. Artur Džanov - Novi primalni krik Artur Džanov (Arthur Janov, 21. avgust 1924 – 1. oktobar 2017), poznat i kao Art Džanov, bio je američki psiholog, psihoterapeut i pisac. Kao kreator primalne terapije stekao je popularnost u javnosti. Primalna terapija podrazumeva dubinsko proživljavanje osećanja sa ciljem da se doživi dugo-potiskivani bol iz detinjstva. Džanov je osnivač psihoterapeutskog centra Primalni institut. Džanov se prvobitno bavio konvencionalnom psihoterapijom u Kaliforniji.Stažirao je na psihijatrijskoj klinici Haker (engl. Hacker Psychiatric Clinic ) na Beverli Hilsu, radio je sa veteranima u Neuropsihijatrijskoj bolnici Brentvud (engl. Brentwood Neuropsychiatric Hospital). Počinje rad u privatnoj praksi od 1952. do svoje smrti 2017. godine. Radio je i u osoblju psihijatrijskog odeljenja u dečijoj bolnici (engl.Children`s Hospital) u Los Anđelesu gde je učestvovao u razvoju njihove psihosomatske jedinice. Po Džanonovom mišljenju, potisnuti bol traumatičnih iskustava iz detinjstva na kraju stvara emocionalno oštećenu odraslu osobu. Ova iskustva uključuju ne samo očigledne fizičke i psihičke povrede, već i nemogućnost da kao takvi, sutra kao roditelji pruže detetu utehu. Među Džanovljevim poznatim pacijentima bili su muzičar Džon Lenon i umetnica Joko Ono. kao na slikama, knjiga novi primalni krik ima posvetu i stranice su pozutele

Rečnik specijalizovanih skraćenica (englesko - srpski) Slobodan Tankosić udzbenički format tvrd povez 267 strana lepo očuvana Ovaj Rečnik od oko 12000 terminoloških jedinica, olakšaće praćenje stručne literature na engleskom jeziku iz oblasti elektrotehnike, elektronike, računarstva, telekomunikacija, radio-tehnike optike vlakna, laserske tehnike, fizike, hemije i nekih drugih tehnologija i delatnosti koje prate razvoj pomenutih oblasti. Ovaj Rečnik će inžinjerima i naučno-stručnim prevodiocima poslužiti kao `džoger` memorije, ali će im i proširiti znanja o određenom području korišćenjem referenci u zagradama.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Žan Bofre (rođen 22. maja 1907 . u Marsu blizu Auzansa u departmanu Krez ; † 7. avgust 1982 . u Parizu ) je bio francuski filozof i germanista. Bio je pod jakim uticajem Martina Hajdegera. Beaufret je odrastao u Auzancesu, gde su mu oba roditelja radila kao učitelji. Od 1919. je pohađao Licee de Montlucon, gde je završio srednju školu 1925. godine. Iste godine se preselio u Pariz u Licej Luj-le-Gran, gde se pripremao za koledž. Beaufret je započeo studije 1928. na Ecole Normal Superieure (Pariz) (ENS). Tamo je bio učenik Leona Brunšvicga.[1] Za svoju `Diplome d`etudes superieures` Beautret je proveo godinu dana 1930/1931. u Institutu francais u Berlinu. Njegova teza iz 1931. nosila je naslov „Les Rapports du droit et de la morale d`apres Fichte“. Po povratku iz Berlina, Bofret je odslužio vojni rok, a zatim nastavio studije. Dobio je agregaciju iz filozofije od ENS-a 1933. godine.[2] Od 1933. Beauret je radio kao nastavnik filozofije na Licee de Gueret. Godine 1937. kratko je predavao u liceju u Okseru, a od 1937. do 1939. radio je kao nastavnik filozofije u francuskoj školi u Aleksandriji, Egipat.[3] Nakon što je Francuska objavila rat Nemačkom Rajhu u septembru 1939. kao reakciju na invaziju Poljske, Bofre je mobilisan i učestvovao sa francuskom jedinicom u bitkama Zapadne kampanje 1940. godine, gde je postao nemački ratni zarobljenik. Septembra 1940. uspeo je da pobegne iz voznog transporta ratnih zarobljenika u Nemačku i pobegne u neokupiranu zonu Francuske. Zauzeo je mesto nastavnika u Liceju Šampolion u Grenoblu novembra 1940. Od oktobra 1942. prelazi na Koledž-licej Amper u Lionu, gde je radio kao učitelj do 1944. godine.[4] U Lionu, Bofre je upoznao Žozefa Rovana, sa kojim je čitao Hajdegerova dela. Rovan je radio za Otpor i, nakon još jedne okupacije Liona 1943, upoznao je Bofrea sa svojom grupom „Service Pericles“, koja je osnovana u julu 1943[5] i kreirala lažna dokumenta. Grupa je razbijena u februaru 1944, a Rovana je uhapsio Gestapo i odveo u Dahau. Bofre je uspeo da pobegne na vreme zbog upozorenja.[6] U Parizu 1944. godine, Beaufret se zaposlio u Liceju Sen Luj. 1945. godine, posle oslobođenja Francuske, bio je nastavnik u Liceju Žak-Dekur. Od septembra 1946. do 1952. Beaufret je bio nastavnik na Liceju Henri IV. Od 1952. do 1955. bio je na istraživačkom mestu u Centru National de la recherche scientifikue.[2] Njegov mentor na doktorskim studijama bio je Jean Vahl, koji ga je 1953/1954. pre Comite consultatif-a klasifikovao kao nepodesnog za univerzitetsku karijeru.[7] Konačno, bio je nastavnik od 1955. do 1972. u Liceju Kondorse. Tokom ovog perioda, Beaufret je održavao redovna čitanja u Ecole Normale Superieure.[2] Godine 1969/1970, Beaufret se drugi put prijavio za poziciju na Univerzitetu Eks-Marsej, ali je odbijen.[7] Od pre Drugog svetskog rata bio je prijatelj sa Polom Eluarom, Morisom Merlo-Pontijem, Andreom Bretonom i Polom Valerijem...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Radoslav Lazić (Sanski Most, 13. septembar 1939)[1] je srpski reditelj, estetičar i dramski pedagog. Jedan je od najproduktivnijih srpskih pozorišnih stvaralaca.[2] Univerzitetski je profesor, istraživač sa preko 50 objavljenih monografskih izdanja. Radovi su mu prevedeni na više evropskih jezika. Gimnaziju i potom studije na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju završio u Beogradu, gde je diplomirao režiju u klasi prof. Vjekoslava Afrića, 1964. godine. Uporedo je studirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Postdiplomske studije iz oblasti teatrologije apsolvirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Specijalističke studije završio na Université, Paris VII, Diplome d`études approfondies (1981) i Diplôme doctorat de 3e cycle (1984) iz oblasti Études techniques et estétiques du Théatre. Doktorsku disertaciju Jugoslovenska dramska režija, 1918–1991, Teorija i istorija, praksa, propedeutika odbranio je na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu 1993. godine. Umetnički rad Kao pristalica multimedijalne orijentacije, osim pozorišta je režirao i na televiziji, radiju i filmu, te za scenu lutkarskog teatra. Kao pozorišni reditelj režirao oko 50 dramskih predstava na scenama Beograda, Zagreba, Novog Sada, Subotice, Niša, Banje Luke, Varaždina, Kumanova, Leskovca, Zrenjanina, Sombora, Vršca, Pančeva. Režirao je prvo izvođenje Sterije na sceni Državnog teatra Tirgu–Mureš u Rumuniji. Kao reditelj režirao za RTV Beograd i Novi Sad desetak serija i stotinak filmova i emisija, pretežno dokumentarnog i naučno–obrazovnog karaktera. Za Radio Beograd i Novi Sad režirao preko 50 radiofonskih ostvarenja. Naučno-istraživački rad Piše teorijske studije iz oblasti teatrologije, filmologije i nauke o medijima, kao i književnu i estetičku kritiku i esejistiku. Svojim naučnim istraživanjima dao vredan doprinos savremenoj estetici, istoriji i teorije multidisciplinarnoj režiji (pozorište, film, radio, televizija, opera, balet, lutkarstvo) i savremenoj estetici predstavljačkih umetnosti. Osnovu naučno–istraživačkog rada Radoslava Lazića predstavlja Jugoslovenska dramska režija / (1918–1991) / Teorija i istorija, praksa, propedeutika, zajedno sa Rečnikom dramske režije, imenikom osnovnih pojmova dramske režije. Ostali delovi njegovog istraživanja se organski nadovezuju na njih i predstavljaju otvorenu celinu istraživanja po načelu „work in progress“, „dela u nastajanju“. Lazićev kritičko–teorijski i esejistički rad karakterišu fundamentalna istraživanje u oblastima teatrologije, filmologije i nauke o medijima i njihove evaluacije na prostorima Srbije, Jugoslavije, Evrope i sveta. Plodove svog kritičko–istraživačko–publicističkog rada objavio je u preko 50 autorskih knjiga, sa tematikom iz estetike, teorije i istorije dramskih umetnosti, posebno u oblasti režije pozorište, film, radio, televizija, mediji i isto toliko naučnih zbornika i tematskih brojeva časopisa, kao i preko 1.000 bibliografskih jedinica u stručnoj periodici. Saradnik je mnogih časopisa u zemlji i inostranstvu. Učesnik je brojnih nacionalnih i međunarodnih simpozijuma i naučnih skupova posvećenih dramskim umetnosti. U Sterijinom pozorju ostvario je plodnu uredničku saradnju, dugu dve decenije, dajući doprinos umetničkom i naučnom razvoju našeg najznačajnijeg nacionalnog pozorišnog festivala i savremenoj teatrologiji. Od 1977. godine bio je saradnik, a potom i urednik časopisa za pozorišnu umetnost Scena. Bio je i urednik rubrike „RTV–estetika“ u časopisu RTV – teorija i praksa. Značajan je Lazićev doprinos i saradnja u enciklopedijskoj publikaciji Pozorišne biblioteke i muzeji u svetu, UNESCO, urednik Andre Vensten, Pariz, 1985, kao i desetina odrednica o srpskom lutkarstvu koje je objavio u Svetskoj enciklopediji lutkarske umetnosti. Saradnik je i projekta u pripremi Enciklopedija Krležiana, kazališni leksikon, Leksikografski zavod „Miroslav Krleža“, Zagreb, Hrvatska. U novosadskom „Prometeju“, uređivao je Biblioteku dramskih umetnosti (pozorište, film, radio, televizija, video), koju sada uređuje kao Autorska izdanja u Beogradu, gde objavljuje temeljna dela iz istorije, teorije i estetike dramskih umetnosti (Apija, Arto, Stanislavski, Tarkovski, Bergman, Grotovski itd). U Autorskim izdanjima objavljuju se i dela iz Lazićeve teatrološke, filmološke i estetičke istraživačke laboratorije. Posebnu pažnju posvećuje antologijama, hrestomatijama i zbornicima kao sintezama u panorami savremenih i klasičnih dela iz estetike, istorije i teorije dramskih umetnosti. Pedagoški rad Od 1976. godine bavi se pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, najpre kao umetnički saradnik za predmet režija, a od 1984. godine kao predavač i redovan profesor Univerziteta za predmet Režija i Istorija i estetika režije (pozorište, film, radio, televizija, lutkarstvo). Učestvovao je u akademskom stručnom obrazovanju preko 50 diplomiranih reditelja. Vodio je magistarske i doktorandske studije na Akademiji umetnosti, Novi Sad, Univerzitetu umetnosti i Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je učestvovao, kao mentor ili član stručnih komisija, u odbranama tridesetak magistarskih i doktorskih disertacija iz oblasti istorije, teorije i estetike dramskih umetnosti. Kao dramski pedagog, sarađivao je i sa Univerzitetom umetnosti u Beogradu, Akademijama umjetnosti u Osijeku i Banjoj Luci, kao i s Fakultetom dramskih umjetnosti na Cetinju. Lazić je takođe držao predavanja iz oblasti istorije i estetike režije i na univerzitetima u Parizu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Teheranu i Rotenburgu. Na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu na Master studijama trenutno predaje kreativno pisanje...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Radoslav Lazić (Sanski Most, 13. septembar 1939)[1] je srpski reditelj, estetičar i dramski pedagog. Jedan je od najproduktivnijih srpskih pozorišnih stvaralaca.[2] Univerzitetski je profesor, istraživač sa preko 50 objavljenih monografskih izdanja. Radovi su mu prevedeni na više evropskih jezika. Gimnaziju i potom studije na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju završio u Beogradu, gde je diplomirao režiju u klasi prof. Vjekoslava Afrića, 1964. godine. Uporedo je studirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Postdiplomske studije iz oblasti teatrologije apsolvirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Specijalističke studije završio na Université, Paris VII, Diplome d`études approfondies (1981) i Diplôme doctorat de 3e cycle (1984) iz oblasti Études techniques et estétiques du Théatre. Doktorsku disertaciju Jugoslovenska dramska režija, 1918–1991, Teorija i istorija, praksa, propedeutika odbranio je na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu 1993. godine. Umetnički rad Kao pristalica multimedijalne orijentacije, osim pozorišta je režirao i na televiziji, radiju i filmu, te za scenu lutkarskog teatra. Kao pozorišni reditelj režirao oko 50 dramskih predstava na scenama Beograda, Zagreba, Novog Sada, Subotice, Niša, Banje Luke, Varaždina, Kumanova, Leskovca, Zrenjanina, Sombora, Vršca, Pančeva. Režirao je prvo izvođenje Sterije na sceni Državnog teatra Tirgu–Mureš u Rumuniji. Kao reditelj režirao za RTV Beograd i Novi Sad desetak serija i stotinak filmova i emisija, pretežno dokumentarnog i naučno–obrazovnog karaktera. Za Radio Beograd i Novi Sad režirao preko 50 radiofonskih ostvarenja. Naučno-istraživački rad Piše teorijske studije iz oblasti teatrologije, filmologije i nauke o medijima, kao i književnu i estetičku kritiku i esejistiku. Svojim naučnim istraživanjima dao vredan doprinos savremenoj estetici, istoriji i teorije multidisciplinarnoj režiji (pozorište, film, radio, televizija, opera, balet, lutkarstvo) i savremenoj estetici predstavljačkih umetnosti. Osnovu naučno–istraživačkog rada Radoslava Lazića predstavlja Jugoslovenska dramska režija / (1918–1991) / Teorija i istorija, praksa, propedeutika, zajedno sa Rečnikom dramske režije, imenikom osnovnih pojmova dramske režije. Ostali delovi njegovog istraživanja se organski nadovezuju na njih i predstavljaju otvorenu celinu istraživanja po načelu „work in progress“, „dela u nastajanju“. Lazićev kritičko–teorijski i esejistički rad karakterišu fundamentalna istraživanje u oblastima teatrologije, filmologije i nauke o medijima i njihove evaluacije na prostorima Srbije, Jugoslavije, Evrope i sveta. Plodove svog kritičko–istraživačko–publicističkog rada objavio je u preko 50 autorskih knjiga, sa tematikom iz estetike, teorije i istorije dramskih umetnosti, posebno u oblasti režije pozorište, film, radio, televizija, mediji i isto toliko naučnih zbornika i tematskih brojeva časopisa, kao i preko 1.000 bibliografskih jedinica u stručnoj periodici. Saradnik je mnogih časopisa u zemlji i inostranstvu. Učesnik je brojnih nacionalnih i međunarodnih simpozijuma i naučnih skupova posvećenih dramskim umetnosti. U Sterijinom pozorju ostvario je plodnu uredničku saradnju, dugu dve decenije, dajući doprinos umetničkom i naučnom razvoju našeg najznačajnijeg nacionalnog pozorišnog festivala i savremenoj teatrologiji. Od 1977. godine bio je saradnik, a potom i urednik časopisa za pozorišnu umetnost Scena. Bio je i urednik rubrike „RTV–estetika“ u časopisu RTV – teorija i praksa. Značajan je Lazićev doprinos i saradnja u enciklopedijskoj publikaciji Pozorišne biblioteke i muzeji u svetu, UNESCO, urednik Andre Vensten, Pariz, 1985, kao i desetina odrednica o srpskom lutkarstvu koje je objavio u Svetskoj enciklopediji lutkarske umetnosti. Saradnik je i projekta u pripremi Enciklopedija Krležiana, kazališni leksikon, Leksikografski zavod „Miroslav Krleža“, Zagreb, Hrvatska. U novosadskom „Prometeju“, uređivao je Biblioteku dramskih umetnosti (pozorište, film, radio, televizija, video), koju sada uređuje kao Autorska izdanja u Beogradu, gde objavljuje temeljna dela iz istorije, teorije i estetike dramskih umetnosti (Apija, Arto, Stanislavski, Tarkovski, Bergman, Grotovski itd). U Autorskim izdanjima objavljuju se i dela iz Lazićeve teatrološke, filmološke i estetičke istraživačke laboratorije. Posebnu pažnju posvećuje antologijama, hrestomatijama i zbornicima kao sintezama u panorami savremenih i klasičnih dela iz estetike, istorije i teorije dramskih umetnosti. Pedagoški rad Od 1976. godine bavi se pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, najpre kao umetnički saradnik za predmet režija, a od 1984. godine kao predavač i redovan profesor Univerziteta za predmet Režija i Istorija i estetika režije (pozorište, film, radio, televizija, lutkarstvo). Učestvovao je u akademskom stručnom obrazovanju preko 50 diplomiranih reditelja. Vodio je magistarske i doktorandske studije na Akademiji umetnosti, Novi Sad, Univerzitetu umetnosti i Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je učestvovao, kao mentor ili član stručnih komisija, u odbranama tridesetak magistarskih i doktorskih disertacija iz oblasti istorije, teorije i estetike dramskih umetnosti. Kao dramski pedagog, sarađivao je i sa Univerzitetom umetnosti u Beogradu, Akademijama umjetnosti u Osijeku i Banjoj Luci, kao i s Fakultetom dramskih umjetnosti na Cetinju. Lazić je takođe držao predavanja iz oblasti istorije i estetike režije i na univerzitetima u Parizu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Teheranu i Rotenburgu. Na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu na Master studijama trenutno predaje kreativno pisanje...