RADIO GRAMOFON .KADA SE UKLJUCI CUJE SE SAMO KRCANJE TAKO DA SE PRODJE KAO NEISPITAN I NEISPRAVAN IDEALAN ZA EXPONAT GRAMOFONSKA IGLA NEISPRAVNA

Na prodaju odlican reporterski radio vokmen VELA - AM/ FM / FM STEREO RADIO - CASSETTE RECORDER - 5 - pojasni ekvilajzer! - XTREME BASS! - DVOSISTEMSKI STEREO ZVUCNICI INTEGRISANI! - TELESKOPSKA RADIO ANTENA - INTEGRISAN MIKROFON (ZA SNIMANJE IZ OKOLINE) - MOGUCNOST SNIMANJA DIREKTNO SA RADIJA! - ONE TOUCH RECORDING - AUTO STOP SYSTEM - PREMOTAVANJE KASETE UNAZAD / UNAPRED - KONEKCIJA ZA EKSTERNI MIKROFON - KONEKCIJA ZA SLUSALICE - KONEKCIJA ZA STRUJNI ADAPTER - RADI NA BATERIJE 3 X AA I NA STRUJU DC 4,5 V Licno preuzimanje (na mojoj adresi) ili dostava Post-expresom ili postom kao CC paket, o Vasem trosku, nakon uplate post-net-om ili na t. r. i provere iste da je legla.

Philips Streamium - Mrežni muzički plejer, model NP1100/12 Besplatan internet radio Veliki LCD ekran Oslobodite svoju muziku Uživajte u muzici sa računara i Interneta - bežično Povezivanjem sa računarom i audio sistemom, Philips Streamium mrežna muzika plejer NP1100 vam omogućava bežični pristup muzičkoj biblioteci računara i Internet radiju. Neograničeno zadovoljstvo slušanja - bežično • Hiljade besplatnih Internet radio stanica • Povežite se na sopstveni stereo ili kućni bioskop • Bežična reprodukcija muzike sa računara Jednostavna navigacija i kontrola • Veliki ekran, velike ikone i uvećan tekst • Daljinski upravljač za zgodnu navigaciju Povežite se i uživajte • Digitalni konektori • Analogni konektor

Stanje: Novo Bоја: Crna

100W POWER BATERIJA DRZI DO 4-6 SATI USB SD CARD AUX IN, 1 x BEZICNI MIKROFON, BLUETOOTH, FM RADIO, LED OSVJETLJENJE, ECHO VOKAL TEZINA 5kg DIMENZIJE:   Visina 49,50cm, Sirina 29,80cm Dubina 25,00cm

100W POWER BATERIJA DRZI DO 4-6 SATI USB SD CARD AUX IN, 1 x BEZICNI MIKROFON, BLUETOOTH, FM RADIO, LED OSVJETLJENJE, ECHO VOKAL TEZINA 5kg DIMENZIJE:   Visina 49,50cm, Sirina 29,80cm Dubina 25,00cm

100W POWER BATERIJA DRZI DO 4-6 SATI USB SD CARD AUX IN, 1 x BEZICNI MIKROFON, BLUETOOTH, FM RADIO, LED OSVJETLJENJE, ECHO VOKAL TEZINA 5kg DIMENZIJE:   Visina 49,50cm, Sirina 29,80cm Dubina 25,00cm

Bluetooth karaoke zvučnik 16W ZQS 4247 Bluetooth povezivanje FM radio Daljinsko upravljanje Ulaz za USB Ulaz za SD karticu Bezicni Mikrofon x 2 komada Ulaz za mikrofon AUX ulaz LED osvetljenje Snaga: 16W (2x8W) Baterija: Li-on 3600mAh Vreme rada: 3-4h Vreme punjenja: oko 6h Dimenzije: 39x18x23cm

Muzički stub iz dva dela sa dva zvučnika i mogućnošću da se zakače i dva surround zvučnika, donešen iz USA pre mnogo godina. Nije u upotrebi od kada je otkazao displej. CD neće da reprodukuje ali je `živ`, moguće je da je zaprljan. Kasetofon radi kao i radio. Zbog displeja nije moguće pratiti bogat izbor opcija. U mom mestu nema majstora da to popravi pa ide na prodaju za male pare.

Original Panasonic mini linija sa pratecom dokumentacijom i kutijom. Stereo uredjaj, tape, tuner, CD, snimanje... Daljinski nije u paketu. MODEL SC PM 10 Muzicki stub Mini linija Panasonic Stereo Radio, kasetofon, CD Vise detalja po modelu SC-PM 10 https://www.uputstvo.rs/panasonic/sc-pm10/%D1%83%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%20%D0%B7%D0%B0%20%D1%83%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D1%83

Extra stvar izuzetno kvalitetan uređaj, internet strimer, veoma kvalitetan i jak zvu(k)čnik. Ima varijantu preko wifi da se poveže i preko kabla. Kontroliše se preko aplikacije ima i android i za apple. Displej ne radi ali to ne utiče na rad jel sve radite preko aplikacije. Extra stvar je što se može nakačiti preko lokalne mreže i strimuje muziku preko NAS-a ili vašeg računara DLNA i ima na hiljade radio stanica koje puštate preko njega. Servis je u međuvremenu počeo da se naplaćuje pa je potrebno 5 eura godišnje za slušanje radio stanica.Takođe možete i preko USB-a i na aux da povežete na pojačalo. Ima Dock za Apple. Uz njega ide adapter kabl osmica. U mojim oglasima imate jedan NAS- ako uzmete i njega može cena dogovor. Denon DSD500 Cocoon bežična mrežna stanica za zvučnike za iPod / iPhone / iPad Bežično emitujte muziku i uživajte u oštrom, čistom zvuku pomoću Cocoon Home iPod priključne stanice. Cocoon se automatski povezuje sa Vi-Fi mrežom vašeg doma, omogućavajući vam da bežično strimujete muziku sa bilo kog Apple, Android ili Vindovs mobilnog uređaja ili vaše iTunes biblioteke. Karakteristike uključuju ležište za priključivanje na uvlačenje, ergonomski daljinski upravljač, kontrole osetljive na dodir i elegantan trodimenzionalni dizajn. Digitalni ekvilajzer i dvosmerni zvučnici za vrhunski zvuk Dvosmerni zvučnici Cocoon-a su akustički optimizovani da obezbede vrhunski zvuk visoke vernosti. Dvoslojni vuferi, dva bas porta i četiri pojačala od 25 vati stvaraju bogat bas bez izobličenja, dok devetopojasni digitalni ekvilajzer precizno balansira niske, srednje i visoke frekvencije za moćne performanse na bilo kojoj jačini zvuka. Strimujte muziku bežično sa bilo kog mobilnog uređaja Koristeći AirPlai i DLNA tehnologije, Cocoon vam omogućava bežično strimovanje muzike iz vaše iTunes biblioteke ili mobilnog uređaja - Apple, Android ili Vindovs - koristeći kućnu Vi-Fi mrežu. Takođe možete da slušate internet radio stanice i sačuvate svoje omiljene sa tri ugrađena podešavanja. Uvlačiva priključna stanica za iPod, iPhone ili iPad Cocoon automatski puni vaš iPod, iPhone ili iPad dok je na baznoj stanici, a ležište za priključivanje se uvlači kada se ne koristi radi pojednostavljenog izgleda. OLED ekran muzičke stanice jasno pokazuje izvor, informacije o muzici, nivo jačine zvuka ili vreme. Ovaj ekran uključuje podesivu osvetljenost. Trodimenzionalni dizajn sa odgovarajućim daljinskim upravljačem Cocoon ima elegantan, zaobljen oblik i kućište sa ogledalom koje upotpunjuje svaku prostoriju. Njegove kontrole osetljive na dodir imaju pozadinsko osvetljenje, tako da efikasno nestaju kada je zvučnik isključen. Uključen odgovarajući daljinski upravljač je ergonomski dizajniran za udobno rukovanje. Aplikacija Cocoon pruža odličnu funkcionalnost i fleksibilnost Preuzmite aplikaciju Cocoon za neverovatnu funkcionalnost i kontrolu. Besplatna aplikacija uključuje NetLink, Denon inovaciju koja vam omogućava da bežično povežete Cocoon sa svojom Vi-Fi mrežom za nekoliko sekundi. Ostale karakteristike uključuju pristup više od 70.000 besplatnih internet radio stanica preko TuneIn-a, plus media plejer koji indeksira digitalne audio deljenje sa povezanih računara i NAS uređaja. Možete čak i da strimujete i reprodukujete 24/96 FLAC datoteke sa svojim Cocoon-om. Pomoćni ulaz i USB port za povezivanje više uređaja Čvrsta aluminijumska baza Cocoon-a sadrži USB port i pomoćni ulaz od 3,5 mm tako da možete da povežete i reprodukujete muziku sa drugih audio izvora kao što su prenosivi CD plejer, MP3 plejer ili USB fleš disk. VPS dugme, još jedna opcija za brzo podešavanje Vi-Fi-ja i Ethernet port su takođe ugrađeni u bazu. Denon Cocoon bežična mrežna stanica za zvučnike Na prvi pogled: Dvosmerni zvučnici i digitalni ekvilajzer (EK) za zvuk visoke vernosti Strimujte muziku bežično sa Apple, Android ili Vindovs uređaja Trodimenzionalni dizajn uključuje polirani zadnji deo i čvrstu metalnu osnovu Uvlačivo ležište za priključivanje za iPod, iPhone i iPad Ergonomski daljinski upravljač odgovara obliku zvučnika Podržano 1-godišnjom garancijom, podložno svim odredbama i uslovima garancije Kompatibilan sa širokim spektrom uređaja i brojnim onlajn i oflajn servisima za strimovanje muzike. pogledajte veće Kompatibilnost i veličina Cocoon Home iPod Dock je kompatibilan sa Apple, Android i Vindovs uređajima i podržava AirPlai i DLNA 1.5. Njegove dimenzije su 23,5 k 45 k 17 cm (9,25 k 17,7 k 6,7 inča) (V k Š k D).

originalni potpisi, autogram, potpis RADOMIR LUKIC, DUSAN KANAZIR i PAVLE SAVIC Radomir D. Lukić (Miloševac, 31. avgust 1914 — Beograd, 31. maj 1999) je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, teoretičar pravnih nauka, osnivač katedre za filozofiju i sociologiju prava. Rođen je i odrastao u skromnoj seljačkoj porodici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1937. godine, na koji je, po sopstvenoj priči, zbog manjka novca dolazio samo na ispite. Dve godine kasnije doktorirao je na pariskoj Sorboni odbranivši disertaciju Obavezna snaga pravne norme - problem objektivnog prava. Zanimljivo je da se Lukić na odbrani doktorske disertacije pojavio u srpskoj, šumadijskoj, narodnoj nošnji, što je izazvalo čuđenje kod članova komisije, a nakon toga je usledilo Lukićevo pitanje „Da li želite da branim rad na francuskom ili engleskom jeziku?` Pred Drugi svetski rat, 1940. godine, izborom u docentsko zvanje započinje univerzitetsku karijeru na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta. Bio je predavač i u Grenoblu, Parizu, Nici, Varšavi, Moskvi i Kelnu. U SANU ulazi 1971. godine kao dopisni član. Među studentima je slovio za strogog profesora koji su se više od petice pribojavali njegovih vrcavih dosetki. Retko se pojavljivao u javnosti. Sahranjen je u rodnom Miloševcu, gde osnovna škola nosi njegovo ime. Radomir D. Lukić je napisao prvi jugoslovenski udžbenik sociologije. Sabrana dela akademika Lukića objavljena 1995. godine obuhvataju 11 tomova ili 4.600 stranica. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu dodeljuju se stipendije iz fondacije „Radomir D. Lukić“. Takođe na pomenutom fakultetu najveći amfiteatar (popularna petica) nosi ime „Radomir Lukić“. U rodnom selu Miloševcu osnovna škola od 2000. godine nosi njegovo ime, a ispred zgrade suda u Velikoj Plani postavljena je njegova spomen bista. 3. oktobra 2016. dobio je bistu u Malom Tašmajdanu u Beogradu. ---------------------------------------- Dušan Kanazir (Mošorin, 28. jun 1921 — Beograd, 19. septembar 2009) je bio molekularni biolog, akademik SANU. Rođen u Mošorinu 28. juna 1921. kao sin Todora–Toše, berberina. Roditelji su 1925. prešli u Novi Sad, gde je otac dobio posao u Banskoj upravi i Ženskoj učiteljskoj školi. Dušan se školovao u Novom Sadu i maturirao 1940. u II muškoj gimnaziji. Posle rata prešao je u Beograd. Studirao je medicinu u Parizu (1945–49), a diplomirao je u Beogradu 1949. godine. Doktorirao je 1955. godine u Briselu u oblasti fizioloških nauka. Postdoktorske studije obavio je u SAD. Dušan Kanazir je bio profesor po pozivu u Americi, Belgiji i Japanu. Kao ugledan naučnik biran je u mnoge značajne forume i obavljao je više odgovornih funkcija. Bio je ministar za nauku i tehnologiju republike Srbije od 1996–1998. godine. Kao akademik biran je za potpredsednika (1971–81) i predsednika (1981–94) SANU. Bio je član mnogih najuglednijih međunarodnih asocijacija. Objavio je preko 200 naučnih radova u zemlji i svetu. Dobitnik je mnogih nagrada i odlikovanja za svoj rad: Sedmojulske nagrade, Nagrade AVNOJ-a, Ordena rada III reda, Ordena rada sa crvenom zastavom, Ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Ordenom bratstva i jedinstva, kao i francuskim Ordenom komandira Legije časti. Preminuo je 19. septembra 2009. --------------------------------------- Pavle Savić (Solun, 10. januar 1909 — Beograd, 30. maj 1994) je bio srpski fizičar i hemičar, koji je svetski renome stekao kada je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. u Parizu otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. To dovodi Ota Hana i Frica Štrasmana do otkrića nuklearne fisije-cepanja uranovog jezgra. Sa Irenom Žolio bio je predložen za Nobelovu nagradu, ali je nju dobio samo Han. Od 1947. je rukovodio izgradnjom Nuklearnog instituta u Vinči i do 1960. bio direktor Instituta. Pavle Savić se kao prvi direktor smatra osnivačem Instituta „Vinča“, koji je tada zvan Institut „Boris Kidrič“. Bio je dugogodišnji šef Katedre za fizičku hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Beorgadu, danas Fakulteta za fizičku hemiju. Od 1971. do 1981. godine je bio predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Rođen je 10. januara 1909. godine u Solunu, koji je tada bio deo Osmanskog carstva. Pavlov otac Petar, ubeđeni socijalista, studirao je u Francuskoj u jeku Drajfusove afere, bio veliki simpatizer Žoresa i prijatelj sa Duškom Popovićem. Zbog svojih naprednih ideja Petar Savić je izgubio državnu stipendiju i bio proteran iz Francuske. Prevodio je Bodlera, Mopasana, Dodea i bio čovek bogate kulture. Majka Ana, nesuđena glumica i pesnička duša, bila je izvanredno privržena svojoj deci.[1] Diplomirao je fizičku hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1932. Nakon diplomiranja, zbog ličnih sukoba sa jednim profesorom, nije ostao na Katedri za fizičku hemiju, već kao odličan student izabran za asistenta na katedri za fiziku na Medicinskom fakultetu, kod profesora Dragoljuba K. Jovanovića, nekadašnjeg saradnika Marije Kiri. Savić je sa profesorom Jovanovićem je objavio svoj prvi naučni rad o kalorimetrijskom merenju apsorpcije gama-zračenja radijuma. Zahvaljujući profesoru Jovanoviću, Savić je 1935. dobio šestomesečnu stipendiju francuske vlade za naučno usavršavanje na poznatom Institutu za radijum, čiji je osnivač bila Marija Kiri. Po dolasku je zaključeno da mu nedostaje velik deo osnovnih znanja koje nije stekao na Beogradskom univerzitetu, kao što su otkriće veštačke radioaktivnosti, neutrona i pozitrona, što je sve uspeo da brzo nadoknadi. Marijina kćerka Irena Žolio-Kiri je predložila Saviću da radi sa njom na problemu porekla radioaktivnosti koje nastaju neutronskim ozračenjem urana, koje je godinu dana pre toga zapazio italijanski fizičar Enriko Fermi sa saradnicima. Savićeva šestomesečna stipendija se na kraju protegla na skoro pet godina. Po dotadašnjim znanjima, trebalo je da budu stvoreni na Zemlji nepostojeći transuranski elementi, atomskih brojeva 93 i 94, koji bi na osnovu Mendeljejevljeve periodne tablice elemenata trebalo da budu slični renijumu odnosno osmijumu. Među poznatim stvorenim radioaktivnostima, otkrivena je dotad nepoznata, s vremenom poluraspada od 3,5 sata, nazvanu R3.5h, koja je zbog svog prodornijeg zračenja mogla da se meri, a da ostale ne smetaju. Izgledalo je da se R3.5h ponaša slično aktinijumu (atomski broj 89), ali je tokom istraživanja nađeno da ova radioaktivnost po svojim hemijskim osobinama gotovo potpuno odgovara homologu aktinijuma, elementu lantanu, koji je za 35 mesta ispod urana. Ovaj je rezultat objavljen septembra 1938. godine. Jedna nemačka grupa koja se bavila istim problemom i koju je u Berlinu vodio Oto Han, renomirani radiohemičar je napisao pismo nobelovcu Frederiku Žoliou, Ireninom suprugu, gde ga moli da nagovori autore da demantuju ove „nemoguće i pogrešne rezultate“, jer će u suprotnom „biti prinuđen da ih opovrgne, a to bi mu bilo neprijatno“. Autori svoje rezultate nisu demantovali. U pokušaju da rezultate opovrgne, Han i njegov saradnik Štrasman morali su januara 1939. priznati da su oni ispravni i da je radioaktivnost od 3,5 sata stvarno jedan izotop lantana. Pored ovoga ustanovili su da jedna druga radioaktivnost u potpunosti pripada susednom elementu barijumu .[2] Ovo je bilo otkriće nuklearne reakcije koja je ubrzo dobila naziv fisija. Januara 1939. Savić je pokušao da eksperimentalno proveri da li se raspadom urana pored barijuma (atomski broj 56) dobija plemeniti gas kripton (atomski broj 36). Eksperimentom je pokazao da se prilikom neutronskog ozračivanja urana, zaista oslobađa gasovit radioaktivni proizvod s vremenom poluraspada od 20 minuta. Očekivalo se da će Irena Žolio-Kiri i Savić dobiti Nobelovu nagradu, ali je izbio Drugi svetski rat pa nekoliko godina nagrada nije dodeljivana. Nagrada za otkriće fisije dodeljena je tek 1944. godine, ali je pripala samo Otu Hanu, koji je dokazao njihovu pretpostavku da je radioaktivnost poticala od lantana. Savić je početkom 1939. u Institutu učestvovao i u merenju neutronskog efikasnog preseka za fisiju urana, što je kasnije postala osnova za proračun lančanih reakcija u nuklearnim reaktorima i nuklearnom oružju. Nakon početka Drugog svetskog rata, Francuzi su Savića kao stranca proterali iz zemlje i pored toga što se bio prijavio kao dobrovoljac za front. Vratio se u Beograd na Medicinski fakultet, gde je postao profesor fizičke hemije na Farmaceutskom odseku Fakulteta. Levičarskom studentskom pokretu pristupio je sredinom tridesetih godina, a član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1939. godine. Pored raznih partijskih zadataka, po Titovom nalogu instalirao je, uoči rata, radio-stanicu za vezu sa Moskvom, ali je zgrada u kojoj se nalazila radio-stanica porušena prilikom bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941. godine. Kasnije je instalirao novu radio-stanicu, koja je bila prva u partizanima. U Narodnooslobodilačkoj borbi učestvuje, zajedno sa suprugom Brankom, od 1941. godine. U toku rata je bio rukovodilac za šifru Vrhovnog štaba NOV i POJ, potpredsednik AVNOJ-a i član Vojne misije NOVJ u Moskvi. Tokom rata, kao ilegalka je poginula njegova sestra Slobodanka Danka Savić. Posle oslobođenja se nalazio na raznim odgovornim dužnostima. Bio je predsednik Privrednog saveta Srbije, član Saveta federacije i dr. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su Orden junaka socijalističkog rada i Orden narodnog oslobođenja. Bio je jedan od prvih predlagača ideje o izgradnji Instituta za nuklearne nauke u Vinči. Bio je direktor Instituta za nuklearne nauke „Boris Kidrič“ od 1960. do 1966. godine. Bio je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Bio je aktivan skoro do kraja života. Poslednji naučni rad je objavio nekoliko meseci pre smrti, u 85. godini. Umro je u Beogradu 1994. godine.

Opomena o puštanju menice za neplaćeni račun. Potpisana na imenu Vlada Mitić. Iako ne mogu da dobijem potvrdu autentičnosti potpisa jer nemam dgugi kojim bih mogao da ga uporedim, moguće je da je parafirao lično Vlada Mitić. Inače, dokument je sačuvan jer je, verovatno neko iz porodice primaoca opomene, u tom trenutku dečak, na poleđini dokumenta napoisao pismo baki, te je ono sačuvano među ostalim pismima... Kao na fotografijama. Srpski trgovac VLADA MITIĆ je do Prvog svetskog rata imao pamuklijaško-jorgandžijsku radnju u Nišu. Godine rata proveo je u Solunu, gde je početkom rata otišao na svadbeno putovanje. Tu ga je prihvatio trgovac Josif Alkalaj, kao stručnog za rad na liferaciji pamuklija, a po zaduženju srpske vlade radio je i pamuklije za srpsku vojsku. Pre povratka u Srbiju pazario je mušku i žensku odeću, na čijoj je prodaji dobro zaradio. Posle Prvog svetskog rata Mitić je došao u Beograd gde je najpre imao ortačku radnju na veliko. U to vreme, Beograd je imao tek nešto više od 300.000 stanovnika, ali je brzo ekonomski napredovao i pretvarao se u evropsku metropolu. Novo gradsko stanovništvo stvaralo je i prestoničku modu, što je Mitić dobro procenio, i otputovao u Milano, u tada poznate fabrike tekstila. Dopremio je prepun vagon robe, koja je rasprodata u rekordnom roku, posle čega je odlučio da zakupi zgradi u Knez Mihajlovoj ulici, s prizemljem i tri sprata. Robna kuća “Mitić” zvanično je otvorena 1919. godine. Mitić je ogromne sume novca ulagao u marketing. Preko pola miliona dinara odlazilo je na razne kampanje, što je u ono vreme bilo dovoljno novca za izgranju pristojne trospratne zgrade. Isprva, Mitić se oslanjao na dnevnu štampu gde su slike različitih artikala, sa cenama ispisanim u „oblačićima“, ispunjavale čitave stranice novina. Reklamni plakati su se zatim preselili i na ulice: velika bela platna visila su na prometnijim raskrsnicama i mamile na sezonske rasprodaje. A kad su se krajem ’30-tih godina prošlog veka pojavili „Pragini“ autobusi, počelo se s reklamiranjem na 4 točka: drvene table su stajale po celoj dužini autobuskih krovova a natpis “Mitić i brat” pozivao je Beograđane u najveću prestoničku robnu kuću. U godinama pred Drugi svetski rat radnja je imala oko 340 zaposlenih. Zbog uvođenja kupovine na otplatu za državne činovnike on je među njima nazvan “činovničkom majkom”. Kasnije je kupovina na otplatu odobravana i drugim građanima. Poznato je da je pomagao svojim radnicima dajući im beskamatne kredite i novčanu pomoć u raznim neprilikama. Pomagao je i Beogradski Univerzitet. Mitić je 1935. godine kupio restoran “Rudničanin” na Slaviji, nameravajući da na tom mestu sagradi veliku robnu kuću koja bi imala 14 spratova i za dva metra nadvisila palatu “Albanija”. Gradnja je započela neposredno pred Drugi svetski rat, iako su Mitića pojedini oprezniji saradnici, naslućujući nevolje, savetovali drugačije – da pokupi iz banke sav novac i sa porodicom se skloni u Švajcarsku, što on nije prihvatao. Tokom rata nastavio je da radi, šaljući svojim zaposlenima I članovima njihovih porodica pomoć, ukoliko su stradali u ratnim operacijama ili su završili u zarobljeništvu. Sve što je prethodnih godina stekao, počelo je da se rasipa kada je rat priveden kraju. Posleratna vlast je Mitiću, osim parcele za izgradnju solitera, uzela i svu privatnu imovinu. Osuđen je na oduzimanje nacionalne časti i godinu i po dana zatvora pod optužbom da je “sarađivao sa neprijateljem, prodajući njemu robu, a uskraćivao i izgladnivao običan narod”. Rehabilitovan je 2009. godine. Još dugo godina nakon toga Mitić je živeo u velikoj bedi, u malom stanu koji mu je jedino ostavljen. Do danas, posle mnogih urbanističkih ideja i konkursa, posle svih pokušaja da se plac na Slaviji, na kojem je Mitić planirao da izgradi soliter, privede nekoj nameni, prostor između Beogradske i Ulice srpskih vladara ostao je prazan – poznat kao “Mitićeva rupa”.