Samuel Beckett - Krapp`s Last Tape and Embers Faber and Faber, London, 1970. Mek povez, 39 strana. Krapp`s Last Tape is a 1958 one-act play, in English, by Samuel Beckett. With a cast of one man, it was written for Northern Irish actor Patrick Magee and first titled `Magee monologue`. It was inspired by Beckett`s experience of listening to Magee reading extracts from Molloy and From an Abandoned Work on the BBC Third Programme in December 1957.[1] It is considered to be among Beckett’s major dramas. Embers is a radio play by Samuel Beckett. It was written in English in 1957. First broadcast on the BBC Third Programme on 24 June 1959, the play won the RAI prize at the Prix Italia awards later that year.[1] Donald McWhinnie directed Jack MacGowran – for whom the play was specially written[2] – as `Henry`, Kathleen Michael as `Ada` and Patrick Magee as `Riding Master` and `Music Master`. The play was translated into French by Beckett himself and Robert Pinget as Cendres and was published in 1959 by Les Éditions de Minuit.[3] The first stage production was by the French Graduate Circle of Edinburgh, Edinburgh Festival, 1977.`[4] Semjuel Beket, Cekajuci Godoa...

Autor: Mato Lovrak Godina izdanja: 2017. Br. str.: 80 Povez: Mek Format: Pismo: Latinica Opis Anka Brazilijanka – autor Mato Lovrak Krenite u uzbudljivu dječju pustolovinu s romanom ANKA BRAZILIJANKA! Svojedobno vrlo popularan, a posljednjih godina nepravedno zapostavljen, roman Mate Lovraka topla je i dirljiva priča o sudbini djevojčice bez roditelja koja na kraju pronalazi obitelj. Po njemu je redatelj Dejan Aćimović snimio sjajan igrani film, a istodobno s prikazivanjem filma u kinima taj se izvrstan roman ponovno izdan. Ovo posebno izdanje romana Anka Brazilijanka ilustrirano je fotografijama iz filma. Mato Lovrak se rodio u Velikom Grđevcu kod Bjelovara 1899. godine, a umro je 1974. Kao učitelj radio je neprekidno 35 godina u raznim selima i gradovima. Književnim radom bavio se 40 godina. Najviše književnih radova napisao je za djecu. Autor je romana i zbirki priča: Slatki potok, Vlak u snijegu, Družba Pere Kvržice, Divlji dječak, Francek drugi hrabri, Doka Bedaković, Neprijatelj broj 1, Sretna zemlja, Anka Brazilijanka, Micek, Mucek i Dedek, Prijatelji, Naši dječaci, Dječak konzul, Prozor do vrta, Devetorica hrabrih, Dobra oluja, Iskrica i Zeleni otok. Mnoga Lovrakova djela prevedena su na druge jezike. Romani Vlak u snijegu i Družba Pere Kvržice uvršteni su u lektiru i spadaju među klasike dječje književnosti.

Svaka kuća ima svoju priču i svoju tajnu. Tapete u trpezariji možda kriju tragove olovke koje iscrtavaju rast dece koja su tamo živela decenijama ranije. Ispod izbledelog linoleuma mogao bi da bude drveni pod koji su nekad gazili vojnici iz nekog davnog rata. Kuće se uvek menjaju. Slojevi boje. Redovi parketa. Rolne tepiha. Prikrivaju priče i tajne jednog doma, drže ih skrivene dok neko ne dođe da ih otkrije. To je ono što ja radim. Moje ime je Megi Holt. Ja sam dizajner i, na mnogo načina, istoričar. Tražim priču svake kuće i pokušavam da je izvučem na površinu. Ponosna sam na posao koji radim. Dobra sam u tome. Slušam. Učim. Svaka kuća ima svoju priču. Naša priča je o duhovima. To je takođe priča o lažima. A pošto je još jedna osoba umrla unutar ovih zidova, konačno je vreme da se kaže istina.

Svaka kuća ima svoju priču i svoju tajnu. Tapete u trpezariji možda kriju tragove olovke koje iscrtavaju rast dece koja su tamo živela decenijama ranije. Ispod izbledelog linoleuma mogao bi da bude drveni pod koji su nekad gazili vojnici iz nekog davnog rata. Kuće se uvek menjaju. Slojevi boje. Redovi parketa. Rolne tepiha. Prikrivaju priče i tajne jednog doma, drže ih skrivene dok neko ne dođe da ih otkrije. To je ono što ja radim. Moje ime je Megi Holt. Ja sam dizajner i, na mnogo načina, istoričar. Tražim priču svake kuće i pokušavam da je izvučem na površinu. Ponosna sam na posao koji radim. Dobra sam u tome. Slušam. Učim. Svaka kuća ima svoju priču. Naša priča je o duhovima. To je takođe priča o lažima. A pošto je još jedna osoba umrla unutar ovih zidova, konačno je vreme da se kaže istina.

Svaka kuća ima svoju priču i svoju tajnu. Tapete u trpezariji možda kriju tragove olovke koje iscrtavaju rast dece koja su tamo živela decenijama ranije. Ispod izbledelog linoleuma mogao bi da bude drveni pod koji su nekad gazili vojnici iz nekog davnog rata. Kuće se uvek menjaju. Slojevi boje. Redovi parketa. Rolne tepiha. Prikrivaju priče i tajne jednog doma, drže ih skrivene dok neko ne dođe da ih otkrije. To je ono što ja radim. Moje ime je Megi Holt. Ja sam dizajner i, na mnogo načina, istoričar. Tražim priču svake kuće i pokušavam da je izvučem na površinu. Ponosna sam na posao koji radim. Dobra sam u tome. Slušam. Učim. Svaka kuća ima svoju priču. Naša priča je o duhovima. To je takođe priča o lažima. A pošto je još jedna osoba umrla unutar ovih zidova, konačno je vreme da se kaže istina.

Opis "Vrati se kući pre mraka - Rajli Sejger" Svaka kuća ima svoju priču i svoju tajnu. Tapete u trpezariji možda kriju tragove olovke koje iscrtavaju rast dece koja su tamo živela decenijama ranije. Ispod izbledelog linoleuma mogao bi da bude drveni pod koji su nekad gazili vojnici iz nekog davnog rata. Kuće se uvek menjaju. Slojevi boje. Redovi parketa. Rolne tepiha. Prikrivaju priče i tajne jednog doma, drže ih skrivene dok neko ne dođe da ih otkrije. To je ono što ja radim. Moje ime je Megi Holt. Ja sam dizajner i, na mnogo načina, istoričar. Tražim priču svake kuće i pokušavam da je izvučem na površinu. Ponosna sam na posao koji radim. Dobra sam u tome. Slušam. Učim. Svaka kuća ima svoju priču. Naša priča je o duhovima. To je takođe priča o lažima. A pošto je još jedna osoba umrla unutar ovih zidova, konačno je vreme da se kaže istina.

Stanje: Kao Novo - Nekorišćeno Naslov: Sat sudnjeg dana Autor: Božidar Damjanović Benedikt Izdavač: Lento Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 21cm Str: 180 _____ Šta bi ste radili kada bi saznali da je sve ono u šta ste verovali bila laž. Može li jedan čovek zaustaviti otkucaje sata sudnjeg dana ili je potrebno nešto više...

U dobrom stanju Strana: 600 Povez: Broš Izdavač: Srednja Europa, Zagreb Format (cm) 20, 5, 5×13 Godina izdanja 2011. Boje jednog vremena: Mojih dvanaest beogradskih godina Memoari koji opisuju svakodnevni život autorke u posleratnom Beogradu u periodu od 1958. do 1970. godine kada je autorka studirala i radila kao socijalna radnica.

Edicija „Plava ptica“ knj. 1, odlično očuvano. Autor - osoba Vels, Herbert Džordž Naslov Rat svetova : Mars protiv zemlje / napisao Herbert Džordž Vels ; [preveo V. Dedijer ; ilustracije Moma Marković] Jedinstveni naslov ǂThe ǂWar of the Worlds. scc Vrsta građe (naučno)fantastična proza URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1981 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 245 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Dedijer, Vladimir Marković, Moma Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ1 (Plast. s omotom) Napomene Prevod dela: The War of the Worlds Tiraž 10.000. Oduvek se, od najstarijih vremena, ljudskom umu postavljalo pitanje čovekova položaja u Vaseljeni, i, istovremeno, neodvojivo s tim, pitanje da li je ljudska rasa jedini, u tom bezmernom prostoru, izdanak razumnog života. Tokom hiljada godina na ova su pitala pokušavali da iznađu odgovore najmudriji među ljudima – bez konačnog uspeha; a onda se, u osvit dvadesetog veka, učinilo da bi besprimerno naraslo naučno saznanje takve odgovore najzad moglo dati. Da li su takve nade bile preuranjene? Iako pun poverenja u moć i dobrobit nauke, Herbert Džordž Vels u čitavom svom književnom opusu razvija dalekosežnu ideju da nam razvitak savremene nauke, dajući odgovore na izvesna pitala, zapravo sve više novih pitala postavlja: saznavajući, čovek je sve više suočen sa potrebom novih saznanja. A to iz temelja menja njegovu predstavu o sebi samom: više se ne radi o njegovoj zemaljskoj, već o njegovoj kosmičkoj sudbini. Nigde to nije, u Velsovom literarnom opusu, sa više dramatičnosti, sa više dubine i sa više jasnoće izloženo nego u romanu „Rat svetova“. Ne radi se samo o goloj fabuli – iznenadnom, strahotnom pohodu Marsa protiv Zemlje – već, mnogo više, o potpuno novim razmišljanima na koja jedna ovakva tema upućuje. Do koje mere čovek može biti mera sveta u kome živi? Koliko je postojano i trajno sve što je hiljadama godina stvarao i unapređivao? I, koji su dali putevi čovekovog preduzetništva? Herbert Džordž Vels rođen je 21. septembra 1866. u Bromliju, varošici u engleskoj provinciji Kent, kao četvrto i najmlađe dete Džozefa Velsa, profesionalnog igrača kriketa i dućandžije. Strast prema čitanju i književnosti mladi Herbert je razvio još kao dečak, kada je usled preloma noge morao da leži, a čitanjem je ispunjavao vreme. Čitanje ga je potom podstaklo i na pisanje. Kada je posao njegovog oca propao, Vels je jedno vreme radio kao pripravnik kod lokalnog trgovca tekstilom, i taj posao nikako nije voleo. Studirao je u Londonu biologiju kod slavnog Tomasa Henrija Hakslija, Darvinovog prijatelja i učenika. Pisanjem počinje da se bavi od 1893. godine, najpre kao novinar, a zatim i kao prozni pisac i društveni aktivista. Objavljivanje romana Vremenska mašina (1895) predstavlja književnu senzaciju, jer iako je siže bio zabavan, roman se obavio i društvenim i naučnim temama, od klasnih sukoba do evolucije. Zatim objavljuje romane Ostrvo doktora Moroa (1896), Nevidljivi čovek (1897) i Rat svetova (1898). Verovatno je najpoznatija činjenica u vezi sa Ratom svetova ta da je na Noć veštica 1938. Orson Vels uživo izvodio radio-dramu, svoju verziju Rata svetova, o vanzemaljcima koji su se spustili u Nju Džerzi, zbog čega je usledila nezapamćena panika među slušaocima. Vels se posle velikog uspeha naučnofantastičnih romana okreće pisanju ljubavnih romana u kojima najnovija naučna i tehnološka otkrića koristi da bi izneo svoja politička uverenja i poglede na društvo. Napisao je brojne eseje, članke i knjige iz oblasti publicistike. Radio je nekoliko godina i kao književni kritičar za Saterdej rivju, i promovisao Džejmsa Džojsa i Džozefa Konrada. Njegovi napredni stavovi i proročanska društvena kritika obeležili su njegov život, posvećen progresivnoj viziji na globalnom nivou. Predvideo je pojavu aviona, tenkova, svemirskih putovanja, nuklearnog oružja, satelitske televizije i nečega što podseća na veb. Kao međunarodno priznat intelektualac i pisac, Vels je mnogo putovao. Posetio je i Rusiju 1920. gde se sreo sa Vladimirom Lenjinom i Lavom Trockim. Desetak godina kasnije, imao je priliku da razgovara i sa Josifom Staljinom i Frenklinom Ruzveltom. Vels je bio dijabetičar i suosnivač dobrotvorne organizacije Dijabetičarske asocijacije, danas poznate kao Diabetes UK. Malo je poznata i činjenica da je smislio ime jednoj globalnoj organizaciji – Društvu naroda, koja je bila preteča Ujedinjenih nacija. Dodajmo i to da se smatra začetnikom strateških društvenih igara sa minijaturama. Četiri puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nije dobio. To nimalo nije uticalo na značaj njegovog dela, niti na to što je nakon smrti, 1946. ostao upamćen kao „otac naučne fantastike“. Njegove priče i dalje fasciniraju publiku, a njegovi romani se i u trećem milenijumu adaptiraju za filmsko platno. KC novo (N)

Jedno Afričko ljeto - Mohamed Dib Izdanje:Naprijed, Zagreb 1965 Korica: tvrda Pismo :latinica -zastitni oot je losiji ,lepljen je salotejpom izvana i iznutra unutrasnjost je vrlo dobro ocuvana ,nema saranja po knjizi Opremio: Nikola Reiser U bezimenom alžirskom gradu postoji ugušujuća letnja para, koja postavlja tempo za svakodnevni život običnih ljudi u normalno vreme. Sedamnaest slika iz njihovog života snimljeno je u tankom romanu, koji je prvobitno objavljen 1959. godine, francuski alžirski pisac Mohammed Dib, i iako je prošlo manje od šest decenija od češkog prevoda, gusta atmosfera njegovog afričkog leta ostaje živa. Neobične priče običnih ljudi Muhammad Dib (arapski: mḥmd dyb, francuski Mohammed Dib, 21. juli 1920, Tlemcen - 2. maj 2003., La Cel Saint-Cloud) - alžirski prozni pisac, dramatičar, pesnik, autor više od 30 romana, kao i brojnih priča, poezija i dečja književnost na francuskom jeziku. Jedan od najplodnijih i najpoznatijih alžirskih pisaca. Njegova dela opisuju istoriju Alžira u 20. veku, posebno obraćajući pažnju na borbu Alžira za nezavisnost. Dib je rođen u Tlemcenu, u zapadnom Alžiru, blizu granice s Marokom, u siromašnoj porodici srednje klase. Nakon što je izgubio oca, Deeb je sa 15 godina počeo da piše poeziju. Sa 18 godina počeo je da radi kao učitelj u susednom gradu Ujda u Maroku. U dvadesetim i tridesetim godinama prošlog veka radio je kao tkač, učitelj, knjigovođa, prevodilac (za francusku i britansku vojsku), kao novinar Algera Republike i komunističkog lista Liberte. Tokom ovog perioda, studirao je i književnost na Univerzitetu Alžir. 1952, dve godine pre alžirske revolucije, oženio se Francuskinjom, pridružio se Alžirskoj komunističkoj partiji i posetio Francusku. Iste godine objavio je svoj prvi roman, La Grande Maison (Velika kuća). Francuske vlasti su ga 1959. godine izbacile iz Alžira zbog podrške nezavisnosti Alžira, kao i u vezi sa uspehom njegovih romana (koji su opisali težak život Alžiraca pod ugnjetavanjem Francuza). Umesto da se preselio u Kairo, po uzoru na brojne alžirske nacionaliste, pomoglo mu je da ostane u Francuskoj. Od 1967. živeo je u La Cel Saint-Cloudu blizu Pariza. Od 1976-1977. Godine, Deeb je radio kao predavač na Univerzitetu Kalifornija u Los Angelesu. Bio je profesor na Sorboni i na Moskovskom državnom univerzitetu. U narednim godinama često je posetio Finsku, gde je napisao nekoliko svojih kasnijih romana. Umro je u La Celle Saint Cloudu 2. maja 2003. godine. Kreativnost Njegov debitantski roman Velika kuća (La Grande Maison) prvi je deo trilogije o velikoj alžirskoj porodici. Glavni lik, Omar, je mladić koji je odrastao u siromaštvu u Alžiru uoči Drugog svetskog rata. Drugi deo, `Vatra` (`L`Incendie`), objavljen iste godine, opisao je život Omara tokom Drugog svetskog rata. Završni deo trilogije, Zanat tkanja (Le Metier a tisser), opisuje život odraslog čoveka Omara. Trilogija je delimično autobiografska. Od 1985-1994. Napisao je poluautobiografski roman o Severnoafričkom rodom u poseti severnim zemljama, o vezi ovog čoveka sa ženom Severke i o njihovoj zajedničkoj poseti domovini njegovog oca. (kutija 9)

Bestseler New York Timesa . Knjiga godine po izboru Washington Posta , San Francisco Chroniclea , Chicago Tribunea . On ne može da izađe iz svog hotela. Vi to ne biste želeli. Godine 1922. boljševički sud proglašava grofa Aleksandra Rostova za nepopravljivog aristokratu i osuđuje ga na kućni pritvor u velelepnom hotelu Metropol , tačno preko puta Kremlja. Rostov, nesalomivi i duhoviti erudita, nikada u životu nije radio, a sada mora da živi u tavanskoj sobici dok se pred vratima hotela odvijaju najburnije godine ruske istorije. Neočekivano, materijalna oskudica u kojoj se zatekao omogućiće mu da uđe u mnogo veći svet emotivnih otkrića. Ovaj jedinstveni roman, prepun humora, originalnih likova i blistavih scena, očarava čitaoca pričom o čoveku koji, bez obzira na nesvakidašnje okolonsti svog života, pokušava da otkrije svoju istinsku svrhu. „Ova knjiga je poput melema. Meni se čini da u današnjem svetu vlada nered. Grofova prefinjenost i plemenita priroda tačno su ono za čime čeznemo.“ En Pačet „Ovaj fino komponovani roman nudi starinsku evropsku otmenost.“ Washington Post „A tek intrige!... Roman je protkan sjajnim nitima koje povezuju izuzetnu priču i predmete punim simbolike: posebnim ključevima, tajnim pregradama, zlatnicima, ampulama dragocene tečnosti, starinskim pištoljima, ukradenim pasošima, rubinskim ogrlicama, tajanstvenim pismima na otmenom hotelskom papiru... Sve to sačinjava raskošnu pozornicu koja je poprište drame gotovo nalik na onu iz Kazablanke .“ San Francisco Chronicle Povez knjige : Mek Format : 13 x20c m Pismo : latinica Strana: 504

VEČNA VATRA-Ivan Vukadinović 224.str.,Beograd,2007.god. Na predlistu posveta pisca. Beogradski pisac Ivan Vukadinović objavio je nedavno svoj prvi roman `Večna vatra`, svojevrsni nastavak trilogije `Gospodar prstenova` Engleza Dž.R.R. Tolkina. Inženjer informatike u `Telekomu`, Vukadinović (32) je rekao agenciji Beta da njegov roman nije `bukvalan nastavak` Tolkinovog klasika književnosti fantastike. `Delo je inspirisano Tolkinom i jeste nastavak na odredjeni način, ali nije bukvalni nastavak. Moj roman može da funkcioniše sasvim nezavisno. Skoro svi likovi su novi, stari se pominju na nekim mestima, ali ne kao akteri radnje, već kao neko ko je nešto pre radio`, naglasio je Vukadinović. Uz početnu napomenu da radnja počinje hiljadu godina posle `Gospodara prstenova`, Vukadinović je u Tolkinovom zamišljenom svetu stvorio novih dvadesetak junaka, a medju njima i kralja Zlata, potomka Aragorna, koji zle sile Mordora počinje da koristi za svoje potrebe. Vukadinović ističe da je u `Večnoj vatri`, prvom romanu iz planirane trilogije `Tri goblina`, mogao da izbegne oslanjanje na `Gospodara prstenova`, ali da to nije učinio jer otvoreno priznaje da je pisao nadahnut isključivo Tolkinom. Dok čeka prve reakcije kritike i publike na roman koji je sam izdao u malom tiražu, Vukadinović kaže da će mnogima biti zanimljivo što za razliku od `Gospodara prstenova` u njegovoj knjizi `ima seksa na nekim mestima`. Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` 1k

Broj strana:336 Format: 20 cm Pismo:Ćirilica Povez: Broš Slikar po zanatu, sa imenom stamenosti, nije samo tragao za minulim vremenima. On ga je, sa svim upitnicima i zagrcnuo od emocija, još svežih mišlju i jezikom našeg i govorenja, a i, nažalost još više prećutkivanog, izložio u bogatoj ekspoziciji svojih talenata. I tako je i uslišio onu mudru Aristotelovu poruku : da je književnost, čak i posebno u odnosu na druge umetnosti, „stvar istinitija i ozbiljnija od istoriografije“… Malo li je to ! Dr. Miodrag D. Ignjatović Ovaj veliki slikar radio je kao likovni pedagog do penzije, baveći se istovremeno uspešno slikarstvom. Decenijama je objavljivao tekstove u mnogim časopisima, a naša izdavačka kuća je objavila i njegovu zbirku pripovedaka pod nazivom Dodir neba. „Nemamo pravo na ravnodušnost iako sam svestan da je ovo naivan san, proročki, utopijski…Ali, zar utopija nije opstajala vekovima? Što je najvažnije, nije donosila zla. Samarićanstvo nije moglo rešiti problem ljudskih patnji, ali je davalo veru u ljude. Možda su moje misli pristrasne pod teretom besa i gole egzistencije. Tu je i prirodno suženje kriterijuma. Moje „traganje za apsolutnim“ u suštini je okrenuto individualnostima, ponajmanje moćnim. Najmanje istine i morala stanuje u institucijama sistema okoštalih režima…“ “Šta je bolje za pamćenje i istoriju: dnevnici, memoari, feljtoni, arhivi… Sve manje ili više boluje od subjektivnosti. A često ni arhivska gradja nije autentična. Izgleda, najbolji su oni dokumenti slučajno pronadjeni.“

225 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Francuski jezik! Spiderman Marvel Ultimate, Les lecons de la vie Brian Michael Bendis Brian Michael Bendis (/ˈbɛndɪs/; rođen 18. kolovoza 1967.) [2] američki je pisac stripova i umjetnik. Osvojio je pet Eisnerovih nagrada i za svoj rad u vlasništvu kreatora i za rad na raznim Marvelovim stripovima.[3] Počevši od kriminalističkih i noir stripova, Bendis se na kraju preselio na mainstream superherojski rad. S Billom Jemasom i Markom Millarom, Bendis je bio glavni arhitekt Ultimate Marvel Universe, lansirajući Ultimate Spider-Man 2000. Ponovo je pokrenuo franšizu Avengers s New Avengersima 2004., a također je napisao priču o Marvelovim `događajima` `Secret War` ` (2004–2005), `Kuća M` (2005), `Tajna invazija` (2008), `Osada` (2010) i `Doba Ultrona` (2013). Iako je Bendis citirao pisce stripova kao što su Frank Miller i Alan Moore, njegov vlastiti utjecaj na pisanje manje je ukorijenjen u stripovima, oslanjajući se na rad Davida Mameta, Richarda Pricea i Aarona Sorkina, čiji je dijalog, rekao je Bendis, bio `najbolji u bilo kojem mediju.`[4] Osim što je pisao stripove, Bendis je radio na televiziji, video igrama i filmu. Također je predavao tečajeve o grafičkim romanima na Sveučilištu Oregon i Portland State University. Bendis je 2014. napisao Words for Pictures: The Art and Business of Writing Comics and Graphic Novel, knjigu o stripu u izdanju Random Housea....

Naslov: Zezopis od zverinjaka Autor: Miljenko Žuborski Izdavač: - nije navedeno Pismo: ćirilica Br. strana: 46 Format: 16 cm Povez: meki Knjiga je u celosti (korice, listovi, povez) veoma lepo očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`. Zverinjak ili nastojanje da se prevaziđe vekovni jaz između zverske lepote i tuge dvonožaca O autoru možete da pročitate na Vikipediji: https://sr.wikipedia.org/wiki/Miljenko_%C5%BDuborski Miljenko Popović - Žuborski (Beograd, 1938 — Beograd, 19. mart 2020) bio je srpski književnik. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za psihologiju. Radio je deset godina kao profesor psihologije u Hemijskoj školi u Beogradu. Bio je član je Udruženja književnika Srbije od 1966. godine, a pisanjem se bavio još od studentskih dana. Objavio je brojne knjige poezije i proze za koje je nebrojeno puta nagrađivan. Za prvu zbirku pesama „Knjiga žalbe“ koju je objavio 1970. godine dobio je Srebrnu sirenu u Budvi na Jugoslovenskom festivalu satire i humora. Ljuba Moljac je zasmejavao tekstovima koje je napisao Miljenko Žuborski. Poznat је po tome što je pisao za humorističko-satirični časopis „Jež“. Periodično je objavljivao tekstove u raznim listovima i časopisima. Od 2003. u dnevnim novinama Blic svake subote objavljivao je po 2 pesme i 10 aforizama. Pored pisanja bavio se i kabaretskim nastupima, komponovanjem muzike za svoje stihove, te bio autor i izvođač svojih pesama na raznim medijima.

Opis Čudan osećaj u meni je ljubavna priča i u isti mah moderan ep. Roman na kojem je nobelovac Orhan Pamuk radio šest godina, objavljen u Turskoj decembra 2014. godine, pripoveda o životu u Istanbulu bozadžije Mevluta i njegove ljubavi kojoj je tri godine slao ljubavna pisma. Više od četrdeset godina, u razdoblju između 1969. i 2012, Mevlut na istanbulskim ulicama prodaje kiselo mleko, bozu, pilav, čuvar je parkinga. Posmatra kako ulice ispunjavaju različiti ljudi, kako se veliki deo grada ruši i nanovo gradi, kako svet pristiže iz Anadolije i stiče bogatstvo; s druge strane biva svedokom preobražaja, političkih trvenja i prevrata kroz koje zemlja prolazi. Uvek ga kopka šta je izvor nečeg što ga čini drukčijim od ostalih, tog čudnog osećaja u njemu. Ali nikada ne prestaje da misli na prodaju boze u zimskim večerima i na to ko je u stvari ona koju voli. Da li je u ljubavi važnija čovekova namera ili njegova sudbina? Da li naša sreća ili nesreća zavise od naših izbora ili nam se događaju mimo nas? U potrazi za odgovorima na ova pitanja, roman Čudan osećaj u meni daje sliku sučeljavanja porodičnog i života grada, gneva i bespomoćnosti žena unutar doma. „Pamuk je najveći živi pisac.“ Le Point, Francuska Knjige Orhana Pamuka prevedene su na preko šezdeset svetskih jezika i prodate u milionima primeraka. Povez knjige : broširani Strana : 597 Format :20 cm Pismo : latinica

Opis "Apropo ničega: Autobiografija - Vudi Alen" U ovoj iskrenoj, duhovitoj i na momente komičnoj autobiografiji slavni režiser, komičar, pisac i glumac daje detaljan osvrt na svoj burni život. Započevši priču od detinjstva u Bruklinu i pisanja za varijete i različite šou-programe u prvim danima televizije, kada je radio s velikanima komedije, Alen opisuje teške trenutke dok je nastupao kao stendap komičar pre nego što je stekao slavu i uspeh. Jedinstvenim i dinamičnim stilom, on opisuje kako se otisnuo u svet filmskog stvaralaštva s komedijama poput Uzmi novac i beži i dočarava celu svoju šezdesetogodišnju, bogatu karijeru scenariste i režisera – od klasika Eni Hol, Menhetn i Hana i njene sestre do novijih filmova, među kojima je Ponoć u Parizu. Alen otvoreno govori i o svojim brakovima, skandalima i optužbama kojima je bio izložen i koje se ponovo obrušavaju na njega, ljubavnim vezama i slavnim prijateljima, sviranju džeza, o svojim knjigama i pozorišnim komadima. Upoznajemo se s njegovim demonima, greškama, uspesima i osobama koje je voleo, s kojima je sarađivao i od kojih je učio. Veoma zabavan, krajnje iskren, živopisan, izvrstan autoportret čuvenog umetnika koga smatraju jednim od najvećih filmskih režisera našeg vremena. „Rođen s petljom karakterističnom za Njujorčane, vrstan stručnjak za šale na svoj račun, Alen govori ono što drugi misle – prokleta kontroverza.“ New York Journal of Books „Izvanredna, urnebesna, očaravajuća priča začinjena svetlucavom zvezdanom prašinom.“ National Review

U ovoj iskrenoj, duhovitoj i na momente komičnoj autobiografiji slavni režiser, komičar, pisac i glumac daje detaljan osvrt na svoj burni život. Započevši priču od detinjstva u Bruklinu i pisanja za varijete i različite šou-programe u prvim danima televizije, kada je radio s velikanima komedije, Alen opisuje teške trenutke dok je nastupao kao stendap komičar pre nego što je stekao slavu i uspeh. Jedinstvenim i dinamičnim stilom, on opisuje kako se otisnuo u svet filmskog stvaralaštva s komedijama poput Uzmi novac i beži i dočarava celu svoju šezdesetogodišnju, bogatu karijeru scenariste i režisera – od klasika Eni Hol , Menhetn i Hana i njene sestre do novijih filmova, među kojima je Ponoć u Parizu . Alen otvoreno govori i o svojim brakovima, skandalima i optužbama kojima je bio izložen i koje se ponovo obrušavaju na njega, ljubavnim vezama i slavnim prijateljima, sviranju džeza, o svojim knjigama i pozorišnim komadima. Upoznajemo se s njegovim demonima, greškama, uspesima i osobama koje je voleo, s kojima je sarađivao i od kojih je učio. Veoma zabavan, krajnje iskren, živopisan, izvrstan autoportret čuvenog umetnika koga smatraju jednim od najvećih filmskih režisera našeg vremena. „Rođen s petljom karakterističnom za Njujorčane, vrstan stručnjak za šale na svoj račun, Alen govori ono što drugi misle – prokleta kontroverza.“ New York Journal of Books „Izvanredna, urnebesna, očaravajuća priča začinjena svetlucavom zvezdanom prašinom.“ National Review

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dimenzije 19x19 Jako lepe ilustracije Dusana Petricica Svi znamo ove stihove: dete nije dete, igračka za strine i tete dete je dete, da ga volite i razumete. Oni i mnoge druge rimovane i prozne cake ilustrovane jednako štosnim crtežima nalaze se u Nevidljivoj ptici – još jednoj nezaobilaznoj knjizi iz detinjstva svakog deteta. Ljubivoje Ršumović (Serbian Cyrillic: Љубивоје Ршумовић; born 3 July 1939) is a Serbian poet and writer. Ršumović is predominantly a writer and poet for children; however, a portion of his work is literature for adults. Biography He was born on 3 July 1939 in the village of Ljubiš in the Zlatibor Mountains. His parents were Mihailo and Milesa Ršumović. He was educated in Ljubiš, Čajetina, Užice, and Belgrade. He has a bachelor`s degree from the University of Belgrade`s Faculty of Philology. He is known as author of lyrics of anthem of Red Star Belgrade. Dušan Petričić (Beograd, 10. maj 1946) srpski je karikaturista, grafičar, ilustrator i profesor. Biografija U klasi profesora Bogdana Kršića, diplomirao je na Grafičkom odseku Akademije za primenjene umetnosti u Beogradu, 1969. godine. Kao karikaturista radio je od 1969. do 1993. u beogradskim „Večernjim novostima”. Stalni saradnik, politički karikaturista karikature koja se objavljuje na naslovnoj strani „Politike” je od 2009. Od 1993. do 2013. živeo je u Torontu, Kanada.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Deset pripovedaka jednog od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih pisaca Portugala inspirisana vodećim književnim autorima, u prevodu Tamine Šop, sa crtežima Rakel Kaiano. Gonsalo M. Tavareš je rođen 1970. godine u Angoli. Dobitnik je više književnih nagrada u Portugalu, među kojima su nagrada Žoze Saramago 2005. i nagrada Ler/Millenium BCP 2004. za roman Jerusalim; nagrada za najbolju priču Kamilo Kaštelo Branko portugalskog udruženja pisaca 2007. za Voda, pas, konj, glava. Jerusalim je takođe bio roman koji je najveći broj književnih kritičara dnevnih novina Público uvrstilo u izbor ovih novina za Knjigu decenije. Ep Put u Indiju dobio je Veliku nagradu za roman Portugalskog udruženja pisaca, Nagradu za najbolji fikcionalni narativ Portugalskog društva pisaca (2010.), Nagradu Ler/Booktailors za najbolju knjigu 2010. godine, nagradu Fernando Namora/Casino Estoril 2011. i nagradu Fondacije Ineš de Kaštro. Međunarodne nagrade: Nagrada Portugal Telecom (Brazil) 2007. (za roman Jerusalim) i 2011. (za ep Put u Indiju); Međunarodna nagrada Trst 2008. (Italija); Nagrada Beogradskog festivala poezije i knjige 2009. (Srbija). U Francuskoj, nominovan je za Prix Cévennes 2009. za roman Jerusalim.. Njegove knjige su u više zemalja poslužile kao inspiracija pozorišnim i plesnim komadima, radio-dramama, kratkometražnim filmovima i delima likovne umetnosti, plesa, umetničkih video-projekata, opera, performansa, arhitektonskih projekata, akademskih teza…

Lepo očuvano Siril bučno odahnu, kao da je do tog trenutka zadržavao dah. „Izvinjavam se ako smetam“, preduzimljivo se umeša, „ali podsećam vas da treba da emitujemo emisiju, da je do početka ostalo još samo trideset sekundi i da je Fred Aster došao u kuću sestre Besi, s kapuljačom navučenom preko lica....“ „...Postoji samo jedna vrsta ljudi gorih od gangstera i glumaca“, nastavi Fred Aster. „Govorim o advokatima, naravno...“ „...I nije mu naročito važno da li se nalazi na ulicama Louer ist sajda ili ispred mikrofona nekog radija. Zato što je dozvolio sebi da se zarazi bolešću najtežom od svih: ravnodušnošću...“ Šta to, u Njujorku tridesetih godina prošlog veka, vezuje čuvenog Freda Astera, Kristmasa sina italijanske prostitutke, koji se proslavio rečenicom Dobro veče, Njujorčani, crnca koji od šerpi pravi radio-aparate, preduzimljivog poljskog emigranta i razmetljivog mafijaškog bosa? Šta povezuje Irca okrvavljenih ruku koji je postigao uspeh u Holivudu snimajući pod pseudonimom Zlotvor nasilne pornografske filmove, talentovanu kćer bogatog Jevrejina koja se oporavlja od jezive traume, i Džona Barimora, proslavljenu holivudsku zvezdu i lepotana? Zašto se američki san nekima pretvara u američki košmar? Likove s kojima ćete se do suza smejati i plakati, koje ćete prekorevati i kojima ćete praštati, povezuju, naravno, univerzalne književne teme: borba za preživljavanje, borba za uspeh, potraga za ljubavlju. Ali za pravu, jedinstevnu i šustinsku sponu između njih zaslužni su Dijamantski psi, banda snova. Laguna

STRIP 1 58164) LEDENO DOBA , Nikola de Kresi , Komiko Novi Sad 2013 „Svaki album je posebno iskustvo. Ne mogu da zamislim sebe kako godinama upotrebljavam jedan te isti recept kao što je često slučaj u stripu. Albumi koje radim često su u potpunoj suprotnosti sa onim koje sam prethodno radio, ali to mi ostavlja prostora za napredak. Crtanje je oduvek bilo i ostalo nešto najprirodnije, najočiglednije i najuzbudljivije. Bilo je i ostalo moj fetiš – kompozicija, perspektiva, energija, oslobađanje, senzualnost, nasilje, disanje, obrazovanje, pripovedanje, podvig nad podvizima...“ Pažnju kritike i publike Nikola de Kresi je osvojio početkom 1990-ih sa albumom Foligatto, i otada je ostavio autentičan lični pečat u svetu stripa. Jedan je od onih autora čije nove naslove jednako nestrpljivo iščekuju i čitaoci i njegovi takmaci. On se ne zadovoljava time da prati klasičnu nit naracije i ne libi se da sa svakim novim albumom iznova sebi postavlja pitanja, svaki put menjajući stil i tehniku rada. Svaka od njegovih vinjeta je istinska grafička bravura. U Ledenom dobu Nikola de Kresi stvara uzbudljivu i vanserijsku priču u kojoj naši savremenici susreću, uz dozu humora i ležernosti, izmaštana „šapolika“ bića, nešto između psa, svinje i foke. Bilo da u fokus stavlja samog umetnika ili da čitav muzej Luvr okiva u led, Nikola de Kresi ispreda neke od najumesnijih i najslobodnijih priča koje smo u prilici da čitamo. odlično očuvano, tvrd povez, format 17 x 24 cm, kolor , 76 strane

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastitni omotac ostecen, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Tomas Sterns Eliot (engl. T. S. Eliot; Sent Luis, 26. septembar 1888 — London, 4. januar 1965), bio je engleski pisac američkog porekla, jedan od najpoznatijih evropskih pesnika 20. veka, dobitnik mnogih nagrada, među njima Nobelove 1948. i Geteove 1954. Nosilac 16 počasnih doktorata. Eliot je rođen u Sent Luisu. Studirao je na Harvardu, Sorboni i na Oksfordu.[1] Do kraja svog života ostao je u Engleskoj. Bio je pesnik, kritičar, izdavač, i više godina urednik vrlo uticajnog književnog časopisa Criterion. Od pojave poeme Pusta zemlja i nekih kritičarskih tekstova Eliot počinje da vrši snažan uticaj na englesku i američku poeziju. Eliot je takođe pisao i drame u stihu. Važnije knjige: Prufrock and Other Observations (1917); Poems (1920); The Waste Land (1922); The Hollow Men (1925); Ash-Wednes-day (1930); Four Quartets (1943). Mladost i obrazovanja Rođen je u istaknutoj porodici u Sent Luisu u Misuriju. Njegov otac, Henri Vejr Eliot bio je uspešan biznismen. Njegova majka, Šarlot Šamp Sterns, je pisala poeziju i radila kao socijalna radnica. Eliot je bio najmlađi od šestoro dece. Ime je dobio po dedi. Porodica i prijatelji su ga zvali Tom. Eliot je od 1898. do 1905. pohađao akademiju Smit, školu za dečake, gde je učio latinski, grčki, francuski i nemački. Od ranog detinjstva pokazivao je izvanrednu nadarenost za pisanje poezije. Prvobitno je pisao pod uticajem Omara Kajama. Nakon završetka akdemije, od 1906. je pohađao univerzitet Harvard i diplomirao nakon tri godine, umesto uobičajenih četiri.[2] Kasnije je radio kao asistent na univerzitetu. Počeo je objavljivati svoje pesme u univerzitetskom časopisu, a kasnije je postao i njegov urednik. U to vreme je počeo da čita o simbolističkom pokretu u književnosti i prvi se put upoznao sa imenima poput Remboa i Verlena. Tokom studija je prijateljevao s Konradom Aikenom. Od 1910. do 1911. je živeo u Parizu i na Sorboni slušao predavanja o filozofiji i jeziku. Između ostalih slušao je predavanja Anrija Bergsona i Alen-Furnijea. 1911. se vratio na Harvard da bi doktorirao filozofiju. Proučavao je budizam, hinduizam i indijsku kulturu. Da bi mogao da čita religijske tekstove, naučio je sanskrit. Godine 1914. je dobio stipendiju za Merton koledž na Oksfordu. Pre toga je posetio nemački grad Marburg, a nakon izbijanja Prvog svetskog rata je otišao u London te se vratio u Oksford. Početkom 1915. je upoznao Vivijen Haj-Vud. Venčali su se 26. juna iste godine.[1] Nakon kratke posete rodbini u SAD vratio se u London gde je počeo raditi kao predavač na Londonskom univerzitetu. Njegov prijatelj, filozof Bertrand Rasel, pokazivao je interesovanje za Vivijen te je moguće da su njih dvoje imali aferu. Nakon što je napustio Merton, Eliot je radio kao učitelj u školi Hajgejt, a kasnije na kraljevskoj gimnaziji u Haj Vikombu. Godine 1917. prihvatio je položaj u Lojdsovoj banci. U avgustu 1920. godine je u Parizu u društvu Vindama Luisa sreo Džejmsa Džojsa s kojim je ubrzo postao dobar prijatelj. 1925. je počeo raditi za izdavačku kuću Faber and Gwyer (kasnije poznatiju kao Faber and Faber), gde je proveo ostatak karijere, stekavši vremenom položaj direktora. Kasniji život u Engleskoj Dana 29. juna 1927. godine je prešao na anglikanizam, a u novembru iste godine postao državljanin Ujedinjenog Kraljevstva. Harvard mu je ponudio posao profesora za akademsku godinu 1932/33. koju je prihvatio i otišao u SAD, ostavivši suprugu samu u Engleskoj. Tada je već bio svestan njenih psihičkih problema. Fizičko stanje joj se takođe pogoršavalo tako da su je mučile glavobolja, nesanica, iscrpljenost i visoka temperatura. Uz sve to, psihička bolest je sve više napredovala, pa je za vreme Eliotovog boravka u Americi morala biti smeštena u bolnici u Nortumerlendu gde je naposletku i umrla 1947. Eliot je nije posećivao, ali su sve vreme zvanično bili u braku. Od 1946. do 1957. godine je živeo s prijateljem Džonom Dejvijem Hajvardom koji je prikupljao i arhivirao njegove radove. Eliotov drugi brak je bio srećan, ali je kratko trajao. 1957. je oženio Esmu Valeri Flečer. Za razliku od prve supruge, Eliot je Valeri dobro poznavao jer mu je od 1949. radila kao sekretarica u izdavačkoj firmi Faber and Faber. Njihov brak je bio tajan, a venčanju su prisustvovali samo roditelji mlade. Valeri je bila 37 godina mlađa od njega. Umro je 4. januara 1965. godine u Londonu od plućnog emfizema...

POSVETA NA PREDLISTU (NE OD SPISATELJICE) Marija Čudina (Lovinac 21. novembar 1937[1] — Beograd 25. septembar 1986) je bila српска pesnikinja. Život i rad Završila je gimnaziju u Sisku, a potom je u Zagrebu studirala jugoslavenske jezike i književnosti.[3] Jedno vreme je živela i radila u Zagrebu. Sa Leonidom Šejkom se upoznala u Splitu, gde je on bio u vojsci, a ona kao novinar radila u listu „Slobodna Dalmacija“.[3] Godine 1961. udaje se za umjetnika Leonida Šejku te sele zajedno u Beograd. U Beogradu je živela od 1966. godine gdje će ostati do njezine smrti 1986. godine.[3] Objavila je zbirke pesama: „Nestvarne devojčice“ (1958), „Čađ i pozlata“ (1963), „Pustinja“ (1966) koju je izdala zajedno sa Leonidom Šejkom i Slobodanom Mašićem, „Tigar“ (1971), „Paralelni vulkani“ (1982), „Divlja duša“ (1986) i knjigu proznih zapisa „Amsterdam“ (1975). Bila je supruga Leonida Šejke i jedan od osnivača Mediale, što je osporavano Format 14 × 24 cm Izdavač Grafički zavod Hrvatske Mesto izdanja Zagreb Godina 1986 Broj stranica 220 Povez Tvrdi

Autor: Konstantin Baljmont Izdavač: `Katarina Bogdanović`, Kragujevac Broj strana: 164 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 24 cm BALJMONT, Konstantin (Gumnišči (Vladimirska gubernija) 15. VI. 1867) ruski pesnik. Pripadao simbolistima, kultni pjesnik moderne između 1898 (Tišina) i 1903 (Bit ćemo kao sunce – Budem kak solnce); privlačio vitalizmom, »muzikalnošću reči«, impresionizmom stila. Od 1922 živeo kao emigrant u Francuskoj. Čist, nadahnut liričar snažne individualnosti. Melodiozan, slikovit, savršen u tehnici, raznolik u ritmici, rasipan u rečima. Panteist. Voli sunce i lepotu, sličan D’Anunziju i donekle A. K. Tolstoju. Početkom XX-og veka vlada neograničeno ruskim pesništvom. Neumorno prevodio s mnogih jezika, ali svojom individualnošću potpuno zasenjuje ličnost prevedenog pisca. Prvi je prepeveo poemu `Gavran` od Edgara Alana Poa na ruski jezik. Umro je 1942-e godine. Kakav je to život bez teškoća? Nije sloboda raditi ono sto želiš, nego ne raditi ono sto ne želiš. Bogatstvo je u idejama, a ne u stvarima. Šta se događa pod površinom mirnog života bez teškoća?! (Konstantin Baljmont) U ovoj knjizi sakupljene su najznačajnije autorove pesme u prevodu Vladimira Jagličića. Tvrd povez. Ilustrovano. Knjiga je praktično nova.