MALI RADIO NA BATERIJE ISPRAVAN POVOLJNIO

Lampe, elektronske cevi, za stare uredjaje ` lampaše`. Nekorištene, u kutijama, ali neispitane. MODELI: PY 88 PL 84 PCL 84 PCL 86 PLC 805 DY 802 PCH 200 PCF 200 PCF 201 PCF 801 PCF 802 PC 900 Neke modele imam po jednu na stanju, neke po više komada na stanju. Cena je po komadu, na više moguć dogovor oko cene.

Daljinski je za radio za kola,nov, nikad upotrebljavan,bez baterije.Stanje kao na slikama.

Politicki zivot Jugoslavije 1914-1945 / Zbornik Radova Grupa autora Izdavac: Treci program radio Beograda 1973 Mek povez, strana 601 Stanje kao na fotografijama, knjizni blok malo zapraljan, unutrasnjost odlicno ocuvana.

Iz edicije Srbija 1914-1918 Autor : Katarina Sturceneger Broj strana 225 Format: 21x14 cm. Izdavač i godina izdanja: Prometej,Radio televizija Srbije 2015.god. Tvrd povez Pismo: Cirilica Novo. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

NOVO prometej Siniša Korica rođen je 17. 02. 1949. godine u Laćarku, opština Sremska Mitrovica. Ekonomski fakultet je završio u Subotici 1971. godine, a magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radio je na različitim mestima u privredi: “Mitros”, “Heroj Pinki” (finansijski direktor), “Elnos” (zamenik generalnog direktora), “Elektrovojvodina” (direktor ekonomskih poslova). Radio i u organima vlasti: bio potpredsednik Izvršnog veća opštine Sremska Mitrovica, u dva mandata član Izvršnog veća Vojvodine i član Saveznog izvršnog veća i Savezni sekretar za tržište i cene u vladi Milke Planinc. Jedno vreme bio i u politici, član Predsedništva Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine i to u vreme koje je neposredno prethodilo “Jogurt revoluciji”. Privreda, ograni vlasti, nauka (magistratura), politika motivisali su ga da napiše pet knjiga od kojih je “Prometej” objavio “Autobiografiju istorije”, novosadski “Dnevnik” – “Novi prilozi za stare iluzije”, a “Sremske novine – “Šešir u Trećem šoru”. Živi u Novom Sadu, oženjen je, ima dve ćerke i troje unučadi. Nije član ni jedne političke stranke. istorija srba srpskog naroda srbije srpska

Momčilo Šarić, preživeli logoraš logora u Staroj Gradiški, u svojoj knjizi „Posle mraka dolazi svetlost” sa pravom navodi da je neophodno da pojedinačno i organizovano dignemo glas protiv eventualnog novog pogroma i asimilacija. On je to radio. I mi to činimo. I činićemo uvek kada smo ugroženi. Posle mraka dolazi svetlost /Preživeli logoraš/ Šarić Momčilo 250 strana Ilustrovana očuvana, ocena 4

JUNACI SRPSKE TRILOGIJE GOVORE Kosta Dimitrijević Prvi svetski rat Dimitrijević je rođen 1933. godine. Pisao je pripovetke, putopise, romansirane biografije, eseje i likovnw kritike, a po njegovim scenarijima rađene su radio drame i televizijske emisije. Objavljivao je i feljtone, 35 knjiga i više od 2.000 priloga u časopisima. Dobitnik je Nagrade za ivotno delo Udruženja novinara Srbije, iste nagrade Udruženja književnika Srbije, Vukove nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda i Nagrade akademije „Ivo Andrić“.

Beograd 1977. Tvrd povez, zaštitni omot, ilustrovano, 155 strana + strane sa fotografijama. Napomena: sitnija oštećenja zaštitnog omota; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R25 Godine 1941, u Berlinu je delovao pokret otpora nacističkom režimu poznat kao “Crveni orkestar” (“Die Rote Kapelle”). Pomalo kriptični naziv nadenuli su mu članovi Abvera, budući da su ga činile brojne grupe povezane sa sovjetskim obavještajnim službama. Članovi organizacije štampali su propagandne letke, pozivali na otpor režimu i skrivali Jevreje od progona, a njihove radio-operatere, zadužene za špijunsku delatnost, nacisti su nazivali “pijanistima” (potonji su, počevši od 17. Juna 1941. godine, upozoravali SSSR na predstojeći nemački napad). Jezgro pokreta činili su njemački novinar Haro Šulce Bojzen, poručnik Luftvafea koji je podatke dobijene na radnom mestu prosleđivao sovjetskim obavještajcima, te Arvid Harnak, viši činovnik u ministarstvu privrede. Oko njih se stvorio krug istomišljenika koji je okupljao lekare, novinare, pisce, ekonomiste i umetnike.

40Gbps USB C žensko-ženski konektor 100W adapter za proširenje kompatibilan sa Thunderbolt 4/3 Ovaj adapter vam omogućava da spojite dva kraća USB C kabla kada treba da produžite dužinu USB-C kabla za brzo punjenje, prenos podataka ili prolaz videa. Karakteristike: 1. Podržava "slepo" konektovanje USB-C kabla zbog ekskluzivnog ugrađenog USB 4 čip protokola za prenos, eliminišući potrebu da se obrne orijentacija svakog konektora kabla. (NAPOMENA: Ako je vaš kabl USB2.0 Standard, potrebno je da promenite orijentaciju svakog konektora kabla da bi ispravno radio) 2.U skladu sa najnovijim USB 4 i Thunderbolt 4 standardom, kompatibilnost unazad. Podržava do 40Gbps prenos podataka, 100W napajanje i 8K@60Hz video prolaz, ovaj adapter će vam dati duži kabl bez ikakvih gubitaka. 3. Premijum aluminijumska izrada, laka za nošenje ili skladištenje zbog ultra kompaktnog dizajna, dva USB C ženska konektora prolaze 10.000+ testova pritiska i povlačenja.

Slovaci u slovenskom svetu Autor:Rudolf Mrlian Publikácia sa venuje myšlienke založenia Všeslovanského združenia v Bratislave, spojeným so `Všeslovanským dňom na Devíne,` ktorý sa konal 5. 7. 1945. Kniha obsahuje články, ktorými združenie pripravovalo verejnosť na Všeslovanský deň (od autorov ako sú G. Husák, V. Reisel, F. Juriga, E. Pauilny a ďalší), reči, ktoré boli v ten deň prednesené i prepisy rozhlasových prednášok rečníkov, ktorí prišli do Bratislavy oneskorene a nestihli tak predniesť svoje prejavy počas spomínaného dňa. V knihe tiež nájdete množstvo dobových fotografií. Publikacija se bavi idejom osnivanja Sveslovenskog udruženja u Bratislavi, povezanog sa „Sveslovenskim danom u Devinu“, koji se održao 5. jula 1945. Knjiga sadrži članke kojima je udruženje pripremilo javnost za sveslovenski dan (autori kao što su G. Husak, V. Reisel, F. Juriga, E. Pauilni i drugi), govori koji su održani tog dana i transkripti radio predavanja govornika koji su kasno stigli u Bratislavu i nisu uspeli da tokom dana održe svoje govore. U knjizi ćete naći i niz fotografija iz tog perioda. 1945., broširani povez, 117 strana + puno crno-belih fotografija, sitna oštećenja, težina 330 grama. **

O KNJIZI-Svedočanstvo o okupaciji i stradanjima tokom okupacije 1941-44. godine sa posebnim akcentm na zloglasnu RACIJU 1942. godine u Bačkoj i Novom Sadu. O AUTORU-Andrija Deak (Siget, 9. maj 1889 — Beograd, 6. maj 1980) bio je lekar, književnik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i general-major JNA. Studirao je medicinu u Budimpešti i Beču, gde je diplomirao 1915. Učestvovao je u mađarskoj revoluciji 1919, potom emigrirao u Beč. Godine 1920. emigrirao je u kraljevinu Jugoslaviju i postao lekar u osječkoj bolnici. Od 1921. godine radio je kao vojni lekar u Požegi, Slavonskom Brodu, Nišu, Prištini i Novom Sadu. Uhapšen je tokom racije u Novom Sadu i osuđen na smrt, ali uspeva da pobegne i nastanjuje se u Pečuju. Interniran je u Debrecinu, a zatim ukrcan u voz za logor smrti u Nemačkoj, ali ga spasavaju napredujuće sovjetske trupe. Priključio se NOVJ tokom 1944. Obavljao je dužnosti šefa zaraznog odeljenja Vojne bolnice Glavnog štaba Vojvodine, upravnika Sanitetske oficirske škole i pomoćnika upravnika Vojnomedicinske akademije. Pored lekarskog posla, pisao je članke, romane i pozorišne komade na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku, koji su objavljivani u zemlji i inostranstvu. Po završetku rata prelazi u Pančevo, a zatim u Beograd, gde je bio šef katedre i nastavnik na VMA. Penzionisan je kao general-major 1956. godine. Unapređen je u čin general-majora JNA. Godine 1979. odlikovan je Ordenom za učešće u mađarskoj revoluciji 1919.

U dobrom stanju PISMA 1904 - 1967 - Veljko Petrović iz zbirke pisama rukopisnog odeljenja Matice srpske Izdavac: Matica srpska Mek povez 468 str. Veljko Petrović je rođen u Somboru. Njegov otac Đorđe bio je somborski katiheta koji će 1891. u monaštvu dobiti ime Gerasim i predavaće u Bogosloviji u Sremskim Karlovcima. Veljkova mati se zvala Mileva i bila je kćerka somborskog paroha Jovana Momirovića. Mati je umrla nekoliko nedelja posle porođaja. Veljko Petrović je imao dve starije sestre Vidu i Anđu, te brata Milivoja. Gimnaziju na mađarskom jeziku završio je u rodnom Somboru. Godine 1902. stiže u Budimpeštu gde je studirao pravo. Istovremeno bio je pitomac prvog srpskog koledža, zavoda Save Tekelije, čuvenog peštanskog Tekelijanuma. Prve pesme je počeo da objavljuje 1905. godine. Održava prijateljske veze sa Petrom Konjovićem i Vasom Stajićem. U proleće 1906. godine u Budimpešti sa Jurajom Gašparcem uređuje mesečnik na mađarskom jeziku „Kroacija“ („Croatia“), u čijem podnaslovu stoji „Hrvatsko-srpski sociopolitička, ekonomska i književna mesečna revija“. Iste godine, pošto je apsolvirao, glavni urednik Svetozar Pribićević zagrebačkog „Srbobrana“ obaveštava ga da je primljen u uredništvo. 1908. godine Veljko Petrović prelazi u Sremsku Mitrovicu za urednika „Slobode“, a 1909. godine postaje urednik sarajevske „Srpske riječi“. Potom je 1911. emigrirao u Beograd, gde je radio kao ratni dopisnik za novosadski „Branik“ i za sarajevski „Narod“. Između 1914-1915 bio je u štabu Moravske divizije II poziva, dok nije pozvan u niški Jugoslovenski odbor za jednog od urednika „Savremenih pitanja“. U Beogradu upoznaje pesnika Simu Pandurovića i uglednog Jovana Skerlića kome će postati književni miljenik. U jeku Balkanskih ratova u beogradskom Narodnom pozorištu upoznaje sedamnaestogodišnju Maru Mandrašević, kćerku pančevačkog trgovca sa kojom će se venčati u njenom rodnom mestu, Kuli, 20. novembra 1919. godine. Prešavši Albaniju upućen je u Ženevu, u novinarski propagandistički biro, gde je radio do 1918. god na štampi i publikacijama. 1918. god. izabran je za člana Jugoslovenskog odbora. Veljko Petrović se tada nadao da će biti postavljen za ambasadora u Budimpešti, međutim, umesto toga 1919. je imenovan za referenta u odseku Ministarstva prosvete za Bačku, Banat i Baranju u Novom Sadu. Sledeće 1920. godine premešten je u Ministarstvo prosvete u Beograd. Između 1921. i 1923. bio je šef Kabineta ministra, zatim je imenovan za referenta u Umetničkom odeljenju, a od 1925. godine postaje inspektor u istom Ministarstvu. U to doba održava vezu sa mnogim uglednim srpskim književnicima kao što je bio Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Miloš Crnjanski i Milan Kašanin, ali i sa likovnim umetnicima kao što je Petar Dobrović koji je uradio grafiku za naslovnu stranu njegove zbirke pripovedaka „Bunja i drugi u Ravangradu“. 1929. uz pomoć Miloša Crnjanskog tadašnjeg člana presbiroa pri Ambasadi Kraljevine Jugoslavije u Berlinu Veljko Petrović je boravio nemačkoj prestonici gde se upoznao sa vodećim ličnostima kulturnog života Nemačke. Dana 12. januara 1930. Petrović u svečanoj dvorani beogradskog Univerziteta, kralju Aleksandru pročitao je svoju raspravu „Šumadija i Vojvodina“. Početkom maja 1930. kao izveštač lista „Politika“ boravio je u Budimpešti i piše o Srbima u Mađarskoj i njihovoj kulturnoj baštini. Svoj boravak u Budimpešti i Sentandreji ponovio je 1961. godine. Tom prilikom njegov domaćin bio je Stojan D. Vujičić doajen srpskih književnika u Mađarskoj. Umro je u Beogradu 1967. a sahranjen je uz velike počasti u Aleji velikana.

Simo C. Ćirković (1951) gotovo tri decenije bavi se istoriografskim temama. Diplomirao je žurnalistiku i specijalizovao međunarodnu politiku i diplomatsku istoriju. Kao novinar radio je u velikim novinskim kućama (Politika i Borba). Autor je nekoliko monografija (Marsejski krst kralja Aleksandra, Knjaz Mihailo Obrenović – život i politika, Balkanski atentati – ubiti preko nišana). U njegovom opusu beogradske teme zauzimaju značajno mesto (Siluete i karakteri – nadimci starih Beograđana, Patriciji i pustolovi – najveće misterije starog Beograda, Kalemegdanske senke – portret beogradskog čoveka, (Dereta, 2013), koja je već izašla u tri izdanja, Nadimci starih Beograđana : 1830-1940.: (u potrazi za međudnevicom beogradskog čoveka) (Službeni glasnik, 2015)). U knjizi Oganj i nada (Dereta, 2014), koja govori o Srbiji u I svetskom ratu, Simo C. Ćirković je zaokružio jednu oblast svojih istorijskih interesovanja i pružio doprinos obeležavanju 100 godina od početka Velikog rata, dok je u delu Tri boje fraka: Tito, Andrić, Krleža – uporedna biografija, izložio zamršene tokove moderne istorije, skriveno lice političkih odnosa i aktere iz senke kratkog 20. veka. Leksikonom Ko je ko u Nedićevoj Srbiji strukturno je istražio jedno kontroverzno razdoblje srpske povesti. Bavi se i leksikološkim studijama (Rečnik arhaizama, Rečnik urbane svakodnevice). Kao leksikograf angažovan je u Srpskom biografskom rečniku Matice srpske i u Srpskoj enciklopediji, zajedničkom izdanju Matice srpske i SANU, gde je uključen kao stručni saradnik. Neguje principe svestranog arhivskog istraživanja, te su njegove knjige dokumentarni uvid u epohu, ljude i institucije... odlično očuvana kao nova MAJ.21/10

SATYAGRAHA - M. K. GANDI U JUŽNOJ AFRICI 1893-1914 SATYAGRAHA - M. K. GANDHI IN SOUTH AFRICA 1893-1914 Godina izdanja: 1980. godina, Njujork Broj strana: 63 Povez: mek Format: 24cm Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Korice malo iskzane i požutele od sarosti, izuzev toga u dobrom stanju. Satyagraha je jedinstvena filozofija nenasilja, koju je osmislio i razvio Mahatma Gandi tokom Indijskog pokreta za nezavisnost. Iako se u praksi termin satygraha koristi za sve forme nenasilnog, pasivnog i/ili građanskog masovnog protesta, njegovo povodno značenje obuhvata mnogo više od jednostavne tehnike otpora protiv socijalne i političke nepravde. Satyagraha je jedinstven kao koncept suprotan pokretima otpora čiji je cilj poraziti oponenta. U posebnim slučajevima satyagraha može čak značiti kooperaciju sa oponentima da bi se postigao konačan cilj. Osnove satyagrahe su empatija i samilost. Ovom teorijom su se, između ostalog, inspirisali i Nelson Mandela, Martin Luter King, Džejms Bevel kao i mnogi drugi aktivisti. Termin satyagraha je nastao 1906. godine, dok je Gandi radio u Južnoj Africi, u vreme nenasilne borbe protiv politike rasne diskriminacije Indijske zajednice. Prvobitno je počeo da koristi termin pasivni otpor, ali je ubrzo shvatio da taj pojam nije dovoljno širokog značenja, te bi mogao da se interpretiše kao oružje slabih. Zbog toga je odlučio da sastavi termin od dve reči – satya, tj. istine i agraha, tj. insistiranja, na osnovu čega bi slobodan prevod glasio insistiranje na istini. Gandi je ovaj pojam označavao kao snagu koja nastaje iz istine, ljubavi ili nenasilja.

Tajni dosije NKVD-a namenjen Josifu V. Staljinu, sastavljen na osnovu zapisnika saslušanja Hitlerovog ličnog ađutanta Ota Ginšea i sobara Hajnca Lingea u Moskvi 1948/1949. Beograd 2012. Mek povez, 445 strana. Knjiga je veoma dobro očuvana. V3 Knjiga o Hitleru sadrži opise dvojice SS-oficira koji su Hitlera sretali svakodnevno, iako s njim nisu bili bliski. Divili su mu se, bili su ubeđeni nacionalsocijalisti, ali – kao i većina njihovih savremenika – nisu prozreli pravu prirodu diktatorovih ciljeva. Ponekad bi u svojim izjavama nagovestili osudu određenih postupaka kako bi zaštitili sebe, ali nikada nisu poricali da su bili u Hitlerovoj neposrednoj blizini. Knjiga o Hitleru je jedinstven i zaista specifičan dokument: proizišao je iz materijala dvojice SS-ovaca. Autorski tim sovjetskih tajnih agenata je tokom četiri godine radio na Hitlerovoj biografiji, toliko dugo dok ona nije u svakom pogledu odgovarala čitalačkim navikama njenog naručioca. Tekst dosijea br. 426a iz bivšeg partijskog arhiva ne sadrži samo mnoge do sada nepoznate detalje Hitlerove politike i vođenja rata već pruža i pravu sliku realnog života ljudi koji su se okupljali oko Hitlera. U ovom dokumentu se na najoriginalniji način odražava nesrazmernost između vođe Trećeg rajha i onog čoveka koji je u određenom periodu verovao da će s njim moći da deli Evropu pa ga je pratio u ubojiti pohod koji je milione ljudi koštao života. Knjiga o Hitleru istovremeno prikazuje srž antagonizma između Hitlera i Staljina, dvojice potpuno suprotnih ličnosti, u kojoj su mnogobrojni istoričari, od Alana Buloka do Ričarda Overija, pronašli ključ razumevanja istorije prošlog veka.

Beograd 2016. Mek povez, ćirilica, 171 strana. Napomena: na ivici prednjih korica trag presavijanja; ako se to izuzme, knjiga je, bukvalno, kao nova. K2 Nikola N. Tomić rođen je u selu Bukovici, pod Durmitorom, 7. februara 1907. g. Svršio je osnovnu školu u svom rodnom mestu, gimnaziju u Pljevljima i Pravni fakultetu Beogradu 1934. g. Kao student bio je pitomac Kralja Aleksandra, uživao blagodejanje u Njegovom Domu, sve do završetka studija, kada je postavljen za pristava u Ojridskom srezu, gde je ostao do marta 1938. godine, kada je premešten u Orahovac, a odatle ubrzo u Kuršumliju, gde ga je zatekao Drugi svetski rat. U mesecu julu bio je premešten na rad u Banskoj upravi u Užicu. Kada su komunisti zauzeli Užice 1941. godine, Nikola je stupio u Četničke odrede Koste Pećanca, a po dolasku đenerala Milana Nedića za predsednika Srpske vlade narodnog spasa, krajem avtsta 1941. godine, vratio se na svoju redovnu dužnost u Užice, odakle je premešten u Bajinu Baštu na prihvatanje izbeglica iz Bosne. U aprilu 1942. godine premešten je u Prokuplje gde je na dužnosti sreskog podnačelnika „neovlašteno davao propusnice Jevrejima` da beže iz Srbije pošto su ih Nemci kupili i streljali. Za to je Nikola krajem jula 1942. godine bio uhapšen od strane Nemaca i oteran u nemačko zarobljeništvo gde je ostao do svršetka rata 1945. godine. Pet godina docenje došao je kao „raseljeno lice” u Kaliforniju, gde je iscrpljen i bolestan radio slabo plaćene poslove do kraja života. Nikola N. Tomić je bio, po mnogo čemu, poseban slučaj u našoj političkoj emigraciji. Iako je u okupiranoj Srbiji pomagao četnike on je imao puno razumevanje za generala Milana Nedića i za njegov rad, koji je i odobravao i branio: u paraleli između dva generala, Mihailovića i Nedića, on je bio više na Nedićevoj. Tome je dao izraza i u svojoj knjizi o Nediću.

Dragoljub Trajković: NEMANJINA DUBOČICA - Od najstarijeg vremena do oslobođenja od Turaka, Turistička štampa Beograd 1961, str. 120. Istorija Južnog Pomoravlja, Dubočice i Leskovca. Dubočica -- Istorija -- Srednji vek Leskovac -- Istorija -- Srednji vek Očuvanost 4-; Dragoljub M. Trajković (Leskovac, 8. novembar 1904-Beograd, 6. januar 1992) je bio istoričar, pravnik i publicista, poreklom iz Leskovca. Dragoljub Trajković rođen je 8. novembra 1904. godine u Leskovcu, u trgovačkoj porodici, terzije Mihajla i Julke Cekić Mojsinče. Završio je Pravni fakultet u Beogradu. Karijeru u pravosuđu započeo je 1932. godine u Leskovcu kao sudijski pripravnik, gde je radio do 1936. godine. Nakon toga premeštan je po kazni, zbog svog javnog angažovanja, u Prištinu a zatim u Prizren, a potom u Pirot. Po završetku statusa sudijskog pripravnika, raspoređen je kao sudija Sreskog suda u Ohridu (1936-1940). Ratne godine proveo je kao starešina Sreskog suda u Arilju (1940-1942) i sudija Okružnog suda u Valjevu (1942-1944). Posle rata izabran je za sudiju Vrhovnog suda Srbije (1945). Do kraja karijere bio je pomoćnik i zamenik javnog tužioca Srbije u Beogradu. Dragoljub Trajković preminuo je 6. januara 1992. godine u Beogradu u 87. godini života. Bio je osnivač i član uprave Narodnog univerziteta u Leskovcu. Skoro sedam decenija bio je hroničar i istraživač prošlosti Leskovca i okoline. U književnom časopisu Naše stvaranje i naučnom časopisu Leskovački zbornik objavio je ukupno oko 200 priloga. Objavljivao je i u drugim novinama i časopisima - Leskovačkom glasniku, Leskovačkom privredniku, Vranjskim novinama, Nedeljnim novinama (Leskovac), Zeti , Tribuni (Aleksinac), Našem listu, Braničevu (Požarevac), Pravdi, Našoj reči (Leskovac), Arhivu, Analima, Pravnom životu (Beograd). Tokom svoga života objavio je više od 100 većih studija, rasprava i monografija o prošlosti ili savremenim prilikama Leskovca i okoline, kao i čitavog Južnog Pomoravlja.

Naslov Politički život Jugoslavije 1914-1945. : zbornik radova / [urednik Aleksandar Acković] Vrsta građe zbornik Jezik srpski Godina 1973 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Treći program, 1973 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 601 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Acković, Aleksandar, 1922-1974 = Acković, Aleksandar, 1922-1974 Zbirka Sveske Trećeg programa ISBN (Broš.) Napomene `U Trećem programu Radio-Beograda održan je u martu 1973. godine trodnevni skup istoričara `Politički život Jugoslavije od 1914. do 1945.`. U svesci se objavljuju radovi sa ovog skupa.` --> na spor. nasl. str. Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Skup istoričara `Politički život Jugoslavije od 1914. do 1945.` (1973 ; Beograd) Jugoslavija -- Politička istorija -- 1914-1945 Jugoslavija -- Unutrašnja politika -- 1914-1945 Jugoslavija -- Spoljna politika -- 1914-1945 SADRŽAJ PRVI SVETSKI RAT I STVARANJE JUGOSLAVIJE Milorad Ekmečič: Sudbina jugoslovenske ideje do 1914. 11 Dragoslav Janković: Srbija i stvaranje Jugoslavije 49 Novica Rakočević: Crna Gora i ujedinjenje 75 Bogdan Krizman: Hrvatske stranke prema ujedinjenju i stvaranju jugoslavenske države 93 Janko Pleterski: Slovenačke političke stranke u Prvom svetskom ratu i jugoslovensko pitanje 129 Momčilo Zečević: Slovenačke političke stranke prema stvaranju jugoslovenske države 149 Dragovan Šepić: Jugoslavensko pitanje u politici Saveznika 1914–1918. 179 Mirko Mirković: Versko pitanje u borbi za stvaranje prve jugoslovenske države 201 Dragan Živojinović: Sveta stolica i stvaranje jugoslovenske države 1914–1918 223 Bogdan Krizman: Pitanje granica Kraljevstva SHS poslije Prvog svjetskog rata 275 JUGOSLAVIJA OD 1918. DO 1941. Andrej Mitrović: Spoljnopolitička doktrina novostvorene jugoslovenske države 311 Slavoljub Cvetković: Idejne borbe u KPJ dvadesetih godina 329 Toma Milenković: Socijalreformistički pokret u jugoslovenskim zemljama (1917–1929) 347 Branislav Gligorijević: Parlamentarni sistem u Kraljevini SHS (1919–1929) 365 Todor Stojkov: Unutrašnja politika vladajućih krugova u Jugoslaviji (1929–1939) 389 Živko Avramovski: Politika velikih sila na Balkanu (1933–1939) 411 Pero Damjanović: Borba za revolucionarnu marksističku partiju – uslov pobede u revoluciji 439 DRUGI SVETSKI RAT Pero Morača: Proces konstituisanja političke platforme KPJ u oslobodilačkom ratu i revoluciji 467 Branko Petranović: Vodstva građanskih stranaka i njihova politika za vreme rata i revolucije naroda Jugoslavije 493 Dušan Živković: Koncepcije KPJ о narodnoj vlasti 531 Vojmir Kljaković: Međunarodni okvir jugoslovenske revolucije 555 Venceslav Glišić: Zločini u Drugom svetskom ratu u svetlu istorije i prava 573 Veselin Đuretić: Teorijsko-metodološki smisao odnosa klasnog i nacionalnog u NO ratu 583 MG145 (N)

Opis proizvoda • ULTRA TANKA: Ova maska za Sony Xperia Z5/E6603 je dizajnirana da bude neprimetna i elegantna, pružajući zaštitu bez dodavanja nepotrebne težine ili zapremine tvom uređaju. • FLEKSIBILNOST: Fleksibilna struktura maske omogućava lako postavljanje i skidanje, pritom ne ograničavajući pristup svim funkcijama i dugmićima tvog telefona. • ZAŠTITA: Teracell maska štiti tvoj Sony Xperia Z5/E6603 od svakodnevnih ogrebotina, udaraca i drugih oblika oštećenja, čuvajući ga u prvobitnom stanju. • PRIJATNA NA DODIR: Izrađena od materijala koji je prijatan na dodir, ova maska osigurava da tvoj telefon ostane udoban za korišćenje u svakom trenutku. • PRAKTIČNOST: Jednostavna za upotrebu, ova maska neće ometati tvoje svakodnevne aktivnosti, a transparentan dizajn znači da originalni izgled tvog telefona ostaje vidljiv. Teracell Skin maska za Sony Xperia Z5/E6603 je odličan izbor ako tražiš zaštitu koja neće promeniti izgled tvog telefona. Ultra tanka i lagana, ova maska je kao druga koža za tvoj uređaj, štiteći ga od ogrebotina i udaraca bez kompromisa na stilu i funkcionalnosti. Fleksibilnost maske omogućava lako postavljanje, dok je prijatna na dodir i ne ometa pristup funkcijama telefona. Transparentan dizajn znači da ćeš i dalje moći da uživaš u originalnom izgledu tvog Sony Xperia Z5/E6603, dok ćeš biti siguran da je telefon zaštićen. Praktičnost ove maske čini je idealnim izborom za svakodnevnu upotrebu, bez obzira na to gde se nalaziš ili šta radiš. Ne dozvoli da tvoj telefon trpi zbog svakodnevnog korišćenja. Opremi ga Teracell Skin maskom i bezbrižno koristi dok istovremeno zadržavaš njegovu originalnu lepotu. Klikni i naruči odmah, jer tvoj telefon zaslužuje najbolju zaštitu! Vidi još informacija

Opis proizvoda • ZAŠTITA: Ova ultra tanka i fleksibilna maskica brenda Teracell pruža tvojim Xiaomi Redmi Note 5A telefonu kompletnu zaštitu od svakodnevnih izazova. • MATERIJAL: Izrađena od visokokvalitetnog materijala koji je prijatan na dodir, maskica štiti tvoj uređaj od ogrebotina i drugih oštećenja bez dodavanja dodatne težine. • DIZAJN: Njen elegantan dizajn i crna boja čine da tvoj telefon izgleda stilizovano dok je u potpunosti zaštićen. • PRAKTIČNOST: Maskica se lako instalira na tvoj Xiaomi Redmi Note 5A, omogućavajući ti da brzo i bez muke zaštitiš svoj uređaj. • FUNKCIONALNOST: Osmišljena da ne ometa pristup svim portovima i dugmićima, ova maskica omogućava nesmetano korišćenje tvog telefona. Zaštiti svoj Xiaomi Redmi Note 5A sa stilom uz Teracell Skin maskicu. Ova maskica nije samo zaštita; ona je izbor za one koji cene eleganciju i funkcionalnost. Ultra tanka konstrukcija znači da nećeš ni osetiti da je tu, dok fleksibilni materijal obećava dugotrajnost i otpornost na svakodnevno habanje. Prijatna na dodir, ova maskica će učiniti da tvoj telefon ostane kao nov, bez obzira na izazove koji te čekaju tokom dana. Instalacija je brza i jednostavna, što znači da nećeš izgubiti vreme dok štitiš svoj uređaj. Ne dozvoli da tvoj telefon trpi zbog svakodnevnog korišćenja. Odaberi Teracell Skin maskicu i osiguraj da tvoj Xiaomi Redmi Note 5A ostane zaštićen i stilizovan. Bez obzira na to gde se nalaziš ili šta radiš, možeš biti siguran da je tvoj telefon siguran. Zaštitna maskica je više od pukog dodatka; ona je neophodan deo tvog mobilnog života. Neka tvoj Xiaomi Redmi Note 5A bude siguran i stilski upotpunjen – izaberi Teracell Skin maskicu. Klikni i naruči odmah!

Opis proizvoda • ULTRA TANKA: Ova maska za Nokia 530 Lumia je dizajnirana da bude ultra tanka, ne dodaje dodatnu težinu tvom telefonu, čineći ga i dalje elegantnim i lako prenosivim. • FLEKSIBILNOST: Fleksibilna struktura maske Teracell Giulietta omogućava jednostavno postavljanje i skidanje, bez rizika od oštećenja tvog uređaja. • ZAŠTITA: Pruži svom telefonu potrebnu zaštitu od ogrebotina i udaraca. Ova maska je izrađena da čuva tvoj Nokia 530 Lumia sigurnim od svakodnevnih izazova. • PRIJATNA NA DODIR: Maska je izrađena od materijala koji je prijatan na dodir, što ti omogućava udobno korišćenje tvog telefona u svakom trenutku. • PRAKTIČNOST: Lakoća instalacije čini ovu masku veoma praktičnom. Nećeš imati problema sa postavljanjem, a tvoj telefon će biti spreman za upotrebu u tren oka. Kada je u pitanju zaštita tvog Nokia 530 Lumia telefona, ne želiš praviti kompromise. Maska Teracell Giulietta je tu da ti pruži miran um, znajući da je tvoj uređaj zaštićen od svakodnevnih nezgoda. Ultra tanka i lagana, ova maska neće narušiti izgled tvog telefona, već će ga upotpuniti svojim diskretnim dizajnom. Fleksibilnost i praktičnost su ključne reči kada je reč o ovoj maski. Možeš je lako postaviti ili skinuti, a tvoj telefon će i dalje ostati zaštićen. Prijatna na dodir, maska Teracell Giulietta ti omogućava da uživaš u svakom trenutku korišćenja tvog Nokia 530 Lumia, bez osećaja težine ili neudobnosti. Zaštita od ogrebotina i udaraca je nešto što ne smeš zanemariti. Ova maska je dizajnirana da pruži maksimalnu zaštitu, bez obzira na to gde se nalaziš ili šta radiš. Tvoj telefon će ostati siguran i zaštićen, spremno čekajući tvoje sledeće avanture. Ne dozvoli da tvoj Nokia 530 Lumia trpi zbog svakodnevnog korišćenja. Izaberi masku Teracell Giulietta i osiguraj dugotrajnost i lepotu svog uređaja. Poseti našu online prodavnicu i pronađi idealnu zaštitu za svoj telefon. Tvoj Nokia 530 Lumia zaslužuje najbolje! Vidi još informacija

HERETICI I RENEGATI i - Isaac Deutscher HERETICI I RENEGATI i drugi eseji Isaac Deutscher Izdavač: August Cesarec Zgb.1990 strana 277,broširan povez, vrlo dobro ocuvano ,bokovi knjige su zuce boje , od starosti birka eseja poznatog povjesničara i analitičara Isaaca Deutschera. Teme se kreću od Marxa i Lenjina do Berije i analize rada britanskog povjesničara E. H. Carra. Sadržaj: 1. Heretici i renegati - Savjest bivših komunista - Tragičan život poljrugarskog ministra - 1984 - misticizam okrutnosti 2. Povijesni eseji - Dvije revolucije - Marx i Rusija - Trocki o Staljinu - E. H. Carr - povjesničar boljševičkog režima 3. Svršetak Staljinove ere - Rusija sredinom stoljeća - „Socijalistička konkurencija“ - Staljinova oporuka 4. Rusija na prijelazu - Slučaj Berija - Odgovor kritičarima - Poststaljinističko idejno previranje Isaac Doicher (rođen Isaac Deutscher; ponekad Deicher [3], 3. april 1907, Chrzanov, Austro-Ugarska, sada deo Poljske - 19. avgust 1967, Rim, Italija) je poljski i britanski istoričar i publicist, autor knjiga o istoriji i sociolog, biograf Lev Trocki i Josif Staljin, ekspert za probleme Sovjetskog Saveza i CPSU Isak Deutscher je rođen u religioznoj jevrejskoj porodici srednje klase u gradu Chrzanov u blizini Krakova u zapadnoj Galiciji. Kao dete, radio je sa chassidskim rabinom, ali je onda postao ateist (kako je sam Nemač tvrdio, proverio je istinu o vjeri i izgubio vjeru koristeći ne-košer hranu u grobu tzaddika (pravednika) na Iom Kipuru). Prvobitno je stekao slavu kao mladi pesnik; Od šesnaest godina objavio je svoje pesme u poljskim književnim publikacijama. Deutscherove pesme, napisane na jidišu i poljskom, odnosile su se na poljsku i jevrejsku istoriju, mitologiju i misticizam; tako je pokušao da premosti jaz između dve kulture. Pored toga, on je preveo i sa jidiškog, latinskog, nemačkog i hebrejskog na poljski. Studirao je istoriju [izvor ne precizira 2560 dana], filozofiju i književnost na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu. Sa 18 godina napustio je Krakov za Varšavu i ušao na Univerzitet u Varšavi, gdje je studirao filozofiju i političku ekonomiju. Istovremeno, Deutscher postaje marksista. Godine 1926. pridružio se zabranjenoj Komunističkoj partiji Poljske i bio urednik stranačke štampe. Godine 1931. posjetio je Sovjetski Savez, gdje je dobio ponudu od Moskovskog državnog univerziteta da zauzme poziciju učitelja u istoriji socijalizma i naučnog komunizma. Međutim, Deutscher je odbio i vratio se u podzemni rad u Poljskoj. Godine 1932. snažno se protivio staljinističkoj politici u rukovodstvu Kominterne. Posebno, Deutscher je osudio teoriju i praksu, koja je socijaldemokratiju smatrala `socijalnim fašizmom` i primarnim neprijateljem komunističkog pokreta, s pravom gledajući na pridržavanje takvog kursa kao na jedan od najvažnijih razloga koji su doveli do poraza nemačke komunističke partije u borbi protiv Hitlera. U svom članku Opasnost od varvarizma u Evropi (1933), on se zalagao za formiranje jedinstvenog fronta komunista i socijaldemokrata protiv nacizma. Otkako se Deutscher pridružio trockistima, odmah je izbačen iz Komunističke partije Poljske (zvanično zbog `preuveličavanja pretnje nacizma`). On je kasnije napisao o sebi kao “prvi komunist koji je protjeran iz poljske Komunističke partije za anti-staljinizam” [4]. Iako je Deutscher postao jedan od najistaknutijih poljskih trockista, od 1938. se distancirao od zvaničnog trockizma, ne odobravajući odluku Trockog da osnuje Četvrtu internacionalu. U aprilu 1939., neposredno pre okupacije Poljske od strane nacističke Nemačke, Deutscher je emigrirao u London. Život mu je bio spašen, ali se nikada nije mogao vratiti u Poljsku i vidjeti bilo koga od svojih rođaka. U Londonu, Deutscher, nakon što je temeljno studirao engleski jezik, pisao je članke za novine o jevrejskoj emigraciji iz Poljske, a takođe je postao i dopisnik uticajne publikacije The Economist. Kao član Poljske socijalističke partije, bio je član trockističke revolucionarne radničke lige neko vreme u egzilu. 1940. u Škotskoj, dobrovoljac se priključio poljskoj vojsci, ali je ubrzo bio interniran kao opasan subverzivni element. Oslobođen 1942. godine, vratio se u The Economist kao stručnjak za Sovjetski Savez i evropsku politiku, i počeo je pisati za The Observer. Nakon rata, raskinuo je s političkim trockizmom (dok je ostao Trocki) i bavio se naučnim aktivnostima. Proceedings Glavni članak: Deutscher Trilogi Posebna tema Deutscher-a bili su problemi SSSR-a i komunističkog pokreta. Jedan od prvih pokušao je da analizira fenomen staljinizma. Deutscher je napisao Staljinovu obimnu političku biografiju (“Staljin: politička biografija”), u kojoj, za razliku od mnogih “Staljinovih učenjaka”, saznaje pravo poreklo formiranja, formiranja i razvoja Staljina kao revolucionara, političara i ličnosti. On istražuje genezu staljinizma, pokazuje njegove objektivne i subjektivne razloge i izražava neke misli o tome kako prevazići staljinizam kao izopačenost marksističko-lenjinističke teorije. Zahvaljujući pisanju Staljinove političke biografije, Deutscher je počeo da se smatra naprednim specijalistom u istoriji ruske revolucije. Glavni rad Deutscher-a bio je fundamentalna studija Lea Trockog, koja se sastojala od tri toma - `Oružani prorok` (1954), `Nenaoružani prorok` (1959) i `Prognani progon` (1963). Trilogija, objavljena u Londonu 1954-1963, zasniva se na detaljnoj studiji Trockog arhiva na Harvardskom univerzitetu, uključujući i `zatvorenu sekciju` arhive, kojoj je Deutscher dopušteno uz dozvolu udovice Trockog, N. Sedova (1882-1962); iako nisu svi materijali mogli da koriste u svom radu, pošto je zvanično ovaj deo arhive otkriven tek 1980. godine. Skraćeni ruski prevod drugog i trećeg sveska, američkog istoričara N. N. Iakovleva, objavljen je u Moskvi 1991. godine pod naslovom Trocki u egzilu. Kompletan prevod sva tri toma objavljen je 2006. u izdavačkoj kući Tsentpoligraf. Prema Davidu Northu, “herojska slika Trockog, koja se pojavila na stranicama izuzetne Biografske trilogije Isaaca Deutschr-a ... imala je značajan uticaj na čitavu generaciju radikalizovane omladine šezdesetih godina... (u hodniku ,dole, ormar ,cip_)

Autor - osoba Šević, Milan, 1866-1934 = Šević, Milan, 1866-1934 Naslov O našim ljudima velikim i malim : anegdote i sećanja / Milan Šević ; priredila Zorica Hadžić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2011 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Gradska biblioteka, 2011 (Petrovaradin : Alfagraf) Fizički opis 314 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Hadžić, Zorica, 1977- = Hadžić, Zorica, 1977- Šević, Dušan = Šević, Dušan Zbirka Novosadski manuskript (broš.) 978-86-82275-39-8 (za izdavačku celinu) Napomene Autorova slika na koricama Tiraž 500 Str. 5-13: Mali veliki ljudi Milana Ševića / Zorica Hadžić Napomena priređivača: str. 313-314. Predmetne odrednice Šević, Milan, 1866-1934 -- `O našim ljudima velikim i malim` Hranislav, Gavrilo, 1775-1843 -- U anegdotama Atanacković, Platon, 1788-1867 -- U anegdotama Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 -- U anegdotama Nović-Otočanin, Joksim, 1807-1868 -- U anegdotama Knežević, Stefan, 1806-1890 -- U anegdotama Mraović, Teodosije, 1815-1892 -- U anegdotama Daničić, Đura, 1825-1882 -- U anegdotama Natošević, Đorđe, 1821-1887 -- U anegdotama Jakšić, Đura, 1832-1878 -- U anegdotama Jovanović-Zmaj, Jovan, 1833-1904 -- U anegdotama Stojanović, Nika, - -- U anegdotama Šiler, Fridrih fon Popović, Đorđe, 1832-1914 -- U anegdotama Kostić, Laza, 1841-1910 -- U anegdotama Nedić, Ljubomir, 1858-1902 -- U anegdotama Obrenović, Milan, srpski kralj, 1854-1901 -- U anegdotama Đurić, Milan, - -- U anegdotama Sremac, Stevan, 1855-1906 -- U anegdotama Geršić, Gligorije, 1842-1918 -- U anegdotama Đorđević, Ljubomir, - -- U anegdotama Novaković, Stojan, 1842-1915 -- U anegdotama Ranković, Svetolik, 1863-1899 -- U anegdotama Tolstoj, Lav Nikolajevič Karić, Vladimir, 1848-1894 -- U anegdotama Marić, Milan, - -- U anegdotama Jovičić, Dragoljub, - -- U anegdotama Matavulj, Simo, 1852-1908 -- U anegdotama Milićević, Milan Đ., 1831-1908 -- U anegdotama Pašić, Sreten, - -- U anegdotama Cvijić, Jovan, 1865-1927 -- U anegdotama Grčić, Jovan Milenko, 1846-1875 -- U anegdotama Simić, Pavle, 1818-1876 -- U anegdotama Ilić, Jovan, 1824-1901 -- U anegdotama Hadžić, Antonije, 1833-1916 -- U anegdotama Milošević, Raša, - -- U anegdotama Rajković, Đorđe, 1825-1886 -- U anegdotama Ignjatović, Jakov, 1822-1889 -- U anegdotama Predić, Uroš, 1857-1953 -- U anegdotama Vujić, Kosta, 1829-1909 -- U anegdotama Obrknežević, Filip, - -- U anegdotama Ilić, Vojislav, 1860-1894 -- U anegdotama Karasek, Jozef, 1868-1916 -- U anegdotama Marković, Svetozar, 1846-1875 -- U anegdotama Stanković, Borisav, 1876-1927 -- U anegdotama Stanojević, Dragiša, - -- U anegdotama Budmani, Petar, 1835-1914 -- U anegdotama Krečarević, Pera, - -- U anegdotama Kršnjavi, Isidor, 1845-1927 -- U anegdotama Jakšić, Beluš Đ., 1864-1882 -- U anegdotama Kaćanski, Stevan Vladislav, 1930-1890 -- U anegdotama Jagić, Vatroslav, 1838-1923 -- U anegdotama Skerlić, Jovan, 1877-1914 -- U anegdotama Petrović Njegoš, Petar II, 1813-1851 -- U anegdotama Alković, Kosta, oko 1836-1909 -- U anegdotama Vujković, Mitar, - -- U anegdotama Protić, Ljubomir, 1866-1928 -- U anegdotama Male, Alber, 1864-1915 -- U anegdotama Meštrović, Ivan, 1883-1962 -- U anegdotama Petronijević, Branislav, 1875-1954 -- U anegdotama Pirot Lovran Novi Sad Smederevo ŠEVIĆ-MAKSIMOVIĆ Milan – pedagog, pisac, prevodilac (Novi Sad, 25. XI 1866 – Beograd, 21 XII 1934). Kad mu je bilo dve i po g. otac Jovan, koji je bio knjigovoditelj u Miletićevom magistratu i siročadski otac, je zbog pronevere izvršio samoubistvo. Mati Sofija bila je iz ugledne srpke porodice: ćerka gradskog načelnika i patrona novosadske srpske gimnazije Gligorija Jovšića, a sestre su joj bile Jelisaveta Pavla Simića, Nana Đorđa Natoševića i Marija Vula Paštrmca. Njenom udajom za lekara Svetozara Maksimovića, mali Š. je dobio veoma dobrog poočima, čije je prezime dodavao svome i tako se potpisivao. Prvih pet razreda gimnazije (treći privatno) učio je u novosadskoj srpskoj velikoj gimnaziji, a šesti, sedmi i osmi u Halašu. Studirao je filosofiju, slavistiku i nemački jezik u Budimpešti, Minhenu, Ženevi i Lajpcigu. U toku studiranja boravio je 1886. u NSadu i iskazao je veliko interesovanje za rad SNP. U „Pozorištu“ je napisao prikaz Sigetijevog komada Vampir i čizmar (A kisèrtet), koji je posrbio J. Đorđević, čiji je rad pohvalio i istakao kao primer kako treba posrbiti neki tekst. Iste g. je za SNP napisao izvornu šaljivu jednočinku Na pozornici i u životu sa temom iz građanskog života, štampanu u nastavcima i u devet brojeva „Pozorišta“ (1886, br. 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53 i 55) i preštampanu u Zborniku pozorišnih dela, sv. 20. Posle izvođenja komada u NSadu recenzija u „Pozorištu“ (br. 56, 222, 223; br. 57, 227), koju je potpisao F., bila je izrazito negativna: delo je ocenjeno kao „u pravom smislu reči pronosak“, a za mladog pisca se kaže da je prvi put pred velikim forumom predstavio komediju sa veoma malenom i slabom radnjom koja predstavlja samo jednu scenu, a dve trećine su prazan razgovor i bledo slikanje nekolikih običnih osoba i prostih karaktera. Osporeno mu je da ima „žicu dramskog pesnika“. Komad je publika „primila hladno“. Poražavajuća kritika je uticala da se okane pisanja dramskih tekstova. Nastavio je, kako je napisao njegov prijatelj J. Grčić, da se raspituje za pozorišne prilike. U „Pozorištu“ je 1886. (br. 62 i 63) pisao o nemačkom glumcu Srbinu Joci Saviću, s kojim ce prvi put sreo tokom studiranja u Minhenu. Preveo je, s piščevom dozvolom, dramu Henrika Ibzena Nora (Et dukkehjem) koristeći nemački prevod objavljen u 2517. svesci Reklamove Universal-Bibliothek pod naslovom Nora oder Ein Puppenheim. Ibzenov komad u njegovom prevodu bio je igran u Bgdu, a SNP ga je prvi put prikazalo u Sremskim Karlovcima 31. III 1894. Milka Marković je tumačila lik Nore. Prevodio je sa nemačkog, francuskog, ruskog i engleskog jezika. U Lajpcigu je 1888. završio studije s doktorskom tezom o Dositeju Obradoviću – Dositheus Obradović, ein serbischer Aufklàrer des 18 Jahrhunderts, koja je y zasebnoj knjizi objavljena u NSadu 1889. Vratio se, potom, u Srbiju i započeo svoju profesorsku karijeru. Radio je prvo u Požarevcu, odakle je „Javoru“ 1889. poslao prevod Istorije ruske književnosti Pavla Viskovatova. U razdoblju od 1889. do 1909. bio je profesor gimnazija u Kragujevcu, Nišu i Bgdu, kratko vreme i u beogradskoj učiteljskoj školi. Za tih dvadeset g. delovao je i na književnom polju. Pisao je udžbenike: Uvod u filosofiju za srednju školu (1893), Logika za srednju školu (1894), Srpska čitanka za drugi razred srednje škole (1898), Srpska čitanka za treći razred srednje škole (1902), kao i studije: Petar Preradović prema Srpstvu i Hrvatstvu („Nova iskra“, 1901), Molitva u umetničkoj pesmi srpskoj (NSad 1902), Mihailo Vitković („Nova iskra“, 1902), O Luči mikrokozma („Zora“, 1902), O Dositejevim i o narodnim basnama („Srpski književni glasnik“, 1903), O Sremcu i P. Adamovu („Delo“, 1907), Ostavina Henrika Ibzena (LMS, 1911) i dr. Zbog partijskih sukoba je prevremeno penzionisan. Od 1910. do 1920. je mnogo putovao po inostranstvu, proučavajući pedagoške seminare. Objavio je i mnogobrojne studije iz književnosti i pedagogije: Stara i nova pedagogija (1920) i Obrazovanje učitelja i dečja knjiga (1920), Iz Brankova i Daničićeva kruga (1925), Miletić, Zmaj, Branko (Spomenica Svetozara Miletića, LMS, 1926), Problemi Emanuila Jankovića (LMS, 1927), Jedinstvena škola (1929), Prilozi o životu i radu Koste Trifkovića (LMS, 1932); od 1908. je uređivao ediciju Pedagogijska knjižnica, a od 1922. i ediciju Pedagoški klasici. Reaktiviran je od 1920, predavao je u beogradskoj Prvoj gimnaziji, a bio je i honorarni profesor univerziteta do smrti. Bio je saradnik redakcije Narodne enciklopedije Srba Hrvata Slovenaca – napisao je 29 odrednica, između ostalog i o sebi. Od 11. VIII 1924. do 9. XI 1934. dopisivao se sa J. Grčićem, poslao mu je 74 sitno ispisanih „dopisnih karata“ i 13 pisama. Umro je nakon kratke bolesti u Bgdu. Sahranjen je na Almaškom groblju u NSadu porodičnoj grobnici svog poočima. BIBL: Na pozornici i u životu, NSad 1886; O našim ljudima velikim i malim: anegdote i sećanja, NSad 2011; Dnevnici. Knj. 1, NSad 2013; Dnevnici. Knj. 2, NSad 2014; H. Ibzen, Nora (prev. Š.), Bgd 1891, 2011. LIT: J. Grčić, Naši pokojnici, LMS, 1935, sv. 1, s. 132–136; V. Stajić, Novosadske biografije, NSad 1940, sv. 5, s. 266–277. MG92