E. D. Miler Ruska ljubavnicaMeki povezIzdavač Vulkan’Visibabe’... Tako ih Rusi nazivaju – žrtve pronadene u snegu. Uglavnom su to pijanci, beskucnici koji su se naprosto predali i zaspali u beskrajnoj belini... Medutim, ponekad su to i žrtve svirepog ubistva.Nik ima potrebu da se ispovedi. Dok je u Moskvi radio kao uspešan advokat, zavela ga je Miša, tajanstvena žena koja ga je provela kroz grad – kroz uzbudljive nocne klubove i itimne dace, kroz slojeve ljudske dobrote, ali i ukorenjene korupcije. Dok se Nik zaljubljivao u Mišu, otkrio je da se sve više odaljava od sebe samog... Znao je da je ta devojka vrlo opasna, ali ruski nacin života ume da opcini. Naposletku, suviše je jednostavno sakriti sve svoje tajne u snegu...NAJUŽI IZBOR ZA MAN BUKEROVU NAGRADU 2011„Potpuno opcinjujuce.“ THE TIMES„Knjiga koja ce vas zadiviti.“ SUNDAY TELEGRAPH„Roman koji na briljantan nacin oslikava mracne kutke ljudske duše.“ THE INDEPENDENT2/25

odlično očuvana Vulkan Beograd 2019 , „Erotski triler koji će vam probuditi sva čula!“ – The New York TimesPoručnik Kingsli je dosad u karijeri radio sve – špijunirao je, lagao, ubijao po naređenju. Međutim, njegova nova tajna misija zahteva nešto nesvakidašnje i možda je najopasnija do sada. Nestao je mlađani pukovnikov nećak, a na Kingsliju je da ga vrati kući.Zbog toga će morati da poseti sedište seks-kulta u kojem vladaju žene, a muškarci su robovi, i to svojom voljom. Ili možda nije tako? Dok je zarobljen unutar zidina zamka, Kingslija će začarati erotične čini zagonetne Madam, žene koja poseduje mudrost, moć i lepotu. Ona mu nudi život za kakvim je oduvek žudeo i ostvarenje njegove najveće želje. Uz određenu cenu, naravno. Da se zauvek odrekne osobe koju voli.U jedno je siguran: šta god da izabere, više nikada neće biti isti. mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica, 270 strana

Miroslav Josić-Višnjić / Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba U rodnom mestu završio je osnovnu školu, a učiteljsku školu (preparandiju) u Somboru. Na Filološkom fakultetu u Beogradu apsolvirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti (tzv. Svetska književnost). Dugo je honorarno radio kao lektor, korektor i tehnički urednik u raznim izdavačkim kućama, listovima i časopisima. Bio je sekretar lista „Student“ (generacija 68, do smene redakcije), urednik časopisa `Relations`. Bio je (greškom) zaposlen u Srpskoj književnoj zadruzi. Pokrenuo je biblioteku „Novi Albatros“. Prvi je počeo privatno izdavanje knjiga (posle S. Mašića) u „Književnoj fabrici MJV i deca“. Putovao je po svetu najčešće o svom trošku u Poljsku, Francusku, Kanadu, Madžarsku, Švedsku, Holandiju, Češku, Rumuniju, Italiju, Nemačku, Grčku, Kinu... Oženjen je, ima troje dece i tri unuka. Sada je u penziji, a prima i nacionalni dodatak kao zaslužan umetnik. Predsednik je PANU, doživotno u ostavci. odlično očuvana

Prozraci Svetlana Velmar-Janković Str 319 Povez mek Stanje knjige dobro,ima posvetu Stubovi kulture O knjizi K8 Dramatični događaji opisani u ovoj knjizi su uspomene Svetlane Velmar-Janković na svoju najraniju mladost, na lično iskustvo evropskog sumraka krajem tridesetih godina XX veka, na doba okupacije Kraljevine Jugoslavije i, najzad, srpskog društvenog i građanskog sloma posle savezničke pobede nad fašizmom i ulaska partizanskih i sovjetskih trupa u ratom razorenu zemlju. Pred očima devojčice smenjuju se „prozraci“ bezbrižnog detinjstva u uglednoj porodici visokog državnog službenika u Beogradu, pred Drugi svetski rat, oglašavaju se zloslutni glasnici apokalipse iz zelenog oka filipsovog radio-aparata, ređaju odlomci sećanja na izdaju u praskozorje 6. aprila, na pakao i pometnju bombardovanja, na rušilačku neman zla, oskudicu i zbegove koji su usledili tokom teških godina tuđinske okupacije, konačno i na poraz nacizma u svetu i pobedu revolucije u Jugoslaviji i uspostavljanje takozvane narodne vlasti

Žarko Komanin ZAKOPANO I OTKOPANO - Priče i objašnjenja , Prosveta 2002, str. 100. Priče. Očuvanost 4. КОМАНИН Жарко – књижевник и позоришни критичар (Дреновиштица код Никшића, 3. XII 1935 – Београд, 26. VI 2010). Основну школу је завршио у родном месту, гимназију у Никшићу 1954, а Филозофски факултет (Група за југословенску и светску књижевност) у Бгду 1960. Први књижевни рад, приповетку Бјегунац, објавио је у „Студенту“ 1956. Од 1960. до 1962. био је драматург у београдском Савременом позоришту, а затим је отишао на одслужење војног рока. Од 1964. до 1969. радио је као референт за културу у Главном одбору ССРН Србије, а од 1969. до 1974. као професионални позоришни критичар „Вечерњих новости“, где је почео да објављује позоришне критике још 1964. и до 1972. потписивао их именом Жарко Јовановић. Од 1974. до 1978. је био у статусу слободног уметника, а 1979. се запослио као драматург НП у Бгду.

Đuro Damjanović : JEDNODNEVNI DNEVNIK , Prosveta 1983, str. 216. Roman. Očuvanost 4. ĐURO DAMJANOVIĆ (Goleši, 06.05.1945 — Goleši, 26.02.2009) BIOGRAFIJA Đuro Damjanović rođen je na Đurđevdan 1945. godine u Golešima, nadomak Banjaluke. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Autor je brojnih zbirki pripovijedaka, romana, pjesama, a pisao je i knjige za djecu. Dobitnik je Isidorine, Ćopićeve, Kočićeve i drugih nagrada. Damjanović je 25 godina radio kao saradnik u raznim novinama u Beogradu, a kasnije se seli u Banjaluku, gdje živi i piše do smrti. Na početku je pisao pjesme, pa potom prozu, i tako naizmjenično. Objavio je više od 15 knjiga, među kojima su: pjesme `Uspomene iz pakla`, `Magla u rukama`, za koju je dobio nagradu `Isidora Sekulić`, `Jednodnevni dnevnik`, roman `Zemunska hronika`, zbirka pjesama za djecu `Negde nešto peva`, poema `Moja nacija ili moj kameni vrt` i ep `Srbijana`... Damjanović je preminuo u rodnom selu Goleši 26. februara 2009. godine.

Izdavač: čigoja Godina: 2006 Broj strana: 438 Povez: mek Format: 20 x 13 cm kao nova Pisac, sociolog i oštroumni esejista, Fransisko Ajala (Granada 1906), u toku svog života aktivno je učestvovao u događajima u toku tragične i nemirne istorije svoje zemlje, zbog čega pouzdano može da svedoči o njima sa svoje lične tačke gledišta. Njegova intelektualna iskrenost, nasuprot onome što samo sebe smatra najvišom istinom, ne dopušta kompromise, niti se zaklanja iza izgovora. Sećanja i zaboravi prvi put izlaze kao jedna knjiga, u kojoj Ajala spaja tri dela svojih memoara. Prvi deo „Iz raja u progonstvo” obuhvata period od piščevog detinjstva do kraja Španskog građanskog rata. Drugi deo „Egzil”, podseća na godine u toku kojih je autor, posle španske katastrofe, bio primoran da svoj život obnovi u Argentini, Brazilu i Porto Riku. Treći deo govori o njegovom boravku u SAD gde je radio kao profesor na najuglednijim univerzitetima, kao i o njegovom povratku (1960), u rodnu zemlju koju je dvadeset godina pre toga morao da napusti. Ajala je u karijeri dobio sve španske nagrade za književnost - od nagrade Servantes 1991. do nagrade Princ od Asturije 1998. Pre pet godina bio je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Prvu knjigu `Tragikomedija čoveka bez duha` Ajala je objavio 1925. Među njegovim napoznatijim delima su `Uzurpatori` iz 1949. godine, u kojima opisuje nemoral čoveka koji drugog podređuje svojoj volji, kao i zbirka priča o španskom građanskom ratu `Ovnujska glava`. Beznadežnost međuljudskih odnosa i pad morala teme su pesimističkih i satiričnih priča `Pseće smrti` i `Vrt naslada`. Ajala je aktivno učestvovao u dogadajima u svojoj zemlji, a tokom španskog građanskog rata otišao je u izgnanstvo, gde je proveo 20 godina. U knjizi `Sećanja i zaboravi` Ajala je spojio tri dela svojih memoara. Prvi deo `Iz raja u progonstvo` obuhvata period od piščevog detinjstva do kraja španskog gradanskog rata. Drugi deo `Egzil` svedoči o godinama u kojima je autor živeo u Argentini, Brazilu i Portoriku. Treći deo govori o njegovom boravku u SAD, gde je radio kao profesor na najuglednijim univerzitetima, kao i o njegovom povratku u rodnu zemlju.

Pančevačkog pesnika Zorana Duškovića nema među nama već dve decenije. Sedamnaestog januara navršilo se 20 godina od njegove smrti. Pančevci ga pamte kao književnika, novinara, glumca i reditelja, ali i kao izuzetnog hroničara Pančeva. Zoran Dušković je rođen 6. juna 1957. godine. Autor je knjiga poezije „Dužnost Svetog Florijana”, u izdanju lista „Pančevac” i Sekcije književnika Pančeva, 1983. godine, i „Povratak s robije”, u izdanju Zajednice književnika Pančeva, 1989. godine. Posthumno su objavljene pesnička zbirka „Grad”, sabrane pesme „Zatim sve iščezava” i knjiga proznih zapisa „Šta sanjam i šta mi se događa”. Poznavalac rada Zorana Duškovića i lični prijatelj Violeta Blaga iz Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva, istakla je da je Zoran Dušković voleo Pančevo i bio aktivan u svemu što se u gradu dešavalo, još od gimnazijskih dana. – Bio je izuzetno radoznao i gde god se nešto dešavalo, on je bio prisutan. U Domu omladine je bio aktivan u „Ateljeu mladih”, gde je počeo da glumi još kao gimnazijalac. Neposredno pred saobraćajnu nesreću u kojoj je poginuo, počeo je i da režira. Uradio je predstavu „Bekstvo” po tekstu Bulgakova, s kojom je osvajao nagrade, čak i na festivalima na kojima su učestvovali profesionalni reditelji. Dušković je pisao kolumnu o Pančevu u listu „Pančevac”, na osnovu čega je posthumno, 1996. godine, objavljena knjiga „Šta sanjam i šta mi se događa”, navela je Blaga. – To su tople priče o Pančevu, priče o ljudima koji su živeli u njegovo vreme, ali i građanima ovog grada koji su živeli 100 i 200 godina ranije. Bio je veliki istraživač prošlosti Pančeva i mnogo vremena je provodio u Istorijskom arhivu, u želji da sazna detalje iz istorije grada – objasnila je Blaga. U mnoštvu interesovanja Zorana Duškovića, našlo se mesto i za Radio Pančevo. – Vodio je zapaženu kontakt emisiju, u koju su se javljali mnogi naši sugrađani i govorili svoje mišljenje u vezi sa aktuelnom politikom u zemlji i gradu. Radio je vrlo lepo i odmereno, tako da je i one „najrazbarušenije”, čak nekulturne ljude, uspevao da navede da kažu nešto kvalitetno, i da, naravno, ne vređaju druge. Naslov: Povratak Sa Robije - Lirska Poezija Pisac: Zoran Duskovic Izdavac: Zajednica Knjizevnika Panceva Godina: 1989 Pismo: Cirilica Povez: Brosiran sa klapnama Broj strana: 43 Format: 20 cm Ocuvanost: Odlicno ocuvana knjiga

Dušan Jerković - Sretenije Zorkić`Dušan Jerković — Uča bio je učitelj, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.Poticao je iz učiteljske porodice. Završio je Učiteljsku školu u Šapcu i do 1936. godine je radio kao učitelj. Prvu službu dobio je u selu Jakalj, u užičkom kraju. Zbog istupanja protiv režima, zajedno sa suprugom, takođe učiteljicom, bio je 1939. godine premešten u selo Fakoviće u istočnoj Bosni, gde je službovao do početka Drugog svetskog rata.Pripadao je grupi učitelja-komunista koja se okupljala u društvu „Vuk Karadžić“. Preko brata Nebojše, takođe učitelja povezao se sa ilegalnom Komunističkom partijom Jugoslavije, čiji je član postao u godinama pred početak rata.Jula 1941. godine je prešao u račanski kraj, gde je učestvovao u organizovanju ustanka. Bio je najpre komandir Račanske partizanske čete, a nakon brojnih uspešnih akcija ove čete, u kojima se istakao kao dobar komandant, ali i ličnom hrabrošću, bio je septembra 1941. godine postavljen za komandanta Užičkog partizanskog odreda.Pod njegovom komadom ovaj odred je oslobodio Bajinu Baštu, Ivanjicu, Čajetinu, Požegu i Kosjerić. Nakon oslobođenja Užica i stvaranja slobodne teritorije radio je u gradu, koji je bio sedište vojnog i političkog rukovodstva Narodnooslobodilačkog pokreta i centar iz koga se rukovodilo oslobodilačkom borbom u celoj Jugoslaviji.Učestvovao je u odbrani partizanske slobodne teritorije, naročito u vreme partizansko-četničkog sukoba u jesen 1941. godine. Kada su u toku završnih borbi Prve neprijateljske ofanzive, nemačke snage nadirale iz pravca Bajine Bašte ka Užicu, Jerković je 29. novembra 1941. godine komandovao delovima Užičkog odreda i Radničkog bataljona u borbi na Kadinjači, gde je štićena odstupnica partizanskim snagama i Vrhovonom štabu, koji su se povlačili iz Užica. U ovoj borbi poginulo je oko 250 partizanskih boraca, među kojima i njihov komandant Dušan Jerković.Nakon smrti Nemci su njegovo telo, kao i telo Vukole Dabića, radi zastrašivanja stanovništva izložili u centru Užica, a potom su ih spalili na brdu Dovarju. Za narodnog heroja proglašen je 25. septembra 1944. godine. Nekoliko osnovnih škola u Srbiji nosi njegovo ime, kao i naselje „Braće Jerković“ u Beogradu, koje je dobilo ime po njemu i njegovom starijem bratu Nebojši Jerkoviću, koji je bio komandant Mačvanskog partizanskog odreda.`VikipedijaIzdavač: Kultura, Beograd/ZagrebGodina: 1971Broj strana: 95Tvrdi povez3/17

Dobrica Ćosić Vreme smrti 4Tvrdi povez sa zaštitnim omotomДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). Ћосић је понекад називан „ оцем нације” . У Удружењу „ Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке.3/6

Dobrica Ćosić Daleko je sunceTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač Prosveta BeogradДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). [3] Ћосић је понекад називан „ оцем нације” . [4][5]У Удружењу „ Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке.3/7

Dobrica Ćosić Daleko je sunceTvrdi povez Izdavač Prosveta BeogradДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). [3] Ћосић је понекад називан „ оцем нације” . [4][5]У Удружењу „ Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке.3/7

Izdavač: mladinska Godina: 2010 Broj strana: 296 Povez: mek Format: 20 x 13 cm Postoji li formula kadra da promeni sudbinu ljudi? Postoji naročito moćna sila koja može promeniti naše shvatanje univerzuma i našeg sopstvenog života. Do sada niko nije uspeo da je objasni. Albert Ajnštajn ju je rešio svojevremeno jednom matematičkom jednačinom, ali je iz nepoznatog razloga, odlučio da je sakrije. Havijer, scenarista na radiju, gubitnik i sitni prevarant, i Sara, tajanstvena i zavodljiva specijalistkinja za nemačkog genija, učestvovaće u potrazi punoj opasnosti i iznenađenja koja će ih dovesti do mesta u kojima je živeo, radio, patio i voleo najslavniji dobitnik Nobelove nagrade svih vremena. Ono što njih dvoje ne znaju jeste da će njihova pustolovina u potrazi za konačnim odgovorom pre svega biti putovanje koje će ih povesti do najdubljih slojeva njihove duše. Aleks Rovira i Fransesk Miraljes otkrivaju u ovom romanu kako pozitivno usmeriti najtajniju i najmoćniju energiju sveta koju čuvamo u sebi. Ovo je prvi duhovni triler.

m8 Legli smo,ja takodje,mada nisam mogao da spavam.Ustao sam,seo u ugao barake i otvorio radio koji od pre nekoliko dana ponovo radi.Jedva se čujno oglasila stanica.Bože moj,koliko se automatizam već približio oblasti uspomena!Prepoznao sam glas spikerke koji je u meni probudio zaboravljene uspomene.Radio Andora!Sve je namah bilo nred mnom,Aida,fanfare,sedišta u parteru ljubljanske Opere kada sam ženu prvi put izveo u pozorište.Kako su to bile lepe večeri!Prošlost se probudila toliko burno da me je gotovo preplavila.Ugasio sam aparat i stao na ulaz,izašao iz barake i krenuo u kamenjar.U blagoj mesečini sam prepoznavao stene i na kraju zastao,nisam mogao dalje.Okružen divljinom,osećao sam nadmoć uspomena.Osetih da sam sve više ovozemaljski,u uspomenama ima nečeg grešnog,vežu čoveka za zemlju,za telo,i materiju,pa ipak od stvarnosti čine nestvaran svet,svet predvidjanja i snova. Svedočanstvo:dnevnički zapisi od 3.maja 1943.-2. decembra 1943./Edvard Kocbek Beograd:Narodna knjiga,1988-379 str.

Alan i Sally Landsburg Svemirska vezaDimenzije: 13,00 x 20,50 cm.Opseg: 213 stranica.Uvez: tvrdi, plastificiran.Stanje knjige: vrlo dobro.Biblioteka Popularna nauka.PORUKA IZ SVEMIRA?U subotu 16. studenoga 1974. divovska radio-antena u Arecibu na Puerto Riku uputila je poruku prema dalekoj skupini zvijezda, poznatoj pod imenom Messier 13, na rubu Mliječnoga puta. Poruka putuje brzinom svjetlosti i trebat će joj 24.000 godina da stigne na cilj. Ona može biti pre­tvorena u televizijsku sliku, koja će promatračima objasniti da planetom Zemljom vladaju vrste čiji genetski sastav sjedinjuje kemijska molekula poznata kao deoksiribonu-kleinska kiselina - DNA.Kada sam ispitivao ovu »poruku« imao sam neki čudno­vat osjećaj da sam je već prije vidio. I jesam ... vidio sam je u Toro Muerto u Andama, urezanu u stijenu prije 14.000 godina.Ako smo mi poslali u prostor tajanstvenu poruku u kojoj je u nekoliko znakova i matematičkih simbola sadržano sve bitno znanje o nama, da li je bilo moguće da je neki pri­došli istraživač ostavio svoj vlastiti, veoma jasni, otisak na visoravni Toro Muerto?5/34

Dobrica Ćosić Vreme smrti 3Tvrdi povezДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). [3] Ћосић је понекад називан „ оцем нације” . [4][5]У Удружењу „ Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке.3/7

Dobrica Ćosić Vreme smrti 4Tvrdi povezДобросав Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, 29. децембар 1921 — Београд, 18. мај 2014) био је српски и југословенски политичар, књижевник и академик.Ћосић је био први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992 — 1. јун 1993). [1] Радио је у комисији која је писала програм СКЈ. Он је написао увод, као и текстове о просвети, науци, култури и последње поглавље. [2] Поред политичког рада и дисидентског деловања, био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ.За свој књижевни опус добио је већину националних награда и неколико иностраних. Троструки је кандидат за Нобелову награду за књижевност (1983, 1989, 2011). [3] Ћосић је понекад називан „ оцем нације” . [4][5]У Удружењу „ Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и дела књига из његове личне библиотеке.3/7

Mihail Šolohov Tihi Don Knjiga 3 - 4 Tvrdi povez „Tihi Don“ roman je ruskog pisca Mihaila Aleksandroviča Šolohova. Ovaj roman smatra se životnim delom Šlohova, a na njemu je radio punih 14 godina.Postoje četiri knjige romana. Prva knjiga ovog dugačkog romana objavljena je 1928. godine, druga 1929. godine, treća 1933. godine i četvrta 1940. godine. Za ovo cenjeno delo, 1965. godine je dobio Nobelovu nagradu za književnost.„Tihi Don“ je obiman roman epopeja koji nam verno prikazuje vrlo burne događaje koji su se dogodili u periodu od 1912. do 1922. godine. Ti događaji uključuju Prvi svetski rat, Boljševičku revoluciju koja se dogodila 1917. godine te građanski rat.Radnja romana odvija se prema stvarnim, istorijskim činjenicama, tačnim opisima bitaka, geografskim lokalitetima te stvarnim ličnostima.Šolohov na autentičan način kao pravi stručnjak prikazuje velike društvene sukobe pa je tako sukob između crvenih, odnosno boljševika i belih, odnosno belogardejaca u prvom planu romana. Isto tako odlično prikazuje i sudbine običnih ljudi pa tako prikazuje sudbinu čoveka Grigorija Melehova

Mihail Šolohov Tihi DonKnjiga 3 - 4Tvrdi povez„ Tihi Don“ roman je ruskog pisca Mihaila Aleksandroviča Šolohova. Ovaj roman smatra se životnim delom Šlohova, a na njemu je radio punih 14 godina. Postoje četiri knjige romana. Prva knjiga ovog dugačkog romana objavljena je 1928. godine, druga 1929. godine, treća 1933. godine i četvrta 1940. godine. Za ovo cenjeno delo, 1965. godine je dobio Nobelovu nagradu za književnost. „ Tihi Don“ je obiman roman epopeja koji nam verno prikazuje vrlo burne događaje koji su se dogodili u periodu od 1912. do 1922. godine. Ti događaji uključuju Prvi svetski rat, Boljševičku revoluciju koja se dogodila 1917. godine te građanski rat. Radnja romana odvija se prema stvarnim, istorijskim činjenicama, tačnim opisima bitaka, geografskim lokalitetima te stvarnim ličnostima. Šolohov na autentičan način kao pravi stručnjak prikazuje velike društvene sukobe pa je tako sukob između crvenih, odnosno boljševika i belih, odnosno belogardejaca u prvom planu romana. Isto tako odlično prikazuje i sudbine običnih ljudi pa tako prikazuje sudbinu čoveka Grigorija Melehova5/21

RUSKA LJUBAVNICA - E.D.Miler Vulkan, Beograd 2013. 263 strane knjiga u odličnom stanju Visibabe’... Tako ih Rusi nazivaju – žrtve pronađene u snegu. Uglavnom su to pijanci, beskućnici koji su se naprosto predali i zaspali u beskrajnoj belini... Međutim, ponekad su to i žrtve svirepog ubistva. Nik ima potrebu da se ispovedi. Dok je u Moskvi radio kao uspešan advokat, zavela ga je Miša, tajanstvena žena koja ga je provela kroz grad – kroz uzbudljive noćne klubove i itimne daće, kroz slojeve ljudske dobrote, ali i ukorenjene korupcije. Dok se Nik zaljubljivao u Mišu, otkrio je da se sve više odaljava od sebe samog... Znao je da je ta devojka vrlo opasna, ali ruski način života ume da opčini. Naposletku, suviše je jednostavno sakriti sve svoje tajne u snegu... NAJUŽI IZBOR ZA MAN BUKEROVU NAGRADU 2011 „Potpuno opčinjujuće.“ THE TIMES „Knjiga koja će vas zadiviti.“ SUNDAY TELEGRAPH „Roman koji na briljantan način oslikava mračne kutke ljudske duše.“ THE INDEPENDENT

MANJA OŠTEĆENJA ,NA KORICAMA MANJA POSVETA BIVŠEG VLASNIKA,NA PREDLISTU UNUTRAŠNJOST ODLIČNA Meki povez Izdavač Bigz iz 1987 godine,VII izdanje,178 str Grobnica za Borisa Davidoviča (podnaslovljena: Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti) je zbirka sedam pripovedaka objavljena 1976. godine, autora Danila Kiša. U nekim tumačenjima, ova knjiga zapravo predstavlja roman. Pripovetke su zasnovane na istorijskim događajima i bave se temama političke obmane, izdaje i ubistva u Istočnoj Evropi u prvoj polovini 20. veka (osim novele Psi i knjige u kojoj se radnja odvija u 14. veku). Neke od priča su napisane kao fiktivne biografije u kojima glavni likovi interaguju sa stvarnim ličnostima. Kiš je ovu knjigu napisao dok je radio na univerzitetu u Bordou, motivisan uglavnom svojom frustracijom prouzročenom neznanjem i neverovanjem svojih studenata koji su, mahom levičarski orijentisani, odbijali da poveruju čak i u postojanje gulaga. Knjiga je objavljena u desetinama izdanja na srpskohrvatskom jeziku, a prevedena je na više od dvadeset jezika.

61842) REPUBLIKA LJUBAVI , Kerol Šilds , Laguna Beograd 2008 , ljubavni roman U nizu poglavlja koja se smenjuju hitro poput karata u rukama najveštijeg krupijea, upoznajemo dvoje ošamućenih veterana ljubavnih ratova. Fej je etnolog, mlada žena koju strast prema sirenama sprečava da se usredsredi na nekog određenog muškarca. A odmah na drugoj strani ulice živi Tom, popularni radio-voditelj koji se usredsređivao malo previše, pa se tako tri puta ženio i razvodio. Samo Kerol Šilds ume da da tako umešno opiše ovaj par koji se zaljubljuje toliko potpuno i predano kao bilo koji par iz viktorijanskih romana, zajedno sa svim savremenim nevoljama koje ih okružuju u ovoj dirljivoj i ironičnoj knjizi. „Roman koji toliko opčinjava da ćete poželeti samo da se negde sklupčate i ne ispuštate ga iz ruku sve do kraja.“ Sandi Tajms „Delo finog tkanja… Republika ljubavi je snažan i inovativan roman, bogat spoznajama.“ Gazet (Montreal) „Ovo je Kerol Šilds na vrhuncu svojih moći.“ Vankuver san mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 376 strana

GREŠNICI - Tifani Rajs veoma lepo očuvana Vulkan Beograd 2019 , „Erotski triler koji će vam probuditi sva čula!“ – The New York TimesPoručnik Kingsli je dosad u karijeri radio sve – špijunirao je, lagao, ubijao po naređenju. Međutim, njegova nova tajna misija zahteva nešto nesvakidašnje i možda je najopasnija do sada. Nestao je mlađani pukovnikov nećak, a na Kingsliju je da ga vrati kući.Zbog toga će morati da poseti sedište seks-kulta u kojem vladaju žene, a muškarci su robovi, i to svojom voljom. Ili možda nije tako? Dok je zarobljen unutar zidina zamka, Kingslija će začarati erotične čini zagonetne Madam, žene koja poseduje mudrost, moć i lepotu. Ona mu nudi život za kakvim je oduvek žudeo i ostvarenje njegove najveće želje. Uz određenu cenu, naravno. Da se zauvek odrekne osobe koju voli.U jedno je siguran: šta god da izabere, više nikada neće biti isti. mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica, 270 strana

Брана Димитријевић: ШЕВА У ВРТУ ПРЕДСКАЗАЊА Издавач: КУЛТУРА, Београд, 1993.год. Меки повез, 215 страна, ћирилица. Очувано као на фотографијама. `Бранислав Димитријевић рођен 1939. године у Београду. Редовни професор на предмету максилофацијална хирургија, до 2005. на Стоматолошком факултету Универзитета у Београду. Објавио је преко 160 научних и стручних радова из области стоматолoгије, максилофацијалне протетике, судске медицине и медицинског права, биоматеријала, историје медицине и астрономије. Један је од аутора „Кодекса лекарске етике Србије“, у верзији Удружења за медицинско право. Под књижевним именом Брана Димитријевић објавио је низ прозних дела, прича, романа, есеја, путописа у која спадају: „Балада о кошави“, „Шева у врту предсказања“, „Умрети у Јерменији“, „Стоматологија и култура“, „У контејнеру – записи српског ратног хирурга 1916-1918“, „Јереванско пророчанство“, „Београдски кошмар Михајла Булгакова – Псеће срце други део“. За њим је и десетак изведених радио-драма, и једна телевизијска. Сарађивао је у научном и документарном телевизијском програму („Легенда о Драгоманцима“, „Подрум Светих Жртава“) као сценариста и водитељ.`

Vitomir Vuletić : SUSRETI SA SOBOM , Valjevo print Valjevo / Ub 2005, tvrdi povez, str. 392. Prva knjiga trotomnih memoara. Očuvanost 4-. Vitomir Vuletić (1926 - 2018) Univerzitetski profesor u penziji, istoričar književnosti, književni kritičar i esejist Vitomir Vuletić (92) preminuo je u četvrtak (danas), u Novom Sadu gde je živeo i gde će biti i sahranjen. Rođen je u Lončaniku, kod Uba, školovao se u Piromanu, Valjevu (stanovao kod teče i tetke Julijane Maksimović, čiji je unuk Vladimir oženjen gimnazijskom pofesorkom književnosti u penziji Marijom, dev. Stojaković), Bitolju, Beogradu, Sofiji... Iz `Kolubarinog` Biografskog leksikona Valjevskog kraja, iz iscrpne jedinice koju je pripremio sada pok. Ljubisav Andrić, izdvajamo da je uz gimnaziju pohađao i učiteljsku školu. Studije je završio u Beogradu, na grupi za ruski jezik i književnost Filozofskog fakulteta, a doktorirao je na grupi za jugoslovensku književnoat Filološkog fakulteta. Kao profesor radio je u Blacu, Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, gde je na Filozofskom fakultetu, od 1962. do 1986. godine, prošao put od pedavača do redovnog profesora.