BURA NA ZEMLJI Biografija Vilhelma Rajha Majron Saraf Dimenzije: 14,5 x 21,5 cm Izdavač: Radio B92 Godina: 1997. Pismo: latinica Povez: meki Broj strana: 614 Gordana Miljević, Marija Landa(prevod) Izdavač: Samizdat B92 Naslov originala: Futy on Earth: a biography on Wilhelm Reich Stanje: Vrlo dobro, potpis na predlistu. Biografija Vilhelma Rajha. Sveti gnev zivog organizma do sada je neprevazidjena, najdetaljnija i najobuhvatnija biografija Vilhelma Rajha cija istrazivanja u oblasti psihoanalize, medicine, teorije fasizma i biofizickih osnova zivota danas u Evropi dozivljavaju pravu renesansu. Po delima koja su nam do sada poznata (Analiza karaktera; Funkcija orgazma; Psihologija mase i fasizma) Rajh je bio jedan od najznacajnijih teoretskih predvodnika studentske revolucije i antiautoritarnog pokreta sezdesetih i sedamdesetih godina.

Knjiga je kao nova. Velika podela : društva nejednakosti i šta da radimo s njima - Džozef Stiglic Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2015 Broj strana: 380 Format: 23 cm Povez: Tvrdi Velika podela, prema tumačenju paradigmatičnog nobelovca i bivšeg predsednika Svetske banke, Džozefa Stiglica, samo je metafora za sve veće ekonomske razlike među ljudima: kako prema imovini, tako i prema dohotku. One su, u knjizi koja je pred vama, veoma uver­ljivo prikazane pre svega na primeru SAD, ali su navedene i kao loša globalna tendencija koja traje tokom poslednje četiri decenije. Eska­lacija nejednakosti do ekstrema, delimično je uzrok sporog ekonomskog rasta, ali su spori rast i nejednakost „pitanja političkog izbora”. Oni reprodukuju stanje začaranog kruga u kome su institucije, zakoni, sistem oporezivanja, pa i izbori, podređeni interesima gornjih 1% stanovništva. Taj 1% koji u SAD raspolaže sa blizu 22% bogatstva (a najbogatijih 0,1% sa oko 11%) uspeva da zahvaljujući koncentraciji moći dalje povećava nejednakost i nepremostivi jaz, pa čak i fizičko razdvajanje bogatih če­tvrti u odnosu na siromašne delove gradova, a sa obrazloženjem zaštite održavanja javnih dobara, ili pak omogućavanja povoljnog socijalnog i kulturnog okruženja za razvoj njihove dece. Petar Đukić

Kao novo. Bez posvete. Sva svetlost koju ne vidimo - Entoni Dor Godina izdanja: 2015 Broj strana: 600 Povez: Mek Dobitnik Pulicerove nagrade za književnost 2015.Dobitnik Andrew Carnegie Medal for Excellence in Fiction 2015.Najuži izbor za National Book Award 2014.Bestseler New York Timesa.Kada je Mari Lora u šestoj godini oslepela, otac je za nju izgradio maketu kvarta u kojem žive u Parizu ne bi li dodirom zapamtila raspored ulica u komšiluku i tako naučila samostalno da dolazi do Nacionalnog muzeja. To je čarobno mesto u kojem radi njen otac. Bezbrižne godine prolaze i, kada nemačka vojska okupira Pariz, Mari Lora i njen otac beže iz grada noseći sa sobom možda i najvredniju dragocenost muzeja. Istovremeno u jednom drugačijem svetu, u Nemačkoj, odrasta siroče Verner. Jednog dana pronalazi stari radio-aparat koji će ga potpuno očarati. Ubrzo postaje vešt majstor za popravku radija i taj talenat ga vodi među Hitlerovu omladinu. Mladi radio-operater prolazi kroz evropska ratišta od Rusije do srca Francuske poražen svešću da iz dana u dan gubi svoju ljudskost.Onog dana kad bude sreo slepu devojku, Verner, zaljubljenik u tehniku, shvatiće da su njih dvoje tačkice ljudske svesti koje se opiru kolektivnom strahu i zlu i da još uvek postoji mogućnost izbora nekog plemenitijeg sveta.„Otvoriti ovu knjigu znači otvoriti vrata čovečnosti. Njene rečenice trepere, njeni pasusi su blistaju jasnom, iskričavom lepotom.“ Washington Independent Review of Books„Ako se uspeh knjige može meriti njenom sposobnošću da dirne čitaoca i brojem junaka koji se ne zaboravljaju, onda ovaj roman nagrađivanog Entonija Dora odnosi pobedu na oba polja. On će ubediti čitaoce da rat – uprkos beznađu, okrutnosti i razornim moralnim izborima – ne može poništiti lepotu ovog sveta.“ Publishers Weekly„Sjajna knjiga koja teče brzinom trilera. Dor maštom dočarava onu nevidljivu dobrotu, nevidljivu svetlost koja, nekim čudom, izbija na površinu čak i u najtežim vremenima.“ San Francisco Chronicle

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Od Bača do Dudove šume u Subotici - Bela Duranci Izdavač: Književna opština Vršac Godina izdanja: 2021 Broj strana: 272 Format: 27 cm Povez: Broširani Sedim, pišem i čitam. A zato su i tekstovi na svetu, zato ih pišu ljudi – da ih neko čita. I ja čitam. A kad ne čitam, onda pišem. I uopšte me ne interesuje da l’ će ikad biti publikovano, interesuje me samo dok pišem, da osetim da to ima jedno s drugim veze.  Kao kad je Orhan Pamuk svojevremeno rekao – ja nisam verovao u slučaj, ali što sam dalje, sve više imam utisak da postoji slučaj. A valjda će se jednog dana i otvoriti vrata. Dnevnički zapisi i memoarska građa na kojoj je Bela Duranci predano radio decenijama.

Izdavač: Moć knjige,2003. mek povez, 593 strane u veoma dobrom stanju Naslov originala: Green Mars / by Kim Stanley Robinson Na putu ka zvezdama Mars je naš prvi veliki izazov. Ova knjiga govori o tome kako na jednom tako negostoljubivom mestu stvoriti potpuno Novi Svet. Kim Stenli Robinson jedan od najboljih živih pisaca SF-a, višestruko nagrađivan za svoja ostvarenja, sedamnaest godina je radio na knjizi i prevazišao okvire svog žanra. Koliko je ovaj `Rat i mir` SF-a uspešan ne samo u naučnoj postavci i neverovatnom zapletu, već i u tom dubokom oslikavanju likova govori i to da se za ekranizaciju knjige odlučio režiser `Titanika`. Zato pođite sa junacima ovog dela na put koji nas sasvim izvesno čeka u budućnosti.

Autostoperski vodič kroz Galaksiju, Daglas Adams Alnari, Beograd 2003. 628 strana, mek povez sa klapnama, format 21 cm, 2. izdanje Stanje Vrlo dobro. Jedna od najpopularnijih i najčitanijih SF knjiga svih vremena! Kompletna `autostoperska` serija u jednoj knjizi: - „Autostoperski vodič kroz galaksiju` - „Restoran na kraju vaseljene` - „Život, vaseljena i sve ostalo` - „Do viđenja i hvala na svim ribama` - „Uglavnom bezopasni`. Iako je nastao davne 1977. godine, prvenstveno kao radio-serijal, „Autostoperski vodič kroz galaksiju` ne prestaje da oduševljava svojim britkim, intergalaktičkim humorom, nezaboravnim dosetkama i jedinstvenim likovima, koji prolaze kroz najneverovatnije avanture. Kao jedan od najblistavijih primera svojevrsnog parodiranja žanra, ovaj roman postavio je nove, nezaobilazne standarde prema kojima se i dan-danas ravnaju kako čitaoci, tako i drugi pisci.

Stari gramofon kofer MIMI Iskra Radi na 220V. Fizicko stanje odlicno. Daje zvuk sa ploce, ali je dosta tih i ima šuma. Brzine 16 33 45 78 Dimenzije 26x40x17 kljucne reci za pretragu stari gramofon stari gramofoni starinski audio uredjaji uredjaj audio tehnika audio tehnike gramofonska ploca gramofonske ploce igla igle zvucnik zvucnici kolekcionarki primerak kolekcionarski primerci kolekcionarstvo sakupljanje starih uredjaja gramofona gramofonskih ploca skupljanje antikvitet antikviteti antikvanre stvari antikvarna stvar iskre mima mimi mime mimu brzina brzine long play gramofon za gramofoni za starinska sterinske starinski stvari iz sfrj sfrj nostalgija radio tehnika tehnike muzika muzicki muzicke muzicka tehnika za muziku pucketavi zvuk zvuci muzicki instrument muzicki instrumenti uredjaj uredjaji kofer koferi prenosiv prenosivi sa ruckom rucka mobilan mobilni

Knjiga je kao nova. Sistemska porodična psihoterapija - Ros Drejper Izdavač: Psihopolis Godina izdanja: 2014 Broj strana: 1598 Format: 20 cm Povez: Broširani Ovo je ključna knjiga sistemske porodične terapije koja je nedostajala svim stručnjacima koji rade u oblasti savetovanja, psihologije, socijalnog rada. Autori su obuhvatili razvoj svih ključnih tehnika i intervencija i različitih škola sistemskog pristupa. Knjiga je objavljena na predlog Asocijacije sistemskih terapeuta Srbije. Predgovor srpskom izdanju, kao i tekst o razvoju sistemske porodične terapije u Srbiji napisala je doc. dr Nevena Čalovska Hercog, a stručni redaktor prevoda je Dušanka Nagulić, porodični psihoterapeut. Kako razumeti porodični sistem i kako raditi sa njim? Kako teče životni ciklus porodice? Kako gubitak i trauma utiču na porodični sistem? Kako raditi sa porodicama psihotičnih klijenata? Kako raditi u procesima nakon razvoda i sporovima oko viđanja dece? Kako raditi sa porodicama psihotičnih klijenata?

KOMPL7)BESPLATNA DOSTAVA KAO PREPORUČENA TISKOVINA ILI PAKET, UNUTAR SRBIJE. Djeca propasti slijede iza romana Djeca vremena. Smješten je u isti svemir s novim likovima i uzbudljivim narativom. Čekalo je stoljećima, a sada je došlo vrijeme za pustolovinu… Prije nebrojenih tisuća godina program teraformiranja krenuo je put zvijezda. Na svijetu nazvanom Nod znanstvenici su otkrili vanzemaljski život – no njihov je zadatak bio da svijet izbrišu i ispune ga sjećanjem na Zemlju. No tada je veliko ljudsko carstvo propalo, a odluke izgubljene u vremenu. Eonima kasnije, čovječanstvo i njihovi paukoliki saveznici otkrili su fragmentarne radio signale koji su stizali sa zvijezda. Odaslali su istraživački brod u nadi da se otkriju sunarodnjaci sa stare Zemlje. No, ti drevni teraformeri su na Nodu probudili nešto što nisu trebali. A ono ih je jedva dočekalo…

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Sećanja, snovi, razmišljanja - Karl Gustav Jung Izdavač: Kosmos izdavaštvo Godina izdanja: 2021 Broj strana: 446 Format: 24 cm Povez: Broširani Zadivljujuća biografija jednog od najuticajnijih psihijatara savremenog doba, zasnovana na njegovim predavanjima, razgovorima i vlastitim spisima. U proleće 1957, u svojoj osamdeset prvoj godini, Karl Gustav Jung je otpočeo pripovedanje svoje životne priče. To je knjiga Sećanja, snovi, razmišljanja, sastavljena od razgovora s njegovom koleginicom i prijateljicom Anijelom Jafe, kao i od poglavlja koja je sȃm napisao, i drugih materijala. Jung je na završnoj fazi ovog rukopisa radio sve do neposredno pred smrt, 6. juna 1961, što ovu knjigu čini jedinstveno sveobuhvatnim razmišljanjem o jednom izuzetnom životu. Ovo priređeno izdanje uključuje i Jungov Septem Sermones ad Mortuos. Zabeležila i uredila Anijela Jafe.

Knjiga je odlično očuvana, nečitana. 2002; ćirilica; 21 cm; 360 str.; Milovan Danojlić Izdavač: Filip Višnjić Knjigom Godina prolazi kroz avliju Milovan Danojlić nas je neopozivo uverio da srpska književnost do njega nije imala prozno - poetski opus sličnog obima i kvaliteta. Ova knjiga pribira sve najbolje osobine danijlićevog pisanja. Svet je tu viđen u svom neuprljanom, pomalo idiličnom vidu, upravljen prema zakonima prirode, porodice, sunca i meseca. Milovan Danojlić, rođen je 1937. u selu Ivanovcima, Šumadija. Gimnaziju i Filološki fakultet, odsek za romanistiku, završio je u Beogradu. Sarađivao je u dnevnim i književnim listovima. Radio je kao lektor za srpskohrvatski jezik na univerzitetu u Poatjeu, gde i sada živi. Član je SANU van radnog sastava. Objavio je veliki broja knjiga pesama i proze, kao i razne prevode - Brodskog, Bodlera, Aragona....

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Vojvoda Stepa Stepanović, II tom - Petar Opačić Godina izdanja: 2018 Broj strana: 301 Povez: Tvrd Vojvoda Stepa Stepanović je pripadao onoj generaciji pregalaca u Srbiji koja je sve svoje fizičke i duhovne sposobnosti ugradila u nacionalnooslobodilačku borbu srpskog naroda. Od 1874, kada je umesto svešteničke mantije obukao uniformu pitomca Artiljerijske škole, do u jesen 1919. godine, kada je pomalo razočaran nekim događajima neopozivo odlučio da se povuče iz aktivne službe, dakle, punih četrdeset šest godina, neustrašivo je išap trnovitim ratnim stazama srpske vojske i neumorno radio na nnjenom mirnodopskom usavršavanju.Vojvoda Stepa je i u najtežim ratnim situacijama mislio i na istoriju Druge armije, slažući hronološkim redom njena operativna dokumenta u sedam obimnih svezaka. To nam je, pored ostalog, omogućilo da napišemo ovu monografiju.Autori

Originalni bioskopski (filmski) plakat: CONVOY / KONVOJ (1978) Kamiondžiji „Gumenom Patku” se na putu kroz Arizonu pridružuju „Ljubavna mašina” i „Pauk Majk”. Zaustavlja ih korumpirani šerif Lajl Valas pa moraju da plate kaznu. Kasnije ih šerif Lajl pronalazi u restoranu gde ih provocira preti Pauku Majku. Nastaje opšta tuča iz koje kamindžije beže, a vest se brzo širi preko radio stanice. Njihova namera je da odu u Novi Meksiko i na taj način izbegnu krivično gonjenje. Ovaj događaj poprima mnogo veće razmere kad se sve više kamiondžija priključuje odmetnutom konvoju u znak podrške. Šerif Lajl želi osvetu, sindikat vozača svoja prava, a političari priliku za svoju promociju. Režija: Sam Peckinpah Uloge: Kris Kristofferson, Ali MacGraw, Ernest Borgnine Stanje plakata kao na fotografijama. Standardne dimenzije (oko 69 x 49 cm)

Novo, nečitano, nema posvete. Velika podela: društva nejednakosti i šta da radimo s njima - Džozef Stiglic Godina izdanja: 2015 Broj strana: 380 Povez: Tvrd „Velika podela“, prema tumačenju paradigmatičnog nobelovca i bivšeg predsednika Svetske banke, Džozefa Stiglica, samo je metafora za sve veće ekonomske razlike među ljudima: kako prema imovini, tako i prema dohotku. One su, u knjizi koja je pred vama, veoma uver­ljivo prikazane pre svega na primeru SAD, ali su navedene i kao loša globalna tendencija koja traje tokom poslednje četiri decenije. Eska­lacija nejednakosti do ekstrema, delimično je uzrok sporog ekonomskog rasta, ali su spori rast i nejednakost „pitanja političkog izbora“. Oni reprodukuju stanje začaranog kruga u kome su institucije, zakoni, sistem oporezivanja, pa i izbori, podređeni interesima gornjih 1% stanovništva. Taj 1% koji u SAD raspolaže sa blizu 22% bogatstva (a najbogatijih 0,1% sa oko 11%) uspeva da zahvaljujući koncentraciji moći dalje povećava nejednakost i nepremostivi jaz, pa čak i fizičko razdvajanje bogatih če­tvrti u odnosu na siromašne delove gradova, a sa obrazloženjem zaštite održavanja javnih dobara, ili pak omogućavanja povoljnog socijalnog i kulturnog okruženja za razvoj njihove dece.– Petar Đukić

Originalna fotografija na kartonu (kartonka) velikih dimenzija (oko 21 x 13,5 cm) iz perioda oko 1890-te godine. Fotograf: Milan M. Prodanović Jovan Budisavljević, pop Jovo, (Pećane, 15. decembar 1844 — Donje Vrhovine, 19. januar 1894) bio je srpski pravoslavni svještenik i poslanik (narodni zastupnik). Potiče iz ugledne ličke familije Budisavljević. Jovanov djed bio je major Mijat Budisavljević, kome je austrijski car Franjo dodijelio plemićku titulu. Pop Jovin otac je Dane, Mijatov najmlađi sin, a stric mu je bio Bude Budisavljević (general). Otac Dane je kao najmlađi sin majora Mijata ostao kod kuće i bavio se zemljoradnjom. Oženio se Milicom i sa njom imao jednog sina, Jovu. Osnovnu školu pohađao je u Korenici i u Gospiću, gdje je stanovao kod strica Budislava (Bude) Budisavljevića. Po završenoj osnovnoj školi dvije godine je radio kao kompanijski pisar u Ličkom Osijeku. Potpomognut od strica, upisao se 1858. u Karlovačku gimnaziju. Pritisnut neimaštinom i teškom bolešću, napušta gimnaziju tokom četvrte godine i ne završivši je vratio se kući. Upisao se 1864. na Bogosloviju u Plaškom. Po završetku školovanja 1868. ostao je godinu dana u Bogosloviji kao zamjenik nastavnika i pisar kod Konzistorije. Kapelan u Vrelu parohije Koreničke rukopoložen je 12. aprila 1869. za đakona. Stečajnom ispitu za prezvitera podvrgao se 30. jula 1869. pred komisijom koju je u plaškom vodio protosinđel G. Jovanović. Iste godine postaje svjeptenik. Kraće vrijeme radio je kao kapelan u Tiškovcu i Vrelu Korenice, da bi od 1875. do smrti bio paroh u Donjim Vrhovinama. Kao pristalica narodnjaka dva puta je bio biran u Slavonsko-hrvatski sabor (1884, 1887). Često je vodio zapisnike saborskih sjednica. Bio je član Vladičanske konzistorije i Vladičanske skupštine. Njegov dopis listu Hrvatska od 4. juna 1890. dobro ilustruje njegovu aktivnost u Slavonsko-hrvatskom saboru i reakcije koje je ta aktivnost izazivala. Najstariji sin bio mu je Budisalav, a srednji sin bio je Milan. Jedan unuk popa Jove poginuo je 1916. na Kajmakčalanu kao srpski dobrovoljac. Kao na fotografijama.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Život i pisma Petra Iljiča Čajkovskog - Modest Čajkovski Godina izdanja: 2020 Broj strana: 656 Povez: Mek Životi slavnih stvaralaca – a naročito je to slučaj sa Petrom Iljičem Čajkovskim – retko su popločani slavnim i svetlucavim godinama. Najveći ruski kompozitor nije samo osporavan u svojoj okolini praktično od početka svoje stvaralačke karijere, već je najveća osporavanja doživeo od sebe sama. Ovo su samo neki delovi jedinstvene knjige koju držite u rukama.„Ako sudbina bude htela da budem slavan, to će doći samo od sebe, iako je malo verovatno da ću to doživeti. Kada pomislite na to da tokom mojih mnogih poseta inostranstvu nisam posećivao uticajne ljude, slao im svoje kompozicije, da nisam radio na tome da u drugim zemljama postanem poznat, moramo biti zadovoljni svakim uspehom koje neka moja kompozicija ostvari. Mnogo je razloga zbog kojih se moja simfonijska dela retko mogu čuti u inostranstvu. Prvi razlog je to što sam Rus, što za posledicu ima to da me svi iz Zapadne Evrope gledaju sa predrasudama. Drugo, takođe zbog toga što sam Rus, u mojoj muzici ima nečeg egzotičnog, što je strancima nedostižno. Moja uvertira Romeo i Julija svirana je u svim prestonicama bez uspeha. Zviždali su joj u Beču i Parizu. Nedavno je slično prošla i u Drezdenu.“„Moje ime je nepoznato u muzičkim krugovima u inostranstvu. Samo se nekoliko osoba posebno zanimalo mojom muzikom, namučivši se da uvrste moja dela u svoje koncertne programe; skoro svi su naišli na nepremostive prepreke. Nema sumnje da bih učinio dosta na širenju svojih dela kada bih išao po svim evropskim prestonicama, posećivao ’glavešine’ i predstavljao im svoju robu. Radije bih se odrekao svakog uživanja u životu nego to radio. Gospode bože! Ukoliko mi je suđeno da postanem slavan, to će doći polako ali sigurno. Istorija nam pokazuje da je uspeh koji je dugo odlagan dugotrajniji od onoga koji dođe brzo i iznenadno. Mnoga imena koja su odjekivala poznatošću u svojim generacijama, sada su potonula u okean zaborava.“(Petar Iljič Čajkovski)

Персонални досије др Милорада Ђорђевића, министра у Краљевини Југославији. члана УО НБ Краљевине Југославије, са фотографијом. Занимљиво за сакупљаче аутограма. Милорад Ђорђевић (Шабац, 16. јуни 1896 — Београд, 9. мај 1943) био је српски економиста и банкар, министар финансија 1931-1934. године Студије је завршио у Алжиру за време Првог светског рата, где је и докторирао 1919. тезом О аграрном кредиту у Југославији. Исте године се запослио у Министарству финансија, где је радио до 1931, када је краће време вицегувернер Народне банке. 19. новембра 1931. постао је министар финансија, на ком положају је остао до 20. децембра 1934. Касније је био председник управног одбора Београдске задруге. 1940. предводио је југословенску делегацију у преговорима о успостављању дипломатских односа са СССР-ом, што је вероватно довело до његовог хапшења од стране Немаца новембра 1941. и слања у Бањички логор, где је стрељан 9. маја 1943.

Sava Mali SASANI U BORBI Hronika jednog sremskog sela uz Grafike ide i bonus knjiga Sasani u borbi koja greškom nije uslikana Sava Nikolić GRAFIKE 15 grafika grafike u odličnom stanju, fascikla kao na slici ne znam tačnu godinu, ali s obzirom da je 1953. izdat roman sa Sava MALI, Sasani u borbi sa identičnim dizajnom, pretpostavljam da su i grafike iz te godine. Sava Nikolić 1920 - 1981. SAVA NIKOLIĆ, akademski slikar (Orolik, 1920. – Beograd, 1981.), učenik Gimnazije (1939./40.). Upisao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu kod profesora V. Becića. Poslije rata 1948. završio Likovnu akademiju u Beogradu. Živio i radio u Beogradu. tags: NOB II svetski rat scene iz drugog svetskog rata selo umetnost NOB-a narodno oslobodilačka borba partizani drugi svetski rat hronikla jednog sremskog sela Vojvodina u borbi ratu rat u vojvodini grafika slikarstvo moderna savremena jugoslovenska grafika

Lepo očuvano Crteži Ivan Šubić Nacrt za korice: Dida de Majo Retko Slobodan Berberski (Bečkerek, 20. oktobar 1919 — 6. april 1989) romski je pisac[1] i prvi predsednik Svetske organizacije Roma. Slobodan Berberski Datum rođenja 20. oktobar 1919. Mesto rođenja Bečkerek Kraljevstvo SHS Datum smrti 1989. Mesto smrti Beograd SFR Jugoslavija Rođen je 20. oktobra 1919. godine u Zrenjaninu,[2] gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Počeo je da studira prava, ali je kao član Saveza komunističke omladine Jugoslavije uhapšen 1941. godine. Pridružio se 1941. godine Narodnooslobodilačkoj borbi naroda Jugoslavije.[2][3] Berberski je poznat i kao jedan od inicijatora akcije jugoslovenskih Roma pod nazivom „Rom traži mesto pod suncem” koja je započeta 1967. godine. Izabran je za prvog predsednika Svetske organizacije Roma na skupu održanom 1971. godine u Londonu. Njegovi radovi su prevedeni na franscuski, ruski, bugarski, romski, albanski i slovenački jezik.[4] Umro je 1989. godine u Beogradu. Objavljene knjige uredi Za kišom biće duga (1950) Proleće i oči (1952) Uze (1955) Nevreme (1959) Dnevnik rata (1959) Blag dan (1964) Kote (1968) Odlazak brata Jakala (1976) Kao beskožni jeleni(1977) Još san sebe da dovrši (1979) Međe (1982) Svakodnevnica (1983) Vode nečekane (1984) Dub(1986)[5] Dida De Majo (Beograd, 29. mart 1906 – Beograd, 24. jul 1964) bio je grafičar, ilustrator i scenograf. Avangarda avangardna poezija Dida De Majo Biografija uredi Dida De Majo rođen je 29. marta 1906. godine, u Beogradu, u porodici sefardskih Jevreja, na dunavskoj Jaliji. Otac mu se zvao Solomon i bio je trgovac, a majka Jelena-Lenka, rođena Alkalaj, bila je učiteljica. Prvi svetski rat proveo je sa sestrom, Vojkom, u Beču, da bi se u Beograd vratio 1917. godine. Pohađao je beogradsku Realku. Zbog učestvovanja u demonstracijama studenata 1923/24. bio je isključen iz gimnazije. Vanredno je maturirao 1924. godine. Tokom školovanja sarađivao je kao grafičar u časopisu „Refleks mladih”, a izradio je i naslovnu stranu zbirke pesama Desimira Blagojevića „Šaputanje s mostova”. [1] Za vreme boravka u Beču (1924), učio je crtanje i grafiku kod profesora Požedajeva i učestvovao u izradi dekoracija i kostima za predstavu „San letnje noći”, u pozorištu „Teatar u Jozefštatu” (nem. Theater in der Josefstadt) i za Šuv suri (franc. Chauve-souris) baletsku trupu Nikite Balijeva. Iz Beča otišao je u Pariz, gde je ostao do 1932. godine. Krajem dvadesetih, zajedno sa Monijem de Bulijem, priključio se grupi avangardnih umetnika okupljenih oko časopisa „Lu Grand Žu“ (franc. Le Grand Jeu), koji su uređivali pesnici Rože Žilber Lekont i Rene Domal.[2] Školovao se na nekoliko pariskih akademija: Grand Šomijer (franc. Grande Chaumière), Kanson (franc. Canson), Andre Luta (franc. Andre Lotha). U Parizu je radio dekoracije za kabaree „Džokej” (engl. Jockey) i „Batu ivr” (franc. Bâteau ivre). Bio je kostimograf za Mulen ruž. Sarađivao je na scenografijama za reditelje A. Kavalkantija, Ž. Renoara, M. Reja i L. Bunjuela. Radio je crteže za tekstil za pariske modne kuće, ilustrovao je revije i uređivao enterijere pariskih stanova. Bio je jedan od osnivača nadrealističkog časopisa „Diskontinuite” (franc. Discontinuité). Grafički je osmislio diplomu Jevrejskog ženskog društva u Beogradu. Po povratku u Beograd, uspostavlja prijateljstvo sa članovima beogradskog nadrealističkog kruga i angažuje se na ilegalnom radu u Komunističkoj partiji Jugoslavije - radio je na tehničkom opremanju publikacija i letaka i izradi lažne dokumentacije. Zbog te delatnosti, uhapšen je 1935. godine. Bio je nekoliko meseci u Glavnjači, gde je nakon desetodnevnog mučenja, pokušao samoubistvo. Potom je osuđen na dve godine u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Pušten je 1937. godine, ali je nastavio aktivnost u okviru Komunističke partije Jugoslavije, gde je izradio stotinu i pedeset falsifikovanih putnih isprava za jugoslovenske dobrovoljce na putu za Španiju. Posle pokušaja policije da ga uhapsi, emigrirao je u Francusku, 1938. godine. U Francuskoj je delovao u okviru tehničkog aparata KPJ, na izradi falsifikovanih pasoša. Posle okupacije Pariza odlazi u južni, neokupirani, deo Francuske, gde će u Brivu, u regionu Koreze, provesti najveći deo rata, bez vesti o brojnoj familiji u Beogradu, koja nije preživela Holokaust. U Drugom svetskom ratu borio se kao pripadnik Francuskog pokreta otpora. Jedna od najvećih Demajovih zasluga tokom rata jeste učešće u oslobađanju književnika Andre Malroa, iz gestapovskog zatvora, u Tuluzu. Za Jugoslovensko vojno predstavništvo u Francuskoj, počeo je da radi 1944. godine. U maju 1945. godine, vratio se u Beograd. Odmah po dolasku, uhapšen je i sproveden u Glavnjaču, gde je proveo tri meseca. Posle puštanja iz zatvora, radio je kao tehnički urednik u časopisu „Ošišani jež”. Bio je v.d. direktor Novinsko-izdavačkog preduzeća Saveza udruženja novinara Federativne Narodne Republike Jugoslavije, potpredsednik Zemaljskog veća Saveza sindikata NR Srbije, savetnik u Grafičkoj direkciji SR Srbije i u Komitetu za auto saobraćaj pri Vladi FNRJ. Početkom 1946. godine oženiće se sa Beograđankom Mirom Šoten. U septembru 1948. godine, zbog optužbe da je pristalica „Rezolucije Informbiroa”, uhapšen je i odveden, ponovo, u Glavnjaču, da bi novembra 1949. godine bio poslat na Goli otok, gde je mučen i ponižavan. Prvo je bio u logoru Stara žica, a zatim u specijalnom logoru Petrova rupa. Oslobođen je aprila 1953. godine. Do smrti (1964), radio je kao tehnički urednik časopisa „Žurnal” (engl. Journal) i tehnički urednik u štampariji Beogradskog grafičkog zavoda. Dela uredi Njegova dela izlagana su na kolektivnim izložbama u Brivu 1943. godine, Udruženju primenjenih umetnika Srbije 1955. godine, kao i u okviru izložbe Sefardski slikari u Beogradu 2007. godine. Veliki broj njegovih dela izgubljen je ili uništen. Radovi: Diploma jevrejskog ženskog društva, 1925[2] Tragična istorija jednog nevaljalog dečaka, strip 1925; Crteži (1935, 1936, 1940, 1941); Autoportreti i portreti; Banditski prorok, strip, 1950; Mrtva priroda; Igra, grupa crteža, 1960; Ilustracije i drugi radovi, 1960.

Originalni bioskopski (filmski) plakat: NJIHOVE ZABLUDE / IL VETTURALE DEL MONCENISIO Dizajn plakata: Anton Lukateli Rođen u Herceg Novom, preminuo u Beogradu. Anton Lukateli je bio crnogorski slikar, filmski scenarista i nastavnik likovne kulture. Poreklom je bio Italijan, iz plemićke porodice Lokateli iz Milana, koja se kretala duž jadranske obale i nalazila se u Bokokotorskom zalivu, pomažući Srbima u odbrani od Turaka. Kada je počeo Drugi svetski rat, italijanska vojska je uhapsila njegovu majku u zatvoru Mamula. Veoma revoltiran ovim činom, odlučuje da promeni prezime u Lukateli i prihvati srpsku nacionalnost. Bio je član partizanskog pokreta od početka Drugog svetskog rata. Prije i poslije rata bio je urednik lista “Ilustrovana pobjeda”. Posle rata radio je kao filmski scenarist za Avala film u Beogradu. Jedan od osnivača Crnogorskog društva slikara, Režija: Guido Brignone Uloge: Rosario Borelli, Georges Brehat, Elisa Cegani, Virna Lisi... Kao na fotografijama. Dimenzije oko 68 x 49 cm

O autoru: Vladimir Marković rođen je u Beogradu 1939. godine, u ulici Svetog kralja Milutina. Radio kao prevodilac za engleski jezik. Celog života tragao za ljubavlju, nalazio je, hvala Bogu, u susretima sa dobrim ljudima, sa suncem koje se svakog dana pomalja iza planina, izrasta iz goleme vode, iz osmeha anđela sletelih na zidove svetinja. Proputovao mnoge zemlje, velikim delom peške, snimio oko 30 hiljada slajdova. Često drži predavanja u vezi sa pravoslavnim svetinjama i dalje, sakuplja zvuke neizmerne lepote. Knjige su: 1. Put za Hilandar (posveta autora) 2. Setim se (posveta autora) 3. Sveta Gora (posveta autora) 4. Sveta Zemlja (posveta autora) 5. Crna Gora i Brda - crtice i zapisi 6. Mit i zbilja (posveta autora) 7. Kroz Makedoniju (posveta autora) Tvrd povez. Zaštitni omot. Format: 26.5x34.5 cm Broj stranica: 318 Godina izdanja: 1975. S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Nesvesno u snovima i vizijama od antike do modernog doba - Karl Gustav Jung Izdavač: Fedon Godina izdanja: 2018 Broj strana: 276 Format: 23 cm Povez: Broširani Iz beležaka sa seminara možemo videti ne samo kako je Jung radio, već i kako je brzo i kvalitetno mislio, koliko je bio duhovit i lucidan, a naročito s kakvom je strašću pronicao u značenja što nam ih pružaju ne, naprosto, snovi, već čitava stvarnost nad koju se, u tom trenutku, nadnose mračni nacistički oblaci. U obilju motiva pomenućemo samo gotovo usputnu Jungovu primedbu čije su posledice upravo kolosalne: istorija čovečanstva počinje, zapravo, sa pronalaskom pisma. Ne samo da čovek pronalazi pouzdan i trajan način za čuvanje sećanja, već pismo uvećava mogućnosti tumačenja – sada isti tekst, isto sećanje, tumače različite generacije u vertikali vremena – čime se usložnjava i sama stvarnost.

Kao novo. Bez posvete. Bruin sings the blues - Dušan Kovačević Godina izdanja: 2016 Broj strana: 294 Povez: Mek Dušan Kovačević was born on 12th July 1948 in Mrđenovac, near Šabac. He attended primary school in Šabac and gram mar school in Novi Sad, completing his secondary education in 1968. He studied at the Theatre, Film, Radio and Television Academy in Belgrade and graduated from the dramaturgy department in 1973. He lives and works in Belgrade. Plays: The Marathon Men Run the Lap of Honour, Radovan the Third (1973), What is it about a human being that drives him to drink (1976), Spring in January, Space Dragon (1977), Village Lights (1978), Collection Centre (1982), Balkan Spy (1983), St George Kills the Dragon (1986), Claustrophobic Comedy, (1987), The Professional (1990), Tragedy Burlesque (1991), Larry Thompson – a Tragedy of One Man’s Youth 1996), Five Star Dustbin (1999), Doctor Cobbler (2001).

Knjige su dobro očuvane.Peti deo je u tvrdom povezu. ,,Rođen je 7. jula 1922. u Zagrebu kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković, a pradeda Danilo Medaković. Gimnaziju je završio 1941. u Sremskim Karlovcima. Od 1942. do kraja rata živeo kao izbeglica u Beogradu gde je radio u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao asistent radio je na istorijskom institutu SAN od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akdemije 1958). Potom je prešao na Filozofski fakultet u Beogradu gde je ostao do penzionisanja 1982. godine. Godine 1958. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Alexander von Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Zentral institut Kunstgeschichte u Minhenu. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. godine. Bio je dekan Filozofskog fakulteta, sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU, kao i predsednik SANU (1999-2003). Godine 2001. izabran je za redovnog člana naučnog društva Leibnic Societ u Berlinu. Dejan Medaković (2007) U Matici srpskoj u Novom Sadu rukovodio je programom istraživanja u oblasti istorije umetnosti. Odmah posle osnivanja Odeljenja za likovne umetnosti Medaković je 1964. godine postao sekretar ovog Odeljenja, a istovremeno i član Predsedništva i tu dužnost je vršio do 1986. godine. Bio je član Saveta Matice srpske. Uređivao je časopis Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske. Od pokretanja Zbornika za likovne umetnosti Matice srpske, 1965. Medaković je glavni urednik ovog časopisa, od kojeg je izašlo 30 tomova. On predstavlja prvi časopis kod Srba posvećen isključivo istoriji umetnosti. U svom istraživanju interesovao se za široki raspon tema od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali je težište njegovog rada na srpskom baroknom slikarstvu, srpskim kulturnim prilikama u 18. veku i srpskom slikarstvu u 19. veku. Stvarao je i u oblasti književnosti. Pisao je sve vrste naučnih radova od eseja, prikaza i prigodnih reagovanja na politička i umetnička dešavanja do monografija i sintetičkih pregleda. Njegove studije su brižljivo inventarisane i sabrane u nekoiko knjiga. U knjizi Srpski slikari 18. veka. Likovi i dela (Novi Sad, 1968) sabrana je 21 studija o slikarima od Žefarovića do Jovanovića. U knjizi Putevi srpskog baroka objavljeno je 25 studija o baroknoj umetnosti. Veliki broj studija objavljen je u knjigama Svedočenja (1984), Istraživači srpskih starina (1985) i Barok kod Srba (1988). Pisao je i celovite preglede za Istoriju srpskog naroda (četvrta, peta i šesta knjiga) i u knjigama Srpska umetnost u 18. veku (1980) i Srpska umetnost u 19. veku (1981). Bavio se i pitanjima vezanim za pojedine crkvene spomenike: o Hilandaru (1978), Savinama (1978), Sent Andreji (1982) i dr. Objavio je i knjigu Letopis Srba u Trstu (1987). Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) je izdao pet knjiga Medakovićeve proze pod nazivom Efemeris - hronika jedne porodice (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994) za koje je dobio Oktobarsku nagradu Beograda za Efemeris, nagradu za životno delo Zadužbine „Jakov Ignjatović” za Efemeris II i nagradu Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda za Efemeris III. Godine 1994. dobio je izvanredni Zlatni beočug Beograda i Narodne biblioteke za najčitaniju knjigu u Srbiji. Njegova supruga je bila pijanistkinja Vera Veljkov. Sin mu je dirigent Pavle Medaković.``

sat za raditi neispravan nema kljuca lep zvuk zvona...