Autor: Mladen Stajić Povez: meki Format: 12 x 20 cm Strana: 118 Pismo: latinica Izdavač: Narodna knjiga Godina: 2002. Stanje knjige: kao nova, osim što su poneke stranice počele da se odvajaju zbog lošeg poveza u štampariji. Mladen Stajić se rodio u Jugovićima kod Gacka 25. juna 1944. godine. Gimnaziju je učio u Gacku, a Jugoslovensku književnost studirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Pre građanskog rata radio je kao novinar u `Novostima` i `Borbi`. Objavio je zbirke pesama Legenda o Savi (1971), Trave pune zvezda (1978), Zemljozarje (1983), poetsku slikovnicu Srpska - pesma o zemlji nalik heroskom sedam, pesničku knjigu REČ AVETinjOST I & REČI (1999), roman Dvovođe & Gedeonovi (2000) i roman Arni kao nastavak. Zastupljen je u pesničkim zbornicima `Obzorja` (1978), `Sretanja` (1979), `Mostovi` (1980), `Čegarske vatre` (1992/93.)... Pod pseudonimom Zeo Sten Malden objavio je i knjigu pesama unikatnog izdanja Hefestova žar kugla u noći satana, koje je od 1994. godine u vlasništvu engleske kraljice Elizabete II. Živi u Kopenhagenu. k-2

Izdavač:SEZAM Broj strana:203 Pismo:latinica Povez:Broširan Dimenzije knjige:20 x 12 cm Godina:1990 Očuvana knjiga,unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Živorad Lazić je rođen 1933. godine, a najpoznatiji je po scenarijima za popularne serije `Muzikanti`, `Građani sela Luga`, `Doktorka na selu` i noviji serijal `Seljaci`. Autor je scenarija za nekoliko igranih filmova, a komadi po njegovim istorijskim romanima igrani su na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. U srpskoj književnosti pojavio se knjigom pripovedaka `Putem pored reke`, a tokom duge plodne književne karijere objavio je 20-tak romana i zbirki pripovedaka. Priče su mu prevođene na engleski, nemački, ruski, danski, bugarski i druge jezike. Radio je kao novinar u Intervjuu, Ilustrovanoj politici, a honorarno je pisao za Politiku i Večernje novosti. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada. Kratki roman `TUĐA ŽENA` pisan je prostim narodnim jezikom. Živorad Lazić je preminuo 2009. godine.

odlično očuvana Izdavač: Književne novine - Beograd, 1990. god. Tvrd povez, 24 cm. 120 str. Ilustrovano Milan Komnenić (Pilatovci, kod Bileće, Crna Gora, 1940. - Beograd, 24. jul 2015.) bio je srpski pesnik, prevodilac i esejista. Diplomirao je na filološkom fakultetu u Beogradu. Uređivao je književne časopise Vidici, Delo i Relation, a radio je i kao urednik u izdavačkoj kući Prosveta. Prevodi sa italijanskog, francuskog, španskog i nemačkog jezika. Bio je ministar kulture u prelaznoj Vladi Milomira Minića od oktobra 2000. godine. Njegove prve pesme teže da obnove nepravedno zanemarenu prošlost, dok se kasnije Milan Komnenić okreće antipoeziji. Veliki broj pesama je ostvario po načelima kritičkog neorealizma. Njegove pesme su uvrštene u više antologija, a poezija i eseji prevedeni su na mnogo jezika (francuski, italijanski, engleski, ruski, slovački, mađarski, rumunski, poljski, slovenački i makedonski). Između ostalog, preveo je sa francuskog originala opsežnu studiju Deni de Ružmona Ljubav i Zapad. Dobitnik je književnih nagrada Mladost, Isidora Sekulić i Milan Rakić. MAJ.21/2

GULLO GULLO - Miodrag Bulatović PROSVETA, GLOBUS 1983 god, tvrd povez, zaštitni omot Miodrag Bulatović bio je jedan od najpoznatijih pisaca moderne srpske književnosti. Neredovno se školovao. Gimnaziju je završio u Kruševcu 1950. godine, a na Beogadskom univerzitetu je studirao psihologiju i književnost. Neko vreme je radio kao novinar. Tokom devedesetih godina bio je angažovan u SPS-u, gde je branio ideologiju Slobodana Miloševića u trenucima raspada Jugoslavije. BIBLIOGRAFIJA Miodrag Bulatović bio je romanopisac i dramatičar, sklon mračnim, demonskim vizijama. Njegova slika sveta je morbidna, a likovi su karnevalski, istovremeno groteskni i tragični. Dela ovog pisca su strani kritičari stavljali u ravan sa delima Đovanija Bokača, Fransoa Rablea i Migela de Servantesa. Njegova najpoznatija dela su: Đavoli dolaze (1955) Vuk i zvono (1958) Crveni petao leti prema nebu (1959) Heroj na magarcu ili Vreme srama (1967) Rat je bio bolji (1968) Godo je došao (1969) drama Ljudi sa četiri prsta (1975) Peti prst (1977) Gullo Gullo (1983) K.D.S.O.3.P.3.

DALAS LEE REINTREE August Cesarec 1986. Povez - mek 365 STR. „I kao što je radio svaki put kad bi stajao na trijemu, Digger Barnes je okrenuo glavu na drugu stranu da ne mora gledati u visok neboder koji je parao nebo: zgradu Ewing Oila. I kao uvijek kad bi ulazio u kuću, zamišljao bi zdanje kao ogroman kurac, postavljen da tu visi i jebe sve na svijetu.“ Beletristika Knjiga koje je napisana prema seriji, govori o teksaškoj obitelji koja uzdiže svoj ugled, moć i neprijateljstvo od kraja Velike depresije do 70-ih godina. Ewing Oil je kompanija koju je osnovao Jock Ewing kupujući zemljišta i crpeći naftu. Naravno, služio se svim smicalicama kako bi ostvario monopol. Izbacivši svog partnera Diggera Barnesa iz posla, uzevši mu ženu i bacivši ga na koljena podvukao je vječno neprijateljstvo između obitelji Ewing i Barnes. No onda, dođe ljubav i spoji Pamelu, kćerku “Djelo poznatog američkog književnika Leea Reintreea u izdanju zagrebačkog Augusta Cesareca iz 1986. godine.” L.1. KUT.45

Filip Pulman : TIGAR U BUNARU / Београд : Народна књига - Алфа, 2006 , tvrdi povez, Fizički opis 430 стр. ; 21 cm Roman Библиотека Петар Пан ; ǂкњ. бр. ǂ227 Превод дела: The Tiger in the Well / Philip Pullman Белешка о писцу: стр. 428. Očuvanost 4. Filip Pulman rođen je 1946. u Norviču i rane godine života je proveo putujući po svetu, budući da su mu i otac i očuh bili piloti. Deo detinjstva je proveden u Australiji, gde se Filip upoznao sa svetom stripova i posebno zavoleo Supermena i Betmena. Sa 11 godina vratio se u Britaniju, gde je u školi pod uticajem profesorke engleskog toliko zavoleo da čita da joj i dan danas šalje primerke svojih knjiga.Po završenom koledžu, neko vreme je radio kao nastavnik i predavač na Vestminster koledžu, da bi se posle dvanaest godina potpuno predao pisanju. Prvi objavljen roman bio je tematski i žanrovski različit od onoga što će proslaviti Filipa Pulmana – dečje epske fantastike.

Što mi rade i što im radim. Pero Kvesić Izdato u Beogradu Stanje knjige kao na slikama Mek povez 154.strana

Vasa Mihailović: GRANICE NEMERLJIVE, Fileks Leskovac 2009, str. 86. Pesme u prozi. Očuvanost 4. У Стамфорду, Конектикат, САД умро је 21. новембра 2015. на дан своје славе, наш познати друг, најплоднији сарадник Искре и књижевник Васа Михаиловић (89). Васа се родио, школовао и живео у Лесковцу скоро до краја немачке окупације, када је ступио у српске добровољце. Као гимназијалац био је члан „Белих орлова“, омладинске организације ЈНП Збор. Са добровољцима пролази кроз све последње борбе у Србији, повлачење и окршаје са комунистима у Словенији, потом пробој ка Италији и прелазак националних снага границе, првих дана маја 1945. и предају оружја „савезницима“. Уследило је пребацивање разоружаних националиста у војно- избегличке логоре средње Италије. Васа је као припадник СДК био прво у логору Форли, а затим у великом логору свих националних снага, Еболи, јужно од Напуља. У избегличким логорима Италије Васа продубљује своје књижевно-песничке склоности и знање и нарочито је активан на нашим књижевним вечерима. После мира са Италијом 1947. „савезници“ тог пролећа селе логор Еболи у британску зону окупиране и разорене Немачке и разбијају у неколико логора и убрзо преводе њихове становнике у цивилни статус „расељених лица“. Васа из Немачке емигрира у САД 1951. У Сједињеним државама, Васа се жени супругом Бранком. У браку су породили два сина, Драгана и Зорана, и у Чапл Хил живели 46 година. Одрасли и већ ожењени синови, са својим потомством су се раније преселили у Стамфорд. Да би били ближе синовима и њиховим породицама (седморо унучади), Бранка и Васа су им се придружили 1997. Бранка је умрла 2006. У Америци, Васа је радио и даље се школовао. У Детроиту је радио у фабрици Крајслер и студирао. На Универзитету Беркли, Калифорнија постао је доктор философије. Познавао је и говорио више језика, Али његово главно ‘занимање‘ било је књижевност и песништво на оба језика – српском и енглеском. Искру је огромно задужио. У многогодишњој сарадњи написао је 186 приказа у рубрици „Ревизионизам у српској књижевности“ и 19 написа „Документи“. Био је активан члан и сарадник Удружења књижевника Србије. Књижевне новине, октобар/новембар објавиле су његову последњу причу. А ових дана, врло пригодно (не очекујући његову смрт), госпођа Мира Матарић из САД нам је послала свој приказ последње Васине књиге на енглеском „Дарови природе“. Васа је сахрањен 28. новембра у Чапл Хилу, поред супруге Бранке

Dušan Belča : Dnevnik o Antoniju / roman Vršac : Klub pisaca, 1969 , Fizički opis 103 str. ; 17 cm Zbirka Biblioteka `Ugao` ; 13 Očuvanost 4- ; ima autorovu posvetu. Душан Белча је рођен 1938. године у Добрици, у Банату. Гимназију је завршио у Вршцу, а године 1961, дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Групи за југословенску и светску књижевност. Цео свој радни век провео је у Градској библиотеци у Вршцу, као библиотекар и управник. Почео је да објављује још као гимназијалац, од 1955. године у „Младој култури”, „Нешем веснику”, „Омладини” и „Летопису Матице српске”. Прву књигу, песничку збирку „Мочвари”, објавила му је Матица српска 1958. године. Написао је око 50 књига, приповедака, романа, песама и поема, есеја, драмских текстова, документарне прозе, литературе за децу, радио и тв-сценарија, публицистичких и историјских прилога, био је уредник и издавач, оснивач Клуба писаца у Вршцу, оснивач Књижевне општине Вршац, као и Заједнице аутора „Угао”, „Вршачка кула”, „Ђаков врх”, као и едиције „Угао”, „Вршац ’94.”, „Милекерове свеске” и „Угао Steriana” Песничке збирке: „Мочвари”, „Мирно време”, „Смрт једне слике”, „Апорије”, „Тело на киши”, „Портрету у напуштеним собама”, „Врата до врата” и „Канон Светом Теодору Вршачком” и поема „Парабола о мочвари”. Романи: „Дневник о Антонију”, „За Елизу”, и „Колапс”. Приповетке: „Смрт Антонија Михајловића” (четири свеске), „Осуђени” и „Благо под Вршачком кулом”, „Вршачке легенде”, и четири свеске „Вршачког декамерона”. Романи за децу: „Легенда о белом”, „Пријатељ са далеке звезде”, „Принц седамнаесте планете”, „Игра са звездама”, и „Тајна вршачких патуљака”. Објавио је и циклус научно-фантастичних романа под именом Ch. A. Bell: „Рат за Андромеду 17″, „Планета опчињених”, „Галактичка стаза”, „Лов на планети Гибон”, „Повратак Киборга”, „Обрачун код црне јаме”, „Повратак Атлантиде”, „Летовање на Силену”, „Игра међу астероидима”, „Духови Каус Медијуса”, као и збирке есеја: „Повратак у завичајни предео” и „Белешке у врту”. Документарне, радио и телевизијске драме: „Дуго путовање краља Гамбринуса”, „Балада о Синиши и мангупу”, „Вук и Вршчани”, и десетак сценарија за документарне филмове. Објавио је и више књига о Вршцу и Банату: „Вршац за сва времена”, „Панораме, паноптикуми, покретне слике”, „Мала историја Вршца”, „Сентименталне шетње кроз Вршац”, „Улице и тргови Вршца од 18. до 21. века”, „Вршац у 18. веку”, „Сентиментално путовање кроз јужни Банат…” Награђиван је као приповедач, писац за децу и библиотекар. У културном и књижевном животу активан је преко шест деценија. И данас живи и пише у Вршцу.

Vasa Mihailović: SKITNICA I DRUGE PRIČE, Fileks Leskovac 2008, str. 78. Kratke priče. Očuvanost 4. У Стамфорду, Конектикат, САД умро је 21. новембра 2015. на дан своје славе, наш познати друг, најплоднији сарадник Искре и књижевник Васа Михаиловић (89). Васа се родио, школовао и живео у Лесковцу скоро до краја немачке окупације, када је ступио у српске добровољце. Као гимназијалац био је члан „Белих орлова“, омладинске организације ЈНП Збор. Са добровољцима пролази кроз све последње борбе у Србији, повлачење и окршаје са комунистима у Словенији, потом пробој ка Италији и прелазак националних снага границе, првих дана маја 1945. и предају оружја „савезницима“. Уследило је пребацивање разоружаних националиста у војно- избегличке логоре средње Италије. Васа је као припадник СДК био прво у логору Форли, а затим у великом логору свих националних снага, Еболи, јужно од Напуља. У избегличким логорима Италије Васа продубљује своје књижевно-песничке склоности и знање и нарочито је активан на нашим књижевним вечерима. После мира са Италијом 1947. „савезници“ тог пролећа селе логор Еболи у британску зону окупиране и разорене Немачке и разбијају у неколико логора и убрзо преводе њихове становнике у цивилни статус „расељених лица“. Васа из Немачке емигрира у САД 1951. У Сједињеним државама, Васа се жени супругом Бранком. У браку су породили два сина, Драгана и Зорана, и у Чапл Хил живели 46 година. Одрасли и већ ожењени синови, са својим потомством су се раније преселили у Стамфорд. Да би били ближе синовима и њиховим породицама (седморо унучади), Бранка и Васа су им се придружили 1997. Бранка је умрла 2006. У Америци, Васа је радио и даље се школовао. У Детроиту је радио у фабрици Крајслер и студирао. На Универзитету Беркли, Калифорнија постао је доктор философије. Познавао је и говорио више језика, Али његово главно ‘занимање‘ било је књижевност и песништво на оба језика – српском и енглеском. Искру је огромно задужио. У многогодишњој сарадњи написао је 186 приказа у рубрици „Ревизионизам у српској књижевности“ и 19 написа „Документи“. Био је активан члан и сарадник Удружења књижевника Србије. Књижевне новине, октобар/новембар објавиле су његову последњу причу. А ових дана, врло пригодно (не очекујући његову смрт), госпођа Мира Матарић из САД нам је послала свој приказ последње Васине књиге на енглеском „Дарови природе“. Васа је сахрањен 28. новембра у Чапл Хилу, поред супруге Бранке

300 Čuda broj 366: Čudno a istinito Prodor u morske dubine Iz prošlosti Beograda - Četrdeset puta spaljivan Kako obuzdati polni instikt Kinetoza, bolest koja vreba na putovanju Pomozite mi,doktore Radio pirati jurišaju Tajanstvena pustinja Kalahari Plavi Dodatak Artur E.Keli - Tri šerifa u istom gradu (vestern roman) Frenk Robertson - Borba za vodu (western roman) Ocena: 4. Vidi slike 300 Čuda Magazin Za svakog je časopis koji je donosio razne zanimljivosti i feljtone.Izašlo je od 1-216. broja. Posebno je izlazio njihov dodatak sa pisanim romanima,koji se zvao Plavi Dodatak.Izašlo je 1-122.broja. Nakon toga se spajaju 300 Čuda Magazin i Plavi Dodatak,tako da je sledeći broj nosio oznaku 217,a sadržavao je nastavak 300 Čuda Magazin Za Svakoga sa jedne strane,a sa druge Plavi Dodatak. Izlazilo je do 464.broja. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

300 Čuda broj 366: Čudno a istinito Prodor u morske dubine Iz prošlosti Beograda - Četrdeset puta spaljivan Kako obuzdati polni instikt Kinetoza, bolest koja vreba na putovanju Pomozite mi,doktore Radio pirati jurišaju Tajanstvena pustinja Kalahari Plavi Dodatak Artur E.Keli - Tri šerifa u istom gradu (vestern roman) Frenk Robertson - Borba za vodu (western roman) Ocena: 4. Vidi slike 300 Čuda Magazin Za svakog je časopis koji je donosio razne zanimljivosti i feljtone.Izašlo je od 1-216. broja. Posebno je izlazio njihov dodatak sa pisanim romanima,koji se zvao Plavi Dodatak.Izašlo je 1-122.broja. Nakon toga se spajaju 300 Čuda Magazin i Plavi Dodatak,tako da je sledeći broj nosio oznaku 217,a sadržavao je nastavak 300 Čuda Magazin Za Svakoga sa jedne strane,a sa druge Plavi Dodatak. Izlazilo je do 464.broja. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Anđelko Erdeljanin Srpski aforizmiMeki povezIzdavač ProsvetaАнђелко Ердељанин (1941, Војка – 2017, Нови Сад) писао је поезију, прозу, афоризме, књиге за децу, радио драме, као и књижевну критику.Објављене књиге: Памет против ума (1970, сатира, под псеудонимом А. Камен), Лаке песме (1979), За интимну негу (1985, афоризми и сатирчна проза), Свет је мали (1985, песме за децу(, Нешто слатко (1994, песме за децу), Кокоштркља (1996, роман за децу), Српски афоризми (1997), Војка (1997, хроника), Бездушна опаснонст (1999, аформизми), Смешне песме (2002), Ником ништа (2004, афоризми, Ситне уверке и барабе (2004, сатирична поезија), А мени непријатно (2005, афоризми), Највећи коњ у Србији (2008, афоризми), Политичка луда (2009, изабране и нове сатиричне песме), Ердељање (2010, изабрани и забрањени афоризми), Трагедија у три чина (2011, афоризми), Џабе прича (2011, сатирична проза), Књига живота (2013, записи о књигама), Лепа кеига у кићеном Срему (2015, прикази, чланци, записи) и др.Награде: Радоје Домановић (УКС), Брана Цветковић („Јеж“), три годишње награде Недеље радија (Охрид, Брезовица), Златна кацига (Крушевац(, Носорог првог реда (Бањалука), Награда за животно дело Друштва новинара Војводине (УНС), Златно перо (ДНВ), Змајев песнички штап и др.

Tur Hejerdal Kon TikiMeki povezDžepni formatHejerdal je tvrdio da su južnoamerički narodi naselili Polineziju u južnom Pacifiku u pretkolumbovska vremena. Organizovao je ekspediciju Kon-Tiki da bi pokazao kako je bilo tehnički moguće preploviti Tihi okean isključivo uz pomoć materijala i tehnologije iz tog doba.Hejerdal i njegovi pomoćnici otišli su u Peru, gdje su pomoću stabala i drugih lokalnih materijala izgradili splav od drveta balsa na domorodački način prema crtežima španjolskih konkvistadora. Zajedno s petoricom ljudi Hejerdal je na tom splavu plovio 101 dan i prešao 7.000 kilometara po Tihom okeanu dok se nije razbio na grebenu ostrva Raroia u ostrvlju Tuamotu 7. avgusta 1947. Jedini moderni komad opreme na splavu bio je radio-aparat.Kon-Tiki je splav na kojoj je norveški istraživač i pisac Tor Hejerdal 1947. zaplovio u ekspediciju na Tihi okean. Dobila je ime po bogu sunca Inka Viracochi, koji se navodno nekad nazivao "Kon-Tiki".Danas se istorijski splav nalazi u Muzeju Kon-Tiki, u Oslu, Glavnom gradu Norveške.Ekspedicija Kon-Tiki je najuzbudljivija putopisna avantura ikad napisana. Od prve do poslednje rečenice- istinita je. Neverovatno istinita12/22

ZNAMENJE - Nora Roberts Saga U znaku sedmice Autor: Nora Roberts Izdavač: BDR Media Broj strana: 232 Povez: mek Format: 20cm Stanje kao na slici. NOVO!! Odmah nakon završene srednje škole Gejdž Tarner je pokupio svoje stvari i napustio Hokins Holou. Za razliku od svoje braće po krvi Kela Hokinsa i Foksa O’Dela nije želeo da ostane u malom mestu za koje su ga vezivale bolne uspomene – prerana smrt majke i česte batine koje je dobijao od oca. Radio je na bušotini, pio, kockao se, ali se uvek vraćao kada su se bližili dani sedmice kako bi pomogao svojim prijateljima da spasu grad. Ovoga puta, nisu bili sami. Tri žene sa sličnim darovima bile su velika pomoć. Dve su već bile u zagrljajima njegovih prijatelja, a Sibil Kinski, treća, senzualna Ciganka, delila je sa njim dar da vide budućnost i malo-pomalo rušila odbrambene zidove koje je davno podigao oko svog srca. Dok se konačni obračun sa silama tame bliži, jedna nova nepoznata sila uvlači se u dušu neodoljivog buntovnika…

Pastorak - Jurij Hudolin kao nova Jedan od najboljih romana regionalne književnosti XXI veka. Sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka Jugoslavija je još bila država, donekle bezbedna, što je, osim žarke zaljubljenosti, mogao biti još jedan razlog da Ingrid spakuje Benjamina, ispiše ga iz slovenačke škole, napusti službu i posle nekoliko strastvenih poseta preseli se kod gospodina Čivitika na hrvatsku obalu. U istarskom primorskom selu tog avgusta Ingrid i njenog sina Benjamina očekuje prividni raj: izvanredne prirodne lepote, vedri i simpatični italijanski posetioci, prepuna gostionica Lorisa Čivitika i, što je najvažnije, njegova srdačna i nežna dobrodošlica budućoj supruzi i pastorku. Ali i Istra i Loris posle nekog vremena pokazuju drugo lice. Nakon prvobitnog divljenja očuhu, u Benjamina počinje da se uvlači strah, pa tako i briga za majku. Istovremeno se u njihove živote krajem osamdesetih umeša i nacionalizam. Očuh i pastorak će se naći na životnoj raskrsnici, koja ih uvodi u pakleni konflikt... „Hudolin sve do danas ostaje autor knjiga o kojima se mnogo piše, jer se njegov etos doslovno preliva u čitaočevu čašu.“ Vid Jeraj, Radio Študent

Pastorak - Jurij Hudolin veoma lepo očuvana Jedan od najboljih romana regionalne književnosti XXI veka. Sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka Jugoslavija je još bila država, donekle bezbedna, što je, osim žarke zaljubljenosti, mogao biti još jedan razlog da Ingrid spakuje Benjamina, ispiše ga iz slovenačke škole, napusti službu i posle nekoliko strastvenih poseta preseli se kod gospodina Čivitika na hrvatsku obalu. U istarskom primorskom selu tog avgusta Ingrid i njenog sina Benjamina očekuje prividni raj: izvanredne prirodne lepote, vedri i simpatični italijanski posetioci, prepuna gostionica Lorisa Čivitika i, što je najvažnije, njegova srdačna i nežna dobrodošlica budućoj supruzi i pastorku. Ali i Istra i Loris posle nekog vremena pokazuju drugo lice. Nakon prvobitnog divljenja očuhu, u Benjamina počinje da se uvlači strah, pa tako i briga za majku. Istovremeno se u njihove živote krajem osamdesetih umeša i nacionalizam. Očuh i pastorak će se naći na životnoj raskrsnici, koja ih uvodi u pakleni konflikt... „Hudolin sve do danas ostaje autor knjiga o kojima se mnogo piše, jer se njegov etos doslovno preliva u čitaočevu čašu.“ Vid Jeraj, Radio Študent

Pastorak - Jurij Hudolin veoma lepo očuvana Jedan od najboljih romana regionalne književnosti XXI veka. Sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka Jugoslavija je još bila država, donekle bezbedna, što je, osim žarke zaljubljenosti, mogao biti još jedan razlog da Ingrid spakuje Benjamina, ispiše ga iz slovenačke škole, napusti službu i posle nekoliko strastvenih poseta preseli se kod gospodina Čivitika na hrvatsku obalu. U istarskom primorskom selu tog avgusta Ingrid i njenog sina Benjamina očekuje prividni raj: izvanredne prirodne lepote, vedri i simpatični italijanski posetioci, prepuna gostionica Lorisa Čivitika i, što je najvažnije, njegova srdačna i nežna dobrodošlica budućoj supruzi i pastorku. Ali i Istra i Loris posle nekog vremena pokazuju drugo lice. Nakon prvobitnog divljenja očuhu, u Benjamina počinje da se uvlači strah, pa tako i briga za majku. Istovremeno se u njihove živote krajem osamdesetih umeša i nacionalizam. Očuh i pastorak će se naći na životnoj raskrsnici, koja ih uvodi u pakleni konflikt... „Hudolin sve do danas ostaje autor knjiga o kojima se mnogo piše, jer se njegov etos doslovno preliva u čitaočevu čašu.“ Vid Jeraj, Radio Študent

Ivan Pregelj: PLEBANUS JOANNES, Matica srpska 1979, tvrdi povez, str. 204. Roman. Edicija Slovenačka književnost knjiga 17 Očuvanost 4. Pregelj, Ivan, slovenski književnik (Most na Soči, 27. X. 1883 – Ljubljana, 30. I. 1960). Studij slavistike i germanistike završio u Beču, gdje je doktorirao 1908. Radio je kao gimnazijski profesor u Gorici, Pazinu, Idriji, Kranju i Ljubljani. U književnosti se javio pjesmama, ali je u njegovu stvaralaštvu najznačajnija proza. Katolički orijentiran, u duhu kršćanskih moralnih i društvenih načela raznorodnim je poetikama, od realizma preko impresionizma do ekspresionizma, tematizirao čovjekovu podijeljenost na senzualnu i spiritualnu stranu (romani Kmetovi – Tlačani, 1915–16., objavljen 1927. pod naslovom Tolminci; Zadnji buntovnik – Zadnji upornik, 1918–19; Plebanus Joannes, 1920; Pastor Jernej – Bogovec Jernej, 1923; pripovijetke i novele Mlada Breda, 1913; Matkova Tina, 1921; Djeca sunca – Otroci solnca, 1927; Umrijeti neće! – Umreti nočejo!, 1930; Thabiti kumi, 1933., i dr.). Pisao je i drame (Azazel, 1921; U Emaus – V Emavs, 1925), kritike i eseje, udžbenik Osnovne crte iz književne teorije (Osnovne črte iz književne teorije, 1936) i Književnu povijest Slovenaca, Hrvata i Srba (Slovstvena zgodovina Slovencev, Hrvatov in Srbov, 1938).

RUSKA LJUBAVNICA - E. D. Miler Naslov originala: SNOWDROPS - A. D. miller Izdavač: Alnari, Beorad godina izdanja: 2012 Format: 20,5 XX 14,5 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 264 ’Visibabe’... Tako ih Rusi nazivaju – žrtve pronadene u snegu. Uglavnom su to pijanci, beskucnici koji su se naprosto predali i zaspali u beskrajnoj belini... Medutim, ponekad su to i žrtve svirepog ubistva. Nik ima potrebu da se ispovedi. Dok je u Moskvi radio kao uspešan advokat, zavela ga je Miša, tajanstvena žena koja ga je provela kroz grad – kroz uzbudljive nocne klubove i itimne dace, kroz slojeve ljudske dobrote, ali i ukorenjene korupcije. Dok se Nik zaljubljivao u Mišu, otkrio je da se sve više odaljava od sebe samog... Znao je da je ta devojka vrlo opasna, ali ruski nacin života ume da opcini. Naposletku, suviše je jednostavno sakriti sve svoje tajne u snegu... NAJUŽI IZBOR ZA MAN BUKEROVU NAGRADU 2011 „Potpuno opcinjujuce.“ THE TIMES „Knjiga koja ce vas zadiviti.“ SUNDAY TELEGRAPH „Roman koji na briljantan nacin oslikava mracne kutke ljudske duše.“ THE INDEPENDENT ***Odlično očuvano***

Tvrdokoriceno izdanje. Smatra se njegovim najboljim knjizevnim ostvarenjem a ujedno jeni njegov poslednji roman jer je preminuo u svojoj 30-oj godini. Glavni protagonista je Nenad Vajkic mladi idealista cija je koncepcija bliska junacima predhodna dva Cosiceva romana, Dimitriju iz Vrzinog kola i Srbi iz Dva carstva s time sto je Nenadova karakterizacija i psihololoska motivacija realnije zasnovana. Roman se satoji iz dva dela. Prvi deo pripoveda o Nenadovom odrastanju u okupiranom Beogradu za vreme Prvog svetskog rata dok se u drugom delu, pripoveda o njegovom radu kao novinaru u novonastaloj JU. Delo je napisano u trecem licu realisti nin postupkom i sa snaznim kritickim osvrtom na drustvene nepravde i nemoralnost elita. Dugo je radio na romanu, gradeci ga disciplinovano, sa punom svescu o prirodi i zahtevima romanskog zanra. Prvobitno se zvala Osvajac pa Osvajaci zatim Nesrecnici pa Kuca od karata i na posletku Pokoseno polje. O paznji i brizljivosti pisanja ovog romana svedoci i to da je pojedine likove pre nego sto bi ih uneo u svoj rukopisu , crtao, pravio od kartona, stavljao u polret i zamisljao njihove gestove.

DVORCI -ŠPIJUNI KRUNE - Džuli Garvud Kolin Holbruk je radeći u tajnoj službi Krune stekao ugled i izvesno bogatstvo, koje je zajedno sa svojim prijateljem uvećavao izgradivši moćnu brodsku kompaniju. Posle svega što je radio kao tajni agent kraljevstva, sada uživa u mirnom momačkom životu, ali sudbina ima druge planove za njega. Kao amanet svom prijatelju na samrti, Kolinov otac, vojvoda od Vilijamšira, obećao je da će štititi njegovu kćer princezu Alesandru kada stasa za udaju i napusti manastir u kome je živela. Po dolasku u Englesku, Alesandra hitno mora da se uda kako bi pobegla od generala Ajvana, koji je želi samo da bi stekao pravo na bogatstvo i tron njenog pokojnog oca. Kako bi osujetili njegove planove, Alesandra i vojvoda počinju da prave listu najpoželjnijih mladoženja, a prvi na listi je Kolin. Iako nema nameru da se ženi, Kolin traži mane svakom sledećem kondidatu i priznaje da je jedino rešenje – on! Nevoljno shvata da je podlegao čarima crnokose princeze… Beograd 2022 god, 236 str, 21 cm, meki povez. K.D.S.4.3.

Bogdan Jamedžija : PRIČE IZ ZAVIČAJA , Čigoja štampa Beograd 2004, str. 126. Pripovetke. Očuvanost 4; ima posvetu autora. Dr Bogdan Jamedžija rođen je 1933. godine u Rorama kod Glamoča. Nakon osnovne škole u rodnom selu i Gimnazije u Banjaluci, završio je Medicinski fakultet u Beogradu, gdje je specijalizovao pedijatriju. Kao ljekar, vratio se u rodni kraj, a iz Glamoča je prešao u Laktaše, gdje je bio prvi pedijatar. Od 1980. godine živio je i radio u Beogradu. Decenijama je bio direktor Doma zdravlja `Milutin Ivković` u beogradskoj opštini Palilula. U ratnom vihoru tokom devedesetih godina intenzivno je pomagao srpskom narodu kroz Udruženje Srba iz BiH, čiji predsjednik je bio u dva mandata. Ugledan u stručnim krugovima, učestvovao je u brojnim međunarodnim zdravstvenim kongresima i simpozijumima, a radove je objavljivao u stručnim časopisima. Objavio je devet knjiga, a njegove pripovijetke objavljivane su u časopisima `Otadžbina`, `Oslobođenje Republike Srpske`, `Savremenik` i drugim, a prilozi i studije obuhvaćeni su, između ostalog, i u knjigama `NATO i Hag`, `Početak rata u BiH – uzroci i posljedice`, `Srpski duhovni prostor`. Bio je član Udruženja književnika Srbije.

Manojlo Manjo Vukotić Godine nadeTvrdi povez*** Oštećenje na korici,unutrašnjost korektna i kompletna ***Manojlo Manjo Vukotić rodjen je 21. novembra 1938. godine u Cetinju.Studirao svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Novinarstvom počeo da se bavi u beogradskom „Studentu”, a profesionalnu karijeru započeo 1963. godine u „Beogradskoj nedelji”. Radio u „Večernjim novostima” od 1966. godine. Iz Rima između 1983. i 1987. godine bio dopisnik izdanja „Borbine” kuće. Glavni urednik „Borbe” od septembra 1989. do jula 1993. godine.Po njegovom konceptu krajem 1996. pokrenut dnevnik „Blic”, gde je bio glavni i odgovorni urednik i direktor. Nepune dve godine kasnije pokrenuo „Glas javnosti”, kao glavni i odgovorni urednik. Oktobra 2000. vratio se u „Večernje novosti” i, do maja 2013, bio glavni i odgovorni urednik i direktor kompanije „Novosti”.Objavio knjige: „Tara - suza Evrope” (1975), „Bela griva Durmitora” (1976), „Memorijalni prostor Boško Buha” (1979), „Milan Panić - SO” (1992), „Crna Gora sebe razgovara” (1983), dva izdanja,” a i „Srpski san Milana Panića” (1994), štampan u tri izdanja.Polovinom juna 2013. osnovao izdavačku kuću „Vukotić media”3/16

Zvonimir Balog : RIBA NA BICIKLU , Znanje Zagreb 1977, str. 156. Poezija. Očuvanost 4-. Zvonimir Balog (Sveti Petar Čvrstec kod Križevaca, 30. maj 1932 - Zagreb, 2. novembar 2014), bio je začetnik savremene hrvatske dečje poezije i najnagrađivaniji hrvatski dečji književnik. Rođen je 30. maja 1932. godine u Svetom Petru Čvrdcu kod Križevaca. Završio je Školu primenjenih umetnosti i Pedagošku akademiju u Zagrebu. Studirao je pedagogiju. U životu je radio mnogo poslava, a neki od njih su: administrator, barmen, dekorater, nastavnik, predavač na Pedagoškoj akademiji, urednik časopisa, televizijski urednik i drugi poslovi. Pored toga što je bio pisac, bio je i slikar, vajar i ilustrator. Napisao je osamdesetak knjiga za decu i odrasle i autor je nekih antologija. Zvonimir Balog bio je u braku sa Ljubicom Balog. Ljubica je takođe pisala i objavljivala, i ona je uvek prva čitala sve što je Zvonimir pisao i procenjivala je li nešto dobro ili ne. S Ljubicom je imao dvoje dece, ćerku Kseniju i sina Tugomira. Zvonimir Balog je umro u Zagrebu 2. novembra 2014. godine.