Model: XWAVE B Brave Funkcije: FM radio, microSD, USB FLESH, mikrofon i AUX ! Bluetooth: V5.0 + EDR Snaga: 15W/4Ω (5W + 2x5W) Drajveri: 3` + 2x2` Frekvencijski odziv: 80Hz - 20Khz Radna udaljenost: do 10m SNR: 80db Baterija: 7.4V, 2000mAh Li-ion Vreme reprodukcije pri srednjoj glasnoći: 4-9h Punjenje: DC5V / 2A Vreme punjenja: 4-6h. Ostalo: TWS (True Stereo Sound) - bežično uparite dva ista zvučnika da dobijete stereo zvuk Ručka za nošenje, drzac za mobilni na samom zvucniku ! Karaoke funkcija Zvuk visokog kvaliteta Funkcija uštede energije Memorija usled nestanka energije USB ulaz, microSD, glasovni podsetnik, handsfree funkcija Indikator punjenja Dimenzije: 190 x 155 x 120 mm Težina: 1400g

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Bosch Commander HCB 1 RETRO toki voki. Model: HCB1 (NR S917, NR S4) FTZ-Nr. : PR27-285 P/76 Made In Japan Bosch Commander HCB 1 Hand Radio Handheld Radio Three Channel Walkie Tokie Stanje mi je nepoznato a radi na vise baterija koliko vidim. Metalno kućište ukupne dužine oko 1,5m kada je antena izvučena. Uključeno je šest kristala za kanale 4, 9 i 14. Radne frekvencije su 27.005; 27.065; 27.125; 26.55; 26.610; 26.670Mhz. Karakteristike i opis: Number of Transistors Semiconductors present. Semiconductors Main principle Transceiver; ZF/IF 455 kHz Wave bands Short Wave (SW only) Power type and voltage Storage and/or dry batteries / 12 Volt Loudspeaker Permanent Magnet Dynamic (PDyn) Loudspeaker (moving coil) / Ø 5 cm = 2 inch Material Metal case from Radiomuseum. org Model: Handfunkgerä t Commander HCB 1 - Bosch; Deutschland Shape Very small Portable or Pocket-Set (Handheld) < 8 inch. Dimensions (WHD) 90 x 180 x 50 mm / 3.5 x 7.1 x 2 inch Notes CB-Funksprechgerä t, 3 Kanä le im 27 MHz-Band (Steckquarze), Amplitudenmodulation. Sendeleistung 0,5 W. FTZ-Nr. PR27-285 P/76 Net weight (2.2 lb = 1 kg) 0.5 kg / 1 lb 1.6 oz (1.101 lb) Source of data - - Data from my own collection Author Model page created by Siegfried Droese. See `Data change` for further contributors. Other Models Here you find 75 models, 69 with images and 9 with schematics for wireless sets etc. In French: TSF for Télégraphie sans fil. Country Germany Manufacturer / Brand Bosch; Deutschland Year 1976 Category Citizen Band Equipment Radiomuseum. org ID 206570

• HiFi digitalni blutut audio plejer, LED ekran i pozadinska svetla, • SD kartica, podržava blutut konelciju, FM radio, • Dva ulaza za mikrofone, može se koristiti za karaoke, prezentacije itd. . . • Može se povezati i u autu, potrebno je samo napajanje od 12V za upaljač (ne dolazi u paketu), • Dva ulaza za zvučnike, može se podešavati bas, jačina zvuka. • Uz resiver stiže i daljinski upravljač. Specifikacija:   Input voltage: AC 220V/ DC12V(in car) Bluetooth: Support Output power: 100W+100W Peak power: 400W+400W Channel: 2 CH Load impedance: 4-8hms SNR: >80 db FM frequency: 87.5-108MHz Distortion rate: 0.05% Frequency: 20Hz-20KHz Sensitivity: 150mV-300mV Tone control: Treble:10dB at 10KHz Bass:10dB at 100KHz Loudness: +6dB at 100Hz. +6dB at 10KHz RC power supply: CR2052 battery(built-in) Dimensions: 20*20*6cm

• HiFi digitalni blutut audio plejer, LED ekran i pozadinska svetla, • SD kartica, podržava blutut konelciju, FM radio, • Dva ulaza za mikrofone, može se koristiti za karaoke, prezentacije itd. . . • Može se povezati i u autu, potrebno je samo napajanje od 12V za upaljač (ne dolazi u paketu), • Dva ulaza za zvučnike, može se podešavati bas, jačina zvuka. • Uz resiver stiže i daljinski upravljač. Specifikacija:   Input voltage: AC 220V/ DC12V(in car) Bluetooth: Support Output power: 100W+100W Peak power: 400W+400W Channel: 2 CH Load impedance: 4-8hms SNR: >80 db FM frequency: 87.5-108MHz Distortion rate: 0.05% Frequency: 20Hz-20KHz Sensitivity: 150mV-300mV Tone control: Treble:10dB at 10KHz Bass:10dB at 100KHz Loudness: +6dB at 100Hz. +6dB at 10KHz RC power supply: CR2052 battery(built-in) Dimensions: 20*20*6cm

RIZ veći zvučnici izvađeni iz radia 634 UKV. Dobro očuvani i ispravni.

Potpuno nov, neraspakovan GL300 V2 VPN ruter. Ruter moze raditi u razlicitim rezimima. https://www.gl-inet.com/products/gl-mt300n-v2/

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! JVC RM-RK22 daljinski upravljac ORIGINAL za auto CD i radio. Model: RM-RK22 Part Number: QAL0075001 Genuine JVC RMRK22 remote controler NE RIZIKUJTE! sa kineskim zamenskim kopijama loseg kvaliteta i kratkog veka trajanja, vec kupite originalni daljinac! Potpuno ispravan i testiran. Radna garancija 30 dana. Podrzava sledece modele uredjaja: The JVC RMRK22 Audio Remote Control is originally supplied with Audio System models: JVC KDLX1, JVC KDS550, JVC KDS5730, JVC KDS600, JVC KDS730, JVC KDS730J, JVC KDS840, JVC KDSDX939, JVC KDSF939, JVC KDSSX939 JVC KDSX650 JVC KDSX750 JVC KDSX830 JVC KDSX840 JVC KDSX930 JVC KDSX939 JVC KDSX940 JVC KDSZ750 JVC KGS730 KENWOOD KRV5580 JVC KSES200 JVC KSFX430 JVC KSFX434 JVC KSFX440 JVC KSFX450 JVC KWXC770 The JVC RMRK22 Audio Remote Control is compatible with Audio System models: JVC CHPK11, JVC CHX11, JVC CHX200, JVC CHX200RF, JVC CHX99, JVC CHX99RF, JVC KDLX3, JVC KDMX3000, JVC KDMX3000J, JVC KDSX949 JVC KSRF40 JVC KSRF4OJ JVC RMRK22 JVC RMRK23 w/ Mount for KDSX830, KSFX430, KSFX450, KSFX440, KWXC770 KD-S730J KDS840 KDSDX939 KDSF939 KDSSX939, KDSX650 KDSX750 KDSX830 KDSX840, KDSX930 KDSX939 KDSX940 KDSZ750, KWXC770 KGS730 KSES200 KSFX430, KSFX434 KSFX440 KSFX450

Uher universal reel to reel tape recorder made in Germany 1965-66` ima u sebi zvucnik preko kog se cuje zvuk kad se pusti traka to sam nasao na netu o infu predmeta aukcije zadnji put kad sam ga ukljucivao je radio kao sto se na slikama vidi ima trake na njima ima neki stari govor mislim da je cak Titov neki govor od ko zna kad i kad sam ga dobio testirao sam ga tako sto sam mali deo govora presnimio sa mikrofomom sa slika neku muziku i par viceva cisto da istestiram da li radi i od tad stoji :) znaci ide sve sa slika uher tape recorder diktafon, mikrofon UHER 154 Made in West Germany 1970 bio je ispravan, papucica - foot operated remote controle nemam pojma da li radi ni zasta se koristi, i bubica za uvo sa njenim jack-om koji treba da se poveze, kao sto sam rekao sve je to polovno i staro ne garantujem za ispravnost i reklamacije ne primam zato sto mi stoji vec jako dugo info o aparatu sam nasao na netu tako da ako nista drugo dobijate deo istorije ranih kasetofona i diktafona nasao sam jos par nekih dodataka koji idu uz ovo i preporucujem licno preuzimanje na mojoj adresi zbog tezine aparata nema na slici ali nasao sam jos nekoliko stvari koje idu sa ovim :)

Huawei E5170 4G LTE wifi ruter s T-mobile mreze otkljucan (sim free) . Uglavnom sam automatski podesava parametre mreza. Moze da poveze do 32 uredjaja putem wifi mreze. Ima pozadi i prikljucak za lan kabal za zicno povezivanje desktop ili laptop racunara. Ima u sebi punjivu bateriju tako da kada nestane struje moze kratko raditi i dalje.Prodaje se uredjaj sa svojim adapterom.

- AC1200 Mesh Wi-Fi rešenje - 867Mbps na 5GHz i 300Mbps na 2,4GHz - Besprekorni roming, pokrivenost cele kuc´e - 2 Gigabit Ethernet porta - Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard/IPSec/Zerotier VPN Hardverske karakteristike: - Procesor: Dual-Core procesori - Flash: 128Mbit (16MB) - DDR: 1Gbit (128MB) - Antena: 2 × interne omni-direkcione antene Interfejs: - 1 × 1000/100/10 Mbps VAN port - 1 × 1000/100/10 Mbps LAN port - Dugme za uparivanje, dugme za resetovanje - Eksterno napajanje: 12V/1A Bežične karakteristike: - Bežični standardi: IEEE 802.11/ac/n/a 5GHz - IEEE 802.11/n/b/g 2,4 GHz - Frekvencija: 5 GHz, 2,4 GHz - Brzina signala: 867Mbps (5GHz), 300Mbps (2,4GHz) - Kompatibilan sa 802.11a/b/g/n/ac Vi-Fi standardima - Snaga prenosa CE: <20dBm (2,4GHz), <23dBm (5,15GHz~5,25GHz) FCC: <30dBm (2,4GHz i 5,15GHz~5,825GHz) - Bežični režimi: Omoguc´ite/onemoguc´ite bežični radio, VMM - Bežična bezbednost: VEP, VPA/VPA2, VPA-PSK/VPA2-PSK Softverske karakteristike - VAN tip: Dinamički IP/Statički IP/PPPoE - DHCP: server, lista DHCP klijenata, rezervacija adrese - Dinamički DNS: Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - Mreža za goste: 2,4GHz mreža za goste × 1 - 5GHz mreža za goste × 1 - NAT: Prosleđivanje portova, pokretanje porta, UPnP, DMZ - VPN: PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard/IPSec/Zerotier Sadržaj paketa: - AC1200 Vi-Fi mrežni ruter od 2 paketa - Adapter za napajanje - RJ45 Ethernet kabl - Vodič za brzu instalaciju Sistemski zahtevi: - Microsoft Windows 98SE/NT/2000/XP/Vista™/7/8/8.1/10, MAC OS, NetVare, UNIKS ili Linuks Firefok 12.0, Chrome 20.0, Safari 4.0 ili drugi pretraživači koji podržavaju Java Kablovski ili DSL modem - Pretplata kod provajdera internet usluga (za pristup internetu) - AC1200 Mesh Wi-Fi rešenje - 867Mbps na 5GHz i 300Mbps na 2,4GHz - Besprekorni roming, pokrivenost cele kuc´e - 2 Gigabit Ethernet porta - Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard/IPSec/Zerotier VPN Hardverske karakteristike: - Procesor: Dual-Core procesori - Flash: 128Mbit (16MB) - DDR: 1Gbit (128MB) - Antena: 2 × interne omni-direkcione antene Interfejs: - 1 × 1000/100/10 Mbps VAN port - 1 × 1000/100/10 Mbps LAN port - Dugme za uparivanje, dugme za resetovanje - Eksterno napajanje: 12V/1A Bežične karakteristike: - Bežični standardi: IEEE 802.11/ac/n/a 5GHz - IEEE 802.11/n/b/g 2,4 GHz - Frekvencija: 5 GHz, 2,4 GHz - Brzina signala: 867Mbps (5GHz), 300Mbps (2,4GHz) - Kompatibilan sa 802.11a/b/g/n/ac Vi-Fi standardima - Snaga prenosa CE: <20dBm (2,4GHz), <23dBm (5,15GHz~5,25GHz) FCC: <30dBm (2,4GHz i 5,15GHz~5,825GHz) - Bežični režimi: Omoguc´ite/onemoguc´ite bežični radio, VMM - Bežična bezbednost: VEP, VPA/VPA2, VPA-PSK/VPA2-PSK Softverske karakteristike - VAN tip: Dinamički IP/Statički IP/PPPoE - DHCP: server, lista DHCP klijenata, rezervacija adrese - Dinamički DNS: Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - Mreža za goste: 2,4GHz mreža za goste × 1 - 5GHz mreža za goste × 1 - NAT: Prosleđivanje portova, pokretanje porta, UPnP, DMZ - VPN: PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard/IPSec/Zerotier Sadržaj paketa: - AC1200 Vi-Fi mrežni ruter od 2 paketa - Adapter za napajanje - RJ45 Ethernet kabl - Vodič za brzu instalaciju Sistemski zahtevi: - Microsoft Windows 98SE/NT/2000/XP/Vista™/7/8/8.1/10, MAC OS, NetVare, UNIKS ili Linuks Firefok 12.0, Chrome 20.0, Safari 4.0 ili drugi pretraživači koji podržavaju Java Kablovski ili DSL modem - Pretplata kod provajdera internet usluga (za pristup internetu)

AX1500 Gigabit Wi-Fi 6 Router, Model: WR1500 Super-brzi AX1500 Wi-Fi 6 4× 10/100/1000 Mbps Ethernet porta 4× eksterne antene sa visokim pojačanjem OFDMA, Beamforming i MU-MIMO Model: WR1500 Chipset RTL8197, Antenna: 4× Fixed Omni-Directional Antennas, Interface: 1× 1000/100/10 Mbps WAN Port, 3× 1000/100/10 Mbps LAN Ports. Button: WPS Button, Reset Button, External Power Supply: 12 V / 1 A, Dimensions: ( W x D x H ) 180*107*35mm (Not Include Antennas), 200*117*35mm (Include Antennas). Wireless Standards: IEEE 802.11ac/n/a 5 GHz, IEEE 802.11n/b/g 2.4 GHz. Frequency: 5 GHz, 2.4 GHz, Signal Rate: 1201 Mbps (5 GHz), 300 Mbps (2.4 GHz), Compatible with: 802.11a/b/g/n/ac Wi-Fi standards, Transmit Power : CE: <20 dBm (2.4 GHz), <23 dBm (5 GHz), FCC: <30d Bm (2.4 GHz & 5 GHz). Wireless Functions: Enable/Disable Wireless Radio, WMM, Wireless Security: WPA-PSK/WPA2-PSK, WPA2-PSK/WPA3, Other Features: OFDMA, MU-MIMO, Beamforming. WAN Type: Dynamic IP/Static IP/PPPoE, DHCP: Server, DHCP Client List, Address Reservation, Dynamic DNS: Support, NAT: Port Forwarding, UPnP, DMZ, Working Mode: Wi-Fi Router/ Wireless Access Point. Internet Protocols: IPv4. Others: Package Contents: AX1500 Wi-Fi 6 Router, Power Adapter RJ45 Ethernet Cable Quick Installation Guide Environmental Requirements: Operating Temperature: 0 ? ~ 40 ? (32 ? ~104 ?) Storage Temperature: -40 ? ~ 70 ? (-40 ? ~ 158 ?) Operating Humidity: 10% ~ 90% non-condensing Storage Humidity: 5% ~ 90% non-condensing System Requirements: Systems with wireless or wired network connectivity Latest web browser, such as Edge, Firefox, Chrome, or Safari Internet access subscription with ISP AX1500 Gigabit Wi-Fi 6 Router, Model: WR1500 Super-brzi AX1500 Wi-Fi 6 4× 10/100/1000 Mbps Ethernet porta 4× eksterne antene sa visokim pojačanjem OFDMA, Beamforming i MU-MIMO Model: WR1500 Chipset RTL8197, Antenna: 4× Fixed Omni-Directional Antennas, Interface: 1× 1000/100/10 Mbps WAN Port, 3× 1000/100/10 Mbps LAN Ports. Button: WPS Button, Reset Button, External Power Supply: 12 V / 1 A, Dimensions: ( W x D x H ) 180*107*35mm (Not Include Antennas), 200*117*35mm (Include Antennas). Wireless Standards: IEEE 802.11ac/n/a 5 GHz, IEEE 802.11n/b/g 2.4 GHz. Frequency: 5 GHz, 2.4 GHz, Signal Rate: 1201 Mbps (5 GHz), 300 Mbps (2.4 GHz), Compatible with: 802.11a/b/g/n/ac Wi-Fi standards, Transmit Power : CE: <20 dBm (2.4 GHz), <23 dBm (5 GHz), FCC: <30d Bm (2.4 GHz & 5 GHz). Wireless Functions: Enable/Disable Wireless Radio, WMM, Wireless Security: WPA-PSK/WPA2-PSK, WPA2-PSK/WPA3, Other Features: OFDMA, MU-MIMO, Beamforming. WAN Type: Dynamic IP/Static IP/PPPoE, DHCP: Server, DHCP Client List, Address Reservation, Dynamic DNS: Support, NAT: Port Forwarding, UPnP, DMZ, Working Mode: Wi-Fi Router/ Wireless Access Point. Internet Protocols: IPv4. Others: Package Contents: AX1500 Wi-Fi 6 Router, Power Adapter RJ45 Ethernet Cable Quick Installation Guide Environmental Requirements: Operating Temperature: 0 ? ~ 40 ? (32 ? ~104 ?) Storage Temperature: -40 ? ~ 70 ? (-40 ? ~ 158 ?) Operating Humidity: 10% ~ 90% non-condensing Storage Humidity: 5% ~ 90% non-condensing System Requirements: Systems with wireless or wired network connectivity Latest web browser, such as Edge, Firefox, Chrome, or Safari Internet access subscription with ISP

AX1500 Gigabit Wi-Fi 6 Router, Model: WR1500 Super-brzi AX1500 Wi-Fi 6 4× 10/100/1000 Mbps Ethernet porta 4× eksterne antene sa visokim pojačanjem OFDMA, Beamforming i MU-MIMO Model: WR1500 Chipset RTL8197, Antenna: 4× Fixed Omni-Directional Antennas, Interface: 1× 1000/100/10 Mbps WAN Port, 3× 1000/100/10 Mbps LAN Ports. Button: WPS Button, Reset Button, External Power Supply: 12 V / 1 A, Dimensions: ( W x D x H ) 180*107*35mm (Not Include Antennas), 200*117*35mm (Include Antennas). Wireless Standards: IEEE 802.11ac/n/a 5 GHz, IEEE 802.11n/b/g 2.4 GHz. Frequency: 5 GHz, 2.4 GHz, Signal Rate: 1201 Mbps (5 GHz), 300 Mbps (2.4 GHz), Compatible with: 802.11a/b/g/n/ac Wi-Fi standards, Transmit Power : CE: <20 dBm (2.4 GHz), <23 dBm (5 GHz), FCC: <30d Bm (2.4 GHz & 5 GHz). Wireless Functions: Enable/Disable Wireless Radio, WMM, Wireless Security: WPA-PSK/WPA2-PSK, WPA2-PSK/WPA3, Other Features: OFDMA, MU-MIMO, Beamforming. WAN Type: Dynamic IP/Static IP/PPPoE, DHCP: Server, DHCP Client List, Address Reservation, Dynamic DNS: Support, NAT: Port Forwarding, UPnP, DMZ, Working Mode: Wi-Fi Router/ Wireless Access Point. Internet Protocols: IPv4. Others: Package Contents: AX1500 Wi-Fi 6 Router, Power Adapter RJ45 Ethernet Cable Quick Installation Guide Environmental Requirements: Operating Temperature: 0 ? ~ 40 ? (32 ? ~104 ?) Storage Temperature: -40 ? ~ 70 ? (-40 ? ~ 158 ?) Operating Humidity: 10% ~ 90% non-condensing Storage Humidity: 5% ~ 90% non-condensing System Requirements: Systems with wireless or wired network connectivity Latest web browser, such as Edge, Firefox, Chrome, or Safari Internet access subscription with ISP AX1500 Gigabit Wi-Fi 6 Router, Model: WR1500 Super-brzi AX1500 Wi-Fi 6 4× 10/100/1000 Mbps Ethernet porta 4× eksterne antene sa visokim pojačanjem OFDMA, Beamforming i MU-MIMO Model: WR1500 Chipset RTL8197, Antenna: 4× Fixed Omni-Directional Antennas, Interface: 1× 1000/100/10 Mbps WAN Port, 3× 1000/100/10 Mbps LAN Ports. Button: WPS Button, Reset Button, External Power Supply: 12 V / 1 A, Dimensions: ( W x D x H ) 180*107*35mm (Not Include Antennas), 200*117*35mm (Include Antennas). Wireless Standards: IEEE 802.11ac/n/a 5 GHz, IEEE 802.11n/b/g 2.4 GHz. Frequency: 5 GHz, 2.4 GHz, Signal Rate: 1201 Mbps (5 GHz), 300 Mbps (2.4 GHz), Compatible with: 802.11a/b/g/n/ac Wi-Fi standards, Transmit Power : CE: <20 dBm (2.4 GHz), <23 dBm (5 GHz), FCC: <30d Bm (2.4 GHz & 5 GHz). Wireless Functions: Enable/Disable Wireless Radio, WMM, Wireless Security: WPA-PSK/WPA2-PSK, WPA2-PSK/WPA3, Other Features: OFDMA, MU-MIMO, Beamforming. WAN Type: Dynamic IP/Static IP/PPPoE, DHCP: Server, DHCP Client List, Address Reservation, Dynamic DNS: Support, NAT: Port Forwarding, UPnP, DMZ, Working Mode: Wi-Fi Router/ Wireless Access Point. Internet Protocols: IPv4. Others: Package Contents: AX1500 Wi-Fi 6 Router, Power Adapter RJ45 Ethernet Cable Quick Installation Guide Environmental Requirements: Operating Temperature: 0 ? ~ 40 ? (32 ? ~104 ?) Storage Temperature: -40 ? ~ 70 ? (-40 ? ~ 158 ?) Operating Humidity: 10% ~ 90% non-condensing Storage Humidity: 5% ~ 90% non-condensing System Requirements: Systems with wireless or wired network connectivity Latest web browser, such as Edge, Firefox, Chrome, or Safari Internet access subscription with ISP

- AC1200 Mesh Wi-Fi rešenje - 867Mbps na 5GHz i 300Mbps na 2,4GHz - Besprekorni roming, pokrivenost cele kuc´e - 2 Gigabit Ethernet porta - Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard/IPSec/Zerotier VPN Hardverske karakteristike: - Procesor: Dual-Core procesori - Flash: 128Mbit (16MB) - DDR: 1Gbit (128MB) - Antena: 2 × interne omni-direkcione antene Interfejs: - 1 × 1000/100/10 Mbps VAN port - 1 × 1000/100/10 Mbps LAN port - Dugme za uparivanje, dugme za resetovanje - Eksterno napajanje: 12V/1A Bežične karakteristike: - Bežični standardi: IEEE 802.11/ac/n/a 5GHz - IEEE 802.11/n/b/g 2,4 GHz - Frekvencija: 5 GHz, 2,4 GHz - Brzina signala: 867Mbps (5GHz), 300Mbps (2,4GHz) - Kompatibilan sa 802.11a/b/g/n/ac Vi-Fi standardima - Snaga prenosa CE: <20dBm (2,4GHz), <23dBm (5,15GHz~5,25GHz) FCC: <30dBm (2,4GHz i 5,15GHz~5,825GHz) - Bežični režimi: Omoguc´ite/onemoguc´ite bežični radio, VMM - Bežična bezbednost: VEP, VPA/VPA2, VPA-PSK/VPA2-PSK Softverske karakteristike - VAN tip: Dinamički IP/Statički IP/PPPoE - DHCP: server, lista DHCP klijenata, rezervacija adrese - Dinamički DNS: Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - Mreža za goste: 2,4GHz mreža za goste × 1 - 5GHz mreža za goste × 1 - NAT: Prosleđivanje portova, pokretanje porta, UPnP, DMZ - VPN: PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard/IPSec/Zerotier Sadržaj paketa: - AC1200 Vi-Fi mrežni ruter od 2 paketa - Adapter za napajanje - RJ45 Ethernet kabl - Vodič za brzu instalaciju Sistemski zahtevi: - Microsoft Windows 98SE/NT/2000/XP/Vista™/7/8/8.1/10, MAC OS, NetVare, UNIKS ili Linuks Firefok 12.0, Chrome 20.0, Safari 4.0 ili drugi pretraživači koji podržavaju Java Kablovski ili DSL modem - Pretplata kod provajdera internet usluga (za pristup internetu) - AC1200 Mesh Wi-Fi rešenje - 867Mbps na 5GHz i 300Mbps na 2,4GHz - Besprekorni roming, pokrivenost cele kuc´e - 2 Gigabit Ethernet porta - Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard/IPSec/Zerotier VPN Hardverske karakteristike: - Procesor: Dual-Core procesori - Flash: 128Mbit (16MB) - DDR: 1Gbit (128MB) - Antena: 2 × interne omni-direkcione antene Interfejs: - 1 × 1000/100/10 Mbps VAN port - 1 × 1000/100/10 Mbps LAN port - Dugme za uparivanje, dugme za resetovanje - Eksterno napajanje: 12V/1A Bežične karakteristike: - Bežični standardi: IEEE 802.11/ac/n/a 5GHz - IEEE 802.11/n/b/g 2,4 GHz - Frekvencija: 5 GHz, 2,4 GHz - Brzina signala: 867Mbps (5GHz), 300Mbps (2,4GHz) - Kompatibilan sa 802.11a/b/g/n/ac Vi-Fi standardima - Snaga prenosa CE: <20dBm (2,4GHz), <23dBm (5,15GHz~5,25GHz) FCC: <30dBm (2,4GHz i 5,15GHz~5,825GHz) - Bežični režimi: Omoguc´ite/onemoguc´ite bežični radio, VMM - Bežična bezbednost: VEP, VPA/VPA2, VPA-PSK/VPA2-PSK Softverske karakteristike - VAN tip: Dinamički IP/Statički IP/PPPoE - DHCP: server, lista DHCP klijenata, rezervacija adrese - Dinamički DNS: Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - Mreža za goste: 2,4GHz mreža za goste × 1 - 5GHz mreža za goste × 1 - NAT: Prosleđivanje portova, pokretanje porta, UPnP, DMZ - VPN: PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard/IPSec/Zerotier Sadržaj paketa: - AC1200 Vi-Fi mrežni ruter od 2 paketa - Adapter za napajanje - RJ45 Ethernet kabl - Vodič za brzu instalaciju Sistemski zahtevi: - Microsoft Windows 98SE/NT/2000/XP/Vista™/7/8/8.1/10, MAC OS, NetVare, UNIKS ili Linuks Firefok 12.0, Chrome 20.0, Safari 4.0 ili drugi pretraživači koji podržavaju Java Kablovski ili DSL modem - Pretplata kod provajdera internet usluga (za pristup internetu)

KUPUJTE BEZBEDNO I KUPUJTE PROVERENO! POGLEDAJTE MOJE OCENE! SALJEM POSTEKSPRESOM i BEX-om SIROM SRBIJE! MOGUCE LICNO PREUZIMANJE I TESTIRANJE U INDJIJI I NOVOM SADU! Apple AirPort Extreme A1034 WiFi uredjaj ORIGINAL. Model: A1034 EMC No: 1948 Apple AirPort Extreme Base Station 54 Mbps 10/100 Wireless G Router (A1034) Radi na adapteru 5.1V 2.4A koji dolazi uz uredjaj. Potpuno ispravan i testiran. Radna garancija 30 dana. Karakteristike: Wireless Data Rate: Up to 54 megabits per second (Mbps) Range: Up to 150 feet (45 meters) in typical use (varies with building) Frequency Band: 2.4 gigahertz (GHz) Radio Output Power: 15 dBm (nominal) Standards: Compliant with 802.11 HR Direct Sequence Spread Spectrum (DSSS) 11 Mbps standard, 802.11 DSSS 1 and 2 Mbps standard, and 802.11g specification Interfaces RJ-45 Ethernet WAN connector for built-in 10/100Base-T ( < ). The WAN port may accept power as a Class 0 IEEE 802.3af-compliant Powered Device (PD). RJ-45 Ethernet LAN connector for built-in 10/100Base-T ( G ) Universal Serial Bus (USB) printing ( d ) AirPort Environmental Specifications Operating Temperature: 32° F to 95° F (0° C to 35° C) Storage Temperature: –13° F to 140° F (–25° C to 60° C) Relative Humidity (Operational): 20% to 80% relative humidity Relative Humidity (Storage): 10% to 90% relative humidity, noncondensing Operating Altitude: 0 to 10,000 feet (0 to 3048 m) Maximum Storage Altitude: 15,000 feet (4572 m) Size and Weight Diameter: 6.9 inches (175 mm) Height: 3.2 inches (80 mm) Weight: 1.25 pounds (565 grams) not including the mounting bracket

Ispravan. Original sa original kablom Original Apple ruter AirPort Express Base A1392 router Wireless IEEE 802.11a/b/g/n Simultaneous dual-band 2.4GHz and 5GHz Radio output power: 20.5 dBm maximum (varies by country) Channels 1-11, 36-116, and 132-165 approved for use in the United States and Canada Channels 1-13, 36-64, and 100-140 approved for use in Europe and Japan Channels 1-13, 36-64, and 149-165 approved for use in Australia, Hong Kong, and New Zealand Interfaces Simultaneous dual-band 802.11n wireless 10/100BASE-T Ethernet WAN port for connecting a DSL modem, cable modem, or Ethernet network 10/100BASE-T Ethernet LAN port for connecting a computer, Ethernet hub, or networked printer USB 2 port for connecting a USB printer 3.5-mm audio minijack for analog or optical digital sound3 Security Wi‑Fi Protected Access™ (WPA/WPA2)2 WPA/WPA2 Enterprise2 Wireless security (WEP) configurable for 40-bit and 128-bit encryption MAC address filtering NAT firewall 802.1X, PEAP, LEAP, TTLS, TLS, FAST Time-based access control Setup iPhone, iPad, or iPod touch with iOS 6 or later and AirPort Utility Mac with OS X Lion v10.7.3 or later and AirPort Utility 6.1 Mac with OS X v10.5.7 or later and AirPort Utility 5.6.1 PC with Windows 7 or later and AirPort Utility 5.6.1 Compatibility USB printer Mac with OS X v10.2.7 or later PC with Windows XP (SP3), Windows Vista (SP2), Windows 7 (SP1), or Windows 8

STEVAN RAIČKOVIĆ DRUŽINA POD SUNCEM - sa POSVETOM autora - I izdanje Ilustrovao - Boško Risimović Izdavač - Prosveta, Beograd Godina - 1960 54 strana 20 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, IMA POSVETU AUTORA, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Šaren laž Trka Kad počne kiša da pada Prozor Ko da to bude? Sto i stolice Nov šešir Slika Pevaju čistači cipela Na kraju grada U parku Nedelja u školi Pesma jednog trgovca Družina pod suncem Klis i lopta Sa pijace Leto Susret na moru Rumeni mak Most Crtanka `Stevan Raičković (5. jul 1928. godine Neresnica kod Kučeva - 6. maj 2007. Beograd) je bio srpski pesnik i akademik. Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je i maturirao. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Od 1945. do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda. Do 1980. godine Raičković je bio urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog devet godina kasnije. Objavio više od 20 zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine“, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika“ i antologiji „Slovenske rime“ predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i `Deset ljubavnih soneta` Frančeska Petrarke. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

NAPOMENA! Za provajdere nudimo firmware sa drugacijim web remote management-om (ogranicenje za jednog korisnika) Posaljite zahtev na mail. AC1200 Dual Band Wi-Fi ruter - AC1200 Dual Band Vi-Fi brzina - Dual Core CPU visokih performansi -16MB Flash i 128MB DDR3 - 5 k Gigabit Ethernet portova - 4 k 5dBi antene sa visokim pojačanjem - VPN klijenti i podrška za DDNS - 5-IN-1 ViFi ruter/ Mesh/Repeater/ VISP/ pristupna tačka. Model VR1300 Hardverske karakteristike: - Procesor Dual-Core CPU - Flash 16MB - DDR 128MB - Antena 4× fiksne omni-direkcione antene - Interfejs 1× 1000/100/10 Mbps VAN port 4× 1000/100/10 Mbps LAN porta - Dugme Dugme VPS, Reset dugme - Eksterno napajanje 12 V / 1 A - Dimenzije (Š k D k V) 204,8 k 137, 5 k 38, 3 mm Bežične karakteristike: - Standardi bežične veze IEEE 802.11ac/n/a 5 GHz IEEE 802.11n/b/g 2,4 GHz - Frekvencija 5 GHz, 2,4 GHz - Brzina signala 867 Mbps (5 GHz), 300 Mbps (2,4 GHz) - Kompatibilan sa 802.11a/b/g/n/ac Vi-Fi standardima - Snaga prenosa CE: <20dBm(2,4 GHz), <23dBm(5,15 GHz~5,25 GHz) - FCC:<30dBm(2,4 GHz i 5,15 GHz~5,825 GHz) - Bežični režimi omoguc´avaju/onemoguc´avaju bežični radio, VMM VEP, VPA/VPA2, - Bežične funkcije VPA-PSK/VPA2-PSK - Funkcije softvera VAN tip Dinamički IP/Statički IP/PPPoE - Upravljanje roditeljskom kontrolom - Mreža za goste - DHCP server, lista DHCP klijenata, rezervacija adresa - Dinamički DNS Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - Mreža za goste 2,4 GHz mreža za goste × 1 5 GHz mreža za goste × 1 - NAT prosleđivanje portova, pokretanje portova, UPnP, DMZ VPN klijent PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard Sadržaj paketa: - AC1200 Vi-Fi ruter - Adapter za napajanje - RJ45 Ethernet kabl - Vodič za brzu instalaciju Sistemski zahtevi: Microsoft Windows 98SE/NT/2000/KSP/Vista™/7/8/8.1/10, MAC OS, NetVare, UNIKS ili Linuks Internet Ekplorer 11, Firefok 12.0, Chrome 20.0, Safari 4.0 ili drugi pregledač koji podržava Java Kablovski ili DSL modem Pretplata kod provajdera internet usluga (za pristup internetu) NAPOMENA! Za provajdere nudimo firmware sa drugacijim web remote management-om (ogranicenje za jednog korisnika) Posaljite zahtev na mail. AC1200 Dual Band Wi-Fi ruter - AC1200 Dual Band Vi-Fi brzina - Dual Core CPU visokih performansi -16MB Flash i 128MB DDR3 - 5 k Gigabit Ethernet portova - 4 k 5dBi antene sa visokim pojačanjem - VPN klijenti i podrška za DDNS - 5-IN-1 ViFi ruter/ Mesh/Repeater/ VISP/ pristupna tačka. Model VR1300 Hardverske karakteristike: - Procesor Dual-Core CPU - Flash 16MB - DDR 128MB - Antena 4× fiksne omni-direkcione antene - Interfejs 1× 1000/100/10 Mbps VAN port 4× 1000/100/10 Mbps LAN porta - Dugme Dugme VPS, Reset dugme - Eksterno napajanje 12 V / 1 A - Dimenzije (Š k D k V) 204,8 k 137, 5 k 38, 3 mm Bežične karakteristike: - Standardi bežične veze IEEE 802.11ac/n/a 5 GHz IEEE 802.11n/b/g 2,4 GHz - Frekvencija 5 GHz, 2,4 GHz - Brzina signala 867 Mbps (5 GHz), 300 Mbps (2,4 GHz) - Kompatibilan sa 802.11a/b/g/n/ac Vi-Fi standardima - Snaga prenosa CE: <20dBm(2,4 GHz), <23dBm(5,15 GHz~5,25 GHz) - FCC:<30dBm(2,4 GHz i 5,15 GHz~5,825 GHz) - Bežični režimi omoguc´avaju/onemoguc´avaju bežični radio, VMM VEP, VPA/VPA2, - Bežične funkcije VPA-PSK/VPA2-PSK - Funkcije softvera VAN tip Dinamički IP/Statički IP/PPPoE - Upravljanje roditeljskom kontrolom - Mreža za goste - DHCP server, lista DHCP klijenata, rezervacija adresa - Dinamički DNS Kompatibilan sa još 15 DDNS provajdera - Mreža za goste 2,4 GHz mreža za goste × 1 5 GHz mreža za goste × 1 - NAT prosleđivanje portova, pokretanje portova, UPnP, DMZ VPN klijent PPTP/L2TP/OpenVPN/VireGuard Sadržaj paketa: - AC1200 Vi-Fi ruter - Adapter za napajanje - RJ45 Ethernet kabl - Vodič za brzu instalaciju Sistemski zahtevi: Microsoft Windows 98SE/NT/2000/KSP/Vista™/7/8/8.1/10, MAC OS, NetVare, UNIKS ili Linuks Internet Ekplorer 11, Firefok 12.0, Chrome 20.0, Safari 4.0 ili drugi pregledač koji podržava Java Kablovski ili DSL modem Pretplata kod provajdera internet usluga (za pristup internetu)

STEVAN RAIČKOVIĆ TOČAK ZA MUČENJE - sa POSVETOM autora Izdavač - Prosveta, Beograd Godina - 1981 76 strana 20 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, IMA POSVETU AUTORA, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: SONETI Vrata Kula na pesku Praznina Na drumu Čas U čaroliji Na tle sad jabuka pade Sa uspomenom na jednu panonsku sobu Krletka Novi povratak TOČAK ZA MUČENJE OPSESIJE 1. A kakav juče beše dan 2. Na dva smo gluva mesta 3. Koračam dugom ulicom 4. Crtam po pesku krugove 5. U mojoj glavi stanuješ 6. Kiša je tako blaga STIHOVI (Iz grada smo, pesmo, pošli...) (Učinilo se...) (Dva nepomična avionska krila...) (Čekamo glas jedan...) (Već su crvenkasti listovi...) (Ovde nema ničeg...) (Kao da se budiš...) (Stali smo zbog kiše...) (Gledamo sa vrha u more...) (Taman se činilo) RAZGOVOR S ILOVAČOM `Stevan Raičković (5. jul 1928. godine Neresnica kod Kučeva - 6. maj 2007. Beograd) je bio srpski pesnik i akademik. Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je i maturirao. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Od 1945. do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda. Do 1980. godine Raičković je bio urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog devet godina kasnije. Objavio više od 20 zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine“, dve godine kasnije, bio primećen. Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika“ i antologiji „Slovenske rime“ predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i `Deset ljubavnih soneta` Frančeska Petrarke. Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

nternet za džabe . Uređaj upravo stigao iz uvoza i oduševljen sam koje su mu mogućnosti. Probano da radi kao ruter tako što ide u njega mrežni kabal sa modema i sa lan na računar i radi besprekorno sa sve wirelessom . Posle te probe ušao sam u podešavanja (imate sliku) i podesio da radi kao repeater i komšijin signal koji je bio 10% jačine doveo je do moje sobe u fulu i sve radi preko njega što ima wireless u sebi svi mobilni telefoni i laptop i jedna wireless card koja daje internet desktopu. Dakle to je sve probano i provereno radi perfektno. Lak je za podešavanje i mogu pomoći onome ko ga kupi da ga podesi. Ima opciju da se u njega uključi 3G ILI 4G modem jer ima USB ulaz za to i da širi taj brzi net dalje ali pošto nisam u mogućnosti da proverim to ne znam kako to radi jer ja nemam te modeme ali kako ovo radi što sam dosad proverio ne sumljam da će i to besprekorno raditi. Ko je blizu neke free zone ili ima u komšiluku ne zaštićen net eto mu neta za džabe i uređaj za 3 meseca ne plaćanja neta mu se isplati a ako možda neko hoće svoj net da proširi ili da deli sa nekim u komšiluku ovaj uređaj sve može. Napaja se punjačem od androida i to nisam dobio uz njega a može kablom da se napaja sa laptopa ili desktopa sa njihovih usb ulaza . Veličina je manja od kreditne kartice i može se poneti za put da se negde ili u hotelu ili bilo gde preuzme net i koristi recimo na laptopu. ČUDO OD UREĐAJA

Odlično stanje Milan Ćurčin (Pančevo, 14. novembar 1880 — Zagreb, 20. januar 1960) bio je jugoslovenski i srpski pesnik, književni kritičar, publicista i prevodilac.[1] Biografija[uredi | uredi izvor] Poticao je iz imućne pančevačke trgovačke porodice. Njegov otac Vasa Ćurčin bio je suvlasnik poznate trgovačke firme `Ćurčin i Stojanović`.[2] Slavni komediograf Branislav Nušić bio je kao dečak trgovački kalfa u toj radnji - `samo tri dana` (1876). Osnovnu školu učio je u Pančevu, a gimnaziju u Novom Sadu. U Novom Sadu privatno ga je učio Jovan Grčić. Započeo je 1900. godine studije germanistike i slavistike u Beču.[3] U mladosti on je pesnik osobenjak, dekadent i individualista. Jedan je od predstavnika srpske moderne i značajan književni istoričar, a radio je i kao docent Beogradskog univerziteta (1906-1914)[4] na Katedri za nemački jezik i književnost, obrađujući južnoslovensko-nemačke literarne veze. Tada izdaje i uređuje dve knjige Srpskohrvatskog almanaha (Beograd – Zagreb, 1910. i 1911). Ćurčin je 1904. doktorirao germanistiku i slavistiku u Beču sa tezom Srpska narodna poezija u nemačkoj literaturi.[5] Teza je naredne godine objavljena u Lajpcigu, da bi na naš jezik bila prevedena 1987. povodom dvestote godišnjice Vukovog rođenja. Za vreme Prvog svetskog rata bio je član Jugoslovenskog odbora u Londonu, gde je delovao u jugoslovenskom duhu. U periodu od 1920. do 1941. u Zagrebu izlazi časopis ”za kulturna, politička i društvena pitanja” pod nazivom `Nova Evropa`, koji uređuje i izdaje Ćurčin.[6] Drugi svetski rat proveo je prikriven u Splitu. Bavio se i prevođenjem (sa nemačkog, na engleski, francuski, rumunski, češki, italijanski...). Pedesetih godina 20. veka (od 1950) on je redaktor Leksikografskog zavoda u hrvatskoj prestonici. Penzionisan je 1954. godine. Umro je u Zagrebu 1960, ali su mu posmrtni ostaci preneti u Pančevo i sahranjeni u porodičnoj grobnici.[7] Književni rad[uredi | uredi izvor] Književnošću se počeo baviti kao student. Prvu pesmu Veče u vrtu objavio je u Brankovom kolu. Kasnije pesmama, književnim studijama i kritikom sarađivao je u Carigradskom glasniku, Srpskom književnom glasniku, Srijemskim novinama i drugim, u to vreme, prestižnim časopisima. Javivši se u književnoj javnosti na kraju 19. i početkom 20. veka, neposredno posle Vojislava, a u isto vreme sa Rakićem, Dučićem i Disom, ovaj srpski modernista razlikovao se od prethodnog, ali i svog vremena. Donosi novo viđenje poezije i stvaralaštva u tekstu O mojim pesmama, koji se smatra manifestom moderne u našoj književnosti. Ovaj tekst se pojavio dvadeset godina pre tekstova Miloša Crnjanskog i Stanislava Vinavera. Kao sledbenik avangardne struje, ustaje protiv tradicionalizma i normativizma, zalažući se za autentičnost u stvaranju. “U pesmi zakoni ćute, pustite osećaj!”, pevao je Ćurčin, unoseći slobodan stih, humor i prozaizme - osobine kojima razara ozbiljnu, formalnu stranu parnaso-simbolističke tradicije. Navedeni elementi došli su do izražaja u njegovoj prvoj zbirci Pesme iz 1906. godine.[8] U ovoj zbirci čitav prvi ciklus posvetio je ljubavnoj lirici. Te pesme su često ironične, bez povezivanja ljubavi sa apsolutnim i duhovnim, a težeći ovozemaljskom (“Moja je ljubav od ovoga sveta…”). O njoj govori površno, bez unošenja u emociju, lepršavo i lako, zbog čega su se brojne polemike ticale ove knjige. Druga knjiga “Pesme” izašla je 1911. u samo šezdeset primeraka. I pored svega, njegove najpoznatije pesme Bogdan Popović je uvrstio u Antologiju novije srpske lirike, a kritičar Jovan Skerlić o njima govori u Istoriji nove srpske književnosti.[5] U zbirci Draga moja... objavljene su najlepše pesme Milana Ćurčina. Mladi pesnik ih je ispisivao na ilustrovanim dopisnicama i najčešće ih je slao sestri Soki u rodno Pančevo. Te dopisnice, kakvih više nema, od svojih predaka je prikupila i za štampu priredila Fedora Bikar. Bibliografija[uredi | uredi izvor] Pesme, 1902-1905, Beograd, 1906. Nemačka romantika, Beograd, 1906. Gete i gospođa Štajn, Beograd, 1908. Versifikacija Milana Rakića, Beograd, 1912. Druge pesme, Beograd, 1912. Jampski stil u srpskom pesništvu, Beograd, 1914. Ivan Meštrović, studija, London, 1919. Obračun sa M. Krležom, Zagreb, 1928. Jedan prijedlog za nacrt Ustava, sa prijateljima, Zagreb, 1937. Vidi još[uredi | uredi izvor] Nova Evropa (časopis) Straža (list)

dve knjige Andre Bretona na francuskom veoma dobro stanje poezija Pariz 1966 gallimard Andre Breton (franc. André Breton; Orn, 19. februar 1896 — Pariz, 28. februar 1966) je bio francuski pesnik i kritičar.[1] Glavni je teoretičar nadrealizma, koji je istrajao na prvobitnoj liniji, raskrstivši s većinom svojih nekadašnjih prijatelja. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 1896. godine u mestu Tanšbraj, Orn u Normandiji. Studirao je medicinu i psihijatriju.[2] Za vreme Prvog svetskog rata, od 1916. radio je u vojnom neuropsihijatrijskom centru u Sen Dizjeu, gde se susreće sa psihičkim poremećajima i upoznaje sa psihijatrijskom praksom, a posebno, preko knjiga doktora Režisa i doktora Babinskog, i sa Frojdovom psihoanalizom i metodom “slobodnih asocijacija” koju pokušava da primeni na obolelim vojnicima. U vojnoj bolnici u Nantu upoznaje Žaka Vašea, mladića poremećenog uma, čiji anti-društveni stavovi i prezir prema etabliranoj umetničkoj tradiciji snažno utiču na Bretona. Breton izjavljuje u prvom manifestu nadrealizma “Vaše je nadrealista u meni”. Sa Zigmundom Frojdom se upoznaje u Beču 1921.[3] Prvu zbirku pesama „Brdo smernosti“ objavio je 1919. godine. Iste godine zajedno sa Lujom Aragonom i Filipom Supoom osniva časopis Literatura[1] (franc. Litterature). Kada se dadaistički pokret premešta u Pariz sa Tristanom Carom i Fransisom Pikabiom, Breton mu se pridružuje i časopis Literatura postaje njegovo glasilo. Međutim, vrlo brzo se odvaja od dadaizma i oko sebe okuplja nekoliko istomišljenika: Pola Elijara, Benžamena Perea, Luja Aragona, Filipa Supoa, Robera Desnosa. Sa njima organizuje seanse automatskog govora i budnih snova koje posmatra kao neku vrstu medijuma za istraživanje podsvesnog. U saradnji sa Supoom piše prvi automatski tekst Magnetska polja (Champs magnétiques) 1920, i objavljuje ga u časopisu Literatura. Ženi se sa Simon Kan 1921. godine. Sledeće godine oni se sele u ulicu Fonten, broj 42 u Parizu, u stan koji će udomiti Bretonovu kolekciju od 5300 predmeta: slika, crteža, skulptura, fotografija, knjiga, kataloga, časopisa, manuskripta i radova popularne umetnosti i umetnosti iz prekookeanije. Godine 1924. objavljuje Nadrealistički manifest kojim formalno otpočinje nadrealistički pokret. Piše niz automatskih tekstova i pesama kao primer metode automatskog pisanja. Krajem godine osniva časopis Nadrealistička revolucija (La revolution surrealiste). Bretonu se pridružuju: Filip Supo, Luj Aragon, Pol Elijar, Rene Krevel, Mišel Leris, Benžamen Pere, Antonin Arto, i Rober Desnos. Izlazi Bretonov najpoznatiji roman „Nađa“, 1928. godine. Ovaj roman je najpoznatiji i najbolji primer nadrealističkog romana. Bogato je ilustrovan nadrealističkim crtežima i fotografijama. Pridružuje se Fracuskoj komunističkoj partiji 1927. godine u želji da poveže psihoanalizu i marksizam. Tu težnju izražava u Drugom manifestu nadrealizma 1929. godine. Tekst „Spojeni sudovi“ (1932) pokušaj je spajanja istraživanja nesvesnog sa društvenim angažmanom. Međutim, Breton nije mogao da prihvati podređivanje poetskog stvaranja ideološkim ciljevina, i napušta partiju 1935. Godine i žestoko kritikuje socijalistički realizam. Svojim idejama ostaje veran i kada se nadrealistički pokret cepa i kada se deo nadrealista na čelu sa Aragonom priklanja partijskim zahtevima. Godine 1938. prihvata zaduženje od Francuske vlade i putuje u Meksiko. Na tamošnjem univerzitetu Breton učestvuje na konferenciji o nadrealizmu. U Meksiku upoznaje Trockog sa kojim piše Manifest za nezavisnu revolucionarnu umetnost (Manifesto for an Independent Revolutionary Art / Pour un art revolutionnair independent)[1], koji potpisuju Breton i Diego Rivera. Na početku Drugog svetskog rata Breton je ponovo u medicinskoj službi. Nakon ocene Višijeve vlade da su njegovi spisi „veoma loši za nacionalnu revoluciju“ Breton beži u SAD.[1] Na Univerzitetu Jejl 1942. godine organizuje izložbu nadrealista. Sa Marselom Dišanom nastavlja intenzivnu nadrealističku delatnost. Plod te delatnosti je i hermetički poetski roman „Tajna XVII“ (1947), neka vrsta sume njegovog životnog i stvaralačkog iskustva. Po završetku rata vraća se u Pariz, gde pokušava da obnovi nadrealistički pokret. Dela[uredi | uredi izvor] Brdo smernosti Nađa Luda ljubav Magična umetnost Izgubljeni koraci Tajna XVII nadrealizam nadrealista andre breton francuski nadrealizam dadaizam avangarda avangardna nadrealistička poezija ...

Prvo izdanje, veoma dobro očuvano! Autor - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Naslov Pismo / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1992 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1992 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 85 str. ; 21 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ85, ǂknj. ǂ559 (plast.) Napomene `Štampano o stogodišnjici Srpske književne zadruge u Beogradu 1992.` --> nasl. str. Tiraž 2.000 Beleška o piscu: str. 81-82. Ivan V. Lalić – Pesnik koji je ujedinio tumače i čitaoce Aleksandar Jovanović 02/07/2021 BROJ 671, O dve godišnjice Ivana V. Lalića Nedavno se navršilo devedeset godina od rođenja, a krajem ovog meseca biće dvadeset pet godina od smrti Ivana V. Lalića (8. jun 1931 – 27. jul 1996). Lalićeva poezija je neprestano, u istoj meri za vreme njegovog života koliko i posle iznenadnog, i moguće ranije naslućenog, pesnikovog odlaska, dobijala nova tumačenja i nove čitaoce, tako da u ovom slučaju i nije reč samo o datumskoj zaokruženosti koju treba obeležiti nego o njenom živom i nezaobilaznom prisustvu u srpskoj književnosti. Lalić je prihvaćen kao pesnik već od prvih zbirki Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Od pojave knjige Vreme, vatre, vrtovi (1961), u kojoj je sveo račune s prvom fazom svoga pevanja, počinje njegova tiha slava. Sa svakom novom zbirkom – što nije čest slučaj u nas – Lalić je pesnički rastao i zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu Izabrane i nove pesme (1969 – s novom zbirkom O delima ljubavi ili Vizantija), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1984). U zaveštajnim zbirkama Pismo (1992) i Četiri kanona (1996) Lalić je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju. Složen i moderan pesnički govor Za njegovu poeziju bitan je i trenutak u kojem se pojavio. Lalić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina kada su mnogi književno-ideološki sukobi već bili na izmaku. Zbog toga nije ni morao, a nije ni želeo da učestvuje u, za to vreme, karakterističnim sporovima između tzv. tradicionalista i modernista (ta bitka je, već dobrim delom, bila dobijena), nego se odmah, izbegavajući jednostrana opredeljenja, usredsredio na najbitnija pitanja poezije, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. Snažno oslonjen na iskustva moderne evropske poezije, on je sve vreme svoje pevanje vezivao za jezik i nasleđe svoga naroda. Pesnik u čijem su delu propevali svi slojevi naše kulture, ali i izuzetan poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe. Smatrajući podražavanje evropske poezije duhom provincijalizma, on će u jednom razgovoru reći: „Ko ne povuče pouke iz Laze Kostića ili Vojislava Ilića, uzalud će ih tražiti kod Malarmea i Helderlina.“ A mogao je to da kaže jer je u istoj meri poznavao i Helderlina (koga je izvrsno preveo) i Vojislava Ilića (o kojem je napisao jedan od najboljih eseja u nas), a podsticaji oba pesnika snažno su ugrađeni u njegove stihove. U svome pevanju Lalić je izgradio izuzetno osetljive pesničke mehanizme i složenu organizaciju svojih pesama, sa specifičnom pesničkom slikom, da bi opisao složeni i nijansirani doživljaj sveta. Otuda kod Lalića moderan i precizan pesnički govor, da bi se u pesničku sliku uhvatila jedva primetna a suštinska dešavanja u ljudskom biću i oko njega, na samoj granici između vidljivog i nevidljivog, postojanja i nepostojanja („Vidljivo, to je sigurnost / […] / ali / Nevidljivo – ono nam stalno izmiče, / A šapuće nam svoju prisutnost i uporno primorava / Da delujemo, da ga prevodimo u slike“, „Elegija ili Dunav kod Donjeg Milanovca“). Zahvaljujući upravo ovom poetičkom svojstvu, širok tematsko-motivski raspon Lalićevog pevanja krasi neraspletiva unutarnja jedinstvenost: pevanja o predvajanju leta, prolaznosti, o trajnom i trošnom, smrti, kulturnom pamćenju, užasu i radosti, dati su kroz pesnikove složene vremensko-prostorne, sinestezijske, gotovo opipljive i istovremeno visoko simbolizovane slike, kroz koje se prelama emocionalna, čulna i intelektualna situacija onoga koji peva. Zato se ova poezija prima i kao izuzetno moderna i sa velikim čitalačkim uzbuđenjem. Pismo. Četiri kanona Još dok je po časopisima objavljivao pojedinačne pesme, slutilo se o kakvoj je knjizi reč, a kada se pojavila, odmah je nazvana antologijskom zbirkom. I zaista, srpska poezija je, odjednom i na jednom mestu, dobila tridesetak vrhunskih pesama: od „Deset soneta nerođenoj kćeri“ do „Rimske elegije“, od „Mlade žene sa violom“ do „Melanholije“, od „Zapisano nad jednim stihom“ do „Strambotta“, od „Pisma“ do „Nikada samlji“, od „Oktave o letu“ do „Slova o slovu“, od „Plave grobnice“ do „Šapata Jovana Damaskina“. Jednostavno, kao izbor antologijskih pesama može se prepisati čitav sadržaj. Ove godine navršava se i dve i po decenije od objavljivanja Četiri kanona, kompoziciono i smisaono veoma složene knjige. U njoj se pesnik snažno oslonio na najpoznatiji srednjovekovni žanr i njegov molitveni bruj, ispevavši jednu od najlepših pohvala Bogorodici na srpskom jeziku. Ali Četiri kanona su najpre knjiga moderne poezije, počev od leksike, smenjivanja diskurzivnih iskaza i pesničkih slika do tekstovnih prepleta i poetičkih tokova. U prožimanju pesničkog i svetog, sveto je otvaralo duboke prostore natčulnog i onostranog, ali nije dovodilo u pitanje prirodu pesničkog teksta i egzistencijalni grč onoga koji peva. Dve zaveštajne Lalićeve zbirke su najpotpunija objava njegovih poetičkih načela i na najlepši način zatvaraju srpski pesnički XX vek. Lični ulog Lični ulog koji u pesmi ne sme da bude više od nagoveštaja, a bez prava da se poništi, takođe je jedan od zaštitnih znakova Lalićeve poezije. Pesniku je bila strana ideja o impersonalnom/bezličnom subjektu: „Insistiram, u svakoj prilici, na tvrđenju da je poezija komunikacija – a kako da komunicirate sa tzv. bezličnim subjektom? Kod pesnika takvog usmerenja impersonalnost je, ako su zaista talentovani, samo maska. Beli zavoj ispod kojeg, ako je pesnik autentičan, osećate ranu.“ Odnosno, on nikada nije pravio veštački jaz između pesničkog subjekta i autora i nije se ustručavao da peva ono iskustvo koje bi bilo njihov zajednički presek. Evo nekoliko primera, koji mogu biti od koristi za potpunije razumevanje pojedinih pesama. Česti dečji letnji boravci zbog bolesti na Divčibarama prizvani su u pesmi „Vetar“. Drugi svetski rat provodi u Beogradu, u Kumanovskoj 13. Za vreme uskršnjih „savezničkih“ bombardovanja ginu mu četiri druga iz okolnih zgrada i taj događaj je osnova pesme „Zarđala igla“. Razgovori s rano preminulom majkom Ljubicom (ćerkom kompozitora Isidora Bajića, od koje je pesnik nasledio apsolutni sluh, od izuzetnog značaja za njegovo pevanje), dati su u pesmama „Requiem za majku“ i „Pomen za majku“. Sve njegove ljubavne pesme, da se navedu samo „Mesta koje volimo“, „Ljubav“, „Rimski kvartet“, „Rimska elegija“ i „Strambotti“, posvećene su supruzi Branki Lalić (Kašnar). U pesmi „Amor fati“ vide se one dve lipe koje je pesnik lično posadio u dvorištu iza svoga stana (u Internacionalnih brigada 39). Tragičnu smrt starijeg sina Vlajka čuvaju pesme „Pieta“, „More“ i pojedini stihovi Četiri kanona („sem toga / On udešava namere: ne možeš buvu da zdrobiš / / Noktom o nokat palca, ako ti pisano nije. / On je taj koji udene buru u noć, zdrobi brod, / U crno oboji vunu nekoj majci na preslici“, I/3). Ne treba posebno naglašavati da je razmak između početnog podsticaja i završenog oblika pesme mera veličine jednog pesnika. POEZIJA TRAJE JER ZNAČI Često se misli, ne bez razloga, da je prva decenija po smrti jednog stvaraoca najnemilosrdnija provera njegovog dela, kada ono ostane samo sa sobom i sa čitaocima. Ako je tako – a u ovom slučaju reč je ne o jednoj nego o dve i po decenije – Lalićeva poezija ne samo da je prošla ovu proveru nego je njen značaj još i uvećan. Krenimo redom. Ubrzo posle pesnikove smrti izašla su njegova Dela u četiri knjige (koja su uključila celokupnu poeziju, pesme iz zaostavštine, izbor eseja i kritika o poeziji, detaljnu biografiju i bibliografiju), više izbora iz poezije, izdanja školske lektire, knjiga u kanonskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti, knjiga izabranih pesama i eseja Ivan V. Lalić. U knjizi Pogled preko okeana data je njegova prepiska s Čarlsom Simićem. Takođe je objavljeno uporedno izdanje Lalićevih pesama na srpskom i engleskom jeziku Walking Towards the Sea / Koraci prema moru, u prevodu Frensisa R. Džonsa, a zahvaljujući istom prevodiocu iduće godine će u Engleskoj biti objavljena celokupna Lalićeva poezija. I u skladu sa duhom vremena, njegove pesme su izuzetno praćene na više internet adresa. U istom periodu nastala su tri zbornika posvećena njegovom delu, čiji su izdavači naše ugledne kulturne i naučne institucije, a autori radova najznačajniji proučavaoci srpske poezije. Objavljeno je više monografskih studija, odbranjene su magistarske i doktorske disertacije, a njima treba dodati čitav niz izuzetnih pojedinačnih radova u časopisima i naučnim zbornicima. O Lalićevoj poeziji pisali su kritičari svih generacija i različitih usmerenja, počev od Nikše Stipčevića, Predraga Palavestre, Svetlane Velmar Janković, Borislava Radovića, Ljubomira Simovića, Novice Petkovića, Jelene Novaković, preko Radivoja Mikića, Dragana Stojanovića, Leona Kojena, Milosava Tešića, Jovana Delića, Tihomira Brajovića, Aleksandra Jerkova, Svetlane Šeatović, Sonje Veselinović, Perside Lazarević di Đakomo, Dragana Hamovića, Aleksandra Milanovića, Slađane Jaćimović, Sanje Paripović, do najmlađih Marka Radulovića, Bojana Čolaka, Dunje Rančić, Marka Avramovića, Vladimira Vukomanovića Rastegorca i Violete Mitrović. Lalić i Vizantija Susret Ivana V. Lalića i Vizantije bio je gotovo nužan. On se desio u njegovim prvim knjigama Bivši dečak i Vetrovito proleće i trajao je do poslednjih, Pismo i Četiri kanona. Ispevao je deset pesama s nazivom „Vizantija“ (i obeležio ih brojevima od I do X) i još desetak koje pripadaju istom tematskom krugu. U pevanju o Vizantiji prelamaju se sve bitne teme njegovog pesništva, počev od odnosa prema nasleđu do pitanja o mogućnosti i smislu pevanja. Još više, Lalićev odnos prema Vizantiji nije samo odnos prema poeziji – nego, ujedno, i odnos prema sopstvenom biću i najdubljim zahtevima koji se sebi i u sebi postavljaju. Danas se lakše uočava da se Vizantija vremenom menjala u Lalićevoj poeziji. Najpre, to je bila istorijska Vizantija i njena kultura, tačnije, u njegovim pesmama odvijao se dijalog dve Vizantije, jedne istorijske, prošle i završene, s dosta reminiscencija na politička i kulturna zbivanja, i druge, mitske, koju – kako je pesnik rekao – sve vreme nosimo u sebi i koja će vremenom postojati sve neodređenija, sve više će se pretapati u unutrašnji prostor pesničkog subjekta. Postajaće simbol njegove upitanosti o trajanjima i prekidima, mogućnostima razumevanja pojedinaca u različitim vremenima, potrage za identitetom. Pesme „Vizantija VII“ i „Vizantija VIII ili Hilandar“ najbolje svedoče o tome. Tragajući za duhovnim kontinuitetom, Ivan V. Lalić je ispevao nekoliko antologijskih pesama koje pripadaju uslovno nazvanoj Srpskoj Vizantiji, pesmama koje su svojevrsno traganje za našim počecima. Vizantijsko nasleđe, njegovo obnavljanje u srpskoj kulturi i odnos pesničkog subjekta prema njegovom uticaju u našem vremenu osnovna su tema ovih pesama, počev od „Raške“ i „Smedereva“ do „Acqua Alte“ i „Koncerta vizantijske muzike“. U završnoj fazi, u pesmi „Šapat Jovana Damaskina“ i zbirci Četiri kanona, kako se povećavao pesnikov lični ulog, pevanje o Vizantiji postajalo je istovetno pevanju o Bogu, bolnom naslućivanju dublje Tvorčeve promisli i strašnoj čežnji za Smislom i Spasenjem. Zajedno s njemu duhovno bliskim Džonom Majendorfom (čije je Vizantijsko bogoslovlje voleo i iščitavao), i Lalić je mogao da kaže, i rekao je, da neprestana privlačnost vizantijske umetnosti i neobičnost da je istočno hrišćanstvo preživelo najdramatičnije društvene promene predstavljaju očigledni znak da je Vizantija zaista otkrila nešto fundamentalno istinito o čovekovoj prirodi i njenom odnosu prema Bogu. Do te osnovne istine došao je i Ivan V. Lalić u svome pevanju o Vizantiji. Njegovo stvaralačko iskustvo je očigledan znak kako poezija može biti izuzetno moderna, bitno nacionalna i duboko religiozna. Lalić i Andrić Rođen u Beogradu, Lalić se kao dečak s roditeljima, zbog majčine bolesti, preselio u Zagreb, u kojem je proveo petnaest godina, završio gimnaziju, Pravni fakultet i objavio prve pesničke knjige. Godine 1961. vratio se u Beograd i postao sekretar Saveza književnika Jugoslavije. Zvanično ga je pozvao Aleksandar Vučo, ali je najverovatnije do toga došlo na inicijativu Ive Andrića. Osim činjenice da je reč o veoma dobrom mladom pesniku koji izvanredno govori više stranih jezika, ne može se zaobići ni Andrićevo poznanstvo, pa i prijateljstvo, sa Ivanovim ocem Vlajkom, kojeg je poznavao još iz mladosti i kojeg je često posećivao u njegovom stanu u Beogradu. Naime, Vlajko je, kao jedan iz grupe mostarskih đaka gimnazijalaca i mladobosanaca, više puta bio hapšen i osuđen je u Sarajevu 1915. na godinu dana zatvora zbog „velikosrpske propagande“. (Nije slučajno Ivan autor i dve pesme o Gavrilu Principu, „Gavrilo Princip“ i „Princip na bojištu“, od kojih je drugu posvetio ocu, a odnos prema ocu i očev duh prisutan je i u mnogim drugim pesmama, npr. u „1804“.) U decembru iste godine Lalić, kao sekretar Saveza, putuje s Andrićem u Stokholm na dodelu Nobelove nagrade. O tome je naredne godine objavio dragoceni zapis „Andrić u decembarskom Štokholmu“, u kojem je, diskretno i s poštovanjem, pokušao da nasluti ponešto od onoga što je naš nobelovac skrivao ispod protokolarnog ponašanja. Pesnička osećajnost Lalićeva poezija jeste, uz sve drugo, i negovanje naše čitalačke i lične osećajnosti. Sa svakom njegovom zbirkom – s Pismom, čini se, naročito – rasla je i postajala sve zrelija osećajnost njegovih čitalaca (istovremeno, i tumača), koje možda bez ovih stihova i ne bi bili svesni. Njegove složene i izuzetno precizne slike razmiču naš doživljaj sveta, otvaraju i šire našu emociju, čine da osećamo i vidimo one suptilne duševne prelive i nijanse za koje bismo bez nje bili zatvoreni. „Ili sam možda / Sve to izmislio? Ne verujem, postoje / Dokazi: ožiljci neke uporne nade / Što još zabole na dodir tvoga glasa / Otisci tvojih prstiju na gleđi / Vrča iz kojeg još vetri vino / Nedopijeno u konobi, onoga leta / Kada si bila preobražena u blagoslov, / U svoje obično čudo. / / Živimo vreme usitnjenih čuda / I zaboravne mudrosti. Pamtiš li to leto?“ – peva Lalić u pesmi „Pet pisama“ (Strasna mera). Reč je o snažnom ljubavnom doživljaju iščezlom u vremenu i sveprisutnoj ljubavnoj emociji koja plavi pesničkog subjekta: već nema vina a miris njegov još plavi vazduh i boli. I pitanje onoj koja mu je, u tom trenutku, bila milost i blagoslov (oksimoronsko „obično čudo“ imenuje raspon između spoljašnjeg i unutarnjeg pogleda): da li pamti to leto, tu punoću emocije. Kao da bi se tim istovremenim (ne, nužno, više i zajedničkim) pamćenjem sačuvalo ponešto od srži najprolaznijeg od svih osećanja, od zaboravne mudrosti. Kao gotovo svaka Lalićeva slika, i ova je prostorno-vremenski višeslojna: minula punoća trenutka, melanholija i naslućena senka smrti ukrštene su sa upornom i ranjivom nadom, poduprte sećanjem („Pamtiš li to leto“) u naporu da se, bar na trenutak, zaustavi vreme na delu, da se sudbini kaže: Da, uprkos izvesnosti krajnjeg ishoda. Ivan V. Lalić je stvaralac koji je visoko uzdigao poetičku i kulturnu samosvest srpske književnosti, stvorio celovito i autentično pesničko delo i, što je možda najvažnije, ujedinio je tumače i čitaoce svoje poezije. On je, uz Vaska Popu, najznačajniji srpski pesnik druge polovine XX veka i jedan od najvećih srpskih pesnika uopšte. Ivan V. Lalić (1931–1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“. Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi. Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije). Dela Bivši dečak (1955) Melisa (poema) (1959) Argonauti i druge pesme (1961) Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961) Smetnje na vezama (1975) Strasna mera (1984) Vizantija (1987) Izabrane i nove pesme (1969) Vetrovito proleće (1956) Čini (1963) Krug (1968) Velika vrata mora (1958) Pesme (1987) Pismo (1992) Četiri kanona (1996) Pisao je eseje i kritike: Kritika i delo (1971) O poeziji i dvanaest pesnika KC (K)

Prvo izdanje, odlično očuvano! Autor - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Naslov Pismo / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1992 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1992 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 85 str. ; 21 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ85, ǂknj. ǂ559 (plast.) Napomene `Štampano o stogodišnjici Srpske književne zadruge u Beogradu 1992.` --> nasl. str. Tiraž 2.000 Beleška o piscu: str. 81-82. Ivan V. Lalić – Pesnik koji je ujedinio tumače i čitaoce Aleksandar Jovanović 02/07/2021 BROJ 671, O dve godišnjice Ivana V. Lalića Nedavno se navršilo devedeset godina od rođenja, a krajem ovog meseca biće dvadeset pet godina od smrti Ivana V. Lalića (8. jun 1931 – 27. jul 1996). Lalićeva poezija je neprestano, u istoj meri za vreme njegovog života koliko i posle iznenadnog, i moguće ranije naslućenog, pesnikovog odlaska, dobijala nova tumačenja i nove čitaoce, tako da u ovom slučaju i nije reč samo o datumskoj zaokruženosti koju treba obeležiti nego o njenom živom i nezaobilaznom prisustvu u srpskoj književnosti. Lalić je prihvaćen kao pesnik već od prvih zbirki Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Od pojave knjige Vreme, vatre, vrtovi (1961), u kojoj je sveo račune s prvom fazom svoga pevanja, počinje njegova tiha slava. Sa svakom novom zbirkom – što nije čest slučaj u nas – Lalić je pesnički rastao i zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu Izabrane i nove pesme (1969 – s novom zbirkom O delima ljubavi ili Vizantija), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1984). U zaveštajnim zbirkama Pismo (1992) i Četiri kanona (1996) Lalić je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju. Složen i moderan pesnički govor Za njegovu poeziju bitan je i trenutak u kojem se pojavio. Lalić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina kada su mnogi književno-ideološki sukobi već bili na izmaku. Zbog toga nije ni morao, a nije ni želeo da učestvuje u, za to vreme, karakterističnim sporovima između tzv. tradicionalista i modernista (ta bitka je, već dobrim delom, bila dobijena), nego se odmah, izbegavajući jednostrana opredeljenja, usredsredio na najbitnija pitanja poezije, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. Snažno oslonjen na iskustva moderne evropske poezije, on je sve vreme svoje pevanje vezivao za jezik i nasleđe svoga naroda. Pesnik u čijem su delu propevali svi slojevi naše kulture, ali i izuzetan poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe. Smatrajući podražavanje evropske poezije duhom provincijalizma, on će u jednom razgovoru reći: „Ko ne povuče pouke iz Laze Kostića ili Vojislava Ilića, uzalud će ih tražiti kod Malarmea i Helderlina.“ A mogao je to da kaže jer je u istoj meri poznavao i Helderlina (koga je izvrsno preveo) i Vojislava Ilića (o kojem je napisao jedan od najboljih eseja u nas), a podsticaji oba pesnika snažno su ugrađeni u njegove stihove. U svome pevanju Lalić je izgradio izuzetno osetljive pesničke mehanizme i složenu organizaciju svojih pesama, sa specifičnom pesničkom slikom, da bi opisao složeni i nijansirani doživljaj sveta. Otuda kod Lalića moderan i precizan pesnički govor, da bi se u pesničku sliku uhvatila jedva primetna a suštinska dešavanja u ljudskom biću i oko njega, na samoj granici između vidljivog i nevidljivog, postojanja i nepostojanja („Vidljivo, to je sigurnost / […] / ali / Nevidljivo – ono nam stalno izmiče, / A šapuće nam svoju prisutnost i uporno primorava / Da delujemo, da ga prevodimo u slike“, „Elegija ili Dunav kod Donjeg Milanovca“). Zahvaljujući upravo ovom poetičkom svojstvu, širok tematsko-motivski raspon Lalićevog pevanja krasi neraspletiva unutarnja jedinstvenost: pevanja o predvajanju leta, prolaznosti, o trajnom i trošnom, smrti, kulturnom pamćenju, užasu i radosti, dati su kroz pesnikove složene vremensko-prostorne, sinestezijske, gotovo opipljive i istovremeno visoko simbolizovane slike, kroz koje se prelama emocionalna, čulna i intelektualna situacija onoga koji peva. Zato se ova poezija prima i kao izuzetno moderna i sa velikim čitalačkim uzbuđenjem. Pismo. Četiri kanona Još dok je po časopisima objavljivao pojedinačne pesme, slutilo se o kakvoj je knjizi reč, a kada se pojavila, odmah je nazvana antologijskom zbirkom. I zaista, srpska poezija je, odjednom i na jednom mestu, dobila tridesetak vrhunskih pesama: od „Deset soneta nerođenoj kćeri“ do „Rimske elegije“, od „Mlade žene sa violom“ do „Melanholije“, od „Zapisano nad jednim stihom“ do „Strambotta“, od „Pisma“ do „Nikada samlji“, od „Oktave o letu“ do „Slova o slovu“, od „Plave grobnice“ do „Šapata Jovana Damaskina“. Jednostavno, kao izbor antologijskih pesama može se prepisati čitav sadržaj. Ove godine navršava se i dve i po decenije od objavljivanja Četiri kanona, kompoziciono i smisaono veoma složene knjige. U njoj se pesnik snažno oslonio na najpoznatiji srednjovekovni žanr i njegov molitveni bruj, ispevavši jednu od najlepših pohvala Bogorodici na srpskom jeziku. Ali Četiri kanona su najpre knjiga moderne poezije, počev od leksike, smenjivanja diskurzivnih iskaza i pesničkih slika do tekstovnih prepleta i poetičkih tokova. U prožimanju pesničkog i svetog, sveto je otvaralo duboke prostore natčulnog i onostranog, ali nije dovodilo u pitanje prirodu pesničkog teksta i egzistencijalni grč onoga koji peva. Dve zaveštajne Lalićeve zbirke su najpotpunija objava njegovih poetičkih načela i na najlepši način zatvaraju srpski pesnički XX vek. Lični ulog Lični ulog koji u pesmi ne sme da bude više od nagoveštaja, a bez prava da se poništi, takođe je jedan od zaštitnih znakova Lalićeve poezije. Pesniku je bila strana ideja o impersonalnom/bezličnom subjektu: „Insistiram, u svakoj prilici, na tvrđenju da je poezija komunikacija – a kako da komunicirate sa tzv. bezličnim subjektom? Kod pesnika takvog usmerenja impersonalnost je, ako su zaista talentovani, samo maska. Beli zavoj ispod kojeg, ako je pesnik autentičan, osećate ranu.“ Odnosno, on nikada nije pravio veštački jaz između pesničkog subjekta i autora i nije se ustručavao da peva ono iskustvo koje bi bilo njihov zajednički presek. Evo nekoliko primera, koji mogu biti od koristi za potpunije razumevanje pojedinih pesama. Česti dečji letnji boravci zbog bolesti na Divčibarama prizvani su u pesmi „Vetar“. Drugi svetski rat provodi u Beogradu, u Kumanovskoj 13. Za vreme uskršnjih „savezničkih“ bombardovanja ginu mu četiri druga iz okolnih zgrada i taj događaj je osnova pesme „Zarđala igla“. Razgovori s rano preminulom majkom Ljubicom (ćerkom kompozitora Isidora Bajića, od koje je pesnik nasledio apsolutni sluh, od izuzetnog značaja za njegovo pevanje), dati su u pesmama „Requiem za majku“ i „Pomen za majku“. Sve njegove ljubavne pesme, da se navedu samo „Mesta koje volimo“, „Ljubav“, „Rimski kvartet“, „Rimska elegija“ i „Strambotti“, posvećene su supruzi Branki Lalić (Kašnar). U pesmi „Amor fati“ vide se one dve lipe koje je pesnik lično posadio u dvorištu iza svoga stana (u Internacionalnih brigada 39). Tragičnu smrt starijeg sina Vlajka čuvaju pesme „Pieta“, „More“ i pojedini stihovi Četiri kanona („sem toga / On udešava namere: ne možeš buvu da zdrobiš / / Noktom o nokat palca, ako ti pisano nije. / On je taj koji udene buru u noć, zdrobi brod, / U crno oboji vunu nekoj majci na preslici“, I/3). Ne treba posebno naglašavati da je razmak između početnog podsticaja i završenog oblika pesme mera veličine jednog pesnika. POEZIJA TRAJE JER ZNAČI Često se misli, ne bez razloga, da je prva decenija po smrti jednog stvaraoca najnemilosrdnija provera njegovog dela, kada ono ostane samo sa sobom i sa čitaocima. Ako je tako – a u ovom slučaju reč je ne o jednoj nego o dve i po decenije – Lalićeva poezija ne samo da je prošla ovu proveru nego je njen značaj još i uvećan. Krenimo redom. Ubrzo posle pesnikove smrti izašla su njegova Dela u četiri knjige (koja su uključila celokupnu poeziju, pesme iz zaostavštine, izbor eseja i kritika o poeziji, detaljnu biografiju i bibliografiju), više izbora iz poezije, izdanja školske lektire, knjiga u kanonskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti, knjiga izabranih pesama i eseja Ivan V. Lalić. U knjizi Pogled preko okeana data je njegova prepiska s Čarlsom Simićem. Takođe je objavljeno uporedno izdanje Lalićevih pesama na srpskom i engleskom jeziku Walking Towards the Sea / Koraci prema moru, u prevodu Frensisa R. Džonsa, a zahvaljujući istom prevodiocu iduće godine će u Engleskoj biti objavljena celokupna Lalićeva poezija. I u skladu sa duhom vremena, njegove pesme su izuzetno praćene na više internet adresa. U istom periodu nastala su tri zbornika posvećena njegovom delu, čiji su izdavači naše ugledne kulturne i naučne institucije, a autori radova najznačajniji proučavaoci srpske poezije. Objavljeno je više monografskih studija, odbranjene su magistarske i doktorske disertacije, a njima treba dodati čitav niz izuzetnih pojedinačnih radova u časopisima i naučnim zbornicima. O Lalićevoj poeziji pisali su kritičari svih generacija i različitih usmerenja, počev od Nikše Stipčevića, Predraga Palavestre, Svetlane Velmar Janković, Borislava Radovića, Ljubomira Simovića, Novice Petkovića, Jelene Novaković, preko Radivoja Mikića, Dragana Stojanovića, Leona Kojena, Milosava Tešića, Jovana Delića, Tihomira Brajovića, Aleksandra Jerkova, Svetlane Šeatović, Sonje Veselinović, Perside Lazarević di Đakomo, Dragana Hamovića, Aleksandra Milanovića, Slađane Jaćimović, Sanje Paripović, do najmlađih Marka Radulovića, Bojana Čolaka, Dunje Rančić, Marka Avramovića, Vladimira Vukomanovića Rastegorca i Violete Mitrović. Lalić i Vizantija Susret Ivana V. Lalića i Vizantije bio je gotovo nužan. On se desio u njegovim prvim knjigama Bivši dečak i Vetrovito proleće i trajao je do poslednjih, Pismo i Četiri kanona. Ispevao je deset pesama s nazivom „Vizantija“ (i obeležio ih brojevima od I do X) i još desetak koje pripadaju istom tematskom krugu. U pevanju o Vizantiji prelamaju se sve bitne teme njegovog pesništva, počev od odnosa prema nasleđu do pitanja o mogućnosti i smislu pevanja. Još više, Lalićev odnos prema Vizantiji nije samo odnos prema poeziji – nego, ujedno, i odnos prema sopstvenom biću i najdubljim zahtevima koji se sebi i u sebi postavljaju. Danas se lakše uočava da se Vizantija vremenom menjala u Lalićevoj poeziji. Najpre, to je bila istorijska Vizantija i njena kultura, tačnije, u njegovim pesmama odvijao se dijalog dve Vizantije, jedne istorijske, prošle i završene, s dosta reminiscencija na politička i kulturna zbivanja, i druge, mitske, koju – kako je pesnik rekao – sve vreme nosimo u sebi i koja će vremenom postojati sve neodređenija, sve više će se pretapati u unutrašnji prostor pesničkog subjekta. Postajaće simbol njegove upitanosti o trajanjima i prekidima, mogućnostima razumevanja pojedinaca u različitim vremenima, potrage za identitetom. Pesme „Vizantija VII“ i „Vizantija VIII ili Hilandar“ najbolje svedoče o tome. Tragajući za duhovnim kontinuitetom, Ivan V. Lalić je ispevao nekoliko antologijskih pesama koje pripadaju uslovno nazvanoj Srpskoj Vizantiji, pesmama koje su svojevrsno traganje za našim počecima. Vizantijsko nasleđe, njegovo obnavljanje u srpskoj kulturi i odnos pesničkog subjekta prema njegovom uticaju u našem vremenu osnovna su tema ovih pesama, počev od „Raške“ i „Smedereva“ do „Acqua Alte“ i „Koncerta vizantijske muzike“. U završnoj fazi, u pesmi „Šapat Jovana Damaskina“ i zbirci Četiri kanona, kako se povećavao pesnikov lični ulog, pevanje o Vizantiji postajalo je istovetno pevanju o Bogu, bolnom naslućivanju dublje Tvorčeve promisli i strašnoj čežnji za Smislom i Spasenjem. Zajedno s njemu duhovno bliskim Džonom Majendorfom (čije je Vizantijsko bogoslovlje voleo i iščitavao), i Lalić je mogao da kaže, i rekao je, da neprestana privlačnost vizantijske umetnosti i neobičnost da je istočno hrišćanstvo preživelo najdramatičnije društvene promene predstavljaju očigledni znak da je Vizantija zaista otkrila nešto fundamentalno istinito o čovekovoj prirodi i njenom odnosu prema Bogu. Do te osnovne istine došao je i Ivan V. Lalić u svome pevanju o Vizantiji. Njegovo stvaralačko iskustvo je očigledan znak kako poezija može biti izuzetno moderna, bitno nacionalna i duboko religiozna. Lalić i Andrić Rođen u Beogradu, Lalić se kao dečak s roditeljima, zbog majčine bolesti, preselio u Zagreb, u kojem je proveo petnaest godina, završio gimnaziju, Pravni fakultet i objavio prve pesničke knjige. Godine 1961. vratio se u Beograd i postao sekretar Saveza književnika Jugoslavije. Zvanično ga je pozvao Aleksandar Vučo, ali je najverovatnije do toga došlo na inicijativu Ive Andrića. Osim činjenice da je reč o veoma dobrom mladom pesniku koji izvanredno govori više stranih jezika, ne može se zaobići ni Andrićevo poznanstvo, pa i prijateljstvo, sa Ivanovim ocem Vlajkom, kojeg je poznavao još iz mladosti i kojeg je često posećivao u njegovom stanu u Beogradu. Naime, Vlajko je, kao jedan iz grupe mostarskih đaka gimnazijalaca i mladobosanaca, više puta bio hapšen i osuđen je u Sarajevu 1915. na godinu dana zatvora zbog „velikosrpske propagande“. (Nije slučajno Ivan autor i dve pesme o Gavrilu Principu, „Gavrilo Princip“ i „Princip na bojištu“, od kojih je drugu posvetio ocu, a odnos prema ocu i očev duh prisutan je i u mnogim drugim pesmama, npr. u „1804“.) U decembru iste godine Lalić, kao sekretar Saveza, putuje s Andrićem u Stokholm na dodelu Nobelove nagrade. O tome je naredne godine objavio dragoceni zapis „Andrić u decembarskom Štokholmu“, u kojem je, diskretno i s poštovanjem, pokušao da nasluti ponešto od onoga što je naš nobelovac skrivao ispod protokolarnog ponašanja. Pesnička osećajnost Lalićeva poezija jeste, uz sve drugo, i negovanje naše čitalačke i lične osećajnosti. Sa svakom njegovom zbirkom – s Pismom, čini se, naročito – rasla je i postajala sve zrelija osećajnost njegovih čitalaca (istovremeno, i tumača), koje možda bez ovih stihova i ne bi bili svesni. Njegove složene i izuzetno precizne slike razmiču naš doživljaj sveta, otvaraju i šire našu emociju, čine da osećamo i vidimo one suptilne duševne prelive i nijanse za koje bismo bez nje bili zatvoreni. „Ili sam možda / Sve to izmislio? Ne verujem, postoje / Dokazi: ožiljci neke uporne nade / Što još zabole na dodir tvoga glasa / Otisci tvojih prstiju na gleđi / Vrča iz kojeg još vetri vino / Nedopijeno u konobi, onoga leta / Kada si bila preobražena u blagoslov, / U svoje obično čudo. / / Živimo vreme usitnjenih čuda / I zaboravne mudrosti. Pamtiš li to leto?“ – peva Lalić u pesmi „Pet pisama“ (Strasna mera). Reč je o snažnom ljubavnom doživljaju iščezlom u vremenu i sveprisutnoj ljubavnoj emociji koja plavi pesničkog subjekta: već nema vina a miris njegov još plavi vazduh i boli. I pitanje onoj koja mu je, u tom trenutku, bila milost i blagoslov (oksimoronsko „obično čudo“ imenuje raspon između spoljašnjeg i unutarnjeg pogleda): da li pamti to leto, tu punoću emocije. Kao da bi se tim istovremenim (ne, nužno, više i zajedničkim) pamćenjem sačuvalo ponešto od srži najprolaznijeg od svih osećanja, od zaboravne mudrosti. Kao gotovo svaka Lalićeva slika, i ova je prostorno-vremenski višeslojna: minula punoća trenutka, melanholija i naslućena senka smrti ukrštene su sa upornom i ranjivom nadom, poduprte sećanjem („Pamtiš li to leto“) u naporu da se, bar na trenutak, zaustavi vreme na delu, da se sudbini kaže: Da, uprkos izvesnosti krajnjeg ishoda. Ivan V. Lalić je stvaralac koji je visoko uzdigao poetičku i kulturnu samosvest srpske književnosti, stvorio celovito i autentično pesničko delo i, što je možda najvažnije, ujedinio je tumače i čitaoce svoje poezije. On je, uz Vaska Popu, najznačajniji srpski pesnik druge polovine XX veka i jedan od najvećih srpskih pesnika uopšte. Ivan V. Lalić (1931–1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“. Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi. Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije). Dela Bivši dečak (1955) Melisa (poema) (1959) Argonauti i druge pesme (1961) Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961) Smetnje na vezama (1975) Strasna mera (1984) Vizantija (1987) Izabrane i nove pesme (1969) Vetrovito proleće (1956) Čini (1963) Krug (1968) Velika vrata mora (1958) Pesme (1987) Pismo (1992) Četiri kanona (1996) Pisao je eseje i kritike: Kritika i delo (1971) O poeziji i dvanaest pesnika KC (K)

Odličan Tenda ripiter, proširivač signala, ekstender potpuno novo na stanju 2 komada. idealno za velike kuće i stanove do 250 m kvadratnih na 2.4 Ghz i 5.8 Ghz sa velikim brzinama. Tenda A15 ViFi bežični proširivač dometa AC750 dual-band 2,4GHz / 5GHz, Repeater/AP režim, VPS dugme za brzo šifrovanje, 2 k spoljne antene (pokriva do 120m2) Tenda A15 WiFi bežični ekstender dometa AC750 dual-band 2.4GHz / 5GHz, Repeater/AP mode, WPS dugme za brzo kriptovanje, 2 x eksterne antene (pokriva do 120m2). A15 je dvopojasni ViFi repetitor AC750 namenjen za dvospratne kuće, vile i višesobne kuće površine preko 120 kvadratnih metara. Nudi brzinu prenosa podataka do 300 Mbps na 11n opsegu i 433 Mbps na 11ac opsegu. Sa dve spoljne omni-usmerene antene, A15 može da obezbedi veću ViFi pokrivenost, kao i izuzetno brzu brzinu prenosa podataka, zadovoljavajući aplikacije kao što su reprodukcija 1080P HD video zapisa, masovne igre na mreži za više igrača i preuzimanje velikom brzinom. Sa čarobnjakom za podešavanje nadogradnje potrebna su vam samo tri koraka za konfigurisanje repetitora, koji je jednostavan za upotrebu. A15 takođe radi bolje sa ViFi markerima drugih marki dostupnim na tržištu. Za celokupnu pokrivenost kućnog ViFi -ja, A15 je vaš najbolji izbor. Brzo prebacivanje između opsega 2,4 GHz i 5 GHz za stabilnu internet vezu sa najmanjim prekidima S 2 vanjske visokokvalitetne svesmjerne antene, A15 može istovremeno proširiti 2,4 GHz i 5 GHz ViFi mreže, podržavajući automatsko prebacivanje mobilnih terminala između opsega 2,4 GHz i 5 GHz. A15 nudi opseg od 2,4 GHz od 300 Mbps koji maksimizira povezivanje mobilnih uređaja, i mnogo brži opseg od 5 GHz od 433 Mbps koji minimizira smetnje. Odlične performanse u okviru kompaktnog i izuzetnog dizajna Kompaktna spoljašnjost pruža visokokvalitetnu i dugotrajnu ViFi pokrivenost. Radeći sa dvopojasnim ViFi ruterom, A15 vam omogućava da uživate u pametnijem životu uz bržu i stabilniju internet vezu Dva režima u jednom za različite scenarije Po potrebi se možete prebacivati između repetitorskog i AP režima. Režim repetitora: A15 može proširiti ViFi pokrivenost premošćivanjem ViFi signala usmerivača i dopušta žičanim uređajima povezanim na njegov LAN port pristup Internetu; Režim AP: povežite Ethernet kabl sa internetskom vezom na LAN port A15 da biste ga pretvorili u pristupnu tačku. Intuitivni signalni LED za označavanje optimalne lokacije repetitora Signalna LED signalizira najbolju lokaciju repetitora. Plava: dobra snaga signala Crvena: slaba snaga signala Isključeno: nema signala 3 koraka za jednostavno podešavanje A15 podržava podešavanje pomoću ViFi uređaja, poput mobilnog telefona i tableta. Za povezivanje repetitora sa internetom potrebna su samo 3 koraka. 01. Povežite svoj ViFi uređaj na podrazumevani SSID A15; 02. Pokrenite veb pregledač, idite na re. tenda. cn; 03. Odaberite ViFi mrežu koju želite proširiti i unesite njenu ViFi lozinku. Takođe vam je dozvoljeno da prilagodite SSID i ViFi lozinku za A15. Kompatibilan sa bilo kojim ViFi ruterom A15 može dobro raditi sa bilo kojim ViFi ruterom i ViFi DSL modem ruterom dostupnim na tržištu, nadmašujući većinu repetitora. Više funkcija Sakrij režim mešovitog šifrovanja SSID, VPS i VPA/VPA2

Prvo izdanje prve knjige Biljane Jovanović. Veoma dobro očuvano. Retko u ponudi. Autor - osoba Jovanović, Biljana Naslov Čuvar : pesme / Biljana Jovanović Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1977 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Književna omladina Srbije, 1977 (Beograd : „Radiša Timotić“) Fizički opis 37 str. ; 20 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂPegaz : prva knjiga ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 1.000 Na koricama beleška o autoru. „Krhka, buntovna, erotična, inteligentna, hrabra i pravdoljubiva“. Tako Biljanu Jovanović opisuje glumica Vanja Ejdus, koja ju je igrala u predstavi u Narodnom pozorištu. „U književnosti i životu išla je ispred svog vremena“, kaže poznata pesnikinja Radmila Lazić, njena bliska prijateljica. „Ne živimo u društvu u kom se ceni ta vrsta hrabrosti“, ocenjuje mlada pesnikinja Sonja Veselinović, dobitnica nagrade „Biljana Jovanović“. Sve tri saglasne su u tome da se o Biljani Jovanović, spisateljici koja je pomerila granice (ženske) književnosti kod nas i osobi fascinantnog društvenog angažmana, ni posle 25 godina od njene prerane smrti u našoj kulturi ne zna dovoljno. Biljana Jovanović već je svojim debitantskim romanom „Pada Avala“ (1978) izazvala mali potres u domaćoj književnosti. Bio je to prvi put da neko kod u književnosti nas tako otvoreno progovara o ulozi žene, ženskoj seksualnosti, pobuni i slobodi, rušeći stereotipe, a da to bude i literarno relevantno. „Kada je objavila svoj prvi roman ‘Pada Avala’, izazvala je više straha nego pohvala, a zvanična kritika nije znala šta da radi sa ovim komadom užarenog uglja“, napisala je o romanu Biljane Jovanović književnica Svetlana Slapšak. Pre „Pada Avala“, Biljana Jovanović objavila je zbirku pesama „Čuvar“ (1977), a potom romane „Psi i ostali“ (1980) i „Duša jedinica moja“ (1984). Napisala je i drame „Ulrike Majnhof“ (1982), „Leti u goru kao ptica“ (1983), „Centralni zatvor“ (1992) i „Soba na Bosforu“ (1996). „Pada Avala“ doživela je više izdanja. Prvo je objavila „Prosveta“, a već drugo, tri godine kasnije, objavljeno je u Nezavisnim izdanjima Slobodana Mašića, gde su tada objavljivana dela autora ne baš poželjnih u književnom (i društvenom) mejnstrimu. Pored vrednosti njenih dela, jednako je značajan i njen društveni angažman. „Bila je najslobodniji čovek koga sam poznavao“, zapisao je o Biljani Jovanović etnolog i izdavač biblioteke „20. vek“ Ivan Čolović. Biljana Jovanović (1953–1996) bila je i potpisnica svih peticija sedamdesetih i osamdesetih godina za zaštitu progonjenih zbog verbalnog delikta, bez obzira na to sa kakvih pozicija su nastupali, članica prvog Odbora za zaštitu umetničkih sloboda 1982. u Udruženju književnika Srbije, predsednica prve nevladine organizacije kod nas (Odbora za zaštitu čoveka i okoline, od 1984. godine), a na prelomu te decenije u zloglasne devedesete i osnivač UJDI-ja, Helsinškog parlamenta, Beogradskog kruga, Civilnog pokreta otpora… Tokom ratova devedesetih teško da je bilo ijednog mirovnog protesta a da ga nije organizovala ili bar u njemu učestvovala. Tada je objavljena i knjiga prepiske „Vjetar ide na jug i obrće se na sjever“ (Samizdat B92, 1992) Biljane Jovanović, Maruške Krese, Rade Iveković i Radmile Lazić. Ta knjiga bila je predložak za predstavu „Jeste li za bezbednost?” u režiji Anđelke Nikolić, premijerno izvedenu pre dve godine na maloj sceni u Narodnom pozorištu u Beogradu. Pripremajući tu predstavu, Vanja Ejdus prvi put susrela se sa delom Biljane Jovanović. – Pre nego što smo počeli da radimo tu predstavu, nikada nisam čula za nju. Čula sam za nagradu „Biljana Jovanović“, ali ništa dalje. A onda sam bila fascinirana time šta je sve uradila na svim planovima: od književnog, preko njenih mirovnih aktivnosti, u građanskom pokretu… I pomislila sam da li sam to možda ja neobrazovana i počela sam stidljivo da se raspitujem kod ljudi oko sebe o njoj. I niko bukvalno nije čuo za Biljanu Jovanović, osim ljudi u njenom užem krugu, koji su je lično poznavali, kao što je bila, recimo, Borka Pavićević. I to me je na neki način duboko deprimiralo i zaista sam se zapitala šta je to što jednu takvu osobu u ovom društvu učini nevidljivom. Nedavno me je nova direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Ana Miljanić zvala, povodom rođendana Biljane Jovanović. Oni svake godine povodom njenog rođendana nešto prave, pa je ove godine Ana okupila nekoliko glumica koje su igrale Biljanu da pričamo o njoj, i jesmo, sigurno jedno tri sata. Oni neguju tu kulturu sećanja, ali to je jako mali krug ljudi – kaže Vanja Ejdus. Za to što se o Biljani Jovanović tako malo zna kod nas, ona vidi najmanje dva razloga. – Prvo, u tadašnjem političkom i istorijskom trenutku ona nije bila da se pamti. Bila je suviše provokativna, a nije odgovarala režimu. Drugo, možda i zato što je žena – misli Vanja Ejdus. Pripremajući se za ulogu, istraživala je njen život i delo „koliko god je bilo moguće“. – O njoj nema mnogo podataka, to je problem. Njenih ispovesti ima jako malo. U toj prepisci „Vjetar ide na jug i obrće se na sjever“, po kojoj smo radili predstavu, čak ima najmanje o njoj lično. Svi govore neke svoje lične priče, a Biljana je najmanje u tim pismima pisala o sebi lično, tako da je dosta teško bilo mnogo naći o njoj. Ali to i nije bilo toliko bitno za našu predstavu, jer mi nismo radili autobiografski, niti smo pokušavali da pravimo likove od njih, nego je to više bila predstava o pojedincima u određenom trenutku – navodi ona. Na pitanje kako bi, nakon svega što je saznala o njoj, opisala Biljanu Jovanović, Vanja Ejdus spremno kaže. – Krhka, buntovna, erotična, inteligentna, hrabra i pravdoljubiva. Radmila Lazić: Mi smo narod koji želi da zaboravlja Slično Biljanu Jovanović opisuje i pesnikinja Radmila Lazić, ističući da je „u književnosti išla ispred svog vremena, a bila je osetljiva spram stvari koje su se dešavale u društvu“. Osim književnosti i angažmana, njih dve vezivalo je i dugogodišnje blisko prijateljstvo. – To je najiskrenija osoba koju sam znala. Potpuno otvorena za ljude. Iako se iz perspektive njenog otpora smatra da je bila gruba, prodorna ili ne znam šta, ona je privatno bila nežna i jako osetljiva osoba, i na nepravde, i uopšte. Posle nje nisam imala intimniju prijateljicu, u tom smislu što ste sa njom mogli da podelite sve, i u pola noći. Ljudi su joj bili privrženi. Iz njene generacije, dok je studirala filozofiju, cela grupa živo se seća Biljane, idu na pomene… Ko joj je bio prijatelj, ostao joj je zauvek prijatelj. Ona je imala taj osećaj za ljude i ljudi su je jako voleli zato što je i ona volela njih. Ona nije bila takav tip da kalkuliše. Bila je hrabra, javno britka na jeziku, a sa druge strane osoba od poverenja – kaže Radmila Lazić. Pričajući o Biljani Jovanović, upućeni ukazuju na to da je ona pišući pomerala granice u književnosti kod nas, a o njenom angažmanu nabrajaju osobine kakve krase visoko moralne osobe. Pa ipak se o njoj ne zna dovoljno. To Radmilu Lazić, na neki način, i ne čudi. – U principu se žene veoma brzo zaboravljaju, a savremene spisateljice posebno. Za mnoge od naših prethodnica iz 19. ili prve polovine 20. veka nismo znali do poslednjih 20-30 godina, kada su otkrivene. Zaborav je kod nas takoreći stalno stanje, tako da nije apsolutno nikakvo čudo. Mi smo uradili mnogo da se Biljana ne zaboravi, a to što nije prošireno na neku širu populaciju je stvar srpske kulture. Mnogo ljudi umetnike, pa i pisce, otkriva tek posle smrti, a nekad čak prođu i vekovi. Po Biljani je nazvana nagrada i ona je prilično ugledna, iako se, možda, poslednjih godina previđa da ona ne samo da treba da prati njenu poetiku, nego i njenu ličnost, a to znači i bunt i otpor koji je imala prema stvarnosti i prema društvenim događanjima. Možda je sada teško i naći takve ličnosti, naročito među piscima. Čini mi se da su prilično klonuli u odnosu na neke druge umetnike što se tiče današnje društvene situacije, mislim da su se povukli. Osim pojedinačnih istaknutih članova SKD, koji su i inače bili istaknuti i angažovani, kao, primera radi, Svetislav Basara ili Dragan Velikić, udruženje izgleda više ne reaguje na društvena događanja, što je bilo obavezno osamdesetih i devedesetih godina, u ono vreme kada je Biljana živela. Te šire društvene situacije utiču i na ponašanje ljudi, pisci su postali suzdržani, zato što Ministarstvo finansira one koji to vode i sede na tim mestima upravnika i Saveta, oni ne žele ništa da se talasa, jer se plaše i na neki način su ucenjeni – priča Radmila Lazić. „Sloboda Erike Jong i poetika Margaret Diras“ Razloge skrajnutosti Biljane Jovanović u kulturi kod nas neki vide i u njenom kritičkom i beskompromisnom odnosu prema dešavanjima u društvu. – Ne bih mogla da sigurno tvrdim da je to razlog. I inače ljudi koji reaguju na stvarnost i danas pišu takođe su skrajnuti. Imate primer angažovane pesnikinje Dragane Mladenović, tek nedavno je dobila prvu svoju nagradu, „Dušan Vasiljev“, a iza sebe ima sedam ili osam knjiga. Neko želi da bude na margini, a nekome se to desi. A zaborav ide otud što smo mi narod koji želi da zaboravlja ili se, pak, vraća u daleku, daleku prošlost da bi političku situaciju doveo u kontekst prošlosti i tradicije, kao nacionalnog… Sve te društvene okolnosti utiču – smatra Radmila Lazić. Ona među novijim generacijama autorki ne vidi nekoga ko nastavlja njenim tragom. – Biljana nije popularna, da upotrebim taj izraz, kao neke nazovi spisateljice voditeljke. Njena književnost je atipična. Niti je narativna u klasičnom smislu, pisala je tu fragmentarnu književnost. Možda je najsličnija spisateljicama poput Margaret Diras i Erike Jong, mešavina ta dva: slobode Erike Jong i pisma ili poetike Margarit Diras. Biljana kod nas nema nastavljačicu. Ta vrsta modernosti i stil nisu, ne samo u životu, nego i u književnosti, kod nas nastavljeni. To što je ona uradila za žensku književnost prekinulo se. U prozi kod nas toga nema. Imate kod nekih makedonskih spisateljica, poput Rumene Bužarovske, kod nekih hrvatskih i bosanskih, ali u Srbiji ne. Nema spisateljice kod koje biste rekli: „to je to, sasvim je u duhu vremena“. Ne piše se o duhu vremena, a Biljana je bila spisateljica koja je preticala svoje vreme. Po tome kako je pisala, kakav joj je bio senzibilitet i doživljaj sveta. Tako se sedamdesetih i osamdesetih pisalo u Americi i Francuskoj, i tako je pisala Biljana. Ona nije nikoga kopirala, bila je autohtona i autentična. I ne vidim ko bi to nastavio, jer su i književna udruženja i književnici postali potpuno apolitični, ne vidim da u tom smislu razmišljaju – ocenjuje Radmila Lazić. I to što postoji Nagrada „Biljana Jovanović“ i što jedna ulica na Zvezdari nosi ime po njoj ishod je angažmana njenih prijatelja da ona bude zapamćena. – To su pre svega ljudi koji su bili Biljani bliski. Ja sam, kada sam bila u časopisu „Pro femina“ osnovala književnu Nagradu „Biljana Jovanović“ za najbolji rukopis, a onda, pošto je dodeljivana samo nekoliko godina, na desetogodišnjicu sam predložila Srpskom književnom društvu da ustanovi nagradu, ali za objavljeno delo. Da se ustanovi nagrada i da se objavljuje njena ostavština sam više inicirala ja i ljudi su prihvatali, a da se ulici na Zvezdari da ime pokrenule su Žene u crnom, Obrad Savić, Nikola Barović, Borka Pavićević, Nataša Kandić i drugi ljudi koji su bili u antiratnom pokretu. Držali smo antiratne proteste ispred Skupštine, sad će tome 30 godina u oktobru. Napravili smo predlog da se nazove ulica po Biljani Jovanović, išla sam kod Sonje Liht, Verana Matića, ljudi su potpisivali i predali smo to komisiji u Skupštini grada – priča Radmila Lazić. Sonja Veselinović: Nije bila banalno angažovana Dobitnica Nagrade „Biljana Jovanović“ za 2020. godinu je novosadska pesnikinja Sonja Veselinović za zbirku „Proklizavanje“. Ona takođe kaže da se za spisateljicu čije ime nosi nagrada „zna u najužim književnim krugovima“. Pitanje zašto je to tako je, kaže, kompleksno, jer „književnice nemaju veliku recepciju ni u književnom životu, nego se nekako više prepoznaju međusobno“. – Prvo zato što je žensko, a sa druge strane i ono što je Biljana Jovanović pisala nije baš za šire čitalačke mase, malo je zahtevnije. To je eksperimentalna forma, a otvarala je i pitanja poput onih o ženskoj seksualnosti. To možda zvuči banalno kad se kaže, tabu-tema u 20. veku, ali očigledno jeste bilo tako i nije se mnogo pisalo o tome. Njene drame su više u vezi s njenim aktivističkim aspektom, recimo „Centralni zatvor“ kao mesto radnje ili njena drama „Urlike Majhof“ o opresivnom sistemu i različitim vidovima slobode… – priča laureatkinja. Nagradu „Biljana Jovanović“ pre nje dobili su prozni pisci Dragan Velikić, Svetislav Basara, Slobodan Tišma, pesnici Milena Marković, Oto Horvat, Nenad Milošević… Vidi li Sonja Veselinović vezu u onome što piše sa delom Biljane Jovanović? – Njen žanrovski hibridan roman „Pada Avala“ više je u vezi s moje dve prethodne knjige, pošto je to lirska proza i tu ima dosta korespondencije. Ovom trećom nastojala sam da ne budem toliko hermetična i da više uhvatim vezu sa nekim trenutkom u kom živimo, pa bi se moglo reći da neka vrsta inspiracije može biti i njeno delo. Bez obzira na angažman Biljane Jovanović u javnom životu, ona nije pisac u banalnom smislu angažovan, koji deklarativno iskazuje svoj stav, nego daje više dimenzija nekom važnom pitanju i za mene je to posebno inspirativno. Na tom planu su nastojanja da se govori o nekom ženskom iskustvu, da se isprobavaju nove forme i da se neka pitanja koja su i lična i politička osvetle iz raznih uglova i uhvati konflikt oko tih pitanja. I dodela te nagrade je utemeljena u književnom svetu. Ne živimo u društvu u kom se takva vrsta hrabrosti ceni i ne znam koliki odjek može imati u bilo kom trenutku pošto uvek živimo u nekom opresivnom sistemu – zaključuje ona. Ostavština u rukopisima Dela Biljane Jovanović povremeno se preštampavaju i imaju svoju publiku. Njena dva romana, „Pada Avala“ i „Psi i ostali“ objavljena su 2016. godine, na 20. godišnjicu njene smrti. Ponovo kod nezavisnog izdavača (beogradski Lom). Radmila Lazić čuva i njenu ostavštinu, u kojoj su koncepti dva romana, kao i neobjavljene priče i eseji. Te rukopise poverio joj je slovenačni sociolog Rastko Močnik, sa kim je Biljana Jovanović bila u braku do svoje smrti u 43. godini marta 1996. u Ljubljani. – Rastko je doneo te rukopise kod mene, ja sam sve to pregledala i podelila sa idejom da sve to predamo Narodnoj biblioteci. Urednica jedne izdavačke kuće raspitivala se da Biljaninu zaostavštinu objavi u celosti u jednoj knjizi, ali se to nije desilo – navodi Radmila Lazić, dodajući da je „Biljana bila perfekcionista u pisanju“. U rukopisima su detaljne koncepcije dva romana, od kojih je jedan o njenoj majci („bila joj je opsesija da ga napiše“) sa završenih 17 strana. – Tu je i dvadesetak eseja na društvene i literarne teme i isto toliko priča. To možda i nije jedina zaostavština, ali je jedino što za sada postoji. Imala je četiri drame, tri su izvođene, a poslednja je objavljena u „Pro femini“. Žene u crnom objavile su knjigu „Buntovnica sa razlogom“ koja je posvećena Biljani, i tu su štampane, pored njenih priča iz broja „Pro femime“ posvećenog njoj, i te četiri drame, ali ne i kao zasebna knjiga – navodi Radmila Lazić. MG26 (K)