RETKO!!! Dobro očuvana. 1978 Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 — Beograd, 19. januar 2000) je bio srpski pesnik.[1] Živeo je i radio u Novom Sadu. Objavio je više od dvadeset radio-drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc) Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad. U Novom Sadu se dodeljuje Nagrada Vojislav Despotov za najbolja dela proze i poezije u više kategorija. Objavljene knjige[uredi | uredi izvor] PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana; TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad; PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad; VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad; PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd; MRTVO MIŠLjENjE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad; PRLjAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad; PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad; VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica); NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad; DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana; DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad; VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni entar Novog Sada, Novi Sad; JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd; EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd; DRVODELjA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd.

Lepo očuvano Ćamil Sijarić - OSLOBOĐENI JASENOVAC (Oslobođenje, Sarajevo / Jedinstvo, Priština, 1983, tvrd povez, 91 str., ilustrovano) Ćamil Sijarić je rođen 13. septembra 1913. godine u selu Šipovice. Osnovnu školu je završio u Godijevu kod Bijelog Polja, a potom od 1927. do 1935. godine pohađao Veliku medresu kralja Aleksandra u Skoplju iz koje je istjeran zbog političkih aktivnosti. Školovanje je nastavio u Vranju i u tamošnjoj gimnaziji maturirao 1936. godine, nakon čega je prešao na studije prava u Beogradu. Diplomirao je 1940. godine, a za vrijeme Drugog svjetskog rata službovao je u Sarajevu, Mostaru, Bosanskoj Gradišci i Banja Luci. Za sekretara Suda narodne časti u Banjaluci izabran je 1945. godine, potom je bio novinar lista «Glas» i dramaturg Narodnog pozorišta u Banjaluci. U Sarajevo je prešao 1947. godine, radio u redakciji lista «Pregled». Nakon toga je bio u glavnom odboru Narodnog fronta i redakciji «Zadrugara». U literarnu sekciju Radio Sarajeva je prešao 1951. godine i tu je ostao sve do odlaska u penziju 1983. godine. Umro je 6. decembra 1989. godine. Djela Uredi «Ram bulja», 1953. pripovijetke, «Naša snaha i mi momci», pripovijetke, «Bihorci», roman, Sarajevo, 1956, «Kuću kućom čine lastavice», 1962, pripovijetke, «Sablja», 1969. pripovijetke, «Putnici na putu», 1969, pripovijetke, «Kad djevojka spava», 1972, pripovijetke, «Francuski pamuk», 1980, (dobitnik Andrićeve nagrade) «Priče kod vode», 1982, «Rimski prsten», 1985, Raška zemlja Rascija, roman, «Miris lišća orahova», 1991, «Konak», roman, «Mojkovačka bitka», roman, «Carska vojska», roman, «Zelen prsten na vodi», pripovijetke, «Zapis o gradovima»… Lirika, poezija, Beograd, BIGZ, 1988, Knjizevnost o logorima logoraska logori jasenovcu hrvatski zlocini ustase ustasa ndh

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Informatika - Beograd, 2009. god. Broširan povez, 22 cm. 558 str. Posle dvanaest romana o Erastu Fandorinu pred čitaocima je i trinaesta knjiga čuvene serije o ruskom detektivu. Brojanice od žada je hronika života Erasta Petroviča u poslednjoj deceniji XIX veka, sastavljena od tri veće i sedam manjih novela. Knjiga je, u već prepoznatljivom stilu Informatikinih izdanja, ilustrovana fotografijama i slikama vezanim za kulturni kontekst opisanog istorijskog vremena ili sakriveni smisao priča, i propraćena temeljito urađenim Pojmovnikom. Gde je bio i šta je radio Erast Petrovič… Poslednji put uživali smo u tome kako Erast Petrovič Fandorin svoj deduktivni metod koristi u borbi protiv japanskog kriminala, u romanu Dijamantska kočija. Nova knjiga Borisa Akunjina čitaocu otkriva gde je bio i šta je radio Erast Petrovič u pauzama između slučajeva već opisanih u prethodnim romanima ove serije. Dobićete i odgovare na mnoštvo zanimljivih pitanja – na primer, zašto je dobio ime Erast, odakle mu brojanice od žada od kojih se ovaj naš junak nikad ne odvaja, koja je predstavnica lepšeg pola u njegovom srcu zasenila divnu O-Jumi… Radnja se seli iz Japana u Sibir, iz Engleske u Ameriku, iz Rio de Žaneira u Podmoskovlje, iz Bristola u Moskvu… I kao uvek kod Akunjina, u tekst su utkane nenametljive postmodernističke igre. Svaki siže upućuje na klasike intelektualnog krimića ili prosto – klasike: Vašingtona Irvinga, Morisa Leblana, Edgara Alana Poa, Agatu Kristi, Umberta Eka, Artura Konana Dojla… Uz to, u igru se uključilo i uredništvo „sakrivši“ tu i tamo po knjizi nekoliko Akunjinovih razmišljanja o životu, koja možemo primiti i kao svojevrsne aforizme.

Tajna društva u Srbiji – od srednjeg veka do novog milenijuma prva je knjiga koja razotkriva i prikazuje postojanje i istorijat tajnih udruženja u Srbiji i objašnjava njihove isprepletane odnose i njihov uticaj na političku stvarnost do danas. Ko su bili bogumili, templari, jovanovci i kako je to uticalo na našu istoriju, ali i na savremenu političku situaciju? Kako su malteški vitezovi uticali da glavni toposi jovanovaca budu i prioriteti Tuđmanove odbrane, koji je i sam bio malteški vitez. Uticaj Heterije, grčke tajne organizacije na Karađorđeviće i njeno suprotstavljanje Obrenovićima. Koliko danas Heterija ima uticaja na dinastičke naslednike i našu političku situaciju? Povezanost Mlade Bosne, Crne ruke i tajne komunističke partije. Ekskluzivni i poverljivi dokumenti iz ruskih, engleskih, italijanskih i nemačkih arhiva o crnoj, beloj i crvenoj ruci. Statut i konspirološka osnova Crne ruke, kao i suđenje Apisu i njegova poslednja volja... Spiskovi pripadnika organizacije. Sve o tajnoj komunističkoj partiji, Mustafi Golubiću i Crvenom kamernom orkestru... Kako je delovala tajna komunistička partija? Ko su uopšte masoni, ko su jugoslovenski i srpski masoni i kakav je njihov cilj. Delovanje teozofa, šamana, mesmerista i kabalista na našoj teritoriji. Sve o počecima i konspirologiji četničkog pokreta i njihovoj vezi sa Crnom rukom. Delovanje naših organizacija u Rusiji. Ko je kako i zašto od srednjeg veka do danas tajno radio u kojoj organizaciji i šta je bio njihov cilj? Tajna društva sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih i instaliranje srpske političke elite od strane ezoterika i šamana dr Veska Savića; ko je i za koga je zaista radio Slobodan Milošević?

Odlično stanje Retko Slavko Almažan (rum. Slavco Almăjan; rođen 10. marta 1940. godine u Orešcu) vojvođanski rumunski je pesnik, prozni pisac, imagolog, pisac radio-drama, eseja, režiser, prevodilac.[1] [2] Slavko Almažan Лични подаци Датум рођења 10. март 1940. Место рођења Orešаc, Vojvodina, Srbija Završio je gimnaziju u Vršcu; studirao književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Bio je predavač na Specijalističkim akademskim studijama u Novom Sadu gde je predavao alternativnu književnost i umetnost. Radio je kao novinar, a zatim urednik u Radio Novom Sadu i na Televiziji Novi Sad, bio je glavni urednik izdavačke kuće `Libertatea`, predsednik Društva za rumunski jezik i književnost, predsednik Društva književnika Vojvodine.[3] Član je Udruženja književnika Srbije odnosno Društva književnika Vojvodine, član Saveza književnika Rumunije, redovni član Međunarodne akademije umetnosti `Mihaj Eminesku` iz Krajove. Dobitnik je više značajnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Godinu dana je živeo u Njujorku, gde je započeo proučavanje uticaja američke kulture na iseljenike rumunskog porekla iz Srbije. Prevođen je na više jezika: srpski, mađarski, slovački, rusinski, engleski, francuski, italijanski, španski, švedski, turski, albanski, poljski. Uvršten je u Antologiju evropskog modernog pesništva XX veka kao i u Antologiju savremene svetske poezije. Dedeljeno mu je zvanje Ambasadora poezije.[4] Živi u Novom Sadu. Dela Уреди Poezija Pantomima za nedeljno popodne (1968) Muškarac u tečnom stanju (1970) Kuća pustinje (1971) Liman tri (1978) Rotativni lavirint (1986) Kako su patuljci zaboravili da rastu (1987) Pomeranje tačke (1988) Efekat kontrasta (1989) Antistress show (1996) Jahač iz Vavilona (1996) Post-restant u arhipelagu (1999) Izlazak iz peščanika (2000) Dela imaginarnog (2004) Fotograf iz Ronkonkome (2009) Epska sudbina (2011) Mansarda sa zapadne strane (2012) Riba je iskočila iz akvarijuma (2017) Proza Noć od hartije (1971) Klavir sa paukovima (1991) Zaumne priče (2011) Rođendanski piknik jednog anđela (2014) Eseji Metagalaksija manjina (1996) Hacijenda sa beladonama (2003) Kraljica žitnog klasja ili Paralelni život Marije Balan (2003) Slojevitost i fascinacija suprotnosti (2007) Bele noći na Devojačkom bunaru (2010) Bežanje sa ivice (2019) Književne nagrade Уреди Oktobarska nagrada za poeziju (1974); Povelja grada Novog Sada (1984); Grand Prix za poeziju „Lućijan Blaga”, Kluž-Napoka (1996); Zlatna značka, za celokupnu književnu aktivnost, Beograd (1996); Nagrada `Opera Omnia` Međunarodne akademije `Mihaj Eminesku`, Krajova (2000); Nagrada Marin Soresku(2003); Orden `Mihaj Eminesku` za književnost, Jaši (2003); Nagrada `Vasile Vasko Popa` Društva književnika Vojvodine (2004); Nagrada Međunarodne akademije `Mihaj Eminesku` za poeziju, Krajova (2006); Zvanje „Pesnik Jašija” (2014); Nagrda za prozu na Mađunarodnom festivalu poezije, Krajova (2015); Nagrada za životno delo Udruženja književnika Srbije (2015); četiri puta je bio dobitnik Nagrade za knjigu godine.[5] Poezija vojvođanske neoavangarde vojvođanskih

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ovo je knjiga koju je Gordon Williams napisao nakon Straw Dogs (film je snimljen prema njegovom romanu The Siege of Trencher`s Farm). Radeći u Sohou u to vrijeme usmjerio je svoj forenzički pogled na krajolik i likove oko sebe. Proglašen od strane jednog recenzenta zbog svoje mračne i nasilne vizije korumpirane subkulture Sohoa, Williams je jednostavno odgovorio `Većina događaja u ovoj knjizi se dogodila`. Gordon Maclean Williams (20. lipnja 1934. - 20. kolovoza 2017.) bio je britanski autor više od 20 romana. Također je radio kao ghostwriter i scenarist za filmove. Biografija Rođen u Paisleyu, Renfrewshire, Williams je bio sin policijskog pozornika koji se preselio na jug iz Aberdeenshirea. Školovao se na Institutu John Neilson, a sa 16 je otišao da postane novinar za Johnstone Advertiser.[1] Nakon što je završio nacionalnu službu u Kraljevskim zračnim snagama (RAF) u Njemačkoj, preselio se u London kako bi radio kao novinar. Pisao je za televiziju i bio je autor nekoliko romana, uključujući From Scenes Like These (1968.), koji je bio u užem izboru za Bookerovu nagradu 1969., Walk Don`t Walk (1972.) i Big Morning Blues (1974.). Ostali rani romani uključuju Logor (1966.), Čovjek koji je imao moć nad ženama (1967.) i Gornji vrt zadovoljstva (1970.). Bio je pisac duhova za autobiografije nogometaša saveza Bobbyja Moorea, Terryja Venablesa i menadžera Tommyja Dochertyja. Williamsova iskustva u RAF-u utjecala su na njegov drugi objavljeni roman The Camp.[2] Godine 1971., njegov roman The Siege of Trencher`s Farm je kontroverzno snimljen kao Straw Dogs. Kinematografski tretman Sama Peckinpaha označio je prekretnicu u prikazivanju seksualnog nasilja u kinu, iako najkontroverznije scene nedostaju u knjizi. Ostali filmski radovi uključuju Čovjeka koji je imao moć nad ženama, iz njegovog vlastitog romana, i Drvo ruku, kao scenarista iz romana Ruth Rendell. Williams je također napisao knjigu filma Ridleya Scotta The Duellists. Godine 1976. filmski producent Harry Saltzman angažirao je Williamsa da ponovno napiše scenarij za The Micronauts. Iako film nikada nije snimljen, Williamsova je novela objavljena 1977.; nakon toga je napisao dva nastavka. Dok je radio kao komercijalni menadžer u nogometnom klubu Chelsea, obnovio je suradnju s Venablesom, što je rezultiralo četirima koautorskim romanima. Iz romana je izrasla TV serija Hazell iz 1978., koju je par zajedno napisao pod zajedničkim pseudonimom P. B. Yuill. Pod imenom Jack Lang, Williams je također pisao meke knjige `za 300 funti po komadu`. Williams je odbio poziv redatelja Billa Forsytha da napiše scenarij za film iz 1981. Gregory`s Girl. Preminuo je 20. kolovoza 2017. u 83. godini života.

O knjizi: Novi roman turskog nobelovca, do sada objavljenog samo u Turskoj, sada u Srbiji! Čudan osećaj u meni je ljubavna priča i u isti mah moderan ep. Roman na kojem je nobelovac Orhan Pamuk radio šest godina, objavljen u Turskoj decembra 2014. godine, pripoveda o životu u Istanbulu bozadžije Mevluta i njegove ljubavi kojoj je tri godine slao ljubavna pisma. Da li je u ljubavi važnija čovekova namera ili njegova sudbina? Da li naša sreća ili nesreća zavise od naših izbora ili nam se događaju mimo nas? U potrazi za odgovorima na ova pitanja, ovaj roman dajesliku sučeljavanja porodičnog i života grada, gneva i bespomoćnosti žena unutar doma.

O knjizi: Novi roman turskog nobelovca, do sada objavljenog samo u Turskoj, sada u Srbiji! Čudan osećaj u meni je ljubavna priča i u isti mah moderan ep. Roman na kojem je nobelovac Orhan Pamuk radio šest godina, objavljen u Turskoj decembra 2014. godine, pripoveda o životu u Istanbulu bozadžije Mevluta i njegove ljubavi kojoj je tri godine slao ljubavna pisma. Da li je u ljubavi važnija čovekova namera ili njegova sudbina? Da li naša sreća ili nesreća zavise od naših izbora ili nam se događaju mimo nas? U potrazi za odgovorima na ova pitanja, ovaj roman dajesliku sučeljavanja porodičnog i života grada, gneva i bespomoćnosti žena unutar doma.

KOZJA KRV - Ivan Ivanović RUKOPISI - SVESKA 1 Autor: Ivan Ivanović Izdavač: Danas, Beograd Godina izdanja: 1981. Broj strana: 40 Povez: mek Format: 29cm Stanje kao na slici. Dobro očuvana. Korice iskrzane i požutele, potpis na prvoj strani, izuzev toga u dobrom stanju. KOZJA KRV, sadrži šest novela. Na ovim novelama autor je radio od 1961. do 1980. godine. Prvu novelu, `Medved u Južnoj Srbiji`, završio je 1961. godine u zavičajnom Žitnom Potoku, poslednju novelu, `Holanđanin lutalica`, napisao je 1980. godine u Sremčici, gde se nastanio posle izgona iz Toplice. Ovih trinaest novela predstavljaju njegov izbor za koji drži da može dostojno da ga reprezentuje pred čitaocem.

O knjizi: Najuži izbor za National Book Award 2014. Bestseler New York Timesa. Kada je Mari Lora u šestoj godini oslepela, otac je za nju izgradio maketu kvarta u kojem žive u Parizu ne bi li dodirom zapamtila raspored ulica u komšiluku i tako naučila samostalno da dolazi do Nacionalnog muzeja. To je čarobno mesto u kojem radi njen otac. Bezbrižne godine prolaze i, kada nemačka vojska okupira Pariz, Mari Lora i njen otac beže iz grada noseći sa sobom možda i najvredniju dragocenost muzeja. Istovremeno u jednom drugačijem svetu, u Nemačkoj, odrasta siroče Verner. Jednog dana pronalazi stari radio-aparat koji će ga potpuno očarati. Ubrzo postaje vešt majstor za popravku radija i taj talenat ga vodi među Hitlerovu omladinu. Mladi radio-operater prolazi kroz evropska ratišta od Rusije do srca Francuske poražen svešću da iz dana u dan gubi svoju ljudskost. Onog dana kad bude sreo slepu devojku, Verner, zaljubljenik u tehniku, shvatiće da su njih dvoje tačkice ljudske svesti koje se opiru kolektivnom strahu i zlu i da još uvek postoji mogućnost izbora nekog plemenitijeg sveta. „Otvoriti ovu knjigu znači otvoriti vrata čovečnosti. Njene rečenice trepere, njeni pasusi su blistaju jasnom, iskričavom lepotom.“ Washington Independent Review of Books „Ako se uspeh knjige može meriti njenom sposobnošću da dirne čitaoca i brojem junaka koji se ne zaboravljaju, onda ovaj roman nagrađivanog Entonija Dora odnosi pobedu na oba polja. On će ubediti čitaoce da rat – uprkos beznađu, okrutnosti i razornim moralnim izborima – ne može poništiti lepotu ovog sveta.“ Publishers Weekly „Sjajna knjiga koja teče brzinom trilera. Dor maštom dočarava onu nevidljivu dobrotu, nevidljivu svetlost koja, nekim čudom, izbija na površinu čak i u najtežim vremenima.“ San Francisco Chronicle

Opis "Tajna društva u Srbiji - od srednjeg veka do novog milenijuma - Nebojša Pajkić, Isidora Bjelica" Tajna društva u Srbiji – od srednjeg veka do novog milenijuma prva je knjiga koja razotkriva i prikazuje postojanje i istorijat tajnih udruženja u Srbiji i objašnjava njihove isprepletane odnose i njihov uticaj na političku stvarnost do danas. Ko su bili bogumili, templari, jovanovci i kako je to uticalo na našu istoriju, ali i na savremenu političku situaciju? Kako su malteški vitezovi uticali da glavni toposi jovanovaca budu i prioriteti Tuđmanove odbrane, koji je i sam bio malteški vitez. Uticaj Heterije, grčke tajne organizacije na Karađorđeviće i njeno suprotstavljanje Obrenovićima. Koliko danas Heterija ima uticaja na dinastičke naslednike i našu političku situaciju? Povezanost Mlade Bosne, Crne ruke i tajne komunističke partije. Ekskluzivni i poverljivi dokumenti iz ruskih, engleskih, italijanskih i nemačkih arhiva o crnoj, beloj i crvenoj ruci. Statut i konspirološka osnova Crne ruke, kao i suđenje Apisu i njegova poslednja volja... Spiskovi pripadnika organizacije. Sve o tajnoj komunističkoj partiji, Mustafi Golubiću i Crvenom kamernom orkestru... Kako je delovala tajna komunistička partija? Ko su uopšte masoni, ko su jugoslovenski i srpski masoni i kakav je njihov cilj. Delovanje teozofa, šamana, mesmerista i kabalista na našoj teritoriji. Sve o počecima i konspirologiji četničkog pokreta i njihovoj vezi sa Crnom rukom. Delovanje naših organizacija u Rusiji. Ko je kako i zašto od srednjeg veka do danas tajno radio u kojoj organizaciji i šta je bio njihov cilj? Tajna društva sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih i instaliranje srpske političke elite od strane ezoterika i šamana dr Veska Savića; ko je i za koga je zaista radio Slobodan Milošević? Broj strana : 560 Pismo: Latinica Povez: Mek Format:13x20 cm

O knjizi: Najuži izbor za National Book Award 2014. Bestseler New York Timesa. Kada je Mari Lora u šestoj godini oslepela, otac je za nju izgradio maketu kvarta u kojem žive u Parizu ne bi li dodirom zapamtila raspored ulica u komšiluku i tako naučila samostalno da dolazi do Nacionalnog muzeja. To je čarobno mesto u kojem radi njen otac. Bezbrižne godine prolaze i, kada nemačka vojska okupira Pariz, Mari Lora i njen otac beže iz grada noseći sa sobom možda i najvredniju dragocenost muzeja. Istovremeno u jednom drugačijem svetu, u Nemačkoj, odrasta siroče Verner. Jednog dana pronalazi stari radio-aparat koji će ga potpuno očarati. Ubrzo postaje vešt majstor za popravku radija i taj talenat ga vodi među Hitlerovu omladinu. Mladi radio-operater prolazi kroz evropska ratišta od Rusije do srca Francuske poražen svešću da iz dana u dan gubi svoju ljudskost. Onog dana kad bude sreo slepu devojku, Verner, zaljubljenik u tehniku, shvatiće da su njih dvoje tačkice ljudske svesti koje se opiru kolektivnom strahu i zlu i da još uvek postoji mogućnost izbora nekog plemenitijeg sveta. „Otvoriti ovu knjigu znači otvoriti vrata čovečnosti. Njene rečenice trepere, njeni pasusi su blistaju jasnom, iskričavom lepotom.“ Washington Independent Review of Books „Ako se uspeh knjige može meriti njenom sposobnošću da dirne čitaoca i brojem junaka koji se ne zaboravljaju, onda ovaj roman nagrađivanog Entonija Dora odnosi pobedu na oba polja. On će ubediti čitaoce da rat – uprkos beznađu, okrutnosti i razornim moralnim izborima – ne može poništiti lepotu ovog sveta.“ Publishers Weekly „Sjajna knjiga koja teče brzinom trilera. Dor maštom dočarava onu nevidljivu dobrotu, nevidljivu svetlost koja, nekim čudom, izbija na površinu čak i u najtežim vremenima.“ San Francisco Chronicle

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! „Jurek Beker priča priču bez patetike i bez sentimentalnosti. On ne prikazuje otpor, herojsku borbu, već svakodnevicu u svetu u kome su se obe strane – i progonitelji i progonjeni... navikle na najstrašnije. [... ] Ovaj Jakob, prilično jednostavan čovek, ali ne bez fantazije i humora, daje stanovnicima geta ono što im je najpotrebnije – neku nadu“. Marsel Rajh-Ranički, Frankfurter Allgemeine Zeitung Jurek Beker (poljski i nemački Jurek Becker, rođeno ime Jerzi Bekker, poljski Jerzi Bekker, 30. septembar 1937, Lođ — 17. mart 1997, Tumbi) je nemački pisac i scenarista. Ježi Beker je rođen u poljskom gradu Lođu u jevrejskoj porodici. Otac budućeg pisca Mečislava Bekera (1900-1972) radio je kao prokurist u lokalnoj fabrici tekstila, a njegova majka Anet (rođena Levin) je radila kao krojačica. Tačan datum Bekerovog rođenja nije poznat, a moguće je da je otac naznačio 1937. da bi sina malo ostario i time ga spasio od deportacije iz geta. Tokom ratnih godina porodica je bila podeljena: Jurek je, zajedno sa majkom, poslat prvo u koncentracioni logor Ravensbrik, a potom u Zaksenhauzen; otac je završio u Aušvicu. Anet Beker je umrla od posledica iscrpljenosti 1945. nedugo nakon puštanja na slobodu, a Mečislav je uspeo da preživi zatvor i potom pronađe sina uz pomoć organizacije Joint. Godine 1945. Jurek se nastanio kod svog oca u Istočnom Berlinu i, po završetku škole 1955, prvo se pridružio Uniji slobodne nemačke omladine, a dve godine kasnije i SED-u. Godine 1957., odsluživši dobrovoljnu službu u redovima narodne policije, Beker je upisao Humbolt univerzitet u Berlinu na Filozofskom fakultetu, odakle je nakon tri godine studija izbačen. Godine 1960. Jurek je počeo da uči zanimanje scenariste u DEFA Filmskom centru u Babelsbergu. Od 1962. radio je kao pisac u studiju. Godine 1968. scenario za Jakoba lažova je odbijen i Beker je odlučio da ga prepravi u celi roman. Kao rezultat toga, knjiga, objavljena 1969. godine, ipak je snimljena. Istoimeni film, snimljen 1974. godine, bio je jedini DDR film koji je nominovan za Oskara u kategoriji najboljeg filma na stranom jeziku. Godine 1999. Peter Kassovitz je režirao film Jacob the Liar, sa Robinom Vilijamsom u glavnoj ulozi. Beker se 1972. pridružio PEN klubu, a 1973. postao je član predsedništva Saveza pisaca DDR-a. Jurek je 1976. otvoreno istupio protiv isključenja Rajnera Kuncea iz Saveza pisaca i oduzimanja državljanstva Volfa Birmana. 1977. godine, uz dozvolu vlasti, Beker je napustio zemlju i preselio se u Zapadnu Nemačku. Kao rezultat toga, na teritoriji DDR-a obustavljeno je objavljivanje dela pisca. U Nemačkoj, Beker je nastavio svoje književne aktivnosti, predavao na raznim univerzitetima (Esen, Augzburg i Frankfurt) i učestvovao u pisanju scenarija za televizijske serije, uključujući nekoliko sezona Libling Krojcberga (eng. Liebling Kreuzberg), za koje je radio sa svojim prijateljem Manfredom Krug je dva puta nagrađen Grimme-Preisom.

Autor - osoba Drndić, Daša, 1946-2018 = Drndić, Daša, 1946-2018 Naslov Put do subote / Daša Drndić Vrsta građe kratka proza Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1982 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 150 str. ; 21 cm Zbirka Savremena proza ; `82 (Broš.) Napomene Tiraž 2.000. Neobična povest o iskušenjima i iskustvima koja može doživljavati, u naše vreme i u našem svetu, jedno mlado ljudsko biće. Lišena onoga što se uobičajeno naziva materijalnim problemima, odrasla u ljubavi i u razumevanju, dobro školovana, mlada žena – glavna ličnost ove proze – uči se da živi i da sazreva uprkos (ili možda, zahvaljujući njima) dubokim usamljenostima, razorenim ljubavima, promašenim susretima. Nevinost mladalačkih uverenja meša se ovde sa tananom i nepatvorenom intelektualnom radoznalošću, sa težnjom za istinom po svaku cenu. Ova proza pisana je nepatetično a povremeno i namerno tvrdo, sa mnogo humora. Daša Drndić (1946, Zagreb – 2018, Rijeka), studirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, kao Fulbrajtova stipendistkinja magistrirala je dramaturgiju na Univerzitetu Južnog Ilinoisa, a potom je studirala i na Univerzitetu Case Western Reserve. Radila je kao urednica u izdavačkoj kući „Vuk Karadžić“, kao profesorica engleskog jezika na Narodnom univerzitetu „Đuro Salaj“ i urednica-dramaturškinja na Radio-televiziji Beograd. Doktorirala je na Sveučilištu u Rijeci, gde je na Odsjeku za anglistiku predavala modernu britansku književnost i kreativno pisanje. Objavljivala je prozu, književnu kritiku, analitičke radove i prevode u časopisima i književnim listovima te igrane i dokumentarne radio-drame. Objavljena prozna dela: Put do subote (1982), Kamen s neba (1984), Marija Częstohowska još uvijek roni suze ili Umiranje u Torontu (1997), Canzone di guerra (1998), Totenwnade (2000), Doppelgänger (2002), Leica format (2003), After Eight (2005), Feministički rukopis ili politička parabola (2006) Sonnenschein (2007), April u Berlinu (2009), Belladonna (2012) i EEG (2016). MG85 (N)

Stanje: Kao Novo - Nekorišćeno Naslov: Šapat ispod obešenih - iz mojih dnevnika za nemačke okupacije Autor: Voja Čolanović Izdavač: Službeni glasnik Ćirilica, Mek Povez, 20 cm, 185 str. _____ Za minulih sedam decenija, uzalud sam (opet i opet) pokušavao da dokučim ne zašto sam vodio dnevnik – činili su to i drugi (da ne zaborave ono što bi inače zaboravili; da zabeleže svoje misli i osećanja; da pročiste um, uspostave perspektivu, razlabave ligamente) – nego zašto sam to radio u grču, bez odlaganja, maltene fanatično. Kao da je u pitanju bio sam život. Što se ishoda tiče, i sad je isto: odgonetke nema. Sem ako dnevnik nisam tako predano i osobenjački vodio da ne bih poludeo. (Voja Čolanović)

SVJETLO KOJE NE VIDIMO Autor: Anthony Doerr Pismo: ijekavica Izdavač: Šahinpašić, Sarajevo Povez: mek Broj strana: 463. Dobitnik Pulicerove nagrade za književnost 2015. Dobitnik Andrew Carnegie Medal for Excellence in Fiction 2015. Najuži izbor za National Book Award 2014. Bestseler New York Timesa. Kada je Mari Lora u šestoj godini oslepela, otac je za nju izgradio maketu kvarta u kojem žive u Parizu ne bi li dodirom zapamtila raspored ulica u komšiluku i tako naučila samostalno da dolazi do Nacionalnog muzeja. To je čarobno mesto u kojem radi njen otac. Bezbrižne godine prolaze i, kada nemačka vojska okupira Pariz, Mari Lora i njen otac beže iz grada noseći sa sobom možda i najvredniju dragocenost muzeja. Istovremeno u jednom drugačijem svetu, u Nemačkoj, odrasta siroče Verner. Jednog dana pronalazi stari radio-aparat koji će ga potpuno očarati. Ubrzo postaje vešt majstor za popravku radija i taj talenat ga vodi među Hitlerovu omladinu. Mladi radio-operater prolazi kroz evropska ratišta od Rusije do srca Francuske poražen svešću da iz dana u dan gubi svoju ljudskost. Onog dana kad bude sreo slepu devojku, Verner, zaljubljenik u tehniku, shvatiće da su njih dvoje tačkice ljudske svesti koje se opiru kolektivnom strahu i zlu i da još uvek postoji mogućnost izbora nekog plemenitijeg sveta. „Otvoriti ovu knjigu znači otvoriti vrata čovečnosti. Njene rečenice trepere, njeni pasusi su blistaju jasnom, iskričavom lepotom.“ Washington Independent Review of Books „Ako se uspeh knjige može meriti njenom sposobnošću da dirne čitaoca i brojem junaka koji se ne zaboravljaju, onda ovaj roman nagrađivanog Entonija Dora odnosi pobedu na oba polja. On će ubediti čitaoce da rat – uprkos beznađu, okrutnosti i razornim moralnim izborima – ne može poništiti lepotu ovog sveta.“ Publishers Weekly „Sjajna knjiga koja teče brzinom trilera. Dor maštom dočarava onu nevidljivu dobrotu, nevidljivu svetlost koja, nekim čudom, izbija na površinu čak i u najtežim vremenima.“ San Francisco Chronicle M/1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot ostecen, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. Služavkin sin : 1849-1871 / Johan August Strindberg ; [preveo Stevan Milović] tehnička oprema Pavle Bihalji (Pavle Bihali, Bihaly) Biblioteka Zenit 294 str. ; 20 cm Nolit Beograd 1939. August Strindberg (šved. August Strindberg; Stokholm, 22. januar 1849 — Stokholm, 14. maj 1912) bio je švedski pisac, dramaturg i slikar. Strindberg se smatra jednim od najznačajnih švedskih pisaca i začetnikom modernog teatra. Rođen je kao četvrto od jedanaestero dece siromašnog trgovca Karla Oskara Strindberga i njegove služavke Eleonore Norling. U svojim autobiografskim delima, posebno romanu Služavkin sin (Tjenstekvinnans son) svoje detinjstvo je prikazivao težim nego što je zaista bilo. Radio je kao kućni učitelj, činovnik u telegrafskom uredu, glumac, bibliotekar, novinar, a okušao se i u studiju medicine. Tri puta se ženio: Siri von Essen, Frieda Uhl i Harriet Bosse. Njegov odnos prema ženama bio je prilično problematičan, od mišljenja da žene i muškarci imaju ista prava u Brakovima I (Giftas I) do mizoginijskih stajališta u Brakovima II (Giftas II) i drugim delima. Pisao je romane, novele, pripovetke, pesme, kritike, pisma, ali je najveću vrednost dostigao u dramama, posebno naturalističkim, na primer Gospođicom Julijom (Fröken Julie) kojoj prethodi Predgovor (Förord), značajan manifest naturalizma; dok se drame Igra snova (Ett drömspel) i Sablasna sonata (Spöksonaten) smatraju pretečom ekspresionizma. Njegov naturalizam razlikuje se od naturalizma Emila Zole.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pcela u cvetniku poezije Miodrag Radović rođen je 1945. godine u Kamenjači kod Trstenika. Osmogodišnju školu završio je u Trsteniku, a gimnaziju u Kruševcu. Na Filološkom fakultetu u Beogradu (grupa za Opštu književnost sa teorijom) diplomirao je 1968. Magistrirao je sa temom „Funkcija snova u romanu Zločin i kazna F. M. Dostojevskoga” (1976), a doktorirao sa temom „Poetika Laze Kostića i njeni izvori u zapadnoevropskim književnostima” (1980). Kao stipendista francuske vlade završio je postdiplomske studije u Evropskom univerzitetskom centru u Nansiju (1969–1970). Bio je i stipendista Humboltove fondacije u Minhenu i Hajdelbergu. Kao bibliotekar radio je u Biblioteci Matice srpske (1970–1972). Kao lektor, predavač i profesor radio je na univerzitetima u Lionu, Renu, Banjaluci, Nikšiću, Frankfurtu na Majni i Novom Sadu. Realizator je ideje o osnivanju Katedre za komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Autor je više knjiga, priređivač zbornika i antologija i prevodilac sa francuskog i nemačkog jezika. Objavljene knjige: Poetika snova Dostojevskoga, Vrnjačka Banja, 1978; Luj Vensan Toma, Antropologija smrti (prevod sa francuskog u saradnji sa Zoranom Stojanovićem), Beograd 1980; Laza Kostić i svetska književnost, Beograd, 1983; Umetnost tumačenja poezije (zbornik), priređen u saradnji sa Draganom Nedeljkovićem, Beograd, 1979; Književna aksiologija, Novi Sad, 1987; Vilhelm Jensen, Gradiva (prevod sa nemačkog), Sremski Karlovci, 1992; Oslovljeni svet ili čarobna reč Raška Dimitrijevića, Novi Sad, 1998; Liber amicorum (zbornik u počast ak. Radomiru Ivanoviću), Novi Sad, 2001; Pčela i med u cvetniku svetske i srpske poezije (antologija, u saradnji sa Nikolom Strajnićem), Banja Luka, 2002; Lijepo li ova knjiga čita (studije i ogledi), Novi Sad, 2001; Književna retorika danas (zbornik), Beograd, 2008; David I. Goldstejn, Dostojevski i Jevreji (prev. M. Radović), Novi Sad, 2010; Pregledni rečnik komparatističke terminologije u književnosti i kulturi (uredio u saradnji sa Bojanom Stojanović Pantović i Vladimirom Gvozdenom), Novi Sad, 2011.

Autor - osoba Koen, Leonard Naslov Šta ja radim ovde : izbor 1956-1986 / Lenard Koen ; izabrao i preveo Vladislav Bajac ; [foto Radivoj Bajac, Vladislav Bajac] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1987 Fizički opis 49 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Bajac, Vladislav Bajac, Radivoj Zbirka Edicija Novi Sad ; knj. 90 Napomene Jedan dan u životu / Vladislav Bajac: str. 38-45. U početku svoje karijere, posle objavljivanja prvih knjiga pesama (Hajde, da poredimo mitologije, 1956, i Kutija sa začinima Zemlje, 1961), Lenard Koen je ubrajan u najznačajnije mlađe kanadske pesnike. Njegova poezija je predstavljala zanimljivu mešavinu tradicionalnih pesničkih formi, praiskonog romantizma i „snenolikih vizija nabijenih erotikom i hrišćanskim aluzijama“ (kako piše u jednom biografskom priručniku). Vera kritičara i čitalaca u njegov raskošan talenat ubrzo je potvrđena kvalitetom romana Omiljena igra (1963) i Divni gubitnici (1966), kao i zbirkama Cveće za Hitlera (1964) i Paraziti raja (1966). Pesme u ovim zbirkama su možda još intimnije nego u prethodnim, i često pokazuju grozničava nastojanja da se otkriju koreni bića u sukobu jevrejskih i hrišćanskih elemenata. Ove pesme, kao i nove pesme koje su uključene u Odabrane pesme 1956–1968 (1968), pridodale su istančanu meditativnost, svojevrsnu zrelost Koenovim gotovo baroknim slikama. Međutim, počev od 1967, Koen se sve više posvećuje muzici, tako da je do 1984. godine izdao devet ploča, a samo dve knjige pesama. Prelazak iz intimnih medija, kakvo je pisanje poezije, u masovne medije, kao što je rok muzika, za većinu književnih kritičara moglo je da znači samo jedno: gubljenje kvaliteta. Ta ocena, iako delimično tačna, ipak nije sasvim prihvatljiva: naime, Koenovu muziku pre možemo shvatiti kao „produžetak“ njegove poezije, kao širenje mogućnosti za njeno izražavanje, nego kao tipičan proizvod rok ili pop glazbe. Potvrdu za to nalazimo i u Knjizi milosti (1984), čudesnoj knjizi, teško odredljivog žanra, kojom Vladislav Bajac završava svoj izbor. U biblioteci kojom se trenutno služim pronašao sam je na polici sa knjigama hrišćanskih učitelja i svetaca! Knjiga milosti je knjiga meditacija, knjiga Koenove duše, koja potvrđuje da njegov pesnički, književni put još nije okončan. Izbor Koenovih pesama Šta ja radim ovde može istovremeno da se čita kao precizan presek njegove tridesetogodišnje pesničke karijere, i kao hronika stvaralačkog odnosa između pesnikovog dela i njegovog prevodioca. Vladislav Bajac već dugi niz godina prati stvaralaštvo Lenarda Koena – osim knjige stihova, objavio je brojne prevode i tekstove u časopisima i novinama – ali ovaj izbor predstavlja gotovo alhemičarsku esenciju Koenovog pesništva i prevodiočevog umeća. Dvadeset izabranih pesama jasno pokazuju konstante u Koenovom pesništvu: njegovu sposobnost da, bez ikakvih šavova, poveže nadrealističke i krajnje realističke slike; opsednutost ljubavlju kao možda jedinom silom koja može da izvuče čoveka iz sveta dvojnosti u kojem prebiva; nastojanja da se probiju okviri mitologija koje prete da se uspostave kao vrhovni čuvari ljudskog duha, ali isto tako: nastojanja da se sruše tabu-teme koje mogu dà zadobiju mitološku vrednost; nemoć pojedinca da pronađe postojane vrednosti u svetu u kojem tehnologija svakodnevno menja sistem vrednosti. Iz ovog izbora se vidi da je Koen trubadur, čovek koji stoji sâm naspram sveta. I sasvim je prirodno što Koen u pedesetoj godini piše Knjigu milosti, koja se završava stihom: „Blagosloven je onaj koji u putnikovom srcu čeka na svoj red.“ Koen je putnik; pesme su njegov put. David Albahari Lenard Norman Koen (engl. Leonard Norman Cohen; Vestmaunt, 21. septembar 1934 – Los Anđeles, 7. novembar 2016) bio je kanadski kantautor i književnik. Počeo je da piše 1952, dok je njegova prva knjiga pesama Let Us Compare Mythologies objavljena u Montrealu 1956. Primljen u Rokenrol kuću slavnih 2008. godine. Preminuo je 7. novembra 2016. u 82. godini Koen je rođen 21. septembra 1934. u Montrealu. Otac mu je preminuo kada mu je bilo 9 godina. Kao veoma praktičan čovek, na vreme je osnovao trust fond za svog sina tako što mu je uz malu mesečnu nadoknadu obezbedio budućnost. Leonard, međutim, nije mogao da preboli gubitak oca, pa se odaje drogama. Da bi se spasio, krajem šezdesetih godina odlazi u manastir, gde se susreće sa novim religijskim uticajima, što je bilo presudno za stvaranje pesama sa religijskom tematikom, poput Story of Isaac i Hallelujah. Inače, za prekretnicu u svom životu sam Koen smatra trenutak kada je kao petnaestogodišnjak u jednoj knjižari pronašao knjigu Gabrijela Garsije Lorke. Do te mere se zaljubio u Lorkinu poeziju da je često izjavljivao da mu je ona uništila život. Naučio je da svira gitaru, pa se od rane mladosti uporedo bavio i pisanjem i muzikom. Početkom 1951. upisuje fakultet, no pre diplomiranja objavljuje prvu knjigu pesama (1956). Kao nagradu dobija stipendiju od 2000 dolara i putovanje po Evropi. Ubrzo postaje poznato ime u kanadskim literarnim krugovima, a početkom šezdesetih, sa novcem dobijenim od prodaje prve knjige, odlazi na grčko ostrvo Hidra.Tamo je kupio kuću i u potpunoj izolaciji počeo intenzivnije da se bavi pisanjem. Prvi roman objavljuje 1963. Tada je nastala i njegova čuvena pesma So long, Marianne, posvećena njegovoj velikoj ljubavi Merijen Jensen. Sredinom šezdesetih vraća se u Ameriku gde postaje deo njujorške umetničke scene. Upoznaje krug oko Endija Vorhola i počinje da piše pesme za folk izvođače, kao što je Džudi Kolins. Prvi album Songs of Leonard Cohen (1967) prolazi nezapaženo u Americi, iako su se na njemu našli njegovi najveći hitovi: Suzanne, So long, Marianne, Sisters of Mercy. Ne obazirući se na kritike, Koen objavljuje još mračniji i nekomercijalniji album, Songs from a Room, sa kojeg se izdvajaju pesme Bird on a wire i Story of Isaac. Njegovo stvaralaštvo lirski je neuhvatljivo i za njegove najbolje poznavaoce. Služeći se metaforama, parafrazama, ironičnim i humorističkim odnosom prema društvu, u tekstovima se bavi ljubavlju, religijom, seksualnošću, samoubistvima, depresijom, istorijom i međuljudskim odnosima. U pevačkom smislu, takođe pravi velike promene. Karijeru je započeo kao visoki bariton, da bi godine pušenja njegov glas učinile najdubljim basom na savremenoj muzičkoj sceni. Najviše poklonika stiče po objavljivanju New Skin for Old Ceremony (1974), na kojem se našla čuvena pesma Chelsea Hotel No.2, a vrtoglavi uspeh doživljava sa albumom I`m Your man, koji ima veliki uticaj na savremenu muzičku scenu. Albumom The Future (1992) vraća se religijsko-proročkom stilu. Bavi se temama uništenja prirode, narkomanije, diktatorstva, abortusa, nuklearnog uništenja... Početkom ovog veka na scenu se vraća albumom Ten New Songs. Numeru In My Secret Life pisao je 13 godina. Marta 2008. Koen je primljen u Rokenrol kuću slavnih u Njujorku, a nagradu Gremi za životno delo dobio je 2010. Umro je 2016. godine u Los Anđelesu. Diskografija Songs of Leonard Cohen 1967. Songs from a Room 1969. Songs of Love and Hate 1971. Live Songs 1973. New Skin for the Old Ceremony 1974. The Best of Leonard Cohen/Greatest Hits 1975. Death of Ladies` Man Recent Songs 1979. Night Magic: Musical/Soundtrack 1985. Various Positions 1985. I`m Your Man 1988. The Future 1992. Cohen Live 1994. More Best Of Leonard Cohen 1997. Field Commander Cohen: Tour of 1979 2001. Ten New Songs 2001. The Essential Leonard Cohen 2002. 2008. Dear Hearher 2004. Live in London 2009. Live At the Isle of Wight 1970 2009. Songs From the Road 2010. Old Ideas 2012. Popular Problems 2014. You Want It Darker 2016. Bibliografija Let Us Compare Mythologies 1956. The Spice-Box of Earth 1961. The Favorite Game 1963. Flowers for Hitler 1964. Beautiful Losers 1966. Parasites of Heaven 1966. Selected Poems 1956. - 1968. 1968. The Energy of Slaves 1972. Death of A Lady`s Man 1978. Death of Mercy 1984. Stranger Music 1993. Book of Longing 2006. The Lyrics of Leonard Cohen 2009. Poems and Songs 2011. Fifteen Poems 2012. MG91 (L)

Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno. Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa Studija B – Beograde, dobro jutro. Beogradska radio-stanica Studio B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate „Beograd“ u Masarikovoj ulici. Knjiga obuhvata period od jula 1975. do novembra 1976. kada je Dušan Radović iz studija, sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakoga jutra u 7 časova i 15 minuta. Ovoj vrsti pisanja teško je i verovatno nepotrebno određivati ime i rod. Autor bi najradije i emisiju i knjigu smatrao skromnim doprinosom beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena.

Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno. Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa Studija B – Beograde, dobro jutro. Beogradska radio-stanica Studio B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate „Beograd“ u Masarikovoj ulici. Knjiga obuhvata period od jula 1975. do novembra 1976. kada je Dušan Radović iz studija, sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakoga jutra u 7 časova i 15 minuta. Ovoj vrsti pisanja teško je i verovatno nepotrebno određivati ime i rod. Autor bi najradije i emisiju i knjigu smatrao skromnim doprinosom beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena.

Moć knjige, 2003. meki povez, 751. strana Naslov originala: Blue Mars / by Kim Stanley Robinson u veoma dobrom stanju Na putu ka zvezdama Mars je naš prvi veliki izazov. Ova knjiga govori o tome kako na jednom tako negostoljubivom mestu stvoriti potpuno Novi Svet. Kim Stenli Robinson jedan od najboljih živih pisaca SF-a, višestruko nagrađivan za svoja ostvarenja, sedamnaest godina je radio na knjizi i prevazišao okvire svog žanra. Koliko je ovaj `Rat i mir` SF-a uspešan ne samo u naučnoj postavci i neverovatnom zapletu, već i u tom dubokom oslikavanju likova govori i to da se za ekranizaciju knjige odlučio režiser `Titanika`. Zato pođite sa junacima ovog dela na put koji nas sasvim izvesno čeka u budućnosti.

Knjiga fantazije, Dejan Marković (RETKO) KNJIGA FANTAZIJE DEJAN D MARKOVIC OD DREVNE KINE I JAPANA DO NASIH DANA Izdavac Orpheus 313 str mek povez 2010 Stanje odlicno retko izdanje - Dejan D. Marković rođen je u Beogradu 9. marta, 1948, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i studije na Filološkom fakultetu, Katedra za engleski jezik i književnost. Radio je kao profesor na specijalizovanim kursevima engleskog jezika. Od 1978. član je Udruženja stručnih i naučnih prevodilaca Srbije. Član Udruženja književnih prevodilaca Srbije postaje 1990, a 1991. dobija status slobodnog umetnika-prevodioca. Tokom poslednje dve decenije objavljeno mu je dvadesetak prevoda knjiga. Dve primarne oblasti interesovanja su mu sofisticirani Daleki Istok (Kina, a posebno Japan), i bit-hipi-pop-kiber Amerika, između kojih on vidi čvrste veze.

Prevod: Branimir Živojinović Kompletno delo. Podgorica 2004. Tvrd povez, zaštitni omot, 604 strane. Knjiga je odlično očuvana. Jedinstvena i neponovljiva, ova drama u stihovima najpoznatije je Geteovo delo i jedno od najznačajnijih u evropskoj i svetskoj književnosti. Gete je na svom Faustu radio šezdeset godina, gradeći monumentalno ostvarenje čija će ga slava ovenčati zvanjem najvećeg pisca na nemačkom jeziku i utisnuti lik Fausta u kolektivnu maštu kao oličenje duha savremenog čoveka. Stvarajući lik naučnika koji prodaje dušu đavolu u zamenu za mladost, mudrost i moć, pripovedajući o paktu između Fausta i Mefistofela i njihovom putovanju na kojem otkrivaju užitke i lepote sveta, Gete je dao oblik simbolu čovečanstva, podeljenog između dobra i zla, između žudnje za znanjem i svesti o sopstvenim ograničenjima, između prokletstva i iskupljenja.

Autor: Momo Kapor Godina izdanja: 2017. Br. str.: 285 Povez: Mek Format: 145mm x 205mm Pismo: Latinica Opis Ljubavne priče Ova zbirka sastavljena je od pedeset priča, od kojih su neke ušle u mnoge antologije kod nas i u svetu. Momo Kapor, pisac čije se knjige godinama nalaze na listama domaćih bestselera, poznat je našoj čitalačkoj publici kako po svojim romanima i kratkim pričama, tako i po putopisima, filmskim scenarijima, pozorišnim, televijskim i radio-dramama. Ono što vezuje sve ove priče je ljubav. – Melanholična, setna, satkana o prolaznosti, iskazana samo pogledom ili osmehom. Sažete, zaokružene celine, ove ljubavne priče predstavljaju svet izgrađen na uspomenama kojh ima u životu svakog od nas. I zbog kojih će nam čitanje ove knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled.