21421) VAZDUHOPLOVNI REČNIK englesko rusko srpskohrvatski , Jelica Dragović * Branka Jovanović * Đorđe Čistogradov , BIGZ Beograd 1973 , sadrži oko 12000 reči i izraza iz oblasti aerodinamike , konstrukcije aviona , avionskih motora ,elektro i radio opreme i avionskih instrumenata , poznavanja vazduhoplovnih materijala i alata, pilotaže, navigacije, kontrole letenja i vazduhoplovne meteorologije , tvrd povez, format 13 x 19,5 cm , zlatotisak, ćirilica,460 strana,

Kabli ISO muški / CLARION 16 pina Crni

Kabli ISO muški/Pioneer 12 pina Transparentni

Kabli ISO muški / ALPINE 16pin V-32

Kabli ISO muški / ALPINE 16 pina 74

Kabli ISO muški / CLARION 16 pina TR

Kabli ISO muški / Sony 16pin V-3

Kabli ISO muški / CLARION 16 pina Crni

Kabli ISO muški / AEG, Orion, Prology, Neo, XWAVE, SilverCrest... 20 pina 

Kabli ISO muški / Pioneer 12 pina Beli

MIRJANA KODŽIĆ - DARIVANJA Autor: Petar Volk, Maja Volk Izdavač: Pozorišni muzej Vojvodine, Novi Sad Godina izdanja: 2012. Broj strana: 452 Pismo: ćirilica Povez: mek Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Mirjana Kodžić (Beograd, 30. jul 1928 — Beograd, 18. jul 2004) je bila srpska pozorišna i filmska glumica. Mirjana je završila dramski odsek muzičke Akademije, kao i filozofski fakultet. U Narodnom pozorištu debituje sa 17 godina. Bila je prvakinja drame Srpskog narodnog pozorišta, Sarajevskog narodnog pozorišta, Savremenog pozorišta i Narodnog pozorišta. Nosila je klasični repertoar, od Molijera, Šekspira do ruskih klasika, ulogama od Lize Dulitl u Pigmalionu, preko Porcije iz Mletačkog trgovca, Molijerove Dorine, do Feme u Pokondirenoj tikvi, Ćirinice u Pop Ćiri i pop Spiri, do dadilje u Romeu i Juliji. Igrala je u brojnim TV serijama od kojih se proslavila ulogom Ane Šumović u Pozorištu u kući. Napisala je niz radio drama koje su izvedene na radio Beogradu, i autor je deset romana. Bila je udata za filmskog i pozorišnog kritičara dr Petra Volka i majka je književnice dr Maje Volk.

Autor: Boris Velkov Format: 14,5x20,5 Povez: broširan Br. strana: 104 U nepreglednoj šumi naručene literature, koja u našem, dvadesetprvom veku na star i poznat način tumači fabrikovane fenomene, evo jedne samonikle knjige, slatke i opore kao i tlo u vremenu u kome je nastala. Poput Lesingove „Hamburške dramaturgije“, „Palilulska dramaturgija“ Borisa Velkova nije prosta refleksija pozorišnog života piščevog grada; ona je pre svega autorsko čitanje teatra i drame iz ugla autentičnog dramskog pisca, kome je njegova poetika, a ne samo književni ukus, osnovna merna jedinica. Argument za takvo razmišljanje jeste tekst poetske radio-drame pod nazivom „Teško je satiru ne pisati“, odštampan u produžetku pozorišnih kritika. Polazeći od autorovog stava iz prve kritike da je kritičar „pre svega didaskalos – učitelj“, pa sve do zaključaka i odluka iz poslednje, dvadesetprve, svedočimo i etičkoj konstanti jednog boljeg vremena nego što je naše. „Palilulska dramaturgija“ jeste zbornik pozorišnih kritika koje je Velkov pisao sredinom prošle decenije za beogradske dvonedeljne novine za kulturu „Bestseler“ Narodne knjige. „Teško je satiru ne pisati“, radio-drama, premijerno je emitovana 07.04.2010. u produkciji Radija Beograd 2.

Milovan Gavazzi, Pregled etnografije Hrvata, prvi svezak, Klub ABC, Zagreb 1940. Strana 80, ilustrovano, kartonske korice dimenzija 24 x 15,7 cm. Pege od starosti na koricama, iznutra odlično očuvano, bez podvlačenja. Gavaci (1895 - 1992) bio je utemeljitelj etnologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Pre toga je radio u etnografskom muzeju u istom mestu. Bavio se praslovenskom i indoevropskom etnografskom baštinom.

Momčilo Šarić, preživeli logoraš logora u Staroj Gradiški, u svojoj knjizi „Posle mraka dolazi svetlost” sa pravom navodi da je neophodno da pojedinačno i organizovano dignemo glas protiv eventualnog novog pogroma i asimilacija. On je to radio. I mi to činimo. I činićemo uvek kada smo ugroženi. Posle mraka dolazi svetlost /Preživeli logoraš/ Šarić Momčilo 250 strana Ilustrovana očuvana, ocena 4

Magia sutra - Bela Hamvaš Banja Luka 1997 str. 110, meki povez, Roden 1897. godine u Eperješu (danas Prešov u Slovackoj). Studirao na filozofskom fakultetu u Budimpešti madarski i nemacki. Radio kao novinar i bibliotekar. Umro 1968. godine. Po mnogobrojnim listovima i casopisima objavljivao je eseje, studije i recenzije. Najznacajnija dela: Scientia sacra, Karneval I-II, Silvester, U odredjenom pogledu, Naime.

ČASOPIS ZA TEORIJU I SOCIOLOGIJU KULTURE I KULTURNU POLITIKU Broj 8 1970. godina / 245 str. : ilustr. ; 26x13 cm. - Latinica Crteži : DUŠAN OTAŠEVIĆ IZ SADRŽAJA Vladimir Petrić FENOMENI TELEVIZIJE Herbert Markuze O AFIRMATIVNOM KARAKTERU KULTURE NOVA NARODNA MUZIKA Razgovor vođen na III programu Radio Beograda Učesnici: Sveta Lukić, dr Zagorka Pešić-Golubović, Dragoslav Dević, Vojislav Đonović, dr Dragutin Gostuški, Prvoslav Plavšić KNJIGA JE VRLO DOBRO OCUVANA

Kabli ISO muški / Pioneer 16 pina od 2003. - 24,5 mm x 10,5 mm

Kabli ISO muski / Sony 15 pina V-2

Kabli ISO muški / Pioneer 16 pina V-43

Kabli ISO muški / Pioneer 16 pina v-56

Kabli ISO muški / Kenwood 14 pina Ver.2

Kabli ISO muški / Sony 16 pina V-2

Biblioteka Multimedia Rade Veljanovski Clio, 2005 8671022293, 9788671022293 MP, 307 str. savremen pogled na specifičan medijski model o kome tokom poslednje decenije postoje različita mišljenja. Autor smatra da je ovakav model radija i televizije i potreban i moguć u savremenom društvu, i iznosi niz argumenata koji taj javni servis karakterišu kao nezamenjiv komunikacioni servis i važnu integrativnu snagu društva. Zamišljeni projekat javne radiodifuzije kao idealni tip teško je ostvariv i u realnosti možda i ne postoji, ali one radio-televizijske organizacije koje su mu najbliže (britanski BBC, japanski NHK ili bavarska RTV) daju dovoljno razloga za zaključak da je to često segment medijskog sistema čiji potencijali u najvećoj meri mogu da zadovolje komunikacione i kulturne potrebe savremenog čoveka. Autor govori o ulozi javnog servisa u demokratizaciji društva, uz poseban osvrt na specifične interese i potrebe civilnog društva, manjinskih društvenih grupa, građanskih udruženja i inicijativa. U tekstu je dat i pregled jednog broja medijskih organizacija koje funkcionišu kao javne službe u razvijenim zapadnim, kao i u bivšim socijalističkim zemljama. Činjenica da je transformisanje državnih radio-televizija u javne servise u zemljama u tranziciji, pa i u našoj zemlji, već godinama aktuelno pitanje, potvrđuje izraženu potrebu za ovakvom knjigom`.

Milisav Milenković Istim rukopisomMeki povezIzdavač ProsvetaМилисав Миленковић, чији су родитељи Војислав и Злата земљорадници, рођен је 6. марта 1939. године у Малом Црнићу. Студирао је и дипломирао на Правном факултету у Београду, Академији за позориште, филм, радио и ТВ – одсек драматургија. Објавио је петнаест књига поезије, две књиге критика и есеја под називом Истим рукописом, роман Болест брестова и збирку прича Калемљена трешња Лава Николајевича и Варошке Приче.6/36

Igramo se , druzimo se , radimo ... - zbirka aktivnosti za predskolsku decu - II deo - Dnevnik Novi Sad . Potpis na prvoj , najavnoj strani .