Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Pripovetke I - Pripovetke II - Bela garda, Zivot gospodina de Molijera, Pozorisni roman - Majstor i Margarita - Drame I - Drame II - Pisma - Secanja na Mihaila Bulgakova Mihail Afanasijevič Bulgakov (rus. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков; Kijev, 15. maj 1891 — Moskva, 10. mart 1940) bio je ruski pisac, dramaturg i pozorišni reditelj. Pisao je na ruskom jeziku. Autor je velikog broja pripovedaka, priča, feljtona, pozorišnih komada, dramatizacija, filmskih scenarija i operskih libreta. Detinjstvo i mladost Mihail Bulgakov se rodio 15. maja 1891. u porodici profesora Kijevske duhovne akademije Opanasa Ivanoviča Bulgakova i njegove žene Varvare Mihajlovne u Kijevu.[1] U porodici je bilo sedmoro dece: Mihail, Vera, Nađa, Varvara, Mikola, Ivan i Olena. Mihail Bulgakov je 1909. završio kijevsku Prvu gimnaziju i upisao se na medicinski fakultet `Taras Ševčenko` Kijevskog univerziteta. Bulgakov se prvi put oženio 1913. Tatjanom Lapom. Njihovi novčani problemi započeli su već na dan svadbe. Tatjanin otac im je mesečno slao 50 rubalja, što je u to vreme bio pristojan iznos. No, novac im je brzo nestajao, budući da je Bulgakov bio spontana osoba i nije voleo da štedi. Ako bi mu se prohtelo da potroši poslednje rezerve novca na taksi, bez razmišljanja bi to učinio. Nakon početka Prvog svetskog rata Bulgakov je nekoliko meseci radio kao lekar u prifrontnoj zoni. Zatim su ga poslali da radi u selo Nikoljskoje Smolenske gubernije, a nakon toga je radio kao lekar u Vjazmi. Godine 1917. počeo je da uzima morfijum, isprva da olakša alergijske reakcije na lek protiv difterije, koji je uzeo bojeći se bolesti nakon obavljene operacije.[1] Zatim je uzimanje morfijuma postalo redovno. U oktobru 1917. prvi put je došao u Moskvu, zaustavivši se kod svog ujaka, poznatog moskovskog lekara-ginekologa N. M. Pokrovskog, koji je postao prototip profesora Preobraženskog iz priče `Pseće srce`. U jesen 1918. Bulgakov se vratio u Kijev gde je započeo privatnu praksu kao venerolog. U to vreme prestao je da uzima morfijum. Za vreme građanskog rata u Rusiji, u februaru 1919, Bulgakova su mobilizovali kao vojnog lekara u vojsku Ukrajinske narodne republike. Te iste godine je radio i kao lekar Crvenog krsta, a zatim i u Oružanim snagama Juga Rusije. U sastavu Treće Terske kozačke pukovnije borio se na Severnom Kavkazu. Aktivno je objavljivao u novinama (članak `Buduće perspektive`). Za vreme povlačenja Dobrovoljačke armije početkom 1920. nije otišao u Gruziju, nego je ostao u Vladikavkazu jer je oboleo od tifusa. Krajem septembra 1921. Bulgakov se preselio u Moskvu i počeo da sarađuje kao feljtonist sa moskovskim novinama (`Gudok`, `Rabočij`) i časopisima (`Medicinskij rabotnik`, `Rossija`, `Vozroždenije`). U to vreme je objavio pojedina dela u novinama `Nakanune` koje su izlazile u Berlinu. Od 1922. do 1926. u novinama `Gudok` je bilo objavljeno više od 120 reportaža, ogleda i feljtona Bulgakova. Godine 1923, Bulgakov je postao član Sveruskog saveza pisaca (rus. `Vserossiйskiй Soюz pisateleй`). 1924. je upoznao Ljubov Jevgenjevnu Belozersku, koja se nedavno vratila iz inostranstva, i koja je 1925. postala njegova druga žena. U oktobru 1926. je u MHATu sa velikim uspehom održana predstava „Dani Turbinovih“, koja se veoma svidela Staljinu. Istovremeno se u Sovjetskoj štampi širila intenzivna i krajnje oštra kritika stvaralaštva Mihajla Bulgakova. Krajem oktobra 1926. je u državnom akademskom pozorištu Vatangov s velikim uspehom premijerno održana predstava Zojkin Stan. Godine 1928, Bulgakov je otputovao sa ženom na Kavkaz; posetili su Tbilisi, Batumi, Zeleni Mis, Vladikavkaz, Gudermes. U Moskvi je te godine premijerno održana predstava `Grimizni otok`. Kod Bulgakova se pojavila zamisao romana kasnije nazvanog `Majstor i Margarita`. Pisac je takođe započeo rad na komadu o Molijeru („Robovanje licemera“). Godine 1929, Bulgakov je upoznao Jelenu Sergejevnu Šilovsku koja je postala njegova treća i ujedno poslednja žena 1932.[1] Do 1930. Bulgakovljeva dela su prestala da se izdaju, a pozorišni komadi povlačeni su se repertoara pozorišta. Bila su zabranjena izvođenja komada `Beg`, `Zojkin stan`, `Grimizno ostrvo`, `Dani Turbinovih`.[1] U januaru 1932. Staljin je ponovo dozvolio izvođenje predstave `Dani Turbinovih`, i do rata se više nije zabranjivala. Međutim, nijedno pozorište, osim MHAT-a, nije ju izvodilo. Godine 1936-e, nakon članka u `Pravdi`, Bulgakov je otišao iz MHAT-a i počeo da radi u Boljšoj teatru kao libretist i prevodilac. 1937. Bulgakov je radi na libretu `Minin i Požarski` i `Petar I`. Družio se s Isakom Dunajevskim, popularnim sovjetskim kompozitorom. 1939. Bulgakov je radio na libretu `Rahel`, a takođe na komadu o Staljinu (`Batum`). Zdravlje je počelo da mu se naglo pogoršava. Lekari su mu dijagnostikovali hipertenzivnu nefrosklerozu. Nastavio je da uzima morfijum koji mu je prepisan 1924. da smanji bolove. U tom razdoblju je počeo da diktira ženi poslednje verzije `Majstora i Margarite`. Od februara 1940. prijatelji i porodica su stalno dežurali kraj njegove postelje. Bulgakov je preminuo 10. marta 1940.[1] Sahranjen je na Novodevičanskom groblju. Na njegovom grobu je, zahvaljujući njegovoj supruzi, postavljen kamen zvani „Golgota“, koji je pre toga bio na Gogoljevom grobu.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Odabrane priče - Džon Čiver Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2021 Broj strana: 443 Format: 20 cm Povez: Broširani Hemingvej je u pola noći probudio svoju ženu da bi joj naglas pročitao Čiverovu priču Muž, Nabokov je smatrao da je priča Zbogom, brate najbolja američka priča, a danas se Džon Čiver smatra američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice ušuškane u otmena predgrađa, ponajpre u Čiverov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac je dao neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, potrošački mentalitet i isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i toplinu i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Između 1935. i 1981. objavio je u Njujorkeru 121 priču i za svoj pripovedački opus dobio dve najprestižnije američke nagrade – Pulicerovu i National Book Award. Dvadeset sedam antologijskih priča iz ovog izbora, među kojima, uz pomenute, Plivač i Grozni radio imaju kultni status, predstaviće čitaocima jednog od najvećih svetskih majstora kratke priče. „Džon Čiver je čarobni realista XX veka.“ Filip Rot

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Sjaj Portugala - António Lobo Antunes Izdavač: Sandorf Godina izdanja: 2019 Broj strana: 400 Format: 21 cm Povez: Broširani Literarni dragulj suvremenog portugalskog klasika, roman iz kojega prosijava poezija i ludilo, kaustična samomržnja i foknerovski zadah truljenja nekoć imućne i ugledne kolonijalne obitelji čijim potomcima trnu zubi jer su se preci prejedali kiselim grožđem, a čiju dezintegraciju pratimo kroz na trenutke halucinantne monologe likova koji nas u furioznom tempu vode od Angole do Portugala, od sedamdesetih do devedesetih godina prošloga stoljeća… Koloniziranje i ugnjetavanje dehumanizira, ponajprije kolonizatore i ugnjetače. António Lobo Antunes rodio se 1942. godine u Lisabonu. Završivši medicinu, specijalizirao je psihijatriju. Živio je i radio kao liječnik u Engleskoj, Njemačkoj i Belgiji. Nakon objavljivanja prvog romana 1979. godine, Memória de Elefante (Slonovsko pamćenje), posvećuje se samo književnosti. Godine 2003. dobio je nagradu União Latina za cjelokupno djelo, a 2007. nagradu Camões, najvažniju nagradu za književnost na portugalskom jeziku. Preveden je u dvadesetak zemalja i predlagan za Nobelovu nagradu. Do danas je napisao preko petnaest romana, za koje je višestruko nagrađivan.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Razmišljaj kao šampion: neformalno obrazovanje u poslu i životu - Donald Tramp Godina izdanja: 2020 Broj strana: 210 Povez: Mek Jedna od prednosti rada s Donaldom je u tome što možete da ga gledate u akciji u stvarnom životu. S vremenom sam upoznao i pravog Donalda i „slavnog Donalda“. Otkrio sam da je to isti čovek... U stvari, on je zapravo veći u stvarnom životu nego u svojoj slavi.Dok sam radio s njim, gledao sam ga kako razmišlja, zatim slušao kako se njegove misli pretaču u reči i kako se njegove reči i misli pretvaraju u dela. U većini slučajeva su njegove misli, reči i dela isto. Možda je zbog toga direktan i bez dlake na jeziku. A može da bude takav jer su misli, reči i dela kod njega udružene, podudarne, funkcionišu kao jedno.Mnogi od nas znaju ljude koji zapravo imaju tri lica. Jedno misle, govore nešto drugo, a ne rade ni ono što govore niti ono štomisle. Posmatrao sam kako takvi ljudi, ljudi s tri lica, dostignu određen uspeh i vode sučeljene živote.

Kao novo. Bez posvete. Vodič za samouvereni život - Norman Vinsent Pil Godina izdanja: 2021 Broj strana: 256 Povez: Mek „Promenite misli i promenili ste život.“ Norman Vinsent PilNorman Vinsent Pil je dugi niz godina radio s ljudima pomažući im u rešavanju problema i poboljšanju života. Razvio je delotvornu tehniku koja je pomagala ljudima da se osećaju bolje, snažnije i srećnije. U ovoj knjizi on nam pokazuje na koji način možemo da oslobodimo unutrašnju snagu i osetimo sigurnost i zadovoljstvo.Saznaćete kako da:Podignete nivo vašeg samopouzdanja;Odagnate strah i tugu;Imate uspešan brak, odnosno vezu;Izgradite karijeru, postignete finansijsku stabilnost i budete srećni.Zahvaljujući tezama u ovoj knjizi, sve je očiglednije da je glavni lek za sve veću napetost i uznemirenost savremenog doba – povratak sebi. Kako produbljujete kanal s mislima o veri, kanal s mislima o strahu konačno presušuje. Misao o veri preplavljuje i zauzima najvažnije mesto. Tada svaka misao koju mislite o sebi, o budućnosti, o poslu, o porodici, o svetu – bude dodirnuta mišlju o veri i izlazi svetla, sjajna, optimistična i pozitivna.Koliko god vam očigledno beznadežno trenutno stanje bilo, ako verujete u principe prikazane u ovoj knjizi i počnete ozbiljno da radite na njima, dobićete pozitivne rezultate.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Neprilagođeni - Oguz Ataj Izdavač: Dereta Godina izdanja: 2022 Broj strana: 735 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Roman koji je Unesko proglasio najznačajnijim delom turske književnosti XX veka Turgut Ozben, porodični čovek i marljivi inženjer, saznaje za smrt svog starog prijatelja Selima Išika, koji je izvršio samoubistvo. Ta vest pokreće tektonska egzistencijalna preispitivanja. Da bi razrešio misteriju Selimovog tragičnog čina, Turgut počinje sve dublje da istražuje život svog negdašnjeg prijatelja, s kojim se godinama nije sreo. Svaki Selimov poznanik ima drugačiju perspektivu njegove ličnosti, pa je zadatak utoliko teži. Ta potraga sve više izmešta Turguta iz komfora njegovog svakodnevnog života i udaljava ga od najbližih. U jednom trenutku mu se pridružuje i Orlik, njegov unutrašnji glas s kojim je u konstantnom dijalogu. Pred Turgutom je težak zadatak: treba preispitati ne samo Selimovu nemogućnost da se pomiri s modernim načinom života već i sopstveni život, koji se doskora činio tako stabilnim. Seme neprilagođenosti je počelo da klija. Kada je 1972. godine objavljen roman Neprilagođeni, odmah je postao predmet velike polemike. Tradicionalisti su ga kritikovali zbog svog radikalnog (post)modernizma, dok ga većina stručne javnosti i danas smatra najboljim delom ikada napisanim na turskom jeziku, a može se smatrati i delimično autobiografskim delom. Roman je retko prevođen u svetu zato što predstavlja jedan od najtežih zadataka koje bi književni prevodilac sebi mogao da zada, te ga često porede sa Pinčonovom Dugom gravitacije. Treba naglasiti i da su Neprilagođeni presudno uticali na Orhana Pamuka, pa stoga ne čudi što čuvena turska književnica Ajfer Tunč tvrdi da je ovaj roman „DNK turske književnosti”. Oguz Ataj (1934–1977), pionir modernog turskog romana, jedna je od najznačajnijih figura turske književnosti XX veka. Po obrazovanju građevinski inženjer, radio je na izgradnji pristaništa Kadikoj, a kasnije i kao predavač na Državnoj akademiji za inženjerstvo i arhitekturu u Istanbulu (današnji Tehnički univerzitet Jildiz). Objavljivao je u raznim časopisima i novinama. Njegov prvi roman Neprilagođeni izazvao je brojne polemike u javnosti i doneo mu prestižnu nagradu turske radio-televizije. Unesko je 1997. godine, na dvadesetu godišnjicu piščeve smrti, ovaj roman odabrao kao najistaknutije delo turske književnosti XX veka. Posle Neprilagođenih objavio je roman Tehlikeli Oyunlar (Opasne igre), zbirku priča Korkuyu Beklerken (Čekajući strah), roman Bir Bilim Adamının Romanı (Roman o jednom naučniku), dramu Oyunlarla Yaşayanlar (Oni što žive saigrama). Dela Günlük (Dnevnik) i Eylembilim (Nauka o delotvornosti) objavljena su posthumno. Preminuo je od tumora na mozgu 13. decembra 1977. i nije uspeo da završi svoj poslednji projekat Türkiye’nin Ruhu (Duh Turske).

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Lavirint duhova 2. deo - Karlos Ruiz Safon Izdavač: Čarobna knjiga Godina izdanja: 2016 Broj strana: 492 Format: 21 cm Povez: Broširani Knjige Lavirint duhova I i Lavirint duhova II zaokružuju veličanstven ciklus romana o Groblju zaboravljenih knjiga, kojem pripadaju i Senka vetra, Igra anđela i Zatočenik Nebesa. U fascinantnoj kulminaciji jedne od najvoljenijih pripovesti savremene svetske književnosti, veliki mag pisane reči Karlos Ruis Safon rasvetljava čitaocu sve one tajne koje su ga intrigirale dok je uživao u fantazmagoričnoj literarnoj mreži satkanoj u prethodna tri romana. Alisa Gris i inspektor Vargas istražuju misteriju nestanka ministra Maurisija Valjsa. Međutim, u trenutku kad nailaze na prve ozbiljnije tragove, iz centrale ih iznenađuju vesti: rad na istrazi se obustavlja jer je tim istražitelja koji je paralelno radio na slučaju uspeo da poveže sve konce i da ga reši. Rešenje deluje logično i potkrepljeno odgovarajućim dokazima. Alisin mentor Leandro ispunjava obećanje koje joj je dao: nakon ovog slučaja je slobodna, može nastaviti život kako sama želi, bez daljih obaveza prema službi za koju je radila tolike godine i prema kojoj je osećala prezir i gađenje. Alisa, međutim, zna da je rešenje slučaja samo dimna zavesa, samo dokaz da je misterija na kojoj su radili mnogo veća i opasnija nego što je isprva izgledala. Ona i Vargas još jednom preispituju mogućnosti pred sobom: da zaborave na sve i da se, svako na svoj način, posvete životu mirnijem i lepšem od onog koji su dotad imali, ili da na svoju ruku nastave istragu, potpuno svesni da ih tama može progutati isto onako kako je progutala i mnoge druge ljude povezane s jezivim događajima koje su ispitivali.

Knjiga je kao nova. Uvođenje u film - Vlada Petrić Izdavač: Kinopravda institut Godina izdanja: 2022 Broj strana: 453 Format: 24 cm Povez: Tvrdi Uvođenje u film zamišljeno je kao zbornik članaka u kojima će studenti Akademije za pozorište, film, radio i televiziju, a i svi oni koji žele da se upoznaju sa osnovnim zanatsko-tehničkim karakteristikama, estetičkim principima, najznačajnijim ostvarenjima i pravcima filmske umetnosti, naći najvažnije podatke, uputstva i objašnjenja. Iz predgovora Vladimir Vlada Petrić (11. mart 1928, Prnjavor, Kraljevina Jugoslavija – 13. novembar 2019, Beograd, Srbija) bio je istaknuti teoretičar, istoričar i estetičar filma, profesor Harvardovog univerziteta i suosnivač Harvardskog filmskog arhiva. Profesor Petrić je prvi naučnik koji je stekao zvanje doktora filmologije u Sjedinjenim Američkim Državama, na Njujorškom univerzitetu, 1973. godine. Na početku svoje stvaralačke karijere bavio se filmskom, televizijskom i pozorišnom režijom, da bi se kasnije usredsredio na eksperimentalni film u raznim formama. Dobitnik je niza nagrada u zemlji i inostranstvu, među kojima i prestižnu nagradu njujorškog Antologijskog filmskog arhiva (2011), kao i Sretenjski orden (2019), odlikovanje Republike Srbije iz oblasti kulturnih, prosvetnih i humanitarnih delatnosti. Naučna istraživanja koja je vršio g. Petrić na polju američke i sovjetske kinomatografije predstavljaju vrhunska dostignuća u sferi filmskih nauka (filmologije).

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Groznica bele linije: autobiografija - Dženis Garza Izdavač: IPC Media Godina izdanja: 2016 Broj strana: 255 Format: 24 cm Povez: Broširani Lišen svake sklonosti kapitulaciji, Lemi Kilmister, najbeskompromisnija i naživopisnija rokenrol ikona, rekapitulira u ovoj autobiografiji svoj – po sopstvenim rečima – nadasve zabavni život, kao i dugovečnu, doslednu i uspešnu karijeru muzičara i šoumena. Bez imalo uzdržavanja, frontmen Motörheada  u anegdotskom stilu iznosi pojedinosti o svemu onome što rokenrol sa sobom nosi – o seksu, drogama, slavi, životu na drumu, avanturizmu kreativnosti  –  pružajući čitaocu na uvid i svoja životna uverenja, poglede na politiku i društvena pitanja, putopisna zapažanja, portrete savremenika, dečačke nestašluke… Kao neko ko je iz prve ruke iskusio rađanje rokenrola, prisustvovao ranim nastupima Bitlsa u čuvenom liverpulskom klubu „Kavern”, radio kao Hendriksov roudi i podučavao Sida Višiza sviranju bas gitare, Lemi, sagledavajući svoj život i stvaralaštvo, piše svojevrsnu istoriju rok muzike iz svog privilegovanog ugla – ugla ličnosti u kojoj se rokenrol raskošno i trijumfalno otelotvorio. Ovo dopunjeno izdanje obogaćeno je prilozima koji dokumentuju  i pozne godine Lemijevog privatnog i scenskog života, sa predgovorom Larsa Ulriha, bubnjara kultnog sastava Metallica i Lemijevog dugogodišnjeg obožavaoca i prijatelja.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Štulić: biografija - Hrvoje Horvat Godina izdanja: 2018 Broj strana: 188 Knjiga „Štulić: biografija“ Hrvoja Horvata, rok kritičara, novinara i kolekcionara gitara iz Zagreba, je najiscrpniji prikaz karijere Branimira Štulića, njegovog autorskog rada koji je promenio mogućnosti domaće rok muzike.Horvat je pre nekoliko godina već objavio biografiju frontmena grupe Azra pod naslovom „Fantom slobode“. Sada ljubitelji Štulića mogu pročitati dopunjeno izdanje u kojem je Horvat po prvi put ekskluzivno objavio i desetak faksimila sa Štulićevim pesmama.Horvat je zaokružio Štulićev provokativni životni put: od detinjstva u Skopju, Jastrebarskom i Ninu, do dolaska u Zagreb i studija na Filozofskom fakultetu i jedinstvenog uspeha s pesmama koje je napisao do raspada Jugoslavije. Brojne analize, izjave, intervjui, sećanja kolega i saradnika, kao i Štulićevi neobjavljeni rukopisi i privatne fotografije, povećavaju autentičnost Horvatove knjige.Istovremeno, ona je širi politički, društveni i kulturološki kontekst, u kome je jedan od najboljih kompozitora i tekstopisaca svih vremena, pevač i gitarista s Azrom živeo i radio. Svojim odlaskom u Holandiju, (p)ostao je retko dosledan primer vlastitog stiha „jednog dana nema me da nikada ne dođem“. Štulić: biografija otkriva kako je Džoni tamo stigao i gde je pre toga bio.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Reprodukcija: elementi za jednu teoriju obrazovnog sistema - Pjer Burdije Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2014 Broj strana: 236 Format: 22 cm Povez: Broširani Pjer Burdije (1930-2002) studirao je filozofiju na École normale supérieure. Po sticanju diplome iz filozofije, radio je kao nastavnik, a zatim služio vojsku u Alžiru, gde je i predavao 1959/60. Vraća se u Pariz 1960. i predaje na Univerzitetu u Parizu do 1964. godine, kada prihvata poziciju na École pratique des hautes études. Od 1968. godine vodi Centre de Sociologie européenne. Godine 1975. pokreće časopis “Actes de la recherche en sciences sociales”, a 1981. dolazi na čelo departmana za sociologiju na Collège de France. Za dela u oblasti sociologije, antropologije i filozofije dobio je brojna priznanja. Žan-Klod Paseron (1930), francuski sociolog i epistemolog, posle studija iz filozofije okrenuo se sociologiji. Šezdesetih godina objavio je s Pjerom Burdijeom dva dela iz sociologije obrazovanja (“Les Héritiers” i “La Reproduction”) i referentno delo u oblasti metodologije i epistemologije društvenih nauka “Le Métier de sociologue”. Početkom osamdesetih s Mišelom Fukoom i drugima osniva Eksperimentalni univerzitetski centar, avangardni pedagoški projekat koji će kasnije postati Pariz VIII.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Rimski dnevnik - Milisav Savić Godina izdanja: 2023 Broj strana: 252 Povez: Tvrd Osnovu ove knjige čine rimske dnevničke beleške Milisava Savića, koji je od 2005. do 2008. radio u našoj ambasadi. To vreme je po mnogo čemu bilo dramatično: Crna Gora se odvojila od Srbije, Kosovo je proglasilo nezavisnost, Srbija je teško popravljala svoj status u svetu. Sve se to prelamalo i u radu naše ambasade, o čemu je Savić ostavio uverljivo svedočanstvo. Rimski dani su prilika da se Savić priseti druženja sa poznatim piscima: M. Bu-latovićem, D. Mihailovićem, B. Pekićem, M. Pavićem, D. Kišom, A. Tišmom, P. Matvejevićem i mnogim drugima, tako da dnevničke beleške predstavljaju zanimljivo memoarsko štivo o političkom i književnom životu u drugoj polovini 20. veka. A u najdubljem, ispovednom sloju Rimskog dnevnika, Savić prati tanane hiper-borejske tragove svog književnog i diplomatskog prethodnika, Miloša Crn-janskog. Obojica hodaju po sećanju, kao pomesečini. Istorijske realije utiču na književnost, ali književnost ne sme biti sluškinja istori-je, eksplicirao je Milisav Savić mnogo puta svoju poetiku. U Rimskom dnevniku potvrđuje ovu tezu na najbolji način. Dr Ana Stišović Milovanović

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva englesko-srpski ( ) - Vera Vesković-Albulj Godina izdanja: 2012 Broj strana: 532 Povez: Mek Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva (englesko-srpski) autorke Vere Vesković-Albulj obuhvata preko 14.000 odrednica, poređanih po abecednom redu, kao i skraćenice i akronime koji su dati uz odrednice koje označavaju. Recenzenti su prof. dr Jovan Popesku, prof. dr Anđelka Ignjačević i mr Thomas Shillinglaw.Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva je obima 532 strane, u A5 formatu, na ofsetnoj 120g hartiji, šiveno koncem, sa tvrdim, višebojnim koricama i broširano izdanje na ofsetnoj 80g hartiji, lepljeno, sa mekim višebojnim koricama. Rečnik takođe sadrži i dva dodatka: Međunarodna radio abeceda i Sve države sveta (sa glavnim gradovima, zvaničnim jezikom i valutama, kao i zvaničnim nazivom na srpskom jeziku).Kao poseban dodatak, dipl. inž. Ana Ž. Damnjanović sastavila je Leksikon najčešće korišćenih termina u oblasti bezbednosti hrane u želji da približi korisnicima u ugostiteljstvu i hotelijerstvu ovu značajnu, sada veoma aktuelnu oblast.Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva je namenjen turističkim poslenicima, zaposlenima u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, prevodiocima, polaznicima stručnih kurseva, studentima, kao i turistima – bivšim, sadašnjim i budućim.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Čist C++ 20: obrasci održivog razvoja softvera i najbolje prakse - Stephan Roth Godina izdanja: 2021 Broj strana: 508 Povez: Mek Napišite savremeni, proširivi i izdržljivi softver koji možete održavati pomoću modernog jezika C++. Ova knjiga, ažurirana za nedavno objavljeni standard C++ 20, obavezna je za svakog programera, softverskog arhitektu ili vođu tima koji su zainteresovani za dobro izrađen C++ kod i koji takođe žele da uštede na troškovima razvoja. Ako želite da naučite da napišete bolji C++ kod, knjiga „Čist C++ 20“ je upravo ono što vam treba. Napisana je za C++ programere svih nivoa veština i na primerima pokazuje kako se može napisati razumljiv, fleksibilan, održiv i efikasan C++ kod. Čak i ako ste sezonski programer za C++, u ovoj knjizi postoje informacije i tačke podataka koje će vam biti korisne u vašem radu.Ako ne vodite računa o svojoj bazi kodova, možete proizvesti veliku, neurednu i neodrživu „zver“ na bilo kojem programskom jeziku. Međutim, posebno projekti na C++-u često postaju neuredni i obično postaju „noćna mora“ kada je reč o održavanju. Postoji mnogo C++ koda koji izgleda kao da je napisan osamdesetih godina prošlog veka i koji ignoriše principe i praksu dobro napisanog i modernog jezika C++.Čini se da su programere C++ zaboravili oni koji „propovedaju“ principe izrade softvera i čistog koda. Veb je prepun primera C++ koda koji mogu biti veoma brzi i visokooptimizovani, ali su njihovi programeri potpuno ignorisali elementarne principe dobrog dizajna i dobro napisanog koda. U ovoj knjizi je objašnjeno kako da to izbegnete i kako da najbolje iskoristite vaš C++ kod. Otkrićete da vaše pisanje koda postaje efikasnije i, što je najvažnije, zabavnije.Šta ćete naučiti:Steći ćete zdrave principe i pravila za čisto kodiranje na jeziku C++.Izvršićete razvoj koji je vođen testovima (TDD).Bolje ćete modulirati svoju C++ bazu koda.Otkrićete i primenićete projektne obrasce i idiome C++jezika.Napisaćete C++ kod u objektno-orijentisanom i u funkcionalnom stilu programiranja.Knjiga je namenjena bilo kojem C++ programeru ili softverskom inženjeru koji želi da proizvede bolji kod.Stephan Roth je koač, savetnik i trener za sistemski i softverski inženjering u nemačkoj konsultantskoj kompaniji „oose Innovative Informatik eG“, čije je sedište u Hamburgu. Pre nego što se pridružio toj kompaniji, radio je dugi niz godina kao programer softvera, softverski arhitekta i sistemski inženjer u oblasti radio-izviđanja i šifrovanog sistema za komunikaciju. Razvio je sofisticirane aplikacije, posebno u sistemskom okruženju visokih performansi, i grafički korisnički interfejs koji koristi C++ i druge programske jezike. Stephan je aktivni pobornik pokreta Software Craftsmanship i bavi se principima i praksom razvoja čistog koda (CCD-om).Sadržaj:PredgovorUvodIzgradite bezbednosnu mrežuBudite principijelniOsnove čistog C++ kodaNapredni koncepti modernog jezika C++ModularizacijaFunkcionalno programiranjeRazvoj koji je vođen testovimaProjektni obrasci i idiomiEpilog

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rodoljub Čolaković - Izabrana djela 1-10, Oslobođenje, Sarajevo 1985/86 godine Tvrd povez. U dobrom stanju. U kompletu se nalaze sledeći naslovi: 1. Kazivanje o jednom pokoljenju 1 2. Kazivanje o jednom pokoljenju 2 3. Kazivanje o jednom pokoljenju 3 4. Kazivanje o jednom pokoljenju 4 5. Zapisi iz oslobodilačkog rata 1 6. Zapisi iz oslobodilačkog rata 2 7. Zapisi iz oslobodilačkog rata 3 8. Zapisi iz oslobodilačkog rata 4 9. Zapisi iz oslobodilačkog rata 5 10. Kuća oplakana Rodoljub Roćko Čolaković (Bijeljina, 7. juna 1900. – Beograd, 30. marta 1983.), revolucionar i književnik, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Bosne i Hercegovine, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. Rođen je 7. 6. 1900. godine u Bijeljini. Potiče iz jedne od najbogatijih bijeljinskih građanskih porodica tog doba. Osnovnu i Nižu trgovačku školu završio je u Bijeljini, a Trgovačku akademiju u Sarajevu. Potom je studirao na Visokoj komercijalnoj školi u Zagrebu. Partijski rad U omladinski revolucionarni pokret uključio se u ranoj mladosti. Marta 1919. godine, postao je član Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine, a kada je formirana Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista) (kasnije KPJ) postao je i njen član. Tad se upoznao sa Alijom Alijagićem, s kojim je radio na osnivanju organizacija Komunističke partije i učestvovao u radničkim štrajkovima. Crvena pravda u Zagrebu, koja je sebi stavila u zadatak da se obračunava sa tvorcima zloglasne Obznane. S leva na desno: Alija Alijagić, Nikola Petrović, Rodoljub Čolaković, Stevo Ivanović i Dinko Lopandić. Bista u Sarajevu Kada je decembra 1920. godine, vlast Kraljevine Jugoslavije, donela „Obznanu“, kojom je zabranjen rad KP Jugoslavije i počeo progon komunističkih i radničkih boraca, Čolaković je s Alijom Alijagićem i drugim mladim komunistima osnovao organizaciju „Crvena pravda“. Ogorčeni na „Obznanu“ kao akt bezakonja i nasilja, oni su smatrali da na teror treba odgovarati terorom, pa su u svoj program uneli i individualni teror kao sredstvo klasne borbe, iako je zvanična politika KPJ nikada nije odobravala takav stav. Oni su 21. 7. 1921. godine u Delnicama izveli atentat na ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića. Atentat je izvršio Alija Alijagić, a u njemu je učestvovao i Rodoljub Čolaković. Oni su odmah potom uhapšeni. Alija Alijagić je osuđen na smrt, a Čolaković je na 12 godina robije. Zatvorsku kaznu je izdržavao u Lepoglavi, Sremskoj Mitrovici i Mariboru. U teškim uslovima zatvorskog života, zajedno sa ostalim osuđenim komunistima, organizovao borbu za bolje uslove života političkih robijaša. Na robiji su organizovali ilegalni „Crveni univerzitet“, na kojem se učilo i prevodilo. Čolaković je preveo nekoliko dela klasičnog naučnog socijalizma, među kojima i Lenjinovu „Državu i revoluciju“, a zajedno sa Mošom Pijade i Prvi tom Marksovog „Kapitala“. U Mariborskom zatvoru se upoznao sa Josipom Brozom, tada metalskim radnikom. Zajedno sa Brozom bio je član zatvorskog komiteta KPJ i radio na ideološkom obrazovanju robijaša-komunista kao i na poboljšavanju veza između zatvorskog komiteta i partijske organizacije na terenu. Posle izlaska s robije, oktobra 1932. godine, obavljajući zadatke, koje je preuzeo u dogovoru s Josipom Brozom i Radom Vujovićem, izvesno vreme je boravio u Bijeljini, a zatim u Zagrebu i Beogradu. Početkom 1933. godine bio je prisiljen da emigrira, jer mu je zbog stalnog nadzora policije bilo onemogućeno da obavlja partijske zadatke. Po nalogu CK KPJ otišao je u Sovjetski Savez, i u Moskvi završio Međunarodnu „Lenjinovu školu“. Kasnije je bio uključen i u partijski rad u Moskvi, koji su sačinjavali istaknuti jugoslovenski komunisti. Prilikom održavanja Sedmog kongresa Kominterne, po nalogu CK KPJ, bio je određen da pomogne članovima delegacije KPJ, sa kojima je učestvovao u radu Kongresa, jula i avgusta 1935. godine. Krajem 1935. godine, dobio je zadatak da, kao instruktor CK KPJ, pređe na ilegalni rad u Jugoslaviju i radi na ideološkom obrazovanju kadrova, ali je zbog masovnog hapšenja komunista krajem 1935. i početkom 1936. godine, njegov dolazak odložen. Tada je radio u Centralnom komitetu, čije je središte bilo u Beču i pomagao Vladimiru Čopiću u uređivanju lista „Proleter“, a aprila 1936. godine učestvovao je na Plenumu CK KPJ. Krajem juna 1936. godine preko ilegalnih veza došao je u Split, gde je ostao oko dva meseca, pomažući na ideološkom obrazovanju članova Pokrajinskog komiteta KPJ za Dalmaciju. Potom je prešao u Zagreb, ali je zbog policijske provale morao da se vrati u Beč. Sredinom avgusta, postao je član kolektivnog rukovodstva KPJ (zajedno s Adolfom Mekom i Sretenom Žujovićem) u vreme kada su članovi Politbiroa bili pozvani u Kominternu, da bi rešili nastale probleme zbog pojave grupaških i frakcijskih borbi unutar KPJ. U septembru 1936. godine otišao je u Pariz, a potom u Brisel, gde je prisustvovao Svetskom kongresu naroda za mir. Krajem oktobra ponovo je došao na ilegalni rad u Jugoslaviju, da pomogne partijskom rukovodstvu u Sloveniji i Hrvatskoj. Pošto mu je policija ušla u trag, nekoliko dana po dolasku u Ljubljanu, bio je prinuđen da se povuče u ilegalnost, a krajem novembra je otišao iz zemlje. U međuvremenu je postao član Politbiroa novog rukovodstva KPJ, koje je imenovano u Moskvi, na čelu sa Milanom Gorkićem, kao generalinm sekretarom, i Josipom Brozom Titom, koji je odgovarao za rad Partije u zemlji. Posle prenošenja središta CK KPJ iz Beča u Pariz, početkom 1937. godine, Čolaković je određen za urednika listova „Proleter“ i „Klasna borba“, a kasnije je obavljao i dužnost organizacionog sekretara CK KPJ. Obavljajući funkciju člana najužeg rukovodstva KPJ, Čolaković je od septembra do novembra 1937. godine boravio u Španiji, gde je u to vreme bio građanski rat. Krajem decembra iste godine, Josip Broz Tito ga je uputio da obavi važne zadatke s partijskim rukovodstvima u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Zbog situacije koja je vladala u rukovodstvu KPJ i krize njenog položaja u Kominterni, iz Kominterne je stigao nalog da se Rodoljub Čolaković izbaci iz rukovodstva KPJ. Međutim, Tito je Čolakovića zadržao u rukovodstvu sve do marta 1938. godine. Posle povlačenja iz političkog života, Čolaković se posvetio pisanju. U tom periodu je napisao i knjigu „Kuća oplakana“ u kome je opisao život, stradanje i borbu komunista u zatvorima Jugoslavije. Radio je i u partijskim i drugim listovima, a u dogovoru s Josipom Brozom, maja 1939. godine, prešao je na partijski rad u zemlji. Kako bi se legalizovao, prijavio se policiji i bio uhapšen. Posle pola godine provedene u pritvoru i sudskog procesa, krajem februara 1940. godine oslobođen je zbog nedostatka dokaza i proteran u rodno mesto. Tokom 1940. i 1941. godine, po nalogu CK KPJ, ponovo je uključen u rad partijskog rukovodstva, najpre u odeljenju za Agitaciju i propagandu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, a potom i u redakciji lista „Borba“, koja je trebao da bude pokrenut sredinom 1941. godine. Narodnooslobodičačka borba Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine, bio je jedan od organizatora oružanog ustanka u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Kao jedan od članova Glavnog štaba NOP odreda Srbije, na početku ustanka, jula 1941. godine, napustio je okupirani Beograd i otišao u Šumadiju. Tokom boravka u Šumadiji obilazio je i učestvovao u u organizovanju i učvršćivanju pojedinih partizanskih odreda; pomagao je njihovim Štabovima u organizovanju vojnog i političkog života jedinica, kao i u organizovanju akcija. Posetio je Prvi i Drugi šumadijski, Posavsko-kosmajski, Čačanski, Užički, Kragujevački i Jagodinski partizanski odred. Učestvovao je na savetovanju rukovodstva partizanskih odreda Šumadije i zapadne Srbije, u selu Dulenima, kod Kragujevca, a krajem septembra 1941. godine učestvuje na Savetovanju u Stolicama, kod Krupnja. Septembra 1941. godine bio je postavljen za političkog komesara Glavnog štaba NOP odreda Bosne i Hercegovine i prešao u istočnu Bosnu, gde je rukovodio oružanom borbom. Pored organizovanja oružane borbe, radio je i na organizovanju revolucionarne narodne vlasti. Bio je većnik AVNOJ-a i ZAVNOBiH-a. Na drugom zasedanju AVNOJ-a, novembra 1943. godine, u Jajcu, izabran je za sekretara Predsedništva AVNOJ-a. Godine 1943. bio je jedan od osnivača i prvi urednik „Oslobođenja“.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Vukova azbuka po Dušanu Radoviću - Miroslav Maksimović Godina izdanja: 2022 Broj strana: 76 Povez: Mek  „Оvа knjigа је izrаz pоštоvаnjа prеmа dеlu Dušаnа Rаdоvićа, а nаstаlа је pо nаrudžbi. I pо tоmе, nа Rаdоvićеvоm је trаgu: gоtоvо svе štо је pisао оn је nаpisао pо pоrudžbini ili zаdаtku. Аkо niје bilо nаrudžbе niје bilо ni gоtоvоg tеkstа. Štеtа је štо niје bilо višе nаrudžbi: rеcimо, u Rаdоvićеvој rukоpisnој оstаvštini nаlаzi sе оbimаn mаtеriјаl kојi је priprеmао zа bukvаr ili, kаkо gа је оn nаzivао, „prvu knjigu“ – јеr је bukvаr prvа knjigа sа kојоm ćе sе dеtе suоčiti. Niје gа nаprаviо: nikо iz nаšе tаdаšnjе držаvе niје sе sеtiо dа mu tај bukvаr – kојi niјеdnа оd nаših tzv. rеfоrmi оbrаzоvаnjа nе bi mоglа dа prеskоči – pоruči…“„…U tоmе sаm biо nа Rаdоvićеvоm trаgu, аli u tеkstu nisаm mоgао, nаrаvnо, dа gа prаtim: kо pоkušа dа sе igrа kао Duškо, nаdајući sе dа ćе gа nаdmаšiti – prоmаšićе. Ipаk, dоbаr dео „mојih“ slоvа pristupа sаdržајu nа sаtiričаn i irоničаn nаčin, štо је čеstо rаdiо i Dušаn Rаdоvić. Drаgо mi је štо sаm tеmе kоје Duškо niје pоznаvао, јеr ih u njеgоvо vrеmе niје bilо, pоglеdао umеstо njеgа. Istоvrеmеnо mi је i žао, јеr znаm dа bi ih оn pоglеdао duhоvitiје i ubitаčniје.“

Autor - osoba Keruak, Džek Naslov Pic / Jack Kerouack ; preveo s engleskog Borivoj Radaković Vrsta građe roman Jezik srpski Godina [1995] Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Četvrti talas ; Apatin : Kraj beline, [1995] (Novi SadApatin : Kraj beline) Fizički opis 121 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Radaković, Borivoj Zbirka Biblioteka Kerouack ; knj. 1 (Broš.) Džek Keruak (1922, Louel, Masačusets – 1969, Sent Pitersburg, Florida), rođen kao Žan-Luj Lebri de Keruak. Srednju školu u Louelu završio je 1939. godine kao najbolji sportista i dobio fudbalsku stipendiju za Pripremni koledž Horas Men i Univerzitet Kolumbija. Za vreme Drugog svetskog rata radio je u trgovačkoj mornarici, gde je započeo pisanje romana More je moj brat (1950). U ranim godinama bio je pod uticajem Sarojana i Hemingveja, da bi kasnije razvio sopstveni stil, beležeći život američkog putnika i iskustvo bit generacije pedesetih godina. O tome svedoče brojni romani, kao što su: Grad i velegrad (1950), Na putu (1957), Ljudi iz podzemlja (1958), Darma lutalice (1958), Tristesa (1960), Usamljeni putnik (1960), Big Sur (1960), Žerarove vizije (1963), Anđeli Desolejšn Pika (1965), Satori u Parizu (1966), Kodijeve vizije (1972), i nekoliko knjiga poezije poput Meksiko Siti bluza (1959) i San Francisko bluza (1983). MG30 (N)

Kao novo. Bez posvete. Arduino Uno - 45 projekata za početnike i stručnjake - Bert Van Dam Godina izdanja: 2016 Broj strana: 209 Povez: Mek Ova knjiga sadrži niz zabavnih i uzbudljivih projekata za Arduino, kao što su tihi alarm, ljudski senzor, svetlosni senzor, motorna kontrola, internet i bežična kontrola (pomoću radio veze). Za razliku od mnogih slobodnih projekata na internetu, svi projekti u ovoj knjizi su intenzivno testirani i njihov rad je zagarantovan!Ovu knjigu možete koristiti za projekte i napraviti više od 45 projekata za ličnu upotrebu. Jasna objašnjenja, šeme i slike svakog projekta čine ovo zabavnom aktivnošću. Na slikama su radni projekti, tako da možete biti sigurni da rade.Projekte iz ove knjige možete kombinovati kako biste napravili svoje projekte. Da bi se to olakšalo, data su jasna objašnjenja o tome kako rade ovi projekti i zašto su dizajnirani na taj način. Tako ćete naučiti mnogo o projektu i delovima koji se koriste, znanje koje možete iskoristiti u svojim projektima.Osim toga, ova knjiga se može koristiti kao referentni vodič. Pomoću indeksa lako možete da pronađete projekte koji služe kao primeri za C ++ komande i funkcionalnost Arduino ploče. I nakon što ste napravili sve projekte u ovoj knjizi, ona će i dalje biti dragoceni priručnik koji ćete držati pored računara.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Maks - Markus Orts Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2023 Broj strana: 532 Format: 20 cm Povez: Broširani Kroz prizmu života šest žena, roman pripoveda o 20. veku, skicirajući panoramu jednog neverovatnog vremena. Maks se bori. Maks beži. Maks traži. Bori se protiv ludila u svetu, koji se raspada. Beži od ljudi koji ga ne razumeju. Traži onu jedinu pravu ženu, koju će moći da voli. Ovo je priča o Maksu Ernstu, velikom umetniku prošlog veka. Roman o slobodi, umetnosti, ludilu, zavičaju – i Maksu, Maksu Ernstu. O njegovoj pobuni protiv oca, koji pripada vremenu cara Vilhelma II, lutanju po razuzdanom Parizu dvadesetih godina i skromnom životu u bekstvu i egzilu u Americi. Njegove žene i prijatelji su velikim delom bili poznate ličnosti toga doba: Leonora Karington, Pegi Gugenhajm, Pablo Pikaso, Andre Breton. Sve njih pokreću očajanje, zanos, požuda. Autor pripoveda neverovatno živo, prenoseći svoja osećanja na čitaoca: u svakom redu ove knjige osećamo strast sa kojom je napisana. Markus Orts je rođen 1969. godine. Studirao je filozofiju, romanistiku i anglistiku u Frajburgu. Pisac je, živi u Karlsrueu, sa suprugom i troje dece. Njegovi romani su prevedeni na šesnaest jezika, po jednom od njih, Sobarica (Das Zimmermädchen), snimljen je film. Autor je i više radio-drama i knjiga za decu.

Miroslav Antić Pra-govor 1-5 komplet Izdavac : Jugoart, Zagreb Godina : 1986. , ilustrovano Povez: Broširani sa zaštitnim omotom Ukupan br. strana: 129+165+158+131+189 * Horoskop * Tako zamisljam nebo * Plavi cuperak * Garavi sokak * Hodajuci na rukama Miroslav Mika Antić (Mokrin, 14. mart 1932 — Novi Sad, 24. jun 1986) bio je srpski pesnik. U rodnom Mokrinu pohađao je Osnovnu školu, gimnaziju je završio u Kikindi i Pančevu, a studije je upisao u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Pre nego što je postao poznat bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu. Sem pisanja bavio se i slikarstvom, novinarstvom i filmom. Bio je i urednik lista „Ritam“ i „Dnevnika“ u Beogradu i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu Pesnik Mika Antić, u jednom razgovoru je rekao da je čitao mnoge pisce i da su na njega svi uticali, ali je malo onih, kako je govorio, koji su mi ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju. On piše o sitnicama koje čoveka okružuju, a koje on nije u stanju da primeti opterećen svakodnevnim životnim aktivnostima.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Dobre navike, loše navike - Vendi Vud Izdavač: Psihopolis Godina izdanja: 2020 Broj strana: 355 Format: 20 cm Povez: Broširani Zašto toliko često gledamo u svoj telefon i kako da prestanemo sa tom navikom? Kako da promenimo neželjene i stvorimo dobre navike? Vendi Vud, profesorka psihologije i biznisa, upravo je nauci o navikama posvetila gotovo trideset godina svog profesionalnog rada, a brojna naučna saznanja o prepoznavanju navika u svim njihovim raznovrsnim oblicima nalaze se u ovoj knjizi. Jer, razumevanje navika normalizovaće pokušaje rešavanja jednog od naših ključnih problema: trajnu promenu ponašanja. Dugo i uspešno je vladao mit da je za promenu ponašanja potrebno samo malo više snažnih namera i volje. Autorka kritički razmatra ovaj mit pitajući se zašto je tako lako da na početku odlučimo da se promenimo, čak počnemo da radimo neke ispravne stvari – a ipak teško istrajemo u dugotrajnoj i uspešnoj promeni ponašanja i zašto odluka i volja nisu dovoljne alatke za trajno žrtvovanje kako bismo došli do cilja? Šta su zapravo navike? Šta znamo o navikama i njihovom stvaranju? Koja je razlika između navika i rituala? Šta je ometač pažnje i kako da izmerite svoju skalu rasejanosti? Zašto navike čine da nam teške stvari deluju lako i bezbedno? Koliko vremena je potrebno za stvaranje navike, a koliko da bismo je se oslobodili? Da li su i zašto navike sigurne luke u stresnim vremenima? Kako da stvarate dobre navike koje efikasno rade sa vama, a ne protiv vas? KNJIGA O NEČEMU ŠTO SVI RADIMO SVAKOG DANA… I TO MNOGO. • Kako da živimo sa našim bićem navike? • Koje su alatke za formiranje navika? • Ključna osobina navike: ona deluje izvan vaše svesnosti. • Zašto je brzina navika blagoslov kada su ono što želimo, a prokletstvo kada su neželjene? • Zašto navike ostvaruju naše ciljeve, ali i postaju naši ciljevi? ZAŠTO STALNO RADIMO ONO ŠTO RADIMO? Življenje s vašim bićem navike omogućiće vam da uvidite koliko vašeg bića funkcioniše na načine kojima ne upravljaju vaše želje i površni impulsi. U vama su dubine. Možete upregnuti te dubine da rade za vas. Vendi Vud, autorka knjige

Nolit, 1966. Originalno, prvo izdanje kultne knjige Bore Ćosića, prve u čuvenom porodičnom ciklusu. Ovo izdanje nikada posle nije preštampano, budući da je pisac u kasnijim izdanjima neke priče izbacivao, a druge dodavao. Retko sa omotom. Ivice omota blago iskrzane, unutrašnjost odlična. Bora Ćosić, rođen 1932. u Zagrebu, 1937. sa porodicom preseljen u Beograd. Tu je završio srednju školu u Prvoj muškoj gimnaziji, studirao na odseku filozofije Beogradskog univerziteta. U mladosti je prevodio ruske futurističke pesnike, uređivao je list `Mlada kultura` 1952, reviju `Danas` 1961-1963,[1] časopis `Rok` 1969-1970. Radio je kao dramaturg i umetnički savetnik u filmskim preduzećima `Slavija`, 1958-1959, i `Avala`, 1962-1963. Sarađivao je na dokumentarnim filmovima, pisao dijalog za igrane filmove. Tokom boravka po Evropi, pored celovitih knjiga objavio je više stotina tekstova po novinama i časopisima Nemačke, Austrije, Švajcarske, Italije, Holandije, Mađarske, Rumunije, Rusije, Poljske, Albanije. Učestvovao je na više od dve stotine čitanja u nekoliko evropskih zemalja. Dao više od stotinu intervjua za različita glasila, štampu, radio i televiziju. Učestvovao na književnim konferencijama, festivalima, simpozijumima, međunarodnim sastancima i kongresima.[3] Književno stvaralaštvoУреди Karijeru pisca započinje romanom Kuća lopova iz 1956. godine te zatim objavljuje knjige eseja Vidljivi i nevidljivi čovek, 1962, Sodoma i Gomora, 1963. godine. Autor je kultnog romana novije srpske proze, Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, 1969, smestenom u ratnom i posleratnom Beogradu. Ćosić je istovremeno naslednik srednjeevropske prozne tradicije intelektualnog esejizma, kao i jedan od poslednjih intelektualaca koji se emocionalno iskreno identifikovao sa jugoslovenskom himerom, s mešavinom elegičnosti i mučnog preispitivanja nakon njenog raspada. Po tom romanu je snimljen i istoimeni film. Raspad Jugoslavije odveo je pisca u dobrovoljno izgnanstvo (najčešće boravi u Rovinju i Berlinu, dok objavljuje u Hrvatskoj).[4] Taj deo njegovog stvaralaštva je obeležen uglavnom esejističkim delima, među kojima se ističu Dnevnik apatrida, 1993, (opet jedno poigravanje s fiktivnim identitetom preko kojeg Ćosić iznosi stavove o savremenoj drustvenopolitičkoj stvarnosti), Dobra vladavina, 1995, te Carinska deklaracija, 2000, poluautobiografski tekst natopljen promišljanjima o propalim južnobalkanskim ogledima i autorovim pomešanim osećanjima prema toj tvorevini. Napisao je oko 50 knjiga, izdatih u Srbiji, Hrvatskoj i Nemačkoj.[5] NagradeУреди 1969: NIN-ova nagrada, za roman Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji.[2] 2002: Nagrada za Evropsko razumevanje, za autobiografski esej Carinska deklaracija.[6] 2008: Nagrada Albatros Zadužbine Gintera Grasa.[7] 2001: Nagrada Stefana Heyma.[8] DelaУреди Nepotpun popis dela: Kuća lopova, 1956. Vidljivi i nevidljivi čovek, 1962. Sodoma i Gomora, 1963. Priče o zanatima, 1966. Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, 1969. Tutori, 1978. Poslovi/sumnje/snovi Miroslava Krleže, 1983. Doktor Krleža, 1988. Rasulo, 1991. Dnevnik apatrida, 1993. Dobra vladavina (i psihopatalogija njenog svakodnevlja), 1995. Carinska deklaracija, 2000. Pogled maloumnog, 2001. Tkanje, 2001. Nulta zemlja, 2002. Irenina soba, (poezija), 2002. Izgnanici, 2005. Consul u Beogradu, 2007. Put na Aljasku, 2008. Zapadno od raja, 2009. Kratko detinjstvo u Agramu, 2011. Doručak kod Majestica, 2011.

Франсоаз Жило/ Карлтон Лејк: ЖИВОТ С ПИКАСОМ Издавач: ЗОРА, Загреб, 1967.год. Тврди повез, заштитни омот, 356 страна, илустровано, латиница. Очувано као на фотографијама (омот искрзан, књижни блок врло пристојан). РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ. Франсоаз Жило, сликарка, књижевница и велика Пикасова муза, била је једина жена која је напустила егоцентричног генија, а своју десетогодишњу везу с њим до детаља је описала у књизи ЖИВОТ С ПИКАСОМ, која је објављена 1964. год. и по којој је снимљен филм #Преживети Пикаса`, с Ентонијем Хопкинсом у главној улози. Њени уметнички радови изложени су у десетак светских музеја и галерија. `Пабло Руиз Пикасо (шп. Pablo Ruiz Picasso, Малага, 25. октобар 1881 — Мужин, 8. април 1973) био је свестрани шпански уметник. Пикасо је један од водећих и најпознатијих сликара, вајара, цртача и графичара 20. века, који је највећи део своје каријере провео живећи и радећи у Француској. Био је доминантна личност у ликовним уметностима прве половине 20. века и покренуо је иницијативе за многе револуционарне промене у модерној уметности. Мада се његово дело обично дели на више периода, те поделе су донекле арбитрарне, пошто је његова стваралачка енергија и машта била таква да је често истовремено радио на богатом репертоару тема и у различитим стиловима. Сам Пикасо је то овако објаснио: „Многе различите начине које сам користио у мојој уметности не треба сматрати еволуцијом, нити корацима према неком непознатом идеалу сликарства. Када сам имао нешто да изразим, то сам радио без размишљања о прошлости или будућности. Не верујем да сам користио радикално различите елементе у различитим начинима мога сликарства. Ако је предмет којим сам се у датом тренутку бавио сугерисао друкчије типове израза, нисам оклевао да их усвојим.” Уз Жоржа Брака, један је од оснивача ликовног правца кубизам. Пикасо је демонстрирао изузетни уметнички таленат током својих раних година, сликајући у натуралистичком маниру током свог детињства и младости. Током прве декаде 20. века, његов стил се променио док је експериментисао са различитим теоријама, техникама и идејама. Након 1906, фовистички рад нешто старијег уметника Анрија Матиса је мотивисао Пикаса да истражи радикалније стилове, чиме је започело плодно ривалство два уметника. Њих су накнадно критичари често упоређивали као вође модерне уметности. Пикасов рад се често карактерише по периодима. Док су називи многих његових касних периода предмет дебата, најшире прихваћени периоди његовог рада су плави период (1901–1904), ружичасти период (1904–1906), период афричког утицаја (1907–1909), аналитички кубизам (1909–1912), и синтетички кубизам (1912–1919), који се исто тако назива и кристалним периодом. Знатан део Пикасовог рада током раних 1910-их и раних 1920-их је у неокласичном стилу, док је његов рад средином 1920-их често карактерисан надреализмом. Његови каснији радови су често комбинација елемената његових ранијих стилова. Изузетно плодан током целог свог живота, Пикасо је остварио универзални углед и огромно богатство за своја револуционарна уметничка достигнућа, и постао је једна од најпознатијих фигура у уметности 20. века.`

Retko u ponudi Ilustrovao Mića Mihajlović Kao na slikama 1961. Dvojezicno izdanje: Madjarski - Srpski Naslovna strana: Misa Nedeljkovic Umetnicki prilozi: Mica Popovic Miklós Radnóti (rođen kao Miklós Glatter; 5. svibnja 1909. - studeni 1944.) bio je mađarski pjesnik i učitelj. Ubijen je u Holokaustu. Miklós Glatter bio je sin trgovca tekstilne tvrtke Brück & Grosz iz Budimpešte. Rođen je u 13. četvrti Újlipótváros kraljevske ugarske prijestolnice Austro-Ugarske. Pri rođenju, njegov brat blizanac rođen je mrtav, a majka mu je umrla ubrzo nakon poroda. Većinu djetinjstva proveo je s obitelji svoje tete čiji je suprug Dezső Grosz bio jedan od vlasnika tekstilne tvrtke u kojoj je njegov otac radio do svoje smrti 1921. godine. Osnovnu i srednju školu Radnóti je pohađao u rodnom mjestu, a školovanje je nastavio na srednjoj tekstilnoj školi u Liberecu od 1927. do 1928. po ujakovu savjetu. Zatim je radio kao trgovački dopisnik u poznatom tekstilnom poduzeću do 1930. Naposljetku, Radnóti je uspio nadvladati želju za još jednim obrazovanjem i počeo je studirati filozofiju, mađarski i francuski jezik na Sveučilištu u Szegedu. Godine 1934. završio je studij filozofskom doktorskom disertacijom Umjetnički razvoj Margit Kaffke. Nakon mature promijenio je ime u Radnóti, prema rodnom mjestu Radnovce (mađ. Radnót) svog djeda po ocu. U kolovozu 1935. oženio se svojom dugogodišnjom ljubavi Fanny (1912.-2014.), kćeri vlasnika ugledne tiskare Gyarmati. Vrlo sretan brak je nažalost bio bez djece sve do njegove deportacije. U školskoj godini 1935/36. stekao je prva profesionalna iskustva kao srednjoškolski profesor u Gimnaziji Zsigmond Kemény u Budimpešti. U rujnu 1940. regrutiran je u židovski radni bataljun mađarske vojske do prosinca te godine, zatim od srpnja 1942. do travnja 1943. po drugi put. Dana 2. svibnja 1943. zajedno sa suprugom prešao je sa judaizma na rimokatoličku vjeru. U svibnju 1944. Radnótijev treći vojni rok je započeo i njegov je bataljun deportiran u Bor u Srbiji. Nakon 1943. mađarsko-židovski prisilni radnici bili su zatvarani u blizini borskih rudnika bakra koji su pokrivali 50 posto potreba njemačke ratne industrije za bakrom. Dana 17. rujna 1944. Radnóti je bio prisiljen napustiti logor u koloni od oko 3600 zarobljenika zbog vojne ofenzive savezničkih vojski. Izdržao je neljudski prisilni marš od Bora do Szentkirályszabadja, gdje je 31. listopada napisao svoju posljednju pjesmu. U studenom 1944. njega i još dvadesetak zarobljenika strijeljali su pripadnici Mađarske garde zbog njihove potpune fizičke i psihičke iscrpljenosti. Navedeni su različiti datumi njegova ubojstva. Neke publikacije navode dan u razdoblju od 6. do 10. studenog. U detaljnoj i znanstvenoj izložbi Mađarske akademije znanosti iz 2009. godine, 4. studenog je naveden kao datum smrti. Danas je potrebno oko 1 sat i 30 minuta vožnje od 110 kilometara automobilom od Szentkirályszabadja do Abde. Radnóti je sa suprugom pokopan na groblju Kerepesi. Godine 2013. njegov kip u Abdi je oštećen, ali razlog oštećenja još uvijek nije razjašnjen... Vizuelna poezija apoliner danilo kis modernizam simbolizam ekspresionizam

Knjiga je kao nova. Satri - Kormak Makarti Izdavač: Kontrast Godina izdanja: 2019 Broj strana: 197 Format: 21 cm Povez: Broširani Odmetnuvši se od porodice i života privilegovanih, Kornelijus Satri živi u samonametnutom egzilu u kući na vodi na reci Tenesi. Izabravši život margine, postaje deo zajednice izopštenika, ekscentrika, kriminalaca i skvotera. Satrijeva nežna i oštra duhovitost, njegova humanost i njegovo nepokolebljivo dostojanstvo uzdižu ga iznad svakog egzistencijalnog nespokojstva i grča preživljavanja, i važnost Makartijevog poluautobiografskog romana, između ostalog, počiva i u pozivu čitaocu da, nastanivši ovaj svet, prizove i uvaži upravo ove ljudske vrednosti. Kormak Makarti (1933, pravo ime Čarls), rođen je i odgajan na američkom zapadu, što će u njegovoj literaturi ostaviti velikog traga. Svoje ime je promenio u Kormak, po uzora na legendarnog irskog kralja. Dok je pisao svoj prvi roman Čuvar voćnjaka (1965) radio je kao automehaničar. Dobio je nekoliko uglednih američkih stipendija (Američka akademija umetnosti, Gugenhajm, Mekartur). Do sada je objavio deset romana za koje je dobio preko petnaest američkih i internacionalnih nagrada, uključujuci Nacionalnu književnu nagradu (1992) i Pulicerovu nagradu za književnost (2006). U svojim delima uvek se bavi temama života i smrti, a njegov stil je poznat po izraženoj direktnosti misli i svedenoj interpunkciji. Neka od njegovih najpoznatjih dela su Svi ti lepi konji, Krvavi meridijan, Nema zemlje za starce i Put.