Bukvar veselosti, Selo veselo - Radio Beograd 77 strana lepo očuvana ocena 4 ilustrovana

- Sa priključcima za napajanje i zvučnike, - Na drugom kraju nema priključak, - Namena: Za napajanje i zvučnike, - Priključci: Na jednom kraju, - Dužina kabla: 15 cm.

Mrezom kroz mrezu - Radio Mileva - Miroslav Konstantinovic

Format: 20x14 cm. Broj strana: 287 Izdavač i godina izdanja: Tehnička knjiga 1985 Mek povez Dobro očuvano.Oečat i potpis. Visina poštarine je za slanje putem preporučene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

EURO adapter za auto radio. IK - 2625 - K56-2

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 186

odlično stanje, 292str.,meki povez,20cm, š m98

Dosje-Timoti Garton Es.Izdavac Radio B92.Mek povez,230 str.Dobro ocuvana.

Radio Televizija Vojvodine, pečatirana,druga čista, odlično stanje, 196str., meki povez,25m, š r27,f26

Knjiga je u odličnom stanju,potpuno nova. Izdavač:(Radio B92 Beograd,1997 god) Mek povez 150 str

Knjiga je u odličnom stanju,potpuno nova. Izdavač:(Adeona Radio Beograd 2001 god) Mek povez 365 str

Kablovi su vise namenski sluze za radio kasetofone, tranzistore,aparate za brijanje kao i za razne kuhinjske aparate. SAMO DESNI MODEL KABLA IMAM 1 komad

POZORISNO STVARALASTVO MIHAILA KOVACEVICA - Zoran T. Jovanovic Institut za pozoriste , film , radio i televiziju / Fakultet dramskih umetnosti / Muzej pozorisne umetnosti Srbije , Beograd , 1992. 205 strana , ilustrovano,mek povez , cirilica

Treci program radio Beograda leto 1970 Stanje kao na fotografijama Na koricama i na unutrasnjem predlistu potpis hemijskom olovkom, unutra u odlicnom stanju. Sadrzaj na fotografiji Stanje kao na fotografijama

Autor : Džim Điljoti, 111str., 19x13cm Ko je bio Nikola Tesla? Elektroinženjer koji je radio sa Tomasom Edisonom? Pronalazač čija su otkrića zauvek promenila svet? Jedan od najbriljantnijih i najuticajnijih naučnika svihvremena? Sve navedeno! Pronađite još mnogo zanimljivih podataka u ovoj ilustrovanoj knjizi!

Svetlana Nenadović : DETE JE OTAC ČOVEKA - 2 knjiga, RTS izdavaštvo 2011, drugo izdanje, str. 180. Sadržaj na slici. Očuvanost 4. Ненадовић, Светлана, 1934- U tonskom arhivu Radio Beograda sačuvano je oko 200 zanimljivih priča o detinjstvu ljudi različitih generacija, različitih profesija i različitih životnih sudbina, zabeleženih na magnetofonsku traku emisije „Detinjstvo`, od kojih je po 20 objavljeno u svakoj od pet knjiga iz ove serije u kojoj se dokazuje da svi mi u sebi nosimo doživotno ono što smo poneli iz prvih godina našeg života.

Mek povez, 258 strana, 20 cm, 1998. godine izdaje narodna knjiga alfa Džek Lir je napravio potez svog života kada je rešio da prvi osnuje radio I televizijsku mrežu, ali to mu nije donelo ono za čim je najviše žudeo- poštovanje koje donosi pripadanje visokoj građanskoj klasi. Mnogo je žena prošlo kroz njegov život. Njegova prva supruga bila je prelepa I inteligentna WASP princeza koja je od njega , sina jevrejskog sakupljača gvožđa napravila elegantnog, uglađenog I poštovanog muškarca. Njegova druga supruga, engleska aristokratkinja, uvela ga je u visoko svetsko društvo. Ali ništa nije moglo da zadovolji Džekovu želju za uspehom i novcem, uništavanjem neprijatelja i rivala, sve u cilju proširenja kompanije…

Данило Николић Данило Николић (Сплит, 2. фебруар 1926 — Београд, 6. фебруар 2016), српски приповедач, романописац, писац за децу и драмски писац. Биографија Рођен је 2. фебруара 1926. године у Сплиту од оца Спасоја Николића, Никшићанина, иначе службеника Банске управе у Сплиту, и мајке Крстине, домаћице, из Зеленике у Боки Которској. Детињство и рану младост провео је у Витомирици код Пећи, где су се Николићи доселили 1924. из Никшића. Прва два разреда основне школе завршио је у Витомирици, а остале и гимназију у Пећи. По завршеној матури, кратко време је радио у дрвном комбинату, а потом као просветни референт у Среском одбору у Пећи. У том периоду започео је сарадњу с листом „Јединство“ као дописник из Метохије. Због једног текста, који се тада није допао властима у Пећи, да би га склонили даље од себе, дају му стипендију и шаљу га на студије права у Београд 1946. године. На студијама у Београду Николић ће освојити неколико награда за причу на разним књижевним конкурсима и тиме скренути пажњу књижевне јавности на себе, што је био повод да га позову у Радио Београд за сарадника 1950. године. Након дипломирања на Правном факултету, запослиће се као новинар у овој информативној кући, и потом бити уредник у програмима за књижевност и културу, те драматург и драматург-уредник у Драмском програму све до пензије. Члан је Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва. Његове приче преведене су на енглески, немачки, словеначки, чешки, албански, мађарски, македонски, летонски, бугарски, кинески, руски и француски језик. Заступљен је у бројним антологијама и изборима српске приповетке у земљи и иностранству. Његов роман „Власници бивше среће“ ушао је у десет романа деценије (1981—1991) и штампан у више издања saljem kao tiskovinu 80 din post.troskovi,plastificirani kartonski omot 308 stranica u odlicnom izdanju

Miroslav Josić-Višnjić / Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba U rodnom mestu završio je osnovnu školu, a učiteljsku školu (preparandiju) u Somboru. Na Filološkom fakultetu u Beogradu apsolvirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti (tzv. Svetska književnost). Dugo je honorarno radio kao lektor, korektor i tehnički urednik u raznim izdavačkim kućama, listovima i časopisima. Bio je sekretar lista „Student“ (generacija 68, do smene redakcije), urednik časopisa `Relations`. Bio je (greškom) zaposlen u Srpskoj književnoj zadruzi. Pokrenuo je biblioteku „Novi Albatros“. Prvi je počeo privatno izdavanje knjiga (posle S. Mašića) u „Književnoj fabrici MJV i deca“. Putovao je po svetu najčešće o svom trošku u Poljsku, Francusku, Kanadu, Madžarsku, Švedsku, Holandiju, Češku, Rumuniju, Italiju, Nemačku, Grčku, Kinu... Oženjen je, ima troje dece i tri unuka. Sada je u penziji, a prima i nacionalni dodatak kao zaslužan umetnik. Predsednik je PANU, doživotno u ostavci. odlično očuvana

Ova knjiga je puna pozitivnih ideja koje će vas podsećati na brojne mogućnosti što čekaju da budu istražene – 600 veselih i ohrabrujućih predloga o tome kako da iskoristite svaki trenutak svoje slobode. Sad kad niste u vezi, imate više vremena i imate zeleno svetlo za avanture. Ideje su jednostavne, zabavne i praktične – gospodinu Slobodnom ili gospođici Slobodnoj garantuju da će zgrabiti povoljan trenutak i ponovo otkriti uzbuđenje ludovanja bez ikakvih stega. Nemojte se vajkati ili biti obeshrabreni, to što ste ponovo slobodni povod je za slavlje! Povez: Mek Broj strana: 255 Izdavač:: Miba Books Posveta na prvoj strani, sve ostalo u odličnom stanju.

Milan D. Špiček : Niko nije savršen = Nobody is perfect / Beograd : Centar film ; Kragujevac : Prizma, 2002 , Fizički opis 163 str. : ilustr. ; 24 cm Priče o filmu OČuvanost 4. Milan D. Špiček (1942-2020) rođen je u Beogradu, gde se školovao i diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti. Novinarstvom je počeo da se bavi već posle srednje škole, a ogledao se u svim medijima: štampi, televiziji, radiju. Najduže i najplodnije radi na radiju, gde je nagrađivan za sve novinarske discipline i za filmsku kritiku. Filmom i kritikom se bavi od početka osamdesetih godina, kada iz Specijalizovanih programa Radio-Beograda prelazi u Beograd 202, gde počinje da uređuje i vodi „Ponoćni bioskop“, koji uskoro postaje kultna emisija. Od tada, izveštava sa svih domaćih filmskih festivala i mnogih inostranih. Glumio je u filmovima Rana jesen Tome Janjića, Dečak iz Junkovca Dejana Zečevića, Ptice koje ne polete Petra Lalovića i Pun mesec nad Beogradom Dragana Kresoje. Napisao je tri knjige, tematski vezane za film: Herceg Novi, ljubavi moja, Lepotica i zver / La belle at la bete i Niko nije savršen / Nobody is perfect.

Mek povez, 310 strana, 17 cm, izdavač 2007. godine Esotheria Jednostavan i praktičan način da radite ono što je najjesdnostavnije i da pronađete vreme za sebe, za žene Nekorišćena knjiga

Telefonirala sam Džes. „Džes.“ „Oui.“ „Je l’ ti nekad dođe?“ „Pardon?“ „Znaš, da se otkačiš i podivljaš?“ Razmišljala je. „Pa, ponekad kad smo Tom i ja sami kod kuće.“ „Da...“ „Udaramo se peškirima.“ „Džes, samo ti nastavi da pričaš preko telefona, a ja ću poslati nekoga po pomoć.“ „To je dobra zabava... samo radiš...“ „Džes, Džes, pogodi šta ja sada radim.“ „Igraš?“ „Da, igram, moja čudnovata mala ortakinjo. Ali kako igram?“ „Kao tacna?“ „Džes, nemoj da si blesava. Saberi se. Pokušaj da zamisliš mene kako sam se otkačila i podivljala.“ „Da li igraš u... šorcu za fizičko?“ „Non... IGRAM GOLOGUZA!!!!“ I obe počesmo da se smejemo kao umobolnici na tabletama za umobolnike. POL-VI

Izbor iz poezije jednog od najznačajnijih nemačkih pesnika. Ginter Kunert objavio je ogroman broj (oko dve stotine!) naslova u gotovo svim žanrovima (poezija, proza, esej, kritika, putopis, radio-drama, filmski scenario, aforizam, glosa, satira, članak, reportaža, literature za decu), postavši jedan od najplodnijih i najuglednijih nemačkih pisaca. Čuveni nemački kritičar Marsel Rajh Ranicki pisao je da Kunertove pesme „formulišu pitanja jednog skeptičnog savremenika, njegov nemir, njegov strah”. Većina tumača Kunertova pesništva smatra da su ironija, skepticizam i pesimizam glavne oznake njegovog duhovnog i poetičkog profila. On sam negde se pak nazvao „vedrim melanholikom”. U svakom slučaju, reč je o pesniku sa ogromnim životnim iskustvom, u koje spada i presudno važno iskustvo dveju nemačkih diktatura – nacionalsocijalističke (nacističke) i komunističke. Stoga nije čudno što nam Kunertova poezija daje kritičku sliku razvoja civilizacije, društvenih i istorijskih procesa. Humani ideali i umni projekti retko se ostvaruju u istoriji, budući da se ona služi nasilnim sredstvima. Na objektivni cinizam takve istorije Kunert odgovara ironičnim, pa i ciničnim pesničkim komentarom, koji mu stoji na raspolaganju i kad je reč o ideologijama i idolatrijama svih vrsta. sa nemačkog preveo Stevan Tontić

Julija Najman: PREDELI, DOGAĐAJI, Privatno izdanje autor i Slobodan Mašić Beograd 1988, tvrdi povez, str. 151. Razgovori sa velikim francuskim i američkim piscima. Očuvanost 4-. Julija Najman (1905-1989) rođena 13. oktobra 1905. u Ivanovom Polju, njena majka Klara Šrenger je rođena u Daruvaru, otac Aleksandar Klopfer u Beogradu. Rano detinjstvo Julija provodi u Paraćinu (njen otac je jedan od osnivača Srpske fabrike stakla), osnovmo školovanje započinje u Daruvaru a nastavlja ga u Zemunu i Beogradu. Po želji svoga oca Julija 1916. godine odlazi na školovanje u Beč, u kome pohađa tada čuvenu gimnaziju Schwarzwaldische Schulanstalten. U programu ove gimnazije, pored klasične i moderne literature, su časovi Kunstwanderungen — posete muzejiima i istorijskim spomenicima. U tada gladujućem Beču uprava ove gimnazije osniva narodnu kuhinju za prosvetne radnike, tako da se neki od profesora univerziteta nalaze među predavačima ove gimnazije, čuveni umetnici — slikar Oskar Kokoška, arhitekta Adolf Los i drugi. 1918. godine u Beču dolazi do prevladavanja socijalista, najčitanije novine među mladima su bile Arbeiter Zeitung, kada je Julija bila izabrana u Schiilerrat — savet učenika, koji je učestvovao u organizaciji učeničkog života u školi. Krajem 1922. godime — posle smrti svoga oca, Julija se vraća u zemlju, u Zagreb, gde se odmah zapošljava u Narodnoj banci d.d., a u popodnevnim časovima posećuje instrukcije Eksportne akademije kod profesora Karlovića. 1923. godine Julija prelazi za nameštenika Baikanske banke u Beogradu, radeći na poslovima inostrane korespodencije. Sledeće godine udaje se za bečkog arhitektu Šalingera. Sa svojim mužem živi četiri naredne godine u Beogradu kada se sporazumno od njega razvodi. 1929. godine Julija se udaje za beogradskog arhitektu Josifa Najmana. Iz ovoga braka rođeno je dvoje dece, sin Dragoljub (1931) i ćerka Ivanka (1934). Godine do početka rata pretstavljaju za Juliju Najman godine iščekivanja rata. Josif Najman odlazi u šestoaprilski rat koji se za njega završava zarobljeničkim logorom, Julija sa decom beži preko Splita i Milana do Liona u kome se nalazi 1942. godine sa svojim mužem koji je Imao sreću da izvede uspešno begstvo iz zarobljeničkiog logora. Osam dana posle srećnog susreta Nemci okupiraju jug Francuske, porodica Najman ilegalno prelazi granicu prema Švajcarskoj, gde je internirana u logor Sinjal pored Lozane, u kome provodi svojih prvih deset meseci boravka u Švajcarskoj, nakon čega dobija pravo slobodnog boravka. Iz toga vremena ostao je sačuvan podatak da je dr Mišlen, iz bibliografskog zavoda Rotibakine, na osnovu testova psihoanalize utvrdio da Julija ima izrazitu predispoziciju za pisanje. U proleće 1945. Josif Najman se vraća avionom preko Pariza u Beograd (na aerodranu ga dočekuju naši bosonogl vojnici), Julija Najman se vraća sa decom iz Švajcarske u leto 1945. godine, putujući otvorenim teretnim vagonima šest dana i šest noći do Zemuna, odakle im je grad izgledao kao da je sve ostalo na svome mestu. Dalje je putovanje nastavljeno volovskim kolima, sa kojih su pošto su prešli Savski most mogli da gledaju užas razrušenog grada. Ali biti, najzad, kod svoje kuće bilo je osećanje koje je pomoglo da se savladaju sve teškoće. Januara 1951. godine Josif Najman iznenada umire u Beogradu. U narednim godinama Julija Najman se izdržava prevodeći sa engleskog i francuskog jezika, iz toga vremena potiču i njeni prevodi dva dela Žana Kasua: »Četrdesetosma« i »Filozofija kubizma«. U narednim godinama Julija Najman se isključivo posvećuje literaturi, piše drame, pripovetke, putopise, intervjue. 1952. godine boravi u Parizu osam meseci kada se upoznaje sa Žan Kasuom, slikarima Sulažom, Zao Vu Kiem, arhitektom Alber Lapradom, sa Vilarom. Prilikom svojih sledećih boravaka u Parizu dobija intervjue sa Sartrom, Lefebrom, Aragonom, Joneskom, Bitorom, Simon de Bovoar, Alen Rob Grijeom, Natali Sarot… 1959. godine odlazi na boravak od godinu dana u Sjedinjene Američke Države. Tamo vodi razgovore sa velikim brojem umetnika iz čega su proistekli intervjui sa Arturom Milerom, Merlin Monro, Ben Šanom, Frenk Lojd Rajtom, a u Holivudu je prisustvovala snimanju scena za film »Spartakus« sa Kirkom Daglasom. Od 1953. godine deluie kao dramski pisac. Napisala je sledeće drame: Točak u blatu (1953), Žuti kavez (1954), Oblaci (1956), Parastos za šampiona (1971). Tokom zadnjih dvadeset godina napisala je čitav niz radio drama među kojima je irtajveći uspeh doživela radio drama »Camposanto« izvedena na Trećem programu radio Beograda (reditelj Darko Tatić, dokumentacija Dušan Veličković, izbor muzike Nada Starčević) koja Je dobila Premio Ondas 1977. godine u Barceloni. Sarađivala je u Književnim novinama, Telegramu, na kulturnim stranicama Politike, Vjesnika, u časopisima Izraz, Odjek, Letopis Matice snpske, u La battani, Dometima, Stvaranju … Do sada je objavila sledeće knjige: Priče o Ani (pripovetke, izdanje autora, Beograd, 1952), Točak u blatu (drama, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad, 1953), Šapat (pripovetke, Bagdala, Kruševac, 1968). Posle Drugog svetskog rata nije bila zaposlena. Danas (1979) živi i radi kao slobodan pisac u Beogradu.