Novo, nečitano, nema posvete. Nikad se ne opraštaj - Mark Entoni Broj strana: 220 Povez: Mek Svi mi patimo kada doživimo gubitak voljene osobe. Pružajući vam ohrabrenje, ova knjiga će vas voditi na vašem putovanju kroz tugu i podsticati vas dajući vam dokaze o postojanju života posle smrti.Mark Entoni se bavi advokaturom više od 20 godina, a istovremeno je i nadareni medijum koji je radio sa hiljadama klijenata. U ovoj knjizi on iznosi upečatljive istinite priče o kontaktu s duhovima i prenosi njihove poruke ispunjene praštanjem, zahvalnošću i prihvatanjem. Što je još izuzetnije, i vi sami ćete biti u stanju da prihvatite i uspostavite kontakt s duhovima svojih voljenih.Izuzetno uverljiva, utešna i inspirativna za ljude iz svih područja života i svih veroispovesti, ova knjiga nudi istinsko isceljenje kroz prihvatanje poruka nade s druge strane.„Ovoj dubokoj i emotivnoj knjizi suđeno je da postane klasik u oblasti metafizike.“ - Džojs Keler„Prosvetljujuće putovanje kroz suočavanje s bolom zbog gubitka i otkrivanje duhovne obnove. Moje najtoplije preporuke ovoj knjizi.“ - Džefri A.Vonds

Kao novo. Bez posvete. Spasavanje medija: kapitalizam, participativno finansiranje i demokratija - Žilija Kaže Godina izdanja: 2016 Broj strana: 118 Povez: Mek Mediji su u krizi, ne samo klasična štampa koja se suočava sa konkurencijom digitalnih, manje kvalitetnih izdanja, već i televizija i radio. U ovoj knjizi koja počiva na produbljenoj analizi funkcionisanja i finansiranja medija u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, predlaže se novi model „neprofitnih informativnih društava“ u kojima su usklađeni komercijalnost i neprofitnost. Najbitnija je u stvari demokratija, to jest mogućnost da korisnik dobije što kvalitetnije informacije, čime postaje aktivniji učesnik u političkom procesu. Mediji bi u tom slučaju morali ustanoviti takvu strukturu vlasništva da što manje zavise od akcionara, velikih oglašivača i političkih moćnika. Žilija Kaže (Julia Cagé), francuska je ekonomistkinja mlađe generacije. Glavne oblasti interesovanja su joj ekonomija razvoja, politička ekonomija i ekonomska istorija. Uporedo predaje i radi u SAD (Univerzitet Harvard) i u Francuskoj (Institut za političke studije u Parizu). Supruga je poznatog francuskog ekonomiste Toma Piketija.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Nenadmašni genije - Džon O`nil Broj strana: 324 Povez: Tvrd Nikola Tesla je jedan od najoriginalnijih mislilaca u istoriji ljudskog roda. Ne postoji nijedno područje tehničke civilizacije na kojem on nije radio kao preteča ili na kojem njegov rad nije ubrzao rad ostalih naučnika, pa se sa razlogom smatra stubom civilizacije.Biografi i obožavaoci Aristotela kažu da je civilizacija upravo onda počela kada se rodio ovaj veliki filozof. Nešto slično tome može se slobodno reći i za Teslu, jer je u savremenoj civilizaciji napravljen džinovski korak tek onda kada je Tesla dao rešenje problema obrtnog magnetnog polja i polifaznog sistema naizmeničnih struja i time omogućio prenos električne energije na velike daljine.Tesla je jedinstven genije koji nije pripadao samo našem narodu već celokupno čovečanstvu. Njegova genijalnost je utoliko veća što je nije upotrebio za brutalno uništenje naroda, već da kao filozof prirode ispita njene ćudi i da ih stavi na uslugu čovečanstvu.

Kao novo. Bez posvete. Štampa - kičma medija: novine u digitalnoj eri - Radivoje Petrović Godina izdanja: 2017 Broj strana: 173 Povez: Mek Prof. dr Radivoje Petrović koji na Fakultetu za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ na Katedri za sportsko novinarstvo predaje nekoliko predmeta nedavno je obogatio svoj stvaralački opus. Naš uvaženi profesor objavio je knjigu pod nazivom „Štampa kičma medija“, a ova svojevrsna monografija predstavlja jednu od retkih stručnih studija koja se u digitalnoj eri bavi štampanim novinarstvom.Na taj način, prof. dr Radivoje Petrović, koji je tri decenije radio kao novinar Politike, Glasa javnosti i Frankfurtskih vesti, pokušava da reafirmiše značaj štampe, pre svega zbog činjenice da relevantna istraživanja u 10 zemalja sveta, kao i brojna iskustva, pokazuju da je proizvodnja sadržaja vesti i dalje dominantna u štampi i na televiziji. Takođe, svi principi novinarstva, prilagođeni novim medijima, iznedreni su u štampi i dalje ostaju na snazi, a prema rečima autora bitka za dobro novinarstvo je upravo u očuvanju tih principa nastalih u doba štampe.

DŽENET VINTERSON POMORANDŽE NISU JEDINO VOĆE Prevod - Branka Robertson Izdavač - Radio B92, Beograd Godina - 1997 208 strana 20 cm Edicija - Apatridi ISBN - 86-7963-052-7 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `The main character is a young girl named Jeanette, who is adopted by evangelists from the Elim Pentecostal Church. She believes she is destined to become a missionary. The book depicts religious enthusiasm as an exploration of the power of love. As an adolescent, Jeanette finds herself attracted to another girl, and her mother`s group of religious friends subject her and her partner to exorcisms. The novel is divided into eight sections, each of which is named after one of the first eight books of the Bible (Genesis, Exodus, Leviticus, Numbers, Deuteronomy, Joshua, Judges and Ruth.) As a result, each chapter often contains references and allusions to their corresponding book in the Bible.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Jeanette Winterson Oranges Are Not The Only Fruit Narandže

Moderna galerija „Likovni susret“, Subotica, 2011. Razgovori, druženja, podsticajne razmene misli sa vodećim intelektualcima onog vremena (Kondor, Lajoš Nemet, Lajoš Kašak, L. Trifunović, M. Konjović, T. Manojlović) daju pečat ovoj knjizi i uzbudljivo ispričanom životu njenog autora. Autobiografija sa Belom Kondorom je mnogo više od autobiografije njenog autora, poznatog subotičkog istoričara umetnosti Bele Durancija. Na prvom mestu, to je priča o prijateljstvu Durancija i vodećeg mađarskog posleratnog umetnika Bele Kondora. Međutim, njihovi susreti tek su granične linije u okviru kojih Duranci iscrtava portret dva društva – onodobnog jugoslovenskog, potonjeg srpskog – i mađarskog. Prožimanje te dve kulture, njihovi razlazi i dodiri, postali su tema Durancijevog rada i obeležili njegovu karijeru. Razgovori, druženja, podsticajne razmene misli sa vodećim intelektualcima onog vremena (Kondor, Lajoš Nemet, Lajoš Kašak, Lazar Trifunović, Milan Konjović, Todor Manojlović) daju pečat ovoj knjizi i uzbudljivo ispričanom životu njenog autora. Bela Duranci (Tomori pustara, Bač, 5. srpnja 1931.), vojvođanski je povjesničar umjetnosti, likovni kritičar, kroničar, erudit i pisac. Dalji je rođak Lajče Budanovića (Budanović je Duranciju dalji ujak). Životopis Rodio se u Baču 1931. u obitelji Slovaka Jovana(Jan) i bunjevačke Hrvatice Katice. Majčina obitelj bila je iz tog kraja, a otac se kao bilježnik doselio u taj kraj. Odatle je s obitelji Duranci otišao živjeti u Selenču, Monoštor te u Bođane. U Bođanima je vidio freske Hristifora Žefarovića. Tu se prvi put sreo s visokom umjetnošću što je utjecalo na izbor njegovog životnog zvanja. Gimnaziju je upisao u Somboru, a završio u Subotici. U Suboticu je došao početkom siječnja 1945. i za stalno ostao u njoj. Izbivao je samo kad je otišao studirati u Beograd gdje je diplomirao povijest umjetnosti na Filozofskom fakultetu. Iz poštovanja prema ljudima s kojima je živio, naučio je srpski, mađarski i njemački. Kratko je izbivao iz Subotice dok je bio školski tajnik i nastavnik crtanja u Bajmaku. Radni je vijek proveo u Subotici gdje je radio u brojnim kulturnim ustanovama, a i sam je osnovao brojne kulturne ustanove (1962. Galerija Likovni susret ). U Subotici je prvo radio izvan likovne umjetnosti. Bio je sreski porezni inspektor. 1959. prešao je u Gradski muzej u Subotici u kojem je postao kustos. Radio je u njemu do 1975. godine. Neko je vrijeme interventno predavao povijest umetnosti u subotičkoj gimnaziji nakon tragične smrti nastavnika. Poslije je bio zaštitar Doma kulture. Surađivao je s Međuopćinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture, kojem je bio suosnivač 1980. godine. Kroničar je likovnog života preko 45 godina. Umirovio se 1984. godine. Unatoč tome, nastavio je plodni autorski rad. I prije i poslije nego što se umirovio je postavljao izložbe, kojih je postavio na stotinjke. Veliki su doprinos kulturi njegova djela o vojvođanskom likovnom životu 18. i 19. stoljeća, a iznimno je cijenjeno njegovo poznavanje mađarske secesije u arhitekturi, prepoznatljivom obilježju grada Subotice. 2001. je godine dobio nagradu Ferenc Bodrogvári. Pisao je za Subotičke novine. Članom je Savjeta za kulturu Izvršnog vijeća AP Vojvodine (uz Zoltána Siflisa, Berislava Skenderovića i druge)[1] Protagonist je dokumentarnog filma Branka Ištvančića Od zrna do slike.[2] Djela Objavio je preko dvadesetak knjiga i preko stotinjak separata. Izbor iz djela: A vajdasagi epiteszeti szecesszio , 1983. (Arhitektura secesije u Vojvodini) (fotografije: Augustin Juriga) Oromi szallasok , 1984. Subotica: slike, reči, zvuci/Szabadka: kepekben, szavakban, zeneben (suautori Boško Krstić, Tomislav Vojnić, Eva Bačlija i dr., fotografije Zlatko Jovanov i Augustin Juriga. Umetničke kolonije, 1989. Fotografije Vilmos Bertalan, György Maki, Augustin Juriga i Aleksandar Sedlak. Dizajn: mr. Ivan Hegediš. Urednik: Milovan Miković Slikar Stipan Kopilović : 1877. – 1924., 1990. fotografije Augustin Juriga. Dizajn: mr. Ivan Hegediš. Urednik: Milovan Miković Slikar Stipan Kopilović : 1877. – 1924.(reizdano 2011.; fotografije Augustin Juriga, urednik Tomislav Žigmanov, stručna suradnica Olga Šram, likovna oprema Darko Vuković, teh. urednik Gábor Mészáros)[3] Donacija dr. Vinka Perčića, umjetnine zavičajne zbirke , 1996. (fotografije: Augustin Juriga) Nesto Orčić, monografija, 2007. (Naco Zelić, Béla Duránci, Andrija Kopilović, Marija Šercer, Drago Miletić, Stano Jančić, urednik Milovan Miković Splav fregate Meduza, dnevničke bilješke, 2011.[4] Nagrade Dobitnik je brojnih nagrada. Pro urbe, 1996. nagrada Ferenc Bodrogvári, 2001. nagrada Bela Kondor, za razvitak grafike, 2008. počasni građanin Subotice, 2008. Osnivač stila i umetničke škole u ​​svetu mađarske moderne umetnosti, počeo je školovanje na Fakultetu likovnih umetnosti Mađarske akademije lepih umetnosti 1950. godine, a diplomirao na grafičkom odseku 1956. Čak je i njegov diplomski rad (serijal Doža) izazvao veliki odjek: ne samo umetnici, već i kritičari su ga primetili, među njima i Lajoša Nemeta, da bi kasnije napisao prvi članak i prvu monografiju o svom prijatelju. Radio je na umetničkim kolonijama u Kečkemetu i Miškolcu, išao je na studijska putovanja u Francusku, Sovjetski Savez i mnogo putovao po regionu istočne Evrope. Njegove crteže redovno su objavljivali časopisi od 1958. godine, a pripremio je ilustracije za oko 20 tomova literature. Posle 1959. godine učestvovao je u brojnim konkursima za freske, panorame i stakla. Njegov slikarski opus predstavlja istu stručnost, živu formalnu sposobnost, narativni stav i individualne sisteme motiva i simbola koji se nalaze u njegovom grafičkom radu. Snimio je i seriju fotografija 1970. Odlično je svirao na orguljama i pisao pesme, a njegova poezija prvi put objavljena 1971. predstavlja samostalan segment njegovog životnog dela.

Knjiga je kao nova. Vitičaste zagrade - Sergej Nosov Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2016 Broj strana: 241 Format: 20 cm Povez: Broširani Prozaistu i dramskog pisca Sergeja Nosova ne zanimaju ni zvek vojne bronze ni seobe naroda niti užarena isparenja hadskih pukotina od kojih prskaju tektonske ploče istorije. Nosov je tih pisac. Predmet njegovog interesovanja bili su i ostali “sitni oblici života” – čovek kao jedinka sa svim svojim besmislicama: praznim uvredama, zanimljivim fobijama i glupim predrasudama. Takav je i roman Vitičaste zagrade. Čarobna farmakopeja: fotografija, već živo platno koje diše. Odista, Nosov ume tako da nasmeje da čitaoca uhvati strah od sopstvenog smeha. Roman Sergeja Nosova napisan je kao “živa hronologija” čovekove sudbine, konkretizovana na iskustvu jednog običnog neobičnog čoveka. Ovom Nosovljevom romanu će prostor za veću čitanost otvoriti i sledeća činjenica: on se može čitati kao duhovita priča o neobičnom svetu učesnika osnivačke skupštine (kongresa) iluzionista, mikro i makromaga, ali može biti shvaćen i kao porodična priča o nesigurnosti, strahu i fovijama običnog čoveka kojim manipulišuonostrane i ovozemaljske “više sile”. Istine se u Nosovljevoj “živoj hronologiji” čuvaju kao najdublja tajna, zapretana između višestrukih vitičastih zagrada. Roman Vitičaste zagrade je jedna od “živih hronika” ruskog postsovjetskog tranzicionog društva. Zato činjenica da je dobio nagradu “Nacionalni bestseler” za najbolji ruski roman 2015. godine, poznavaoce ruske kulture nije iznenadila. Sergej Anatoljevič Nosov (Lenjingrad, 1957) na velikoj sceni ruske književnosti pojavio se kao peterburški pisac pripovedaka, romana i drama, devedesetih godina 20. veka. Diplomirao je na Lenjingradskom institutu za avio-instrumente (1980), a završio je i Književni institut “A. M. Gorki” (1988). Radio je kao inženjer, kao urednik časopisa Lomača i na Radio Rusiji. Autor je više desetina knjiga književne proze, eseja i drama: Dole pod zvezdama (1990), Spomenik Krivcu za sve (1994), Gazdarica istorije (2000), Član društva ili Gladno doba (2000), Dajte mi majmuna (2001), Ždralovi odleteli (2005), Muzej okolnosti. Eseji (2008), Tajna života peterburških spomenika (2008,2012), Jedan i po kunić (2012), Konspiracija ili Tani život peterburških spomenika – 2 (2012), Vitičaste zagrade (2015) i dr. Kao dramskom piscu najbliži mu je žanr tragikomedije. Najviše uspeha imale su njegove drame Don Pedro i Berendej. Dobio je nagradu “Andrej Tolubejev” (2010), “za umetničko istraživanje prirode dramskog apsurda”. Za roman Ždralovi odleteli dobio je 2006. književnu nagradu “N. V. Gogolj”, a roman Vitičaste zagrade 2015. osvojio je priznanje”Nacionalni bestseler” za ruski roman godine.

U dobrom stanju! Retko u ponudi! U svojoj autobiografiji, objavljenoj 1975. godine, privatni Andi Varhol govori o ljubavi, seksu, hrani, lepoti, slavi, poslu, novcu, uspjehu; o Njujorku i Americi; o sebi - njegovom detinjstvu u McKeesportu, Pensilvanija, dobrim i lošim vremenima u Velikoj jabuci, eksploziji njegove karijere šezdesetih godina i životu među slavnim ličnostima. Slobodno formirana autobiografija Andija Varhola, sa svojom zaštitnom oznakom ironije i nevezanosti U `Filozofiji Andija Varhola`, koji je pod podnaslovom `Od A do B i nazad`, manje je memoara od zbirke rifova i refleksija, on govori o ljubavi, seksu, hrani, lepoti, slavi, radu novac i uspeh; o Nev Iorku, Americi i njegovom detinjstvu u McKeesportu, Pennsilvania; o njegovim dobrim i lošim vremenima u Njujorku, eksploziji njegove karijere šezdesetih godina i njegovom životu među slavnim ličnostima. ` Knjiga Endija Vorhola u kojoj on objasnjava svoju zivotnu filozofiju Endi Vorhol (engl. Andy Warhol; Pitsburg, 6. avgust 1928.[1] — Njujork, 22. februar 1987) je bio američki slikar, režiser, publicista, glumac i najveća figura pop-arta. Studirao je dizajn na Univerzitetu Karnegi Melon nakon čega je otišao u Njujork. Biografija Rođen je u Pitsburgu u Pensilvaniji pod pravim imenom Endru Vorhola.[2][3][4][5] Njegov otac Andrej Varhola (prezime se pisalo „Varhola“ u Evropi, ali je promenjeno na Vorhola kada je emigrirao u SAD) i majka Ulja Justina Zavacka bili su imigranti radničke klase, rusinskog porekla iz sela Mikó, Ugarska. (danas: Mikova, Slovačka).[6][7] Porodica je pripadala Rusinskoj katoličkoj crkvi istočnog obreda. U izvorima je nađeno da se rodio između 1928. i 1931. godine. On sam nam tvrdi da je godina rođenja iz 1931. falsifikat u matičnim knjigama. Najčešće se navodi godina rođenja i datum rođenja 6. avgust 1928. godine. Njegov otac je iako je u mnogim biografijama navedeno da je radio u rudnicima, ipak radio na građevinama u Pensilvaniji i njegova porodica je bila grčko- katoličke veroispovesti.[8] Imao je dva brata. U trećem razredu Vorhol se razboleo od horeje, koja izaziva trzaje mišića. Ova bolest je dovela i do promena u pigmentaciji kože,[9] a kasnije je razvio i hipohondriju i strah od lekara i bolnica.[10] Pošto je bio vezan za krevet kao mali, bio je isključen od društva svojih vršnjaka i veoma je postao vezan za majku. Kada je bio u krevetu voleo je da crta, sluša radio i skuplja sličice filmskih zvezda, koje je lepio oko kreveta. Vorhol je kasnije svoje bolešljivo detinjstvo opisao kao veoma važno za razvoj njegove ličnosti i njegovih sposobnosti.[11] Rano je pokazao svoj talenat za umetnost i studirao je dizajn na univerzitetu u Pitsburgu. Godine 1949. preselio se u Njujork i počeo je uspešnu karijeru u jednom magazinu, baveći se ilustracijom i oglasima. Postao je poznat po svojim neobaveznim potezima pri crtanju cipela. To je dovelo do njegove prve izložbe u Njujorku. Valerie Solanas se juna 1968. pojavila u „Factory“-u i pucala u Vorhola. Mario Amaia je takođe bio meta. Pre ovoga Solanas je bila marginalna ličnost u „Factory“-u. Osnovala je „grupu“ (ona je bila jedina članica) pod nazivom S.C.U.M. - Society for Cutting Up Men (Društvo za sečenje muškaraca) i napisala je „S.C.U.M Manifest“, radikalno feministički napad na patrijarhat. Solanas se pojavljuje u Vorholovom filmu iz 1968. godine I, A Man. Nešto ranije tog dana Solana je tražila da joj vrate scenario koji je dala „Factory“-u, ali joj nisu vratili. Scenario je bio, zapravo, zaturen. Vorhol je bio ozbiljno ranjen i jedva je preživeo (lekari su morali da mu otvore grudni koš i masirali su mu srce da bi ga stimulisali). Fizičke posledice je trpeo do kraja života (morao je, recimo, da nosi korset, koji mu je držao abdomen). Pokušaj ubistva je imao trajne posledice i na njegov život i umetnost. Solanas je uhapšena narednog dana. Tokom ispitivanja izjavila je: „Imao je preveliku kontrolu nad mojim životom.“ Posle pokušaja ubistva „Factory“ je postao krući zbog kontrole i mera opreza. Ovo je za mnoge značio kraj „Factory“-a 60-ih.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Odabrane priče - Džon Čiver Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2021 Broj strana: 443 Format: 20 cm Povez: Broširani Hemingvej je u pola noći probudio svoju ženu da bi joj naglas pročitao Čiverovu priču Muž, Nabokov je smatrao da je priča Zbogom, brate najbolja američka priča, a danas se Džon Čiver smatra američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice ušuškane u otmena predgrađa, ponajpre u Čiverov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac je dao neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, potrošački mentalitet i isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i toplinu i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Između 1935. i 1981. objavio je u Njujorkeru 121 priču i za svoj pripovedački opus dobio dve najprestižnije američke nagrade – Pulicerovu i National Book Award. Dvadeset sedam antologijskih priča iz ovog izbora, među kojima, uz pomenute, Plivač i Grozni radio imaju kultni status, predstaviće čitaocima jednog od najvećih svetskih majstora kratke priče. „Džon Čiver je čarobni realista XX veka.“ Filip Rot

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Srpska vojska. Ogledi o bitkama - Milić Milićević Izdavač: Srpski genealoški centar Godina izdanja: 2018 Broj strana: 262 Format: 17 cm Povez: Broširani Dr Milić J. Milićević rodio se 1964. u Beogradu gde završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je i magistrirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Banja Luci. Radio je u više osnovnih I srednjih škola, a od 1993. stalno je zaposlen u Istorijskom institutu u Beogradu. Istraživao je istoriju srpske vojske u periodu od 1804. do 1918. Objavio je petnaestak monografija i studija i više od stotinu kraćih radova. Najpoznatije su: Grb Srbije. Razvoj kroz istoriju (1995), Reforma vojske Srbije 1897-1900 (2002), Pruga ka Jadranu (2007), Rat za more (2011), Balkanski ratovi (2014), Na pogrešnoj obali (2015), Vojnička kuhinja (2002, 2017). Knjiga je, u stvari, svojevrsni omaž ratnicima-gubitnicima, počev od braće Nedić i još tri stotine njihovih saboraca izginulih u boju na Čokešini 1804. godine, do vojnika i oficira Timočke divizije stradalih u bici na Čevrntiji 1914. godine.

Kao novo. Bez posvete. Put za Vigan - Džordž Orvel Izdavač: LOM Godina izdanja: 2015 Broj strana: 183 Format: 22 cm Povez: Broširani „Živimo u svetu u kome niko nije slobodan, u kome su samo retki bezbedni, u kome je gotovo nemoguće biti iskren i ostati živ.“ Nakon pet godina provedenih u Burmi i dve godine svojevoljnog života na dnu društva u Parizu i Londonu, iz čega su proizašle dve autobiografske knjige, Orvel je četiri godine radio kao učitelj, a zatim kao knjižar, da bi se potom upustio u novu avanturu – u zimu 1936. otputovao je u Vigan, gde je živeo sa rudarima. Iz njegovih dnevnika nastala je čuvena knjiga Put za Vigan, i odmah dobila visoka priznanja kao delo u kojem je moderno novinarstvo uzdignuto do vrhunske literature. Orvel je, kao veliki protivnik fašizma, već sledeće godine otišao u Španiju, gde je aktivno učestvovao u španskom građanskom ratu. Tamo je prvi put u njegovom životu socijalizam postao stvarnost, nešto za šta se vredi boriti. Put za Vigan je vizionarsko delo, koje i dan-danas, nakon 80 godina, nije izgubilo ništa od svoje aktuelnosti.

Mihail Bulgakov PripovetkeTvrdi povez sa zaštitnim omotomMihail Bulgakov ruski je književnik rođen 1891. u Kijevu. Nakon osnovne škole i gimnazije, završava medicinu. Otvara medicinsku praksu u rodnom gradu nakon odsluženog vojnog roka.U Kijevu su se u to vreme izmenjivale vojne trupe, pa je i on sam mobiliziran na sever Kavkaza gde je počeo da izdaje svoja prva dela. U to vreme borio se i s zavisnošću o morfiju.Ubrzo se preselio u Moskvu gde je nastavio sa svojim književnim radom, a onda je postao i profesionalni književnik.Prvi značajni roman bio mu je “Bela garda”, koji je napisan i za pozornicu, pa kao dramsko delo nosi naziv “Dani Turbinovih”. Ostala dela su mu: pripovetke “Đavolijada” i “Beleške mladog lekara”, te novele “Kobna jaja” i “Pasje srce”.Posljednje delo objavljeno za njegova života je pripovetka “Morfij”.Delo na kojem je Bulgakov najduže radio je “Majstor i Margarita”. Pisao ga je više od deset godina, a objavljeno je trideset godina nakon autorove smrti, kada je steko svetsku slavu.Bugalkov je umro 1940 u Moskvi.1/30

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Savršen darmar - Vladimir Andrić Godina izdanja: 2019 Broj strana: 135 Povez: Tvrd Vladimir Andrić je napisao nove novcate avanture nadaleko čuvenog i strašno slavnog Pustolova, odvažnog borca protiv Karkadžua i ostalih Žderonja, popularnog naučnog delatnika, izumitelja i čuvara prirode, sestrića drage tetka Soke, bliskog prijatelja čestitih Indijanaca, omiljenog neprijatelja doktora Grozoza i ne baš omiljenog saradnika namćorastih Geografa. A tu su i nove novcate pesme. U par reči – SAVRŠEN DARMAR smeha, pustolovine, jezičkih vratolomija, ritma i na kraju, kako to i treba, samo malo, prstohvat, sete.Na početku knjige Vladimir Andrić kaže da „većinom“ piše kao da mu preko ramena viri, glavom i bradom, Duško Radović. I zaista je tako. I zaista je uspeo u tome. Duhovite i nežne, maštovite i praskave priče i pesme Vladimira Andrića nasmejaće vas i ugrejati, zagolicati i zamisliti. Vladimir Andrić piše i režira, mahom za decu, duže od četiri decenije radio je u Dečijoj redakciji Televizije Beograd, pisao je epizode za serije Laku noć, deco i Pustolov, u interpretaciji Laneta Gutovića.

47355) HIMALAJI , Majkl Pejlin , Izdavač : 3D+ Novi Sad 2006 , `Čuveni Makl Pejlin, član grupe `Monti Pajton`, obradovao je svoju publiku putopisom koji sledi Himalaje kroz Pakistan, Indiju, Tibet, Kinu, Bangladeš. Bogate ilustracije prate priče prepune šarolikih opisa, dobronamernih saveta, neobičnih sagovornika, čudnovatih običaja, bajkovitih predela.` `Zdrav život`, novembar-decembar 2006. `Planinska carstva Zahvaljujući izdavačkoj kući `3D+` iz Novog Sada, čitaoci u Srbiji upoznaće Himalaje viđene očima Majkla Pejlina, slavnog glumca, poznatog, između ostalog i po ulogama u seriji `Leteći cirkus Monti Pajtona`. Po rečima Majkla Pejlina, ono što je Sahara za pustinje, to su Himalaji za planine, jer poseduju iste kontradiktorne čari, privlačne i opasne, izazovne i užasavajuće u istoj meri. Dominantan je bio pogled na qude koji žive na nadmorskim visinama, višim i od najviših planina u Evropi i na stare narode koji preživljavaju na isušenim, vetrom šibanim visoravnima.` Politika, 7.12.2006. Knjiga je opremljena sa preko 500 kolornih fotografija Basila Paoa, fotografa koji je radio fotografiju za film „Mali Buda`. odlično očuvano, tvrd povez, format 17 x 24,5 cm , ilustrovano u boji, latinica, 288 strana

Knjiga je kao nova. Dostojno jest - Odisej Elitis Izdavač: Karpos Godina izdanja: 2016 Broj strana: 96 Format: 21 cm Povez: Broširani Poema Dostojno jest (1959), Elitisov opus magnum na kome je radio jedanaest godina, jedan je od najznačajnijih tekstova grčke književnosti XX veka. Nastala je kao poetski odgovor na iskušenja i strahote Drugog svetskog rata, u kome je Elitis učestvovao kao borac na albanskom frontu, nemačke okupacije i grčkog građanskog rata koji je usledio ubrzo zatim. Tekst je uronjen u poetiku evropskog modernizma, naročito francusku poeziju čiji je Elitis bio veliki poznavalac i poštovalac, ali u fazi njenog zrelog preispitivanja, kada je svoje pisanje ukorenio dublje u tradicije helenske prirodne filozofije, platonizma i metafizičkog romantizma (uključujući izuzetno zanimljivu figuru Dionisija Solomosa, čija je poezija nažalost slabo poznata van granica Grčke). Kompozitor Mikis Teodorakis sastavio je muziku na duže odlomke iz poeme, i pojedine pesme njegovog „narodnog oratorijuma“, naročito četvrta i šesta oda, i danas su široko popularne u Grčkoj. Poema je nagrađena grčkom Državnom nagradom za poeziju i prevedena na više od petnaest jezika.

Novo, nečitano, nema posvete. Uloga – priče iz Rusije - Sergej Dovlatov Izdavač: LOM Godina izdanja: 2021 Broj strana: 178 Format: 20 cm Povez: Broširani Uloga je zbirka kratkih priča Sergeja Dovlatova, napisanih u Rusiji od 1965. do 1978. godine. Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjingradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis.

Miodrag Bulatović KOMPLET 6 KNJIGA Prosveta Beograd i Globus Zagreb, 1983. godine, tvrd povez. Knjige su nove. Komplet sadrži sledeće naslove: 01. ĐAVOLI DOLAZE 02. VUK I ZVONO 03. CRVENI PETAO LETI PREMA NEBU * LJUBAV 04. HEROJ NA MAGARCU 05. RAT JE BIO BOLJI 07. GULLO GULLO Ovo su, zapravo, sabrana dela Miodraga Bulatovića, s tim što nedostaje knjiga 6. Miodrag Bulatović (1930 - 1991), srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti svojevremeno bio itekako marginalizovan. Pre nego što se potpuno posvetio književnom radu, radio je kao novinar. Tokom devedesetih godina bio je politički angažovan, a u momentima raspada Jugoslavije branio je stanovište srpskog nacionalizma. Njegovi rani radovi pokazuju uticaj narodne poezije i književnosti. Bulatović je bio pod trajnim uticajem Rablea i Boša. Njegova slika sveta je morbidna, a likovi su karnevalski, istovremeno groteskni i tragični. U Bulatovićem delima česti motivi su zlo, crni humor, demonsko i đavo. Sam je svoje knjige je opisivao kao `opasne, paprene, slobodarske`. I pored permanentnog sklanjanja u stranu, kolokvijalno rečeno, dobitnik je NIN-ove nagrade. # 71

Kao novo. Bez posvete. Vojnik-kornjača - Melinda Nađ Abonji Godina izdanja: 2021 Broj strana: 170 Povez: Mek Zoltan Kertes, plavooki sin jednog „polu-Ciganina“ i jedne nadničarke koja ima mnoštvo ljubavnika, raste kao autsajder u malom mestu u Srbiji. Kao dete pao je sa motocikla kojim je punom brzinom upravljao njegov otac. A pekar, za kojeg je posle radio, razbio mu je glavu, jer nije dovoljno brzo utovarao brašno. Od tada mu seva u slepoočnicama. Najviše voli da sedi u šupi i rešava ukrštene reči. Izbijanje jugoslovenskog građanskog rata 1991. njegovi roditelji vide kao priliku da njihov „lezilebović“ i „idiot“ konačno postane čovek, pa i junak. Zoltan se ni u vojsci ne snalazi i ne uklapa. Postavlja pogrešna pitanja, ali i njih izgovara mucajući. Kada njegov najbolji prijatelj izdahne posle besmislenog šikaniranja na jednoj vežbi, Zoltan se konačno pobuni protiv sistema koji samo jačem daje za pravo.Melinda Nađ Abonji pripoveda o mekom otporu kojim se mašta brani od sistema sačinjenog od poslušnosti, naređenja i potčinjavanja. Njen jezik je pri tome vibrantno muzikalan i pun snažnih, neobuzdanih slika.

Kao novo. Bez posvete. Eumenide II - Džonatan Litel Godina izdanja: 2022 Broj strana: 480 Povez: Mek Nagrada Gonkur. Velika nagrada za roman Francuske akademije. Moralno izazovna knjiga „Doduše, mogao sam i da ne pišem. Na kraju krajeva, nisam ni dužan to da radim. Posle rata sam se držao neupadljivo; hvala bogu, nikad nisam imao potrebu da, kao neke moje bivše kolege, pišem memoare kako bih se pravdao, jer nemam zašto da se pravdam, ili zbog novčane dobiti, pošto i ovako prilično dobro zarađujem. Ne žalim ni zbog čega: radio sam svoj posao, to je sve... Uprkos mojim zastranjivanjima, a njih je bilo mnogo, i dalje sam jedan od onih koji misle kako čovek, da bi živeo, mora samo da diše, jede, pije i vrši nuždu; i traga za istinom. Ostalo je fakultativno.“ Džonatan Litel oživljava užase Drugog svetskog rata iz ugla krvnika Maksa Auea, pokazujući nam istovremeno pojedinca na način na koji se to retko radilo. Ovo je epopeja o jednom ljudskom biću koje analizira sebe i istoriju. Roman je do sada preveden na četrdeset jezika i prodat u milionima primeraka. „Litel je nesumnjivo uspeo u onome u čemu mnogo ambiciozniji od njega nisu. Eumenide otkrivaju nešto mračno što je danas od suštinske važnosti. Maks Aue, nacistički dželat, objavljuje istinu s tipičnom brutalnom jasnošću: Ja sam čovek, kao i svi drugi, ja sam kao vi.“ – Guardian „Litel je ambiciozno postavio književne temelje Zla.“ – buzz-litteraire.com

Knjiga je kao nova. Slavicina slova - Slavica Miletić Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2019 Broj strana: 68 Format: 18 cm Povez: Broširani Zar Zaga? Zaga zagovarala zdravlje, zelen, zelenilo, zelje, zeleniš, zrelost, zagovaranje, zastupanje, zbrinjavanje, zdravo zaključivanje, zimnicu. Zero zezanje. Zatim Zagu zamorilo zagovaranje. Zaboravila zimnicu, zanemarila zdravo zaključivanje. Zbogom zrelosti! Zavolela Zaga zezanje. Zagu zezanje zdravo zabavlja. Zar Zagu? Zagu. Zaista? Zaista. Slavica Miletić je književna prevoditeljka sa engleskog i francuskog jezika. Diplomirala je na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Radila je kao novinarka i urednica na Drugom programu Radio Beograda. Urednica je edicije prevedene proze DANiNOĆ od osnivanja Fabrike knjiga. Među autorima koje je prevodila su prozni pisci, pesnici, autori grafičkih novela Džon Berdžer, Žoel Eglof, Marđan Satrapi, Silvija Plat, Žan Tardije, kao i filozofi i teoretičari Džudit Batler, Meri Daglas, Klod Levi-Stros, Žil Delez, Rolan Bart, Pol Riker, Ardžun Apaduraj, Dejvid Bordvel, Eme Sezer. Dobitnica je nagrada za prevod “Miloš N. Đurić”, “Aleksandar I. Spasić” i “Mihajlo Đorđević”. Jana Oršolić predaje oblikovanje slova na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Od 2001. godine dizajnira korice za ediciju DANiNOĆ Fabrike knjiga.

Kao novo. Bez posvete. Vodič za samouvereni život - Norman Vinsent Pil Godina izdanja: 2021 Broj strana: 256 Povez: Mek „Promenite misli i promenili ste život.“ Norman Vinsent PilNorman Vinsent Pil je dugi niz godina radio s ljudima pomažući im u rešavanju problema i poboljšanju života. Razvio je delotvornu tehniku koja je pomagala ljudima da se osećaju bolje, snažnije i srećnije. U ovoj knjizi on nam pokazuje na koji način možemo da oslobodimo unutrašnju snagu i osetimo sigurnost i zadovoljstvo.Saznaćete kako da:Podignete nivo vašeg samopouzdanja;Odagnate strah i tugu;Imate uspešan brak, odnosno vezu;Izgradite karijeru, postignete finansijsku stabilnost i budete srećni.Zahvaljujući tezama u ovoj knjizi, sve je očiglednije da je glavni lek za sve veću napetost i uznemirenost savremenog doba – povratak sebi. Kako produbljujete kanal s mislima o veri, kanal s mislima o strahu konačno presušuje. Misao o veri preplavljuje i zauzima najvažnije mesto. Tada svaka misao koju mislite o sebi, o budućnosti, o poslu, o porodici, o svetu – bude dodirnuta mišlju o veri i izlazi svetla, sjajna, optimistična i pozitivna.Koliko god vam očigledno beznadežno trenutno stanje bilo, ako verujete u principe prikazane u ovoj knjizi i počnete ozbiljno da radite na njima, dobićete pozitivne rezultate.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Plavi čuperak - Miroslav Antić Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2021 Broj strana: 159 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Sad me, valjda, razumeš: ljubav je – kad sebe umeš. Svako u sebi nosi tajnu svoje budućnosti. Za Miroslava Antića ona je plava, nevina, beskonačna, nebeska i zvezdana. Plavi čuperak je najlepši priručnik za odrastanje i nezaobilazni zapis o drhtanju onih koji su se zaljubili prvi put. Ova vanvremena zbirka pesama za samo pola veka postala je predivni udžbenik čežnje, jedinstveno uputstvo za beskrajno čuvanje detinjstva u nama, neodoljivi spomenik šašavosti, dnevnik sa čijih stranica osećamo sazvučja daljina ka kojima hrlimo… Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta otplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi. M. Antić Miroslav Antić: Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama… Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca. Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije… Imam i neke nagrade i priznanja. Dve „Nevenove“. Jednu za životno delo u poeziji za decu. „Goranovu nagradu“. „Nagradu Sterijinog pozorišta“. „Zlatnu arenu za filmski scenario“. „Nagradu oslobođenja Vojvodine“. „Sedmojulsku nagradu Srbije“. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list „Ritam“ ili uređivao Zmajev „Neven“… Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi „In Memoriam“. I u svim ostalim svojim pesmama.

Branislav Jovanović - Stripovi iz Nikad robom 1966 - 1968 Izdavač : OMNIBUS/MODESTY STRIPOVI 2012, 1. izdanje meki povez sa klapnama, šiveno, broj strana 160 ilustrovana Ćirilica format A5 21 x 14,8 cm težina 335 grama NOVA knjiga, rasprodato 1. izdanje iz 2012. godine. Sjajni ilustrator Politikinog Zabavnika, Brana Jovanović, preneo je svoj crtački talenat i uradio na žalost samo tri sveske stripova, koje su ovde sakupljene, a originalno objavljene u ediciji Nikad robom u šezdesetim godinama prošlog veka. Brana Jovanović je rođen 5. septembra 1933. u Beogradu, gde je odrastao, školovao se, proveo radni vek i umro 2002. godine. Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu je diplomirao 1960. godine, ali je svega nekoliko meseci radio kao arhitekta u jednom državnom projektantskom studiju, da bi se potom sasvim posvetio ilustraciji i stripu. Prve ilustracije je 1953. objavio u listu `Srednjoškolac`. Kao novinski ilustrator, od 1960. godine sarađuje sa nedeljnikom `Ilustrovana Politika`. Od 1965. je počeo da crta za magazin `Politikin Bazar`, a od 1970. godine je njegov grafički dizajner i art direktor. Ilustrovao je dnevni list `Politika`, magazine `Politikin Zabavnik`(od 1960. bez prestanka), `RTV reviju` (od šezdesetih, pa do 1993.), povremeno `NIN` (naročito naslovne stranice)...

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Papa Franjo se hrva sa svojim anđelom - Zlatko Paković Izdavač: Multimedijalni institut Godina izdanja: 2022 Broj strana: 138 Format: 19 cm Povez: Broširani U ovoj drami, Bog je definiran kao tvorac jezika koji u nama i među nama govori istinu o moći. Dakle, Bog je jezik slobode usmjeren protiv moći i njezinih saveza, od kojih je najsnažniji upravo onaj u strukturama klerikalizma. Papa Franjo je, urbi et orbi, objavio da je klerikalizam najveći grijeh kršćanske crkve. On je, naime, strukturu moći u Crkvi žigosao kao sotonu. Ta struktura, pak, papu Franju naziva Antikristom. Zlatko Paković (1968), pisac i pozorišni reditelj, diplomirao pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Knjige: Dnevnik pevanja, pesme (Hipnos, Beograd, 1996) Soba za jedan krevet, roman (Otkrovenje, Beograd, 2002) Zajednički pepeo, roman (Geopoetika, Beograd, 2008) Anatomija nacionalističkog morala i druge kolumne (Službeni glasnik, Beograd, 2012) O autoritarnoj savesti, kratki ogledi (Mostart, Zemun, 2015) Enciklopedija živih, drama (CZKD, Beograd, Qendra Multimedia, Priština, 2016; trojezično izdanje, na srpskom, engleskom i albanskom) Jeretička liturgija, deset dramskih komada (Zepter Book World, Beograd, 2021)

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Priroda i Grci - Ervin Šredinger Izdavač: Fedon Godina izdanja: 2007 Broj strana: 98 Format: 20 cm Povez: Broširani Ervin Šredinger bio je jedan od poslednjih velikih naučnika za koga bi se, bez zadrške, moglo reći da je bio i filozof. Kako, međutim, razlikovati naučnika i filozofa? Ta nam se razlika, intuitivno, čini jasnom, sve dok ne pokušamo da utvrdimo njen sadržaj? Tada nastaju problemi. Šredinger, međutim, pokazuje da se ta razlika sastoji u stepenu formalizacije jezika: naučnik se služi visokoformalizovanim, specijalističkim jezikom – matematika je takav jedan jezik, dok su matematičke formule svojevrsne skraćenice koje nas spasavaju predugih opisa – dok filozof, ma koliko njegova teorija bila komplikovana, govori svakodnevnim jezikom. U svojim predavanjima iz 1948. godine, naslovljenim Priroda i Grci, Šredindger je napustio svoju „prirodnu sredinu“, dakle jezik naučnika (premda ne sasvim: ubaci Šredinger, tu i tamo, po koju formulu), i okrenuo se filozofskom jeziku, iako je, u osnovi, radio istu stvar: nastojao da pronikne u prirodu i njene zakone. Upravo taj spoj naučne invencije i filozofske radoznalosti doveo je do originalnog i na svaki način živog pristupa starim Grcima i njihovim genijalnim uvidima.