R. A. Tori: KAKO RADITI ZA HRISTA : POJEDINAČNI DUHOVNI RAD - knjiga I Mek povez, 231strana, izdavač: ALFA I OMEGA - Beograd

Učenje Svetog Jovana lestvičnika i naše vreme Vladeta Jerotić Izdavač: Ars Libri Knjigom `Učenje svetog Jovana Lestvičnika i naše vreme` akademik Vladeta Jerotić je započeo trilogiju `Povratak ocima` u kojoj aktuelizira misli premudrih hrišćanskih mislioca iz prvih vekova hrišćanstva i na jedinstven i začuđujući način svedoči njihovu klasičnost. 1996; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 130 str.; Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice `Dr Dragiša Mišović`. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Stanje odlično N.S.O. +

Дмитриј Семеник, православни психолог, рођен је 1967. године. Завршио технички факултет (МИРЭА) и факултет за психологију (МИП) у Москви. Радио као новинар, у маркетингу, био руководилац трговинских компанија. Преживевши кризу растанка, 2006. године је основао сајт „Преживети растанак“, из којег се развила група сајтова духовне и психолошке помоћи у тешким кризним ситуацијама. 2013. године је покренуо иновациони психолошки онлајн-пројекат „Дистанциона школа љубави“. Ожењен је и отац је троје деце. Шта је то ПРАВОСЛАВНА ПСИХОЛОГИЈА и ПРАВОСЛАВНИ ПСИХОЛОГ Православна психологија се данас налази на самом зачетку свог формирања. У књигама, које су до сада штампане под ознаком православна психологија, психолози православне оријентације покушавају да установе везу између црквених појмова о духовном животу у односу на став психологије. Православни психолог је напросто психолог православног вероисповедања, који у различитој мери користи духовно богатство православља ради корекције човековог погледа на свет. То, у многим случајевима, не само да обезбеђује брзо и потпуно избављење од проблема, већ чини човека неупоредиво здравијим и стабилнијим у разним животним ситуацијама. САДРЖАЈ: Од аутора I Страст осуђивања, непријатељство, фанатизам, неприлагођеност Зашто не прихватамо друге људе? Зашто не прихватамо себе? Решење проблема неприхватања II Лажна замена за хришћанску љубав Провера истинитости љубави Узрок љубавне зависности Излечење од љубавне зависности III Осећање кривице као лажна замена за покајање Знаци лажног осећања кривице Својства истинског покајања Природа лажног осећања кривице Излечење од лажног осећања кривице IV Неиспуњавање заповести о радости Додатак – Православна психологија Усиновити родитеље – психолог Александар Колмановски О ауторима Страна: 98 Повез: меки Писмо: ћирилица Формат: 21 цм

Povratak ocima-autor Vladeta Jerotić Povratak ocima je ključna knjiga Jerotićevog celokupnog dela jer označava početak povratka učenju hrišćanskih otaca i u savremeni srpski duhovni i intelektualni život. Obuhvata tri Jerotićeve knjige: Učenje svetog Jovana Lestvičnika i naše vreme, Učenje svetog Isaka Sirina i naše vreme i Sveti Marko podvižnik i drugi ogledi. Na početku knjige je uvodno slovo Patrijarha srpskog gospodina Pavla. Predgovor “ Dugo su svet teologije i Crkve, sjedne strane, i svet medicine, i osobito psihijatrije, s druge strane, živeli međusobno udaljeni. Danas međutim, oni koji sa pažnjom prate napredak nauke uopšte, na svim njenim poljima, mogu se uveriti, da tradicionalno sužavanje i specijalizovanje njenih oblasti sve više dolazi pod sumnju, ako prevaziljena metodologija. Uske pregrade izmelju različitih nauka brzo se ruše; niko nikome ne može reći „nisi mi potreban“, veli apostol Pavle (I Kor. 12, 11). Nekada se, na primer, smatralo da botanika predstavlja specijanlu nezavisnost od zoologije; danas je jasno da je nemoguće upoznati cvet i njegove biološke mehanizme, a da se pritom ne upoznaju mehanizmi pčele ili insekata koji žive od cveta …“ episkop jegarski Porfirije Perić. Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu. Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka. Akademik Vladeta Jerotić preminuo je 4. septembra 2018.godine u Beogradu.

Knjiga je nova. ,,Рођен је 15. октобра 1952. године у Криваји код Приједора, Република Српска. Завршио је основну школу у Омарској, 1968. године, а потом Богословију „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима 1973. године.[1] У Аустралију се досељава 24. јула 1976. године, где је извесно време студирао теологију на Англиканској колеџу, при Сиднејском универзитету. Рукоположен је у Сиднеју, августа 1976. године и постављен за пароха Ливерпулског, црква Светог архиђакона Стефана.[1] У почетку је служио у Скофилду, а касније на новом имању у Рути Хил, где успева да сагради цркву, старачки дом и црквену салу. При овој парохији је основао омладинску групу, са којом је организовао редовне трибине под називом „Разговори о вери“, на којима са упознаје младе о православљу и српству.[1] Повремено је опслуживао црквену парохију Светог Саве у Мона Вејлу. Служио је такође, око две године у парохији Св. кнеза Лазара у Александрији, затим на Новођ Зеланду, у Јужној Африци, Француској и у Америци. У току школске 1994. радио је као хонорарни наставник у богословији Манастира Крка и обављао дужност секретара Епархије далматинске. Чином протојереја, одликован је на Божић, 1998. Од јуна 2000. године налази се на дужности пароха манастирске парохије Св. цар Лазар, Манастир Нова Грачаница, Треће Језеро, Илиноис, САД, и управника имања Манастира Нова Грачаница. Издавао је око пет година лист Црквено Братство српских православних црквених општина из Новог Јужног Велса и Канбере, написао велики број верских и националних чланака, који су објављивани у разним часописима. Бави се и књижевним радом. Написао је и објавио књиге: Запис из Кумбаруше, објавила издавачка кућа Октоих из Подгорице 2002. године и збирку песама, Позив на васкрсење 2003. године, у издању исте издавачке куће, као и две књиге беседа под називом Духовне цртице. Примљен је у Удружење књижевника Србије 2004. године.``

200 strana veoma lepo očuvana mek povez Nikodim Agiorit (1748-1809) bio je monah manastira Dionisijata u Svetoj Gori Atonskoj. Kao pisac zauzima vidno mesto u istoriji asketske književnosti. U saradnji sa korintskim episkopom Makarijem objavio je 1782. godine u Veneciji izbor tekstova iz svetootačkih i asketskih spisa pod nazivom Filokalija (Dobrotoljublje). To je i danas knjiga preko koje se monasi upoznaju sa najlepšim odeljcima asketske književnosti. Proučivši praktiku duhovnog usavršavanja kako kod istočnih tako i kod zapadnih monaha, Nikodim Agiorit je objavio u Veneciji 1796. godine i svoju drugu knjigu Aoratos polemos (Nevidljiva borba). Ta knjiga predstavlja univerzalno hrišćansko iskustvo o načinu duhovnog usavršavanja. Pre nekoliko godina (31. maja 1955.) Vaseljenska patrijaršija donela je odluku da se Nikodim Agiorit, zbog svoga svetog života i velike pomoći koju je svojim spisima ukazao hiljadama duša koje se spasavaju, uvrsti u red svetitelja Pravoslavne crkve. Delo Nikodima Agiorita popularisao je u našem slovenskom svetu prvo njegov savremenik Pajsije Veličkovski (1722-1794). Otac Pajsije je bio Ukrajinac, podvizavao se najpre u ruskom skitu Sv. Ilije na Atonu, a zatim je prešao u manastir Njamcu (Moldavija), odakle je živo radio kako u Rusiji tako i u Rumuniji na oživljavanju atonskih monaških tradicija. On je već 1793. godine priredio slovenskorusko izdanje Dobrotoljublja koje je te godine štampao u Petrogradu. Kasnije je prošireno izdanje Dobrotoljublja izdao na ruskom jeziku u 5 velikih tomova episkop Teofan Zatvornik. Episkop Teofan je preveo na ruski i Nevidljivu borbu. Daroviti mladi srpski monah Jovan Rapajić (1910- 1945) dao je inicijativu da se Nevidljiva borba prevede s ruskog i na naš jezik, što je još pre dvadesetak godina i učinjeno. Umnožena na pisaćoj mašini u desetinu primeraka, Nevidljiva borba se čitala po našim većim manastirima kao poučno štivo za monahe i monahinje.

О Богу и човеку – Протојереј Андреј Ткачов, 157 страница. У питањима и одговорима. Издаје: Бернар, Стари Бановци – Дунав – Београд Димензије: 15х2х21 центиметара Моје питање се тиче причешћа. Пре уласка у црквени живот, осећамо сам друштвени полет. А сад, после причешћа не осећам ништа слично. Чак бива и обрнуто: час се посвађам са женом, час нешто друго… Вероватно нешто погрешно радим? – Прво, сами помови: осећам – не осећам. Човек не треба да приморава Бога на то да му да неки осећај. једном вам је било дато да нешто осетите – Вкусите и видите, јако благ Господ (Окусите и видите да је добар Господ; Пс 33,8). Али, не треба да очекујете да ће Бог сваки пут понављати, да ће „дуплирати“ осећања која сте једном осетили приликом причешћа …

Moja knjiga biblijskih priča tvrd povez 116 str ilustrovano Ovo je knjiga istinitih priča. Uzete su iz najbolje knjige na svijetu, iz Biblije. Iz priča ćeš naučiti povijest svijeta, od kada je Bog počeo stvarati do danas. Govore i što je Bog obećao učiniti u budućnosti. Knjiga predočava o čemu se radi u Bibliji. Govori o ljudima Biblije i stvarima koje su radili. Prikazuje veličanstvenu nadu vječnog života na rajskoj Zemlji, koju je Bog dao ljudima. Knjiga ima 116 priča. Grupirane su u osam dijelova. Stranica na početku svakog dijela sažima sadržaj te grupe. Priče idu redom kojim su se u povijesti događaji zbivali. Tako ćeš naučiti kada su se, u vezi s drugim zbivanjima, događale stvari u povijesti. Priče su ispričane jednostavnim jezikom. Mnogi od vas male djece moći ćete ih sami čitati. Vi roditelji, otkrit ćete koliko će se vaša mala djeca oduševiti ovim pričama, čitajući ih uvijek ponovo. Ustanovit ćete da je knjiga podjednako zanimljiva i za mlade i za stare. veoma solidno očuvana.

POKAJANJE - Natasha Grbich Pročišćavanje vaše generacijske krvne linije Исус Христ нас је купио својом крвљу и ми не припадамо сами себи. Платио је цену на Голготи за нас да дођемо у пуноћу своје судбине, али остаје наша одговорност да се предамо Богу. Морамо ДА ИЗАБРАМО да се покајемо и прекршимо све споразуме/уговоре/завете у које смо ушли путем личних грех или наслеђен од наших предака.Овај процес чишћења наших крвних лоза је дуг и захтева марљивост и истрајност. Он је то већ учинио на крсту, али ми морамо са страхом и трепетом радити своје спасење. Натасха Грбицх се ослања на више од 30 година искуства у молитви за ослобађање из крвне лозе да би нам дала смернице како то да урадимо. Ово није само књига за читање, већ приручник за рад и молитву, заједно са Светим Духом. Ако желите да пређете на нови ниво у Богу, овај приручник ће вам бити од непроцењиве вредности! Novi Sad 2023 146 str posveta na predlistu HOD. D.

Садржај Бесконачни напредак: вапијућа лаж, на коју смо се навикли, 5 Крв, 9 Вертикална координата, 12 Људи воле да се смеју, 15 Кад бих знао датум своје будуће смрти, 18 Грожђе, а не гвожђе, 20 Незнање и равнодушност, 23 Шта у политици не припада само н>ој, 27 Увек или само у посту?, 30 Мисли о срећи, 33 Поетика матурске вечери, 36 Изненађујуће ствари око нас, 39 Није ваша ствар, 43 Правилне речи, 46 Прво код домаћина, 49 Религиозна генијалност, 52 Иза великих мушкараца, 56 Оно што се не чује у буци обичног дана, 60 Фил и кора, 63 Средњовековни човек, 66 Потреба за општењем, 70 Сагоревање, 73 Радујте се, развратници покајани, 77 Какви људи ми се свиђају, 80 Суд у Чикагу. Година 1924, 84 Претече Европске уније, 87 Један београдски утисак, 91 Велики брат или свевидеће око?, 94 Питање интелигенције, 99 Човек личи, Град. Затвор у гирландама, 106 Демократске процедуре, 111 Војска краља мува, 117 У изградњи ковчега треба учествовати, 121 Индустрија спасавања од туге, 124 Благословена сложеност постојања, 128 Бог види, а ти се смиравај, 133 Свакодневна апологија поста, 136 Године зрелости, 141 Време пролази, 145 Време. наставак, 148 Јунак ћути (?), 152 Европа, 156 Задатак број један, 163 Знам — не знам, 168 Искорени грех из своје средине, 171 Исцелите се, душе лекара!, 174 Камен, папир, маказе, 178 Краљевство кривих огледала, 183 Ко коме помаже?, 186 Култура, 190 Волети људски, 195 Љубав и одговорност, 199 Љубав је поремећај, 202 Машина времена, 205 Молити се Богу и будити људе, 210 Престали смо да се молимо, 213 Инсекти, 216 Није то оно право, 222 Неекономски фактори економије, 227 Новости из Старог Рима, 231 О малим греховима и о малим добрим делима, 236 Брушење дијаманата, 240 Ослонци, 245 Одражена стварност, 249 БЕСКОНАЧНИ НАПРЕДАК: ВАПИЈУћА ЛАЖ, НА КОЈУ СМО СЕ НАВИКЛИ „Индустријски раст је стао.” „Опадају приходи предузећа.” Овим фразама неки плаше обичне грађане као децу баба Рогом. Зато, без обзира да ли човек разуме или не разуме сву ову економску талмудистику с њеним „ликдвидностима” и „фјучерсима”, саме речи „опада”, „престаје да расте”, „постоји опасност од стагнације” страшно делују на ум обичног човека. Слично као звоно које звони на узбуну. Ако се нешто чује, значи да се нешто и десило. He зна се шта је да ли је непријатељ на вратима или гори амбар али се сигурно десило. Све је то због тога што смо задојени злочиначком идејом о непрестаном напретку. Неприметно се увукла у нас с правом становника другоразредне епохе. Пили смо чај и гледали телевизију, жвакали смо сендвич и читали школски уџбеник; удисали смо ваздух и слушали радио. А за то време су се и чај, и сендвич, и ваздух напајали бунилом о бесконачном напретку, за који се могло чути на радију и телевизији, и којим су одисале књижице. Тако нам је, заједно с ваздухом и храном, ушло у крв убеђење да се свет постепено развија од горег ка бољем по строгој правој линији и нипошто другачије. И да су претходне генерадије људи, по дефиницији, биле глупље и несрећније од садашње. И да човечанство треба бескрајно да се развија, без падова и пауза. Наука, техника, врева, бука, пијаца, јурњава без предаха, вртоглавица од успеха и добити, профит, пораст ликвидности. Све нам је то у крви и подсвести.