Kao novo. Bez posvete. Put - Toni Robins Godina izdanja: 2023 Broj strana: 251 Povez: Mek Put – ubrzajte svoje putovanje do finansijske slobode – autor Toni Robins i Piter Maluk Svi mi želimo da budemo slobodni. Slobodni da što više radimo ono što želimo, i da to podelimo sa onima koje volimo. Slobodni da živimo strasno, velikodušno, zahvalno i mirno.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Najpre ono najvažnije - Više Autora Godina izdanja: 2012 Broj strana: 352 Povez: Mek Svetski bestselerPostižem sve više za sve kraće vreme, ali gde je povezivanje s ljudima, gde je unutrašnji mir, ravnoteža, uverenost da radim ono što treba da radim i da to činim dobro?Da li vas progone slična pitanja, čak i kad osećate da ste zaista efikasni? Ako je tako, Najpre ono najvažnije može vam pomoći da shvatite zašto nam ono najvažnije često nije na prvom mestu. Umesto da vam pruži još jedan sat da merite vreme, ova knjiga daje vam kompas, zato što je važnije kuda ste pošli nego koliko brzo idete.`Važno delo. Ne mogu da zamislim nikoga kome neće pomoći.`LARI KING`Duboka i moćna, knjiga Najpre ono najvažnije snažno osvetljava polutamu u kojoj se nalaze tehnike upravljanja vremenom. Umesto da gledamo fragmente života, sada možemo da vidimo celokupnu sliku. Ova knjiga pomoći će vam da iz korena promenite život.`SKOT DE GARMO, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK ČASOPISA USPEH

Polaris Beograd 1993 samo 500 primeraka EXTRA RETKO U PONUDI veoma dobro očuvano Terens Dejvid Džon Pračet (engl. Terence David John Pratchett; Bikonsfild, 28. april 1948 — 12. mart 2015), takođe poznat i kao Pteri, bio je engleski pisac, najpoznatiji po svojoj seriji knjiga o Disksvetu. Prvo Pračetovo objavljeno delo bila je kratka priča `The Hades Business`, objavljena u školskom časopisu kada je imao 13 godina, a zatim objavljena u časopisu Sajens fantazi, 1961. godine za što je dobio 14 funti. Njegovo sledeće objavljeno delo je bilo `Night Dweller` u časopisu Nju Vorlds u broju 156, novembra 1965. Kada je napustio školu, 1965, zaposlio se kao novinar u lokalnim novinama, Baks fri pres (`Počeo sam da radim jednog jutra, i video sam prvi leš tri sata kasnije, `kaljenje-na-poslu` je značilo nešto onih dana`). Dok je radio kao novinar, poslat je da intervjuiše Pitera Bandera van Durena, kodirektora male izdavačke firme u Džerards Krosu, Bakingemšir, Kolin Smajti Limited, o novoj knjizi koju je firma izdala. Pračet je pomenuo da je i on napisao jednu novelu, The Carpet People. Ostalo je istorija... Godine 1980. postao je portparol CEGB, kompanije za proizvodnju električne energije, i to u sektoru koji je pokrivao nekoliko nuklearnih elektrana; kasnije se šalio da je pokazao nepogrešiv osećaj za vreme što je napravio ovu promenu u karijeri ubrzo posle nuklearne nesreće na Ostrvu Tri Milje u SAD. Napustio je CEGB 1987. kada je shvatio da pišući može da zaradi mnogo više novca; taku mu se broj objavljenih knjiga povećao na dve godišnje. Procenjuje se da je 1% svih knjiga iz žanra fikcije koje se prodaju u Britaniji napisao Pračet, mada je ovo izračunato pre uspeha knjiga Dž. K. Rouling o Hariju Poteru. Teri Pračet Godine 1998. dobio je Orden Britanske Imperije (Order of the British Empire) za zasluge u literaturi. U svom stilu se našalio: „Pretpostavljam da se `zasluge u literaturi` sastoje u uzdržavanju od pisanja literature.` Decembra 2007. godine Pračet je objavio da pati od Alchajmerove bolesti. Disksvet Glavni članak: Disksvet Serija o Disksvetu se sastoji od 41 knjige, a radi se o serijalu humorističke fantastike gde se parodiraju događaji u diskoidnom svetu koji rotira na leđima četiri velika slona koja stoje na ogromnoj kornjači, koja se zove Veliki A`Tuin i pliva kroz vasionu. Glavne teme parodije uključuju mnoge naučno-fantastične stereotipe, likove iz fantazije, ideje i aluzije na filmove Ingmara Bergmana, Australiju, Kinu, pravljenje filmova, novinsko izdavaštvo, rokenrol muziku, religiju, filozofiju (uglavnom grčku), egipatsku istoriju, trgovinske unije, monarhiju i mnogo toga drugog. Srodna dela Zajedno sa matematičarem Ijanom Stjuartom i naučnikom Džekom Koenom, Pračet je napisao knjige Nauka Disksveta (1999.) i Nauka Disksveta II: Globus (2002). Treća knjiga u seriji, Nauka Disksveta III: Darvinov časovnik, objavljena je u maju 2005. godine. Adaptacije Filmovi Boja magije, Deda Pras i Pošta kao dvodelni TV serijali u adaptaciji kanala Skaj 1 (Sky 1) Stripovi Boja magije, Svetlost čudesnog, Mort i Straža! Straža! su adaptirani u crtane romane. Pozorište Stiven Brigs je nekoliko Pračetovih romana adaptirao u predstave, a mnogi scenariji su objavljeni u formi knjiga. Među njima su: Wyrd Sisters: The Play (1996) Mort: The Play (1996) Johnny and the Dead (1996) (non-Discworld) Guards! Guards!: The Play (1997) Men at Arms: The Play (1997) Maskerade (1998) Interesting Times (2002) The Truth (2002) Animacija Sestre po metli (Wyrd Sisters) i Duševna muzika (Soul Music) su takođe adaptirane u animirane priče od strane Kosgrouv Hol Films (Cosgrove Hall Films) za Kanal 4. Radio Straža! Straža! i Sestre po metli su prerađene u serijale a The Amazing Maurice and his Educated Rodents je obrađena kao devedesetominutna predstava u režiji Radija 4, BBS. Prva izdanja ranih knjiga o Disksvetu koja su dobro očuvana sada mnogo vrede - prvo britansko izdanje knjige Boja magije u tvrdim koricama sada vredi preko 2000 funti (4.500 primeraka je odštampano u štampariji St Martin`s Press, u Americi, od čega je 506 prodato u Britaniji u izdanju kuće Kolin Smajti, i stoga su prava retkost!), dok Svetlost čudesnog vredi 1000-1500 funti. Zainteresovani čak mogu da postanu likovi u nekoj od sledećih knjiga o Disksvetu. Obično se imena likovima koji se pojavaljuju u knjigama daju po ljudima koji se za tu privilegiju nadmeću na dobrotvornim aukcijama. Naslovne strane svih knjiga o Disksvetu koje su se prodavale u Ujedinjenom Kraljevstvu do 2001. radio je Džoš Kirbi. Vidi takođe: Disksvet, Likovi Disksveta Ostale Pračetove knjige Strata (Mada je radnja ove knjige smeštena na svet u obliku diska, ovaj roman je pre parodija na knjigu Ringworld Larija Nivena (Larry Niven)) (Colin Smythe, 1981) The Dark Side of the Sun (Colin Smythe, 1976) The Carpet People (Pračetov prvi roman, znatno izmenjen i ponovo objavljen nakon što je postao slavan) (Colin Smythe, 1971) Trilogija dečjih knjiga (poznatih kao The Bromeliad): Kamionci Buldožerci Krilci Good Omens (u saradnji sa Nilom Gejmanom) The Unadulterated Cat (sa Grejom Džolifijem. Omaž pravim mačkama) trilogija dečjih knjiga o Džoniju Maksvelu (Johnny Maxwell), koji vidi mrtve ljude, vanzemaljce i razne druge bizarne stvari: Only You Can Save Mankind Johnny and the Dead Johnny and the Bomb Once More* *With Footnotes - kolekcija članaka, uvoda i kratkih priča u izdanju NESFA.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Potpis na predlistu. Izdavač: Prosveta - Beograd, 1968. god. Broširan povez, 19X17 cm. 46 str. Bogdan Čiplić (Novi Bečej, 2. 11. 1910, Austrougarska – Beograd, 23. 4. 1989, SFRJ) bio je srpski književnik, prevodilac, pesnik, pozorišni i književni kritičar, dramski pisac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta. Rođen je u Novom Bečeju 1910, u vreme Austro-ugarskog carstva, ali ga životne staze vode kroz Sombor, Srbobran, Kikindu, Suboticu, Beograd, Novi Sad itd. Diplomirao je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je od novembra 1934. do februara 1935. radio kao asistent na etnološkoj katedri. Kao student bio je beogradski dopisnik subotičkog i novosadskog „Jugoslovenskog dnevnika“, a po završetku studija 1935. prihvatio je mesto profesora u srpsko-hrvatskim odeljenjima gimnazije i učiteljske škole u Temišvaru, odakle je slao dopise „Politici“, izdavao književni almanah „Život“ i uređivao istoimeni časopis, koji je vojna cenzura zabranila posle prvog dvobroja (1936). Kraće vreme bio je profesor gimnazije u Velikoj Kikindi. Kao etnolog, inspirisan je običajima i tradicijom svog naroda, koju prenosi i u svoja dela, pre svega inspirisan duhom Banata, vojvođanskom ravnicom, vojvođanskim mentalitetom, anahronim jezikom, životima običnih ljudi, ali i značajnih ličnosti kao što je Đura Jakšić, čiji je život prikazao kroz romansiranu biografiju u istoimenom romanu. Čiplić dolazi u Novi Sad 1937. godine, od kada je intenzivno sarađivao sa Letopisom Matice srpske, pisao pozorišne i književne kritike za dnevnik Dan. Okupljajući značajne pisce tog perioda, među kojima je bio i Aleksandar Tišma, objavio je dve sveske Vojvođanskog zbornika. Od 1944. godine je radio i kao gimnazijski profesor u Novom Sadu. Nakon godinu dana, 1945. godine, tj. neposredno nakon Drugog svetskog rata, najpre je preuzeo funkciju sekretara, lektora, potom i dramaturga Srpskog narodnog pozorišta, a u časopisu Slobodna Vojvodina, uređivao je kulturnu rubriku i pisao pozorišnu kritiku. U Srpskom narodnom pozorištu obavljaće funkciju upravnika od 1947. do 1949. godine, kada će biti ponovo ustanovljena opera, a takođe i konsolidovan dramski ansambl, posle masovnog odlaska eminentnih glumaca u novoosnovano Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu. 1952. godine je pokrenuo književne novine pod imenom Stražilovo, koje je izdavao godinu dana, da bi potom 1953/54. prihvatio uređivanje Naše scene. Od 1956. do 1964. bio je zaposlen kao lektor i urednik beogradskih Večernjih novosti, a poslednje godine života proveo je kao slobodan umetnik. Objavio je više od pedeset knjiga od kojih, preko dvadeset knjiga pesama i devet romana, a njegova dramska dela su izvođena na sceni SNP-a, od kojih je drama Uspomena na Sorento (1940) bila samo jednom premijerno izvedena, a potom zabranjena. Za roman Na veliko i na malo, nagrađen je nagradom Vlade NR Srbije (1946), dok je njegova drama Koncert za dve violine osvojila drugu nagradu na konkursu za dramu u Novom Sadu 1952. godine. Zmajevu nagradu Matice srpske dobio je za zbirku poezije Slatko pravoslavlje (1968), koja je takođe uvrštena u izabrana dela 2021, pored zbirki poezije Poljana i Divlje jato. Gordana Svilengaćin u predgovoru novom izdanju Čiplićeve poezije naziva Čiplića „dobroćudnim pesnikom ravnice“, dok ga je Draško Ređep, koji je 2003. godine priredio „Antologiju Čiplić“, nazvao „poslednjim bardom Vojvodine stare.“ Izabrana Čiplićeva dela u šest tomova objavljena su u suizdavaštvu Banatskog kulturnog centra i Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”.

HellSpawn / Steve Niles & Ben Templesmith; Image Comics; 2002/2003.god.; 6X32 strane; (HellSpawn ima 16 sveščica. Počinje da izlazi 2000.god. Autori su Brian Michael Bendis i Ashley Wood, a povremeno S.Niles i B.Templesmith. Od broja jedanaest njih dvojica rade seriju do kraja. U ponudi su sveščice koje su radili samo njih dvojica znači 6 od 16;) (Stripovi su u odličnom stanju,u originalnim kesicama)

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Priče o jazzu i drugi zapisi - Saša Drach Izdavač: Sandorf Godina izdanja: 2012 Broj strana: 181 Format: 21 cm Povez: Broširani Nemoguće je čitati Priče o jazzu i druge zapise Saše Dracha, a ne poželjeti što prije poslušati albume o kojima piše — a piše u opuštenoj maniri znalca i insajdera, čas ekstatično, ali staloženo, čas euforično, ali skulirano — uz obilje anegdota iz vlastitog života i života jazzista s kojima se susretao. A život i jazz su kod njega neraskidivo isprepleteni još od prvih pubertetskih pokušaja da impresionira djevojku iz razreda, preko šljakeraja na minhenskoj baušteli, boravka na slavonskom bojištu, vođenja kultne knjižare, druženja sa svjetski poznatim glazbenicima pa do posljednjeg ispraćaja voljene osobe — jazz je život je jazz je život je… improvizacija. Reminiscencije na vrhunske koncerte, fragmenti razgovora vođenih s manje ili više ekscentričnim umjetnicima, impresije o pojedinim skladbama ili albumima, štikleci iz biografija legendi jazza, uz intimna, topla, smiješna i tužna prisjećanja na trenutke provedene s najbližima, i sve to ispripovijedano nepretenciozno, neusiljeno, gotovo samozatajno, s prstohvatom autoironije i iskrenog oduševljenja. Priče o jazzu i drugi zapisi Saše Dracha osebujna su proza koja čitatelja poziva na jazzerski kreativan pristup životu. Saša Drach (1961.), zagrebački antikvar, novinar i prevoditelj. Radio kao knjižar, književni i novinski urednik, a za novine i časopise piše o knjigama, filmu, fotografiji i jazzu. Preveo je četrdesetak knjiga. Kod Sandorfa je 2012. objavio Dnevnik bez reda, svojevrsni tumač svakodnevice iz pera najraznovrsnijih umjetnika, vojnika, pustolova.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Italija – Bel Paese - Milutin Mitrović Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2022 Broj strana: 233 Format: 21 cm Povez: Broširani „Milutin Mitrović je jedan od najboljih poznavalaca Italije koje poznajem“, zapisao je Damir Grubiša u svojoj knjizi Dnevnik diplomate: Riječanin u Rimu (Diario diplomatico: un fiumano a Roma, Rim, 2022, str. 172). A na početku ove knjige, Grubiša beleži: „Mitrović je pisac s velikim iskustvom svjetskog novinara koji o Italiji i njenom narodu piše otvoreno, iskreno a ujedno i nesmiljeno, uspijevajući svojom naracijom oživjeti široku paletu likova, ozbiljnih, tragičnih i grotesknih, o kojima piše sa suptilnom ironijom, ali uvijek duhovito i, na kraju krajeva, benigno i sa simpatijom (kada to zavrijeđuju).“ Milutin Mitrović (1931–2020) rodio se i školovao u Beogradu. Novinarstvom se počeo baviti još u srednjoj školi, nastavio u studentskim danima, najduže radio kao novinar i urednik lista Ekonomska politika a zatim kao dopisnik časopisa Biznis i finansije, docnije veliki broj priloga objavio na portalu Peščanik. Izbori njegovih tekstova objavljeni su do sada u tri antologije: Postmoderna vremena. Ekonomska beležnica (2009), Dnevnik globalne krize (2016) i Ekonomija nepoštenja (2021). Ekonomija je u centru njegove analitičke pažnje, ali je, osim ekonomskih tema, u tekstovima nastojao da opiše i kulturne modele određene sredine i vremena. Poslednjih dvadesetak godina života posvetio je proučavanju Italije, otkrivajući njene lepote, ali i brojna iskušenja humanističkih ideala slobode, odgovornosti, solidarnosti i pravde.

Komplet od svih 12 Faktor 4 stripova koji su izasli u periodu od septembra 2006 godine do oktobra 2007 godine u izdanju Luxor-a. Svi stripovi su odlicno ocuvani, bez svrljanja, cepanja i slicnog. Faktor 4 je srpski naučnofantastični strip, koga izdaje preduzeće Luxor Co. od 2006. godine. Scenario je pisao Milan Konjević, crtači su bili Mirko Čolak, Antoan Simić i Borivoje Grbić, a kolorista Ivan Šainović. Naslovnu stranu je radio Aleksa Gajić, koji je kreirao i grafički izgled likova. Sinopsis Priča je smeštena u 2080. godinu u mirnu budućnost jer je zlo pobeđeno udruživanjem svih naroda i svih heroja sveta.[2] Četvoro tinejdžera, iz različitih delova sveta, dobijaju poziv na sedmodnevni izlet u vili Dereka Dorsa, jednog od najbogatijih ljudi na planeti. Ono što ne znaju jeste da je njihov domaćin zapravo Gamen, besmrtni vanzemaljac koji je na Zemlju došao pre 100 miliona godina. Umesto da se provedu na izletu, četvoro tinejdžera dospevaju na čudna mesta i stiču natprirodne moći. Njihove sudbine određuje staro kosmičko proročanstvo o četiri ratnika koji će zaustaviti kraj svemira. Do juče srednjoškolci, likovi ovog stripa moraju da odrastu uz povremene napade svakakvih vanzemaljskih i ovozemaljskih protivnika.[3] Sukobljavaju se sa tajanstvenom organizacijom koja sebe naziva „Uprava“ i upoznavaju robote po imenu Adam i Eva koji se pridružuju junacima. Danas je prava retkost posle 17 godina naci sve stripove i u ovakvom stanju na jednom mestu! RARITET! Pogledajte ovde ostale predmete koje nudim: http://www.kupindo.com/Clan/Shmickey86/SpisakPredmeta

Komplet od 4 knjige Harolda Robinsa, iz biblioteke „Bestseler“, u izdanju lista „Politika“ i izdavačke kuće „Narodna knjiga“, iz 2004./2005. godine: - „GRAD GREHA“, 332 strane, ISBN 86-331-1798-3 Zakoračite u čudesni svet Las Vegasa, ispunjen žestokom akcijom, nemilosrdnim karakterima, međunarodnim zapletima... Tu srećemo Zaka Rajordena, zvanog Srećko, koji je sve samo ne srećan. Kao vanbračni sin jednog moćnog čoveka davno je proteran iz ovog grada, ali se sada vratio spreman za osvetu. - „MAGNAT“, 300 strana, ISBN 86-331-1668-5 Alhemijski vešto pomešana priča o seksu, novcu, ambiciji i moći. Džek Lir je napravio potez svog života kada je rešio da prvi osnuje radio i televizijsku mrežu, ali to mu nije donelo ono za čime je najviše žudeo - poštovanje koje donosi pripadanje visokoj građanskoj klasi. - „OGANJ STRASTI“, 396 strana, ISBN 86-331-1536-0 Vinova jedina zaostavština je napušteni rudnik dijamanata u Angoli. Iz tunela dijamantskog rudnika do akademskih nagrada, iz kreveta prelepih žena u bitku sa ratnim diktatorima, morao je da se bori da povrati sve ono što je oduvek imao. - „PIRANE“, 264 strane, ISBN 86-331-1849-1 Roman o muškarcima koji se, poput pirana, hrane nemoralnošću društva. Priča koja razotkriva svet mafije i njenu povezanost sa vladama mnogih zemalja, sa svetom finansija i bankarstva. Nekorišćene. U mekom povezu. Dimenzije 12 x 16,5 cm. Idealan poklon za Vama dragu osobu. Ovde možete pogledati i ostale predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/arbi/SpisakPredmeta

Zoran Živković ČETVRTI KRUG Autor: Zoran Živković Izdavač: Polaris Beograd Godina izdanja:1993 Broj strana: 334 Format: 20 x 14cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Posveta autora - vidi se na slici, crtež na koricama i ilustracije Nikola Milošević, serija naučne fantastike, veoma dobro očuvano Kuda korača tajanstvena prilika zaogrnuta mantijom kroz pustošni predeo nekog neznanog svemirskog ostrva, kojim se, iako bezvazdušno, ipak razleže muzika? Šta povezuje Srinivasu, kompjuterskog čarobnjaka koji se povukao iz sveta u osamu budističkog hrama u džungli, i ubogog pomoćnika srednjovekovnog živopisca utamničenog u manastirskom podrumu? Kakva je spona između zagonetne misije džinovskog radio-teleskopa, čiji su neimari netragom iščezli u maglama vremena, i plemena loptastih bića koja idilično obitavaju na svetu optočenom nezemaljskim mirisima i travama? Šta okuplja u istoj nemogućoj tački vremena i prostora četiri gorostasa nauke – Arhimeda, Ludolfa van Cojlena, Nikolu Teslu i Stivena Hokinga – da se u zanosu posvete pronicanju u tajnu ruleta? Kakve sve to veze ima s Ramom, kompjuterskim programom osetljive ženske duše i komične zbunjenosti, koja ostaje u drugom stanju pošto je, nimalo slučajno, napastvuje jedan nadasve neobičan majmun? Zašto epilog dolazi znatno pre kraja romana i šta nalaže da na njegovom vrhuncu jedan pometeni starac izgovori starozavetne reči kojima se sazdavaju vaseljene? I konačno, zbog čega je neophodno da se doktor Votson sretne sa svojim tvorcem, Arturom Konanom Dojlom, a da dvojica arhineprijatelja, Šerlok Holms i profesor Džejms Morijarti, udruže snage kako bi Četvrti Krug konačno mogao da se zatvori? 01.02.2024.

Lepo očuvano Kao na slikama Unutra odlične Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac[1] i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.[2][3] Biografija[uredi | uredi izvor] Neredovno se školovao. Gimnaziju je završio u Kruševcu 1950. godine, a na Beogradskom univerzitetu je studirao psihologiju i književnost.[4][1] Neko vreme je radio kao novinar. Tokom devedesetih godina bio je angažovan u Socijalističkoj partiji Srbije. U trenucima raspada Jugoslavije branio je stanovište srpskog nacionalizma.[5] Njegovi rani radovi pokazuju uticaj narodne poezije i književnosti. Bulatović je bio pod trajnim uticajem Rablea i Boša.[2] Sarađivao je sa časopisima i novinama: Letopis Matice srpske, Naša stvarnost, Omladina, Studentski književni list, Narodni student, Jugoslovenski Crveni krst, Čačanski glas, Politika, Borba i Pobjeda. Njegova slika sveta je morbidna, a likovi su karnevalski, istovremeno groteskni i tragični. U Bulatovićem delima česti motivi su zlo, crni humor, demonsko i đavo.[3] Svoje knjige je opisivao kao „opasne, paprene, slobodarske”.[6] Govorio je francuski jezik.[7] Osvojio je NIN-ovu nagradu za roman Ljudi sa četiri prsta 1975. godine.[8][1] Po njemu se zove biblioteka u Rakovici. Izabrana dela[uredi | uredi izvor] Đavoli dolaze (1955) Vuk i zvono (1958) Crveni petao leti prema nebu (1959) [9] Heroj na magarcu (1967) Rat je bio bolji (1969) Ljudi sa četiri prsta (1975) Peti prst (1977) Gullo Gullo (1983) Tetoviranje srca

Novo, nečitano, nema posvete. Premijerka - Jadranka Kosor Godina izdanja: 2020 Broj strana: 228 Povez: Tvrd U ovoj knjizi Jadranka Kosor potanko izvještava o detaljima mnogobrojnih političkih susreta, donošenja odluka, o zakulisnim političkim igrama... U fokusu je pritom njezina uloga u okončanju pristupnih pregovora za EU; zasigurno, s ove vremenske distance, najuspješniji njezin doprinos hrvatskoj državnoj politici. Međutim, ova se knjiga ne bavi samo evidentiranjem političkih poteza, u maniri svojstvenoj većini knjiga sjećanja poznatih političara, pisanih često s očitom namjerom da se ostavi što ljepša slika o sebi i o svojemu doprinosu u političkoj povijesti.„Jadranka Kosor je talentirana pripovjedačica, izvrsnoga autorskog stila, ona govori i o razdobljima svojega života koji nisu toliko važni za javnost: o djetinjstvu, djevojaštvu, o novinarskim počecima u Večernjem listu i na Radio Zagrebu... Govori i o svojim brakovima. Piše razotkrivajući svoju osjećajnu stranu, bez uljepšavanja, govori potresno i o traumama koje su obilježile njezin život. Zbog toga ovoj knjizi prije pristaje žanrovska odrednica autobiografske proze nego memoaristike. Doista, valja istaknuti kako ova knjiga ide u red ponajboljih hrvatskih autobiografija. Ona će zbog svojih stilističkih kvaliteta zasigurno biti zanimljiva i čitateljima koji nisu primarno fokusirani na politiku.“ – Velimir Visković„Ovu knjigu posvećujem djevojčicama, osobito onima koje se boje. Djevojčicama koje rastu okružene predrasudama, djevojčicama koje su željne ljubavi. Kao što sam i sama bila željna ljubavi kad sam bila djevojčica, ali i onda kad više nisam bila djevojčica.“— Jadranka Kosor

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Odlazak iz Egipta - Andre Asiman Godina izdanja: 2021 Broj strana: 327 Povez: Mek U upečatljivim i živopisnim memoarima Odlazak iz Egipta Andre Asiman beleži hroniku svoje porodice od njenog dolaska u kosmopolitsku Aleksandriju do egzodusa sredinom 20. veka. Prati tri generacije italijanskih i turskih korena, njihove zamršene odnose, spletke i drame. Među brojnim pitoresknim likovima posebno se ističe ujka Vili, vojnik, trgovac i špijun, inače veliki sanjar i još veći prevarant, dve bake Princeza i Svetica, koje tračaju na šest jezika, ili tetka Flora, izbeglica iz Nemačke, koja divno i tužno svira klavir…Asiman dovitljivo i duhovito slika portret iščezlog sveta koji je u sebi spajao nacije, kulture, jezike. Sa setom prikazuje svakodnevne porodične rituale, odlaske na plažu u mirna blistava jutra, nedeljne posete bioskopu, večeri provedene uz radio i klavir. Otvoreno, umešno i magično privlačno Asiman dočarava egzotične mirise i sećanja na grad svoje mladosti.Asimanov Odlazak iz Egipta poredili su s delima Lorensa Darela, Markesa i Čehova.Najveći Asimanov uspeh jeste to što je iznova stvorio svet koji je zauvek nestao prikazujući portrete onih koji su iz tog sveta prognani – saosećajno, ali i s dosta ironije.– Njujork tajms buk rivjuAsiman je otišao iz Egipta, ali kako ova evokativna i maštovita knjiga pokazuje, nikad ga nije napustio, baš kao ni Egipat njega.– Vašington postAsiman se priseća života u Aleksandriji onakvog kakvog ga je poznavala njegova porodica, a zavodljivost tog divnog, kosmopolitskog grada prožima njegove memoare.– Njujorker

Izdavač: Lazarov Miodrag Pashu Edicija AUT, knjiga 2 Povez: tvrd Broj strana: 159 Malo požutela po obodu inače veoma dobro očuvana. Frajburg 1983 - filozofsko-kombinatorska pesma beogradskog pisca i kompozitora Miodraga Lazarova Pashu-a, napisana pod pseudonimom Toulouse Lautrec. Lazarov Miodrag Pashu (Skoplje, 1949) je diplomirao kompoziciju i magistrirao estetiku na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Član je Udruženja kompozitora Srbije i Estetičkog društva Srbije. Privatno je studirao dirigovanje. Završio je kurs elektronske muzike pri elektronskom studiju Trećeg programa Radio-Beograda. Bio je član avangardne grupe Opus 4 (koju su, osim njega, sačinjavali i Vladimir Tošić, Milimir Drašković i Miroslav Miša Savić). Sa grupom Opus 4, kao i sa grupom umetnika konceptualne i postkonceptualne orijentacije, a najzad i sam, izvodi niz svojih radova (a učestvuje i u izvođenjima radova drugih umetnika), tipa happeninga, performansa, semiosonica, akcija... Pashuov rad se može definisati kao konceptualistički i redukcionistički. Takođe koristi i prožimanje više medija, kao i što konotira ideju dela u multidisciplinarni kontekst, a najzad, kontekstualizuje stara invarijantna i varijantna svojstva strukture dela (imanentna različitim umetničkim rodovima) na nov – medijski-inovalentni način. Godine 1986. osniva i uređuje neprofitnu nezavisnu ediciju knjiga AUT. Publikacije AUT-a su nastojale da predstave „autonomne poduhvate, autonomnu umetnost, autsajdersku umetnost, alternativne umetničke trendove, avangardne ultra-individualne struje, radove postavljene van (propisanog terena)“. Ovde je objavljeno mnogo značajnih metaknjiževno-grafičkih radova: Miroslav Mandić: Varšava: jedne noći jedna pesma, Toulouse Lautrec: Freiburg 1983, Ranko Pavić: AUT FUTURA, Lazarov Miodrag Pashu: 1. (K-117)

Blazo Scepanovic - Smrt pjesnikova Nolit, Beograd, 1961. Mek povez, korice kao na slikama, 108 strana. RETKO PRVO IZDANJE! Блажо Шћепановић (Бијело Поље, 7. април 1934 — Струга, 26. август 1966)[1] био је српски и југословенски песник. Најпознатији је по збирци песама „Смрћу против смрти” коју је написао заједно са српским песником Бранком Миљковићем.[2] Биографија Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Радио је у Културно-просветном већу СФРЈ.[3] Умро је на самом почетку песничке каријере, али је успео да остави за собом неколико збирки поезије. Заједно са песником Лазаром Вучковићем утопио се у Охридском језеру, током боравка на Струшким вечерима поезије, једној од најзначајнијих културних манифестација у тадашњој Југославији. Признања Огранак Библиотеке града Београда у Учитељском насељу носи име Блажа Шћепановића. О животу Блажа Шћепановића 2017. године снимљен је документарни филм Смрћу против смрти Блажа Шћепановића.[3] Филм је премијерно приказан у Мојковцу, у оквиру пратећег програма 42. по реду филмског фестивала Мојковачка филмска јесен 25. септембра 2017.[4] Скупштина општине Бијело Поље донела је октобра 2013. године одлуку да се једна улица у овом граду назове именом Блажа Шћепановића.[5] Књижевни рад Књижевно стваралаштво Блажа Шћепановића сакупљено је у седам збирки песама: Лобања у трави (1957)[6] Ивицом земље змија (1958)[7] Смрћу против смрти (1959) - заједно са Бранком Миљковићем Смрт пјесникова (1961)[8] Златна шума (1966)[9] Љубављу измјерено вријеме (1973)[10] - објављена постхумно Пјесников двојник (1976)[11] - објављена постхумно

Danko Popović IZABRANA DELA KOMPLET 8 +1 KNJIGA Književne novine Beograd 1988. godine, IZABRANA DELA DANKA POPOVIĆA, tvrd povez, prošiveno, zlatotisak, obeleživač za stranice. Izvanredno izdanje, odlična grafička oprema. Knjige su nekorišćene. Dodatak je knjiga VREME LAŽI koje, inače, nema u ovom kompletu. Komplet se sastoji od sledećih naslova: 1. KUĆA LUKIĆA 2. KONAK U KRAGUJEVCU 3. ČARAPIĆI 4. GOSPODARI 5. OFICIRI 6. PRIPOVETKE 7. KNJIGA O MILUTINU 8. SVINJSKI UJED Knjige nisu korišćene. VREME LAŽI ima posvetu na predlistu. Nije čitana knjiga. KONAK U KRAGUJEVCU ima pečat kućne biblioteke na predlistu i na pretposlednjoj strani. Knjiga nije čitana. PRIPOVETKE deluje kao da je na predlistu, u gornjem delu, nešto brisano, ništa što bi umanjilo očuvanost. Knjiga nije čitana. OFICIRI - isto kao i prethodna knjiga. Nije čitana. Ovi nabrojani nedostaci su minorni, navela sam ih istine radi. Ovakav komplet, u ovom izdanju i u ovakvom stanju očuvanosti ne može da se nađe u prodaji. Danko Popović (1928 - 2009), srpski književnik, pripovedač, romansijer i esejista. Gimnaziju je završio u Aranđelovcu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je proveo najveći deo života i gde je i počeo književni rad. Objavljivao je prozu po većini jugoslovenskih listova i časopisa. Autor je više radio drama i filmskih scenarija. U njegovom ukupnom književnom opusu prožima se i sažima nekoliko tema i osvetljavaju suštinska egzistencijalna, istorijska i morlna pitanja vezana za sudbinu srpskog naroda. # 67

Matica srpska, 1950. Prevod dr Marko Maletin Izuzetno retko u ponudi. Budi dobar do smrti je roman Žigmonda Morica, koji je objavio Ateneum Kiado 1920. Glavni lik, Njilas Misi, student je na koledžu u Debrecinu. Po romanu je snimljen i film 1936[1] i 1960[2]. Smatra se odličnim romanom za decu, iako Moric nije nameravao da to bude. Njegov žanr je društveni roman.[3] Rukopis romana je uništen je tokom Drugog svetskog rata. Književni muzej Petefi čuva samo fragment rukopisa. Žigmond Moric nije razumeo da njegovi čitaoci i kritičari smatraju da je njegov roman samo roman za decu. Hteo je da prikaže simbol uvređene, neshvaćene i izmučene dobrote pričom o Njilasu Misiju. Roman je zauzeo 18. mesto na listi Velike knjige. Zsigmond Móricz, madžarski književnik (Tiszacsécse, 30. VI. 1879 – Budimpešta, 4. IX. 1942). Studirao teologiju, pravo i filozofiju, radio kao novinar. U novelama koje obilježava ekonomičan izraz, dojmljivi likovi te napetost između ispričanog i naslućivanoga, npr. Sedam krajcara (A hét krajcár, 1908), obnovio je pripovjedačku tradiciju realizma i naturalizma XIX. stoljeća. Zaokupljen je problemom seljaka u promijenjenom svijetu; problematizira sukob između osobnih želja i društvenih danosti. Rješenje traži u beskompromisnoj dobroti pojedinca u romanu Budi dobar sve do smrti (Légy jó mindhalálig, 1920), u pravom omjeru povijesnoga idealizma i trenutačne zbilje u trilogiji o Erdelju (Erdély, 1922–35), u čuvanju i obnavljanju tradicionalnih narodnih vrijednosti u pripovijetci Barbari (Barbárok, 1932) i romanu Sretan čovjek (A boldog ember, 1935).

Knjiga je kao nova. Hetere u starogrčkoj književnosti - Alkifron Izdavač: Karpos Godina izdanja: 2018 Broj strana: 169 Format: 20 cm Povez: Broširani „Živeti sa svojom ženom znači ovo: imati decu s njom, sinove predstavljati svojoj fratriji i demi, a ćerke udavati. Hetere imamo zbog zadovoljstva, bludnice zbog običnog bludničenja, a supruge zbog zakonitog poroda i vernih čuvara domaćinstva.“ PSEUDO-DEMOSTEN Govor protiv Neere „Prenosi se i da je Demosten besednik imao decu sa heterom; sam je, u svom govoru O zlatu, doveo decu pred sudije da izazove samilost, ali bez majke. Bilo je uobičajeno da se dovode žene onih kojima se sudi, ali on nije zbog sramote, nadajući se da će izbeći klevete. Ovaj je besednik bio veoma sklon ljubavnim uživanjima, što nam kaže Idomenej. Tako, kad se zaljubio u mladića po imenu Aristarh, jednom je, pijan, uvredio Nikodema zbog ovoga i izbio mu oči. Zastranjivao je u pogledu jela, družbenika i žena. Njegov je pisar jednom rekao: Šta čovek da kaže za Demostena? Ono što je radio godinu dana razori jedna žena za jednu noć. Tako kažu da je kući doveo nekog mladića po imenu Knosion, iako je imao ženu; ona se naljutila pa je i sama spavala sa Knosionom.“ ATENEJ Sofisti gozbenici SADRŽAJ: Grčke hetere: život i književnost Dejan Acović 1. Atenej Sofisti gozbenici (knjiga XIII) 2. Lukijan iz Samosate Dijalozi hetera 3. Alkifron Pisma hetera Appendix I 4. Pseudo-Demosten Govor protiv Neere Appendix II 5. Grčka antologija: izbor iz epigrama o heterama

Novo, nečitano, nema posvete. Istorija iza pripovesti - Eseji o Jugoslaviji - Peter Handke Godina izdanja: 2020 Broj strana: 478 Povez: Tvrd Prvi put u jednoj knjizi, na srpskom jeziku, sabrani su svi eseji o Jugoslaviji. Eseje je Peter Handke pisao u periodu od 1991. do 2011. godine:OPROŠTAJ SANJARA OD DEVETE ZEMLJE – Stvarnost koja je prošla: Sećanja na Sloveniju (1991)ZIMSKO PUTOVANJE DO REKA DUNAVA, SAVE, MORAVE I DRINE ili Pravda za Srbiju (1996)LETNJI DODATAK ZIMSKOM PUTOVANJU (1996)PITAJUĆI U SUZAMA – Potonji zapisi o dva krstarenja Jugoslavijom u ratu, marta i aprila 1999. (2000)OKO VELIKOG TRIBUNALA (2003)TABLASI DAJMIJELA – Izveštaj zaobilaznog svedoka u procesu protiv Slobodana Miloševića (2006)KUKAVICE IZ VELIKE HOČE (2009)PRIČA O DRAGOLJUBU MILANOVIĆU (2011)Peter Handke jedan je od najuglednijih i najuticajnijih književnika današnjice. Autor je stotinak knjiga proze, pozorišnih komada, radio-drama, poezije, eseja, hronika. Posebno su, kulturno, ali i politički, značajni Handkeovi eseji o Jugoslaviji sabrani u ovoj knjizi. Naslov knjige Istorija iza pripovesti dao je autor lično, za ovu priliku, „protivstavljajući“ istoriografiji pripovedanje i umetničko delovanje.Područje za koje je Handke oduvek bio i ostao vezan jeste prostor bivše Jugoslavije koja je u njegovoj književnosti, pa i u esejima ove knjige, važna književna tema…„Nešto me je vuklo da zavirim iza ogledala; teralo me da otputujem u tu, svakim člankom, svakim komentarom, svakom analizom nepoznatiju i istraživanja ili čak samo gledanja sve dostojniju zemlju Srbiju. I ako neko sada kaže: Aha, prosrpki! ili Aha, jugofil! – taj bolje da dalje ne čita.“

Kao novo u kutiji Retko u ponudi Filip Pulman ĆILIBARSKI DURBIN ČUDOTVORNI NOŽ SEVERNA SVETLOST Filip Pulman „Priče su najvažnija stvar na svetu. Bez priča ne bi smo bili ljudska bića.“ Filip Pulman je jedan od najpoštovanijih dečjih pisaca današnjice. Bio je kandidovan za gotovo sve nagrade za dečju književnost, a osvojio je nagradu Smartis (Zlatno priznanje za uzrast od 9 do 11 godina), kao i prestižnu Karnegijevu medalju za roman Severna svetlost. On je prvi dečji pisac koji je osvojio Vitbredovu nagradu, i to za roman Ćilibarski durbin. Filip Pulman rođen je 1946. u Norviču i rane godine života je proveo putujući po svetu, budući da su mu i otac i očuh bili piloti. Deo detinjstva je proveden u Australiji, gde se Filip upoznao sa svetom stripova i posebno zavoleo Supermena i Betmena. Sa 11 godina vratio se u Britaniju, gde je u školi pod uticajem profesorke engleskog toliko zavoleo da čita da joj i dan danas šalje primerke svojih knjiga. Po završenom koledžu, neko vreme je radio kao nastavnik i predavač na Vestminster koledžu, da bi se posle dvanaest godina potpuno predao pisanju. Prvi objavljen roman bio je tematski i žanrovski različit od onoga što će proslaviti Filipa Pulmana – dečje epske fantastike. Filip Pulman za sebe kaže: „Prilično sam bezopasan i koristan. Želim da nastavim sa ovim što sad radim, i ne vidim razlog zašto ne bih. Ako pisanje postane protivzakonito, prekršiću zakon bez ikakvog dvoumljenja.“ Trilogija TAGS: epska fantastika najbolje knjige epske fantastike gospodar prstenova tolkin

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Depresija: razumevanje i terapija tehnikama transakcione analize - Mark Vidouson Godina izdanja: 2016 Broj strana: 326 Povez: Mek Šta održava depresiju i čini da je toliko čest problem mentalnog zdravlja? Kako raditi sa beznadežnošću, strahom, stidom, neodlučnošću, neasertivnošću? Koje su terapijske intervencije koje deluju na procese u samom korenu depresije? Kako raditi sa suicidnim depresivnim klijentom? Kako izaći iz začaranih krugova kritike i samokritike kod depresivnih – samo su neka od pitanja na koje odgo­vore daje Mark Vidouson, poznati britanski transakcioni analitičar (TA) i psihoterapeut. Specija­lizovao se za psihoterapiju depresivnih klijenata zasnovanu na savremenim naučnim sazna­njima i tehnikama transakcione analize kojom kod klijenata postiže samoprihvatanje i bolje osećanje.Knjiga je prvi objavljeni TA terapijski vodič kroz psihoterapiju depresivnih osoba pisan na razumljiv i logičan način koji u kliničku praksu uvodi i višegodišnju Vidousonovu praksu sa stvarnim slučajevima i detaljnim terapijskim protokolom. U dodatku je i kratak vodič za samo­pomoć u depresiji koji ohrabruje klijente da preduzmu aktivne korake koji će pokrenuti pozitivne promene i oporavak.VODIČ KROZ PSIHOTERAPIJU DEPRESIJEDepresija – osećaj beznađa i nedostatak motivacijeKonkretni primeri dobre prakseSimptomi i prirodni tok depresijePorodica i depresivna osobaMajndfulnes: tehnike usmeravanja pažnje i depresijaKako klijentima predložiti lekove i komunicirati sa lekarima?

Kao novo. Bez posvete. Mileva i Albert Ajnštajn - Đorđe U. Krstić Godina izdanja: 2007 Broj strana: 267 Povez: Tvrd Ovo je dokumentarna knjiga o Milevi Marić, koja se bazira na činjenicama, korespodencijama i izjavama savremenika. Autor je stavio težište knjige na prvih deset godina braka Mileve Marić i Alberta Ajnštajna, odnosno na period u kojem su zajedno radili i i zajednički došli do nekih od najznačajnijih rezultata u nauci XX veka.

Odlično stanje Retko! Prvo izdanje 1957 Svjetlost Sarajevo dizajn Raul Goldoni Priča Ivana Galeba je, zapravo priča o vremenu i o onom ja ko-je je nestalo u tom vremenu. Vladan Desnica (1905-1967) je nastojao da pronađe najbolji oblik za tu priču. Otuda mu se nametnula potreba da i čitoaca uvede u probleme vezane za pričanje priča, pošto je samo na taj način mogao da mu pokaže koliko je “šta” u književnosti suštinski vezano za “kako”. Time je Desnica došao u priliku da svoj roman izgradi kao modernu književnu tvorevinu koja neke od najvažnijih ideja u tzv. naukama o čoveku pretvara u romaneskno gradivo na jedinstven način - tako što ih „potapa` u dramu i tragediju umetnika koji ostaje bez svega, sa jedinim uporištem u uspomenama, u svesti da je mnogo toga bilo i da on to mora da uvede u priču, pošto je priča jedini način da se sačuva ljudsko osećanje i ona životna podloga koja ga je izazvala, koja mu je dala sadržaj. Vladan Desnica (Zadar, 17. septembar 1905 — Zagreb, 4. mart 1967) je bio srpski i jugoslovenski književnik. Vladan Desnica rođen je u Zadru u srpskoj porodici Desnica, pravoslavne veroispovesti.[1] Njegov otac je Uroš Desnica, a majka Fani Desnica, rođ. Luković. Vladan Desnica je po majčinoj liniji Stojana Mitrovića Jankovića[2] (oko 1635—1687), u srpskoj narodnoj pesmi poznatog kao Janković Stojan, vođe srpskih kotarskih uskoka u XVII veku, serdara Kotara, kavaljera sv. Marka, konjičkog kapetana, zapovednika tvrđave Ostrovice.[3] Desnice su srpska porodica poreklom iz Srba u Lici, odakle je pradeda Vladana Desnice, Danilo Desnica, trgovac i posednik, došao u Obrovac gde mu se rodio sin Vladimir Desnica (1850—1922) koji je sa Olgom Janković, kćerkom grofa (conte veneto) Ilije Dede-Jankovića (1818—1874), potomkom Stojana Jankovića, poznatim slovenofilom, pesnikom, prvakom srpskog naroda u Dalmaciji, imao sina Uroša Desnicu, pravnika i člana Srpske stranke. Pošto je konte Ilija Dede-Janković bio poslednji muški izdanak svoje porodice, Jankoviće su po njegovoj kćerki Olgi, nasledile Desnice, celokupnu imovinu u Islamu Grčkom, uključujući dvore Jankovića, porodičnu crkvu, zemljišne posede i dr.[4] Uroš Desnica se oženio sa Fani Luković, kćerkom pomorskog kapetana Đure Lukovića iz Prčnja u Crnoj Gori.[5] Uroš Desnica je sa Fani Desnica, rođ. Luković imao sina Vladana Desnicu i kćerke Olgu i Natašu. U hrvatskim kulturnim krugovima postoje nastojanja da se Desnica predstavi kao primarno hrvatski pisac. Sam Desnica je u pismu predsedniku UKS D. Jeremiću naveo da duhovno pripada srpskoj kulturi.[6] Biografija Kuća Desnica u Zadru bila je mjesto okupljanja gradskih inteletkualaca i umjetnika Vladan Desnica studirao je prava i filozofiju u Zagrebu i Parizu, diplomirao na zagrebačkom Pravnom fakultetu 1930. Radio je kao advokat, a zatim je prešao u državnu službu.[7] 1934. pokrenuo je književno-istorijski godišnjak „Magazin sjeverne Dalmacije“, koji je uređivao dve godine i štampao ćirilicom u Splitu. U njemu je, između ostalog, objavio dva sopstvena eseja „Jedan pogled na ličnost Dositejevu” (1933/34) i „Mirko Korolija i njegov kraj” (1935). U periodu između 1935 i 1940. napisao je zbirku pripovedaka, koju je poslao beogradskom izdavaču Geci Konu. Zbirka zbog početka Drugog svetskog rata nije štampana, a sam rukopis je izgubljen.[8] Roman „Zimsko ljetovanje“ objavio je 1950. U romanu se pripoveda o sukobu i nerazumevanju između seoskog stanovništva i građana izbeglica iz Zadra, koji su se u seosku sredinu sklonili bežeći od bombardovanja njihovog grada. Književna kritika je negativno dočekala „Zimsko ljetovanje”, jer su ton i vizija sveta u njemu bili u suprotnosti sa vladajućom komunističkom ideologijom i nezvaničnim pravilima na koji način se pisalo o Drugom svetskom ratu. Branivši se od kritika, Desnica je napisao tekst „O jednom gradu i jednoj knjizi“.[9]. Potom izlaze zbirke pripovedaka „Olupine na suncu” (Zagreb, 1952), „Proleće u Badrovcu” (1955), zbirka pesama „Slijepac na žalu” (Zagreb, 1955) i zbirka pripovedaka „Tu odmah pored nas” (Beograd, 1956). Paralelno radi na svom romanu Proljeća Ivana Galeba. Kad je delo završeno, u autoru se javio strah da ga niko neće hteti objaviti, jer je po svemu odudaralo od ondašnje književne produkcije.[10] Izdavačka kuća „Svjetlost” objavljuje roman u Sarajevu 1957. Naredne godine delo osvaja Zmajevu nagradu. Glavni junak Ivan Galeb je pedesetogodišnji propali violinista, koji se nalazi u bolnici, gde se budi iz postoperacione narkoze. On se u danima koji slede seća sopstvenog života i refleksivno meditira o različitim idejama (lepoti, umetnosti, vlasti, smrti, vremenu, itd). Neke od njegovih pripovedaka imaju antologijsku vrednost: Posjeta, Priča o fratru sa zelenom bradom, Florjanović, Konac dana, Bunarevac, Solilokviji gospodina Pinka. U značajnija dela ubraja se zbirka pesama „Slijepac na žalu“ i drama „Ljestve Jakovljeve“. Bavio se i filmom, napisao je scenario za film „Koncert“ 1954. jednan od najznačajnijih filmova jugoslovenske kinematografije. Po njegovom scenariju je snimljen i film „Prvada“ 1962, a posle njegove smrti „Pred zoru“ 1974. na osnovu istoimene novele, koja je realistička analiza gradsko-seoskih odnosa u okviru ratnih dešavanja. 1974. po noveli „Florijanović“ snimljena je istoimena TV drama. Pravoslavna crkva Svetog Đorđa, Janković-crkva, u Islamu Grčkom, izgrađena 1675, u kojoj je sahranjen Vladan Desnica. Vladan Desnica je sahranjen u srpskoj pravoslavnoj crkvici Svetog Georgija pored dvora Janković Stojana u Islamu Grčkom. Crkvu u kojoj je sahranjen su uništile hrvatske snage tokom operacije Maslenica u januaru 1993. godine.[11] Desničina „Sabrana djela” u četiri knjige izlaze u Zagrebu u izdanju „Prosvjete” 1974. i 1975. Tada su objavljena i neka dela koja su ostala u rukopisu, kao na primer, njegov nezavršeni roman „Pronalazak Athanatika”.[10][12] Desnica je govorio pet jezika i bio je svestrano obrazovan. Prevodio je sa italijanskog, francuskog i ruskog.[13] On i supruga Ksenija Carić imali su četvoro djece.[14] Nasljeđe Smatra se nastavljačem Sime Matavulja odnosno dalmatinske proze.[15] Povodom stogodišnjice Desničinog rođenja u Biblioteci grada Beograda je 2005. organizovana izložba o njegovom stvaralaštvu i životu.[16] Od 2016. u Srbiji se organizuje trodnevna manifestacija Desničini susreti.[17] Djela Selektivna bibliografija Vladana Desnice obuhvata 202 bibliografske jedinice.[18] Zimsko ljetovanje, Zagreb, 1950.[19] Olupine na suncu, Zagreb, 1952.[20] Koncert, scenario za film, 1954.[21] Proljeće u Badrovcu, Beograd, 1955.[22] Slijepac na žalu, zbirka pjesama, Zagreb, 1956.[23] Tu, odmah pored nas, Beograd, 1956.[24] Proljeća Ivana Galeba, Zagreb i Sarajevo, 1957.[25] Fratar sa zelenom bradom, zbirka pripovjetki, Zagreb, 1959.[26] Ljestve Jakovljeve, psihološka drama, 1961.[27] Sabrana djela I-IV, Zagreb, 1975. Pronalazak Athanatika [Brajevo pismo]: nedovršeni roman, 1979.[28] Progutane polemike, Beograd, 2001.[29] Hotimičino iskustvo: diskurzivna proza Vladana Desnice I, Zagreb, 2005.[30] Hotimičino iskustvo: diskurzivna proza Vladana Desnice II, Zagreb, 2006. Raoul Raul Goldoni (Split, 27. siječnja 1919. – Zagreb, 24. ožujka 1983.) je bio hrvatski slikar, kipar, likovni urednik, projektant interijera, dizajner. Svjetski je pionir na području likovnog oblikovanja u staklu. Pisao je u teorijskim problemima umjetničkog odgoja. Izrazio se kroz nekoliko stilova: u okvirima Cézanneova konstruktivističkog slikarstva, fovizma, apstrakcije, eksprezionizma. Slikao je mrtve prirode, krajobraze, crteže, interijere, ilustracije i likovne opreme knjiga, dizajnirao je tapiserije, keramiku. Jedno od njegovih dizajnerski najkompleksnijih djela u kojem je riješio čitav dizajnerski program obuhvaćajući različite materijale staklo, kovina, keramika, tekstil, drvo, beton, što je bio hotel Libertas u Dubrovniku, radio je od 1969. do 1971., uništen je u srpsko-crnogorskoj agresiji na Hrvatsku 1991. godine. Raul Goldoni radio je skice za serijsku proizvodnju. Dizajnirao je čaše, tanjure, boce i vaze. Drugi dio njegova opusa čini modeliranje unikatnih skulptura, staklenih biomorfnih objekata. Rodio se je u Splitu. U rodnom je gradu 1938. maturirao na Realnoj gimnaziji. Još kao gimnazijalac počeo se baviti slikarstvom te je još prije nego je maturirao izlagao na skupnim izložbama u Splitu. Na studij je otišao u Zagreb gdje je u klasi Marina Tartaglije ratne 1942. diplomirao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu. Sljedeću akademsku godinu 1942/43. nastavio je studirati na Akademiji likovnih umjetnosti u Rimu. 1944. je godine otišao u partizane. Radio je u partizanskom tisku pri hrvatskim partizanskim postrojbama na poluotoku Istri. Stevan Binički svjedočio je pred `Anketnom komisijom za utvrđivanje zločina putem kulturne suradnje s okupatorom`, 7. kolovoza 1945., zajedno s kolegama da im je slikar Josip Horvat Međimurec pomogao tijekom rata i da je bio antifašist. U istom svjedočenju spomenuo je Goldonijev odlazak u partizane i kako je Horvat bio upoznat s time.[1] Dvije godine nakon rata zaposlio se je kao likovni urednik u Nakladnom zavodu Hrvatske gdje je radio do 1951., dvanaest je godina proveo u izdavačkom poduzeću »Mladost« Dok je bio likovni urednik u izdavačkoj kući Mladost, pozvao je hrvatsku slikaricu Cvijetu Job raditi na oslikavanju bajki Ivane Brlić-Mažuranić.[2] Još dok je radio u Mladosti, zaposlio se je u Staklarskoj školi kao nastavnik oblikovanja i obradbe stakla. Tri godine poslije postao je profesor na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu. Od 1967. godine radi u Rogaškoj Slatini u tamošnjoj tvornici stakla kao voditelj odjela za dizajn. 1969. zajednom sa skupinom osnivača osnovao je Galeriju Forum. Pored Žarka Vinceka, kao suradnici na projektima Andrije Čičina-Šaina često se pojavljuju Zdenka Rabotić, Spomenka Maretić, Ljerka Saw, Zdenko Sila, Vojo Kalavaris, Dunja Čičin-Šain (kći Andrije Čičin-Šaina), te slikar Raul Goldoni kao projektant interijera. Izlagao je na samostalnim i skupnim izložbama. Djela mu se nalaze u raznim galerijama, među ostalim i u Galeriji umjetnina Branislav Dešković u Bolu na Braču.[3] Interijeri koje je dizajnirao i zahvati u prostoru nalaze se diljem Hrvatske. Citati Wikiquote „Za staklo sam se opredijelio onda kada sam osjetio da u njemu mogu svladati, s relativnom sigurnošću, tri osnovna elementa: svjetlo, volumen i prostor“ (―) Wikiquote „Svjetlo definira postojanje volumena u prostoru, a kvantum svjetla zarobljenog krajnjim površinama oblika stalno je u pokretu pri minimalnoj promjeni kuta promatranja. Taj ritam i kretanje, njihove izmjene, omogućavaju totalitet doživljaja u materiji stakla.“ (―) Wikiquote „Nijedna materija u mojemu dugogodišnjem iskustvu nije budila toliko moju narav koliko staklo. Njegova osnovna svojstva - prozirnost, obojenost, krhkost, hladnoća, varljivost amorfne mase, sam put do transformacije u volumen, organizirano svjetlo u srčiki, pa sve do prostorne vrijednosti stakla - motivirala su moju fantaziju“ (―) Nagrade 1959.: Zagrebački triennale primijenjenih umjetnosti – II. nagrada za projekt stakla) 1959.: Nagrada grada Zagreba za industrijsko oblikovanje 1978.: Zagrebački salon - nagrada za skulpturu 1968.: izložba Form und Qualität, München 1968 – Zlatna medalja bavarske vlade za skulpturu u staklu 1974.: Nagrada »Vladimir Nazor« Dizajn Raul Goldoni

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Depresija. Razumevanje i terapija tehnikama transakcione analize - Mark Vidouson Izdavač: Psihopolis Godina izdanja: 2016 Broj strana: 316 Format: 20 cm Povez: Broširani Šta održava depresiju i čini da je toliko čest problem mentalnog zdravlja? Kako raditi sa beznadežnošću, strahom, stidom, neodlučnošću, neasertivnošću? Koje su terapijske intervencije koje deluju na procese u samom korenu depresije? Kako raditi sa suicidnim depresivnim klijentom? Kako izaći iz začaranih krugova kritike i samokritike kod depresivnih – samo su neka od pitanja na koje odgo­vore daje Mark Vidouson, poznati britanski transakcioni analitičar (TA) i psihoterapeut. Specija­lizovao se za psihoterapiju depresivnih klijenata zasnovanu na savremenim naučnim sazna­njima i tehnikama transakcione analize kojom kod klijenata postiže samoprihvatanje i bolje osećanje. Knjiga je prvi objavljeni TA terapijski vodič kroz psihoterapiju depresivnih osoba pisan na razumljiv i logičan način koji u kliničku praksu uvodi i višegodišnju Vidousonovu praksu sa stvarnim slučajevima i detaljnim terapijskim protokolom. U dodatku je i kratak vodič za samo­pomoć u depresiji koji ohrabruje klijente da preduzmu aktivne korake koji će pokrenuti pozitivne promene i oporavak. Depresija – osećaj beznađa i nedostatak motivacije? Konkretni primeri dobre prakse. Simptomi i prirodni tok depresije. Porodica i depresivna osoba. Majndfulnes – tehnike usmeravanja pažnje i depresija

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Teorija i praksa grupne psihoterapije - Irvin Jalom Izdavač: Psihopolis Godina izdanja: 2019 Broj strana: 711 Format: 24 cm Povez: Tvrdi Kapitalno delo Irvina Jaloma, psihotera­peuta i psihijatra, već dobro poznatog domaćim čitaocima. Knjiga velikog formata i obima smatra se najrefe­rentnijom u oblasti grupne terapije. Jalom ovu knjigu autorski potpisuje zajedno sa Molin Lešć, koji je dao veliki doprinos istraživačkoj literaturi o savremenoj grupnoj psihoterapiji. Ovo je peto izdanje knjige u kojoj su oba autora predano zajednički radili kao terapeuti kako bi u ovo delo integrisali nove i stare materijale. Imali su zadatak da u novom izdanju inkorporiraju mnogobrojne novonastale promene na ovom polju i da odbace zastarele ideje i metode. I imali su brojne dileme: Šta ako neke promene ne predstavljaju napredak nego regrediranje? Šta ako tržišni zahtevi za bržim, jeftinijim, efikasnijim metodama rade protiv interesa klijenta? I šta ako ovi razni tržišni faktori teraju terapeuta da klijentima pruža manje nego što bi inače mogao? Da li i zašto od psihoterapije očekujemo više nego što ona može da pruži? Šta terapeut mora da radi, a šta on treba da bude? Primeri iz prakse – kako sastaviti i održavati grupu? Kako raditi sa konfliktnim i problematičnim članovima grupe? O grupama podrške putem interneta