Produžni kabl za Auto radio antene 4,5 metara

Kabli ISO za Fabrički Radio BMW 16 pina

Kabli ISO za Fabrički radio Mercedes 16 pina

Kabli ISO za Fabrički radio Mercedes 16 pina

Antena FM za Auto radio krovna L-400mm Golf dizajn

Samsung YP-k3 - MP3 Player/FM Radio/Photo ... 1Gb, bez ikakve druge opreme tipa punjač, USB kabl, slušalice itd, polovan i ispravan sa dobrom baterijom koja je poslednji put držala preko 10 sata u režimu slušanja muzike, a jedini `problem` su mu vertikalne crte preko display-a koje ne smetaju u funkcionalnosti, ali su ipak vide (pogledati slike), detaljne karakteristike i uputstvo pogledajte na net-u po navedenom modelu, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

Kabl Auto Radio ulaz Audi - 3,5mm

Kabl Auto Radio ulaz Peugeot - 3,5mm

Kabl Auto Radio ulaz BMW04 - 3,5mm

Kabl Auto Radio ulaz FORD01 - 3,5mm

Kabl Auto Radio ulaz BMW05 - 3,5mm

Stanje: Novo Bоја: Crna Dostava: Plaćena dostava Pokupiti na licu mesta Tip: Bluetooth Prenosivi

Kabl za Auto Radio Šaržer. Mini ISO 8 pina - Audi, VW 12 pina, 0,15 Met.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Potpis ! Ilustracije: Dusan Petricic Vladimir Andrić (Obrenovac, 25. oktobar 1944 — Beograd, 16. februar 2021[1]) bio je srpski pisac, dramaturg, reditelj i dugogodišnji urednik Dečjeg i školskog programa Radio-televizije Beograd. Autor je televizijskih serijala za decu Laku noć, deco i Pustolov, šest pozorišnih drama, dvadesetak radio-drama i više filmskih scenarija. Režirao je prvu verziju filma Šešir profesora Koste Vujića. Dobitnik je brojnih nagrada za svoja književna dela (nagrada Politikinog zabavnika, Zmajevih dečjih igara, Neven, Zlatni ključić, i drugih.) Živi i radi u Obrenovcu. Vladimir Lale Andrić se rodio 25. oktobra 1944. godine u Obrenovcu. Osnovnu školu je završio u Obrenovcu, a gimnaziju u Valjevu. Diplomirao je filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Huga Klajna. Od 1968. je radio u redakciji Dečjeg programa Radio-televizije Beograd. Književni rad Još kao gimnazijalac je objavljivao pesme u valjevskim novinama Napred, beogradskom Studentu i šabačkom časopisu Ustvari. Pesme i pripovetke je najčešće objavljivao u časopisima Mali Neven, Neven, Mons Aureus, Detinjstvo, Ulaznica i Politike. Objavio je trinaest knjiga poezije i proze, od kojih su neke doživele i više izdanja, a najpoznatije su: Daj mi krila jedan krug, Večernji slon, Srce na zidu, Zamalo da me popiju mačke, Napred plavi smeđi i crni, Pustolov i Kroz gudure Obrenovca. Napisao je dvadesetak radio-drama. Najpoznatije su: Veliko leto, Kuća sa verandom, Sveska nad sveskama, Zmaj Ognjen, Ima li brdskih slonova.

Sony diktafon one touch recording , 2 tape speeds , microcassette corder M-330 kao nov, ali ide kao neispravan jer je od stajanja razvucena gumica pa zavija (nije radio 2 godine) Izuzatan za studente,novinare...

Izdavač: Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo Edicija Povelja Biblioteka Posle Vavilona, knj. 28 Priredio i preveo: Dejan Ilić Povez: broširan Broj strana: 172 Veoma dobro očuvana. Prva i za njegova života jedina objavljena zbirka pesama „Raditi je zamorno“ pojavila se 1936. godine u periodu kada se Paveze već dve godine nalazi na jugu Italije, gde ga je prognao fašistički režim zbog njegovih prijateljskih veza sa antifašistički orijentisanim intelektualcima. Vesti koje su do njega dopirale o prijemu zbirke nisu bile najpovoljnije i samo su na muku izgnanstva dodale i breme neshvaćenosti. No, u godinama kada je italijanskom poezijom vladao hermetizam, pesnički pravac „čiste poezije“ i apstraktnog jezika, Pavezeovi narativni, nepravilni i dugački stihovi, kao i „sirova stvarnost“ koju su evocirali, nisu mogli naići na neki veći odjek. Poetika koju je Paveze razvijao, pozivajući se na Vitmanove „Vlati trave“ i na domaće pesničko nasleđe, vertige i verističkih pripovedača s kraja prošlog stoleća, tek je trebalo da nađe svoje mesto u italijanskoj književnosti. (K-124)

Odlično očuvano, retko s omotom. Naslov Fuck you : iz američke underground poezije / [izbor i prevod s engleskog Vojislav Despotov] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1991 Izdanje 4. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Četvrti talas, 1991 (Bačka Palanka : `Branko Bajić`) Fizički opis 85 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Despotov, Vojislav Zbirka Edicija Dead poets society ; knj. 1 Sadržaj Sadržaj identičan sa sadržajem 3. izd. iz 1989. godine. ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 1500. Predgovor / V. Despotov: str. 5-8. Čarls Bukovski Ted Berigen Frenk O`Hara Lenor Kendel Džon Viners Aram Bojadžijen Edvard Dorn Ed Sanders Edvard Fild Filip Vejlen Maks Finstin Bob Kaumfan Lorens Ferlingeti Džek Spajser Tuli Kapferberg Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. MG91 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu. Dela Njegova poznatija dela su: „Ispričano za proleće“ „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Olovka piše srcem“ „Nasmejani svet“ „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“ „Izdajstvo lirike“ Za decu je napisao: „Plavi čuperak“ „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu) „Prva ljubav“ „Garavi sokak“. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr. Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman. Nagrade Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr.

Opis proizvoda Slusalice mogu raditi i na android uredjajima.

Opis proizvoda Slusalice mogu raditi i na android uredjajima.

Laguna Godina izdanja: 2021 Broj strana: 159 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Sad me, valjda, razumeš: ljubav je – kad sebe umeš. Svako u sebi nosi tajnu svoje budućnosti. Za Miroslava Antića ona je plava, nevina, beskonačna, nebeska i zvezdana. Plavi čuperak je najlepši priručnik za odrastanje i nezaobilazni zapis o drhtanju onih koji su se zaljubili prvi put. Ova vanvremena zbirka pesama za samo pola veka postala je predivni udžbenik čežnje, jedinstveno uputstvo za beskrajno čuvanje detinjstva u nama, neodoljivi spomenik šašavosti, dnevnik sa čijih stranica osećamo sazvučja daljina ka kojima hrlimo… Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta otplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi. M. Antić Miroslav Antić: Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama… Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca. Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije… Imam i neke nagrade i priznanja. Dve „Nevenove“. Jednu za životno delo u poeziji za decu. „Goranovu nagradu“. „Nagradu Sterijinog pozorišta“. „Zlatnu arenu za filmski scenario“. „Nagradu oslobođenja Vojvodine“. „Sedmojulsku nagradu Srbije“. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list „Ritam“ ili uređivao Zmajev „Neven“… Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi „In Memoriam“. I u svim ostalim svojim pesmama.

Opis proizvoda SPECIFIKACIJE: Prečnik zvučnika: 14mm Jačina: 95-98dB Frekvencija: 20-2000Hz Dužina kabla: 120cm Slusalice mogu raditi i na android uredjajima.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Estetksa oprema: Ivan Horovic Zlatko Benka je rođen 22. jula 1951. godine u Laliti. Gimnaziju je pohađao u Odžaku. Fakultetske studije završio je u Novom Sadu na Fakultetu umetnosti, smer Slovački jezik i književnost. Pripada mlađoj generaciji romanopisaca koji prate trend modernizacije u književnosti Slovačkog vojvodstva. Korišćenje modernističkih narativnih modela i njihovo inoviranje postmodernih postulata i strategija ispoljilo se i u magijskoj realističkoj prozi Zlatka Benke u zbirci Rižove platno (1988). Zlatko Benka je autor radova objavljenih na slovačkom, ali i na srpskom jeziku. Objavio je sledećih šest zbirki pesama na slovačkom: Vodena prašina (1977), Nož sa dve oštrice (1981), Okean (1984), Il (2001), San na stolu (2006) i Kad posle junaštva (2008). Autor je i tri romana: Srebrna peščana šuma (Turčianski Svaty Mikulaš 1996), Anđelov pad (1996) i Devet prstenova (2004). Objavio je dve drame na slovačkom, 24. Orionov život (1993) i Srebrna šuma (2003). Objavio je i zbirke pesama na srpskom jeziku kao što su Demon ali gde (1973), Oklopnik (1986), roman Boginja na prestolu (1996) i bibliofilija Priče (1992) Plavi sprud (2002). Autor brojnih radova dobitnik je mnogih nagrada. Godine 1974. dobio je nagradu Zlatni pečat Srijemskih Karlovaca. Takođe 1989. godine dobio je nagradu časopisa Novy život za svoju pripovetku Trojanski konj, dok je prvu radio-difuzijsku nagradu dobio za reportažu pod nazivom Vavilonski prokolos.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prežihov Voranc - pravo ime Lovro Kuhar (1893 – 1950) , slovenački književnik, politički radnik komunističke – marksističke provinijencije. Borac za socijalnu pravdu i jednakost.[1][2] Biografija - rad i politička djelatnost Rodio se u selu Kotlje, 10. avgusta 1893. U ranoj mladosti bio je poljoprivrednik – farmer, a bavio se i tesarskim poslovima. Kasnije je radio kao fizički radnik u fabrikama u Trstu i Gorici. Po izbijanju Prvog svjetskog rata 1914. godine mobilisan je u austrougarsku vojsku. 1916. godine dezertira u Italiju. U razdoblju između dva svjetska rata bavi se političkim radom. Član je KPJ i politički instruktor u više evropskih zemalja. Širi markstističku ideologiju među radnicima, ukazujući na buržoaziju - bogate, kao osnovni uzrok obespravljenosti i siromaštva radnika, učeći da kapitalisti ne kupuju radnikov rad, već radnu snagu amotrizujući je oskudnim nadnicama samo onoliko koliki je donji prag egzistencijalnog minimuma. Godine 1934. izabran je u CK KPJ (Centralni komitet komunističke partije Jugoslavije). Sudjelovao je kao delegat KPJ na Sedmom kongresu Kominterne. U jesen 1939. godine se ilegalno vraća u Sloveniju - Kraljevina Jugoslavija. NOB – i, tačnije Osvobodilnoj fronti pristupa 1941. g. Njemačke okupacione snage su ga uhapsile kao ilegalaca 1943. godine i deportovale u koncentracione logore u Zahsenhauzenu i Mauthauzenu. Poslije oslobođenja, u slobodnoj FNRJ – i bio je savezni narodni poslanik. Umro je u Mariboru, 18. februara 1950. [1] Književni rad Realista, slikar koruških prilika. Pisao je romane, novele, eseje, priče, memoare, putopise. U svome književnom radu kao i u životu uopšte bavio se socijalnim temama dosljedan svojoj pravdoljubivosti i realističkom prilazu.

Izdavač: Paideia, Beograd Biblioteka Poezija Izbor, uvod i biobibliografske beleške: Dante Mafija Prevod: Milana Piletić Povez: tvrd Broj strana: 491 Dvojezična: tekst uporedo na italijanskom i srpskom jeziku Pečatirana, vrlo dobro očuvana. Priređivač ove Antologije je Dante Mafija, esejista, pripovedač i pesnik. Mafija je pisao u najznačajnijim italijanskim časopisima, uređivao je pregled novih knjiga za RAI, osnivač je časopisa I Policordo i Poetica. Trenutno je glavni urednik lista Poiesis. Na njegovu poeziju skrenuli su pažnju Aldo Palaceski, koji je 1974. napisao predgovor za njegovu prvu zbirku, Leonardo Shasha koji je, kao i Dario Beleca, smatrao Mafiju jednim od najvećih italijanskih pesnika. Godine 2004. je od predsednika republike Champija dobio zlatnu medalju za kulturu. Po rečima prevodioca, Milane Piletić, na srpskom se već mogao čuti, na Trećem programu Radio-Beograda, gde su se zahvaljujući književnom sluhu Radmile Gligić, pre više meseci mogli čuti odabrani stihovi iz ove Antologije i odlomci iz Danteovog ,Romana o Tomazu Kampaneli`, s kojim će se naša publika uskoro susresti i putem slova, takođe zahvaljujući sluhu Petra Živadinovića. Prevodilac ističe da će ova Antologija biti prava poslastica za srpske ljubitelje poezije koji ne znaju italijanski, kao i za one koji italijanski znaju, jer je delo štampano dvojezično; delo će biti značajno i slavistima u Italiji. Piletićeva dalje navodi da je izbor poezije sačinjen vrlo neobično: u svom predgovoru, Dante ističe da je antologiju - s obzirom na to da antologičar nije istoričar književnosti - sačinio prvenstveno vođen ličnim afinitetima, što znači da ćete u njoj prevashodno čuti lirske tonove, od Gvida Gocana i Ade Negri do naših savremenika, sa namerno šturim bio-bibliorafskim beleškama, da bi što više ostalo za čistu pesničku atmosferu i neposredno iščitavanje, bez glomaznog kritičkog aparata. Tu su i velikani poput Sabe, Montalea, Ungaretija... Tako ćemo na poetskom putovanju ugledati i pesnike - kritičare (kao što su Spanjoleti, Čeki, Borđeze), i petnaestak pesnikinja, i neke mlade, često tragično prerano utihnule glasove. Dante je, kao i njegov davni imenjak, tragao za istinom i ishodima, a ne za poznatim školama i ličnostima, makar bili i danas uticajni, ali kadkad samo epigoni epigona. Piletićeva, na kraju, izrazava želju da kao i priređivač svaki čitalac ovde pronađe ponekog bliskog... (K-75)