Sergej Dovlatov KOMPROMIS Autor:: Sergej Dovlatov Žanrovi:: Autobiografije i biografije Izdavač:: LOM Godina izdanja:: 2018. Broj strana: 274 Pismo: Ćirilica Format: 19 cm Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjngradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis. Knjiga je NOVA..... -------------------------------- L2

B. D. Benedikt OSVETA B. D. Benedikt BELI INDIJANAC Lento, 2009. 240 strana. Veoma lepo očuvana. Vajt, krivo optuženi Američki Indijanac koristi priliku i beži sa doživotne robije. Čim se dokopao slobode, on traži čoveka koji ga je krivo optužio s namerom da mu se gadno osveti. Ali stvari se ne odvijaju prema njegovom precizno skovanom planu. Božidar Damjanović Benedikt je kanadski pisac i filmski reditelj, rođen 7. aprila 1938. godine u malom hrvatskom mestu Vinici kod Varaždina, u pravoslavnoj porodici Save Damjanovića, žandarskog narednika. Autor je više desetina klasičnih romana i naučno-popularnih knjiga objavljenih na srpskohrvatskom, poljskom, makedonskom, slovenačkom i engleskom jeziku. Takođe je radio za jugoslovensku, nemačku, kanadsku i holivudsku filmsku industriju u svojstvu scenariste, reditelja i scenografa. Završio je dva američka univerziteta, sa diplomom mastera iz filmskog dizajna i doktoratom iz literature i dramskih umetnosti. Redovan je član Udruženja kanadskih reditelja i Kanadske filmske akademije. Živi sa porodicom u Torontu, Kanada. Godine 2001, Damjanović Benedikt je nominovan za Nobelovu nagradu za delo „Plemić“.

`Dvojezično, srpsko-englesko, izdanje putopisa ``Unutrašnji Japan`` Danka Kamčevskog. „Često nam je naša suština podjednako daleka kao i predeli preko sedam mora. Ipak, osetimo da je duša već tamo, a zadatak tela je da se i ono pojavi na zadatom mestu i u zadato vreme. Takva su bila oba moja putovanja u Japan, i ono iz 2017. i ono iz 2019. godine − oslonjena na putovanja duše u međuvremenu, u prisećanjima, maštanjima i snovima, ali time ne manje značajna. U Japan nisam putovao navučen žeđu za uzbuđenjima ili strahom od dosade, što su u stvari dve strane istog žetona. Upravo zato, skoro sve što sam tamo doživeo i dalje je živo sećanje.“ – Danko Kamčevski Danko Kamčevski živi u Kragujevcu. Stekao je doktorat iz engleske književnosti i kulture. Radio je kao univerzitetski profesor u Kuvajtu. Autor je niza akademskih radova. Urednik je u časopisu ``Ljudi govore``. Najradije objavljuje na teme iz srednjovekovne i mitopoetske književnosti. Pored putopisa, piše i pripovetke i romane.`

ЏОН О`НИЛ - НЕНАДМАШНИ ГЕНИЈЕ ( Живот Николе Тесле ) Никола Тесла је један од најоригиналнијих мислилаца у историји људског рода. Не постоји ниједно подручје техничке цивилизације на којем он није радио као претеча или на којем његов рад није убрзао рад осталих научника, па се са разлогом сматра стубом цивилизације. Биографи и обожаваоци Аристотела кажу да је цивилизација управо онда почела када се родио овај велики филозоф. Нешто слично томе може се слободно рећи и за Теслу, јер је у савременој цивилизацији направљен џиновски корак тек онда када је Тесла дао решење проблема обртног магнетног поља и полифазног система наизменичних струја и тиме омогућио пренос електричне енергије на велике даљине. Имајући у виду да је књига Џона О’Нила до сада служила као највише цитирана у списку литературе многим домаћим и страним ауторима, она, без сваке сумње, представља “прави трактат” за многе читаоце који воле и поштују Теслу и његово истинско дело. Број страна: 315 Писмо: Ћирилица Повез: Тврди

Rejčel Kalama ima sedam godina i mašta o dalekim i živopisnim predelima. Želi da proputuje svet kao njen otac, koji radi na trgovačkim brodovima. Međutim, jednog dana se na njenoj koži pojavljuje ružičasti beleg, a svi njeni snovi se istog trenutka slamaju u paramparčad. Starešina sela zahteva da devojčica bude poslata u izgnanstvo na ostrvo Molokaj da se ostatak sela ne bi zarazilo leprom. Odvojena od porodice i prijatelja, Rejčel će shvatiti da je za nju novi život počeo i da ima priliku da ostvari neke snove. „Briljantan istorijski roman.“ – Washington Post Alan Brenert rođen je u 1954. godine u Nju Džerziju. Od 1973. godine živi u Južnoj Kaliforniji, gde je i studirao engleski jezik i književnost, a kasnije završio studije scenarija na Katedri za film Univerziteta Kalifornije. Autor je romana, kratkih priča, drama i libreta za mjuzikle, a radio je kao scenarista za velike studije, kao i za mini-serije, pilot epizode i televizijske filmove. Dobitnik je nekoliko nagrada Emi."

Autor: Džon O`Nil Broj strana: 324 Pismo: ćirilica Povez: tvrd Format: 21 cm Nikola Tesla je jedan od najoriginalnijih mislilaca u istoriji ljudskog roda. Ne postoji nijedno područje tehničke civilizacije na kojem on nije radio kao preteča ili na kojem njegov rad nije ubrzao rad ostalih naučnika, pa se sa razlogom smatra stubom civilizacije. Biografi i obožavaoci Aristotela kažu da je civilizacija upravo onda počela kada se rodio ovaj veliki filozof. Nešto slično tome može se slobodno reći i za Teslu, jer je u savremenoj civilizaciji napravljen džinovski korak tek onda kada je Tesla dao rešenje problema obrtnog magnetnog polja i polifaznog sistema naizmeničnih struja i time omogućio prenos električne energije na velike daljine. Tesla je jedinstven genije koji nije pripadao samo našem narodu već celokupno čovečanstvu. Njegova genijalnost je utoliko veća što je nije upotrebio za brutalno uništenje naroda, već da kao filozof prirode ispita njene ćudi i da ih stavi na uslugu čovečanstvu.

U knjizi je data hronika jednog vremena, koje obuhvata pedeset godina zanimljivih događaja i životnih sudbina posetilaca hotela Moskve, ljudi raznih profila i zanimanja. Njeni gosti bili su profesori, diplomate, filmski radnici, doktori, privrednici, ali i avanturisti, tapkaroši, kockari, ljudi izgubljenih nada iz šezdesetih godina dvadesetog veka pa do kraja prve decenije dvadeset i prvog. To je period u kom su se dogodile tektonske promene u Srbiji. Srbija, Beograd, samim tim i hotel Moskva, bili su pod režimom tri države: Jugoslavije, SR Jugoslavije i Srbije i više državnih uređenja – od čvrste ruke Titovog komunizma pa do višepartijskog sistema. Mnogo se toga menjalo u hodu i u državi i u životu ljudi. Sve to vreme hotel je radio bez prestanka. Svi likovi i imena u ovoj knjizi, kao i mesta radnje i događaji su stvarni. Autor je savremenik i svedok dešavanja mnogih ljudskih sudbina u tih 50 godina i pokušao je da ih zabeleži u knjizi. 180 str.

Novo, nečitano, nema posvete. FBI princip - Torsten Hofman Godina izdanja: 2019 Broj strana: 288 Povez: Mek Taktike pregovaranja za dobitnike.Život se sastoji od pregovora, a pregovori mogu spasti živote. Psiholog, kriminolog i ekonomista Torsten Hofman radio je za nemačku Saveznu kriminalističku policiju i Interpol, a sada vodi svoju firmu za strateške pregovore i krizni menadžment. U ovoj knjizi prvi put iznosi svoje insajdersko znanje. Njegov cilj je da saznanja koja je stekao prilikom rada na slučajevima otmica, ucena i pregovaranja sa teroristima pretoči u koncept koji možemo da primenimo u svom privatnom i poslovnom životu. Bilo da je reč o pregovorima zarad povećanja plate, kupovine stana ili o razgovorima sa klijentima, najvažniji su dobra priprema, prava taktika i uspostavljanje dobrog odnosa sa sagovornikom. Hofman nam daje jednostavno primenljiva i delotvorna uputstva kako da u svojoj svakodnevici uspešno pregovaramo i kako da u teškim situacijama lakše ostvarimo svoje ciljeve. Njegove strategije pregovaranja temelje se na tehnikama kojima se služi FBI i najnovijim saznanjima iz oblasti neuropsihologije.

„Promenite misli i promenili ste život.“ Norman Vinsent Pil Norman Vinsent Pil je dugi niz godina radio s ljudima pomažući im u rešavanju problema i poboljšanju života. Razvio je delotvornu tehniku koja je pomagala ljudima da se osećaju bolje, snažnije i srećnije. U ovoj knjizi on nam pokazuje na koji način možemo da oslobodimo unutrašnju snagu i osetimo sigurnost i zadovoljstvo. Saznaćete kako da: - Podignete nivo vašeg samopouzdanja; - Odagnate strah i tugu; - Imate uspešan brak, odnosno vezu; - Izgradite karijeru, postignete finansijsku stabilnost i budete srećni. Zahvaljujući tezama u ovoj knjizi, sve je očiglednije da je glavni lek za sve veću napetost i uznemirenost savremenog doba – povratak sebi. Kako produbljujete kanal s mislima o veri, kanal s mislima o strahu konačno presušuje. Misao o veri preplavljuje i zauzima najvažnije mesto. Tada svaka misao koju mislite o sebi, o budućnosti, o poslu, o porodici, o svetu – bude dodirnuta mišlju o veri i izlazi svetla, sjajna, optimistična i pozitivna. Koliko god vam očigledno beznadežno trenutno stanje bilo, ako verujete u principe prikazane u ovoj knjizi i počnete ozbiljno da radite na njima, dobićete pozitivne rezultate.

„Promenite misli i promenili ste život.“ Norman Vinsent Pil Norman Vinsent Pil je dugi niz godina radio s ljudima pomažući im u rešavanju problema i poboljšanju života. Razvio je delotvornu tehniku koja je pomagala ljudima da se osećaju bolje, snažnije i srećnije. U ovoj knjizi on nam pokazuje na koji način možemo da oslobodimo unutrašnju snagu i osetimo sigurnost i zadovoljstvo. Saznaćete kako da: - Podignete nivo vašeg samopouzdanja; - Odagnate strah i tugu; - Imate uspešan brak, odnosno vezu; - Izgradite karijeru, postignete finansijsku stabilnost i budete srećni. Zahvaljujući tezama u ovoj knjizi, sve je očiglednije da je glavni lek za sve veću napetost i uznemirenost savremenog doba – povratak sebi. Kako produbljujete kanal s mislima o veri, kanal s mislima o strahu konačno presušuje. Misao o veri preplavljuje i zauzima najvažnije mesto. Tada svaka misao koju mislite o sebi, o budućnosti, o poslu, o porodici, o svetu – bude dodirnuta mišlju o veri i izlazi svetla, sjajna, optimistična i pozitivna. Koliko god vam očigledno beznadežno trenutno stanje bilo, ako verujete u principe prikazane u ovoj knjizi i počnete ozbiljno da radite na njima, dobićete pozitivne rezultate.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Quentin Jacobsen je cijeli život izdaleka volio veličanstvenu pustolovnu Margo Roth Spiegelman. Pa kad ona otvori prozor i uđe u njegov život - odjevena poput ninje i poziva ga na genijalnu osvetničku kampanju - on je slijedi. Nakon što njihova cjelonoćna noć završi i osvane novi dan, Q dolazi u školu i otkriva da je Margo, uvijek enigma, sada postala misterija. Ali Q uskoro saznaje da postoje tragovi - i oni su za njega. Natjeran nepovezanim putem, što je bliže, Q manje vidi djevojku za koju je mislio da je poznaje... Džon Grin (engl. John Green; rođen 24. avgusta 1977) je američki autor, bloger, pisac, producent, glumac i urednik. On je 2006. osvojio nagradu za njegov debi roman, U potrazi za Aljaskom. Njegov šesti roman, Krive su zvezde, je debitovao kao broj jedan na listi najprodavanijih knjiga u časopisu Njujork tajms. Godine 2014, Grin je bio uključen u listu `100 najuticajnijih ljudi na svetu` magazina Tajm.[1] Pored toga što je pisac, Grin je takođe poznat zbog njegovih Jutjub poduhvata. U 2007, on je osnovao VlogBrothers kanal sa svojim bratom, Henk Grinom. Od tada, Džon i Henk su lansirali projekte kao što je Vidkon i stvorili ukupno 11 onlajn serija.[2] Mladost i karijera Grin u the Loft Literary Center, Mineapolis, 2008 Grin je rođen u Indijanopolisu.[3] Nakon njegovog rođenja, porodica se selila tri puta: u Mičigen, zatim u Alabamu, i na kraju u Orlando,Florida.[4][5] Pohađao je školu u blizini Alabame, koju je kasnije iskoristio kao inspiraciju za glavno mesto radnje njegovog prvog romana U potrazi za Aljaskom.[6] Grin je diplomirao na Kenyon koledžu 2000. godine sa duplom diplomom.[7] Posle koledža, Grin je pet meseci radio u bolnici, u Ohaju.[8] On je nameravao da postane episkop, ali njegovo iskustvo u bolnici dok je radio sa decom koja imaju neizlečive bolesti ga je inspirisalo da postane autor, i kasnije da napiše Krive su zvezde.[9] Grin je nekoliko godina živeo u Čikagu, gde je radio za časopis Booklist dok je uporedo pisao U potrazi za Aljaskom[5] On je takođe kritikovao knjige za Njujork Tajms i stvarao originalne radio emisije. Grin je kasnije dve godine živeo u Njjujorku. Književni rad Grinov prvi roman, U potrazi za Aljaskom, objavljen 2005. godine, je tinejdžerski roman inspirisan njegovim iskustvom u srednjoj školi.[10] Roman je dobio nagradu za `Najbolje napisanu knjigu za tinejdžere`. Filmska prava je 2005. godine kupio Paramaunt, ali pet godina kasnije, bez napretka u projektu, Grin je rekao obožavaocima da bez obzira koliko bi on želeo film, filmska kuća nema interesovanja da to realizuje.[11] Grin i kolege Morin Džonson i Lorin Mirakl, su zajedno napisali romanVejte snegovi, koji se sastoji od tri povezane kratke priče, semštene u malom gradu za vreme mećave na Božić. Ta knjiga je bila broj 10 na listi najprodavanijih knjiga Njujork Tajmsa.[12] Grinov treći roman, Gradovi na papiru, debitovao je kao broj pet na listi najprodavanijih knjiga za decu Njujork tajmsa, i roman je 2015. godine prerađen u film Gradovi na papiru.[13][14] Gradovi na papiru su nagrađivani 2009. kao najbolji roman za omladinu [15]. Posle ovog, Grin i njegov prijatelj, pisac Dejvid Levitan, zajedno su napisali roman Vil Grejson, Vil Grejson, koji je ovjavljen 2010. godine.[16][17] Knjiga je bila nominovana za dve ALA nagrade [18] i Odisej nagradu. Njegova šesta knjiga, Krive su zvezde, je puštena u prodaju 2012. [19] Grin je objasnio da su delovi knjige koju je najavio ranije svrstani u Krive su zvezde.[20] On je potpisao svih 150.000 kopija prvog štampanja. Lista najprodavanijih knjiga za decu Njujork tajmsa je svrstala Krive su zvezde kao broj jedan. [21][22] Roman je pretvoren u film sa istim imenon, permijerno u Sjedinjenim Američkim državama 6. juna 2014.[23] U drugoj polovini 2013, Grin je izjavio da piše novu knjigu sa naslovom Reket.[24] Prodavao je po 5.000 reči grubog nacrta na IndieGoGo za $10 u nameri da sakupi novac u dobrotvorne svrhe.[25] 16. novembra 2014, Grin je napisao na njegovoj Tumblr stranici da ne radi na Reketu ali da radi na nečemu sa drugačijim nazivom.[26] Iako su njegovi romani zaradili samo pozitivne kritike, Grin je rekao da misli da njegovi romani imaju mana, kad ih sagleda objektivno.[27] Dodatno, u odgovoru na fanov tvit, Grin se izvinio za korišćenje reči retardiran u Gradovi na papiru, govoreći: `Da, kajem se. To nije u filmu, i neću više koristiti tu reč nigde drugde` U septembru 2015, Grin je najavio da uzima pauzu sa društvenih mreža da bi se fokusirao na novu knjigu.[28] U avgustu 2016, Grin je izjavio da će sledećih 10 meseci ograničiti svoje pojavljivanje u javnosti u nameri da završi nacrt nove knjige.[29] Ali septembra 20, Grin je postavio snimak na svom kanalu, govoreći da možda neće izdati novu knjigu, citirajući njegovo dosadašnje iskustvo kao `žestok pritisak`.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Uprkos medicinskom čudu koji se smanjio za tumor koji joj je doneo nekoliko godina, Hejzel nikada nije bila ništa drugo do terminalna, njeno poslednje poglavlje je upisano nakon dijagnoze. Ali kada se predivan zaplet po imenu Augustus Voters iznenada pojavi u grupi za podršku deci Cancer Kid, Hazelina priča će biti potpuno prepisana. Pronicljivo, smelo, nepoštovanje i sirovo, Greška u našim zvezdama je najambicioznije i srceparajuće delo do sada nagrađivanog autora Džona Grina, koje briljantno istražuje smešan, uzbudljiv i tragičan posao života i ljubavi. Džon Grin (engl. John Green; rođen 24. avgusta 1977) je američki autor, bloger, pisac, producent, glumac i urednik. On je 2006. osvojio nagradu za njegov debi roman, U potrazi za Aljaskom. Njegov šesti roman, Krive su zvezde, je debitovao kao broj jedan na listi najprodavanijih knjiga u časopisu Njujork tajms. Godine 2014, Grin je bio uključen u listu `100 najuticajnijih ljudi na svetu` magazina Tajm.[1] Pored toga što je pisac, Grin je takođe poznat zbog njegovih Jutjub poduhvata. U 2007, on je osnovao VlogBrothers kanal sa svojim bratom, Henk Grinom. Od tada, Džon i Henk su lansirali projekte kao što je Vidkon i stvorili ukupno 11 onlajn serija.[2] Mladost i karijera Grin u the Loft Literary Center, Mineapolis, 2008 Grin je rođen u Indijanopolisu.[3] Nakon njegovog rođenja, porodica se selila tri puta: u Mičigen, zatim u Alabamu, i na kraju u Orlando,Florida.[4][5] Pohađao je školu u blizini Alabame, koju je kasnije iskoristio kao inspiraciju za glavno mesto radnje njegovog prvog romana U potrazi za Aljaskom.[6] Grin je diplomirao na Kenyon koledžu 2000. godine sa duplom diplomom.[7] Posle koledža, Grin je pet meseci radio u bolnici, u Ohaju.[8] On je nameravao da postane episkop, ali njegovo iskustvo u bolnici dok je radio sa decom koja imaju neizlečive bolesti ga je inspirisalo da postane autor, i kasnije da napiše Krive su zvezde.[9] Grin je nekoliko godina živeo u Čikagu, gde je radio za časopis Booklist dok je uporedo pisao U potrazi za Aljaskom[5] On je takođe kritikovao knjige za Njujork Tajms i stvarao originalne radio emisije. Grin je kasnije dve godine živeo u Njjujorku. Književni rad Grinov prvi roman, U potrazi za Aljaskom, objavljen 2005. godine, je tinejdžerski roman inspirisan njegovim iskustvom u srednjoj školi.[10] Roman je dobio nagradu za `Najbolje napisanu knjigu za tinejdžere`. Filmska prava je 2005. godine kupio Paramaunt, ali pet godina kasnije, bez napretka u projektu, Grin je rekao obožavaocima da bez obzira koliko bi on želeo film, filmska kuća nema interesovanja da to realizuje.[11] Grin i kolege Morin Džonson i Lorin Mirakl, su zajedno napisali romanVejte snegovi, koji se sastoji od tri povezane kratke priče, semštene u malom gradu za vreme mećave na Božić. Ta knjiga je bila broj 10 na listi najprodavanijih knjiga Njujork Tajmsa.[12] Grinov treći roman, Gradovi na papiru, debitovao je kao broj pet na listi najprodavanijih knjiga za decu Njujork tajmsa, i roman je 2015. godine prerađen u film Gradovi na papiru.[13][14] Gradovi na papiru su nagrađivani 2009. kao najbolji roman za omladinu [15]. Posle ovog, Grin i njegov prijatelj, pisac Dejvid Levitan, zajedno su napisali roman Vil Grejson, Vil Grejson, koji je ovjavljen 2010. godine.[16][17] Knjiga je bila nominovana za dve ALA nagrade [18] i Odisej nagradu. Njegova šesta knjiga, Krive su zvezde, je puštena u prodaju 2012. [19] Grin je objasnio da su delovi knjige koju je najavio ranije svrstani u Krive su zvezde.[20] On je potpisao svih 150.000 kopija prvog štampanja. Lista najprodavanijih knjiga za decu Njujork tajmsa je svrstala Krive su zvezde kao broj jedan. [21][22] Roman je pretvoren u film sa istim imenon, permijerno u Sjedinjenim Američkim državama 6. juna 2014.[23] U drugoj polovini 2013, Grin je izjavio da piše novu knjigu sa naslovom Reket.[24] Prodavao je po 5.000 reči grubog nacrta na IndieGoGo za $10 u nameri da sakupi novac u dobrotvorne svrhe.[25] 16. novembra 2014, Grin je napisao na njegovoj Tumblr stranici da ne radi na Reketu ali da radi na nečemu sa drugačijim nazivom.[26] Iako su njegovi romani zaradili samo pozitivne kritike, Grin je rekao da misli da njegovi romani imaju mana, kad ih sagleda objektivno.[27] Dodatno, u odgovoru na fanov tvit, Grin se izvinio za korišćenje reči retardiran u Gradovi na papiru, govoreći: `Da, kajem se. To nije u filmu, i neću više koristiti tu reč nigde drugde` U septembru 2015, Grin je najavio da uzima pauzu sa društvenih mreža da bi se fokusirao na novu knjigu.[28] U avgustu 2016, Grin je izjavio da će sledećih 10 meseci ograničiti svoje pojavljivanje u javnosti u nameri da završi nacrt nove knjige.[29] Ali septembra 20, Grin je postavio snimak na svom kanalu, govoreći da možda neće izdati novu knjigu, citirajući njegovo dosadašnje iskustvo kao `žestok pritisak`.

Odlicno Posveta Autor: Ljubomir Simović Žanr: Drama Pismo: Ćirilica Broj strana: 533 Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2021. Užice sa vranama je kapilatlno delo pesnika i dramskog pisca Ljubomira Simovića. Ova knjiga u najkraćem je žanrovski opisana kao „hronika jednog grada koja je povremeno roman, ili roman koji je povremeno hronika“. Svoju hroniku Užica, istorijsku priču napisanu romansiranim stilom, Simović počinje opisivanjem najstarijih tragova u pećinama oko grada, traga za najstarijim pomenima grada, istražujući razna dokumenta. Baveći se ljudima koji su tu stolećima živeli, služeći se njihovim pojmovima i jezikom, Simović ovoj knjizi daje težinu dokumentarnog zapisa o jednom vremenu. Tu su i nezaboravne, duboko utisnute slike autorovog detinjstva u ovom gradu. Užice i njegova okolina nisu jedine teme ovog romana. Simović prati užičku vojsku gde god se ona nalazila braneći otadžbinu: na Javoru, Slivnici, Bregalnici, Ceru, albanskim gudurama, Krfu, Kajmakčalanu, Kadinjači, Bosni... Najviše prostora Simović posvećuje Drugom svetskom ratu, ne štedeći kritike Josipa Broza i lokalnih funkcionera. Istoriju Užica autor završava onog trenutka kada Užice prestane da postoji kao Užice, i kada se na prilazima gradu pojave nove table sa natpisima `Titovo Užice`. Sam autor nazvao je svoj roman „pričom o gradu koja hoće da bude priča o narodu“. Љубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) српски је књижевник, преводилац и редовни члан Српске академије наука и уметности. Биографија[уреди | уреди извор] Љубомир Симовић потписује књиге за Адлигат Рођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик.[1] Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа “Видици”. Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у “Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у “Вестима”, “Младој култури”, “Омладини”, “Студенту”, “Летопису Матице српске”, “Међају”, “Политици”, “Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година 20. века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда. Инспирацију за прве песничке радове налазио је у Ужицу и околини, менталитету Ужичана и њиховом развијеном смислу за хумор и осећање језика. Драме су, као и песме, тематски везане за завичајно Ужице, историјску прошлост и традицију. Његове песме и драме налазе се у свим антологијама српског песништва и драме. Дела су му преведена на готово све европске језике а драме извођене у позориштима широм Србије али и на многим светским сценама: Француској, Мађарској, Бугарској, Мексику, Чешкој, Немачкој, Русији, Швајцарској, Пољској, Белгији, Канади, Мароку и др. Петнаестог децембра 1988. године Симовић је изабран за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности.[1] Рецепција[уреди | уреди извор] Миодраг Павловић је Симовића видео као лирског песника, који се „лако и прецизно исказује, отвара увек нове сегменте на тематском видику, елегични тон шири до трагичног, хуморно до парадоксалног, љубавно осећање у правцу еротског”.[2] Светислав Басара је Симовића сместио међу националне песнике, али не оне који „мрачне, националне и општељудске поноре и гнусобе прекривају вербалним пиротским ћилимима, по којима шарају мотиве из фиктивне прошлости” већ га види уз оне ствараоце, какви су били Настасијевић и Брана Петровић, који „залазе у периферне области чулног света, где се у мноштву српске браће крије и мноштво Каина”.[3] Награде и признања[уреди | уреди извор] Као представе у целини, Симовићеве драме су два пута победиле на Стеријином позорју: Путујуће позориште Шопаловић, у извођењу „Југословенског драмског позоришта“, у режији Дејана Мијача, 1986, и Чудо у Шаргану, у извођењу „Српског народног позоришта“ из Новог Сада, у режији Егона Савина, 1993. године. Љубомиру Симовићу је 28. априла 2013. Универзитет у Крагујевцу на предлог Филолошко-уметничког факултета доделио титулу почасног доктора.

Špijun u bosanskom loncu Izdavač: Knjiga-komerc, Beograd Biblioteka Posebna izdanja Naslov originala: Trusted Mole Prevod: Ljiljana Bajić-Vujica Povez: broširan Broj strana: 507 + XXIV sa ilustracijama Spolja kao na slikama, unutra čista i veoma dobro očuvana. Majk Stenli ili Miloš Stanković, kako mu je pravo ime, u vreme sukoba u Bosni bio je prevodilac i savetnik brigadnog generala Endrjua Kaminga, prvog komandanta britanskih snaga u Bosni. Posle je radio za pukovnika Boba Stjuarta, za brigadnog generala Robina Sierberija i generala Rouza i Smita. Sin Srbina i Škotlanđanke završio je vojnu obuku u britanskom Padobranskom puku i služio u Severnoj Irskoj, Mozambiku i Persijskom zalivu. Kada je izbio rat u Bosni bio je jedan od ukupno tri vojnika u britanskoj vojsci koji su tečno govorili srpski. Posle skoro dve godine službe u Bosni, vratio se u Britaniju i nastavio svoju vojnu karijeru. Još dok je bio u Bosni unapređen je u čin majora. Oktobra 1997. uhapšen je na osnovu Zakona o državnim tajnama, pod sumnjom da je špijunirao za bosanske Srbe. Nikada nije obelodanjena priroda ovih tvrdnji niti njihovo poreklo. (K-146)

str 156 dim 21,5x30,5cm tezina oko 800g povez tvrd, kvalitetna hartija za stranice izdavac Prvo slovo Opis Knjiga „RŠUMDANI“ posvećena je pedesetogodišnjici književnog rada našeg velikog pesnika LJubivoja Ršumovića i obuhvata sve oblasti rada LJubivoja Ršumovića (književnost, televizija, radio, pozorište, karate, šah...). U ovoj specifičnoj vrsti monografije čestitku-sećanje na rad i druženje sa LJubivojem napisalo je oko 120 eminentnih ljudi među kojima su: Vladeta Jerotić, Jara Ribnikar, Dobrica Ćosić, Matija Bećković, Dobrica Erić, Milovan Danojlić, Momo Kapor, Raša Popov, Milena Dravić, Bora Đorđević, Vanja Bulić, LJiljana Blagojević, Branko Milićević, Jadranka Jovanović, Milka Stojanović, Živan Saramandić, Oliver NJego, dr Ilija Jorga, Marina Rajević-Savić, Vuk Bojović, Vladimir Ajdačić, Miloš Radović, Zoran Radisavljević, Miro Vuksanović, Ranko Guzina, Pero Zubac, Srba Ignjatović, Arsen Dedić, Dušan Petričić, Rambo Amadeus, Rastko Ćirić, Minja Subota, Bojana Šumonja, Boda Ninković, Dragomir Brajković, Milovan Vitezović, Dragan Lakićević i drugi književnici, ilustratori, novinari, glumci, sportisti, šahisti, pevači. U knjizi se nalazi izbor iz poezije i proze LJubivoja Ršumovića i veliki broj fotografija iz njegovog života i rada. Knjiga je podjednako zanimljiva i deci i odraslima.

Tvrd povez ima potpis G6 Dolg opis „... Španija gori. Njene gradove, njena sela proždire plam. Španjolke gube u ognju decu. Španija stresa ropstvo i sram, Španija je postala neukrotiva. Ona je spremna da prije umre stojeći, nego da živi na kolenima. Zato je Pasionarija – „Neukrotiva“ – postala simbolom Španije. Alegorična figura Pasionarije uzdiže se nad svom Španijom, nad njenim gradovima koji gore u ognju, nad njenim sinovima koji ginu u borbi, nad njenom decom za kojom „Junkersi“ vrebaju kao jastrebovi. Pasionarija poziva na borbu u opasnosti, ona zove pomoć u nevolji, ona tješi i bodri u nesreći. Takovu je zna Madrid, zna Kastilja, Andaluzija i Estramadura, takovu je zna Katalonija i Biskaja, takovu je zna čitava Španija. Kada su osamnaestog jula izdajnički generali ustali protiv naroda, onda se kroz noćnu tišinu zaorio visoki odlučni glas Pasionarije, koja je preko madridske radio-stanice pozvala narod da se odupre fašizmu, da se odupre izdajničkim generalima. Ona je bila ta koja je te sudbonosne noći istakla parolu: NO PASARAN!...“ K.A. list Dimitrovac, 1937. godine

57418) ĆELIJA , Juš Kozak , Naprijed Zagreb 1963 , romani : Ćelija ; Balada o ulici u nejednakim strofama ; Gašper Osat ; Kozak, Juš, slovenski književnik (Ljubljana, 26. VI. 1892 – Ljubljana, 29. VIII. 1964). Povijest i zemljopis studirao u Beču i Ljubljani, gdje je 1920. diplomirao te radio kao gimnazijski profesor. Uređivao je Ljubljanski zvon (1932–41), a nakon II. svjetskog rata bio je intendant Slovenskoga narodnoga gledališča (1948–55). Od 1961. bio je redoviti član Slovenske akademije znanosti i umjetnosti. Pripadao je krugu slovenskih krležijanaca. Pisati je započeo pod utjecajem slovenske moderne, poslije pisao u duhu poetike novoga realizma. U Ljubljanskome zvonu 1924–26. objavio je roman Šentpeter (u knjizi 1931), o usponu i padu malograđanske obitelji. Objavio je i autobiografski roman Ćelija (Celica, 1932), a najbolje mu je djelo zbirka kraćih proznih i esejističkih zapisa Maske (1940). Svoje idejne i književne nazore obrazložio je u djelu Lutanja (Blodnje, 1946), a najopsežnije mu je djelo roman Drvena žlica (Lesena žlica, I, 1947., II, 1952), o doživljajima za fašističke okupacije. , tvrd povez, format 15 x 20,5 cm , zaštitni omot, latinica, 398 strana ,

GZH, 1989. Odlično očuvana, jednom pročitana. Antun Šoljan (Beograd, 1932. – Zagreb, 1993.), možda najsvestraniji hrvatski pisac druge polovice 20. stoljeća, podrijetlom iz Starigrada na Hvaru, djetinjstvo je proveo u Pančevu i Slavonskom Brodu, školovao se i nastanio u Zagrebu, a poslije kao zaljubljenik u more i u Rovinju. U književnosti se pojavio ranih 1950-ih s piscima okupljenim oko časopisa Krugovi pa kao pjesnik, novelist, romanopisac, dramatičar, esejist, prevoditelj i antologičar obilježio hrvatsku književnu scenu svojim specifičnim, istinski modernim i postmodernim izričajem koji se uvijek oslanja na hrvatsku i svjetsku tradiciju. Objavio je sedam zbirki pjesama (među ostalima Na rubu ­svijeta, 1956., Gartlic za čas kratiti, 1965., Bacač kamena, 1985.; Prigovori, 1992.), petnaest dramskih tekstova za radio, kazalište, TV, čak i videoperformance (npr. Brdo, 1964., Galilejevo uzašašće, 1966., Dioklecijanova palača, 1969.), tri knjige eseja i feljtona, četiri knjige priča (Specijalni izaslanici, 1957., Deset kratkih priča za moju generaciju, 1966., Obiteljska večera, 1975., Hrvatski Joyce i druge igre, 1989.) i pet romana (Osumnjičeni, 1960., Izdajice, 1961., Kratki izlet, 1965., Luka, 1974. i Drugi ljudi na Mjesecu, 1978.).

Silmarilion - Tolkin Izdavač - Esotheria, Beograd, 1996.god. Broširan povez, latinica, 480. strana. Kao nova knjiga. Priče iz Silmariliona govore o najstarijoj istoriji Srednjeg sveta, temeljima Tolkinove mitologije i događajima koji prethode onima opisanim u Gospodaru prstenova. Dž.R.R. Tolkin je čitavog života radio na ovoj knjizi, ali je nije završio. Knjigu je 1977, četiri godine nakon Tolkinove smrti, na osnovu rukopisa i skica iz ostavštine dopunio i za štampu priredio njegov sin Kristofer. Naziv Silmarilion skraćeno je od „Kventa Silmarilion”, ili „Istorija Silmarila”, tri velika dragulja koja je stvorio Feanor, najdarovitiji od Vilovnjaka, i u kojima je zarobio svetlost Dva Drveta koja je obasjavala Valinor, zemlju bogova. Kada je Morgot, prvi Mračni Gospodar, uništio Drveće, ta svetlost je živela još samo u Silmarilima; Morgot ih je ugrabio i postavio u svoju krunu, čuvanu u neprobojnoj tvrđavi Angband na severu Srednjeg sveta. Silmarilion je istorija pobune Feanora i njegovog naroda protiv bogova, njihovog progona iz Srednjeg sveta i njihovog rata, beznadežnog uprkos svem junaštvu Vilovnjaka i Ljudi u borbi protiv velikog Neprijatelja.

Autor: Zoran Petrović / Zakleti Pripovedač Izdavač: `Katarina Bogdanović`, Kragujevac Broj strana: 168 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Zoran Petrović (Kragujevac, 5. mart 1954 — Kragujevac, 25. februar 2018) bio je pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac. Objavio je nekoliko knjiga pesama, knjiga pesama za decu, romana, kao i dve knjige iz publicistike. Bio je Direktor najstarijeg Srpskog teatra Joakim Vujić (Knjaževsko-srpski teatar). Radio je kao urednik izdavačke delatnosti Spomen - muzeja 21. oktobar (Spomen-park Kragujevački oktobar) i kao urednik kulture u kragujevačkom nedeljniku Svetlost. Bio je kolumnista je Blica. Preminuo je 25. februara 2018. godine u Kragujevcu. Roman je izgrađen na dve stilističke linije. Prva je umetnička i estetski cilj. A druga, vešto usklađivanje gracioznog jezičkog arhaičnog govora i savremenog literarnog jezika. U romanu su postavljena i razrešena mnoga pitanja: pitanja o umetnosti, filozofski pogled na smrt, starost, mladost, lepotu, egzistenciju i religiju, nastanku i nestanku naroda. Pisac snagom gogoljevskog duhovnog zamaha slika ljude i događaje svoga vremena, obojene toponističkim metaforama i simbolima. Knjiga je vrlo dobro očuvana. RETKO!!! (tiraž 250 primeraka)

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Planetes 1 - Makoto Jukimura Godina izdanja: 2022 Broj strana: 232 Povez: Mek U bliskoj budućnosti posada broda „Toj boks“ vodi brigu o svemirskom otpadu koji ugrožava bezbednost letenja. Svako od njih ima svoj razlog zbog kog se bavi ovim tegobnim poslom – nekome je to jedina šansa da boravi u svemiru, a drugi ne mogu da borave nigde drugde. Posada će biti upletena u događaje koje nisu mogli ni da zamisle. Ujedno će otkriti više o svojoj prošlosti i poreklu, ali i stvoriti neraskidive veze. I kada ne uklanja otpad u svemiru, Juri gleda ka mračnim bespućima kosmosa. Da ga kolege povremeno ne nateraju da se odmori, radio bi do smrti. Strašan gubitak i jedan izgubljen predmet Jurija gone da pretražuje beskrajni vakuum...Makoto Jukimura majstorski pripoveda ljudsku priču o svakom akteru ove svemirske pustolovine. Planetes se smatra modernim klasikom naučnofantastične mange, posebno zbog realističnog i detaljnog opisa boravka u svemiru i tehnologije. Dobitnik je nagrade Seijun, najprestižnije japanske nagrade za naučnu fantastiku, za najbolji strip 2002. godine.

Knjige Lavirint duhova I i Lavirint duhova II zaokružuju veličanstven ciklus romana o Groblju zaboravljenih knjiga , kojem pripadaju i Senka vetra , Igra anđela i Zatočenik Nebesa . U fascinantnoj kulminaciji jedne od najvoljenijih pripovesti savremene svetske književnosti , veliki mag pisane reči Karlos Ruis Safon rasvetljava čitaocu sve one tajne koje su ga intrigirale dok je uživao u fantazmagoričnoj literarnoj mreži satkanoj u prethodna tri romana. Alisa Gris i inspektor Vargas istražuju misteriju nestanka ministra Maurisija Valjsa . Međutim , u trenutku kad nailaze na prve ozbiljnije tragove , iz centrale ih iznenađuju vesti: rad na istrazi se obustavlja jer je tim istražitelja koji je paralelno radio na slučaju uspeo da poveže sve konce i da ga reši . Rešenje deluje logično i potkrepljeno odgovarajućim dokazima . Alisin mentor Leandro ispunjava obećanje koje joj je dao : nakon ovog slučaja je slobodna , može nastaviti život kako sama želi , bez daljih obaveza prema službi za koju je radila tolike godine i prema kojoj je osećala prezir i gađenje . Alisa, međutim , zna da je rešenje slučaja samo dimna zavesa , samo dokaz da je misterija na kojoj su radili mnogo veća i opasnija nego što je isprva izgledala . Ona i Vargas još jednom preispituju mogućnosti pred sobom : da zaborave na sve i da se, svako na svoj način , posvete životu mirnijem i lepšem od onog koji su dotad imali , ili da na svoju ruku nastave istragu , potpuno svesni da ih tama može progutati isto onako kako je progutala i mnoge druge ljude povezane s jezivim događajima koje su ispitivali . Povez knjige : broširani Strana : 496 Format : 14,5 x 20,5 cm Pismo : latinica

Knjige Lavirint duhova I i Lavirint duhova II zaokružuju veličanstven ciklus romana o Groblju zaboravljenih knjiga, kojem pripadaju i Senka vetra, Igra anđela i Zatočenik Nebesa. U fascinantnoj kulminaciji jedne od najvoljenijih pripovesti savremene svetske književnosti, veliki mag pisane reči Karlos Ruis Safon rasvetljava čitaocu sve one tajne koje su ga intrigirale dok je uživao u fantazmagoričnoj literarnoj mreži satkanoj u prethodna tri romana. Alisa Gris i inspektor Vargas istražuju misteriju nestanka ministra Maurisija Valjsa. Međutim, u trenutku kad nailaze na prve ozbiljnije tragove, iz centrale ih iznenađuju vesti: rad na istrazi se obustavlja jer je tim istražitelja koji je paralelno radio na slučaju uspeo da poveže sve konce i da ga reši. Rešenje deluje logično i potkrepljeno odgovarajućim dokazima. Alisin mentor Leandro ispunjava obećanje koje joj je dao: nakon ovog slučaja je slobodna, može nastaviti život kako sama želi, bez daljih obaveza prema službi za koju je radila tolike godine i prema kojoj je osećala prezir i gađenje. Alisa, međutim, zna da je rešenje slučaja samo dimna zavesa, samo dokaz da je misterija na kojoj su radili mnogo veća i opasnija nego što je isprva izgledala. Ona i Vargas još jednom preispituju mogućnosti pred sobom: da zaborave na sve i da se, svako na svoj način, posvete životu mirnijem i lepšem od onog koji su dotad imali, ili da na svoju ruku nastave istragu, potpuno svesni da ih tama može progutati isto onako kako je progutala i mnoge druge ljude povezane s jezivim događajima koje su ispitivali.

Knjige Lavirint duhova I i Lavirint duhova II zaokružuju veličanstven ciklus romana o Groblju zaboravljenih knjiga, kojem pripadaju i Senka vetra, Igra anđela i Zatočenik Nebesa. U fascinantnoj kulminaciji jedne od najvoljenijih pripovesti savremene svetske književnosti, veliki mag pisane reči Karlos Ruis Safon rasvetljava čitaocu sve one tajne koje su ga intrigirale dok je uživao u fantazmagoričnoj literarnoj mreži satkanoj u prethodna tri romana. Alisa Gris i inspektor Vargas istražuju misteriju nestanka ministra Maurisija Valjsa. Međutim, u trenutku kad nailaze na prve ozbiljnije tragove, iz centrale ih iznenađuju vesti: rad na istrazi se obustavlja jer je tim istražitelja koji je paralelno radio na slučaju uspeo da poveže sve konce i da ga reši. Rešenje deluje logično i potkrepljeno odgovarajućim dokazima. Alisin mentor Leandro ispunjava obećanje koje joj je dao: nakon ovog slučaja je slobodna, može nastaviti život kako sama želi, bez daljih obaveza prema službi za koju je radila tolike godine i prema kojoj je osećala prezir i gađenje. Alisa, međutim, zna da je rešenje slučaja samo dimna zavesa, samo dokaz da je misterija na kojoj su radili mnogo veća i opasnija nego što je isprva izgledala. Ona i Vargas još jednom preispituju mogućnosti pred sobom: da zaborave na sve i da se, svako na svoj način, posvete životu mirnijem i lepšem od onog koji su dotad imali, ili da na svoju ruku nastave istragu, potpuno svesni da ih tama može progutati isto onako kako je progutala i mnoge druge ljude povezane s jezivim događajima koje su ispitivali.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nekako s jeseni 2009. godine, odabrana publika je imala zadovoljstvo da u studiju „M“ RTV Novi Sad, prisustvuje svojevrsnom muzičkom omažu u čast Isidora Hadnađeva. Povod tom događaju bilo je obeležavanje 100-godišnjice rođenja ovog Bečejca, čije je ime zlatnim slovima upisano u muzičku knjigu Vojvodine. Isidor Hadnađev je rođen 1909. godine u Starom Bečeju. Otac Lazar je bio umetnički stolar, a amajka Stefanija domaćica. Inače, porodica Hadnađev jedna je od one dve, najstarije porodice u Bečeju, prema pouzdanim podacima. Kasnije, stvorivši sebi ime, Isidor Hadnađev je, u brojnim intervjuima za medije, često isticao sledeće: „Moj otac je, kao umetnički stolar, radio i muzičke instrumente. Kao malo dete, odlazio sam u radionicu i slušao kako isprobavaju instrumente i posebno mi se svideo zvuk violine i tambure...“. U nostalgičnim sećanjima na neka davna vremena, osvetljavao bi atmosferu na Bečejskim ulicama: „U četvrtom reonu, u Bečeju, poznatom po imenu Lapurda, s prvim prolećnim, letnjim i jesenjim, ređe zimskim sumrakom, čuo se zvuk harmonike koji se rasprostirao ulicama i zaustavljao na roglju (uglu, ćošku). Nedugo zatim, uz pridružene tambure i okupljenu „mladež“, začula bi se pesma koja je trajala do duboko u noć... Upravo iz takve sredine je i potekao junak ove priče. Bio je dete kad je naučio da svira violinu i tamburu, a još kao dećkić često bi se priključivao starijim muzičarima koji su svirali tokom žetelačkih svečanosti. Ubrzo nastavlja školovanje u Učiteljskoj školi u Somboru i 1928. godine stiče diplomu učitelja. Ali, u Somboru je završio i osnovno muzičko obrazovanje, kod tada poznatog pedagoga Antona Tune Osvalda. Svoje muzičko usavršavanje nastavio je u Beogradu, u muzičkoj školi „Kornelije Stanković“, a zatim i na Muzičkoj akademiji, u klasi poznatog pedagoga i akademika Mihajla Vukdragovića. Obogativši svoj prirodni talenat i formalnim muzičkim obrazovanjem, vratio se u rodni grad, u kome je vredno radio sve do 1960, godine. Već 1948, godine inicirao je osnivanje Niže muzičke škole, koja je ubrzo postala centar kulturnog i muzičkog života u Bečeju. Hadnađev je bio i njen direktor punih dvanaest godina. Vodio je i gradski mešoviti hor „Petar Konjović“, koji je bio podsticaj za negovanje horske muzike. To je kasnije bilo potvrđeno vrhunskim dostignućima Kamernog hora, pod upravom Milenka Šustrana. Poseban kuriozitet predstavlja podatak da jeIsidor Hadnađev bio prvi koji je još 1950. godine uveo tamburu kao nastavni predmet u lokalnoj muzičkoj školi. Bilo bi, istina, i inače vrhunskih dostignuća Janike Balaža i Svetozara Čiče Sladića, ali, da li bi i oni sami bilo onakvi kakvi jesu, da nije bilo Hadnađeva? Izuzetni muzički i stvaralački kapacitet Isidora Hadnađeva tražio je više prostora, te on 1960. godine postaje glavni urednik emisija narodne muzike u programu Radio Novog Sada. Kao urednik, ostavio je neizbrisiv trag u formiranju vrhunskih pevača narodne muzike, ali i u usavršavanju umetničkih i tehničkih umeća članova Velikog tamburaškog orkestra Radio Novog Sada. Njihove interpretacije podigle su renome ovog ansambla i njegovog rukovodioca Janike Balaža na najviši nivo. Hadnađeva je posebno zanimala izvorna, narodna muzika. Angažujući se i na polju melografskog rada, počeo je da prikuplja i beleži izvorne narodne pesme, pa jenjegova lista pesama spasenih od zaborava bila impozantna – prikupio je čak 650 autentično izvornih pesama! Uz to, sam se pozabavio komponovanjem, te je iza njega ostalo preko 30 narodnih pesama i spletova narodnih pesama. Među najpoznatijim narodnim pesmama su: „Tamburice kad bi plakat` znala“, „Pesma o ciganima“, „Htedoh piti, al` ne rujna vina“, „Vojvodino ravna“, „`Ajde nek` ide lanac i po livade“. Najpoznatiji spletovi vezani su za vojvođanske motive: „Kroz bačke sokake“, „Vojvodina peva“, „Sremom, Bačkom i Banatom“... Komponovao je i instrumentalne kompozicije „Veliko vojvođansko kolo“, „Malo bačko kolo“, „Tamburaško kolo 1,2,3,4“... Veliki deo njegovih muzičkih zapisa tradicionalnih srpskih seoskih i varoških pesama ostao je upamćen u interpretaciji eminentnih vokalnih solista: Jelene i Aleksandra Dejanovića, Mihajla Miše Oneščuka, Predraga Gojkovića Cuneta, Zvonka Bogdana, Vere Svobode, Gite Šerman, Merime Njegomir... Imao je vremena da učestvuje i u osnivanju specifičnog muškog vokalnog okteta „Neven“ kojim je rukovodio punu deceniju. Interesovanja i delatnost Isidora Hadnađeva nisu se iscrpela na polju izvorne narodne muzike. Napred je navedeno da je posle osnivanja muzičke škole vodio gradski mešoviti hor. Ali, to nije bio jedini hor koji je Hadnađev uspešno vodio. Između dva rata bio je takođe istaknuti horovođa nekoliko, tada poznatih mešovitih horova: „Hora jugoslovenske napredne omladine“, „Hora srpskog zanatskog pevačkog društva“, a bio je i dirigent „Srpskog crkvenog pevačkog društva“. Uspešno se bavio i komponovanjem horske muzike. Među horskim kompozicijama svetovnog karaktera najpoznatije su „Poklič slobodi“, „Iz sna slatkog što me budiš“, ali i dečje („Omladinska pesma“ i zbirka „Proleće“). Od duhovnih, crkvenih pesama ističu se „Kanon evharistije“ i „Hodite, poklonimo se“, koje i danas odjekuju srpskim pravoslavnih hramovima. Za svoj rad na polju razvoja, unapređivanja i širenja muzičke kulture, Isidor Hadnađev je nagrađen mnogobrojnim priznanjima. Da navedemo samo neka: „Oktobarska nagrada grada Bečeja“ (1978), plaketa za izuzetni doprinos u radu i afirmaciji Kulturnog centra mladih „Sonja Marinković“ iz Novog Sada, plaketa RTVNS za vanredni doprinos u realizaciji muzičkog festivala „Oj, Dunave, Dunave plovi“... Isidor Hadnađev je sa ženom Darkom imao sinove Radovana i Stanislava. Čika Isa, kako su ga zvali, umro je u Novom Sadu, 1990. godine.