Knjiga je kao nova. Uvođenje u film - Vlada Petrić Izdavač: Kinopravda institut Godina izdanja: 2022 Broj strana: 453 Format: 24 cm Povez: Tvrdi Uvođenje u film zamišljeno je kao zbornik članaka u kojima će studenti Akademije za pozorište, film, radio i televiziju, a i svi oni koji žele da se upoznaju sa osnovnim zanatsko-tehničkim karakteristikama, estetičkim principima, najznačajnijim ostvarenjima i pravcima filmske umetnosti, naći najvažnije podatke, uputstva i objašnjenja. Iz predgovora Vladimir Vlada Petrić (11. mart 1928, Prnjavor, Kraljevina Jugoslavija – 13. novembar 2019, Beograd, Srbija) bio je istaknuti teoretičar, istoričar i estetičar filma, profesor Harvardovog univerziteta i suosnivač Harvardskog filmskog arhiva. Profesor Petrić je prvi naučnik koji je stekao zvanje doktora filmologije u Sjedinjenim Američkim Državama, na Njujorškom univerzitetu, 1973. godine. Na početku svoje stvaralačke karijere bavio se filmskom, televizijskom i pozorišnom režijom, da bi se kasnije usredsredio na eksperimentalni film u raznim formama. Dobitnik je niza nagrada u zemlji i inostranstvu, među kojima i prestižnu nagradu njujorškog Antologijskog filmskog arhiva (2011), kao i Sretenjski orden (2019), odlikovanje Republike Srbije iz oblasti kulturnih, prosvetnih i humanitarnih delatnosti. Naučna istraživanja koja je vršio g. Petrić na polju američke i sovjetske kinomatografije predstavljaju vrhunska dostignuća u sferi filmskih nauka (filmologije).

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Groznica bele linije: autobiografija - Dženis Garza Izdavač: IPC Media Godina izdanja: 2016 Broj strana: 255 Format: 24 cm Povez: Broširani Lišen svake sklonosti kapitulaciji, Lemi Kilmister, najbeskompromisnija i naživopisnija rokenrol ikona, rekapitulira u ovoj autobiografiji svoj – po sopstvenim rečima – nadasve zabavni život, kao i dugovečnu, doslednu i uspešnu karijeru muzičara i šoumena. Bez imalo uzdržavanja, frontmen Motörheada  u anegdotskom stilu iznosi pojedinosti o svemu onome što rokenrol sa sobom nosi – o seksu, drogama, slavi, životu na drumu, avanturizmu kreativnosti  –  pružajući čitaocu na uvid i svoja životna uverenja, poglede na politiku i društvena pitanja, putopisna zapažanja, portrete savremenika, dečačke nestašluke… Kao neko ko je iz prve ruke iskusio rađanje rokenrola, prisustvovao ranim nastupima Bitlsa u čuvenom liverpulskom klubu „Kavern”, radio kao Hendriksov roudi i podučavao Sida Višiza sviranju bas gitare, Lemi, sagledavajući svoj život i stvaralaštvo, piše svojevrsnu istoriju rok muzike iz svog privilegovanog ugla – ugla ličnosti u kojoj se rokenrol raskošno i trijumfalno otelotvorio. Ovo dopunjeno izdanje obogaćeno je prilozima koji dokumentuju  i pozne godine Lemijevog privatnog i scenskog života, sa predgovorom Larsa Ulriha, bubnjara kultnog sastava Metallica i Lemijevog dugogodišnjeg obožavaoca i prijatelja.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Štulić: biografija - Hrvoje Horvat Godina izdanja: 2018 Broj strana: 188 Knjiga „Štulić: biografija“ Hrvoja Horvata, rok kritičara, novinara i kolekcionara gitara iz Zagreba, je najiscrpniji prikaz karijere Branimira Štulića, njegovog autorskog rada koji je promenio mogućnosti domaće rok muzike.Horvat je pre nekoliko godina već objavio biografiju frontmena grupe Azra pod naslovom „Fantom slobode“. Sada ljubitelji Štulića mogu pročitati dopunjeno izdanje u kojem je Horvat po prvi put ekskluzivno objavio i desetak faksimila sa Štulićevim pesmama.Horvat je zaokružio Štulićev provokativni životni put: od detinjstva u Skopju, Jastrebarskom i Ninu, do dolaska u Zagreb i studija na Filozofskom fakultetu i jedinstvenog uspeha s pesmama koje je napisao do raspada Jugoslavije. Brojne analize, izjave, intervjui, sećanja kolega i saradnika, kao i Štulićevi neobjavljeni rukopisi i privatne fotografije, povećavaju autentičnost Horvatove knjige.Istovremeno, ona je širi politički, društveni i kulturološki kontekst, u kome je jedan od najboljih kompozitora i tekstopisaca svih vremena, pevač i gitarista s Azrom živeo i radio. Svojim odlaskom u Holandiju, (p)ostao je retko dosledan primer vlastitog stiha „jednog dana nema me da nikada ne dođem“. Štulić: biografija otkriva kako je Džoni tamo stigao i gde je pre toga bio.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Reprodukcija: elementi za jednu teoriju obrazovnog sistema - Pjer Burdije Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2014 Broj strana: 236 Format: 22 cm Povez: Broširani Pjer Burdije (1930-2002) studirao je filozofiju na École normale supérieure. Po sticanju diplome iz filozofije, radio je kao nastavnik, a zatim služio vojsku u Alžiru, gde je i predavao 1959/60. Vraća se u Pariz 1960. i predaje na Univerzitetu u Parizu do 1964. godine, kada prihvata poziciju na École pratique des hautes études. Od 1968. godine vodi Centre de Sociologie européenne. Godine 1975. pokreće časopis “Actes de la recherche en sciences sociales”, a 1981. dolazi na čelo departmana za sociologiju na Collège de France. Za dela u oblasti sociologije, antropologije i filozofije dobio je brojna priznanja. Žan-Klod Paseron (1930), francuski sociolog i epistemolog, posle studija iz filozofije okrenuo se sociologiji. Šezdesetih godina objavio je s Pjerom Burdijeom dva dela iz sociologije obrazovanja (“Les Héritiers” i “La Reproduction”) i referentno delo u oblasti metodologije i epistemologije društvenih nauka “Le Métier de sociologue”. Početkom osamdesetih s Mišelom Fukoom i drugima osniva Eksperimentalni univerzitetski centar, avangardni pedagoški projekat koji će kasnije postati Pariz VIII.

MARKET DAY James Sturm PIJAČNI DAN DOWN & QUOTERLEY Montreal Quebec Canada, 2010. godine, izuzetna lux oprema, tvrd povez, format A4, zlatotisak, suvi žig, kolor. Knjiga - strip je nova. IZUZETNO RETKO, KOD NAS NEMA U PRODAJI Vanvremensko promišljanje o umetnosti i trgovini, viđeno kroz život Jevreja u Istočnoj Evropi početkom XX veka. Naime, Mendlemanov život mora da pretrpi promene kada on shvata da više ne može dovoljno da zaradi za život za svoju sve brojniju porodicu radeći posao koji je oduvek radio – ručno pravljenje kvalitetnih tepiha. Kao odličan majstor svog zanata, on nosi svoju vrhunsku robu na kolima koja vuče magarac, prolazeći pored svoje radnje koju je morao da proda, a u kojoj se sada prodaje samo jeftina roba lošeg kvaliteta... Džejms Šturm crta miran, refleksivan i prelep portret Istočne Evrope ranih 1900-ih, oživljava užurbanost i vrevu pijace Starog sveta na ivici industrijalizacije. PIJAČNI DAN je večna priča o tome kako ekonomske i društvene snage mogu uticati na život pojedinca i čitavog društva, u krajnjoj instanci. Autor je višestruko nagrađivani karikaturista, vizionar koji je stvorio poseban pravac u stripu i koji neguje u svom Centru za studije crtanog filma. # 57

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Rimski dnevnik - Milisav Savić Godina izdanja: 2023 Broj strana: 252 Povez: Tvrd Osnovu ove knjige čine rimske dnevničke beleške Milisava Savića, koji je od 2005. do 2008. radio u našoj ambasadi. To vreme je po mnogo čemu bilo dramatično: Crna Gora se odvojila od Srbije, Kosovo je proglasilo nezavisnost, Srbija je teško popravljala svoj status u svetu. Sve se to prelamalo i u radu naše ambasade, o čemu je Savić ostavio uverljivo svedočanstvo. Rimski dani su prilika da se Savić priseti druženja sa poznatim piscima: M. Bu-latovićem, D. Mihailovićem, B. Pekićem, M. Pavićem, D. Kišom, A. Tišmom, P. Matvejevićem i mnogim drugima, tako da dnevničke beleške predstavljaju zanimljivo memoarsko štivo o političkom i književnom životu u drugoj polovini 20. veka. A u najdubljem, ispovednom sloju Rimskog dnevnika, Savić prati tanane hiper-borejske tragove svog književnog i diplomatskog prethodnika, Miloša Crn-janskog. Obojica hodaju po sećanju, kao pomesečini. Istorijske realije utiču na književnost, ali književnost ne sme biti sluškinja istori-je, eksplicirao je Milisav Savić mnogo puta svoju poetiku. U Rimskom dnevniku potvrđuje ovu tezu na najbolji način. Dr Ana Stišović Milovanović

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva englesko-srpski ( ) - Vera Vesković-Albulj Godina izdanja: 2012 Broj strana: 532 Povez: Mek Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva (englesko-srpski) autorke Vere Vesković-Albulj obuhvata preko 14.000 odrednica, poređanih po abecednom redu, kao i skraćenice i akronime koji su dati uz odrednice koje označavaju. Recenzenti su prof. dr Jovan Popesku, prof. dr Anđelka Ignjačević i mr Thomas Shillinglaw.Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva je obima 532 strane, u A5 formatu, na ofsetnoj 120g hartiji, šiveno koncem, sa tvrdim, višebojnim koricama i broširano izdanje na ofsetnoj 80g hartiji, lepljeno, sa mekim višebojnim koricama. Rečnik takođe sadrži i dva dodatka: Međunarodna radio abeceda i Sve države sveta (sa glavnim gradovima, zvaničnim jezikom i valutama, kao i zvaničnim nazivom na srpskom jeziku).Kao poseban dodatak, dipl. inž. Ana Ž. Damnjanović sastavila je Leksikon najčešće korišćenih termina u oblasti bezbednosti hrane u želji da približi korisnicima u ugostiteljstvu i hotelijerstvu ovu značajnu, sada veoma aktuelnu oblast.Rečnik turizma, ugostiteljstva i hotelijerstva je namenjen turističkim poslenicima, zaposlenima u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, prevodiocima, polaznicima stručnih kurseva, studentima, kao i turistima – bivšim, sadašnjim i budućim.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Čist C++ 20: obrasci održivog razvoja softvera i najbolje prakse - Stephan Roth Godina izdanja: 2021 Broj strana: 508 Povez: Mek Napišite savremeni, proširivi i izdržljivi softver koji možete održavati pomoću modernog jezika C++. Ova knjiga, ažurirana za nedavno objavljeni standard C++ 20, obavezna je za svakog programera, softverskog arhitektu ili vođu tima koji su zainteresovani za dobro izrađen C++ kod i koji takođe žele da uštede na troškovima razvoja. Ako želite da naučite da napišete bolji C++ kod, knjiga „Čist C++ 20“ je upravo ono što vam treba. Napisana je za C++ programere svih nivoa veština i na primerima pokazuje kako se može napisati razumljiv, fleksibilan, održiv i efikasan C++ kod. Čak i ako ste sezonski programer za C++, u ovoj knjizi postoje informacije i tačke podataka koje će vam biti korisne u vašem radu.Ako ne vodite računa o svojoj bazi kodova, možete proizvesti veliku, neurednu i neodrživu „zver“ na bilo kojem programskom jeziku. Međutim, posebno projekti na C++-u često postaju neuredni i obično postaju „noćna mora“ kada je reč o održavanju. Postoji mnogo C++ koda koji izgleda kao da je napisan osamdesetih godina prošlog veka i koji ignoriše principe i praksu dobro napisanog i modernog jezika C++.Čini se da su programere C++ zaboravili oni koji „propovedaju“ principe izrade softvera i čistog koda. Veb je prepun primera C++ koda koji mogu biti veoma brzi i visokooptimizovani, ali su njihovi programeri potpuno ignorisali elementarne principe dobrog dizajna i dobro napisanog koda. U ovoj knjizi je objašnjeno kako da to izbegnete i kako da najbolje iskoristite vaš C++ kod. Otkrićete da vaše pisanje koda postaje efikasnije i, što je najvažnije, zabavnije.Šta ćete naučiti:Steći ćete zdrave principe i pravila za čisto kodiranje na jeziku C++.Izvršićete razvoj koji je vođen testovima (TDD).Bolje ćete modulirati svoju C++ bazu koda.Otkrićete i primenićete projektne obrasce i idiome C++jezika.Napisaćete C++ kod u objektno-orijentisanom i u funkcionalnom stilu programiranja.Knjiga je namenjena bilo kojem C++ programeru ili softverskom inženjeru koji želi da proizvede bolji kod.Stephan Roth je koač, savetnik i trener za sistemski i softverski inženjering u nemačkoj konsultantskoj kompaniji „oose Innovative Informatik eG“, čije je sedište u Hamburgu. Pre nego što se pridružio toj kompaniji, radio je dugi niz godina kao programer softvera, softverski arhitekta i sistemski inženjer u oblasti radio-izviđanja i šifrovanog sistema za komunikaciju. Razvio je sofisticirane aplikacije, posebno u sistemskom okruženju visokih performansi, i grafički korisnički interfejs koji koristi C++ i druge programske jezike. Stephan je aktivni pobornik pokreta Software Craftsmanship i bavi se principima i praksom razvoja čistog koda (CCD-om).Sadržaj:PredgovorUvodIzgradite bezbednosnu mrežuBudite principijelniOsnove čistog C++ kodaNapredni koncepti modernog jezika C++ModularizacijaFunkcionalno programiranjeRazvoj koji je vođen testovimaProjektni obrasci i idiomiEpilog

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rodoljub Čolaković - Izabrana djela 1-10, Oslobođenje, Sarajevo 1985/86 godine Tvrd povez. U dobrom stanju. U kompletu se nalaze sledeći naslovi: 1. Kazivanje o jednom pokoljenju 1 2. Kazivanje o jednom pokoljenju 2 3. Kazivanje o jednom pokoljenju 3 4. Kazivanje o jednom pokoljenju 4 5. Zapisi iz oslobodilačkog rata 1 6. Zapisi iz oslobodilačkog rata 2 7. Zapisi iz oslobodilačkog rata 3 8. Zapisi iz oslobodilačkog rata 4 9. Zapisi iz oslobodilačkog rata 5 10. Kuća oplakana Rodoljub Roćko Čolaković (Bijeljina, 7. juna 1900. – Beograd, 30. marta 1983.), revolucionar i književnik, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Bosne i Hercegovine, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. Rođen je 7. 6. 1900. godine u Bijeljini. Potiče iz jedne od najbogatijih bijeljinskih građanskih porodica tog doba. Osnovnu i Nižu trgovačku školu završio je u Bijeljini, a Trgovačku akademiju u Sarajevu. Potom je studirao na Visokoj komercijalnoj školi u Zagrebu. Partijski rad U omladinski revolucionarni pokret uključio se u ranoj mladosti. Marta 1919. godine, postao je član Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine, a kada je formirana Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista) (kasnije KPJ) postao je i njen član. Tad se upoznao sa Alijom Alijagićem, s kojim je radio na osnivanju organizacija Komunističke partije i učestvovao u radničkim štrajkovima. Crvena pravda u Zagrebu, koja je sebi stavila u zadatak da se obračunava sa tvorcima zloglasne Obznane. S leva na desno: Alija Alijagić, Nikola Petrović, Rodoljub Čolaković, Stevo Ivanović i Dinko Lopandić. Bista u Sarajevu Kada je decembra 1920. godine, vlast Kraljevine Jugoslavije, donela „Obznanu“, kojom je zabranjen rad KP Jugoslavije i počeo progon komunističkih i radničkih boraca, Čolaković je s Alijom Alijagićem i drugim mladim komunistima osnovao organizaciju „Crvena pravda“. Ogorčeni na „Obznanu“ kao akt bezakonja i nasilja, oni su smatrali da na teror treba odgovarati terorom, pa su u svoj program uneli i individualni teror kao sredstvo klasne borbe, iako je zvanična politika KPJ nikada nije odobravala takav stav. Oni su 21. 7. 1921. godine u Delnicama izveli atentat na ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića. Atentat je izvršio Alija Alijagić, a u njemu je učestvovao i Rodoljub Čolaković. Oni su odmah potom uhapšeni. Alija Alijagić je osuđen na smrt, a Čolaković je na 12 godina robije. Zatvorsku kaznu je izdržavao u Lepoglavi, Sremskoj Mitrovici i Mariboru. U teškim uslovima zatvorskog života, zajedno sa ostalim osuđenim komunistima, organizovao borbu za bolje uslove života političkih robijaša. Na robiji su organizovali ilegalni „Crveni univerzitet“, na kojem se učilo i prevodilo. Čolaković je preveo nekoliko dela klasičnog naučnog socijalizma, među kojima i Lenjinovu „Državu i revoluciju“, a zajedno sa Mošom Pijade i Prvi tom Marksovog „Kapitala“. U Mariborskom zatvoru se upoznao sa Josipom Brozom, tada metalskim radnikom. Zajedno sa Brozom bio je član zatvorskog komiteta KPJ i radio na ideološkom obrazovanju robijaša-komunista kao i na poboljšavanju veza između zatvorskog komiteta i partijske organizacije na terenu. Posle izlaska s robije, oktobra 1932. godine, obavljajući zadatke, koje je preuzeo u dogovoru s Josipom Brozom i Radom Vujovićem, izvesno vreme je boravio u Bijeljini, a zatim u Zagrebu i Beogradu. Početkom 1933. godine bio je prisiljen da emigrira, jer mu je zbog stalnog nadzora policije bilo onemogućeno da obavlja partijske zadatke. Po nalogu CK KPJ otišao je u Sovjetski Savez, i u Moskvi završio Međunarodnu „Lenjinovu školu“. Kasnije je bio uključen i u partijski rad u Moskvi, koji su sačinjavali istaknuti jugoslovenski komunisti. Prilikom održavanja Sedmog kongresa Kominterne, po nalogu CK KPJ, bio je određen da pomogne članovima delegacije KPJ, sa kojima je učestvovao u radu Kongresa, jula i avgusta 1935. godine. Krajem 1935. godine, dobio je zadatak da, kao instruktor CK KPJ, pređe na ilegalni rad u Jugoslaviju i radi na ideološkom obrazovanju kadrova, ali je zbog masovnog hapšenja komunista krajem 1935. i početkom 1936. godine, njegov dolazak odložen. Tada je radio u Centralnom komitetu, čije je središte bilo u Beču i pomagao Vladimiru Čopiću u uređivanju lista „Proleter“, a aprila 1936. godine učestvovao je na Plenumu CK KPJ. Krajem juna 1936. godine preko ilegalnih veza došao je u Split, gde je ostao oko dva meseca, pomažući na ideološkom obrazovanju članova Pokrajinskog komiteta KPJ za Dalmaciju. Potom je prešao u Zagreb, ali je zbog policijske provale morao da se vrati u Beč. Sredinom avgusta, postao je član kolektivnog rukovodstva KPJ (zajedno s Adolfom Mekom i Sretenom Žujovićem) u vreme kada su članovi Politbiroa bili pozvani u Kominternu, da bi rešili nastale probleme zbog pojave grupaških i frakcijskih borbi unutar KPJ. U septembru 1936. godine otišao je u Pariz, a potom u Brisel, gde je prisustvovao Svetskom kongresu naroda za mir. Krajem oktobra ponovo je došao na ilegalni rad u Jugoslaviju, da pomogne partijskom rukovodstvu u Sloveniji i Hrvatskoj. Pošto mu je policija ušla u trag, nekoliko dana po dolasku u Ljubljanu, bio je prinuđen da se povuče u ilegalnost, a krajem novembra je otišao iz zemlje. U međuvremenu je postao član Politbiroa novog rukovodstva KPJ, koje je imenovano u Moskvi, na čelu sa Milanom Gorkićem, kao generalinm sekretarom, i Josipom Brozom Titom, koji je odgovarao za rad Partije u zemlji. Posle prenošenja središta CK KPJ iz Beča u Pariz, početkom 1937. godine, Čolaković je određen za urednika listova „Proleter“ i „Klasna borba“, a kasnije je obavljao i dužnost organizacionog sekretara CK KPJ. Obavljajući funkciju člana najužeg rukovodstva KPJ, Čolaković je od septembra do novembra 1937. godine boravio u Španiji, gde je u to vreme bio građanski rat. Krajem decembra iste godine, Josip Broz Tito ga je uputio da obavi važne zadatke s partijskim rukovodstvima u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Zbog situacije koja je vladala u rukovodstvu KPJ i krize njenog položaja u Kominterni, iz Kominterne je stigao nalog da se Rodoljub Čolaković izbaci iz rukovodstva KPJ. Međutim, Tito je Čolakovića zadržao u rukovodstvu sve do marta 1938. godine. Posle povlačenja iz političkog života, Čolaković se posvetio pisanju. U tom periodu je napisao i knjigu „Kuća oplakana“ u kome je opisao život, stradanje i borbu komunista u zatvorima Jugoslavije. Radio je i u partijskim i drugim listovima, a u dogovoru s Josipom Brozom, maja 1939. godine, prešao je na partijski rad u zemlji. Kako bi se legalizovao, prijavio se policiji i bio uhapšen. Posle pola godine provedene u pritvoru i sudskog procesa, krajem februara 1940. godine oslobođen je zbog nedostatka dokaza i proteran u rodno mesto. Tokom 1940. i 1941. godine, po nalogu CK KPJ, ponovo je uključen u rad partijskog rukovodstva, najpre u odeljenju za Agitaciju i propagandu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, a potom i u redakciji lista „Borba“, koja je trebao da bude pokrenut sredinom 1941. godine. Narodnooslobodičačka borba Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine, bio je jedan od organizatora oružanog ustanka u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Kao jedan od članova Glavnog štaba NOP odreda Srbije, na početku ustanka, jula 1941. godine, napustio je okupirani Beograd i otišao u Šumadiju. Tokom boravka u Šumadiji obilazio je i učestvovao u u organizovanju i učvršćivanju pojedinih partizanskih odreda; pomagao je njihovim Štabovima u organizovanju vojnog i političkog života jedinica, kao i u organizovanju akcija. Posetio je Prvi i Drugi šumadijski, Posavsko-kosmajski, Čačanski, Užički, Kragujevački i Jagodinski partizanski odred. Učestvovao je na savetovanju rukovodstva partizanskih odreda Šumadije i zapadne Srbije, u selu Dulenima, kod Kragujevca, a krajem septembra 1941. godine učestvuje na Savetovanju u Stolicama, kod Krupnja. Septembra 1941. godine bio je postavljen za političkog komesara Glavnog štaba NOP odreda Bosne i Hercegovine i prešao u istočnu Bosnu, gde je rukovodio oružanom borbom. Pored organizovanja oružane borbe, radio je i na organizovanju revolucionarne narodne vlasti. Bio je većnik AVNOJ-a i ZAVNOBiH-a. Na drugom zasedanju AVNOJ-a, novembra 1943. godine, u Jajcu, izabran je za sekretara Predsedništva AVNOJ-a. Godine 1943. bio je jedan od osnivača i prvi urednik „Oslobođenja“.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Vukova azbuka po Dušanu Radoviću - Miroslav Maksimović Godina izdanja: 2022 Broj strana: 76 Povez: Mek  „Оvа knjigа је izrаz pоštоvаnjа prеmа dеlu Dušаnа Rаdоvićа, а nаstаlа је pо nаrudžbi. I pо tоmе, nа Rаdоvićеvоm је trаgu: gоtоvо svе štо је pisао оn је nаpisао pо pоrudžbini ili zаdаtku. Аkо niје bilо nаrudžbе niје bilо ni gоtоvоg tеkstа. Štеtа је štо niје bilо višе nаrudžbi: rеcimо, u Rаdоvićеvој rukоpisnој оstаvštini nаlаzi sе оbimаn mаtеriјаl kојi је priprеmао zа bukvаr ili, kаkо gа је оn nаzivао, „prvu knjigu“ – јеr је bukvаr prvа knjigа sа kојоm ćе sе dеtе suоčiti. Niје gа nаprаviо: nikо iz nаšе tаdаšnjе držаvе niје sе sеtiо dа mu tај bukvаr – kојi niјеdnа оd nаših tzv. rеfоrmi оbrаzоvаnjа nе bi mоglа dа prеskоči – pоruči…“„…U tоmе sаm biо nа Rаdоvićеvоm trаgu, аli u tеkstu nisаm mоgао, nаrаvnо, dа gа prаtim: kо pоkušа dа sе igrа kао Duškо, nаdајući sе dа ćе gа nаdmаšiti – prоmаšićе. Ipаk, dоbаr dео „mојih“ slоvа pristupа sаdržајu nа sаtiričаn i irоničаn nаčin, štо је čеstо rаdiо i Dušаn Rаdоvić. Drаgо mi је štо sаm tеmе kоје Duškо niје pоznаvао, јеr ih u njеgоvо vrеmе niје bilо, pоglеdао umеstо njеgа. Istоvrеmеnо mi је i žао, јеr znаm dа bi ih оn pоglеdао duhоvitiје i ubitаčniје.“

Autor - osoba Keruak, Džek Naslov Pic / Jack Kerouack ; preveo s engleskog Borivoj Radaković Vrsta građe roman Jezik srpski Godina [1995] Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Četvrti talas ; Apatin : Kraj beline, [1995] (Novi SadApatin : Kraj beline) Fizički opis 121 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Radaković, Borivoj Zbirka Biblioteka Kerouack ; knj. 1 (Broš.) Džek Keruak (1922, Louel, Masačusets – 1969, Sent Pitersburg, Florida), rođen kao Žan-Luj Lebri de Keruak. Srednju školu u Louelu završio je 1939. godine kao najbolji sportista i dobio fudbalsku stipendiju za Pripremni koledž Horas Men i Univerzitet Kolumbija. Za vreme Drugog svetskog rata radio je u trgovačkoj mornarici, gde je započeo pisanje romana More je moj brat (1950). U ranim godinama bio je pod uticajem Sarojana i Hemingveja, da bi kasnije razvio sopstveni stil, beležeći život američkog putnika i iskustvo bit generacije pedesetih godina. O tome svedoče brojni romani, kao što su: Grad i velegrad (1950), Na putu (1957), Ljudi iz podzemlja (1958), Darma lutalice (1958), Tristesa (1960), Usamljeni putnik (1960), Big Sur (1960), Žerarove vizije (1963), Anđeli Desolejšn Pika (1965), Satori u Parizu (1966), Kodijeve vizije (1972), i nekoliko knjiga poezije poput Meksiko Siti bluza (1959) i San Francisko bluza (1983). MG30 (N)

Kao novo. Bez posvete. Arduino Uno - 45 projekata za početnike i stručnjake - Bert Van Dam Godina izdanja: 2016 Broj strana: 209 Povez: Mek Ova knjiga sadrži niz zabavnih i uzbudljivih projekata za Arduino, kao što su tihi alarm, ljudski senzor, svetlosni senzor, motorna kontrola, internet i bežična kontrola (pomoću radio veze). Za razliku od mnogih slobodnih projekata na internetu, svi projekti u ovoj knjizi su intenzivno testirani i njihov rad je zagarantovan!Ovu knjigu možete koristiti za projekte i napraviti više od 45 projekata za ličnu upotrebu. Jasna objašnjenja, šeme i slike svakog projekta čine ovo zabavnom aktivnošću. Na slikama su radni projekti, tako da možete biti sigurni da rade.Projekte iz ove knjige možete kombinovati kako biste napravili svoje projekte. Da bi se to olakšalo, data su jasna objašnjenja o tome kako rade ovi projekti i zašto su dizajnirani na taj način. Tako ćete naučiti mnogo o projektu i delovima koji se koriste, znanje koje možete iskoristiti u svojim projektima.Osim toga, ova knjiga se može koristiti kao referentni vodič. Pomoću indeksa lako možete da pronađete projekte koji služe kao primeri za C ++ komande i funkcionalnost Arduino ploče. I nakon što ste napravili sve projekte u ovoj knjizi, ona će i dalje biti dragoceni priručnik koji ćete držati pored računara.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Maks - Markus Orts Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2023 Broj strana: 532 Format: 20 cm Povez: Broširani Kroz prizmu života šest žena, roman pripoveda o 20. veku, skicirajući panoramu jednog neverovatnog vremena. Maks se bori. Maks beži. Maks traži. Bori se protiv ludila u svetu, koji se raspada. Beži od ljudi koji ga ne razumeju. Traži onu jedinu pravu ženu, koju će moći da voli. Ovo je priča o Maksu Ernstu, velikom umetniku prošlog veka. Roman o slobodi, umetnosti, ludilu, zavičaju – i Maksu, Maksu Ernstu. O njegovoj pobuni protiv oca, koji pripada vremenu cara Vilhelma II, lutanju po razuzdanom Parizu dvadesetih godina i skromnom životu u bekstvu i egzilu u Americi. Njegove žene i prijatelji su velikim delom bili poznate ličnosti toga doba: Leonora Karington, Pegi Gugenhajm, Pablo Pikaso, Andre Breton. Sve njih pokreću očajanje, zanos, požuda. Autor pripoveda neverovatno živo, prenoseći svoja osećanja na čitaoca: u svakom redu ove knjige osećamo strast sa kojom je napisana. Markus Orts je rođen 1969. godine. Studirao je filozofiju, romanistiku i anglistiku u Frajburgu. Pisac je, živi u Karlsrueu, sa suprugom i troje dece. Njegovi romani su prevedeni na šesnaest jezika, po jednom od njih, Sobarica (Das Zimmermädchen), snimljen je film. Autor je i više radio-drama i knjiga za decu.

Miroslav Antić Pra-govor 1-5 komplet Izdavac : Jugoart, Zagreb Godina : 1986. , ilustrovano Povez: Broširani sa zaštitnim omotom Ukupan br. strana: 129+165+158+131+189 * Horoskop * Tako zamisljam nebo * Plavi cuperak * Garavi sokak * Hodajuci na rukama Miroslav Mika Antić (Mokrin, 14. mart 1932 — Novi Sad, 24. jun 1986) bio je srpski pesnik. U rodnom Mokrinu pohađao je Osnovnu školu, gimnaziju je završio u Kikindi i Pančevu, a studije je upisao u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Pre nego što je postao poznat bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu. Sem pisanja bavio se i slikarstvom, novinarstvom i filmom. Bio je i urednik lista „Ritam“ i „Dnevnika“ u Beogradu i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu Pesnik Mika Antić, u jednom razgovoru je rekao da je čitao mnoge pisce i da su na njega svi uticali, ali je malo onih, kako je govorio, koji su mi ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju. On piše o sitnicama koje čoveka okružuju, a koje on nije u stanju da primeti opterećen svakodnevnim životnim aktivnostima.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Dobre navike, loše navike - Vendi Vud Izdavač: Psihopolis Godina izdanja: 2020 Broj strana: 355 Format: 20 cm Povez: Broširani Zašto toliko često gledamo u svoj telefon i kako da prestanemo sa tom navikom? Kako da promenimo neželjene i stvorimo dobre navike? Vendi Vud, profesorka psihologije i biznisa, upravo je nauci o navikama posvetila gotovo trideset godina svog profesionalnog rada, a brojna naučna saznanja o prepoznavanju navika u svim njihovim raznovrsnim oblicima nalaze se u ovoj knjizi. Jer, razumevanje navika normalizovaće pokušaje rešavanja jednog od naših ključnih problema: trajnu promenu ponašanja. Dugo i uspešno je vladao mit da je za promenu ponašanja potrebno samo malo više snažnih namera i volje. Autorka kritički razmatra ovaj mit pitajući se zašto je tako lako da na početku odlučimo da se promenimo, čak počnemo da radimo neke ispravne stvari – a ipak teško istrajemo u dugotrajnoj i uspešnoj promeni ponašanja i zašto odluka i volja nisu dovoljne alatke za trajno žrtvovanje kako bismo došli do cilja? Šta su zapravo navike? Šta znamo o navikama i njihovom stvaranju? Koja je razlika između navika i rituala? Šta je ometač pažnje i kako da izmerite svoju skalu rasejanosti? Zašto navike čine da nam teške stvari deluju lako i bezbedno? Koliko vremena je potrebno za stvaranje navike, a koliko da bismo je se oslobodili? Da li su i zašto navike sigurne luke u stresnim vremenima? Kako da stvarate dobre navike koje efikasno rade sa vama, a ne protiv vas? KNJIGA O NEČEMU ŠTO SVI RADIMO SVAKOG DANA… I TO MNOGO. • Kako da živimo sa našim bićem navike? • Koje su alatke za formiranje navika? • Ključna osobina navike: ona deluje izvan vaše svesnosti. • Zašto je brzina navika blagoslov kada su ono što želimo, a prokletstvo kada su neželjene? • Zašto navike ostvaruju naše ciljeve, ali i postaju naši ciljevi? ZAŠTO STALNO RADIMO ONO ŠTO RADIMO? Življenje s vašim bićem navike omogućiće vam da uvidite koliko vašeg bića funkcioniše na načine kojima ne upravljaju vaše želje i površni impulsi. U vama su dubine. Možete upregnuti te dubine da rade za vas. Vendi Vud, autorka knjige

Nolit, 1966. Originalno, prvo izdanje kultne knjige Bore Ćosića, prve u čuvenom porodičnom ciklusu. Ovo izdanje nikada posle nije preštampano, budući da je pisac u kasnijim izdanjima neke priče izbacivao, a druge dodavao. Retko sa omotom. Ivice omota blago iskrzane, unutrašnjost odlična. Bora Ćosić, rođen 1932. u Zagrebu, 1937. sa porodicom preseljen u Beograd. Tu je završio srednju školu u Prvoj muškoj gimnaziji, studirao na odseku filozofije Beogradskog univerziteta. U mladosti je prevodio ruske futurističke pesnike, uređivao je list `Mlada kultura` 1952, reviju `Danas` 1961-1963,[1] časopis `Rok` 1969-1970. Radio je kao dramaturg i umetnički savetnik u filmskim preduzećima `Slavija`, 1958-1959, i `Avala`, 1962-1963. Sarađivao je na dokumentarnim filmovima, pisao dijalog za igrane filmove. Tokom boravka po Evropi, pored celovitih knjiga objavio je više stotina tekstova po novinama i časopisima Nemačke, Austrije, Švajcarske, Italije, Holandije, Mađarske, Rumunije, Rusije, Poljske, Albanije. Učestvovao je na više od dve stotine čitanja u nekoliko evropskih zemalja. Dao više od stotinu intervjua za različita glasila, štampu, radio i televiziju. Učestvovao na književnim konferencijama, festivalima, simpozijumima, međunarodnim sastancima i kongresima.[3] Književno stvaralaštvoУреди Karijeru pisca započinje romanom Kuća lopova iz 1956. godine te zatim objavljuje knjige eseja Vidljivi i nevidljivi čovek, 1962, Sodoma i Gomora, 1963. godine. Autor je kultnog romana novije srpske proze, Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, 1969, smestenom u ratnom i posleratnom Beogradu. Ćosić je istovremeno naslednik srednjeevropske prozne tradicije intelektualnog esejizma, kao i jedan od poslednjih intelektualaca koji se emocionalno iskreno identifikovao sa jugoslovenskom himerom, s mešavinom elegičnosti i mučnog preispitivanja nakon njenog raspada. Po tom romanu je snimljen i istoimeni film. Raspad Jugoslavije odveo je pisca u dobrovoljno izgnanstvo (najčešće boravi u Rovinju i Berlinu, dok objavljuje u Hrvatskoj).[4] Taj deo njegovog stvaralaštva je obeležen uglavnom esejističkim delima, među kojima se ističu Dnevnik apatrida, 1993, (opet jedno poigravanje s fiktivnim identitetom preko kojeg Ćosić iznosi stavove o savremenoj drustvenopolitičkoj stvarnosti), Dobra vladavina, 1995, te Carinska deklaracija, 2000, poluautobiografski tekst natopljen promišljanjima o propalim južnobalkanskim ogledima i autorovim pomešanim osećanjima prema toj tvorevini. Napisao je oko 50 knjiga, izdatih u Srbiji, Hrvatskoj i Nemačkoj.[5] NagradeУреди 1969: NIN-ova nagrada, za roman Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji.[2] 2002: Nagrada za Evropsko razumevanje, za autobiografski esej Carinska deklaracija.[6] 2008: Nagrada Albatros Zadužbine Gintera Grasa.[7] 2001: Nagrada Stefana Heyma.[8] DelaУреди Nepotpun popis dela: Kuća lopova, 1956. Vidljivi i nevidljivi čovek, 1962. Sodoma i Gomora, 1963. Priče o zanatima, 1966. Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, 1969. Tutori, 1978. Poslovi/sumnje/snovi Miroslava Krleže, 1983. Doktor Krleža, 1988. Rasulo, 1991. Dnevnik apatrida, 1993. Dobra vladavina (i psihopatalogija njenog svakodnevlja), 1995. Carinska deklaracija, 2000. Pogled maloumnog, 2001. Tkanje, 2001. Nulta zemlja, 2002. Irenina soba, (poezija), 2002. Izgnanici, 2005. Consul u Beogradu, 2007. Put na Aljasku, 2008. Zapadno od raja, 2009. Kratko detinjstvo u Agramu, 2011. Doručak kod Majestica, 2011.

Франсоаз Жило/ Карлтон Лејк: ЖИВОТ С ПИКАСОМ Издавач: ЗОРА, Загреб, 1967.год. Тврди повез, заштитни омот, 356 страна, илустровано, латиница. Очувано као на фотографијама (омот искрзан, књижни блок врло пристојан). РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ. Франсоаз Жило, сликарка, књижевница и велика Пикасова муза, била је једина жена која је напустила егоцентричног генија, а своју десетогодишњу везу с њим до детаља је описала у књизи ЖИВОТ С ПИКАСОМ, која је објављена 1964. год. и по којој је снимљен филм #Преживети Пикаса`, с Ентонијем Хопкинсом у главној улози. Њени уметнички радови изложени су у десетак светских музеја и галерија. `Пабло Руиз Пикасо (шп. Pablo Ruiz Picasso, Малага, 25. октобар 1881 — Мужин, 8. април 1973) био је свестрани шпански уметник. Пикасо је један од водећих и најпознатијих сликара, вајара, цртача и графичара 20. века, који је највећи део своје каријере провео живећи и радећи у Француској. Био је доминантна личност у ликовним уметностима прве половине 20. века и покренуо је иницијативе за многе револуционарне промене у модерној уметности. Мада се његово дело обично дели на више периода, те поделе су донекле арбитрарне, пошто је његова стваралачка енергија и машта била таква да је често истовремено радио на богатом репертоару тема и у различитим стиловима. Сам Пикасо је то овако објаснио: „Многе различите начине које сам користио у мојој уметности не треба сматрати еволуцијом, нити корацима према неком непознатом идеалу сликарства. Када сам имао нешто да изразим, то сам радио без размишљања о прошлости или будућности. Не верујем да сам користио радикално различите елементе у различитим начинима мога сликарства. Ако је предмет којим сам се у датом тренутку бавио сугерисао друкчије типове израза, нисам оклевао да их усвојим.” Уз Жоржа Брака, један је од оснивача ликовног правца кубизам. Пикасо је демонстрирао изузетни уметнички таленат током својих раних година, сликајући у натуралистичком маниру током свог детињства и младости. Током прве декаде 20. века, његов стил се променио док је експериментисао са различитим теоријама, техникама и идејама. Након 1906, фовистички рад нешто старијег уметника Анрија Матиса је мотивисао Пикаса да истражи радикалније стилове, чиме је започело плодно ривалство два уметника. Њих су накнадно критичари често упоређивали као вође модерне уметности. Пикасов рад се често карактерише по периодима. Док су називи многих његових касних периода предмет дебата, најшире прихваћени периоди његовог рада су плави период (1901–1904), ружичасти период (1904–1906), период афричког утицаја (1907–1909), аналитички кубизам (1909–1912), и синтетички кубизам (1912–1919), који се исто тако назива и кристалним периодом. Знатан део Пикасовог рада током раних 1910-их и раних 1920-их је у неокласичном стилу, док је његов рад средином 1920-их често карактерисан надреализмом. Његови каснији радови су често комбинација елемената његових ранијих стилова. Изузетно плодан током целог свог живота, Пикасо је остварио универзални углед и огромно богатство за своја револуционарна уметничка достигнућа, и постао је једна од најпознатијих фигура у уметности 20. века.`

Retko u ponudi Ilustrovao Mića Mihajlović Kao na slikama 1961. Dvojezicno izdanje: Madjarski - Srpski Naslovna strana: Misa Nedeljkovic Umetnicki prilozi: Mica Popovic Miklós Radnóti (rođen kao Miklós Glatter; 5. svibnja 1909. - studeni 1944.) bio je mađarski pjesnik i učitelj. Ubijen je u Holokaustu. Miklós Glatter bio je sin trgovca tekstilne tvrtke Brück & Grosz iz Budimpešte. Rođen je u 13. četvrti Újlipótváros kraljevske ugarske prijestolnice Austro-Ugarske. Pri rođenju, njegov brat blizanac rođen je mrtav, a majka mu je umrla ubrzo nakon poroda. Većinu djetinjstva proveo je s obitelji svoje tete čiji je suprug Dezső Grosz bio jedan od vlasnika tekstilne tvrtke u kojoj je njegov otac radio do svoje smrti 1921. godine. Osnovnu i srednju školu Radnóti je pohađao u rodnom mjestu, a školovanje je nastavio na srednjoj tekstilnoj školi u Liberecu od 1927. do 1928. po ujakovu savjetu. Zatim je radio kao trgovački dopisnik u poznatom tekstilnom poduzeću do 1930. Naposljetku, Radnóti je uspio nadvladati želju za još jednim obrazovanjem i počeo je studirati filozofiju, mađarski i francuski jezik na Sveučilištu u Szegedu. Godine 1934. završio je studij filozofskom doktorskom disertacijom Umjetnički razvoj Margit Kaffke. Nakon mature promijenio je ime u Radnóti, prema rodnom mjestu Radnovce (mađ. Radnót) svog djeda po ocu. U kolovozu 1935. oženio se svojom dugogodišnjom ljubavi Fanny (1912.-2014.), kćeri vlasnika ugledne tiskare Gyarmati. Vrlo sretan brak je nažalost bio bez djece sve do njegove deportacije. U školskoj godini 1935/36. stekao je prva profesionalna iskustva kao srednjoškolski profesor u Gimnaziji Zsigmond Kemény u Budimpešti. U rujnu 1940. regrutiran je u židovski radni bataljun mađarske vojske do prosinca te godine, zatim od srpnja 1942. do travnja 1943. po drugi put. Dana 2. svibnja 1943. zajedno sa suprugom prešao je sa judaizma na rimokatoličku vjeru. U svibnju 1944. Radnótijev treći vojni rok je započeo i njegov je bataljun deportiran u Bor u Srbiji. Nakon 1943. mađarsko-židovski prisilni radnici bili su zatvarani u blizini borskih rudnika bakra koji su pokrivali 50 posto potreba njemačke ratne industrije za bakrom. Dana 17. rujna 1944. Radnóti je bio prisiljen napustiti logor u koloni od oko 3600 zarobljenika zbog vojne ofenzive savezničkih vojski. Izdržao je neljudski prisilni marš od Bora do Szentkirályszabadja, gdje je 31. listopada napisao svoju posljednju pjesmu. U studenom 1944. njega i još dvadesetak zarobljenika strijeljali su pripadnici Mađarske garde zbog njihove potpune fizičke i psihičke iscrpljenosti. Navedeni su različiti datumi njegova ubojstva. Neke publikacije navode dan u razdoblju od 6. do 10. studenog. U detaljnoj i znanstvenoj izložbi Mađarske akademije znanosti iz 2009. godine, 4. studenog je naveden kao datum smrti. Danas je potrebno oko 1 sat i 30 minuta vožnje od 110 kilometara automobilom od Szentkirályszabadja do Abde. Radnóti je sa suprugom pokopan na groblju Kerepesi. Godine 2013. njegov kip u Abdi je oštećen, ali razlog oštećenja još uvijek nije razjašnjen... Vizuelna poezija apoliner danilo kis modernizam simbolizam ekspresionizam

Knjiga je kao nova. Satri - Kormak Makarti Izdavač: Kontrast Godina izdanja: 2019 Broj strana: 197 Format: 21 cm Povez: Broširani Odmetnuvši se od porodice i života privilegovanih, Kornelijus Satri živi u samonametnutom egzilu u kući na vodi na reci Tenesi. Izabravši život margine, postaje deo zajednice izopštenika, ekscentrika, kriminalaca i skvotera. Satrijeva nežna i oštra duhovitost, njegova humanost i njegovo nepokolebljivo dostojanstvo uzdižu ga iznad svakog egzistencijalnog nespokojstva i grča preživljavanja, i važnost Makartijevog poluautobiografskog romana, između ostalog, počiva i u pozivu čitaocu da, nastanivši ovaj svet, prizove i uvaži upravo ove ljudske vrednosti. Kormak Makarti (1933, pravo ime Čarls), rođen je i odgajan na američkom zapadu, što će u njegovoj literaturi ostaviti velikog traga. Svoje ime je promenio u Kormak, po uzora na legendarnog irskog kralja. Dok je pisao svoj prvi roman Čuvar voćnjaka (1965) radio je kao automehaničar. Dobio je nekoliko uglednih američkih stipendija (Američka akademija umetnosti, Gugenhajm, Mekartur). Do sada je objavio deset romana za koje je dobio preko petnaest američkih i internacionalnih nagrada, uključujuci Nacionalnu književnu nagradu (1992) i Pulicerovu nagradu za književnost (2006). U svojim delima uvek se bavi temama života i smrti, a njegov stil je poznat po izraženoj direktnosti misli i svedenoj interpunkciji. Neka od njegovih najpoznatjih dela su Svi ti lepi konji, Krvavi meridijan, Nema zemlje za starce i Put.

Knjiga je kao nova. Ponoćni soko : druga knjiga o Rigantima - Dejvid Gemel Izdavač: Čarobna knjiga Godina izdanja: 2022 Broj strana: 442 Format: 21 cm Povez: Broširani Kopile Bejn nezakoniti je sin rigantskog kralja Đavolje Oštrice. Rođen iz čina prevare, odrastao je kao otpadnik kog je i rođeni otac odbacio uprkos nepogrešivom dokazu očinstva – Bejn ima Konavarove oči, jedno smeđe, a drugo zeleno. Nakon što je oteran iz rodnog kraja, Bejn putuje daleko na jug, gde iz prve ruke vidi svu veličanstvenost i strahotu Carstva Kamena. Žudeći za osvetom, Bejn postaje slavni gladijator koji se bori na krvlju natopljenom pesku arena širom carstva, uvek stremeći ka cilju s istom onom posvećenošću koja je njegovom ocu obezbedila krunu. Ali u svetu se dešavaju važnije stvari od njegove potrage za osvetom. Vojske Kamena spremaju se za pohod na zemlje Riganta. Sudbina ne samo ljudi već i šeja zavisi od ishoda krvave bitke dveju kultura i iskvarenog odnosa između oca i sina… Dejvid Gemel (1948–2006) bio je britanski pisac herojske fantastike i trilera. Pre nego što je postao pisac, radio je kao fizički radnik, kamiondžija, izbacivač i novinar. Prvi roman, Legendu, objavio je 1984. godine, nakon čega je napisao više od trideset romana, uglavnom herojske i istorijske fantastike, ali i dva trilera (napisana inicijalno pod imenom Ros Harding). Njegove knjige prodate su širom sveta u više od milion primeraka.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Durmitorski lokalizmi : riječi koje nijesu još umrle, a ka’će ne znamo - Slobodan Ž. Božović Izdavač: Prometej Novi Sad Godina izdanja: 2022 Broj strana: 199 Format: 21 cm Povez: Tvrdi „Svojom bogatom leksičkom građom rečnik Durmitorskih lokalizama predstavlja pravi dragulj u očuvanju kulturne baštine naroda durmitorskog kraja, kao i pravo blago u izučavanju jezika i umnogome olakšava rad na izradi novih rečnika u kojima će durmitorski lokalizmi zauzeti značajno mesto. Ova knjiga je svojevrsno svedočanstvo o karakteru ljudi i njihovog odnosa prema životu. Prikupivši arhaične izraze Božović nas vraća u prošlost, oživljavajući duh naših predaka. Zahvaljujući Slobodanovoj knjizi, svi budući proučavaoci leksičke građe ovog kraja ne moraju bezvijati – skitati.“ – Danileja Kvas Slobodan Ž. Božović rođen je 1945. godine u Podgori kod Žabljaka, gde je pohađao osnovnu školu. Učiteljsku školu i Pedagošku akademiju završio je u Nikšiću. Radio je kao likovni pedagog u osnovnim školama u Dudovi­ci, Vreocima i Lazarevcu. Pored pedagoškog rada bavio se i slikarstvom. Održao je brojne samostalne i preko dvadeset grupnih izložbi. Dobitnik je treće nagrade za grafiku na takmičenju koje je organizovala Kulturno prosveta zajednica Beograda 1975. godine u Mladenovcu. Od 1975. godine učestvova­o je u radu brojnih likovnih kolonija. U pripremi su dva priručnika: „Treća dimenzija“ za cr­tanje, i „Akvarel“ za slikanje jednom od najljepših slikarskih tehnika.

Knjiga je kao nova. Glasine - Žan-Noel Kapferer Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Godina izdanja: 2016 Broj strana: 336 Format: 23 cm Povez: Broširani Do dana današnjeg je proučavanje glasina bilo praćeno njihovim negativnim vrednovanjem: glasina je nužno netačna, izmišljena ili iracionalna. Stoga se uvek jadikovalo zbog postojanja glasina, na njih se gledalo kao na privremeno udaljavanje od istine, nalet ludila. Neki su čak u povećanju broja sredstava javnog informisanja videli priliku da se obračuna sa glasinama: televizija, radio i štampa bi mogli da ukinu razlog postojanja glasina. Mi smou ovoj knjizi pokazali da je to negativno vrednovanje neodrživo. S jedne strane, ono je razumevanje glasina dovelo u ćorsokak: većina karakteristika ovog fenomena je ostala neobjašnjena i opisana kao patološka. S druge strane, čini se da je takvo poimanje pre svega podstaknuto moralisanjem i dogmatizmom. U suštini, postoji samo jedan način da se spreče glasine: zabraniti ljudima da pričaju. Očito nastojanje da u opticaju budu isključivo pouzdane glasine, vodi pravo ka kontroli informacija, a onda i kontroli slobode govora: mediji bi tako postali jedini dozvoljeni izvor informisanja. Tada bi postojale samo zvanične informacije.To nas dovodi do same suštine postojanja glasina. Glasina nije nužno »lažna«, ali je zato nužno nezvanična. Skrajnuta i ponekad u opoziciji, ona osporava zvaničnu nudeći drugačiju stvarnost. Zato je masovni mediji nisu istisnuli.

SADRŽAJ: Igor Cvijanović: AD INFINITUM Don Delilo: O DEJVIDU FOSTERU VOLASU Dejvid Foster Volas: DUŠA NIJE KOVAČNICA Dejvid Foster Volas: GODINA GLEDA Dejvid Foster Volas: PRIRODA ZABAVE Dejvid Foster Volas: DECIDERIZACIJA 2007: SPECIJALNI IZVEŠTAJ Dejvid Foster Volas: OVO JE VODA Dejvid Foster Volas: PREVIĐENI: PET ZLOSREĆNO POTCENJENIH AMERIČKIH ROMANA > 1960. Dejvid Foster Volas i Don Delilo: PREPISKA Dejvid Foster Volas i Majkl Goldfarb: IZ EMISIJE KONEKŠN, NA RADIO-STANICI WBUR-FM, 2004. Dejvid Foster Volas i Dejv Egers: „DA SE SVOJSKI POTRUDIM DA BUDEM STRPLJIV, LJUBAZAN I MAŠTOVIT“ Džonatan Franzen: BESKRAJNA TUGA Majkl Pič: IZVORNA DOBROTA Ejmi Volas Hejven: „DA LI SI SE IKAD ZAPITALA...?“ Dejvid Lipski: IZGUBLJENE GODINE I POSLEDNJI DANI DEJVIDA FOSTERA VOLASA Kaetano Galindo: INFINITE JEST U BRAZILU Kostas Kalcas i Skot Espozito: BESKRAJNA SLOŽENOST Amanda Demarko: GREŠKA NA STRANICI 1032. Mek Barnet: DEJVID FOSTER VOLAS, MOJ UČITELJ Srđan Srdić: POETIKA POZICIJE Muharem Bazdulj: NA KRAJU BUDEŠ ŠTA JESI Dragan Babić: PROROČKA VIZIJA XXI VEKA: ANTICIPACIJA BUDUĆNOSTI U ESEJIMA DEJVIDA FOSTERA VOLASA Adam Keli: RAZVOJ KROZ DIJALOG: DEJVID FOSTER VOLAS I ROMAN IDEJA Roberto Natalini: DEJVID FOSTER VOLAS I MATEMATIKA BESKONAČNOSTI Kasija Bodi: FIKCIJA KAO ODGOVOR: DEVOJČICA NEOBIČNE KOSE U KONTEKSTU Dejvid Hering: TUMAČENJE DUHA U PROZI DEJVIDA FOSTERA VOLASA Tom Bisel: SVE O SVEMU – BESKRAJNA LAKRDIJA DEJVIDA FOSTERA VOLASA POSLE DVADESET GODINA Endrju Hoberek: ROMAN POSLE DEJVIDA FOSTERA VOLASA Rajan Blank: ŠTA JE, DOVRAGA, VODA?

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Deset vekova Srpske knjizevnosti! Deset vekova srpske književnosti predstavlja antologijsku ediciju pokrenutu u Izdavačkom centru Matice srpske 2010. godine.[1] Antologija će imati preko 200 knjiga i obuhvata književnost od 12. stoleća do pisaca savremenog perioda.[2][3] Glavni urednik edicije je srpski književnik akademik Miro Vuksanović. Uređivački odbor čine profesori Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu kao i drugi stručnjaci.[4] Prva štampana knjiga u ediciji je Sabrana dela Svetog Save.[2] Knjige su štampane na posebnom ekološkom papiru koji je po standardu EU, zbog čega su knjige lakše za držanje tokom čitanja.[4] Ediciju je podržala pokrajinska vlada Vojvodine,[5] Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,[2] grad Novi Sad a medijski pokrovitelj je Radio televizija Srbije.[4] Antologija uključuje dela pisaca koji do sada nisu bili adekvatno valorizovani ili čije delo je bilo skrajnuto.[6] U ediciji su kao integralni deo srpske književnosti uključena dela srpskih književnika iz Dubrovačke republike, na osnovu stanovišta da su bili govornici srpskog jezika, da je dubrovačka baština deo zajedničkog nasleđa dva naroda, kao i da je neuključivanje dubrovačke književnosti u ranije edicije bilo ideološki motivisano. To je naišlo na proteste pojedinih institucija iz Hrvatske. Borislav V. Pekić (Podgorica, 4. februar 1930 — London, 2. jul 1992) bio je jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka,[1] romansijer, dramski pisac, filmski scenarista, akademik i jedan od trinaest intelektualaca koji su obnovili rad Demokratske stranke.[2] Dobitnik je NIN-ove nagrade za roman Hodočašće Arsenija Njegovana iz 1970. godine i niza drugih priznanja: Nagrada Sterijinog pozorja (1972); nagrada udruženja izdavača, (1977); Nagrada Radio-Zagreba, (1982); Godišnja nagrada Udruženja književnika Srbije za Sabrana dela (1985); Njegoševa nagrada, (1987); Nagrada Zadužbine Jakova Ignjatovića, 1991. Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom za doprinos u kulturnom stvaralaštvu. Nakon Pekićeve emigracije u London 1971, jugoslovenske vlasti su ga smatrale personom non grata i niz godina su osujećivali izdavanje njegovih dela u Jugoslaviji. Njegova najpoznatija dela su Zlatno runo, Besnilo, Odbrana i poslednji dani, Kako upokojiti vampira, Atlantida i Vreme čuda. Od 12. decembra 1985. bio je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Mladost i romani Rodio se u Podgorici 1930. Njegov otac, Vojislav D. Pekić, je u Kraljevini Jugoslaviji bio visoki državni činovnik, tako da su od Borislavovog rođenja do 1941. živeli u Starom i Novom Bečeju, Mrkonjić Gradu, Kninu i Cetinju.[1] Početkom Drugog svetskog rata, italijanske okupacione vlasti su ih proterale iz Cetinja za Srbiju.[1] Njegova porodica se nastanila u Bavaništu (južni Banat), a 1945. se odselila u Beograd.[1] Po preseljenju u Beograd 1945, obrazovanje je nastavio u Trećoj muškoj gimnaziji, gde je maturirao 1948.[1] Ubrzo posle toga je bio uhapšen: „ Bio sam član ilegalne studentsko-gimnazijske organizacije koja se zvala Savez demokratske omladine Jugoslavije. Uhapšen sam 7. novembra 1948, maja 1949. osuđen po Zakonu o krivičnim delima protiv naroda i države, na prvostepenom Okružnom sudu na 10 godina, a potom mi je na Vrhovnom sudu (Narodne Republike Srbije 26. juna 1949. godine) kazna povećana na 15 godina zatvora sa prisilnim radom i izvesnim brojem godina gubitka građanskih prava nakon izdržane kazne. Pomilovan sam 29. novembra 1953. godine. ” — Borislav Pekić[1] Kao pripadnik SDOJ-a je osuđen na petnaest godina robije sa prinudnim radom. Izdržavao je kaznu u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš. Pomilovan je posle pet godina 1953. godine. Za vreme tamnovanja začete su mnoge ideje koje je posle razvio u svojim glavnim romanima. Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1954—1958). Borislav i Ljiljana Pekić sa svojom kćerkom 1959. godine Godine 1958. oženio se inženjerkom arhitekture Ljiljanom Glišić, sestričinom dr Milana Stojadinovića, koji je bio predsednik vlade Jugoslavije (1935—1939) i ministar finansija. Godinu dana kasnije rodila im se ćerka Aleksandra. Godina 1959. je takođe godina kada je Pekić napisao svoj prvi od preko dvadeset originalnih filmskih scenarija za glavne filmske kuće u Jugoslaviji, među kojima i Dan četrnaesti, koji je predstavljao Jugoslaviju na Kanskom filmskom festivalu 1961. godine. Godinama je Pekić radio na nekolicini romana, a kada je prvi od njih, Vreme čuda (1965), štampan, privukao je pažnju velikog broja čitalaca, kao i književnih kritičara. Ovaj roman je 1976. izdat na engleskom od strane Harcourt Brace Jovanovic u Njujorku kao Time of Miracles (Vreme čuda). Preveden je na francuski 1986, na poljski 1986, rumunski 1987, italijanski 2004. i grčki 2007. Pekićev prvi roman jasno je ukazao na dve važne karakteristike njegovog rada, oštar antidogmatizam i konstantni skepticizam u pogledu mogućeg „progresa“ čovečanstva koji je dostignut u toku svoje istorije. U periodu između 1968. i 1969. Pekić je bio jedan od urednika „Književnih novina“. Njegov drugi roman je Hodočašće Arsenija Njegovana (1970), u kome je, pored ostalog, dao sliku studentskog protesta 1968. u Jugoslaviji. Iako se ideološki distancirao od ovog opozicionog pokreta, nova politička klima je dalje komplikovala njegov odnos sa vlašću, tako da je godinu dana bio bez pasoša. Roman je ipak dobio Ninovu nagradu kao najbolji jugoslovenski roman te godine. Engleski prevod pod naslovom Houses of Belgrade (Beogradske kuće) se objavio 1978. u izdavačkoj kući Harcourt Brace Jovanovic u Njujorku, a kasnije je bio preveden na poljski, češki i rumunski. Iseljenje i dalji rad Borislav Pekić kao zatvorenik, plakat za izložbu Nakon Pekićeve emigracije u London 1971, jugoslovenske vlasti su ga smatrale personom non grata i niz godina su osujećivali izdavanje njegovih dela u Jugoslaviji. Najzad se 1975. pojavilo Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana, koje je kasnije prevedeno na poljski 1980, mađarski 1982, češki 1985. i francuski 1992. Godine 1977. poslao je rukopis sotije Kako upokojiti vampira na književni konkurs Udruženih izdavača Jugoslavije, koji su prepoznali u njemu najbolje pristiglo delo i tako je knjiga štampana. Kasnije je prevedena na češki 1980, poljski 1985, italijanski 1992, a engleski prevod se pojavio 2005. Baziran delimično na Pekićevom sopstvenom iskustvu u zatvoru i istrazi, roman pokazuje metode, logiku i psihologiju modernog totalitarnog režima. Odbrana i poslednji dani (1977), saga-fantasmagorija prevedena je na poljski i mađarski 1982, na češki 1983, francuski 1989. i švedski 2003. Ova tri romana bazično se bave raznim vrstama i na raznim nivoima kolaboracije u Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata. Posle više od dve decenije priprema, studija i proučavanja prvi tom Pekićeve sedmotomovne fantasmagorije Zlatno runo se 1978. godine pojavio pred čitaocima. Slede zatim i ostalih šest tomova tokom 1978—1986. godine. Tim delom se Pekić uvrstio u najznačajnije srpske književnike. Za ovu sagu Pekić je 1987. dobio Njegoševu nagradu, označujući ga kao jednog od vrhovnih savremenih proznih pisca u Jugoslaviji. Prema mišljenju žirija Televizije Srbije, taj roman je ušao u izbor deset najboljih romana, napisanih na srpskom jeziku u periodu od 1982. do 1992. godine. Zlatno runo je upoređivano od strane inostranih kritičara sa Džejms Džojsovim ″Uliksom″, po strukturi naracije klasičnog mita, sa Manovim ″Budenbrokovima″, po dugačkoj porodičnoj istoriji i evoluciji predratnog društva, kao i sa ″Kontrapunktom života″ Oldusa Hakslija, po unutrašnjoj tenziji koja prolazi kroz lavirint konfliktnih perspektiva. No ipak je Zlatno runo slavljeno kao jedinstveno. Jedna od očiglednih odlika je i ogroman obim i tematska kompleksnost. Zlatno runo opisuje lutanje generacija Njegovana i kroz njih istražuje istoriju Balkana. Prvi, drugi i treći tom izdat je na francuskom 2002, 2003. i 2004. godine. Osamdesetih je Pekić napisao nešto sasvim novo. Sakupljao je materijal za pisanje knjige o izgubljenom ostrvu Atlantidi, sa namerom da da jedno novo objašnjenje za korene, razvoj i propast naše civilizacije. I pored klasičnih izvora koji su inspirisali njegov antropološki interes, Pekić je odlučio da ocrta svoju novu viziju budućnosti i time izbegne restrikcije „istorijskog modela“ sa kojim je on nesumnjivo morao da se suoči u starim mitovima. Iz toga su proizišle tri knjige: žanr-roman Besnilo (1983), antropološki roman 1999 (1984) i epos Atlantida (1988).[3] Ove knjige su doživele veliki broj izdanja u Srbiji, a Besnilo je bio bestseler. Besnilo je prevedeno na španski 1988. i mađarski 1994, a Atlantida na češki 1989. Za Atlantidu je Pekić dobio „Goranovi nagradu“ 1988. Ovaj roman je 1983. izabran za najčitaniju knjigu domaćeg autora te godine i dobio je nagradu Beogradski pobednici. Pekićeva Odabrana dela u 12 tomova štampana su krajem 1984. a za njih je dobio Nagradu Udruženja književnika Srbije. Godine koje su pojeli skakavci, u tri toma, izdate su između 1987. i 1990. Dva odlomka prve knjige su prevedena na engleski i publikovana u književnim časopisima Velike Britanije. Ovo je Pekićeva autobiografsko-memoarska proza sa ocenom i objašnjenjem posleratnih dana, životom i proganjanjem buržoazije pod komunističkim režimom. Ove knjige nisu samo autobiografske u klasičnom smislu reči, pošto se Pekić bavi i opštim stanjem Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, kao i drugim zemljama i njihovim penalnim sistemima. On slika zatvorski život kao jedinstvenu civilizaciju, a civilizaciju „slobode“ kao specijalan vid zatvora. Ova trilogija je izabrana kao najbolja memoarska proza i za nju je Pekić dobio Nagradu Miloš Crnjanski 1989. Gotske priče Novi Jerusalim štampane su 1989, za koje je Pekić je dobio Nagradu Majska rukovanja u Crnoj Gori 1990. za svoja literarna i kulturna dostignuća. Dve priče iz ove zbirke su publikovane na francuskom, engleskom i ukrajinskom u raznim antologijama. Priča Čovek koji je jeo smrt iz ove knjige bila je posebno prevedena u Francuskoj 2005. kao separatno izdanje. Na talasima radio-stanice France kulture je 21. septembra 2005. ovo Pekićevo delo predstavljeno kao knjiga dana, odnosno kao najbolja knjiga stranog pisca te godine. Film, pozorište i radio Borislav Pekić sa Mihizom 1982. godine Pekić se sedamdesetih izdvojio kao jedan od najboljih savremenih dramskih pisaca Srbije. Redovno je pisao radio-drame za Westdeutscher Rundfunk u Kelnu, kao i za Süddeutscher Rundfunk u Štutgartu. Od 27 drama koje su izvedene i/ili štampane u Srbiji, 17 su imale svoju premijeru u Nemačkoj. Mnoge su bile transformisane u pozorišne i/ili TV drame i dobijale su brojne nagrade. Šesnaest njih je štampano u njegovim Odabranim delima 1984. Njegova drama Generali ili Srodstvo po oružju (1969) se može naći u svakoj antologiji srpske savremene drame. Dobila je Nagradu Sterijinog pozorja za komediju godine 1972, kao i Nagradu Kneginja Milica pozorišta u Kruševcu 1991. Pekićevi pozorišni komadi su bili veoma popularni i hvaljeni, a najpoznatiji od njih Cincari ili Korešpodencija (1979), koja je bazirana na četvrtom tomu Zlatnog runa, igrala se 280 puta u Ateljeu 212 u Beogradu, u periodu od 23 godine. Dobio je prvu nagradu Radio Zagreba za dramu 186. Stepenik (1982), kao i prvu nagradu na festivalima u Ohridu i Varni za Kako zabavljati gospodina Martina (1990). Tokom svoje karijere Pekić je radio na mnogim filmovima, napisao je više od dvadeset originalnih scenarija i adaptirao neke od svojih romana za film. Film Vreme čuda je bio izabran da reprezentuje Jugoslaviju na Kanskom festivalu 1991,[4] gde je Goran Paskaljević dobio nagradu za režiju, a kasnije film je učestvovao na festivalima u Glazgovu, Moskvi, Montrealu i Vrnjačkoj Banji. Nagrada kritičara dodeljena je u San Sebastijanu 1990. Đavolji raj (1989) (That summer of white roses), rađen po sagi-fantasmagoriji Odbrana i poslednji dani, dobio je nagradu na filmskom festivalu u Tokiju 1989. i bio je selektovan iste godine da reprezentuje Jugoslaviju na festivalu u Monpeljeu (Francuska), Puli (Hrvatska), San Sebastijanu (Španija), Los Anđelesu i San Francisku (SAD). Kao honorarni komentator Jugoslovenskog odeljenja Svetske sekcije Bi-Bi-Sija u Londonu (1986—1991) Pekić je čitao svoja „Pisma iz Londona“ svake nedelje; ova Pisma su posle štampana u Jugoslaviji kao Pisma iz tuđine, Nova pisma iz tuđine i Poslednja pisma iz tuđine (1987—1991). Svaka knjiga je sadržavala pedeset pisama sa duhovitim i inovativnim zapažanjima o Engleskoj i engleskom narodu. Pisma su bila emitovana za jugoslovenske i srpske slušaoce, za koje je Pekić naročito uživao da napravi brojna i humoristična poređenja između engleske i naše vlasti, države, običaja i ljudi. Za ove knjige dobio je Nagradu Jaša Ignjatović u Mađarskoj 1991. Pekić je takođe na istom programu Bi-Bi-Sija imao seriju o istoriji Velike Britanije, koja je izdata posthumno sa naslovom Sentimentalna povest Britanskog carstva (1992). Za ovo delo je dobio Počasnu nagradu BIGZ-a, izdavača knjige. Delo je štampano nekoliko puta i imalo je velikog uspeha. Dela su mu prevedena na engleski, nemački, francuski, italijanski, španski, holandski, poljski, češki, slovački, mađarski, rumunski, retoromanski, makedonski, slovenački, albanski, grčki, švedski i ukrajinski. Kraj života i smrt Borislav Pekić na prvim masovnim demonstracijama protiv režima Slobodana Miloševića, 9. marta 1991. Godine 1989, zajedno sa još dvanaest intelektualaca obnovio je rad Demokratske stranke,[2] da bi sledeće, 1990. godine, postao član Glavnog odbora, kao i jedan od urednika obnovljenog opozicionog lista „Demokratija“. Godine 1991, bio je kandidat Demokratske stranke za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije u beogradskoj opštini Rakovica, kada je pobedio njegov protivkandidat Vojislav Šešelj.[5] Pekić je bio potpredsednik Srpskog PEN centra od 1990. do 1992. godine i član engleskog PEN centra. Bio je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1985. godine, kao i član Krunskog saveta princa Aleksandra Karađorđevića 1992. godine. Aktivan, kako kao autor tako i kao javna ličnost, do poslednjeg dana, Pekić je umro od raka pluća u svom domu u Londonu, 2. jula 1992. godine u 63. godini života. Kremiran je u Londonu, a njegova urna se nalazi u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu,[6] zajedno sa drugim uvaženim ličnostima iz socijalnog, političkog i kulturnog reda građana. Posthumno, 1992, ga je Nj. K. V. prestolonaslednik Aleksandar odlikovao Kraljevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena, kao najvišeg odlikovanja dodeljenog od pretendenta Srbije na poziciju monarha....

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Bel Canto: teorijski i praktični metod pevanja - Matilde Markezi Godina izdanja: 2008 Broj strana: 144 Povez: Mek Direktna učenica Garsije mlađeg. Profesor neverovatnog broja velikih svetskih pevačica (Neli Melba, Ema pl. Pukšec, Ema Kalve itd.) Razvila naročiti teorijsko-praktični metod-sitem umetničkog pevanja. U svojoj pedagoškoj karijeri radila je gotovo isključivo sa sopranima.