JARCEVA FEŠTA Mario Vargas Ljoša ,novo ➡️ ➡️ Mario Vargas Ljosa Izdavač: Laguna Žanr: Ljubavni Govorio je da nema pravde na ovom svetu. Zašto mu se to dešavalo nakon što se toliko borio za ovu nezahvalnu zemlju, za ove ljude bez časti? Obraćao se Bogu. Svecima. Našoj Gospi. Ili, možda, đavolu. Vikao je i molio. Zašto su ga stavljali na takva iskušenja? Sinovi koji su bili njegov krst, zavere da ga ubiju, da unište delo celog jednog života. Ali nije se zbog toga žalio. On je umeo da se bori protiv neprijatelja od krvi i mesa. To je radio od mladosti. Nije mogao da podnese nizak udarac, da ga ne puste da se brani. Izgledao je polulud od očajanja. To nije bio neprijatelj kojeg je mogao da pobedi kao one stotine, hiljade, sa kojima se suočio i pobedio ih proteklih godina tako što ih je kupio, uplašio ili ubio. Uranija Kabral sedi kraj postelje oduzetog oca, nekadašnjeg moćnika, i priseća se događaja od pre trideset i pet godina koji su je naterali da zauvek napusti rodno ostrvo i preseče sve porodične veze. Knjiga je NOVA... ------------------------- L2

Kofer - Sergej DovlatovIzdavač: LOMGodina izdanja: 2019Broj strana: 185Format: 19 cmPovez: BroširaniSergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjingradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis. Sergeja Dovlatova je američki časopis Njujorker svrstao u 20 najvećih pisaca XX veka. Velika svetska imena poput Kurta Vonegata i Irvina Šoa hvalila su njegov izvanredni stil koji, između ostalog, odlikuje neodoljiva britkost, pitkost, beskompromisnost, duhovitost….Iz SSSR-a je emigrirao sa jednim jedinim koferom, što je u romanu Kofer

Kofer - Sergej Dovlatov Izdavač: LOM Godina izdanja: 2019 Broj strana: 185 Format: 19 cm Povez: Broširani Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjingradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis. Sergeja Dovlatova je američki časopis Njujorker svrstao u 20 najvećih pisaca XX veka. Velika svetska imena poput Kurta Vonegata i Irvina Šoa hvalila su njegov izvanredni stil koji, između ostalog, odlikuje neodoljiva britkost, pitkost, beskompromisnost, duhovitost…. Iz SSSR-a je emigrirao sa jednim jedinim koferom, što je u romanu Kofer

IŠCEZLI UTORAK - Niki Frenč Naslov originala: Tuesday`s Gone - Nicci French Izdavač: Znanje, Zagreb Godina izdanja: 2013 Format: 19 X 12,5 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 452 Kada je socijalna radnica ušla u stan Michelle Doyce, docekao ju je prizor iz nocne more. Truplo muškarca u raspadajucem stanju i zbunjena žena izgubljena u prostoru i vremenu. Slucaj je potpuno bizaran, policija nema ni jedan suvisli trag, i inspektor Karlsson opet ce pokucati na vrata Friede Klein, karizmaticne psihoterapeutkinje nepogrešive intuicije. Frieda ponovno uzlazi u labirint zlocina i u tamne zakutke ljudske duše. Na tom mracnom mjestu gdje žrtva lako postaje zlocinac, Frieda ce se morati obracunati i s duhovima iz vlastite prošlosti… Briljantno oblikovan kriminalisticki serijal. NIKI FRENC je pseudonim za autorsko-novinarski bracni par koji cine Niki Džerard i Šon Frenc. Niki Džerard završila je englesku književnost na Univerzitetu Oksford, a nakon što je predavala književnost u Šefildu, Londonu i Los Andelesu, posvetila se izdavaštvu, pokrenuvši casopis Vimens rivju. Šon Frenc je takode završio englesku književnost na Univerzitetu Oksford, a potom je radio kao pozorišni kriticar, urednik i televizijski kriticar u Sandej tajmsu i kao filmski kriticar za Mari Kler. ***Odlično očuvano***

Krapp`s Last Tape is a 1958 one-act play, in English, by Samuel Beckett. With a cast of one man, it was written for Northern Irish actor Patrick Magee and first titled `Magee monologue`. It was inspired by Beckett`s experience of listening to Magee reading extracts from Molloy and From an Abandoned Work on the BBC Third Programme in December 1957.[1] It is considered to be among Beckett’s major dramas. Embers is a radio play by Samuel Beckett. It was written in English in 1957. First broadcast on the BBC Third Programme on 24 June 1959, the play won the RAI prize at the Prix Italia awards later that year.[1] Donald McWhinnie directed Jack MacGowran – for whom the play was specially written[2] – as `Henry`, Kathleen Michael as `Ada` and Patrick Magee as `Riding Master` and `Music Master`. The play was translated into French by Beckett himself and Robert Pinget as Cendres and was published in 1959 by Les Éditions de Minuit.[3] The first stage production was by the French Graduate Circle of Edinburgh, Edinburgh Festival, 1977.`[4] odlično očuvana

Kao novo 276 strana 290 grama 2 romana Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjingradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis. Sergeja Dovlatova je američki časopis Njujorker svrstao u 20 najvećih pisaca XX veka. Velika svetska imena poput Kurta Vonegata i Irvina Šoa hvalila su njegov izvanredni stil koji, između ostalog, odlikuje neodoljiva britkost, pitkost, beskompromisnost, duhovitost…. Iz SSSR-a je emigrirao sa jednim jedinim koferom, što je u romanu Kofer i opisao...

ČEGRTALJKA I UŽIVANJE: Živojin Kara-Pešić **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Čegrtaljka i uživanje / Živojin Bata Kara-Pešić Vrsta građe kratka proza URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2019 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek, 2019 (Beograd : Standard 2) Fizički opis 172 str. : ilustr. ; 18 cm ISBN 978-86-7562-152-2 (broš.) Živojin Bata Kara-Pešić (1938) je završio Arhitektonski fakultet u Beogradu, (1964) posle čega je boravio u Parizu, Salcburgu i Londonu na postdiplomskom usavršavanju. Radio je kao samostalni istraživač u urbanizmu i kao vanredni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu ( 1989-1993). Objavio je veći broj radova o urbanizmu, arhitekturi i drugim srodnim temama u zagrebačkim, beogradskim i novosadskim časopisima. Kraće tekstove pisao je za Student, Književnu reč, NIN, Politiku, Dnevnik, Republiku, Vreme… U toku 1993/1994. godine sarađivao je sa radijom B-92 (emisije „Beograde bez ograde“ i „Ritam iskusnog srca“). Preveo je više književnih tekstova sa francuskog, engleskog, italijanskog i ruskog. Bio je potpredsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije (1996-2000). Za visoke domete ostvarene u prevodilačkom radu dobio je nagradu „Miloš N. Đurić“ (2011).  kd

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 – Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan. Neredovno se školovao. Gimnaziju je završio u Kruševcu 1950. godine, a na Beogradskom univerzitetu je studirao psihologiju i književnost. Neko vreme je radio kao novinar. Tokom devedesetih godina bio je angažovan u Socijalističkoj partiji Srbije. Njegovi rani radovi pokazuju uticaj narodne poezije i književnosti. Bulatović je bio pod trajnim uticajem Rablea i Boša. Njegova slika sveta je morbidna, a likovi su karnevalski, istovremeno groteskni i tragični. U Bulatovićem delima česti motivi su zlo, crni humor, demonsko i đavo. Svoje knjige je opisivao kao „opasne, paprene, slobodarske”. Govorio je francuski jezik. Osvojio je NIN-ovu nagradu za roman Ljudi sa četiri prsta 1975. godine. Po njemu se zove biblioteka u Rakovici. Izabrana dela Đavoli dolaze (1955) Vuk i zvono (1958) Crveni petao leti prema nebu (1959) Heroj na magarcu (1967) Rat je bio bolji (1969) Ljudi sa četiri prsta (1975) Peti prst (1977) Gullo Gullo (1983) Tetoviranje srca

Autor: Branko Stojanović Povez: tvrd Br. strana: 396 Format:13,5x20 Književno delo novinara, feljtoniste, romansijera, pripovedača, dramskog pisca, radio i TV voditelja, slikara i filmskog scenariste Mome Kapora (Kapor je autor scenarija za filmove „Valter brani Sarajevo“ i „Ispravi se Delfina“) u monografiji koja je pred nama Branko Stojanović je označio etiketom „Od džins-proze do proze u maskirnoj uniformi“. Ovu knjigu Branko Stojanović je pisao pune tri godine. Pišući ovu dragocenu i nadahnutu monografiju o jednom od najpopularnijeg pripovedača i romansijera Momi Kaporu, Branko Stojanović je tumačeći obimno delo ovog autora, zaključio da je Kapor pisac koji otvoreno govori o stvaralačkim uticajima. Stojanovićeva monografija predstavlja veliki omaž ne samo Momi Kaporu kao književniku već i čitaocima njegovih dela. Autor je znalački primetio da Kapor piše kratko jezgrovito u formama koje korespondiraju sa interesima čitalaca kao i datom vremenu u kome obitava. Monografiju „Momo Kapor od džins-proze do proze u maskirnoj uniformi“ Branko Stojanović svojim britkim jezikom i lucidnim zapažanjima na skoro 220 strana kompjuterski složenog teksta uz iscrpno priloženu bibliografiju, prelama od naučne strogosti do esejističke razbarušenosti. Ova studija o književnom stvaralaštvu Mome Kapora predstavljaće nezaobilazan priručnik za buduće istraživače i teoretičare književnosti.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Monografija Putujući Crnom Gorom na jedinstven način prikazuje gradove Crne Gore. Ova knjiga vodi na nezaboravno putovanje kroz istoriju, tradiciju i kulturu crnogorskih gradova. Takođe, upoznaje čitaoce sa prirodnim ljepotama koje ih okruћuju. Vodi vas kroz primorske gradove koje odlikuje specifična arhitektura, nevjerovatne tvrđave i mnoga arheološka nalazišta. Zatim, upoznaje čitaoce sa kontinentalnom unutrašnjošću, koja je glavni privredni centar, pa sve do gradova sjevera Crne Gore gdje se nalaze planinski centri, kako zimskog tako i ljetnjeg turizma. Ova monografija pored odličnog sadržaja nudi i izvanredne fotografije koje na najbolji način prikazuju kulturne i prirodne ljepote Crne Gore. Draško Šćekić (Berane, Crna Gora, 21. rujna 1931.) crnogorski je romanopisac. Prvo školovanje završio je u rodnom gradu i Pedagošku školu u Banjoj Luci i Travniku. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu. U svijet književnosti ušao je kroz vrata anonimnih knjižnih natječaja. Njegovi prvi objavljeni romani bili su Planina i Zlatne legende te zbirka pjesama za djecu Radio kljun. Njegova knjiga „Putovanja po Crnoj Gori“ više puta je preštampana i prevedena na ruski i engleski jezik. Sada živi i radi u Podgorici.

Intrigantno putovanje u mracne lavirinte politicke korupcije, velicanstven nastavak serijala koji ruši stereotipe. Sandra Salman je bila srećna. Jezdila je kroz tminu, po pljusku, na svom novom belom skuteru, i bila je srećna. Onda je ostala bez goriva, motor se ugasio, a hladnoća joj se uvukla u kosti: samo je želela da što pre stigne kući. Ali čim je otvorila vrata, kao da se našla u najgoroj noćnoj mori. Njen otac se obesio. U trenu, njen dom bio je pun policajaca koji su želeli da brže-bolje arhiviraju slučaj kao samoubistvo. Jedino se Oliviji Riveri čini da se nešto u čitavoj priči ne uklapa. Pre svega, Bent Salman nije ostavio oproštajnu poruku. Osim toga, radio je u carinskoj upravi, odakle je nestala velika količina zaplenjenih narkotika. Možda je bio umešan u krađu? Ili je želeo da razotkrije krivca i zato je ućutkan? Olivija ne može da dozvoli da sva ova pitanja ostanu bez odgovora. Sa svih strana stižu prikrivene pretnje, ljudi povezani sa slučajem nestaju bez traga i ubrzo će postati jasno da je smrt Benta Salmana samo vrh ledenog brega koji pulta po crnom moru strašnih spoznaja..

Opis "Čekajući Dogoa - Mark B. Mils" Složili smo se da se razlikujemo i smejali se tome zajedno, jer ono što smo imali bilo je veće od toga. Imali smo ljubav. Ne može tek tako posle četiri godine da promeni pravila, ukrca se na avion i nestane. To je i moj život. Kažu da je pas najbolji čovekov prijatelj, njegov anđeo čuvar. Ako to još niste znali, saznaćete, kao i Den. Denu baš i ne ide u poslednje vreme. Reklamna agencija u kojoj je radio propala je, njegov prijatelj i kolega doživeo je nervni slom, a Klara, njegova devojka, rešila je da ga napusti. Nakon četiri godine savršeno srećne veze, ona mu ostavlja samo dugačko pismo prepuno optužbi i jednog malog, belog psa. I tako Den ostaje sam, čovek bez partnera u poslu i u ljubavi. U stvari, ima samo tog smešnog psa kog nije ni želeo i kom planira da pronađe novi dom. Ali kao što to obično biva i sa najbolje skovanim planovima, i ovaj će se izjaloviti, jer Dogo je zaista posebna vrsta prijatelja na četiri noge... Duhovita i jedinstvena priča koju ne smete propustiti! - Heat Format: 145x205 br. str.: 272 povez: broš Pismo: latinica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“... Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu. Dela Njegova poznatija dela su: „Ispričano za proleće“ „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Olovka piše srcem“ „Nasmejani svet“ „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“ „Izdajstvo lirike“ Za decu je napisao: „Plavi čuperak“ „Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu) „Prva ljubav“ „Garavi sokak“. Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr. Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman. Nagrade Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr. Mersad Berber (Bosanski Petrovac, 1. januar 1940 — Zagreb, 7. oktobar 2012) bio je akademski slikar iz Bosne i Hercegovine. U Ljubljani je 1963. godine završio slikarske studije na Akademiji lepih umetnosti u klasi Maksima Sedeja, a magistrirao je grafičko slikarstvo sa profesorom Rikom Debenjakom. Petanest godina docnije, Berber stiče poziciju profesora na Akademiji lepih umetnosti u Sarajevu. Od 1965. i prve samostalne izložbe u ljubljanskoj Gradskoj galeriji, karijera ovog umetnika kreće uzlaznom putanjom. Danas je Berber jedan od najpoznatijih grafičkih slikara na svetu koji je 1984. godine uvršćen u kolekciju galerije Tejt (Tate Gallery), stvarajući estetski i etički identitet svoje domovine poznat milionima ljudima. Skoro 40 godina svog umetničkog rada potrošio je kao istinski homo universalis sa slikanjem, grafičkim crtežima, ilustrovanjem i prepariranjem bibliografskih edicija, grafičkih i poetskih karti. Njegova scenografija i dizajn kostima zaživeli su u pozorištima u Ljubljani, Zagrebu i Vašingtonu. Svoj animirani film Tempo Sekondo (Tempo Secondo) završio je 1985. godine. Od 1966. godine Mersad Berber je dobio više od pedeset nagrada i priznanja. Pored mnogih međunarodnih nagrada, treba izdvojiti Zlatnu medalju i honorarnu diplomu na Prvoj međunarodnoj izložbi grafike u Trstu, prvu nagradu na 11-om Međunarodnom bijenalu u Sao Paolu, Honorarnu nagradu na 10-om Međunarodnom bijenalu u Tokiju, prvu nagradu na 7-mom Mediteranskom bijenalu u Aleksandriji, nagradu IKOM-a u Monte Karlu, nagradu grada Krakova na 4-om Međunarodnom bijenalu grafike i dr. 2007. godine postao je član Ruske akademije umetnosti. Od 1992. godine Mersad Berber je živeo u Zagrebu i Dubrovniku. Umro je 7. oktobra 2012. u Zagrebu....

Knjaževac Službeni glasnik, 2021. Pročitana jednom ili ni jednom. Koliko istina sačinjava jednu laž Danas, kada imam blizu šezdeset godina, boravim u zatvoru. Tu sam od 1976. godine. Za sada sam tu gde sam, nadam se ne zauvek, već trenutno. Ali, po svemu sudeći, verovatno ću tu ostati dugo. Ovde sam sasvim siguran i biću tu dok ovo, što hoću da napišem, ne privedem kraju. Pokušaću da što istinitije i objektivnije, ako je to uopšte moguće u mojoj situaciji, iznesem sva zbivanja oko sebe, koja se odnose na period koji je za nama. Trudiću se da to učinim, tako mi svega, detaljno, istinito, pošteno i – iz srca i duše, iz ubeđenja! Bog mi je jedini i najveći svedok. Mada, gospod ponekada ume da bude baš težak saputnik. Rođen 1951. u Beogradu. U Beogradu je završio osnovnu i srednju školu i diplomirao na Pravnom fakultetu. Kako navodi u zvaničnoj biografiji na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, još kao srednjoškolac je sarađivao u izdanjima NIP Politika, da bi osamdesetih godina prošlog veka stalni angažman dobio u „Politici ekspres“. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa „Pop Rok“, pokrenuo je periodično izdanje „Huper“ i uređivao „Svet kompjutera“. „Pisao je za časopis ‘Halo u poverenju’, kao i listove ‘Susret’, ‘Džuboks’, ‘Potrošački informator’, ‘Ekspres politika’, ‘Politika’, ‘Bazar’, ‘TV revija’, ‘TV novosti’, ‘Supertin’, ‘Jutarnje ogledalo’, ‘Balkan ekspres’ i ‘Pravda’.“ Početkom devedesetih, kako navodi u biografiji, bio je deo četvoročlanog tima koji je osnovao RTV Politika, da bi karijeru potom nastavio na Trećem kanalu RTS-a, zatim i na Prvom programu RTS-a, odnosno Yu-info kanalu. „Vodio je emisije ‘Baš lično’, ‘Nedeljno popodne’, ‘Maksimum’ i ‘Kolporter’, kao i više emisija na Drugom programu Radio Beograda. Bio je portparol mlade reprezentacije Jugoslavije (1996–1998).“ Takođe, uređivao je i pisao scenarija za programske večeri muzičkih festivala „Mesam“, „Sunčane skale“ i „Budvanski festival“. Ističe da je u oktobru 2005. godine radio kao konsultant, savetnik i glavni urednik za program RTV Stankom, a godinu dana kasnije i kao urednik u Izdavačkom preduzeću „Laguna“. Naglašava da je zastupljen u knjizi „Ko je ko u Srbiji“. „Za sobom ima objavljenu knjigu ‘Ljudi i događaji’ koji su obeležili čovečanstvo (2000), deo monografije Dom omladine Beograda 1964–1994 (1994) i Televizijski pogled iskosa (2004). Član je udruženja UTE (Ujedinjeni televizijski eksperti) i aktivan sportski radnik (portparol OFK Beograd)“. U jesen 2017. godine imenovan je za državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja, a to nije bio njegov prvi angažman u ovom ministarstvu, budući da je nekoliko godina ranije obavljao funkciju savetnika. Kako navodi u biografiji, dobitnik je nekoliko nagrada – godišnje „Politikine“ nagrade „Huper“, ”Zlatne značke” Kulturno prosvetne zajednice Srbije, nagrade ”Zlatni Beočug” Kulturno prosvetne zajednice Beograda i VIP nagrade za novinarski iskorak 2017. godine. Knjigu ”Za društvo u ćošku” (životne priče legendarnih pevača kafanske boemije) objavio 2015. godine.

Autor - osoba Miłosz, Czesław, 1911-2004 Naslov Spasenje : izabrane pjesme / Česlav Miloš ; izbor i prevod Petar Vujičić ; predgovor Zdravko Malić Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1982 (Banja Luka : Glas) Fizički opis 163 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Vujičić, Petar, 1924-1993 = Vujičić, Petar, 1924-1993 Malić, Zdravko Zbirka Mala biblioteka svjetske poezije (Broš.) Napomene Prevod dela: Poezje I-II Str. 5-27: Pjesnik pamćenja : uvod u čitanje Miloszeve poezije / Zdravko Malić Slika autora na unut. str. prednjeg i zadnjeg kor. lista. Predmetne odrednice Miłosz, Czesław, 1911-2004 – Poezija Česlav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980. Rođen je u malom mestu u Litvaniji u plemićkoj porodici. Sudirao je u Vilnjusu. Upisao je polonistiku, studirao mesec dana i prešao na pravo, ali je i dalje sarađivao sa polonističkim književnim kružocima. U Parizu je kao stipendista boravio od 1931. gde se upoznao sa novim pravcima u književnosti. Tada je prvi put sreo svog rođaka, francuskog pesnika, metafizičara i kabalistu, Oskara Vladislava Miloša de Lubiča. Drugi njegov boravak u Parizu - školske 1934/35. bio je za njega mnogo značajniji. Po povratku iz Pariza radi u Radio Vilnjusu 1936/37. kada su ga nacionalisti izbacili zato što je pravio emisije o Belorusima i Jevrejima. Dobija posao u Radio Varšavi, gde upoznaje svoju buduću suprugu Janjinu Dlusku, ali i neke pesnike. Posebno mu je blizak Ježi Andžejevski. Ratno vreme provodi u Varšavi, odakle 1944. odlazi u slobodni Krakov. Jedno vreme posle rata radi kao poljski diplomata u SAD. Godine 1950. za katolički Božić poljske vlasti mu oduzimaju pasoš. Zahvaljujući tadašnjem ministru inostranih poslova Modžejevskom, odnosno, njegovoj supruzi Nataliji, pasoš mu je vraćen. U leto 1950. izabran je za sekretara Poljske ambasade u Parizu. Dana 15. februara 1951. napustio je ambasadu i zatražio politički azil od francuskih vlasti. Izvesno vreme proveo je u poljskoj „Kulturi“, a potom je s porodicom živeo u malom mestu kraj Pariza. Godine 1961. pozvan je da radi, najpre kao gostujući profesor u SAD. Predavao je književnost na Univerzitetu Berkli. Ranih devedesetih vraća se u Poljsku. Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja „Zarobljeni um“, napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji. U svojim poznijim delima bio je blizak Aleksandru Vatu i temi katastrofizma. Iskazivao je zabrinutost za sudbinu kulture i pisao je pesme bez određenog sadržaja inspirišući se primitivnom i varvarskom kulturom. Bavio se i temom umetnika u egzilu. MG45 (L)

O knjizi: Oni kažu da će mi lek protiv ljubavi doneti sreću i sigurnost zauvek. I uvek sam im verovala. Sve dosad. Sad se sve promenilo. Sad bih radije bila zaražena ljubavlju i najkraći delić sekunde nego živela sto godina ugušena u laži. U jednoj drugačijoj Americi ljubav je proglašena opasnom bolešću i vlada primorava sve građane da se podvrgnu tretmanu izlečenja čim napune osamnaest godina. Lena Halovej živi s tetkom, tečom i rođacima u Portlandu. Lena se raduje tome što će se izlečiti i živeti sigurno i predvidljivo. Videla je kako je ljubav uništila njenu majku i ne želi da ponovi istu grešku. Devedeset pet dana pre tretmana, Lena upoznaje Aleksa, mladića iz Divljina koji živi van nadzora vlade. Šta će se dogoditi ako postupe nečuveno i zaljube se? Asocijacija biblioteka za mlade i Čikaška državna biblioteka proglasile su ovaj roman knjigom godine, a američki Nacionalni državni radio uvrstio ga je u sto najboljih romana za mlade svih vremena. „Snažni likovi, živopisni opis tinejdžerskog života u represivnom društvu i uznemirujuća pitanja koja se mogu primeniti na naš današnji svet čine ovu knjigu naročito zanimljivom i vrednom pažnje.“ School Library Journal „U teskobnoj atmosferi straha, Oliverova prede veoma napetu priču o buđenju svesti, otporu i pravoj ljubavi koja je u središtu svega.“ The Horn Book

O knjizi: Oni kažu da će mi lek protiv ljubavi doneti sreću i sigurnost zauvek. I uvek sam im verovala. Sve dosad. Sad se sve promenilo. Sad bih radije bila zaražena ljubavlju i najkraći delić sekunde nego živela sto godina ugušena u laži. U jednoj drugačijoj Americi ljubav je proglašena opasnom bolešću i vlada primorava sve građane da se podvrgnu tretmanu izlečenja čim napune osamnaest godina. Lena Halovej živi s tetkom, tečom i rođacima u Portlandu. Lena se raduje tome što će se izlečiti i živeti sigurno i predvidljivo. Videla je kako je ljubav uništila njenu majku i ne želi da ponovi istu grešku. Devedeset pet dana pre tretmana, Lena upoznaje Aleksa, mladića iz Divljina koji živi van nadzora vlade. Šta će se dogoditi ako postupe nečuveno i zaljube se? Asocijacija biblioteka za mlade i Čikaška državna biblioteka proglasile su ovaj roman knjigom godine, a američki Nacionalni državni radio uvrstio ga je u sto najboljih romana za mlade svih vremena. „Snažni likovi, živopisni opis tinejdžerskog života u represivnom društvu i uznemirujuća pitanja koja se mogu primeniti na naš današnji svet čine ovu knjigu naročito zanimljivom i vrednom pažnje.“ School Library Journal „U teskobnoj atmosferi straha, Oliverova prede veoma napetu priču o buđenju svesti, otporu i pravoj ljubavi koja je u središtu svega.“ The Horn Book

Knjiga je odlično očuvana. ,,Maksim Klasanović, rodom iz Bijeljine, kao mlad i sposoban čovek, iz Nemačke, gde je odrastao i školovo se, zaputio se na Tajland, „raj na zemlji”, gde je lepo živeo i uspešno radio godinama. Ali, 30. april 2011. godine, 20:13 sati po lokalnom vremenu, u Puketu, kao grom dogodio se trenutak kada sam zeznuo svoj život – ispoveda u ovoj izuzetnoj ispovesti svoje dramatično iskustvo i život koji je proveo iza rešetaka u strašnim i surovim uslovima. Svako osećanje, brutalnost, bezizlaz, slom, gubitak nade da će ponovo grliti ćerkicu, zagrliti majku, opisani su sa tolikom snagom i sugestivnošću, da je Maksimova sudbinska priča više od folma! Ovo je bio stvarni život. Pakao! U Bombat Piset Klangu, najtežem zatvoru u Bangkoku, zvali su ga „stranac”. Kao Evropljanin nalazio se na najnižoj lestvici među zatvorenicima. 17 sati dnevno provodio je na nepunom kvadratnom metru betonskog poda, a noću naslanjao glavu na praznu plastičnu flašu. On opstaje jer čeličnom voljom održava svoje telo u formi. Kako bi sačuvao svoje fizičko zdravlje odlučuje se za duhovni put. Oko mene je bio pravi horor i shvatio sam da prava sloboda počinje samo u meni. Zvuči čudno, ali zatvor je od mene napravio boljeg čoveka i uvek ću biti zahvalan na tome.``

NIKOLA DISOPRA-OTVOREN PUT ČAKAVSKI SABOR,SPLIT,1979.god.,tvrd povez,345.strama, Knjiga kao NOVA. RETKA. Дисопра, Никола, писац и публициста (Дубровник, 19. ИИ. 1923 - Сплит, 9. И. 1990). У Сплиту завршио класичну гимназију 1941. Почетничке књижевне радове објавио за рата у партизанском бригадном листу. Од 1945. до 1957. ради у листу Слободна Далмација као новинар и уредник; 1957-65. директор је и главни уредник Радио-Сплита те је затим до пензионисања 1982. поново у Слободној Далмацији. Такође је био секретар Пододбора Матице хрватске у Сплиту те уредник у часопису Учинак. - Радовима о проблемима културе, о уметности и позоришту, приказима и критикама домаћих и страних писаца те новелама и одломцима романа сарађивао је од 1949. у новинама и часописима Културни радник, Извор (Загреб), Слободна Далмација, Народни лист, Видик, Хрватско коло , Књижевни Јадран, Учинак, Република, Летопис Матице српске, Дубровник, Форум и др. У Дисоприну прозном опусу (књиге новела Ветрови на раскршћима, Затворено и Исто лице те роман коракнути) уз партизанске, ратне и поратне теме превладава тематика с нагласком на политичком и моралном расулу грађанског друштва. Роман коракнути има документарну вредност по опису потпуног слома сплитске Орјуне и четништва у Сплиту 1943, узрокованог капитулацијом Италије. Есеје о неким савременим југословенским и руским авангардним писцима КСКС. Ст. Објавио је у књигама Руске теме и Књижевни записи. D2

„Ogledalo” - stihovi Bulata Okudžave dvojezično izdanje. Izbor, prevod s ruskog i pogovor: Mihailo B. Đaković Predgovor: Milovan Vitezović Izdavač: Paideia Godina izdanja: 2014. Povez: Tvrd Broj strana: 287 ilustrovana Format: 22 x 14 cm NOVA knjiga! Bulat Šalvovič Okudžava rođen je 9. maja 1924. godine u Moskvi, od oca Gruzina i majke Jermenke, odakle verovatno i potiče njegova impulsivna i osećajna priroda, još više naglašena tragičnom porodičnom sudbinom, koju je doneo Drugi svetski rat. Radio je kao profesor ruskog jezika, novinar, urednik, književnik. Do svoje smrti 1997. godine, izdao je više knjiga poezije, zbirki pripovedaka, romana, ekranizovanih scenarija i pozorišnih komada. Šezdesetih godina njegove pesme su se širile brzinom munje Sovjetskim Savezom, bez obzira na to što još nisu bile snimljene na gramofonskim pločama, niti izvođene na radiju ili televiziji. Pesme su slušane sa magnetofonskih traka u stanovima radnika, inženjera, fizičara i službenika, pevali su ih uz gitaru na gradilištima i u vozovima. Omladina je prihvatila pesme Okudžave kao pročišćavajuće vrelo nade. Dešavalo se, rekao je jednom Sergej Jevtušenko, da dok šetate Moskvom, na primer nedeljom, pored studentskog doma - kroz tri prozora čujete istovemeno tri različite pesme Bulata Okudžave. (Iz pogovora „Bulat Okudžava – između pesme i sudbine” Mihaila B. Đakovića)

Autor: Ginter Gras Format: 20 cm Broj strana: 432 Povez: Tvrd Ovo delo bukvalno je očekivao čitav svet. Naime, Gras (1927), najveći živi književnik nemačkog govornog područja, do sada uvek `dežurna savest nacije` i `moralna institucija` posleratne Nemačke, otkrio je da je poslednje godine Drugog svetskog rata proveo kao tenkista zgolaglasne 10. SS-pancir divizije `Frundsberg`. Najavljujući autobiografiju, pod naslovom Ljušteći luk, Gras je porekao do sada važeću verziju svoje mladosti, prema kojoj je, od trenutka kad je kao pripadnik Hitlerjugenda i volonter Radne službe rajha (RAD) mobilisan 1944, pa do zarobljavanja, radio za protivvazdušnu odbranu u svom rodnom Dancigu - Gdanjsku.Sam Gras priznao je da se odlučio da ispriča istinu o svojoj mladosti iz jednostavnog razloga: prošlost ga je suviše pritiskala. Čitaoci dela Ljušteći luk (na srpski jezik preveo Zoran S. Cvetković, izdavač Narodna knjiga), susrešće se sa licem Gintera - dečaka, koji odrasta u vreme dok Drugi svetski rat traje. Njegova majka drži prodavnicu u kojoj svi kupuju na odloženo plaćanje i nikada ne donose novac, te dečak, svakog petka, posećuje porodice koje duguju i pokušava da ih ubedi da vrate dug njegovoj majci. Od procenta vraćenog novca, on dobija džeparac. U delu `Ljušteći luk`, Gras ponovo putuje na mesta svog detinjstva...

Opis "Uzdah u tišini - Sila i Rolf Berjing" Intrigantno putovanje u mracne lavirinte politicke korupcije, velicanstven nastavak serijala koji ruši stereotipe. Sandra Salman je bila srećna. Jezdila je kroz tminu, po pljusku, na svom novom belom skuteru, i bila je srećna. Onda je ostala bez goriva, motor se ugasio, a hladnoća joj se uvukla u kosti: samo je želela da što pre stigne kući. Ali čim je otvorila vrata, kao da se našla u najgoroj noćnoj mori. Njen otac se obesio. U trenu, njen dom bio je pun policajaca koji su želeli da brže-bolje arhiviraju slučaj kao samoubistvo. Jedino se Oliviji Riveri čini da se nešto u čitavoj priči ne uklapa. Pre svega, Bent Salman nije ostavio oproštajnu poruku. Osim toga, radio je u carinskoj upravi, odakle je nestala velika količina zaplenjenih narkotika. Možda je bio umešan u krađu? Ili je želeo da razotkrije krivca i zato je ućutkan? Olivija ne može da dozvoli da sva ova pitanja ostanu bez odgovora. Sa svih strana stižu prikrivene pretnje, ljudi povezani sa slučajem nestaju bez traga i ubrzo će postati jasno da je smrt Benta Salmana samo vrh ledenog brega koji pulta po crnom moru strašnih spoznaja.. Format: 145x205mm br. str.: 344 povez: broš Pismo: latinica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Luko Paljetak (Dubrovnik, 19. 8. 1943) je hrvatski književnik akademik. Autor je brojnih zbirki pjesama, knjiga za djecu, znanstvenih studija, članaka, eseja i antologija. Rodio se i odrastao u Dubrovniku u kojem živi i radi. Studirao je hrvatski i engleski jezik na Filozofskom Fakultetu Sveučilišta u Zadru gdje je kasnije i radio kao asistent. Bio je redatelj i dramaturg Zadarskog kazališta lutaka te jedan od urednika Zadarske revije. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu obranom disertacije Književno djelo Ante Cettinea 1992. godine. Vrstan je prevoditelj s engleskog, francuskog i slovenskog jezika. Između ostalih preveo je i neka od djela Chaucera, Shakespeara, Byrona, Wildea, Joycea i Prešerna. Preveo je (zajedno sa Zlatkom Tomičićem) i zbirku pjesama makedonskog pjesnika Konstantina Miladinova [1] . Stalni je član HAZU-a i dopisni je član Slovenske akademije znanosti i umjetnosti (SAZU). Član je i brojnih književnih udruženja u Hrvatskoj i inozemstvu i dobitnik mnogih nagrada i priznanja. Urednik je časopisa Dubrovnik koji izdaje Matica Hrvatska ogranak Dubrovnik. Mnoge od njegovih pjesama su uglazbljene i postale su nezaobilazni dio dubrovačke i hrvatske pop-kulture (U svakom slučaju te volim, Na Stradunu, pjesme za dječji zbor Mali raspjevani Dubrovnik i druge)...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje! 1977. god Pripovetke Aleksandar Tišma (Horgoš, 16. januar 1924 — Novi Sad, 15. februar 2003) bio je srpski pesnik i pisac. U njegovim delima najviše su zastupljene lirske pesme, zatim romani i novele.[1] Biografija Rođen je u Horgošu od oca Srbina Gavre Tišme, trgovca poreklom iz Udbine u Lici i majke Jevrejke Olge, devojačko Miler. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Novom Sadu. Maturirao je 1942. godine. U Budimpešti je studirao (od 1942. do 1943) ekonomiju pa romanistiku. Stupio je u narodnooslobodilačku borbu decembra 1944. godine. Demobilisan je novembra 1945. godine, nakon čega se zaposlio kao novinar u Novom Sadu, u „Slobodnoj Vojvodini“, a zatim, 1947. godine, u Beogradu, u „Borbi“. Na beogradskom Filozofskom fakultetu 1954. godine diplomirao je anglistiku.[2] Od 1949. je živeo u Novom Sadu i radio u izdavačkom preduzeću „Matica srpska“, najpre kao sekretar, a posle i kao urednik.[3] Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu od 1969. do 1973.[3] Holokaust, ljudsko zlo i ljudske potrebe su česta tema u njegovim delima. Postoji fondacija „Aleksandar Tišma” koja je 2019. počela da dodeljuje istoimenu Nagradu „Aleksandar Tišma”. Prvi dobitnik je Laslo Darvaši iz Mađarske za knjigu „Zimsko jutro – Bog. Domovina. Familija”

Opis "Beograde, dobro jutro 2 - Dušan Radović" Volite se, ljudi! Lakše vam je i praktičnije da se volite nego da se ne volite. Ako se volite, možete misliti i na nešto drugo i raditi nešto drugo. A ako se ne volite, mislite samo na to. Ovo je druga knjiga obraćanja Dušana Radovića slušaocima Prvog programa Studija B u vremenu od aprila 1977. do maja 1978. Kada je počeo pozdravljati Beograd i Beograđane u julu 1975. godine, Dušan Radović nije mogao znati dokle će stići. Kao i sve drugo, i ovaj posao treba raditi samo dok ima smisla i završiti ga na vreme. Ograničene su naše mogućnosti da mislimo i govorimo prvi put, da naša zapažanja budu nova i mlada. Sve drugo su samo odjeci već izgovorenih misli i slika. Probajte da opet zavolite Beograd, i ono beogradsko u sebi... Povez knjige : broširani Strana : 400 Format : 13x20 cm Pismo : latinica