• HiFi digitalni blutut audio plejer, LED ekran i pozadinska svetla, • SD kartica, podržava blutut konelciju, FM radio, • Dva ulaza za mikrofone, može se koristiti za karaoke, prezentacije itd. . . • Može se povezati i u autu, potrebno je samo napajanje od 12V za upaljač (ne dolazi u paketu), • Dva ulaza za zvučnike, može se podešavati bas, jačina zvuka. • Uz resiver stiže i daljinski upravljač. Specifikacija:   Input voltage: AC 220V/ DC12V(in car) Bluetooth: Support Output power: 100W+100W Peak power: 400W+400W Channel: 2 CH Load impedance: 4-8hms SNR: >80 db FM frequency: 87.5-108MHz Distortion rate: 0.05% Frequency: 20Hz-20KHz Sensitivity: 150mV-300mV Tone control: Treble:10dB at 10KHz Bass:10dB at 100KHz Loudness: +6dB at 100Hz. +6dB at 10KHz RC power supply: CR2052 battery(built-in) Dimensions: 20*20*6cm

• HiFi digitalni blutut audio plejer, LED ekran i pozadinska svetla, • SD kartica, podržava blutut konelciju, FM radio, • Dva ulaza za mikrofone, može se koristiti za karaoke, prezentacije itd. . . • Može se povezati i u autu, potrebno je samo napajanje od 12V za upaljač (ne dolazi u paketu), • Dva ulaza za zvučnike, može se podešavati bas, jačina zvuka. • Uz resiver stiže i daljinski upravljač. Specifikacija:   Input voltage: AC 220V/ DC12V(in car) Bluetooth: Support Output power: 100W+100W Peak power: 400W+400W Channel: 2 CH Load impedance: 4-8hms SNR: >80 db FM frequency: 87.5-108MHz Distortion rate: 0.05% Frequency: 20Hz-20KHz Sensitivity: 150mV-300mV Tone control: Treble:10dB at 10KHz Bass:10dB at 100KHz Loudness: +6dB at 100Hz. +6dB at 10KHz RC power supply: CR2052 battery(built-in) Dimensions: 20*20*6cm

RIZ veći zvučnici izvađeni iz radia 634 UKV. Dobro očuvani i ispravni.

Potpuno nov, neraspakovan GL300 V2 VPN ruter. Ruter moze raditi u razlicitim rezimima. https://www.gl-inet.com/products/gl-mt300n-v2/

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! JVC RM-RK22 daljinski upravljac ORIGINAL za auto CD i radio. Model: RM-RK22 Part Number: QAL0075001 Genuine JVC RMRK22 remote controler NE RIZIKUJTE! sa kineskim zamenskim kopijama loseg kvaliteta i kratkog veka trajanja, vec kupite originalni daljinac! Potpuno ispravan i testiran. Radna garancija 30 dana. Podrzava sledece modele uredjaja: The JVC RMRK22 Audio Remote Control is originally supplied with Audio System models: JVC KDLX1, JVC KDS550, JVC KDS5730, JVC KDS600, JVC KDS730, JVC KDS730J, JVC KDS840, JVC KDSDX939, JVC KDSF939, JVC KDSSX939 JVC KDSX650 JVC KDSX750 JVC KDSX830 JVC KDSX840 JVC KDSX930 JVC KDSX939 JVC KDSX940 JVC KDSZ750 JVC KGS730 KENWOOD KRV5580 JVC KSES200 JVC KSFX430 JVC KSFX434 JVC KSFX440 JVC KSFX450 JVC KWXC770 The JVC RMRK22 Audio Remote Control is compatible with Audio System models: JVC CHPK11, JVC CHX11, JVC CHX200, JVC CHX200RF, JVC CHX99, JVC CHX99RF, JVC KDLX3, JVC KDMX3000, JVC KDMX3000J, JVC KDSX949 JVC KSRF40 JVC KSRF4OJ JVC RMRK22 JVC RMRK23 w/ Mount for KDSX830, KSFX430, KSFX450, KSFX440, KWXC770 KD-S730J KDS840 KDSDX939 KDSF939 KDSSX939, KDSX650 KDSX750 KDSX830 KDSX840, KDSX930 KDSX939 KDSX940 KDSZ750, KWXC770 KGS730 KSES200 KSFX430, KSFX434 KSFX440 KSFX450

Uher universal reel to reel tape recorder made in Germany 1965-66` ima u sebi zvucnik preko kog se cuje zvuk kad se pusti traka to sam nasao na netu o infu predmeta aukcije zadnji put kad sam ga ukljucivao je radio kao sto se na slikama vidi ima trake na njima ima neki stari govor mislim da je cak Titov neki govor od ko zna kad i kad sam ga dobio testirao sam ga tako sto sam mali deo govora presnimio sa mikrofomom sa slika neku muziku i par viceva cisto da istestiram da li radi i od tad stoji :) znaci ide sve sa slika uher tape recorder diktafon, mikrofon UHER 154 Made in West Germany 1970 bio je ispravan, papucica - foot operated remote controle nemam pojma da li radi ni zasta se koristi, i bubica za uvo sa njenim jack-om koji treba da se poveze, kao sto sam rekao sve je to polovno i staro ne garantujem za ispravnost i reklamacije ne primam zato sto mi stoji vec jako dugo info o aparatu sam nasao na netu tako da ako nista drugo dobijate deo istorije ranih kasetofona i diktafona nasao sam jos par nekih dodataka koji idu uz ovo i preporucujem licno preuzimanje na mojoj adresi zbog tezine aparata nema na slici ali nasao sam jos nekoliko stvari koje idu sa ovim :)

- AC1200 Mesh Wi-Fi rešenje - 867Mbps na 5GHz i 300Mbps na 2,4GHz - Besprekorni roming, pokrivenost cele kuc´e - 2 Gigabit Ethernet porta - Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard/IPSec/Zerotier VPN Hardverske karakteristike: - Procesor: Dual-Core procesori - Flash: 128Mbit (16MB) - DDR: 1Gbit (128MB) - Antena: 2 × interne omni-direkcione antene Interfejs: - 1 × 1000/100/10 Mbps VAN port - 1 × 1000/100/10 Mbps LAN port - Dugme za uparivanje, dugme za resetovanje - Eksterno napajanje: 12V/1A Bežične karakteristike: - Bežični standardi: IEEE 802.11/ac/n/a 5GHz - IEEE 802.11/n/b/g 2,4 GHz - Frekvencija: 5 GHz, 2,4 GHz - Brzina signala: 867Mbps (5GHz), 300Mbps (2,4GHz) - Kompatibilan sa 802.11a/b/g/n/ac Vi-Fi standardima - Snaga prenosa CE: <20dBm (2,4GHz), <23dBm (5,15GHz~5,25GHz) FCC: <30dBm (2,4GHz i 5,15GHz~5,825GHz) - Bežični režimi: Omoguc´ite/onemoguc´ite bežični radio, VMM - Bežična bezbednost: VEP, VPA/VPA2, VPA-PSK/VPA2-PSK Softverske karakteristike - VAN tip: Dinamički IP/Statički IP/PPPoE - DHCP: server, lista DHCP klijenata, rezervacija adrese - Dinamički DNS: Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - Mreža za goste: 2,4GHz mreža za goste × 1 - 5GHz mreža za goste × 1 - NAT: Prosleđivanje portova, pokretanje porta, UPnP, DMZ - VPN: PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard/IPSec/Zerotier Sadržaj paketa: - AC1200 Vi-Fi mrežni ruter od 2 paketa - Adapter za napajanje - RJ45 Ethernet kabl - Vodič za brzu instalaciju Sistemski zahtevi: - Microsoft Windows 98SE/NT/2000/XP/Vista™/7/8/8.1/10, MAC OS, NetVare, UNIKS ili Linuks Firefok 12.0, Chrome 20.0, Safari 4.0 ili drugi pretraživači koji podržavaju Java Kablovski ili DSL modem - Pretplata kod provajdera internet usluga (za pristup internetu) - AC1200 Mesh Wi-Fi rešenje - 867Mbps na 5GHz i 300Mbps na 2,4GHz - Besprekorni roming, pokrivenost cele kuc´e - 2 Gigabit Ethernet porta - Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard/IPSec/Zerotier VPN Hardverske karakteristike: - Procesor: Dual-Core procesori - Flash: 128Mbit (16MB) - DDR: 1Gbit (128MB) - Antena: 2 × interne omni-direkcione antene Interfejs: - 1 × 1000/100/10 Mbps VAN port - 1 × 1000/100/10 Mbps LAN port - Dugme za uparivanje, dugme za resetovanje - Eksterno napajanje: 12V/1A Bežične karakteristike: - Bežični standardi: IEEE 802.11/ac/n/a 5GHz - IEEE 802.11/n/b/g 2,4 GHz - Frekvencija: 5 GHz, 2,4 GHz - Brzina signala: 867Mbps (5GHz), 300Mbps (2,4GHz) - Kompatibilan sa 802.11a/b/g/n/ac Vi-Fi standardima - Snaga prenosa CE: <20dBm (2,4GHz), <23dBm (5,15GHz~5,25GHz) FCC: <30dBm (2,4GHz i 5,15GHz~5,825GHz) - Bežični režimi: Omoguc´ite/onemoguc´ite bežični radio, VMM - Bežična bezbednost: VEP, VPA/VPA2, VPA-PSK/VPA2-PSK Softverske karakteristike - VAN tip: Dinamički IP/Statički IP/PPPoE - DHCP: server, lista DHCP klijenata, rezervacija adrese - Dinamički DNS: Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - Mreža za goste: 2,4GHz mreža za goste × 1 - 5GHz mreža za goste × 1 - NAT: Prosleđivanje portova, pokretanje porta, UPnP, DMZ - VPN: PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard/IPSec/Zerotier Sadržaj paketa: - AC1200 Vi-Fi mrežni ruter od 2 paketa - Adapter za napajanje - RJ45 Ethernet kabl - Vodič za brzu instalaciju Sistemski zahtevi: - Microsoft Windows 98SE/NT/2000/XP/Vista™/7/8/8.1/10, MAC OS, NetVare, UNIKS ili Linuks Firefok 12.0, Chrome 20.0, Safari 4.0 ili drugi pretraživači koji podržavaju Java Kablovski ili DSL modem - Pretplata kod provajdera internet usluga (za pristup internetu)

AX1500 Gigabit Wi-Fi 6 Router, Model: WR1500 Super-brzi AX1500 Wi-Fi 6 4× 10/100/1000 Mbps Ethernet porta 4× eksterne antene sa visokim pojačanjem OFDMA, Beamforming i MU-MIMO Model: WR1500 Chipset RTL8197, Antenna: 4× Fixed Omni-Directional Antennas, Interface: 1× 1000/100/10 Mbps WAN Port, 3× 1000/100/10 Mbps LAN Ports. Button: WPS Button, Reset Button, External Power Supply: 12 V / 1 A, Dimensions: ( W x D x H ) 180*107*35mm (Not Include Antennas), 200*117*35mm (Include Antennas). Wireless Standards: IEEE 802.11ac/n/a 5 GHz, IEEE 802.11n/b/g 2.4 GHz. Frequency: 5 GHz, 2.4 GHz, Signal Rate: 1201 Mbps (5 GHz), 300 Mbps (2.4 GHz), Compatible with: 802.11a/b/g/n/ac Wi-Fi standards, Transmit Power : CE: <20 dBm (2.4 GHz), <23 dBm (5 GHz), FCC: <30d Bm (2.4 GHz & 5 GHz). Wireless Functions: Enable/Disable Wireless Radio, WMM, Wireless Security: WPA-PSK/WPA2-PSK, WPA2-PSK/WPA3, Other Features: OFDMA, MU-MIMO, Beamforming. WAN Type: Dynamic IP/Static IP/PPPoE, DHCP: Server, DHCP Client List, Address Reservation, Dynamic DNS: Support, NAT: Port Forwarding, UPnP, DMZ, Working Mode: Wi-Fi Router/ Wireless Access Point. Internet Protocols: IPv4. Others: Package Contents: AX1500 Wi-Fi 6 Router, Power Adapter RJ45 Ethernet Cable Quick Installation Guide Environmental Requirements: Operating Temperature: 0 ? ~ 40 ? (32 ? ~104 ?) Storage Temperature: -40 ? ~ 70 ? (-40 ? ~ 158 ?) Operating Humidity: 10% ~ 90% non-condensing Storage Humidity: 5% ~ 90% non-condensing System Requirements: Systems with wireless or wired network connectivity Latest web browser, such as Edge, Firefox, Chrome, or Safari Internet access subscription with ISP AX1500 Gigabit Wi-Fi 6 Router, Model: WR1500 Super-brzi AX1500 Wi-Fi 6 4× 10/100/1000 Mbps Ethernet porta 4× eksterne antene sa visokim pojačanjem OFDMA, Beamforming i MU-MIMO Model: WR1500 Chipset RTL8197, Antenna: 4× Fixed Omni-Directional Antennas, Interface: 1× 1000/100/10 Mbps WAN Port, 3× 1000/100/10 Mbps LAN Ports. Button: WPS Button, Reset Button, External Power Supply: 12 V / 1 A, Dimensions: ( W x D x H ) 180*107*35mm (Not Include Antennas), 200*117*35mm (Include Antennas). Wireless Standards: IEEE 802.11ac/n/a 5 GHz, IEEE 802.11n/b/g 2.4 GHz. Frequency: 5 GHz, 2.4 GHz, Signal Rate: 1201 Mbps (5 GHz), 300 Mbps (2.4 GHz), Compatible with: 802.11a/b/g/n/ac Wi-Fi standards, Transmit Power : CE: <20 dBm (2.4 GHz), <23 dBm (5 GHz), FCC: <30d Bm (2.4 GHz & 5 GHz). Wireless Functions: Enable/Disable Wireless Radio, WMM, Wireless Security: WPA-PSK/WPA2-PSK, WPA2-PSK/WPA3, Other Features: OFDMA, MU-MIMO, Beamforming. WAN Type: Dynamic IP/Static IP/PPPoE, DHCP: Server, DHCP Client List, Address Reservation, Dynamic DNS: Support, NAT: Port Forwarding, UPnP, DMZ, Working Mode: Wi-Fi Router/ Wireless Access Point. Internet Protocols: IPv4. Others: Package Contents: AX1500 Wi-Fi 6 Router, Power Adapter RJ45 Ethernet Cable Quick Installation Guide Environmental Requirements: Operating Temperature: 0 ? ~ 40 ? (32 ? ~104 ?) Storage Temperature: -40 ? ~ 70 ? (-40 ? ~ 158 ?) Operating Humidity: 10% ~ 90% non-condensing Storage Humidity: 5% ~ 90% non-condensing System Requirements: Systems with wireless or wired network connectivity Latest web browser, such as Edge, Firefox, Chrome, or Safari Internet access subscription with ISP

AX1500 Gigabit Wi-Fi 6 Router, Model: WR1500 Super-brzi AX1500 Wi-Fi 6 4× 10/100/1000 Mbps Ethernet porta 4× eksterne antene sa visokim pojačanjem OFDMA, Beamforming i MU-MIMO Model: WR1500 Chipset RTL8197, Antenna: 4× Fixed Omni-Directional Antennas, Interface: 1× 1000/100/10 Mbps WAN Port, 3× 1000/100/10 Mbps LAN Ports. Button: WPS Button, Reset Button, External Power Supply: 12 V / 1 A, Dimensions: ( W x D x H ) 180*107*35mm (Not Include Antennas), 200*117*35mm (Include Antennas). Wireless Standards: IEEE 802.11ac/n/a 5 GHz, IEEE 802.11n/b/g 2.4 GHz. Frequency: 5 GHz, 2.4 GHz, Signal Rate: 1201 Mbps (5 GHz), 300 Mbps (2.4 GHz), Compatible with: 802.11a/b/g/n/ac Wi-Fi standards, Transmit Power : CE: <20 dBm (2.4 GHz), <23 dBm (5 GHz), FCC: <30d Bm (2.4 GHz & 5 GHz). Wireless Functions: Enable/Disable Wireless Radio, WMM, Wireless Security: WPA-PSK/WPA2-PSK, WPA2-PSK/WPA3, Other Features: OFDMA, MU-MIMO, Beamforming. WAN Type: Dynamic IP/Static IP/PPPoE, DHCP: Server, DHCP Client List, Address Reservation, Dynamic DNS: Support, NAT: Port Forwarding, UPnP, DMZ, Working Mode: Wi-Fi Router/ Wireless Access Point. Internet Protocols: IPv4. Others: Package Contents: AX1500 Wi-Fi 6 Router, Power Adapter RJ45 Ethernet Cable Quick Installation Guide Environmental Requirements: Operating Temperature: 0 ? ~ 40 ? (32 ? ~104 ?) Storage Temperature: -40 ? ~ 70 ? (-40 ? ~ 158 ?) Operating Humidity: 10% ~ 90% non-condensing Storage Humidity: 5% ~ 90% non-condensing System Requirements: Systems with wireless or wired network connectivity Latest web browser, such as Edge, Firefox, Chrome, or Safari Internet access subscription with ISP AX1500 Gigabit Wi-Fi 6 Router, Model: WR1500 Super-brzi AX1500 Wi-Fi 6 4× 10/100/1000 Mbps Ethernet porta 4× eksterne antene sa visokim pojačanjem OFDMA, Beamforming i MU-MIMO Model: WR1500 Chipset RTL8197, Antenna: 4× Fixed Omni-Directional Antennas, Interface: 1× 1000/100/10 Mbps WAN Port, 3× 1000/100/10 Mbps LAN Ports. Button: WPS Button, Reset Button, External Power Supply: 12 V / 1 A, Dimensions: ( W x D x H ) 180*107*35mm (Not Include Antennas), 200*117*35mm (Include Antennas). Wireless Standards: IEEE 802.11ac/n/a 5 GHz, IEEE 802.11n/b/g 2.4 GHz. Frequency: 5 GHz, 2.4 GHz, Signal Rate: 1201 Mbps (5 GHz), 300 Mbps (2.4 GHz), Compatible with: 802.11a/b/g/n/ac Wi-Fi standards, Transmit Power : CE: <20 dBm (2.4 GHz), <23 dBm (5 GHz), FCC: <30d Bm (2.4 GHz & 5 GHz). Wireless Functions: Enable/Disable Wireless Radio, WMM, Wireless Security: WPA-PSK/WPA2-PSK, WPA2-PSK/WPA3, Other Features: OFDMA, MU-MIMO, Beamforming. WAN Type: Dynamic IP/Static IP/PPPoE, DHCP: Server, DHCP Client List, Address Reservation, Dynamic DNS: Support, NAT: Port Forwarding, UPnP, DMZ, Working Mode: Wi-Fi Router/ Wireless Access Point. Internet Protocols: IPv4. Others: Package Contents: AX1500 Wi-Fi 6 Router, Power Adapter RJ45 Ethernet Cable Quick Installation Guide Environmental Requirements: Operating Temperature: 0 ? ~ 40 ? (32 ? ~104 ?) Storage Temperature: -40 ? ~ 70 ? (-40 ? ~ 158 ?) Operating Humidity: 10% ~ 90% non-condensing Storage Humidity: 5% ~ 90% non-condensing System Requirements: Systems with wireless or wired network connectivity Latest web browser, such as Edge, Firefox, Chrome, or Safari Internet access subscription with ISP

- AC1200 Mesh Wi-Fi rešenje - 867Mbps na 5GHz i 300Mbps na 2,4GHz - Besprekorni roming, pokrivenost cele kuc´e - 2 Gigabit Ethernet porta - Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard/IPSec/Zerotier VPN Hardverske karakteristike: - Procesor: Dual-Core procesori - Flash: 128Mbit (16MB) - DDR: 1Gbit (128MB) - Antena: 2 × interne omni-direkcione antene Interfejs: - 1 × 1000/100/10 Mbps VAN port - 1 × 1000/100/10 Mbps LAN port - Dugme za uparivanje, dugme za resetovanje - Eksterno napajanje: 12V/1A Bežične karakteristike: - Bežični standardi: IEEE 802.11/ac/n/a 5GHz - IEEE 802.11/n/b/g 2,4 GHz - Frekvencija: 5 GHz, 2,4 GHz - Brzina signala: 867Mbps (5GHz), 300Mbps (2,4GHz) - Kompatibilan sa 802.11a/b/g/n/ac Vi-Fi standardima - Snaga prenosa CE: <20dBm (2,4GHz), <23dBm (5,15GHz~5,25GHz) FCC: <30dBm (2,4GHz i 5,15GHz~5,825GHz) - Bežični režimi: Omoguc´ite/onemoguc´ite bežični radio, VMM - Bežična bezbednost: VEP, VPA/VPA2, VPA-PSK/VPA2-PSK Softverske karakteristike - VAN tip: Dinamički IP/Statički IP/PPPoE - DHCP: server, lista DHCP klijenata, rezervacija adrese - Dinamički DNS: Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - Mreža za goste: 2,4GHz mreža za goste × 1 - 5GHz mreža za goste × 1 - NAT: Prosleđivanje portova, pokretanje porta, UPnP, DMZ - VPN: PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard/IPSec/Zerotier Sadržaj paketa: - AC1200 Vi-Fi mrežni ruter od 2 paketa - Adapter za napajanje - RJ45 Ethernet kabl - Vodič za brzu instalaciju Sistemski zahtevi: - Microsoft Windows 98SE/NT/2000/XP/Vista™/7/8/8.1/10, MAC OS, NetVare, UNIKS ili Linuks Firefok 12.0, Chrome 20.0, Safari 4.0 ili drugi pretraživači koji podržavaju Java Kablovski ili DSL modem - Pretplata kod provajdera internet usluga (za pristup internetu) - AC1200 Mesh Wi-Fi rešenje - 867Mbps na 5GHz i 300Mbps na 2,4GHz - Besprekorni roming, pokrivenost cele kuc´e - 2 Gigabit Ethernet porta - Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard/IPSec/Zerotier VPN Hardverske karakteristike: - Procesor: Dual-Core procesori - Flash: 128Mbit (16MB) - DDR: 1Gbit (128MB) - Antena: 2 × interne omni-direkcione antene Interfejs: - 1 × 1000/100/10 Mbps VAN port - 1 × 1000/100/10 Mbps LAN port - Dugme za uparivanje, dugme za resetovanje - Eksterno napajanje: 12V/1A Bežične karakteristike: - Bežični standardi: IEEE 802.11/ac/n/a 5GHz - IEEE 802.11/n/b/g 2,4 GHz - Frekvencija: 5 GHz, 2,4 GHz - Brzina signala: 867Mbps (5GHz), 300Mbps (2,4GHz) - Kompatibilan sa 802.11a/b/g/n/ac Vi-Fi standardima - Snaga prenosa CE: <20dBm (2,4GHz), <23dBm (5,15GHz~5,25GHz) FCC: <30dBm (2,4GHz i 5,15GHz~5,825GHz) - Bežični režimi: Omoguc´ite/onemoguc´ite bežični radio, VMM - Bežična bezbednost: VEP, VPA/VPA2, VPA-PSK/VPA2-PSK Softverske karakteristike - VAN tip: Dinamički IP/Statički IP/PPPoE - DHCP: server, lista DHCP klijenata, rezervacija adrese - Dinamički DNS: Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - Mreža za goste: 2,4GHz mreža za goste × 1 - 5GHz mreža za goste × 1 - NAT: Prosleđivanje portova, pokretanje porta, UPnP, DMZ - VPN: PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard/IPSec/Zerotier Sadržaj paketa: - AC1200 Vi-Fi mrežni ruter od 2 paketa - Adapter za napajanje - RJ45 Ethernet kabl - Vodič za brzu instalaciju Sistemski zahtevi: - Microsoft Windows 98SE/NT/2000/XP/Vista™/7/8/8.1/10, MAC OS, NetVare, UNIKS ili Linuks Firefok 12.0, Chrome 20.0, Safari 4.0 ili drugi pretraživači koji podržavaju Java Kablovski ili DSL modem - Pretplata kod provajdera internet usluga (za pristup internetu)

Huawei E5170 4G LTE wifi ruter s T-mobile mreze otkljucan (sim free) . Uglavnom sam automatski podesava parametre mreza. Moze da poveze do 32 uredjaja putem wifi mreze. Ima pozadi i prikljucak za lan kabal za zicno povezivanje desktop ili laptop racunara. Ima u sebi punjivu bateriju tako da kada nestane struje moze kratko raditi i dalje.Prodaje se uredjaj sa svojim adapterom.

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Apple AirPort Extreme A1034 WiFi uredjaj ORIGINAL. Model: A1034 EMC No: 1948 Apple AirPort Extreme Base Station 54 Mbps 10/100 Wireless G Router (A1034) Radi na adapteru 5.1V 2.4A koji dolazi uz uredjaj. Potpuno ispravan i testiran. Radna garancija 30 dana. Karakteristike: Wireless Data Rate: Up to 54 megabits per second (Mbps) Range: Up to 150 feet (45 meters) in typical use (varies with building) Frequency Band: 2.4 gigahertz (GHz) Radio Output Power: 15 dBm (nominal) Standards: Compliant with 802.11 HR Direct Sequence Spread Spectrum (DSSS) 11 Mbps standard, 802.11 DSSS 1 and 2 Mbps standard, and 802.11g specification Interfaces RJ-45 Ethernet WAN connector for built-in 10/100Base-T ( < ). The WAN port may accept power as a Class 0 IEEE 802.3af-compliant Powered Device (PD). RJ-45 Ethernet LAN connector for built-in 10/100Base-T ( G ) Universal Serial Bus (USB) printing ( d ) AirPort Environmental Specifications Operating Temperature: 32° F to 95° F (0° C to 35° C) Storage Temperature: –13° F to 140° F (–25° C to 60° C) Relative Humidity (Operational): 20% to 80% relative humidity Relative Humidity (Storage): 10% to 90% relative humidity, noncondensing Operating Altitude: 0 to 10,000 feet (0 to 3048 m) Maximum Storage Altitude: 15,000 feet (4572 m) Size and Weight Diameter: 6.9 inches (175 mm) Height: 3.2 inches (80 mm) Weight: 1.25 pounds (565 grams) not including the mounting bracket

Ispravan. Original sa original kablom Original Apple ruter AirPort Express Base A1392 router Wireless IEEE 802.11a/b/g/n Simultaneous dual-band 2.4GHz and 5GHz Radio output power: 20.5 dBm maximum (varies by country) Channels 1-11, 36-116, and 132-165 approved for use in the United States and Canada Channels 1-13, 36-64, and 100-140 approved for use in Europe and Japan Channels 1-13, 36-64, and 149-165 approved for use in Australia, Hong Kong, and New Zealand Interfaces Simultaneous dual-band 802.11n wireless 10/100BASE-T Ethernet WAN port for connecting a DSL modem, cable modem, or Ethernet network 10/100BASE-T Ethernet LAN port for connecting a computer, Ethernet hub, or networked printer USB 2 port for connecting a USB printer 3.5-mm audio minijack for analog or optical digital sound3 Security Wi‑Fi Protected Access™ (WPA/WPA2)2 WPA/WPA2 Enterprise2 Wireless security (WEP) configurable for 40-bit and 128-bit encryption MAC address filtering NAT firewall 802.1X, PEAP, LEAP, TTLS, TLS, FAST Time-based access control Setup iPhone, iPad, or iPod touch with iOS 6 or later and AirPort Utility Mac with OS X Lion v10.7.3 or later and AirPort Utility 6.1 Mac with OS X v10.5.7 or later and AirPort Utility 5.6.1 PC with Windows 7 or later and AirPort Utility 5.6.1 Compatibility USB printer Mac with OS X v10.2.7 or later PC with Windows XP (SP3), Windows Vista (SP2), Windows 7 (SP1), or Windows 8

NAPOMENA! Za provajdere nudimo firmware sa drugacijim web remote management-om (ogranicenje za jednog korisnika) Posaljite zahtev na mail. AC1200 Dual Band Wi-Fi ruter - AC1200 Dual Band Vi-Fi brzina - Dual Core CPU visokih performansi -16MB Flash i 128MB DDR3 - 5 k Gigabit Ethernet portova - 4 k 5dBi antene sa visokim pojačanjem - VPN klijenti i podrška za DDNS - 5-IN-1 ViFi ruter/ Mesh/Repeater/ VISP/ pristupna tačka. Model VR1300 Hardverske karakteristike: - Procesor Dual-Core CPU - Flash 16MB - DDR 128MB - Antena 4× fiksne omni-direkcione antene - Interfejs 1× 1000/100/10 Mbps VAN port 4× 1000/100/10 Mbps LAN porta - Dugme Dugme VPS, Reset dugme - Eksterno napajanje 12 V / 1 A - Dimenzije (Š k D k V) 204,8 k 137, 5 k 38, 3 mm Bežične karakteristike: - Standardi bežične veze IEEE 802.11ac/n/a 5 GHz IEEE 802.11n/b/g 2,4 GHz - Frekvencija 5 GHz, 2,4 GHz - Brzina signala 867 Mbps (5 GHz), 300 Mbps (2,4 GHz) - Kompatibilan sa 802.11a/b/g/n/ac Vi-Fi standardima - Snaga prenosa CE: <20dBm(2,4 GHz), <23dBm(5,15 GHz~5,25 GHz) - FCC:<30dBm(2,4 GHz i 5,15 GHz~5,825 GHz) - Bežični režimi omoguc´avaju/onemoguc´avaju bežični radio, VMM VEP, VPA/VPA2, - Bežične funkcije VPA-PSK/VPA2-PSK - Funkcije softvera VAN tip Dinamički IP/Statički IP/PPPoE - Upravljanje roditeljskom kontrolom - Mreža za goste - DHCP server, lista DHCP klijenata, rezervacija adresa - Dinamički DNS Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - Mreža za goste 2,4 GHz mreža za goste × 1 5 GHz mreža za goste × 1 - NAT prosleđivanje portova, pokretanje portova, UPnP, DMZ VPN klijent PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard Sadržaj paketa: - AC1200 Vi-Fi ruter - Adapter za napajanje - RJ45 Ethernet kabl - Vodič za brzu instalaciju Sistemski zahtevi: Microsoft Windows 98SE/NT/2000/KSP/Vista™/7/8/8.1/10, MAC OS, NetVare, UNIKS ili Linuks Internet Ekplorer 11, Firefok 12.0, Chrome 20.0, Safari 4.0 ili drugi pregledač koji podržava Java Kablovski ili DSL modem Pretplata kod provajdera internet usluga (za pristup internetu) NAPOMENA! Za provajdere nudimo firmware sa drugacijim web remote management-om (ogranicenje za jednog korisnika) Posaljite zahtev na mail. AC1200 Dual Band Wi-Fi ruter - AC1200 Dual Band Vi-Fi brzina - Dual Core CPU visokih performansi -16MB Flash i 128MB DDR3 - 5 k Gigabit Ethernet portova - 4 k 5dBi antene sa visokim pojačanjem - VPN klijenti i podrška za DDNS - 5-IN-1 ViFi ruter/ Mesh/Repeater/ VISP/ pristupna tačka. Model VR1300 Hardverske karakteristike: - Procesor Dual-Core CPU - Flash 16MB - DDR 128MB - Antena 4× fiksne omni-direkcione antene - Interfejs 1× 1000/100/10 Mbps VAN port 4× 1000/100/10 Mbps LAN porta - Dugme Dugme VPS, Reset dugme - Eksterno napajanje 12 V / 1 A - Dimenzije (Š k D k V) 204,8 k 137, 5 k 38, 3 mm Bežične karakteristike: - Standardi bežične veze IEEE 802.11ac/n/a 5 GHz IEEE 802.11n/b/g 2,4 GHz - Frekvencija 5 GHz, 2,4 GHz - Brzina signala 867 Mbps (5 GHz), 300 Mbps (2,4 GHz) - Kompatibilan sa 802.11a/b/g/n/ac Vi-Fi standardima - Snaga prenosa CE: <20dBm(2,4 GHz), <23dBm(5,15 GHz~5,25 GHz) - FCC:<30dBm(2,4 GHz i 5,15 GHz~5,825 GHz) - Bežični režimi omoguc´avaju/onemoguc´avaju bežični radio, VMM VEP, VPA/VPA2, - Bežične funkcije VPA-PSK/VPA2-PSK - Funkcije softvera VAN tip Dinamički IP/Statički IP/PPPoE - Upravljanje roditeljskom kontrolom - Mreža za goste - DHCP server, lista DHCP klijenata, rezervacija adresa - Dinamički DNS Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - Mreža za goste 2,4 GHz mreža za goste × 1 5 GHz mreža za goste × 1 - NAT prosleđivanje portova, pokretanje portova, UPnP, DMZ VPN klijent PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard Sadržaj paketa: - AC1200 Vi-Fi ruter - Adapter za napajanje - RJ45 Ethernet kabl - Vodič za brzu instalaciju Sistemski zahtevi: Microsoft Windows 98SE/NT/2000/KSP/Vista™/7/8/8.1/10, MAC OS, NetVare, UNIKS ili Linuks Internet Ekplorer 11, Firefok 12.0, Chrome 20.0, Safari 4.0 ili drugi pregledač koji podržava Java Kablovski ili DSL modem Pretplata kod provajdera internet usluga (za pristup internetu)

Autor: Grupa Autora Broj strana: 1010 Format: B-5 Povez: Tvrd Cena: 2800 din. Biblioteka: Posebna izdanja Oblast: Filosofija, Ostalo www.logos.in.rs Enciklopedija ruske filosofije predstavlja do sada najpotpuniji pregled ruske filosofije od početka njenog uobličavanja ( 11. vek ) do danas. U njoj su iscrpno predstavljeni najznačajniji ruski mislioci, njihove biografije, ideje, dela, kao i najvažnija literatura o njima. Kao odrednice su navedeni i pojedinačni filosofsko-istorijski periodi, ključni pojmovi ( umozrenje, živoznanje, ličnost itd. ) i specifična shvatanja. Na Enciklopediji ruske filosofije je radila velika grupa vodećih ruskih stručnjaka i specijalista sa Moskovskog državnog univerziteta ( MGU ), Instituta za filosofiju Ruske akademije nauka ( RAN ) i mnogih ruskih visokoškolskih ustanova. Ovo kapitalno delo je od neprocenjivog značaja za sve koji se zanimaju filosofijom, književnošću, istorijom, teologijom i društvenim naukama uopšte.

DAC 5.1 Suround audio konverter ac3/dts SPDIF na 5.1, 192kHz Digital AC3 optički na Stereo Surround HD 5.1 Audio Dekoder/konvertor. 2x SPDIF Port HD Audio Rush za svaki TV sa SPDIF izlazom, HD Players, DVD plejere, XBOX360 itd. Konvertuje digitalni audio signal u analogni 5.1 ili stereo, u zavisnosti od Vaših potreba. 5.1 analogni audio izlaz, automatski će raditi s različitim pojačalima i zvučnici za različite zvučne efekte, lako povezivanje mnogih uređaja za zabavu sa optičkim i koaksijalnim digitalnim signalom i analognim izlaznim signalima (kao što su: Set-Top box, HD plejeri, Blu-ray DVD, XBOX360) Koristi 24-bit audio DSP, 96 KHz digital risiver, i 192 KHz or 24bit ADC and DAC. Podržava Dolby Digital AC-3 Dolby Pro Logic, DTS, PCM i druge digitalne formate, dva oblika na izlazu - 2.0 i 5.1 analog audio izlaz Specification 1, Signal to Noise:120db 2, Degree of Separation : 85db 3, Frequency response: 20Hz-20KHz +- 0.5db 4, Max Output Volt: 2.2V 5, Power Supply DC 5V 1A outlay 110v-240v broadband convert DC5v Power

nternet za džabe . Uređaj upravo stigao iz uvoza i oduševljen sam koje su mu mogućnosti. Probano da radi kao ruter tako što ide u njega mrežni kabal sa modema i sa lan na računar i radi besprekorno sa sve wirelessom . Posle te probe ušao sam u podešavanja (imate sliku) i podesio da radi kao repeater i komšijin signal koji je bio 10% jačine doveo je do moje sobe u fulu i sve radi preko njega što ima wireless u sebi svi mobilni telefoni i laptop i jedna wireless card koja daje internet desktopu. Dakle to je sve probano i provereno radi perfektno. Lak je za podešavanje i mogu pomoći onome ko ga kupi da ga podesi. Ima opciju da se u njega uključi 3G ILI 4G modem jer ima USB ulaz za to i da širi taj brzi net dalje ali pošto nisam u mogućnosti da proverim to ne znam kako to radi jer ja nemam te modeme ali kako ovo radi što sam dosad proverio ne sumljam da će i to besprekorno raditi. Ko je blizu neke free zone ili ima u komšiluku ne zaštićen net eto mu neta za džabe i uređaj za 3 meseca ne plaćanja neta mu se isplati a ako možda neko hoće svoj net da proširi ili da deli sa nekim u komšiluku ovaj uređaj sve može. Napaja se punjačem od androida i to nisam dobio uz njega a može kablom da se napaja sa laptopa ili desktopa sa njihovih usb ulaza . Veličina je manja od kreditne kartice i može se poneti za put da se negde ili u hotelu ili bilo gde preuzme net i koristi recimo na laptopu. ČUDO OD UREĐAJA

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ova obimna studija predstavlja celovitu kritiku filozofskog opusa Martina Hajdegera, jednog od najuticajnijih filozofa XX veka, čije je delo najveći izazov za tumače filozofije. Ono što ovo delo izdvaja u moru ostalih kritičkih osvrta na Hajdegerovu filozofiju, koji su često nejasni i bez potkrepljenosti, jeste smelost prof. dr Milana Brdara da na drugačiji način prikaže njegovu filozofiju, a naročito tzv. drugu fazu njegovog stvaralaštva, u šta se hajdegerijanci ne bi upustili. Naime, Brdar je autor koji među prvima govori o drugoj fazi kao o manje originalnom radu, kao o `replici Hegela`, s obzirom na to da se Hajdeger u mnogome oslanja na Hegelovu filozofiju. Inovativnost Brdarevog tumačenja ogleda se u problemu utemeljenja, koji za Hajdegera predstavlja pitanje: šta je to `ja jesam?` Brdar govori o `utemeljenju u smislu`, o utemeljenju u smislu čovekovog bivstvovanja i sopstvenosti. Kod Hajdegera kategorije `bića` i `vremena` centralna su polazišta za razumevanje same čovekove egzistencije. Oslanjajući se na njegovu studiju Biće i vreme, Brdar otkriva da je za Hejdegera najautentičniji izraz čovekovog bivstvovanja - `bivstvovanje ka smrti`. Mnogi kritičari nisu bili spremni razumeti šta bi to moglo da znači, te je Hajdeger ostao neshvaćen. Međutim, treba se pozvati na drugu kategoriju koju Hajdeger zastupa, a to je vreme: tokom svog postojanja (u vremenu) čovek teži ka smrti, što je proces koji se podrazumeva. Ali ono što određuje čoveka nije njegova smrt, već način njegovog bivstvovanja. Brdar objašnjava da je za Hajdegera bitno distanciranje koje podrazumeva da svako od nas može živeti samo svoj život (a ne tuđi), a da je smrt svakako izvesna. On smatra da u periodu kada je Hajdeger stvarao, neposredno posle Drugog svetskog rata, nije do kraja moglo biti prihvaćeno takvo razmišljenje o smrti, a da se nije odnosilo na smrt požrtvanog koji strada u ratu. Zato je i pojam rata jedan od bitnih polazišta za analizu Hajdegerove filozofije. Naslov Um crne šume nas na to i upućuje. Brdar određuje `crnu šumu` kao simbol života čoveka posle rata. Takođe, `crna šuma` (šuma ispod Švarcvalda) jeste i mesto u kojem je Hajdeger živeo nakon što je penzionisan. `Crna šuma` ne označava samo lokaciju na kojoj Hajdeger živi, već i njegovo duševno stanje i razmišljanja. S druge strane, kako sam autor kaže, `crna šuma` jeste i Hajdegerova filozofija, kroz koju tumači koračaju ne bi li došli do njenog pravog smisla. Da bi bolje razumeo njegov opus, Brdar se okreće dekonstrukciji moderne filozofije, kako bi je opet sklopio u jednu potpuniju sliku, pokušavajući da do kraja razume Hajdegera. Upravo zbog toga važno je sagledati obe faze njegovog stvaralaštva iz istog središta, i to kroz tri nivoa: filozofski, politički i teološki. Zahvatiti celovito njegovo stvaralaštvo, za Brdara znači obuhvatiti sva tri nivoa. Zato ovo isrcpno izdanje, zahvaljujući profesoru Milanu Brdaru, predstavlja svojevrsno remek-delo o Hajdegeru, kako za ljubitelje i poznavaoce njegove filozofije, tako i za one koji se žele upoznati sa njegovim životom i stvaralaštvom. Čitajući ovu studiju, na pragu smo da otkrijemo ko je zapravo bio Martin Hajdeger i zašto je njegov rad toliko značajan u modernoj filozofiji. Rođen 14.03. 1952. (Ruma), osnovnu školu završio u Podgorici, srednju školu i fakultet u Beogradu gde je stekao i doktorat. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu (grupa za sociologiju) u Beogradu, gde je i doktorirao. Radio u Institutu za društvene nauke. Od 2001. godine predaje na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (predmeti Filozofska metodologija i Opšta sociologija). Uređivao je mnoge časopise: Gledišta, Theoria, Sociološki pregled. Bio je predsednik Srpskog filozofskog društva. Do sada je objavio brojne naučne radove u domaćim i stranim časopisima, kao i nekoliko knjiga: Kritika filozofije i metodologije društvenih nauka u delu Karla Popera (1981); Praksis odiseja: studija nastanka boljševičkog totalitarizma 1917-1923 (2001); Praksis odiseja: studija nastanka boljševičkog totalitarizma 1923-1929 (2001); Filozofija u Dušanovom pisoaru. Postmoderni presek XX-vkovne filozofije (2003); Uzaludan poziv. Sociologija znanja između ideologije i samorefleksije: slučaj Karla Manhajma i Prosvetiteljstva (2005); Pouke skromnosti: Karl Poper, otvoreno društvo, nauka i filozofija (2007).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Čedomil Veljačić (Zagreb, 18.6. 1915 - Kalifornija, 28.12. 1997.) je jedan od najznačajnijih predstavnika jugoslovenskog budizma u drugoj polovini 20. veka. Rođen je 1915. godine u Zagrebu, gde 1939. godine završava Filozofski fakultet. Poticaji ka budizmu Zgrožen užasima Drugog svetskog rata, po sopstvenom kazivanju, sredinom ratnog razdoblja mu pod ruke dolazi italijanski prevod Bhagavad Gite koji na njega ne ostavlja dublji utisak. Šta više, Bhagavad Giitu je uvek smatrao više-manje ratno-huškaškim delom ranog, neuljuđenog i divljeg arijevskog plemstva koje opravdava ubijanje i volju za dominacijom. Sličan utisak već u mladosti na Veljačića ostavljaju dela judeo-hrišćanskog kulturnog kruga. Stoga, već ranije mnogo veću utehu nalazi u Gandijevskoj etici nenasilja i učenjima bliskim džainizmu i budizmu. Doktoriranje i predavanja Verovatno su ga ta rana iskustva i traganja usmerila ka daljnjem istraživanju istočnih filozofija, pa 1962. godine doktorira s tezom „Komparativno izučavanje indijske i evropske filozofije“ i već sledeće godine postaje voditelj kolegijuma azijskih filozofija na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. U tom razdoblju zajedno s kolegama profesorima Radoslavom Katičićem i Svetozarom Petrovićem sudeluje u osnivanju studija indologije na zagrebačkom Filozofskom fakultetu. Veljačić u razdoblju od 1963. do 1965. boravi u Indiji kao gostujući profesor u okviru indijsko-jugoslovenske kulturne razmene i predaje na poznatim sveučilištima u Madrasu (južna Indija), Delhiju i Šantiketanu (istočna Indija, pokrajina Bengal, sveučilišna ustanova osnovana od strane poznatog indijskog nobelovca Rabindranata Tagora). Razdoblje provedeno u Indiji je Veljačić iskoristio za daljna proučavanja indijskih filozofija, posebno budizma, usavršavanje jezika (sanskrita, palija i ostalih prakrta) te intenzivno prevođenje nekih od temeljnih indijskih filozofskih dela, kao i za pisanje komparativnih studija istočnih i zapadnih filozofija. Zgrožen svetom, po sopstvenom kazivanju - Sartreovskom mučninom, u njemu je tinjala iskra žudnje za budističkim povlačenjem, tačnije begom, iz sveta. Mladalačka zgroženost nad nasiljem i ljudskim zločinima, u Veljačića je bila osnova koja je kasnije pokrenuta osećajima dubokog gnušanja nad konzumentskim materijalizmom socijalizma i kapitalizma podjednako, a dodatno i najezdom naraštaja hipija sa „divljeg zapada“, kako ga je nazivao, čiju je masovnu navalu u besciljnom traganju za smislom života lično svedočio u Indiji tokom 60`tih godina. Povlačenje u budistički hram Tako početkom 1966. godine odlazi u Šri Lanku i ispunjava svoj san o zaređivanju u budistički teravadski prosjački red. Nakon dve godine pripravništva, 1968. godine biva potpuno zaređen i uzima monaško ime Bhikkhu (monah, prosjak) Nana-jiivako (koji živi znanje). U meditativnoj osami piše svoja glavna dela i nebrojene članke, pisma, osvrte, pisane i objavljivane na hrvatskom, engleskom i nemačkom jeziku. Odlazak u budističke monahe Veljačiću daje svojevrsnu aureolu legendarnog i mističnog junaka ili sveca, a njegova naglašena akademska aktivnost, uprkos udaljenosti i boravku u Šri Lanki (s koje se, usprkos stalnom zapitkivanju znatiželjnih s područja Jugoslavije, nikada nije vratio) ga i dalje održava stalno prisutnim u jugoslovenskim i zapadnim akademskim krugovima. Pisanje Kao svojevrsna legenda i pionir jugoslovenskog akademskog izučavanja istočnih filozofija (posebno budizma), Veljačič uskoro postaje i naš najpoznatiji popularni predstavnik budizma i uopšte istočnih filozofija. Tako je u razdoblju druge polovine 20. veka postao najpoznatije ime domaće filozofske indologije, i najplodniji domaći pisac na tom području. Pokrenuo je mnoge ljude i izvan akademskih krugova na traganje za smislom u okviru budizma i ostalih istočnih filozofija. Iako u osami na udaljenoj Šri Lanki, Veljačić tako postaje najpoznatiji misionar budizma u Jugoslaviji. Pod njegovim uticajem i vođstvom nastavljaju delovati poznata imena domaće filozofske indologije, od kojih je najpoznatija svakako Rada Iveković, tadašnja profesorica zagrebačkog Filozofskog fakulteta, koja je uz Veljačića postala najplodnija domaća autorka komparativnih studija i prevodilac brojnih istočnih (posebno budističkih) filozofskih dela. Kraj života Na `pustinjačkom otoku`, kako ga je zvao, ostaje sve do 1989. godine, kada mu se zdravlje pogoršava, a ratna zbivanja koja su toliko snažno obeležila njegovu mladost, i koja su se nekako baš u to vreme pripremala da ponovo razore zemlju iz koje je potekao, konačno ga sustižu u obliku građanskog rata i na njegovoj pustinjačkoj Šri Lanki. Tako na nagovor svoje ćerke Snježane Akpnikar (s kojom je radio na istraživanju ostataka jainske kulture u predislamskoj Arabiji), prelazi živeti u SAD, gde je poslednje godine života proveo u mahayanskom manastiru Deset hiljada Buda u Kaliforniji, gde mirno umire 28. decembra 1997. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Uspenski je verovao da je „Tertium Organum“ treća velika filozofska sinteza, a prethodna je bila Aristotelova i Bekonova. Autor je ovo delo nazvao trećim kanonom mišljenja, ili logikom budućnosti. U pitanju je, naime, unio mistika umnog bića i objektivnog sveta, koje se postiže putem mističke logike. Prvi kanon mišljenja je Aristotelov Organon, drugi je Bekonov Novum organum, i treći je ovaj – Tertium organum, ili organum mistikum. Knjiga sadrži 23 poglavlja o mnogim filozofskim temama, a koristi se na većini filozofskih fakulteta kao udžbenik za metafiziku i filozofiju. Iz sadržaja: Misterija vremena i prostora; Senke i Realnost, okultizam i ljubav; Matematika beskonačnog; Logika ekstaze; Mistična teozofija; Kosmička svesnost; Nova moralnost; Rođenje nadčoveka. Izvod iz knjige – o pozitivizmu: Isuviše smo navikli na „pozitivističke“ metode pa ne opažamo da nas oni često vode u apsurd i, ako tražimo objašnjenje značenja nečega, oni nipošto ne vode cilju. Istina je u tome da pozitivizam nije prikladan za objašnjenje značenja. Priroda je za njega zatvorena knjiga koju on proučava sa spoljne strane. U proučavanju delovanja prirode pozitivistički metodi idu vrlo daleko, što dokazuju svi brojni uspesi savremenih tehničkih nauka, uključujući i avijaciju. Ali sve na svetu ima određeno područje delovanja. Pozitivizam je vrlo dobar kad traži odgovor na pitanje kako. Ali kad pokušava da odgovori na pitanje zbog čega i zašto, on postaje komičan jer zalazi u njemu strano područje. Doduše, ozbiljniji pozitivistički mislioci odriču svaku mogućnost pitanja zbog čega i zašto u „pozitivističkom istraživanju“. Pozitivistička filozofija smatra potragu za smislom i svrhom gotovo za apsurd. U tome, svakako, ima istine, jer je, s pozitivističkog stajališta, teleologija uistinu besmislica. Ali pozitivističko stajalište nije i jedino moguće stajalište. Greška pozitivizma je u činjenici da on ne vidi ništa osim sebe i smatra da je za njega sve moguće, ili da je nemoguće vrlo mnogo onoga što je sasvim moguće, ali ne njemu. Čovečanstvo nikad neće prestati da traži odgovore na pitanja zbog čega i zašto. Pozitivistički naučnik je pred prirodom u gotovo istom položaju kao divljak u biblioteci punoj vrednih i retkih knjiga. Knjiga je za divljaka stvar određene veličine i težine. Ma koliko razmišljao čemu može da služi ta čudna stvar, po njenoj spoljašnjosti on to nikada neće shvatiti, a sadržaj knjige će njemu ostati nedokučivi noumenon. Ali ako čovek zna za postojanje sadržaja knjige, noumenona, ako zna da se iza vidljivih pojava krije skriveni smisao, on će na kraju dokučiti suštinu knjige. Za tako nešto je potrebno shvatiti ideju sadržaja knjige, odnosno značenje stvari po sebi. Naučnik koji je pronašao pločice sa hijeroglifima ili klinastim pismom na nepoznatom jeziku, nakon velikog napora ih dešifruje i čita. Da bi ih pročitao neophodno mu je samo jedno: on mora biti upoznat s tim da znakovi predstavljaju pismo. Dok misli da je to samo ornament, spoljašni ukras na pločicama ili slučajni crtež nepovezan sa ikakvim značenjem, dotle će mu njihovo značenje i smisao biti sasvim nedostupni. Čim pretpostavi postojanje značenja, stvorena je mogućnost shvatanja. Svaka šifra može da se pročita čak i bez ikakvog ključa. Ali treba znati da se radi o šifri. To je prvi i neophodni uslov. Bez toga ništa ne može da se učini. Ideja postojanja vidljive i skrivene strane života odavno je poznata filozofiji. Priznavalo se da događanja ili pojave (fenomeni) predstavljaju samo jednu stranu sveta, vidljivu, lišenu stvarnog postojanja, a koja stupa u biće u trenutku našeg dodira sa stvarnim svetom, stranu sveta beskonačno malu u poređenju s drugom stranom. Druga strana, pojmovi (noumeni), smatralo se da stvarno postoje po sebi, ali su nedostupni našem opažanju. Ali najveća greška je svet smatrati podeljenim na pojave i pojmove, smatrati da su pojave i pojmovi međusobno odvojeni, da postoje nezavisno jedan od drugoga i da se mogu opaziti nezavisno jedan od drugoga. To posvemašnje filozofsko neznanje najjasnije se ispoljava u dualističkim duhovnim teorijama. Podela na pojave i pojmove postoji samo u našem opažanja. „Pojavni svet“ samo je naša netačna predstava o svetu. Pjotr Demjanovič Uspenski (rus. Пётр Демьянович Успенский; 4. mart 1878 — 2. oktobar 1947) je bio ruski filozof koji se bavio apstraktnim matematičkim i metafizičkim teorijama. U Moskvi 1915. godine susreće Georgija Ivanoviča Gurdžijeva i od tada se usmjerava na studiranje metoda razvoja čovjekove svijesti. Od 1917. godine živio je u Petrograd u, gdje je držao predavanja. Njegovo djelo Tertium Organum je izazvalo veliki interes, zbog čega je pozvan da posjeti Englesku. U Londonu je radio do 1940. godine, a saradnju sa Gurđijevim je prekinuo. O učenju Gurđijeva napisao je djelo koje je nazvao Fragmenti nepoznatog učenja, a koje je izdato posthumno 1947. godine pod nazivom U potrazi za čudesnim.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kriza Evropskih Nauka i transcendentalna fenomenologija Prevod: Zoran Djindjic Edmund Gustav Albreht Huserl (hebr. אדמונד הוסרל, nem. Edmund Gustav Albrecht Husserl,[12][13][14][15][16] Prosnic, Moravska, 8. aprila 1859[17]–Frajburg, Nemačka, 27. aprila 1938) je bio nemački filozof jevrejskog porekla, osnivač fenomenologije i jedan od najuticajnijih filozofa 20. veka.[18][19] Njegovo delo je uticalo na egzistencijaliste i na Hajdegera. Studirao je astronomiju, matematiku, fiziku i filozofiju kod Franca Brentana,[20] koji je veoma uticao na Huserla. Posle habilitacije je radio kao privatni docent i kasnije kao profesor filozofije na univerzitetima u Haleu i kasnije u Frajburgu.[21] Biografija Mladost i obrazovanje Rođen je 1859. godine u Prostjejovu, gradu u Margraviate u Moravskoj, koja je tada bila u Austrijskom carstvu, a danas je pod imenom Proštejov u Češkoj. Rođen je u jevrejskoj porodici, kao drugo od četvoro dece. Njegov otac je bio proizvođač šešira. Detinjstvo je proveo u Prostejovu, gde je pohađao svetovnu osnovnu školu. Potom je Huserl otputovao u Beč da tamo uči u realnoj gimnaziji, a zatim u Državnoj gimnaziji u Olomoucu (nem. Olmütz).[22][23] Na Univerzitetu u Lajpcigu od 1876. do 1878. Huserl je studirao matematiku, fiziku i astronomiju. U Lajpcigu je bio inspirisan predavanjima iz filozofije Vilhelma Vunta, jednog od osnivača moderne psihologije. Zatim se preselio na Univerzitet Frederik Vilijam u Berlinu (današnji Univerzitet Humbolt u Berlinu) 1878. gde je nastavio studije matematike kod Leopolda Kronekera i Karla Vajerštrasa. U Berlinu je pronašao mentorstvo kod Tomaša Masarika, tada bivšeg studenta filozofije Franca Brentana, a kasnije prvog predsednika Čehoslovačke. Tamo je Huserl takođe pohađao predavanja filozofije Fridriha Polsena. Godine 1881. otišao je na Univerzitet u Beč da završi studije matematike pod nadzorom Lea Kenigsbergera (bivšeg Vajerštrasovog učenika). U Beču 1883. doktorirao je radom Beiträge zur Variationsrechnung (Prilozi varijacijskom računu).[24] Nakon doktorata iz matematike, Huserl se vratio u Berlin da radi kao asistent Karlu Vajerštrasu. Ipak, Huserl je osetio želju da se bavi filozofijom. Tada se profesor Vajerštras teško razboleo. Huserl je postao slobodan da se vrati u Beč gde je, posle kratke vojne dužnosti, svoju pažnju posvetio filozofiji. Godine 1884. na Univerzitetu u Beču je pohađao predavanja Franca Brentana o filozofiji i filozofskoj psihologiji. Brentano ga je upoznao sa spisima Bernarda Bolcana, Hermana Locea, Džona Stjuarta Mila i Dejvida Hjuma. Huserl je bio toliko impresioniran Brentanom da je odlučio da svoj život posveti filozofiji; zaista, Francu Brentanu se često pripisuje da je najviše uticao na Huserla, na primer, u pogledu intencionalnosti.[25] Sledeći akademske savete, dve godine kasnije, 1886. Huserl je pratio Karla Štumpfa, bivšeg Brentanovog studenta, na Univerzitet u Haleu, u potrazi za habilitacijom koja bi ga kvalifikovala da predaje na univerzitetskom nivou. Tamo je, pod Štumpfovim nadzorom, napisao Über den Begriff der Zahl (O konceptu broja) 1887. godine, koji će kasnije poslužiti kao osnova za njegovo prvo značajno delo Philosophie der Arithmetik (1891).[26] Huserl se 1887. oženio Malvin Štajnšnajder, njihov brak je trajao više od pedeset godina. Godine 1892. rođena im je ćerka Elizabeta, 1893. sin Gerhart, a 1894. sin Volfgang. Elizabeta će se udati 1922, a Gerhart 1923; Volfgang je, međutim, postao žrtva Prvog svetskog rata.[27] Gerhart će postati filozof prava, doprinoseći predmetu uporednog prava. Predavao je u SAD i posle rata u Austriji.[28] Profesor filozofije Nakon ženidbe započeo je svoju dugu karijeru predavača u filozofiji. Počeo je 1887. kao privatni docent na Univerzitetu u Haleu . Godine 1891. objavio je svoju Philosophie der Arithmetik. Psychologische und logische Untersuchungen koji je, oslanjajući se na svoje prethodne studije matematike i filozofije, predložio psihološki kontekst kao osnovu matematike. To je izazvalo negativnu pažnju Gotloba Fregea, koji je kritikovao psihologizam predloženog koncepta.[29][30] Godine 1901. Huserl se sa porodicom preselio kako bi predavao na Univerzitetu u Getingenu, gde je predavao kao izvanredni profesor. Neposredno pre toga objavljeno je njegovo veliko delo, Logische Untersuchungen (1900–1901). Prvi tom sadrži iskusna razmišljanja o „čistoj logici“ u kojima pažljivo pobija „psihologizam“. [31] [32] Ovaj rad je bio dobro prihvaćen i postao je predmet seminara koji je održao Vilhelm Diltaj; Huserl je 1905. otputovao u Berlin da poseti Diltaja. Dve godine kasnije u Italiji je posetio Franca Brentana, svog inspirativnog starog učitelja, i matematičara Konstantina Karateodora. Kant i Dekart su takođe sada uticali na njegovu misao. Godine 1910. postao je zajednički urednik časopisa Logos. Tokom ovog perioda Huserl je držao predavanja o unutrašnjoj vremenskoj svesti, koja je nekoliko decenija kasnije njegov bivši učenik Hajdeger uredio za objavljivanje.[33] Huserl i njegova škola su 1912. godine u Frajburgu osnovali časopis Jahrbuch für Philosophie und Phänomenologische Forschung („Godišnjak za filozofiju i fenomenološka istraživanja“), koji je objavljivao članke o njihovom fenomenološkom pokretu od 1913. do 1930. godine. Njegovo značajno delo Ideen[34] objavljeno je u prvom broju (1. tom, br. 1, 1913). Pre rada na Ideen Huserl je dostigao fazu gde je „svaki subjekt `prezentovan` samom sebi, a svaki drugi su `prezentovani` ( Vergegenvartigung ), ne kao delovi prirode već kao čista svest.[35] Ideen je elaborirao i promovisao Huserlov prelazak na „transcendentalno tumačenje“ fenomenologije, gledište koje je kasnije kritikovao, između ostalih, Žan-Pol Sartr.[36] Kako je fenomenologija dalje razvijana, vodila je (kada se posmatra sa druge tačke gledišta u Huserlovom `lavirintu`) do `transcendentalne subjektivnosti`.[37] Takođe u Ideen Huserl eksplicitno elaborira fenomenološke i eidetičke redukcije.[38][39] Godine 1913. Karl Jaspers je posetio Huserla u Getingenu. U oktobru 1914. oba njegova sina poslata su da se bore na Zapadnom frontu Prvog svetskog rata, a sledeće godine je jedan od njih, Volfgang Huserl, teško povređen. 8. marta 1916, u borbi kod Verdena, Volfgang je poginuo u akciji. Sledeće godine njegov drugi sin Gerhart Huserl je ranjen u ratu, ali je preživeo. Njegova rođena majka Julija je umrla. U novembru 1917. jedan od njegovih izvanrednih učenika, a kasnije i ugledni profesor filozofije, Adolf Reinach, poginuo je u ratu dok je služio u Flandriji.[40] Huserl je 1916. prešao na Univerzitet u Frajburgu gde je nastavio da radi u oblasti filozofije, sada kao redovni profesor.[41] Edit Štajn je služila kao njegov lični asistent tokom njegovih prvih nekoliko godina u Frajburgu, a kasnije Martin Hajdeger od 1920. do 1923. godine. Matematičar Herman Vajl počeo je da se dopisuje sa njim 1918. godine. Huserl je održao četiri predavanja o fenomenološkoj metodi na Univerzitetskom koledžu u Londonu 1922. godine. Univerzitet u Berlinu ga je 1923. pozvao da se tamo preseli, ali je on odbio ponudu. Godine 1926. Hajdeger mu je posvetio svoju knjigu Sein und Zeit (Biće i vreme) „u znak zahvalnosti i prijateljstva“.[42] Huserl je ostao na profesorskom mestu u Frajburgu sve dok nije zatražio penziju, držeći poslednji čas 25. jula 1928. Festšrift za proslavu njegovog sedamdesetog rođendana uručen mu je 8. aprila 1929. godine. Uprkos penzionisanju, Huserl je održao nekoliko zapaženih predavanja. Prvo, u Parizu 1929,[43] dovelo je do Méditations cartésiennes (Pariz 1931).[44] Huserl ovde razmatra fenomenološku epohu (ili fenomenološku redukciju), predstavljenu ranije u njegovoj ključnoj Ideen (1913), u smislu dalje redukcije iskustva na ono što on naziva `sferom sopstvenosti`. Unutar ove sfere, koju Huserl izvodi da bi pokazao nemogućnost solipsizma, transcendentalni ego se uvek nalazi u paru sa proživljenim telom drugog ega, drugog monade. Ova `apriorna` međusobna povezanost tela, data u percepciji, je ono što zasniva međusobnu povezanost svesti poznatu kao transcendentalna intersubjektivnost, koju bi Huserl opširno opisao u tomovima neobjavljenih spisa. Postojala je debata o tome da li je Huserlov opis svojine i njenog kretanja u intersubjektivnost dovoljan ili ne da se odbaci optužba za solipsizam, kojoj je Dekart, na primer, bio podložan. Jedan argument protiv Huserlovog opisa funkcioniše na ovaj način: umesto da beskonačnost i Božanstvo budu kapija ega ka Drugom, kao kod Dekarta, Huserlov ego u samim Kartezijanskim meditacijama postaje transcendentan. Ostaje, međutim, sama (nepovezana). Samo shvatanje ega „po analogiji“ Drugog (npr. nagađanjem reciprociteta) dozvoljava mogućnost za „objektivnu“ intersubjektivnost, a time i za zajednicu.[45] Godine 1933. usvojeni su rasni zakoni novog nacističkog režima. Huserlu je 6. aprila zabranjeno korišćenje biblioteke Univerziteta u Frajburgu ili bilo koje druge akademske biblioteke; sledeće nedelje, posle negodovanja javnosti, vraćen je na posao.[46] Ipak, njegov kolega Hajdeger je izabran za rektora univerziteta 21-22. aprila i pridružio se Nacističkoj partiji. Huserl je u julu dao ostavku na Deutsche Akademie.[47] Kasnije je Huserl držao predavanja u Pragu 1935. i Beču 1936. godine, što je rezultiralo veoma drugačije stilizovanim delom koje, iako inovativno, nije ništa manje problematično: Die Krisis (Beograd 1936).[48][49] Huserl ovde opisuje kulturnu krizu koja je zahvatila Evropu, zatim pristupa filozofiji istorije, raspravljajući o Galileju, Dekartu, nekoliko britanskih filozofa i Kantu. Apolitični Huserl je ranije izričito izbegavao takve istorijske rasprave, izrazito preferirajući da ide direktno na istraživanje svesti. Merlo-Ponti i drugi postavljaju pitanje da li Huserl ovde ne potkopava sopstvenu poziciju, jer je Huserl napao istoricizam u principu, dok je posebno osmislio svoju fenomenologiju da bude dovoljno rigorozna da prevaziđe granice istorije. Naprotiv, Huserl ovde možda ukazuje na to da su istorijske tradicije samo karakteristike date intuiciji čistog ega, kao i svakoj drugoj.[50][51] Ipak, javlja se problem sličan onom koji se bavi „istorijom“ iznad, problem kokoške i jaja. Da li životni svet kontekstualizuje i time kompromituje pogled čistog ega, ili fenomenološka metoda ipak transcendentno podiže ego? [52] Ovi poslednji spisi predstavili su značajne radove njegovog profesionalnog života. Od svog univerzitetskog penzionisanja Huserl je „radio ogromnim tempom, stvarajući nekoliko velikih dela“.[53] Nakon što je pao tokom jeseni 1937. godine, razboleo se od pleuritisa . Edmund Huserl je umro u Frajburgu 27. aprila 1938. godine, tek napunivši 79 godina. Supruga Malvin ga je preživela. Eugen Fink, njegov istraživački asistent, održao je hvalospev.[54] Gerhard Riter je bio jedini član fakulteta u Frajburgu koji je prisustvovao sahrani, kao antinacistički protest. Nacistička era Pričalo se da je Huserlu uskraćeno korišćenje biblioteke u Frajburgu kao rezultat antijevrejskog zakonodavstva iz aprila 1933.[55] Međutim, između ostalih onemogućenosti, Huserl nije mogao da objavi svoje radove u nacističkoj Nemačkoj. Pričalo se i da je njegov bivši učenik Martin Hajdeger obavestio Huserla da je otpušten, a zapravo je to bio prethodni rektor.[56] Očigledno su se Huserl i Hajdeger razišli tokom 1920-ih, što je postalo jasnije nakon 1928. kada se Huserl penzionisao i Hajdeger je nasledio svoju univerzitetsku katedru. U leto 1929. Huserl je proučavao pažljivo odabrane Hajdegerove spise, došavši do zaključka da se po nekoliko njihovih ključnih pozicija razlikuju: na primer, Hajdeger je zamenio Dasein [„Biti-tu“] za čisti ego, transformišući tako fenomenologiju u antropologija, vrsta psihologizma koju Huserl snažno ne favorizuje. Takva Hajdegerova zapažanja, zajedno sa kritikom Maksa Šelera, stavljena su u predavanje koje je Huserl održao raznim Kantovim društvima u Frankfurtu, Berlinu i Haleu tokom 1931. pod nazivom Phänomenologie und Anthropologie.[57][58] U ratnom izdanju Hajdegerovog primarnog dela, Biće i vreme (prvi put objavljeno 1927), iz 1941. godine, originalna posveta Huserlu je uklonjena. Međutim, to nije bilo zbog negacije odnosa između dva filozofa, već je pre rezultat predložene cenzure od strane Hajdegerovog izdavača koji se plašio da bi nacistički režim inače mogao da zabrani knjigu.[59] Posveta se još uvek može naći u fusnoti na strani 38. U posleratnim izdanjima Sein und Zeit vraća se posveta Huserlu. O složenom, problematičnom i razdvojenom filozofskom odnosu između Huserla i Hajdegera se naširoko raspravlja.[60][61] Nakon smrti, Huserlovi rukopisi, koji iznose oko 40.000 stranica i njegova kompletna istraživačka biblioteka, su 1939. prokrijumčareni na Katolički univerzitet u Luvenu u Belgiji od strane franjevačkog sveštenika Hermana Van Brede. Tamo su deponovani u Leuvenu da formiraju Huserlov arhiv Višeg instituta za filozofiju.[62] Veći deo materijala u njegovim istraživačkim rukopisima je od tada objavljen u seriji kritičkih izdanja.

Odličan Tenda ripiter, proširivač signala, ekstender potpuno novo na stanju 2 komada. idealno za velike kuće i stanove do 250 m kvadratnih na 2.4 Ghz i 5.8 Ghz sa velikim brzinama. Tenda A15 ViFi bežični proširivač dometa AC750 dual-band 2,4GHz / 5GHz, Repeater/AP režim, VPS dugme za brzo šifrovanje, 2 k spoljne antene (pokriva do 120m2) Tenda A15 WiFi bežični ekstender dometa AC750 dual-band 2.4GHz / 5GHz, Repeater/AP mode, WPS dugme za brzo kriptovanje, 2 x eksterne antene (pokriva do 120m2). A15 je dvopojasni ViFi repetitor AC750 namenjen za dvospratne kuće, vile i višesobne kuće površine preko 120 kvadratnih metara. Nudi brzinu prenosa podataka do 300 Mbps na 11n opsegu i 433 Mbps na 11ac opsegu. Sa dve spoljne omni-usmerene antene, A15 može da obezbedi veću ViFi pokrivenost, kao i izuzetno brzu brzinu prenosa podataka, zadovoljavajući aplikacije kao što su reprodukcija 1080P HD video zapisa, masovne igre na mreži za više igrača i preuzimanje velikom brzinom. Sa čarobnjakom za podešavanje nadogradnje potrebna su vam samo tri koraka za konfigurisanje repetitora, koji je jednostavan za upotrebu. A15 takođe radi bolje sa ViFi markerima drugih marki dostupnim na tržištu. Za celokupnu pokrivenost kućnog ViFi -ja, A15 je vaš najbolji izbor. Brzo prebacivanje između opsega 2,4 GHz i 5 GHz za stabilnu internet vezu sa najmanjim prekidima S 2 vanjske visokokvalitetne svesmjerne antene, A15 može istovremeno proširiti 2,4 GHz i 5 GHz ViFi mreže, podržavajući automatsko prebacivanje mobilnih terminala između opsega 2,4 GHz i 5 GHz. A15 nudi opseg od 2,4 GHz od 300 Mbps koji maksimizira povezivanje mobilnih uređaja, i mnogo brži opseg od 5 GHz od 433 Mbps koji minimizira smetnje. Odlične performanse u okviru kompaktnog i izuzetnog dizajna Kompaktna spoljašnjost pruža visokokvalitetnu i dugotrajnu ViFi pokrivenost. Radeći sa dvopojasnim ViFi ruterom, A15 vam omogućava da uživate u pametnijem životu uz bržu i stabilniju internet vezu Dva režima u jednom za različite scenarije Po potrebi se možete prebacivati između repetitorskog i AP režima. Režim repetitora: A15 može proširiti ViFi pokrivenost premošćivanjem ViFi signala usmerivača i dopušta žičanim uređajima povezanim na njegov LAN port pristup Internetu; Režim AP: povežite Ethernet kabl sa internetskom vezom na LAN port A15 da biste ga pretvorili u pristupnu tačku. Intuitivni signalni LED za označavanje optimalne lokacije repetitora Signalna LED signalizira najbolju lokaciju repetitora. Plava: dobra snaga signala Crvena: slaba snaga signala Isključeno: nema signala 3 koraka za jednostavno podešavanje A15 podržava podešavanje pomoću ViFi uređaja, poput mobilnog telefona i tableta. Za povezivanje repetitora sa internetom potrebna su samo 3 koraka. 01. Povežite svoj ViFi uređaj na podrazumevani SSID A15; 02. Pokrenite veb pregledač, idite na re. tenda. cn; 03. Odaberite ViFi mrežu koju želite proširiti i unesite njenu ViFi lozinku. Takođe vam je dozvoljeno da prilagodite SSID i ViFi lozinku za A15. Kompatibilan sa bilo kojim ViFi ruterom A15 može dobro raditi sa bilo kojim ViFi ruterom i ViFi DSL modem ruterom dostupnim na tržištu, nadmašujući većinu repetitora. Više funkcija Sakrij režim mešovitog šifrovanja SSID, VPS i VPA/VPA2

Odlično očuvano! Autor - osoba Uspenskij, Pëtr Demʹjanovič, 1878-1947 = Uspenskiй, Pëtr Demьяnovič, 1878-1947 Naslov Tertium Organum / P. D. Ouspensky ; prevela s ruskoga Mihaela Vekarić Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Naprijed, 1990 Fizički opis IX, 323 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Vekarić, Mihaela = Vekarić, Mihaela Zbirka ǂBiblioteka ǂReligija i mistika Napomene Registar. Predmetne odrednice Filozofski misticizam RELIGIJA I MISTIKA TERTIUM ORGANUM je djelo u kojem se ruše zidovi i ograde materijalističkog ćorsokaka a pred našom se misli otkrivaju široki obzori novih i neistraženih vidika. Premda prvo veće djelo ruskog filozofa P. D. Uspenskoga (1878–1947) ovo je njegovo najpoznatije djelo, koje je nakon prvog izdanja 1912. u tadašnjem Sankt Peterburgu ubrzo doživjelo brojna izdanja na engleskome, kao i druga njegova djela: Novi model svemira, U potrazi za čudesnim, Neobičan život Ivana Osokina, prijevode kojih sam redigira u Londonu gdje živi od 1921. TERTIUM ORGANUM zanimljivo je djelo po neobičnom spoju racionalnog mišljenja i mističkih ideja. Uspenski pretpostavlja postojanje svijeta „višeg“ od našeg svijeta, svijeta kojega je naš svijet (koji smo u stanju zamijetiti) samo dio, te nastoji pokazati na koji način logika može pomoći da se prijeđe u svijest o tom višem svijetu: ona se za to mora odreći sebe, doprijeti do nužnosti vlastita poništenja, te će se tada iz nje moći pojaviti nova i viša logika. Sustav te više logike može se izvesti iz mnogih mističkih filozofskih sustava te stoga Uspenski kaže da je treći organon postojao prije prvoga (Aristotelova) i, dakako, prije drugoga (Bejkonova) organona. „Nema područja života koje nam ne otkriva beskonačnost novog i neočekivanog ako mu se približimo sa spoznajom da se ono ne iscrpljuje kroz svoju vidljivu stranu, da iza te vidljive strane postoji cijeli svijet novih i nerazumljivih snaga i odnosa. Prvi korak prema njemu jest spoznaja o postojanju nevidljivoga.“ Autor je ovo delo nazvao trećim kanonom mišljenja, ili logikom budućnosti. U pitanju je, naime, unio mistika umnog bića i objektivnog sveta, koje se postiže putem mističke logike. Prvi kanon mišljenja je Aristotelov Organon, drugi je Bekonov Novum organum, i treći je ovaj – Tertium organum, ili organum mistikum. Knjiga sadrži 23 poglavlja o mnogim filozofskim temama, a koristi se na većini filozofskih fakulteta kao udžbenik za metafiziku i filozofiju. Iz sadržaja: Misterija vremena i prostora; Senke i Realnost, okultizam i ljubav; Matematika beskonačnog; Logika ekstaze; Mistična teozofija; Kosmička svesnost; Nova moralnost; Rođenje nadčoveka. Izvod iz knjige – o pozitivizmu: Isuviše smo navikli na „pozitivističke“ metode pa ne opažamo da nas oni često vode u apsurd i, ako tražimo objašnjenje značenja nečega, oni nipošto ne vode cilju. Istina je u tome da pozitivizam nije prikladan za objašnjenje značenja. Priroda je za njega zatvorena knjiga koju on proučava sa spoljne strane. U proučavanju delovanja prirode pozitivistički metodi idu vrlo daleko, što dokazuju svi brojni uspesi savremenih tehničkih nauka, uključujući i avijaciju. Ali sve na svetu ima određeno područje delovanja. Pozitivizam je vrlo dobar kad traži odgovor na pitanje kako. Ali kad pokušava da odgovori na pitanje zbog čega i zašto, on postaje komičan jer zalazi u njemu strano područje. Doduše, ozbiljniji pozitivistički mislioci odriču svaku mogućnost pitanja zbog čega i zašto u „pozitivističkom istraživanju“. Pozitivistička filozofija smatra potragu za smislom i svrhom gotovo za apsurd. U tome, svakako, ima istine, jer je, s pozitivističkog stajališta, teleologija uistinu besmislica. Ali pozitivističko stajalište nije i jedino moguće stajalište. Greška pozitivizma je u činjenici da on ne vidi ništa osim sebe i smatra da je za njega sve moguće, ili da je nemoguće vrlo mnogo onoga što je sasvim moguće, ali ne njemu. Čovečanstvo nikad neće prestati da traži odgovore na pitanja zbog čega i zašto. Pozitivistički naučnik je pred prirodom u gotovo istom položaju kao divljak u biblioteci punoj vrednih i retkih knjiga. Knjiga je za divljaka stvar određene veličine i težine. Ma koliko razmišljao čemu može da služi ta čudna stvar, po njenoj spoljašnjosti on to nikada neće shvatiti, a sadržaj knjige će njemu ostati nedokučivi noumenon. Ali ako čovek zna za postojanje sadržaja knjige, noumenona, ako zna da se iza vidljivih pojava krije skriveni smisao, on će na kraju dokučiti suštinu knjige. Za tako nešto je potrebno shvatiti ideju sadržaja knjige, odnosno značenje stvari po sebi. Naučnik koji je pronašao pločice sa hijeroglifima ili klinastim pismom na nepoznatom jeziku, nakon velikog napora ih dešifruje i čita. Da bi ih pročitao neophodno mu je samo jedno: on mora biti upoznat s tim da znakovi predstavljaju pismo. Dok misli da je to samo ornament, spoljašni ukras na pločicama ili slučajni crtež nepovezan sa ikakvim značenjem, dotle će mu njihovo značenje i smisao biti sasvim nedostupni. Čim pretpostavi postojanje značenja, stvorena je mogućnost shvatanja. Svaka šifra može da se pročita čak i bez ikakvog ključa. Ali treba znati da se radi o šifri. To je prvi i neophodni uslov. Bez toga ništa ne može da se učini. Ideja postojanja vidljive i skrivene strane života odavno je poznata filozofiji. Priznavalo se da događanja ili pojave (fenomeni) predstavljaju samo jednu stranu sveta, vidljivu, lišenu stvarnog postojanja, a koja stupa u biće u trenutku našeg dodira sa stvarnim svetom, stranu sveta beskonačno malu u poređenju s drugom stranom. Druga strana, pojmovi (noumeni), smatralo se da stvarno postoje po sebi, ali su nedostupni našem opažanju. Ali najveća greška je svet smatrati podeljenim na pojave i pojmove, smatrati da su pojave i pojmovi međusobno odvojeni, da postoje nezavisno jedan od drugoga i da se mogu opaziti nezavisno jedan od drugoga. To posvemašnje filozofsko neznanje najjasnije se ispoljava u dualističkim duhovnim teorijama. Podela na pojave i pojmove postoji samo u našem opažanja. „Pojavni svet“ samo je naša netačna predstava o svetu. Pjotr Demjanovič Uspenski (rus. Pёtr Demьяnovič Uspenskiй; 4. mart 1878 – 2. oktobar 1947) je bio ruski filozof koji se bavio apstraktnim matematičkim i metafizičkim teorijama. U Moskvi 1915. susreće Georgija Ivanoviča Gurđijeva i od tada se usmjerava na studiranje metoda razvoja čovjekove svijesti. Od 1917. živio je u Petrograd u, gdje je držao predavanja. Njegovo djelo Tertium Organum je izazvalo veliki interes, zbog čega je pozvan da posjeti Englesku. U Londonu je radio do 1940. godine, a saradnju sa Gurđijevim je prekinuo. O učenju Gurđijeva napisao je djelo koje je nazvao Fragmenti nepoznatog učenja, a koje je izdato posthumno 1947. pod nazivom U potrazi za čudesnim. MG141 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! PROPAST ZAPADA Nacrt za morfologiju istorije sveta OSVALD ŠPENGLER ... Čuveno/legendarno/ delo nemačkog filozofa i matematičara, Osvalda Špenglera, prvi put objavljeno u Minhenu 1917. Od njegovog objavljivanja prošlo je 1OO godina, postalo je /k u l t n o/ delo koje se čita i proučava širom sveta. Njegovom autoru obezbedilo je besmrtnu slavu u panteonu ljudske civilizacije. Špengler shvata istoriju čovečanstva kao život samostalnih, odeljenih, velikih organizama koji se nazivaju `k u l t u r e`. Istorija čovečanstva je /b i o g r a f i j a/ tih kultura. Špengler je životopisac tih /o r g a n s k i h/ jedinstava koje on nalazi u prošlosti i u sadašnjosti. Ta moćna životna, organska, viša bića - `kulture`, živele su i žive sada, pred nama, na organski način. To znači, rađale su se, živele i završavale se smrću kao i svako organsko biće. Stručno rečeno, kulture se svrstavaju u biološke kategorije i stoje pod organsko-vitalističkim aspektom. U tom smislu svaka je kultura `pra-pojava`, `pra-fenomen`, nešto što se sagledava kao osnovni oblik, osnovna ideja, `pralik` postojanja... (Mihajlo Grušić) Kada je 1918. prvi put objavljeno, delo Osvalda Špenglera Propast Zapada izazvalo je pravi intelektualni šok i buru koja zadugo neće utihnuti. Nema boljeg povoda od ove stogodišnjice da se čitaocima ponudi novo izdanje najčitanijeg i najosporavanijeg dela savremene evropske misli. Učenje o cikličnom toku istorije i bunt protiv teorije o progresu ljudskog društva, iskazani izvanredno sugestivnim jezikom, oformili su se, kroz Propast Zapada, u svojevrsnu filozofiju društva i istorije. Nemilosrdno pobijajući progresivističku viziju civilizacije kao najvišeg dostignuća do kojeg je čovečanstvo stiglo, Špengler o njoj govori kao o smrti kulture i kraju istorijskog razvitka posle koga sledi vraćanje u bezistorijsko stanje. Mračni prorok propasti zapadnog društva, čije reči potvrđuje istorija XX i XXI veka, poziva da budemo dorasli svetu tako što ćemo ga razumeti. Osvald Arnold Gotfrid Špengler (nem. Oswald Arnold Gottfried Spengler; 29. maj 1880. — 8. maj 1936.) bio je nemački istoričar i filozof istorije čiji su interesi uključivali i matematiku, nauku i umetnost. Najpoznatiji je po svojoj knjizi Propast Zapada objavljenoj 1918. i 1922., koji pokriva istoriju sveta. On je predložio novu teoriju po kojoj je životni vek civilizacija ograničen i na kraju se one raspadaju. Opširno je pisao tokom Prvog svetskog rata i u međuratnom periodu podržavajući pritom nemačku hegemoniju u Evropi. Godine 1920. Špengler je napisao Prusijanizam i socijalizam, gde se zalagao za organsku, nacionalističku verziju socijalizma i autoritarizma. Neki nacisti (poput Gebelsa) obeležili su Špenglera kao svog intelektualnog prethodnika, pa ipak bio je izopšten od strane nacista posle 1933. zbog pesimističkog stava oko budućnost Nemačke i Evrope, njegovog odbijanja da podrži nacističke ideje o rasnoj superiornosti i njegovog kritičkog rada Čas odluke. Osvald Špengler je rođen u 1880 u Blankenburgu (Vojvodstvo Brunzvik, Nemačko carstvo) kao drugo[1] dete Berharda (1844–1901) i Pauline (1840–1910) Špengler.[2] Osvaldov stariji brat je prevremeno rođen (u osmom mesecu) 1879. godine, kada je njegova majka pokušala da premestiti tešku korpu za veš, i umro tri nedelje posle porođaja. Njegove mlađe sestre bile su Adel (1881—1917), Gertrud (1882—1957), i Hildegard (1885—1942). Osvaldov deda po očevoj liniji, Teodor Špengler (1806-76), bio je metalurški inspektor u Altenbraku[3] Osvaldov otac, Bernhard Špengler, obavljao je dužnost sekretara i bio je vredan čovek sa izraženom odbojnošću prema intelektualcima, koji je pokušao da uvede iste vrednosti i stavove i u svog sina. Osvald je bio lošeg zdravlja, i patio je tokom svog života od migrene i od anksioznog kompleksa. U uzrastu od deset godina, njegova porodica se preselila u univerzitetski grad u Haleu. Ovde Špengler je stekao klasično obrazovanje u lokalnoj gimnaziji (akademski orijentisanoj srednjoj školi). Studira grčki, latinski, matematiku i prirodne nauke. Tu, takođe, razvija svoju sklonost ka umetnosti, naročito poeziji, drami, muzici , bio je pod posebnim uticajem ideja Getea i Ničea. Eksperimentisao je čak sa nekoliko umetničkih ostvarenja, od kojih neka i dalje opstaju. Posle očeve smrti 1901. Špengler je boravio na nekoliko univerziteta (Minhen, Berlin, a Hale) kao privatni naučnik, uzimajući kurseve u širokom spektru tema. Njegove privatne studije bile su neusmerene. U 1903., on nije odbranio svoju doktorsku tezu o Heraklitu zbog nedovoljnih referenci, što je efektivno umanjilo sve šanse za akademsku karijeru. Ipak, godine 1904. on je doktorirao, a već 1905. doživeo je nervni slom. Naučnici zapažaju da je njegov život bio prilično jednoličan. On je kratko radio kao nastavnik u Sorbrukenu, a zatim u Diseldorfu. Od 1908. do 1911. radio je u gimnaziji u Hamburgu, gde je predavao nauku, istoriju, nemački i matematiku. Godine 1911, nakon smrti svoje majke, on se preselio u Minhen, gde je živeo do svoje smrti 1936. Živeo je zatvoreno, uz podršku svog skromnog nasledstva. Špengler je preživeo na vrlo ograničenim sredstvima i živeo je život koji je bio obeležen usamljenošću. Nije posedovao nijednu knjigu, i uzima je poslove tutora ili je pisao za časopise kako bi zaradio dodatni prihod. Kad je započeo rad na prvom tomu Propast Zapada nameravao je u početku da se fokusira na Nemačku u Evropi, ali ga je Agadirska kriza duboko pogodila, tako da je proširio obim svoje studije. Špengler je bio inspirisan radom Oto Sika Propast antike u imenovanju svog dela. Knjiga je završena 1914, ali je odloženo objavljivanje zbog izbijanja svetskog rata. Zbog urođenog srčanog problema, on nije bio pozvan na vojnu službu. Tokom rata, međutim, njegovo nasleđe je uglavnom bilo beskorisno, jer je u investirao u inostranstvu; tako da je Špengler živeo u istinskom siromaštvu za ovaj period. Objavljivanje Propasti Zapada (1918) Kada je knjiga izašla u leto 1918.[4] postigla je veliki uspeh. Doživljeno nacionalno poniženje naneto Versajskim ugovorom iz 1919, a kasnije ekonomska depresija oko 1923-e podstaknuta hiperinflacijom, su činjenice koje su naaizgled govorile u prilog Špenglerovoj zamisli. To je donekle utešielo Nemce jer je naizgle racionalizovala njihovu propast, pretvarajući je u deo većih svetsko-istorijskih procesa. Knjiga je naišla na veliki uspeh i izvan Nemačke, a od 1919 je prevedena i na nekoliko drugih jezika. Špengler je odbacio naknadnu ponudu da postane profesor filozofije na Univerzitetu u Getingenu, rekavši da mu je potrebno vreme da se fokusira na pisanje. O knjizi se naširoko raspravljalo , čak i od strane onih koji je nisu pročitali. Istoričari su uvredili zbog amaterskog rada od strane neobučenog autora i njegovog neoprostivo ne-naučnog pristupa. Tomas Man je uporedio čitanje Špenglerove knjige sa čitanjem Šopenhauera po prvi put. Dok je u Akademiji naišla na mešovit prijem. Maks Veber je jednom prilikom opisao Špenglera kao „veoma genijalnog i obrazovanog diletanta“, dok je Karl Poper opisao tezu kao „besmislenu“. Veliki istoričar antike Eduard Majer gajio je visoko mišljenje o Špengleru, iako je takođe imao i određene zamerke u pogledu njegovog rada. Špenglerova tama, intuicionizam, i misticizam bili su laka meta kritike, pogotovo za pozitiviste i neokantovce koji nisu videli nikakvo veliko značenje u istoriji. Kritičar i esteta grof Hari Kesler mislio je o njemu kao o neoriginalnom i prilično ništavnom autoru, posebno u vezi sa njegovim mišljenjem o Ničeu. Ludvig Vitgenštajn, međutim, deli Špenglerov kulturni pesimizam. Ipak, Špenglerov rad je postao važan temelj za teoriju socijalnog ciklusa. Uticaj Njegova knjiga bila je uspešna među intelektualcima širom sveta, jer je predvideo raspad evropske i američke civilizacije posle nasilnog „doba cezarizma“, navodeći detaljne analogije sa drugim civilizacijama. Produbio je međuratni pesimizam u Evropi.[5] Nemački filozof Ernst Kasirer je objasnio da je na kraju Prvog svetskog rata, sam Špenglerov naslov bio dovoljan da raspali maštu: „U ovom trenutku mnogi, ako ne i većina. nas, shvata da je nešto trulo u državi našoj visoko cenjene zapadne civilizacije. Špenglerova knjiga izrazila je na oštar i pronicljiv način tu uopštenu nelagodnost.[6] Nortrop Fraj tvrdi da dok je svaki element Špenglerove teze pobijen barem desetak puta, to je „jedna od najvećih svetskih romantičnih poezija“ i njene vodeće ideje su „toliko deo našeg mentalnog sklopa danas poput elektrona ili dinosaurusa, i u tom smislu smo svi Špenglerijanci.[7] Špenglerova pesimistička predviđanja o neminovnom padu Zapada inspirisala su rad intelekualaca Trećeg sveta, počev od Kine i Koreje i Čilea, željnih da identifikuju pad zapadnog imperijalizma.[8][9] U Britaniji i Americi, međutim, Špenglerovom pesimizmu je uzvratio optimizam Arnold Tojnbi u Londonu[10] koji je napisao svetsku istoriju u 1940 sa većim akcentom na religiju.[11] Posledice Pregled drugog toma Propasti zapada 1928. u Time časopisu prikazao je uticaj i kontroverze koje su Špenglerove ideje ostvarile tokom 1920: „Kada se prvi tom Propasti Zapada pojavio u Nemačkoj pre nekoliko godina, na hiljade primeraka je prodato. Kultivisani evropski diskurs brzo je postao zasićen Špenglerom- a Špenglerizam je potekao iz pera nebrojenih učenika. Bilo je imperativ pročitati Špengler, sa saosećanjem ili pobunom... i dalje je tako.[12] U drugom tomu, objavljenom 1922, Špengler tvrdi da se nemački socijalizam razlikovao od marksizma, i bio je, u stvari, kompatibilan sa tradicionalnim nemačkim konzervativizmom. U 1924 godini, nakon društveno-ekonomskog preokreta i inflacije, Špengler je ušao u politiku, u pokušaju da dovede Rajhsver generala na vlast kao lidera zemlje. Pokušaj nije uspeo i Špengler se pokazao neefikasnim u domenu praktične politike. U 1931, on je objavio Čovek i Tehnika, koji je upozorio na opasnost od tehnologije i industrijalizacije po kulturu. On je posebno ukazao na tendenciju da se zapadna tehnologija širi među neprijateljskim „obojenim rasama“ koje bi zatim mogle da iskoriste oružje protiv Zapada.. Knjiga je naišla na loš prijem zbog svog anti-industrijalizaciskog stava [citat potreban] Ova knjiga sadrži poznatu Špenglerovu izjavu „Optimizam je kukavičluk“. Uprkos glasanju za Hitlera umesto za Hindenburga 1932, Špengler je smatrao da je Firer vulgaran. On se sastao sa Hitlerom 1933. godine, a nakon duže rasprave ostao je impresioniran, rekavši da Nemačkoj nije potreban „herojski tenor“ već „pravi heroj`. Javno se posvađao sa Alfredom Rozenbergom, a njegov pesimizam i primedbe o Fireru rezultovale su njegovom izolacijom i javnom tišinom. On je dalje odbacio ponude Jozefa Gebelsa da drži javne govore. Pa ipak, Špengler je postao član Nemačke akademije u toku godine. Čas odluke, kada je objavljen 1934, bio je bestseler, ali su ga nacisti kasnije zabranili zbog svih kritika nacional-socijalizma koje je sadržao. Špenglerova kritika liberalizma[13] je sa druge strane pozdravljena od strane nacista, ali se Špengler nije složio sa njihovom biološkim ideologijom i antisemitizmom. Dok je rasne misticizam igrao ključnu ulogu u njegovom pogledu na svet, Špengler je uvek bio otvoreni kritičar pseudo-naučnih rasnih teorija ispovedanih od strane nacista i mnogih drugih u njegovo vreme, i nije bio sklon da promeni svoje poglede u vezi sa Hitlerovim usponom na vlast. Knjiga je takođe upozoravala na predstojeći svetski rat u kome Zapadna civilizacija rizikuje da bude uništena. Tajm magazin je ocenio da je delom Čas Odluke stekao međunarodnu popularnost kao polemičar, preporučuje knjigu „čitaocima koji uživaju energično pisanje“, kojima „će biti drago da se očešu na pogrešan način od strane njegovih oštrih aforizama“ i njegovih pesimističnih predviđanjanja.[14] U svojim privatnim radovima, Špengler je osudio nacistički antisemitizam u još jačem smislu, pišući „koliko puno zavist zbog sposobnost drugih ljudi naspram ličnih nedostatka leži sakrivena u antisemitizmu!`[15] Poslednje godine života Špengler proveo svoje poslednje godine u Minhenu, slušajući Betovena, čitajući Molijera i Šekspira, kupujući nekoliko hiljada knjiga, i prikupljajući drevne tursko, persijsko i hinduističko oružije. On je pravio povremene izlete u Harc planine, i Italiju. U proleće 1936 (neposredno pred smrt), on je gotovo proročki primetio u pismu Rajhslajteru, Hansu Franku da „u narednih deset godina, nemački Rajh verovatno više neće postojati“.[16] Umro je od srčanog udara 8. maja 1936 u Minhenu, tri nedelje pre svog 56-og. rođendana i tačno devet godina pre pada Trećeg rajha. Intelektualni uticaj Kada je Malkolm Kauli 1938. ispitao vodeće američke intelektualce koja od ne-fikcionalnih knjiga im je donela najveće uzbuđenje, Špengler se našao na petom mesto odmah iza Torsten Veblena, Čarlsa Birda, Džona Djuija i Sigmunda Frojda. Podelio je poziciju sa Alfredom Nortom Vajthedom a našao se ispred Lenjina[17] Mnogi Nemci i Austrijanci bili su inspirisani radom Špenglera uključujući slikara Oskara Kokošku, dirigenta Vilhelm Furtvangler, i režisera Frica Langa. Među ostalima Špengler je uticao i na dva giganta evropske filozofije Martina Hajdegera i Ludviga Vitgenštajna. Među britanskim autorima uticao je na Herberta Džordža Velsa,[18] kao i romanopisca Malkoma Lovrija. Američki autori koji su bili pod uticajem Špenglera uključuju Ernesta Hemingveja, Vila Katera,[19] Henrija Milera,[20] i F. Skot Ficdžeralda,[21] koji je jednom sebe nazvao „američkim Špenglerijancem“. *Osim toga, komunalna čitanja Propasti Zapada ostavila su veliki uticaj na osnivače Bit generacije. Špenglerova vizija ciklične prirode civilizacije i savremenosti kraja evropskog ciklusa Zapadne civilizacije vodila je Vilijams S. Borousa, Džeka Keruaka i Alena Ginsberga u potragu za semenom narednog ciklusa u zajednicama čiju su deo bili.[22] Za razliku od ovog dela sveta u U Latinskoj Americi, intelektualce i pisce je posebno privukao Špenglerov argument, koji je podrazumevao da je Evropa bila u terminalnom padu.[23] Postoje indicije da se ponovo rasplamsao interesovanje za Špenglera[24][25][26] Špenglerov pesimizam nije prošao nekažnjeno. U izdanju Ilustrovane londonske novosti od 10. jula 1920, godine G. K. Česterton je polemisao o pesimistima (ne pominjući Špenglera po imenu) i njihovim optimističnim kritičarima, tvrdeći da ni jedni ni drugi nisu uzeli u obzir ljudsku slobodu izbora: „Pesimisti veruju da je kosmos sat koji je pokrenut i ne može se zaustaviti; naprednjaci veruju da je on sat koji oni sami navijaju. Ali ja verujem da je svet ono što smo izabrali da od njega napravimo, i da smo mi ono što smo izabrali da od sebe napravimo; i da će naš preporod ili naša propast podjednako, na kraju i jednako, svedočiti sa trubom, našoj slobodi.

Kao na slikama lepo očuvano Žan-Pol Sartr BIĆE I NIŠTAVILO i KRITIKA DIJALEKTIČKOG UMA Žan-Pol Sartr (franc. Jean-Paul Sartre; Pariz, 21. jun 1905[3] — Pariz, 15. april 1980) bio je francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma. Bio je životni saputnik francuske filozofkinje i književnice Simon de Bovoar. Biografija[uredi | uredi izvor] Posle gimnazije upisao je prestižnu Visoku školu normi (1924),[4][5] u kojoj je sreo svoju buduću saputnicu Simon de Bovoar, kasnije utemeljivačicu feminizma i feminističke filozofije.[6] Po završetku studija radio je jedno vreme u Avru kao profesor filozofije, a zatim je otišao u Berlin, gde je proučavao Huserla i Hajdegera. Kada se vratio u Avr objavio je (1936) filozofske eseje Transcendencija Ega i Imaginacija, zatim (1939) Skica teorije emocija, kojima u Francusku donosi nemačku fenomenologiju i egzistencijalizam. Posle putovanja u Italiju (1936) ponudio „Galimaru“ roman Melanholija. Poznati izdavač ga je odbio. Ovo delo postaće 1938. Mučnina. Od tada pa sve do kraja života Sartr će nastupati na tri fronta: filozofskom, književnom i političkom. Njegova najznačajnija filozofska dela su Biće i ništavilo (1943), trotomni Putevi slobode (1945 — 1949; Zrelo doba, Odlaganje i Ubijene duše) i Kritika dijalektičkog uma (1960). Sartrovi pozorišni komadi Iza zatvorenih vrata (1945), Prljave ruke (1948) i Đavo i Gospod Bog (1951) stekli su svetsku slavu. Sem Mučnine od proznih dela na glasu je njegova zbirka pripovedaka Zid (1939) i autobiografska proza Reči (1964). Najbolji eseji su mu Bodler (1947), Sveti Žene, glumac i mučenik (o pesniku Žanu Ženeu, 1952), a poslednje Sartrovo delo je monumentalna studija o Floberu Porodični idiot (1971). Član Pokreta otpora i zarobljenik za vreme Drugog svetskog rata, bio je jedno vreme blizak komunistima, ali se s njima razišao još pedesetih godina. Protivio se sovjetskoj intervenciji u Mađarskoj, ratovima u Vijetnamu i Alžiru. Podržao je studentski pokret 1968. Bio je jedan od retkih intelektualaca sa Zapada koji je obišao komunističke zemlje, Sovjetski Savez (1954), Kinu (1956), Jugoslaviju (1958) i Kubu (1960). „Za svoj rad koji je, bogat u idejama i pun duha slobode i traganja za istinom, izvršio širok uticaj na naše vreme“, Žan-Pol Sartr je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, koju je odbio da primi, uz obrazloženje da je uvek odbijao zvanične počasti, i da ne želi da se ravna sa institucijama. Sartrova metafizika[uredi | uredi izvor] Baza za Sartrov egzistencijalizam nastala je u njegovom delu La Transcendance de l`Ego. Za početak, stvar u sebi je beskonačna i preplavljujuća. Svaku direktnu svest o stvari u sebi Sartr naziva „predreflektivna svest“. Svaki pokušaj da se stvar u sebi opiše, razume, istorizira itd. Sartr naziva „reflektivna svest“. Nema načina da reflektivna svest uključi predreflektivnu, i tako je refleksija (tj. ljudsko stanje) osuđena na stanovitu teskobu. Reflektivna svest u svim svojim oblicima (naučnom, umjetničkom i ostalima) može samo ograničiti stvar u sebi pokušavajući da je razume ili opiše. Iz toga proizlazi da je bilo koji pokušaj samospoznaje (samosvesti) uvek neuspešan koliko god se puta pokušao (samosvest je reflektivna svest preplavljujuće beskonačnosti). Kako bi rekao Sartr, (ili tačnije, prema jednom tumačenju Sartrovih reči), „Svest je svest same sebe u onoj meri u kojoj je svest transcendentnog objekta“. Sve to vredi i za spoznaju „drugoga“. „Drugi“ (jednostavno, bića koja nisu „ja“) je konstrukcija reflektivne svesti. Valja biti oprezan: reč je više o svojevrsnom upozorenju nego o ontološkom iskazu. Ipak, Sartr smatra solipsizam fundamentalnim za svako dosledno objašnjenje ljudskog stanja.[7] Sartr svoj solipsizam prevladava svojevrsnim ritualom. Samosvesti je potreban „Drugi“ kako bi pokazala i dokazala svoje vlastito postojanje. Ona ima „mazohističku želju“ da bude ograničena tj. ograničena reflektivnom svešću drugog subjekta. Ovo je metaforički izraženo u poznatoj rečenici iz Sartrovog dela Bez izlaza - Pakao, to su drugi (tj. ljudi). Mučnina i egzistencijalizam[uredi | uredi izvor] Sartr je 1938. napisao roman Mučnina (La Nausée), koji je na neki način poslužio kao manifest egzistencijalizma i do danas ostao jedna od njegovih najboljih knjiga. Na tragu nemačke fenomenologije, Sartr je držao da su naše ideje produkt iskustava iz stvarnog života, i da drame i romani koji opisuju takva fundamentalna iskustva vrede jednako koliko i diskurzivni eseji koji služe elaboraciji filozofskih teorija. S ovom mišlju, radnja romana prati istraživača Antoana Rokantana u gradiću nalik Avru, dok on polako postaje svestan da su neživi predmeti i situacije potpuno ravnodušni spram njegovog postojanja. Kao takvi, pokazuju se otpornima na svaki smisao koji im ljudska svest može pridati. Ova ravnodušnost „stvari u sebi“ (veoma sličnih „biću u sebi“ iz dela Biće i ništavilo) ima za posledicu sve veće isticanje slobode s kojom Rokantan može osećati i delovati u svetu. Kamo god se okrenuo, on pronalazi situacije prožete značenjima koje nose pečat njegovog postojanja. Odatle „mučnina“ iz naslova dela: sve što on susreće u svakodnevnom životu prožeto je užasnom slobodom. Pojam mučnine preuzet je iz Ničeovog Zaratustre, koji ga je koristio u kontekstu često mučnog kvaliteta postojanja. Koliko god čeznuo za nečim drugačijim ili nečim različitim, on ne može pobeći od bolnih dokaza svoje povezanosti sa svetom. U romanu se takođe na zastrašujući način ostvaruju neke Kantove ideje. Sartr se koristi idejom autonomije volje (idejom koja kaže da moral potiče od naše mogućnosti da biramo u stvarnosti, sažetom u čuvenom iskazu „[čovek je] osuđen na slobodu“) kako bi pokazao ravnodušnost sveta prema pojedincu. Sloboda koju je izložio Kant ovde je velik teret, jer sloboda da delujemo na predmete krajnje je uzaludna, a praktična primenjivost Kantovih ideja otklonjena je. Pripovetke iz Zida (Le Mur, 1939) naglašavaju proizvoljan aspekt situacije u kojima se ljudi zatiču, te apsurdnost njihovih pokušaja da se racionalno nose s njima. Iz toga se kasnije razvila cela škola književnosti apsurda. Sartr i Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor] Francuski novinari u poseti Džordžu Maršalu 1945. Sartr stoji (treći sleva). Godine 1939. Sartr je mobilisan u francusku vojsku u kojoj je služio kao meteorolog. Nemačka vojska zarobila ga je 1940. u gradu Padu i devet je meseci proveo kao ratni zarobljenik - kasnije u Nansiju, a na kraju u Triru, gde je napisao svoj prvi pozorišni komad, Bariona ou le Fils du tonnerre, dramu o Božiću. Zbog slabog zdravlja (slab mu je vid narušavao ravnotežu), Sartr je pušten u aprilu 1941. Dobivši status civila, Sartr je ponovno dobio mesto učitelja na Lycée Pasteur blizu Pariza, smestio se u hotelu blizu Monparnasa i dobio je novo učiteljsko mesto na Lycée Condorcet zamenivši jevrejskog učitelja kojem je bilo zabranjemo predaje. Nakon povratka u Pariz u maju 1941, Sartr je sudelovao u osnivanju tajnog društva Socialisme et Liberté zajedno sa Simon de Bovoar, Merlo-Pontijem, Dominik Desantjeom i drugima. U avgustu, Sartr i Bovoar odlaze na francusku rivijeru kako bi zadobili podršku Andrea Žida i Andrea Malroa. Međutim, Žide i Marlro su bili neodlučni i to je možda bio uzrok Sartrovog razočaranja i obeshrabrenja. Udruženje Socialisme et Liberté se uskoro raspalo i Sartr se odlučio da se posveti književnosti više nego aktivnom otporu. U tom periodu napisao je Biće i ništavilo, Muve i Iza zatvorenih vrata, tri knjige od kojih nijednu Nemci nisu zabranili. Objavljivao je i u ilegalnim i legalnim književnim časopisima. Nakon avgusta 1944. i oslobođenja Pariza, Sartr je vrlo aktivno sarađivao u časopisu „Kombat“, koji je u tajnosti osnovao Alber Kami, filozof i pisac koji je imao slične poglede kao i Sartr. Sartr i Bovoar su s Kamijem bili u prijateljskim odnosima sve dok se on nije udaljio od komunizma, a raskol prijateljstva dogodio se 1951, nakon izdavanja Kamijevog Pobunjenog čoveka. Kasnije, dok su Sartra neki kritikovali kao pripadnika pokreta otpora. Vladimir Jankelevič mu je zamerao zbog premalenog političkog angažmana za vreme nemačke okupacije, a njegova daljnja zalaganja za slobodu tumačio je kao pokušaj iskupljenja. Nakon završetka rata, Sartr je utemeljio mesečni književno-politički časopis Les Temps Modernes (Moderna vremena) i time je postao punovremeni pisac i nastavio svoj politički angažman. U tom je periodu radio skice ratnih iskustava za svoju trilogiju Les Chemins de la Liberté’’ (Putevi slobode). Sartr i komunizam[uredi | uredi izvor] Sartr (sredina) sa Simon de Bovoar i Če Gevarom Prvi period Sartrove karijere, koji je obeležilo delo Biće i ništavilo (1943). Time je utro put drugoj fazi, u kojoj je Sartr postao politički aktivista i intelektualac. Njegovo delo iz 1948, Prljave ruke (Les Mains Sales) je naročito problematiziralo politički aktivnog intelektualaca. Sartr je prigrlio komunizam, iako se službeno nije učlanio u Komunističku partiju, i uveliko se zalagao za oslobođenje Alžira od francuske kolonizacije. Postao je možda najeminentiji pobornik Alžirskog rata za nezavisnost. Imao je alžirsku ljubavnicu, Arlet Elkajm, koja je 1965. postala njegova posvojena kći. Protivio se Vijetnamskom ratu i 1967. zajedno sa Bertrandom Raselom i drugima organizovao je tribunal na kome je trebalo raskrinkati američke ratne zločine. Taj tribunal danas je poznat kao Raselov tribunal. Njegovi su učinci bili ograničeni. Sartr je velik deo života pokušavao da pomiri egzistencijalističke ideje o slobodi volje s komunističkim principima, koje su poučavala da socio-ekonomske sile izvan naše neposredne, individualne kontrole igraju presudnu ulogu u oblikovanju naših života. Njegovo glavno delo iz ovog perioda, Kritika dijalektičkog uma (Critique de la raison dialectique), izdano je 1960. Sartrovo naglašavanje humanističkih vrednosti u ranim radovima Karla Marksa dovelo ga je u sukob s vodećim francuskim komunističkim intelektualcem 1960-ih, Lujem Altiserom, koji je tvrdio da su ideje mladog Marksa uverljivo zasenjene naučnim sistemom kasnoga Marksa. Za vreme 1960-ih Sartr je otišao na Kubu da poseti Fidela Kastra i Ernesta Če Gevaru. Nakon Če Gevarine smrti Sartr je izjavio da je on bio najkompletnije ljudsko biće njegova vremena. Sartr i književnost[uredi | uredi izvor] Za vreme 1940-ih i 1950-ih egzistencijalizam je postao omiljena filozofija Bit generacije. Godine 1948. rimokatolička crkva stavila je sva njegova dela na Indeks sa obrazloženjem da vernici moraju biti pošteđeni opasnih sumnji[8]. Većina njegovih drama bogata je simbolizmom i služila je kao medij njegove filozofije. Najpoznatija među njima, Iza zatvorenih vrata (Huis-clos), sadrži čuvenu rečenicu L`enfer, c`est les autres („Pakao, to su drugi“). Osim očitog uticaja Mučnine, Sartrov je najveći doprinos književnosti bila trilogija Putevi slobode koja govori o tome kako je Drugi svetski rat uticao na Sartrove ideje. Tako Putevi slobode daju manje teoretski, a više praktičan pristup egzistencijalizmu. Prvi roman trilogije, Razumno doba (L`âge de raison, 1945) je Sartrovo delo koje je dobilo najširi odaziv. Sartr nakon književnosti[uredi | uredi izvor] Žan-Pol Sartr u Veneciji 1967. Godine 1964. Sartr se povukao iz književnosti autobiografskim delom u kojemu na duhovit i zajedljiv način opisuje prvih 6 godina svog života, Reči (Les mots). Knjiga je ironičan protivnapad na Marsela Prusta, čija je reputacija neočekivano zamračila onu Andre Žida (koji je Sartrovoj generaciji bio modelom angažovane književnosti). Književnost je, zaključio je Sartr, buržujska zamena za pravu posvećenost u životu. Iste te godine Sartru je dodeljena Nobelova nagrada za književnost i to zbog „svog dela koje je, bogato idejama, ispunjeno duhom slobode i potragom za istinom, snažno uticalo na naše doba“, međutim on ju je odbio izjavivši da je uvek odbijao službena odlikovanja i da se ne želi pridruživati institucijama. Iako je sada postao naširoko poznat (kao što je to burnih 1960-ih bio egzistencijalizam), Sartr je ostao jednostavan čovek s malo imetka, aktivno posvećen idealima do kraja svog života, što je pokazao u studentskim revolucionarnim štrajkovima u Parizu tokom 1968, kada je uhapšen zbog građanske neposlušnosti. General de Gol se umešao i pomilovao ga, izjavivši: ne hapsite Voltera.[9] Kada su ga 1975. pitali po čemu bi želeo da bude zapamćen, Sartr je rekao: „Želeo bih da [ljudi] pamte „Mučninu“, [drame] „Bez izlaza“, „Đavo i gospod bog“, zatim moja dva filozofska dela, posebno ono drugo, „Kritiku dijalektičkog uma“. Pa moj esej o Genetu, „Саинт Генет“ … Kad bi se ta dela zapamtila, to bi stvarno bilo dostignuće, i ja ne bih tražio više. Kao čovek, ako se zapamti jedan Žan-Pol Sartr, želio bih da ljudi zapamte milje ili istorijsku situaciju u kojoj sam živeo … kako sam u njoj živeo, u smislu težnji što sam ih u sebi pokušao sabrati.“ Sartrovo se fizičko stanje pogoršalo, delom zbog nemilosrdnog ritma posla (zbog čega je koristio amfetamin) pišući Kritiku, kao i zadnji projekt svog života, opsežnu, analitičku biografiju Gistava Flobera, L`idiot de la familie (Porodični idiot); međutim oba dela, i Kritika i Idiot, ostala su nedovršena. Žan-Pol Sartr je preminuo u Parizu 15. aprila 1980. u 75. godini života od edema pluća. Zajednička grobnica J. P. Sartra i S. de Bovoar Sartrov ateizam bio je temelj njegova egzistencijalizma. U martu 1980, mesec dana pre smrti, Sartra je intervjuisao njegov asistent Bernar-Anri Levi. U tom je intervjuu Sartr izrazio veliko zanimanje za judaizam. Neki su to tumačili kao versko preobraćenje. Međutim, iz teksta intervjua može se jasno zaključiti da je njega interesovao samo etički i „metafizički karakter“ židovske religije, dok je on i dalje odbacivao ideju postojanja Boga. U jednom drugom intervjuu, iz 1974, sa Simon de Bovoar, Sartr je rekao da sebe jako često vidi kao „biće koje je jedino moglo, čini se, nastati od stvoritelja“. Ali odmah je dodao da to „nije jasna, tačna ideja …“, a u ostatku intervjua on izjavljuje da je i dalje ateista i da u ateizmu nalazi ličnu i moralnu moć. Sartr je rekao: Ne mislim da sam produkt slučaja, čestica prašine u svemiru, nego neto očekivan, pripremljen, u duhu unapred zamišljen. Ukratko, biće koje je na ovaj svet mogao staviti samo Stvoritelj; a ova ideja ruke koja stvara odnosi se na Boga.[10] Sartr je sahranjen na pariskom groblju Monparnas, a na pogrebu mu je bilo najmanje 25.000 ljudi, a prema nekim izvorima čak i 50.000 ljudi. Organizatori pogreba odbili su policijsku pomoć, zbog čega je došlo do pometnje koja je, u jednom trenutku, rezultirala time da je jedan od posetioca pogreba upao u pogrebnu jamu pre nego je Sartr pokopan. Sartr i terorizam[uredi | uredi izvor] Kada je na Olimpijadi u Minhenu 1972. palestinska teroristička organizacija Crni septembar ubila 11 izraelskih olimpijaca, Sartr je o terorizmu rekao da je to strašno oružje, ali da potlačeni siromasi drugoga nemaju. Takođe je smatrao krajnje skandaloznim da su francuske novine i deo javnog mnijenja osudili Minhenski maskar kao netolerantan skandal. Tokom jednog kolektivnog štrajka glađu, Sartr je posetio nemačkog teroristu Andreasa Badera (vođu grupe Bader-Mejnhof, koju je predvodila i Ulrike Majnhof) u zatvoru Stamhejm. Sartr je kasnije izjavio kako je Bader „neverovatno glup“.[11] Dela[uredi | uredi izvor] Romani i novele[uredi | uredi izvor] Mučnina (La Nausée, 1938) Zid (Le Mur, 1939) Trilogija Putevi slobode (Les Chemins de la liberté, 1945 — 1949): Zrelo doba (L`âge de raison, 1945) Odgoda (Le Sursis, 1947) Smrt u duši (La Mort dans l`âme, 1949) Poslednja prilika (La Dernière chance, četvrti deo ciklusa koji nikada nije dovršen) Autobiografija[uredi | uredi izvor] Reči (Les mots, 1964) Dramska dela[uredi | uredi izvor] Muve (Les Mouches, 1943) Iza zatvorenih vrata (Huis clos, 1944) Nesahranjeni mrtvaci (Morts sans sépulture, 1946) Bludnica dostojna poštovanja (La putaine respectueuse, 1946)