DŽENET VINTERSON POMORANDŽE NISU JEDINO VOĆE Prevod - Branka Robertson Izdavač - Radio B92, Beograd Godina - 1997 208 strana 20 cm Edicija - Apatridi ISBN - 86-7963-052-7 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `The main character is a young girl named Jeanette, who is adopted by evangelists from the Elim Pentecostal Church. She believes she is destined to become a missionary. The book depicts religious enthusiasm as an exploration of the power of love. As an adolescent, Jeanette finds herself attracted to another girl, and her mother`s group of religious friends subject her and her partner to exorcisms. The novel is divided into eight sections, each of which is named after one of the first eight books of the Bible (Genesis, Exodus, Leviticus, Numbers, Deuteronomy, Joshua, Judges and Ruth.) As a result, each chapter often contains references and allusions to their corresponding book in the Bible.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Jeanette Winterson Oranges Are Not The Only Fruit Narandže

Џа Или Бу - Као Да Ничег Није Ни Било Dza Ili Bu - Kao Da Niceg Nije Ni Bilo Originalno izdanje sa bukletom, na CD ROM-u (enhanced CD). Knjizica ima 8 strana. Made in Yugoslavia Na jednoj strani knjizice ispisana posveta i potpis frontmena grupe Sabljara - videti sliku. Ocuvanost CD-R: 4 (postoje linijice, ne utice na rad) Knjizica: 4+ (na jednom mestu pritisnuta od drzaca omota, pomenuti potpis na jednoj stranici) Zadnji omot: 5-/4+++ Na kutiji postoje tragovi koriscenja, polomljeno par zubaca drzaca diska. Spisak pesama: 01 Као Да Ничег Није Ни Било 5:12 02 Аљаска 5:02 03 Стена 3:50 04 Оловни Војник 3:14 05 Ветар 4:05 06 Машина 3:05 07 Погледај Свиће Дан 2:05 08 Радио Техеран 2:55 09 Пират 3:44 10 Раскршће 2:58 11 Пас Који Хода Сам 3:12 12 Страшни Суд 0:56 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: rock,alternative pvs2r10

Snezana Babic Sneki - The Best Of Sneki Originalno izdanje sa bukletom. Knjizica ima 4 strane. Made in Yugoslavia Ocuvanost CD: 5-/4+++ (postoji nekoliko sitnih crtica, ne utice na rad) Omot/knjizica: 5- (postoji jedan blagi trag savijanja na sredini knjizice - videti slike) Spisak pesama: 01 Dušo Moja Tanana 02 Rupica Na Bradi 03 Ti Saluto, Italia 04 Pijmo 05 Ja Nisam Prva Ni Poslednja 06 Živote Grešila Sam 07 Harmoniko Sviraj Sama 08 To Što Me Ne Voliš 09 Takni Me, Takni 10 Namigni Mi, Namigni 11 Kome Mene Ostavljaš 12 Zvezda Sreće 13 Sneki Rep 14 Hopa Cupa 15 Ne Traži Me Kad Ti Loše Ide 16 Neka Pukne Grom 17 Mi Možemo Sve 18 Beše Kratko Ali Slatko 19 Drugu Ljubiš Pa Ti Žao Nije 20 Noćas Biću Zla 21 Ništa Mi Ne Vredi 22 Loša Karta 23 Pojačaću Radio 24 Pusti Srce Nek` Poludi Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: narodna, folk

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Istorija Vizantije - Georgije Ostrogorski Godina izdanja: 2017 Broj strana: 704 Povez: Tvrd Georgije Ostrogorski rođen je u Sankt-Peterburgu, školovao se u velikim univerzitetskim centrima Nemačke i Francuske. 1933. godine, nakon nekoliko godina profesure na univerzitetu u Vroclavu, doselio se u Srbiju, tadašnju Jugoslaviju. Dobio je mesto na Beogradskom univerzitetu, na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za istoriju, gde je na predmetu Istorija Vizantije radio čitavog života. Osnovao je Vizantološki institut SANU, koji je, zahvaljujući njegovom ugledu, postao važna institucija svetske vizantologije.Georgije Ostrogorski je napisao Istoriju Vizantije publikovanu 1963. godine u Monaku. Ha nemačkom jeziku izašla je u čuvenoj Milerovoj seriji „Handbuch der Altertumswissenschaft“. Ovo delo ima nekoliko srpskih izdanja, a prevedeno je i na sve svetske jezike i danas se još uvek smatra jednim od najsveobuhvatnijih jednotomnih pregleda vizantijske istorije. U svojim mnogobrojnim delima proučavao je gotovo sve vidove života Vizantije: političku istoriju, socijalno-ekonomsku istoriju, istoriju ideja i odnose sa slovenskim svetom.

Drina - Živa Voda Folk / Ethno / World Radio Svetigora / 2000 / Made in Yugoslavia Album tradicionalnih srpskih pesama beogradske grupe Drina, koju su činile Svetlana Spajić i Minja Nikolić. Album je dobio vrlo povoljne kritike u stručnim i naučnim krugovima, a Drina je ocenjena kao jedna od najuspešnijih srpskih grupa za tradicionalnu muziku. Knjižica na 12 strana, odlično očuvano. 1 Се Навали Шар Планина 2 Соко Пије Вода На Вардарот 3 Ред Се Редат Кочански Сејмени 4 Густа Ми Магла Паднала 5 Замучи Се Божја Мајка 6 Проблејало Младо Јагње 7 Тупан Ми Тупа У Село 8 Пораниле Две Девојке Младе 9 Бела Вило На Тебе Ми Криво 10 Ој, Јабуко Зеленико 11 Озрен Горо, Пови Брду Гране 12 Дрину Воду Затровале Виле 13 Кад Се Сејо Удамо Ја И Ти 14 Заспала Јока Богутовка 15 Што Морава Мутна Тече 16 Стојна Мома Бразду Копа 17 Крајишка Контра 18 Нема Раја Без Роднога Краја 19 Где Си Био Јаре Моје 20 Дрино Водо, Жубора Ти Твога

Veoma dobro očuvano. Autor - osoba Soyinka, Wole, 1934- = Sojinka, Vole, 1934- Naslov Tumači / Wole Soyinka ; s engleskog prevela Nada Švob-Đokić. Dio 1–2 Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski, srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost ; Beograd : Prosveta ; Sarajevo : Svjetlost ; Titograd : Pobjeda ; Skopje : Miisla ; Novi Sad : Matica srpska, 1980 Fizički opis 173 str. ; 109 str. ; 21 cm : ilustr. Drugi autori - osoba Švob-Đokić, Nada, 1945- = Švob-Đokić, Nada, 1945- Zbirka Biblioteka Cijeli svijet Napomene Prevod dela: The Interpreters Str. 5-12: Predgovor / Nada Švob-Đokić. Akinvande Oluvole „Vole“ Sojinka (engl. Akinwande Oluwole `Wole` Soyinka; Abeokuta, 13. jul 1934), nigerijski je pisac, pesnik i dramaturg. Prvi je Afrikanac dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Ovu nagradu je dobio 1986. godine. Sojinka je rođen u jorubskoj porodici u Abeokuti. Godine 1954. pohađao je Državni koledž u Ibadanu, a potom Univerzitetski koledž Ibadan i Univerzitet u Lidsu u Engleskoj. Nakon studija u Nigeriji i Velikoj Britaniji, radio je za Kraljevski dvorski teatar u Londonu. Nastavio je da piše drame koje su produkovane u obe zemlje, u pozorištima i na radiju. Imao je aktivnu ulogu u političkoj istoriji Nigerije i njenoj kampanji za nezavisnost od britanske kolonijalne vladavine. Godine 1965. zauzeo je studio Vestern Nigerija Broadkasting Servis i emitovao zahtev za otkazivanje regionalnih izbora u Zapadnoj Nigeriji. Godine 1967, tokom Građanskog rata u Nigeriji, uhapsila ga je savezna vlada generala Jakubua Govona i stavila u samicu na dve godine, jer se dobrovoljno prijavio da bude nevladin akter. Sojinka je bio snažan kritičar uzastopnih nigerijskih (i afričkih) vlada, posebno mnogih vojnih diktatora u zemlji, kao i drugih političkih tiranija, uključujući Mugabeov režim u Zimbabveu. Veliki deo njegovog pisanja bavi se „ugnjetavačkom čizma i nebitnosšću boje stopala koja je nosi“.[8] Tokom režima generala Sanija Abače (1993–98), Sojinka je pobegao iz Nigerije na motociklu preko „NADECO rute“. Abača je kasnije proglasio smrtnu kaznu protiv njega „u odsustvu“.[8] Sa civilnom vlašću vraćenom u Nigeriju 1999. godine, Sojinka se vratio svojoj naciji. Sojinka je decembra 2020. opisao 2020. godinu kao najizazovniju godinu u istoriji nacije. On je rekao: „Uz turbulencije koje su karakterisale 2020. i kako se aktivnosti smanjuju, raspoloženje je bilo odvratno i veoma negativno. Ne želim da zvučim pesimistično, ali ovo je jedna od najpesimističnijih godina koje sam poznavao u ovoj zemlji i to nije bilo samo zbog COVID-19. Prirodne katastrofe su se dešavale negde drugde, ali kako ste uspeli da držite korak s njima?` U Nigeriji, Sojinka je bio profesor komparativne književnosti (1975. do 1999.) na Univerzitetu Obafemi Avolovo, koji se tada zvao Univerzitet Ife. Kada je civilna vlast vraćena u Nigeriju 1999. godine, postao je profesor emeritus. Dok je bio u Sjedinjenim Državama, prvo je predavao na Univerzitetu Kornel kao Goldvin Smitov profesor za afričke studije i pozorišnu umetnost od 1988. do 1991, a zatim na Univerzitetu Emori, gde je 1996. godine imenovan za Roberta V. Vudrafovog profesora umetnosti. Sojinka je bio profesor kreativnog pisanja na Univerzitetu Nevade, Las Vegas, i radio je kao stipendista na Institutu za afroamerička pitanja NYU i na Univerzitetu Lojola Marimount u Los Anđelesu, Kalifornija. Takođe je predavao na univerzitetima u Oksfordu, Harvardu i Jejlu. Sojinka je takođe bio istaknuti stipendista na Univerzitetu Djuk 2008. godine. U decembru 2017, Soiinka je nagrađena Evropskom pozorišnom nagradom u kategoriji „Specijalna nagrada“ koja se dodeljuje stvaraocu koji je „doprineo realizaciji kulturnih događaja koji promovišu razumevanje i razmenu znanja među ljudima”. Dela Drame Keffi`s Birthday Treat (1954) The Invention (1957) The Swamp Dwellers (1958) A Quality of Violence (1959)[24] The Lion and the Jewel (1959) The Trials of Brother Jero (1960) A Dance of the Forests (1960) My Father`s Burden (1960) The Strong Breed (1964) Before the Blackout (1964) Kongi`s Harvest (1964) The Road (1965) Madmen and Specialists (1970) The Bacchae of Euripides (1973) Camwood on the Leaves (1973) Jero`s Metamorphosis (1973) Death and the King`s Horseman (1975) Opera Wonyosi (1977) Requiem for a Futurologist (1983) A Play of Giants (1984) Childe Internationale (1987)[25][26] From Zia with Love (1992) The Detainee (radio play) A Scourge of Hyacinths (radio play) The Beatification of Area Boy (1996) Document of Identity (radio play, 1999) King Baabu (2001) Etiki Revu Wetin Alapata Apata (2011) `Thus Spake Orunmila` (short piece; in Sixty-Six Books (2011) Romani The Interpreters (1965) Season of Anomy (1972) Chronicles from the Land of the Happiest People on Earth (Bookcraft, Nigeria; Bloomsbury, UK; Pantheon, US, 2021) Kratke priče A Tale of Two (1958) Egbe`s Sworn Enemy (1960) Madame Etienne`s Establishment (1960) Memorari The Man Died: Prison Notes (1972) Aké: The Years of Childhood (1981) Ibadan: The Penkelemes Years: a memoir 1945–1965 (1989) Ìsarà: A Voyage around Essay (1989) You Must Set Forth at Dawn (2006) Zbirke poezije Telephone Conversation (1963) (appeared in Modern Poetry in Africa) Idanre and other poems (1967) A Big Airplane Crashed into The Earth (original title Poems from Prison) (1969) A Shuttle in the Crypt (1971) Ogun Abibiman (1976) Mandela`s Earth and other poems (1988) Early Poems (1997) Samarkand and Other Markets I Have Known (2002) Eseji `Towards a True Theater` (1962) Culture in Transition (1963) Neo-Tarzanism: The Poetics of Pseudo-Transition A Voice That Would Not Be Silenced Art, Dialogue, and Outrage: Essays on Literature and Culture (1988) From Drama and the African World View (1976) Myth, Literature, and the African World (1976)[29] The Blackman and the Veil (1990) The Credo of Being and Nothingness (1991) The Burden of Memory – The Muse of Forgiveness (1999) A Climate of Fear (the BBC Reith Lectures 2004, audio and transcripts) New Imperialism (2009) Of Africa (2012) Beyond Aesthetics: Use, Abuse, and Dissonance in African Art Traditions (2019) Filmovi Kongi`s Harvest Culture in Transition Blues for a Prodigal Prevodi The Forest of a Thousand Demons: A Hunter’s Saga (1968; a translation of D. O. Fagunwa`s Ògbójú Ọdẹ nínú Igbó Irúnmalẹ̀) In the Forest of Olodumare (2010; a translation of D. O. Fagunwa`s Igbo Olodumare) MG104 (N)

Moderna galerija „Likovni susret“, Subotica, 2011. Razgovori, druženja, podsticajne razmene misli sa vodećim intelektualcima onog vremena (Kondor, Lajoš Nemet, Lajoš Kašak, L. Trifunović, M. Konjović, T. Manojlović) daju pečat ovoj knjizi i uzbudljivo ispričanom životu njenog autora. Autobiografija sa Belom Kondorom je mnogo više od autobiografije njenog autora, poznatog subotičkog istoričara umetnosti Bele Durancija. Na prvom mestu, to je priča o prijateljstvu Durancija i vodećeg mađarskog posleratnog umetnika Bele Kondora. Međutim, njihovi susreti tek su granične linije u okviru kojih Duranci iscrtava portret dva društva – onodobnog jugoslovenskog, potonjeg srpskog – i mađarskog. Prožimanje te dve kulture, njihovi razlazi i dodiri, postali su tema Durancijevog rada i obeležili njegovu karijeru. Razgovori, druženja, podsticajne razmene misli sa vodećim intelektualcima onog vremena (Kondor, Lajoš Nemet, Lajoš Kašak, Lazar Trifunović, Milan Konjović, Todor Manojlović) daju pečat ovoj knjizi i uzbudljivo ispričanom životu njenog autora. Bela Duranci (Tomori pustara, Bač, 5. srpnja 1931.), vojvođanski je povjesničar umjetnosti, likovni kritičar, kroničar, erudit i pisac. Dalji je rođak Lajče Budanovića (Budanović je Duranciju dalji ujak). Životopis Rodio se u Baču 1931. u obitelji Slovaka Jovana(Jan) i bunjevačke Hrvatice Katice. Majčina obitelj bila je iz tog kraja, a otac se kao bilježnik doselio u taj kraj. Odatle je s obitelji Duranci otišao živjeti u Selenču, Monoštor te u Bođane. U Bođanima je vidio freske Hristifora Žefarovića. Tu se prvi put sreo s visokom umjetnošću što je utjecalo na izbor njegovog životnog zvanja. Gimnaziju je upisao u Somboru, a završio u Subotici. U Suboticu je došao početkom siječnja 1945. i za stalno ostao u njoj. Izbivao je samo kad je otišao studirati u Beograd gdje je diplomirao povijest umjetnosti na Filozofskom fakultetu. Iz poštovanja prema ljudima s kojima je živio, naučio je srpski, mađarski i njemački. Kratko je izbivao iz Subotice dok je bio školski tajnik i nastavnik crtanja u Bajmaku. Radni je vijek proveo u Subotici gdje je radio u brojnim kulturnim ustanovama, a i sam je osnovao brojne kulturne ustanove (1962. Galerija Likovni susret ). U Subotici je prvo radio izvan likovne umjetnosti. Bio je sreski porezni inspektor. 1959. prešao je u Gradski muzej u Subotici u kojem je postao kustos. Radio je u njemu do 1975. godine. Neko je vrijeme interventno predavao povijest umetnosti u subotičkoj gimnaziji nakon tragične smrti nastavnika. Poslije je bio zaštitar Doma kulture. Surađivao je s Međuopćinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture, kojem je bio suosnivač 1980. godine. Kroničar je likovnog života preko 45 godina. Umirovio se 1984. godine. Unatoč tome, nastavio je plodni autorski rad. I prije i poslije nego što se umirovio je postavljao izložbe, kojih je postavio na stotinjke. Veliki su doprinos kulturi njegova djela o vojvođanskom likovnom životu 18. i 19. stoljeća, a iznimno je cijenjeno njegovo poznavanje mađarske secesije u arhitekturi, prepoznatljivom obilježju grada Subotice. 2001. je godine dobio nagradu Ferenc Bodrogvári. Pisao je za Subotičke novine. Članom je Savjeta za kulturu Izvršnog vijeća AP Vojvodine (uz Zoltána Siflisa, Berislava Skenderovića i druge)[1] Protagonist je dokumentarnog filma Branka Ištvančića Od zrna do slike.[2] Djela Objavio je preko dvadesetak knjiga i preko stotinjak separata. Izbor iz djela: A vajdasagi epiteszeti szecesszio , 1983. (Arhitektura secesije u Vojvodini) (fotografije: Augustin Juriga) Oromi szallasok , 1984. Subotica: slike, reči, zvuci/Szabadka: kepekben, szavakban, zeneben (suautori Boško Krstić, Tomislav Vojnić, Eva Bačlija i dr., fotografije Zlatko Jovanov i Augustin Juriga. Umetničke kolonije, 1989. Fotografije Vilmos Bertalan, György Maki, Augustin Juriga i Aleksandar Sedlak. Dizajn: mr. Ivan Hegediš. Urednik: Milovan Miković Slikar Stipan Kopilović : 1877. – 1924., 1990. fotografije Augustin Juriga. Dizajn: mr. Ivan Hegediš. Urednik: Milovan Miković Slikar Stipan Kopilović : 1877. – 1924.(reizdano 2011.; fotografije Augustin Juriga, urednik Tomislav Žigmanov, stručna suradnica Olga Šram, likovna oprema Darko Vuković, teh. urednik Gábor Mészáros)[3] Donacija dr. Vinka Perčića, umjetnine zavičajne zbirke , 1996. (fotografije: Augustin Juriga) Nesto Orčić, monografija, 2007. (Naco Zelić, Béla Duránci, Andrija Kopilović, Marija Šercer, Drago Miletić, Stano Jančić, urednik Milovan Miković Splav fregate Meduza, dnevničke bilješke, 2011.[4] Nagrade Dobitnik je brojnih nagrada. Pro urbe, 1996. nagrada Ferenc Bodrogvári, 2001. nagrada Bela Kondor, za razvitak grafike, 2008. počasni građanin Subotice, 2008. Osnivač stila i umetničke škole u ​​svetu mađarske moderne umetnosti, počeo je školovanje na Fakultetu likovnih umetnosti Mađarske akademije lepih umetnosti 1950. godine, a diplomirao na grafičkom odseku 1956. Čak je i njegov diplomski rad (serijal Doža) izazvao veliki odjek: ne samo umetnici, već i kritičari su ga primetili, među njima i Lajoša Nemeta, da bi kasnije napisao prvi članak i prvu monografiju o svom prijatelju. Radio je na umetničkim kolonijama u Kečkemetu i Miškolcu, išao je na studijska putovanja u Francusku, Sovjetski Savez i mnogo putovao po regionu istočne Evrope. Njegove crteže redovno su objavljivali časopisi od 1958. godine, a pripremio je ilustracije za oko 20 tomova literature. Posle 1959. godine učestvovao je u brojnim konkursima za freske, panorame i stakla. Njegov slikarski opus predstavlja istu stručnost, živu formalnu sposobnost, narativni stav i individualne sisteme motiva i simbola koji se nalaze u njegovom grafičkom radu. Snimio je i seriju fotografija 1970. Odlično je svirao na orguljama i pisao pesme, a njegova poezija prvi put objavljena 1971. predstavlja samostalan segment njegovog životnog dela.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Pripovetke I - Pripovetke II - Bela garda, Zivot gospodina de Molijera, Pozorisni roman - Majstor i Margarita - Drame I - Drame II - Pisma - Secanja na Mihaila Bulgakova Mihail Afanasijevič Bulgakov (rus. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков; Kijev, 15. maj 1891 — Moskva, 10. mart 1940) bio je ruski pisac, dramaturg i pozorišni reditelj. Pisao je na ruskom jeziku. Autor je velikog broja pripovedaka, priča, feljtona, pozorišnih komada, dramatizacija, filmskih scenarija i operskih libreta. Detinjstvo i mladost Mihail Bulgakov se rodio 15. maja 1891. u porodici profesora Kijevske duhovne akademije Opanasa Ivanoviča Bulgakova i njegove žene Varvare Mihajlovne u Kijevu.[1] U porodici je bilo sedmoro dece: Mihail, Vera, Nađa, Varvara, Mikola, Ivan i Olena. Mihail Bulgakov je 1909. završio kijevsku Prvu gimnaziju i upisao se na medicinski fakultet `Taras Ševčenko` Kijevskog univerziteta. Bulgakov se prvi put oženio 1913. Tatjanom Lapom. Njihovi novčani problemi započeli su već na dan svadbe. Tatjanin otac im je mesečno slao 50 rubalja, što je u to vreme bio pristojan iznos. No, novac im je brzo nestajao, budući da je Bulgakov bio spontana osoba i nije voleo da štedi. Ako bi mu se prohtelo da potroši poslednje rezerve novca na taksi, bez razmišljanja bi to učinio. Nakon početka Prvog svetskog rata Bulgakov je nekoliko meseci radio kao lekar u prifrontnoj zoni. Zatim su ga poslali da radi u selo Nikoljskoje Smolenske gubernije, a nakon toga je radio kao lekar u Vjazmi. Godine 1917. počeo je da uzima morfijum, isprva da olakša alergijske reakcije na lek protiv difterije, koji je uzeo bojeći se bolesti nakon obavljene operacije.[1] Zatim je uzimanje morfijuma postalo redovno. U oktobru 1917. prvi put je došao u Moskvu, zaustavivši se kod svog ujaka, poznatog moskovskog lekara-ginekologa N. M. Pokrovskog, koji je postao prototip profesora Preobraženskog iz priče `Pseće srce`. U jesen 1918. Bulgakov se vratio u Kijev gde je započeo privatnu praksu kao venerolog. U to vreme prestao je da uzima morfijum. Za vreme građanskog rata u Rusiji, u februaru 1919, Bulgakova su mobilizovali kao vojnog lekara u vojsku Ukrajinske narodne republike. Te iste godine je radio i kao lekar Crvenog krsta, a zatim i u Oružanim snagama Juga Rusije. U sastavu Treće Terske kozačke pukovnije borio se na Severnom Kavkazu. Aktivno je objavljivao u novinama (članak `Buduće perspektive`). Za vreme povlačenja Dobrovoljačke armije početkom 1920. nije otišao u Gruziju, nego je ostao u Vladikavkazu jer je oboleo od tifusa. Krajem septembra 1921. Bulgakov se preselio u Moskvu i počeo da sarađuje kao feljtonist sa moskovskim novinama (`Gudok`, `Rabočij`) i časopisima (`Medicinskij rabotnik`, `Rossija`, `Vozroždenije`). U to vreme je objavio pojedina dela u novinama `Nakanune` koje su izlazile u Berlinu. Od 1922. do 1926. u novinama `Gudok` je bilo objavljeno više od 120 reportaža, ogleda i feljtona Bulgakova. Godine 1923, Bulgakov je postao član Sveruskog saveza pisaca (rus. `Vserossiйskiй Soюz pisateleй`). 1924. je upoznao Ljubov Jevgenjevnu Belozersku, koja se nedavno vratila iz inostranstva, i koja je 1925. postala njegova druga žena. U oktobru 1926. je u MHATu sa velikim uspehom održana predstava „Dani Turbinovih“, koja se veoma svidela Staljinu. Istovremeno se u Sovjetskoj štampi širila intenzivna i krajnje oštra kritika stvaralaštva Mihajla Bulgakova. Krajem oktobra 1926. je u državnom akademskom pozorištu Vatangov s velikim uspehom premijerno održana predstava Zojkin Stan. Godine 1928, Bulgakov je otputovao sa ženom na Kavkaz; posetili su Tbilisi, Batumi, Zeleni Mis, Vladikavkaz, Gudermes. U Moskvi je te godine premijerno održana predstava `Grimizni otok`. Kod Bulgakova se pojavila zamisao romana kasnije nazvanog `Majstor i Margarita`. Pisac je takođe započeo rad na komadu o Molijeru („Robovanje licemera“). Godine 1929, Bulgakov je upoznao Jelenu Sergejevnu Šilovsku koja je postala njegova treća i ujedno poslednja žena 1932.[1] Do 1930. Bulgakovljeva dela su prestala da se izdaju, a pozorišni komadi povlačeni su se repertoara pozorišta. Bila su zabranjena izvođenja komada `Beg`, `Zojkin stan`, `Grimizno ostrvo`, `Dani Turbinovih`.[1] U januaru 1932. Staljin je ponovo dozvolio izvođenje predstave `Dani Turbinovih`, i do rata se više nije zabranjivala. Međutim, nijedno pozorište, osim MHAT-a, nije ju izvodilo. Godine 1936-e, nakon članka u `Pravdi`, Bulgakov je otišao iz MHAT-a i počeo da radi u Boljšoj teatru kao libretist i prevodilac. 1937. Bulgakov je radi na libretu `Minin i Požarski` i `Petar I`. Družio se s Isakom Dunajevskim, popularnim sovjetskim kompozitorom. 1939. Bulgakov je radio na libretu `Rahel`, a takođe na komadu o Staljinu (`Batum`). Zdravlje je počelo da mu se naglo pogoršava. Lekari su mu dijagnostikovali hipertenzivnu nefrosklerozu. Nastavio je da uzima morfijum koji mu je prepisan 1924. da smanji bolove. U tom razdoblju je počeo da diktira ženi poslednje verzije `Majstora i Margarite`. Od februara 1940. prijatelji i porodica su stalno dežurali kraj njegove postelje. Bulgakov je preminuo 10. marta 1940.[1] Sahranjen je na Novodevičanskom groblju. Na njegovom grobu je, zahvaljujući njegovoj supruzi, postavljen kamen zvani „Golgota“, koji je pre toga bio na Gogoljevom grobu.

Жива вода“ је албум традиционалних српских песама београдске групе Дрина, коју су чиниле Светлана Спајић и Миња Николић.[1] У облику компакт диска објавила га је цетињска кућа Радио Светигора, 2000. године. Албум је добио врло повољне критике у стручним и научним круговима, а Дрина је оцењена као једна од најуспешнијих српских група за традиционалну музику.[2] Певачице су и након престанка рада дуета наставиле сарадњу, у Пјевачкој дружини Светлане Спајић. Label: Радио Светигора ‎– Д2001 Format: CD, Album Style: Folk Tracklist Списак песама Се навали Шар планина (2:33), овчарска песма, подручје Шар-планине, Стара Србија Соко пије вода на Вардарот (2:06), Македонија Ред се редат кочански сејмени (1:54), Македонија Густа ми магла паднала (1:57), Косово Замучи се Божја мајка (2:59), божићна песма, село Вукманово, Југоисточна Србија, Проблејало младо јагње (3:31), чобанска песма на бас, село Ласово, околина Зајечара, источна Србија, према певању Бокана Станковића Тупан ми тупа у село (1:58), Ускршња (Велигденска) песма на бас, село Видровац, околина Неготина, североисточна Србија Пораниле две девојке младе (2:38), жетелачка песма на бас, село Сеселац, источна Србија Бела вило на тебе ми криво (1:55), на бас, село Милатовац, Хомоље, источна Србија, према певању Светлане Стевић Ој, јабуко зеленико (3:38), старинска свадбена песма, село Грачаница, Косово Озрен горо, пови брду гране (2:56), песма на сватовски глас, подручје Озрен планине, источна Босна Дрину воду затровале виле (1:04), канталица, село Цулине, србијанско Подриње Кад се сејо удамо ја и ти (1:23), канталица, село Доња Пилица, босанско Подриње Заспала Јока Богутовка (2:05), на глас, село Растошница, босанско Подриње Што Морава мутна тече (1:18), канталица, село Доња Бадања, Јадар, србијанско Подриње Стојна мома бразду копа (2:01), копачка, село Грачаница, Косово Крајишка контра (3:31), пјевање у колу, Поткозарје, Босанска Крајина Нема раја без роднога краја (2:09), на бас, Книнска Крајина Где си било јаре моје (3:40), чобанска песма, Врање, југоисточна Србија, према певању Маје Ивановић Дрино водо, жубора ти твога (1:34), традиционална, Дрина, крајишко ојкање, Книнска Крајина Recorded At – Boris Kovač Studio, Bukovac Credits Backing Vocals – Миња Николић* Design – Зоран Туцић*, Rade Tovladijac* Engineer – Маре Вукмановић* Lead Vocals, Vocals – Светлана Спајић* Other [Make Up] – Наташа Бошковић* Photography By – Милинко Стефановић*, Мирослав Заклан* Producer – Борис Ковач* CD jak 4+,VRLO DOBAR Buklet 5-,4+ ,SA TEKSTOVIMA

Drina - Ziva voda Srpsko tradicionalno pevanje Izdanje : Radio Svetigora 2001 godina Booklet odlican, cd ima par sitnih crtica koje ne smetaju pri reprodukciji Tracklist: 01. Se navali Šar planina (Srbija) 02. Soko pije voda na Vardarot (Makedonija) 03. Red se redat kocanski sejmeni (Makedonija) 04. Gusta mi magla padnala (Kosovo i Metohija) 05. Zamuci se Božja majka (jugoistocna Srbija) 06. Problejalo mlado jagnje (istocna Srbija) 07. Tupan mi tupa u selo (severoistocna Srbija) 08. Poranile dve devojke mlade (istocna Srbija) 09. Bela vilo na tebe mi krivo (istocna Srbija) 10. Oj jabuko, zeleniko (Kosovo i Metohija) 11. Ozren goro, povi brdu grane (istocna Bosna) 12. Drinu vodu zatrovale vile (srpsko podrinje) 13. Kad se sejo udamo ja i ti (bosansko podrinje) 14. Zaspala Joka bogutovka (bosansko podrinje) 15. Što Morava mutna tece (srpsko podrinje) 16. Stojna moma brazdu kopa (Kosovo i Metohija) 17. Krajiška kontra (bosanska krajina) 18. Nema raja bez rodnoga kraja (kninska krajina) 19. Gde si bilo jare moje (jugoistocna Srbija) 20. Drino vodo, žubora ti tvoga (kninska krajina)

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Odabrane priče - Džon Čiver Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2021 Broj strana: 443 Format: 20 cm Povez: Broširani Hemingvej je u pola noći probudio svoju ženu da bi joj naglas pročitao Čiverovu priču Muž, Nabokov je smatrao da je priča Zbogom, brate najbolja američka priča, a danas se Džon Čiver smatra američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice ušuškane u otmena predgrađa, ponajpre u Čiverov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac je dao neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, potrošački mentalitet i isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i toplinu i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Između 1935. i 1981. objavio je u Njujorkeru 121 priču i za svoj pripovedački opus dobio dve najprestižnije američke nagrade – Pulicerovu i National Book Award. Dvadeset sedam antologijskih priča iz ovog izbora, među kojima, uz pomenute, Plivač i Grozni radio imaju kultni status, predstaviće čitaocima jednog od najvećih svetskih majstora kratke priče. „Džon Čiver je čarobni realista XX veka.“ Filip Rot

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Sjaj Portugala - António Lobo Antunes Izdavač: Sandorf Godina izdanja: 2019 Broj strana: 400 Format: 21 cm Povez: Broširani Literarni dragulj suvremenog portugalskog klasika, roman iz kojega prosijava poezija i ludilo, kaustična samomržnja i foknerovski zadah truljenja nekoć imućne i ugledne kolonijalne obitelji čijim potomcima trnu zubi jer su se preci prejedali kiselim grožđem, a čiju dezintegraciju pratimo kroz na trenutke halucinantne monologe likova koji nas u furioznom tempu vode od Angole do Portugala, od sedamdesetih do devedesetih godina prošloga stoljeća… Koloniziranje i ugnjetavanje dehumanizira, ponajprije kolonizatore i ugnjetače. António Lobo Antunes rodio se 1942. godine u Lisabonu. Završivši medicinu, specijalizirao je psihijatriju. Živio je i radio kao liječnik u Engleskoj, Njemačkoj i Belgiji. Nakon objavljivanja prvog romana 1979. godine, Memória de Elefante (Slonovsko pamćenje), posvećuje se samo književnosti. Godine 2003. dobio je nagradu União Latina za cjelokupno djelo, a 2007. nagradu Camões, najvažniju nagradu za književnost na portugalskom jeziku. Preveden je u dvadesetak zemalja i predlagan za Nobelovu nagradu. Do danas je napisao preko petnaest romana, za koje je višestruko nagrađivan.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Razmišljaj kao šampion: neformalno obrazovanje u poslu i životu - Donald Tramp Godina izdanja: 2020 Broj strana: 210 Povez: Mek Jedna od prednosti rada s Donaldom je u tome što možete da ga gledate u akciji u stvarnom životu. S vremenom sam upoznao i pravog Donalda i „slavnog Donalda“. Otkrio sam da je to isti čovek... U stvari, on je zapravo veći u stvarnom životu nego u svojoj slavi.Dok sam radio s njim, gledao sam ga kako razmišlja, zatim slušao kako se njegove misli pretaču u reči i kako se njegove reči i misli pretvaraju u dela. U većini slučajeva su njegove misli, reči i dela isto. Možda je zbog toga direktan i bez dlake na jeziku. A može da bude takav jer su misli, reči i dela kod njega udružene, podudarne, funkcionišu kao jedno.Mnogi od nas znaju ljude koji zapravo imaju tri lica. Jedno misle, govore nešto drugo, a ne rade ni ono što govore niti ono štomisle. Posmatrao sam kako takvi ljudi, ljudi s tri lica, dostignu određen uspeh i vode sučeljene živote.

Robbie Williams - Greatest Hits Originalno izdanje, box set sadrzi 19 diskova u zasebnim kartonskim omotima. Made in EU Ocuvanost CD (19x): 5/5- (svi diskovi su odlicno ocuvani, skoro svi za ocenu 5, mozda jedan ili dva za 5-) Omoti: 5 Kartonska kutija: 5- (minimalni tragovi koriscenja) Spisak pesama: CD01 1 Old Before I Die 3:53 CD02 1 Lazy Days 3:53 CD03 1 Angels 4:27 CD04 1 Let Me Entertain You 4:22 CD05 1 Millennium 3:46 CD06 1 No Regrets 4:43 CD07 1 Strong 4:19 CD08 1 She`s The One 4:19 CD09 1 Rock DJ 4:16 CD10 1 Kids [Vocals Kylie Minogue] 4:19 CD11 1 Supreme 4:15 CD12 1 Let Love Be Your Energy 4:06 CD13 1 Eternity 5:00 CD14 1 The Road To Mandalay 3:18 CD15 1 Feel 3:43 CD16 1 Come Undone 3:54 CD17 1 Sexed Up 4:10 CD18 1 Radio 3:51 CD19 1 Misunderstood 4:01 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: pop rok pvs3r1

Kao novo. Bez posvete. Vodič za samouvereni život - Norman Vinsent Pil Godina izdanja: 2021 Broj strana: 256 Povez: Mek „Promenite misli i promenili ste život.“ Norman Vinsent PilNorman Vinsent Pil je dugi niz godina radio s ljudima pomažući im u rešavanju problema i poboljšanju života. Razvio je delotvornu tehniku koja je pomagala ljudima da se osećaju bolje, snažnije i srećnije. U ovoj knjizi on nam pokazuje na koji način možemo da oslobodimo unutrašnju snagu i osetimo sigurnost i zadovoljstvo.Saznaćete kako da:Podignete nivo vašeg samopouzdanja;Odagnate strah i tugu;Imate uspešan brak, odnosno vezu;Izgradite karijeru, postignete finansijsku stabilnost i budete srećni.Zahvaljujući tezama u ovoj knjizi, sve je očiglednije da je glavni lek za sve veću napetost i uznemirenost savremenog doba – povratak sebi. Kako produbljujete kanal s mislima o veri, kanal s mislima o strahu konačno presušuje. Misao o veri preplavljuje i zauzima najvažnije mesto. Tada svaka misao koju mislite o sebi, o budućnosti, o poslu, o porodici, o svetu – bude dodirnuta mišlju o veri i izlazi svetla, sjajna, optimistična i pozitivna.Koliko god vam očigledno beznadežno trenutno stanje bilo, ako verujete u principe prikazane u ovoj knjizi i počnete ozbiljno da radite na njima, dobićete pozitivne rezultate.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Neprilagođeni - Oguz Ataj Izdavač: Dereta Godina izdanja: 2022 Broj strana: 735 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Roman koji je Unesko proglasio najznačajnijim delom turske književnosti XX veka Turgut Ozben, porodični čovek i marljivi inženjer, saznaje za smrt svog starog prijatelja Selima Išika, koji je izvršio samoubistvo. Ta vest pokreće tektonska egzistencijalna preispitivanja. Da bi razrešio misteriju Selimovog tragičnog čina, Turgut počinje sve dublje da istražuje život svog negdašnjeg prijatelja, s kojim se godinama nije sreo. Svaki Selimov poznanik ima drugačiju perspektivu njegove ličnosti, pa je zadatak utoliko teži. Ta potraga sve više izmešta Turguta iz komfora njegovog svakodnevnog života i udaljava ga od najbližih. U jednom trenutku mu se pridružuje i Orlik, njegov unutrašnji glas s kojim je u konstantnom dijalogu. Pred Turgutom je težak zadatak: treba preispitati ne samo Selimovu nemogućnost da se pomiri s modernim načinom života već i sopstveni život, koji se doskora činio tako stabilnim. Seme neprilagođenosti je počelo da klija. Kada je 1972. godine objavljen roman Neprilagođeni, odmah je postao predmet velike polemike. Tradicionalisti su ga kritikovali zbog svog radikalnog (post)modernizma, dok ga većina stručne javnosti i danas smatra najboljim delom ikada napisanim na turskom jeziku, a može se smatrati i delimično autobiografskim delom. Roman je retko prevođen u svetu zato što predstavlja jedan od najtežih zadataka koje bi književni prevodilac sebi mogao da zada, te ga često porede sa Pinčonovom Dugom gravitacije. Treba naglasiti i da su Neprilagođeni presudno uticali na Orhana Pamuka, pa stoga ne čudi što čuvena turska književnica Ajfer Tunč tvrdi da je ovaj roman „DNK turske književnosti”. Oguz Ataj (1934–1977), pionir modernog turskog romana, jedna je od najznačajnijih figura turske književnosti XX veka. Po obrazovanju građevinski inženjer, radio je na izgradnji pristaništa Kadikoj, a kasnije i kao predavač na Državnoj akademiji za inženjerstvo i arhitekturu u Istanbulu (današnji Tehnički univerzitet Jildiz). Objavljivao je u raznim časopisima i novinama. Njegov prvi roman Neprilagođeni izazvao je brojne polemike u javnosti i doneo mu prestižnu nagradu turske radio-televizije. Unesko je 1997. godine, na dvadesetu godišnjicu piščeve smrti, ovaj roman odabrao kao najistaknutije delo turske književnosti XX veka. Posle Neprilagođenih objavio je roman Tehlikeli Oyunlar (Opasne igre), zbirku priča Korkuyu Beklerken (Čekajući strah), roman Bir Bilim Adamının Romanı (Roman o jednom naučniku), dramu Oyunlarla Yaşayanlar (Oni što žive saigrama). Dela Günlük (Dnevnik) i Eylembilim (Nauka o delotvornosti) objavljena su posthumno. Preminuo je od tumora na mozgu 13. decembra 1977. i nije uspeo da završi svoj poslednji projekat Türkiye’nin Ruhu (Duh Turske).

Zemlja porekla: EU Box set remixa singlova Depeche Mode. Neke od remixa su radili Goldfrapp, William Orbit, Speedy J, Timo Maas, Air, Portishead, Dave Clarke... Omot 5 CD1: 5- CD2: 5- CD3: 5-

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Lavirint duhova 2. deo - Karlos Ruiz Safon Izdavač: Čarobna knjiga Godina izdanja: 2016 Broj strana: 492 Format: 21 cm Povez: Broširani Knjige Lavirint duhova I i Lavirint duhova II zaokružuju veličanstven ciklus romana o Groblju zaboravljenih knjiga, kojem pripadaju i Senka vetra, Igra anđela i Zatočenik Nebesa. U fascinantnoj kulminaciji jedne od najvoljenijih pripovesti savremene svetske književnosti, veliki mag pisane reči Karlos Ruis Safon rasvetljava čitaocu sve one tajne koje su ga intrigirale dok je uživao u fantazmagoričnoj literarnoj mreži satkanoj u prethodna tri romana. Alisa Gris i inspektor Vargas istražuju misteriju nestanka ministra Maurisija Valjsa. Međutim, u trenutku kad nailaze na prve ozbiljnije tragove, iz centrale ih iznenađuju vesti: rad na istrazi se obustavlja jer je tim istražitelja koji je paralelno radio na slučaju uspeo da poveže sve konce i da ga reši. Rešenje deluje logično i potkrepljeno odgovarajućim dokazima. Alisin mentor Leandro ispunjava obećanje koje joj je dao: nakon ovog slučaja je slobodna, može nastaviti život kako sama želi, bez daljih obaveza prema službi za koju je radila tolike godine i prema kojoj je osećala prezir i gađenje. Alisa, međutim, zna da je rešenje slučaja samo dimna zavesa, samo dokaz da je misterija na kojoj su radili mnogo veća i opasnija nego što je isprva izgledala. Ona i Vargas još jednom preispituju mogućnosti pred sobom: da zaborave na sve i da se, svako na svoj način, posvete životu mirnijem i lepšem od onog koji su dotad imali, ili da na svoju ruku nastave istragu, potpuno svesni da ih tama može progutati isto onako kako je progutala i mnoge druge ljude povezane s jezivim događajima koje su ispitivali.

Knjiga je kao nova. Uvođenje u film - Vlada Petrić Izdavač: Kinopravda institut Godina izdanja: 2022 Broj strana: 453 Format: 24 cm Povez: Tvrdi Uvođenje u film zamišljeno je kao zbornik članaka u kojima će studenti Akademije za pozorište, film, radio i televiziju, a i svi oni koji žele da se upoznaju sa osnovnim zanatsko-tehničkim karakteristikama, estetičkim principima, najznačajnijim ostvarenjima i pravcima filmske umetnosti, naći najvažnije podatke, uputstva i objašnjenja. Iz predgovora Vladimir Vlada Petrić (11. mart 1928, Prnjavor, Kraljevina Jugoslavija – 13. novembar 2019, Beograd, Srbija) bio je istaknuti teoretičar, istoričar i estetičar filma, profesor Harvardovog univerziteta i suosnivač Harvardskog filmskog arhiva. Profesor Petrić je prvi naučnik koji je stekao zvanje doktora filmologije u Sjedinjenim Američkim Državama, na Njujorškom univerzitetu, 1973. godine. Na početku svoje stvaralačke karijere bavio se filmskom, televizijskom i pozorišnom režijom, da bi se kasnije usredsredio na eksperimentalni film u raznim formama. Dobitnik je niza nagrada u zemlji i inostranstvu, među kojima i prestižnu nagradu njujorškog Antologijskog filmskog arhiva (2011), kao i Sretenjski orden (2019), odlikovanje Republike Srbije iz oblasti kulturnih, prosvetnih i humanitarnih delatnosti. Naučna istraživanja koja je vršio g. Petrić na polju američke i sovjetske kinomatografije predstavljaju vrhunska dostignuća u sferi filmskih nauka (filmologije).

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Groznica bele linije: autobiografija - Dženis Garza Izdavač: IPC Media Godina izdanja: 2016 Broj strana: 255 Format: 24 cm Povez: Broširani Lišen svake sklonosti kapitulaciji, Lemi Kilmister, najbeskompromisnija i naživopisnija rokenrol ikona, rekapitulira u ovoj autobiografiji svoj – po sopstvenim rečima – nadasve zabavni život, kao i dugovečnu, doslednu i uspešnu karijeru muzičara i šoumena. Bez imalo uzdržavanja, frontmen Motörheada  u anegdotskom stilu iznosi pojedinosti o svemu onome što rokenrol sa sobom nosi – o seksu, drogama, slavi, životu na drumu, avanturizmu kreativnosti  –  pružajući čitaocu na uvid i svoja životna uverenja, poglede na politiku i društvena pitanja, putopisna zapažanja, portrete savremenika, dečačke nestašluke… Kao neko ko je iz prve ruke iskusio rađanje rokenrola, prisustvovao ranim nastupima Bitlsa u čuvenom liverpulskom klubu „Kavern”, radio kao Hendriksov roudi i podučavao Sida Višiza sviranju bas gitare, Lemi, sagledavajući svoj život i stvaralaštvo, piše svojevrsnu istoriju rok muzike iz svog privilegovanog ugla – ugla ličnosti u kojoj se rokenrol raskošno i trijumfalno otelotvorio. Ovo dopunjeno izdanje obogaćeno je prilozima koji dokumentuju  i pozne godine Lemijevog privatnog i scenskog života, sa predgovorom Larsa Ulriha, bubnjara kultnog sastava Metallica i Lemijevog dugogodišnjeg obožavaoca i prijatelja.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Štulić: biografija - Hrvoje Horvat Godina izdanja: 2018 Broj strana: 188 Knjiga „Štulić: biografija“ Hrvoja Horvata, rok kritičara, novinara i kolekcionara gitara iz Zagreba, je najiscrpniji prikaz karijere Branimira Štulića, njegovog autorskog rada koji je promenio mogućnosti domaće rok muzike.Horvat je pre nekoliko godina već objavio biografiju frontmena grupe Azra pod naslovom „Fantom slobode“. Sada ljubitelji Štulića mogu pročitati dopunjeno izdanje u kojem je Horvat po prvi put ekskluzivno objavio i desetak faksimila sa Štulićevim pesmama.Horvat je zaokružio Štulićev provokativni životni put: od detinjstva u Skopju, Jastrebarskom i Ninu, do dolaska u Zagreb i studija na Filozofskom fakultetu i jedinstvenog uspeha s pesmama koje je napisao do raspada Jugoslavije. Brojne analize, izjave, intervjui, sećanja kolega i saradnika, kao i Štulićevi neobjavljeni rukopisi i privatne fotografije, povećavaju autentičnost Horvatove knjige.Istovremeno, ona je širi politički, društveni i kulturološki kontekst, u kome je jedan od najboljih kompozitora i tekstopisaca svih vremena, pevač i gitarista s Azrom živeo i radio. Svojim odlaskom u Holandiju, (p)ostao je retko dosledan primer vlastitog stiha „jednog dana nema me da nikada ne dođem“. Štulić: biografija otkriva kako je Džoni tamo stigao i gde je pre toga bio.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Reprodukcija: elementi za jednu teoriju obrazovnog sistema - Pjer Burdije Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2014 Broj strana: 236 Format: 22 cm Povez: Broširani Pjer Burdije (1930-2002) studirao je filozofiju na École normale supérieure. Po sticanju diplome iz filozofije, radio je kao nastavnik, a zatim služio vojsku u Alžiru, gde je i predavao 1959/60. Vraća se u Pariz 1960. i predaje na Univerzitetu u Parizu do 1964. godine, kada prihvata poziciju na École pratique des hautes études. Od 1968. godine vodi Centre de Sociologie européenne. Godine 1975. pokreće časopis “Actes de la recherche en sciences sociales”, a 1981. dolazi na čelo departmana za sociologiju na Collège de France. Za dela u oblasti sociologije, antropologije i filozofije dobio je brojna priznanja. Žan-Klod Paseron (1930), francuski sociolog i epistemolog, posle studija iz filozofije okrenuo se sociologiji. Šezdesetih godina objavio je s Pjerom Burdijeom dva dela iz sociologije obrazovanja (“Les Héritiers” i “La Reproduction”) i referentno delo u oblasti metodologije i epistemologije društvenih nauka “Le Métier de sociologue”. Početkom osamdesetih s Mišelom Fukoom i drugima osniva Eksperimentalni univerzitetski centar, avangardni pedagoški projekat koji će kasnije postati Pariz VIII.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Rimski dnevnik - Milisav Savić Godina izdanja: 2023 Broj strana: 252 Povez: Tvrd Osnovu ove knjige čine rimske dnevničke beleške Milisava Savića, koji je od 2005. do 2008. radio u našoj ambasadi. To vreme je po mnogo čemu bilo dramatično: Crna Gora se odvojila od Srbije, Kosovo je proglasilo nezavisnost, Srbija je teško popravljala svoj status u svetu. Sve se to prelamalo i u radu naše ambasade, o čemu je Savić ostavio uverljivo svedočanstvo. Rimski dani su prilika da se Savić priseti druženja sa poznatim piscima: M. Bu-latovićem, D. Mihailovićem, B. Pekićem, M. Pavićem, D. Kišom, A. Tišmom, P. Matvejevićem i mnogim drugima, tako da dnevničke beleške predstavljaju zanimljivo memoarsko štivo o političkom i književnom životu u drugoj polovini 20. veka. A u najdubljem, ispovednom sloju Rimskog dnevnika, Savić prati tanane hiper-borejske tragove svog književnog i diplomatskog prethodnika, Miloša Crn-janskog. Obojica hodaju po sećanju, kao pomesečini. Istorijske realije utiču na književnost, ali književnost ne sme biti sluškinja istori-je, eksplicirao je Milisav Savić mnogo puta svoju poetiku. U Rimskom dnevniku potvrđuje ovu tezu na najbolji način. Dr Ana Stišović Milovanović

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva englesko-srpski ( ) - Vera Vesković-Albulj Godina izdanja: 2012 Broj strana: 532 Povez: Mek Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva (englesko-srpski) autorke Vere Vesković-Albulj obuhvata preko 14.000 odrednica, poređanih po abecednom redu, kao i skraćenice i akronime koji su dati uz odrednice koje označavaju. Recenzenti su prof. dr Jovan Popesku, prof. dr Anđelka Ignjačević i mr Thomas Shillinglaw.Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva je obima 532 strane, u A5 formatu, na ofsetnoj 120g hartiji, šiveno koncem, sa tvrdim, višebojnim koricama i broširano izdanje na ofsetnoj 80g hartiji, lepljeno, sa mekim višebojnim koricama. Rečnik takođe sadrži i dva dodatka: Međunarodna radio abeceda i Sve države sveta (sa glavnim gradovima, zvaničnim jezikom i valutama, kao i zvaničnim nazivom na srpskom jeziku).Kao poseban dodatak, dipl. inž. Ana Ž. Damnjanović sastavila je Leksikon najčešće korišćenih termina u oblasti bezbednosti hrane u želji da približi korisnicima u ugostiteljstvu i hotelijerstvu ovu značajnu, sada veoma aktuelnu oblast.Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva je namenjen turističkim poslenicima, zaposlenima u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, prevodiocima, polaznicima stručnih kurseva, studentima, kao i turistima – bivšim, sadašnjim i budućim.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Čist C++ 20: obrasci održivog razvoja softvera i najbolje prakse - Stephan Roth Godina izdanja: 2021 Broj strana: 508 Povez: Mek Napišite savremeni, proširivi i izdržljivi softver koji možete održavati pomoću modernog jezika C++. Ova knjiga, ažurirana za nedavno objavljeni standard C++ 20, obavezna je za svakog programera, softverskog arhitektu ili vođu tima koji su zainteresovani za dobro izrađen C++ kod i koji takođe žele da uštede na troškovima razvoja. Ako želite da naučite da napišete bolji C++ kod, knjiga „Čist C++ 20“ je upravo ono što vam treba. Napisana je za C++ programere svih nivoa veština i na primerima pokazuje kako se može napisati razumljiv, fleksibilan, održiv i efikasan C++ kod. Čak i ako ste sezonski programer za C++, u ovoj knjizi postoje informacije i tačke podataka koje će vam biti korisne u vašem radu.Ako ne vodite računa o svojoj bazi kodova, možete proizvesti veliku, neurednu i neodrživu „zver“ na bilo kojem programskom jeziku. Međutim, posebno projekti na C++-u često postaju neuredni i obično postaju „noćna mora“ kada je reč o održavanju. Postoji mnogo C++ koda koji izgleda kao da je napisan osamdesetih godina prošlog veka i koji ignoriše principe i praksu dobro napisanog i modernog jezika C++.Čini se da su programere C++ zaboravili oni koji „propovedaju“ principe izrade softvera i čistog koda. Veb je prepun primera C++ koda koji mogu biti veoma brzi i visokooptimizovani, ali su njihovi programeri potpuno ignorisali elementarne principe dobrog dizajna i dobro napisanog koda. U ovoj knjizi je objašnjeno kako da to izbegnete i kako da najbolje iskoristite vaš C++ kod. Otkrićete da vaše pisanje koda postaje efikasnije i, što je najvažnije, zabavnije.Šta ćete naučiti:Steći ćete zdrave principe i pravila za čisto kodiranje na jeziku C++.Izvršićete razvoj koji je vođen testovima (TDD).Bolje ćete modulirati svoju C++ bazu koda.Otkrićete i primenićete projektne obrasce i idiome C++jezika.Napisaćete C++ kod u objektno-orijentisanom i u funkcionalnom stilu programiranja.Knjiga je namenjena bilo kojem C++ programeru ili softverskom inženjeru koji želi da proizvede bolji kod.Stephan Roth je koač, savetnik i trener za sistemski i softverski inženjering u nemačkoj konsultantskoj kompaniji „oose Innovative Informatik eG“, čije je sedište u Hamburgu. Pre nego što se pridružio toj kompaniji, radio je dugi niz godina kao programer softvera, softverski arhitekta i sistemski inženjer u oblasti radio-izviđanja i šifrovanog sistema za komunikaciju. Razvio je sofisticirane aplikacije, posebno u sistemskom okruženju visokih performansi, i grafički korisnički interfejs koji koristi C++ i druge programske jezike. Stephan je aktivni pobornik pokreta Software Craftsmanship i bavi se principima i praksom razvoja čistog koda (CCD-om).Sadržaj:PredgovorUvodIzgradite bezbednosnu mrežuBudite principijelniOsnove čistog C++ kodaNapredni koncepti modernog jezika C++ModularizacijaFunkcionalno programiranjeRazvoj koji je vođen testovimaProjektni obrasci i idiomiEpilog