Izdavač Bigz Meki povez 143 stranice D4

Radio drama. Izdavač: Radio Beograd , 1984. Broj strana: 155 Pismo: ćirilica Povez: mek, nekvalitetan povez, knjiga će se razlistati...

Neodoljiva draž poziva - Dejan Simonović Izdavac Filip Visnjic 1992. 274 strana,21 cm. LEPO STANJE Dejan Simonović, rođen 1960. u Vranju. Živi i radi u Beogradu. .Objavio: Krojač iz Ulma (roman), Pegaz, 1987; Neodoljiva draž poziva (sotija), Filip Višnjić, 1992; Zaklon (roman), elektronsko izdanje autora 2010; Prikaza (roman), Albatros plus, 2011; Besposličari (roman), Književno društvo Hiperboreja, 2015. .U književnoj periodici objavljuje priče i eseje..Izvođene radio-drame: Osvit, Žrtva, Plaćenici, Matrozi. Za radio-dramu Matrozi dobitnik je prve nagade za konkursu Radio Beograda za radio-dramu 2016. godine..Bio je urednik u Književnoj reči i Književnom magazinu. Urednik je tribinskog programa Srpskog književnog društva. K.S.N. O.1.P.1

NAZOVI O RADI OGLASA , grupa autora, Danga Beograd 1990 , izbor tekstova INDEXOVOG RADIO POZORIŠTA ,radio drame , mek povez,latinica,194 strane, , drame iz sadržaja : Isus se vraća kući Kino uvo - obustave štrajkova Svečanost u našoj maloj firmi Nazovi o radi oglasa Marsovce ne sme niko da bije Partijo zemljo mila Karavanom na jug Savetovanje u razdogradu Kviz znanja Mi protiv Vas Put na istok Kvarljivo leto 84 Rođendanska tragedija Ovo je zahvalnica Prednja korica oštećena vidi se na slici pa je cena umanjena HOD. L. POL. 1

OLYMPIA Robert Neumann Humoristički roman Zagreb 1964 197str. Prevedeno sa engleskog-Роберт Нојман је био немачки и енглески писац. Објавио је бројне романе, аутобиографске текстове, драме и радио-драме, као и неколико сценарија. Кроз своје пародијске збирке, Мит фремден Федерн и Унтер фалсцхер Флагге, сматра се оснивачем „пародије као критичког жанра у књижевности 1920-и K.S.N. O. 4. POL.2

Džejms Gripando je radio punih dvanaest godina kao advokat u jakoj firmi za pravne savete u Majamiju, pre nego što se posvetio pisanju trilera. Njegovi romani, pisani britkim stilom, puni su neizvesnosti i napetosti, istraživačkih putovanja, koja im daju elemente autentičnosti. U središtu ovog romana je advokat Džek, čija je devojka izvršila samoubistvo, koje poprima elemente ubistva, za koje je baš on optužen, a potencijalni ubica je van svake sumnje... Izdavač: Politika / Narodna knjiga Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 12x16.5 cm Broj strana: 331

Izdavač:EVRO BOOK Beograd Broj strana:287 Pismo:Latinica Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 16,5 x 11 cm Godina izdanja:2017 Odlično očuvana knjiga,nova, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Pejton Kendal i Džej Di Džejmson su advokati koji znaju šta znači prigovor. Zakleta feministkinja, Pejton je naporno radila da bi uspela u profesiji u kojoj vladaju muškarci. Rođen u bogatoj porodici, privilegovan i nadmen, Džej Di je radio na tome da je uspešno ignoriše. Naravno, u javnosti i pred kolegama, Pejton i Džej Di su savršeno uljudni jedno prema drugom. Silom prilika, budući da su oboje osam godina marljivo radili i trpeli jedno drugo samo iz jednog razloga: da bi postali partneri u svojoj uglednoj advokatskoj firmi.

Bata Živojinović - Samo ću da vas gledam šta radite `Jedan od najpopularnijih srpskih glumaca ostavio je veliki trag u domaćoj, ali i svetskoj kinematografiji. Da li dete sreće ili miljenik sudbine, u svakom slučaju, imao je naklonost celog sveta. Nezamenljiv po duhu, humoru, neposrednosti, a najviše po talentu, Batino mesto na mapi legendi niko neće uspeti da popuni. U knjizi simbolično nazvanoj “Samo ću da vas gledam šta radite“ sakupljene su zanimljivosti iz različitih Batinih intervjua, a u vezi sa njegovom Lulom, decom, glumom, najvećim ulogama i politikom. Knjiga je ilustrovana fotografijama iz njegovog privatnog života i kultnim scenama iz filmova.` Blic biblioteka Broj strana: 63 L/ Kutija 1

MAGNAT - Harold Robins Izdavač: POLITIKA i NARODNA KNJIGA Beograd Godina izdanja: 2004. Povez: broš Broj strana: 300 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro Džek Lir je napravio potez svog života kada je rešio da prvi osnuje radio I televizijsku mrežu, ali to mu nije donelo ono za čim je najviše žudeo- poštovanje koje donosi pripadanje visokoj građanskoj klasi. Mnogo je žena prošlo kroz njegov život. Njegova prva supruga bila je prelepa I inteligentna WASP princeza koja je od njega , sina jevrejskog sakupljača gvožđa napravila elegantnog, uglađenog I poštovanog muškarca. Njegova druga supruga, engleska aristokratkinja, uvela ga je u visoko svetsko društvo. Ali ništa nije moglo da zadovolji Džekovu želju za uspehom i novcem, uništavanjem neprijatelja i rivala, sve u cilju proširenja kompanije…

Klinika Jugoslavija - Jugoslav Ćosić izbor tekstova Indexovog radiopozorišta Najbolji tekstovi Indeksovog radio pozorišta: Dom zdravlja Švarcvald, Sivi dom, Variola vara, Tri praseta, Cankarijev dom za vešanje, Kino uho-Kosovo danas, Davitelj protiv davitelja, Marks se vraća na zemlju, Heppy new year Madam Hadži-Nikolajević Izdavač: Danga, Beograd Godina: 1990 Povez: meki Stranica: 183 Biblioteka: Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: 6180 Težina: 280 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

MAGNAT - Harold Robins Izdavač: POLITIKA i NARODNA KNJIGA Beograd Godina izdanja: 2004. Povez: broš Broj strana: 300 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro Džek Lir je napravio potez svog života kada je rešio da prvi osnuje radio I televizijsku mrežu, ali to mu nije donelo ono za čim je najviše žudeo- poštovanje koje donosi pripadanje visokoj građanskoj klasi. Mnogo je žena prošlo kroz njegov život. Njegova prva supruga bila je prelepa I inteligentna WASP princeza koja je od njega , sina jevrejskog sakupljača gvožđa napravila elegantnog, uglađenog I poštovanog muškarca. Njegova druga supruga, engleska aristokratkinja, uvela ga je u visoko svetsko društvo. Ali ništa nije moglo da zadovolji Džekovu želju za uspehom i novcem, uništavanjem neprijatelja i rivala, sve u cilju proširenja kompanije… Stanje kao novo L.1.O.1.P.3.

Tuđa žena i drumski raj Živorad Lazić Književe novine 1986. Mek povez, format: 11x21,5215 cm, 246 strana, latinica. Korice kao na slikama. Malo nakrivljen hrbat. Unutra odlicna. Nema tragova pisanja. Srpski scenarista i pisac Živorad Žika Lazić (1933 - 2009). Lazić je najpoznatiji je po scenarijima za popularne serije `Muzikanti`, `Građani sela Luga`, `Doktorka na selu` i noviji serijal `Seljaci`. Autor je scenarija za nekoliko igranih filmova, a komadi po njegovim istorijskim romanima igrani su na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. U srpskoj književnosti pojavio se knjigom pripovedaka `Putem pored reke`, a tokom duge plodne književne karijere objavio je 20-tak romana i zbirki pripovedaka. Priče su mu prevođene na engleski, nemački, ruski, danski, bugarski i druge jezike. Radio je kao novinar u Intervjuu, Ilustrovanoj politici, a honorarno je pisao za Politiku i Večernje novosti. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada.

Izdavač:SEZAM Broj strana:203 Pismo:latinica Povez:Broširan Dimenzije knjige:20 x 12 cm Godina:1990 Očuvana knjiga,unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Živorad Lazić je rođen 1933. godine, a najpoznatiji je po scenarijima za popularne serije `Muzikanti`, `Građani sela Luga`, `Doktorka na selu` i noviji serijal `Seljaci`. Autor je scenarija za nekoliko igranih filmova, a komadi po njegovim istorijskim romanima igrani su na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. U srpskoj književnosti pojavio se knjigom pripovedaka `Putem pored reke`, a tokom duge plodne književne karijere objavio je 20-tak romana i zbirki pripovedaka. Priče su mu prevođene na engleski, nemački, ruski, danski, bugarski i druge jezike. Radio je kao novinar u Intervjuu, Ilustrovanoj politici, a honorarno je pisao za Politiku i Večernje novosti. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada. Kratki roman `TUĐA ŽENA` pisan je prostim narodnim jezikom. Živorad Lazić je preminuo 2009. godine.

GULLO GULLO - Miodrag Bulatović PROSVETA, GLOBUS 1983 god, tvrd povez, zaštitni omot Miodrag Bulatović bio je jedan od najpoznatijih pisaca moderne srpske književnosti. Neredovno se školovao. Gimnaziju je završio u Kruševcu 1950. godine, a na Beogadskom univerzitetu je studirao psihologiju i književnost. Neko vreme je radio kao novinar. Tokom devedesetih godina bio je angažovan u SPS-u, gde je branio ideologiju Slobodana Miloševića u trenucima raspada Jugoslavije. BIBLIOGRAFIJA Miodrag Bulatović bio je romanopisac i dramatičar, sklon mračnim, demonskim vizijama. Njegova slika sveta je morbidna, a likovi su karnevalski, istovremeno groteskni i tragični. Dela ovog pisca su strani kritičari stavljali u ravan sa delima Đovanija Bokača, Fransoa Rablea i Migela de Servantesa. Njegova najpoznatija dela su: Đavoli dolaze (1955) Vuk i zvono (1958) Crveni petao leti prema nebu (1959) Heroj na magarcu ili Vreme srama (1967) Rat je bio bolji (1968) Godo je došao (1969) drama Ljudi sa četiri prsta (1975) Peti prst (1977) Gullo Gullo (1983) K.D.S.O.3.P.3.

DALAS LEE REINTREE August Cesarec 1986. Povez - mek 365 STR. „I kao što je radio svaki put kad bi stajao na trijemu, Digger Barnes je okrenuo glavu na drugu stranu da ne mora gledati u visok neboder koji je parao nebo: zgradu Ewing Oila. I kao uvijek kad bi ulazio u kuću, zamišljao bi zdanje kao ogroman kurac, postavljen da tu visi i jebe sve na svijetu.“ Beletristika Knjiga koje je napisana prema seriji, govori o teksaškoj obitelji koja uzdiže svoj ugled, moć i neprijateljstvo od kraja Velike depresije do 70-ih godina. Ewing Oil je kompanija koju je osnovao Jock Ewing kupujući zemljišta i crpeći naftu. Naravno, služio se svim smicalicama kako bi ostvario monopol. Izbacivši svog partnera Diggera Barnesa iz posla, uzevši mu ženu i bacivši ga na koljena podvukao je vječno neprijateljstvo između obitelji Ewing i Barnes. No onda, dođe ljubav i spoji Pamelu, kćerku “Djelo poznatog američkog književnika Leea Reintreea u izdanju zagrebačkog Augusta Cesareca iz 1986. godine.” L.1. KUT.45

Kad bi svi momci sveta - Žak Remi Po ovom romanu je snimljen francuski crno-bijeli igrani film 1956. u režiji Christian-Jacquea. Po žanru predstavlja kombinaciju drame i pustolovnog filma. Radnja započinje kada se naglo razboli posada francuskog ribarskog broda u Sjevernom moru, a poslani poziv u pomoć jedini uspije dobiti radio amater iz Togoa (u tadašnjoj Francuskoj Zapadnoj Africi) te pokreće akciju slanja spasonosnog seruma u kojoj će, sticajem okolnosti, sudjelovati ljudi iz različitih zemalja, uključujući kako bivše neprijatelje iz Drugog svjetskog rata, tako i protivnike s druge strane Željezne zavjese... Izdavač: Kosmos,Beograd Godina: 1958 Broj strana: 183 Tvrdi povez Biblioteka: filmovanih romana Na početku knjige fali mala slika ispod naslova! Ocena: 3. Vidi slike. Skladište: 5240 Težina: 300 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Kon - Tiki - Tur Hejerdal Splavom preko Pacifika `Hejerdal je tvrdio da su južnoamerički narodi naselili Polineziju u južnom Pacifiku u pretkolumbovska vremena. Organizovao je ekspediciju Kon-Tiki da bi pokazao kako je bilo tehnički moguće preploviti Tihi okean isključivo uz pomoć materijala i tehnologije iz tog doba. Hejerdal i njegovi pomoćnici otišli su u Peru, gdje su pomoću stabala i drugih lokalnih materijala izgradili splav od drveta balsa na domorodački način prema crtežima španjolskih konkvistadora. Zajedno s petoricom ljudi Hejerdal je na tom splavu plovio 101 dan i prešao 7.000 kilometara po Tihom okeanu dok se nije razbio na grebenu ostrva Raroia u ostrvlju Tuamotu 7. avgusta 1947. Jedini moderni komad opreme na splavu bio je radio-aparat. Kon-Tiki je splav na kojoj je norveški istraživač i pisac Tor Hejerdal 1947. zaplovio u ekspediciju na Tihi okean. Dobila je ime po bogu sunca Inka Viracochi, koji se navodno nekad nazivao `Kon-Tiki`. Danas se istorijski splav nalazi u Muzeju Kon-Tiki, u Oslu, Glavnom gradu Norveške. Ekspedicija Kon-Tiki je najuzbudljivija putopisna avantura ikad napisana. Od prve do poslednje rečenice- istinita je. Neverovatno istinita` Izdavač: Prosveta, Beograd Godina: 1966 Broj strana: 245 Meki povez Biblioteka: Biblioteka Prosveta 100

Poput svih velikih romana, “Zemlja snega” prenosi duh Japana na način koji je dublji od stotinu eseja. Glavni lik, Komako, inspirisan je stvarnom gejšom Sajo Masudom (1925-2008), koja je prva napisala memoare o životu gejše, objavljene 1957. godine. Jasunari Kavabata je jedan od najistaknutijih pisaca 20. veka i prvi japanski autor koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Počeo je raditi na svom remek-delu “Zemlja snega” 1934. godine i završio ga 1947. godine.

Tvrd povez ,289 strana ,nekoliko sitni oštećenja korica inače knjiga u dobrom stanju . Čedo Prica Plitvički (1931.-2009.), poznati je hrvatski prozni i dramski pisac, esejist te prevoditelj . Književnošću se počeo baviti još kao srednjoškolac, a kao student je postao stalni suradnik časopisa Izvor te kasnije Krugova i Republike. Bio je suosnivač je izdavačke kuće Lykos, a radio je kao urednik kulturnih rubrika u Narodnom listu i Večernjem listu te kao urednik-dramaturg na Hrvatskom radiju (1961. - 1991.). Od 1954. godine, kada mu je štampana zbirka pesama Plitvička rapsodija, objavio je tridesetak knjiga (pesme, romani, proza za decu, putopisi, pozorišni eseji i feljtoni, novele i dr.), a izabranim je delima predstavljen i u ediciji `Pet stoljeća hrvatske književnosti`. Njegove drame izvodile su se u profesionalnim kazalištima diljem Hrvatske: Kruh (Dramsko kazalište Gavella, Zagreb, 1976.), Zemlja (Dramsko kazalište Gavella, Zagreb, 1981.), Ostavka (HNK Zagreb, 1986.), Sunčanje (HNK Split, 1988.), Atelier (HNK Zagreb, 2001.). `Kao pripadnik naraštaja koji se formirao pedesetih godina prošloga stoleća oko časopisa `Krugovi`, Prica je sudelovao u velikom otvaranju hrvatske književnosti prema aktualnim umjetničkim strujanjima u zapadnom svijetu. Svoj autentični umjetnički izraz našao je u prozi u kojoj njeguje klasičnu naraciju, ali inoviranu modernim tehnikama. Njegovi romani `Nekoga moraš voljeti, `Svijet viđen na kraju`, `Izlaz na ista vrata` i `Dnevnik sumraka` čine jedinstvenu tetralogiju koja je protkana antiratnim osjećajima i vođena idealima humanosti. Ta djela, kao i pjesnička zbirka `Plitvička rapsodija`, pohvala su i zavičaju koji igra ključno mjesto u njegovu životu pa je s pravom svojem imenu i prezimenu dodavao i pridjev `Plitvički" Kao pisac, Čedo Prica Plitvički verovao je da: “Pamćenjem sebe započinje i sam početak života, i prvi dan postojanja svijeta”.

Kon - Tiki - Tur Hejerdal Splavom preko Pacifika `Hejerdal je tvrdio da su južnoamerički narodi naselili Polineziju u južnom Pacifiku u pretkolumbovska vremena. Organizovao je ekspediciju Kon-Tiki da bi pokazao kako je bilo tehnički moguće preploviti Tihi okean isključivo uz pomoć materijala i tehnologije iz tog doba. Hejerdal i njegovi pomoćnici otišli su u Peru, gdje su pomoću stabala i drugih lokalnih materijala izgradili splav od drveta balsa na domorodački način prema crtežima španjolskih konkvistadora. Zajedno s petoricom ljudi Hejerdal je na tom splavu plovio 101 dan i prešao 7.000 kilometara po Tihom okeanu dok se nije razbio na grebenu ostrva Raroia u ostrvlju Tuamotu 7. avgusta 1947. Jedini moderni komad opreme na splavu bio je radio-aparat. Kon-Tiki je splav na kojoj je norveški istraživač i pisac Tor Hejerdal 1947. zaplovio u ekspediciju na Tihi okean. Dobila je ime po bogu sunca Inka Viracochi, koji se navodno nekad nazivao `Kon-Tiki`. Danas se istorijski splav nalazi u Muzeju Kon-Tiki, u Oslu, Glavnom gradu Norveške. Ekspedicija Kon-Tiki je najuzbudljivija putopisna avantura ikad napisana. Od prve do poslednje rečenice- istinita je. Neverovatno istinita` Izdavač: Prosveta, Beograd Godina: 1963 Broj strana: 238 Meki povez Biblioteka: Biblioteka Prosveta 100 Skladište: Prosveta VII Ocena: 4+. Vidi slike. Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Izdavač:NOVOSTI Beograd Broj strana:351 Pismo:Ćirilica Povez: TVRDOKORIČENO sa omotom Format: 20 x 12,5 cm Godina izdanja:2005 Odlično očuvana knjiga, bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Za pisanje Ane Karenjine Tolstoj je bio inspirisan pričom o stvarnoj ženi. Ana Stepanovna Pirogova bila je ljubavnica jednog od Tolstojevih prijatelja. Kad je saznala da ju je ljubavnik zanemario zbog nemačke dadilje njegove dece, pobegla je i danima lutala selom. Na kraju se bacila ispred teretnog voza. Sutra je Tolstoj posmatrao njenu autopsiju. Duboko ga je zabrinula i inspirisala priča te žene što je rezultiralo pisanjem Ane Karenjine. Neki kažu da je Tolstoj Ani Karenjini pripisao svoj najveći greh (njegova tamna strana ličnosti jer je i sam Toolstoj načinio preljub) i da ju je u delu “ubio” želeći da se iskupi za lični greh. Ana Karenjina smatra se jednim od najboljih primera realističke fikcije od svog izdavanja iz 1878. godine. Autor Vilijam Fokner proglasio ga je “najboljim romanom ikad napisanim”, a već je desetak puta korišćen za mnoge adaptacije – film, televiziju, radio, balet, operu i pozorište. Istraživač Džon Zejn tražio je od 125 najpoznatijih britanskih i američkih pisaca da mu daju listu njihovih 10 najdražih knjiga fantastike svih vremena. Analizovao je njihovih 10 dela i upotrebio ih 2007. godine za izradu liste “Top 10 knjiga svih vremena”. Na vrhu je bila Ana Karenjina. Tolstojevo delo za Dostojevskog je bilo “besprekorno umetničko delo“, a za Nabokova jedna od najlepših ljubavnih priča koje je ponudila svetska književnosta. Tolstoj je možda “ubio” svoju Anu, ali u jedno smo sigurni – kada ju je stvorio podario joj je magiju koja nikad neće prestati da traje.

Kon - Tiki - Tur Hejerdal Splavom preko Pacifika `Hejerdal je tvrdio da su južnoamerički narodi naselili Polineziju u južnom Pacifiku u pretkolumbovska vremena. Organizovao je ekspediciju Kon-Tiki da bi pokazao kako je bilo tehnički moguće preploviti Tihi okean isključivo uz pomoć materijala i tehnologije iz tog doba. Hejerdal i njegovi pomoćnici otišli su u Peru, gdje su pomoću stabala i drugih lokalnih materijala izgradili splav od drveta balsa na domorodački način prema crtežima španjolskih konkvistadora. Zajedno s petoricom ljudi Hejerdal je na tom splavu plovio 101 dan i prešao 7.000 kilometara po Tihom okeanu dok se nije razbio na grebenu ostrva Raroia u ostrvlju Tuamotu 7. avgusta 1947. Jedini moderni komad opreme na splavu bio je radio-aparat. Kon-Tiki je splav na kojoj je norveški istraživač i pisac Tor Hejerdal 1947. zaplovio u ekspediciju na Tihi okean. Dobila je ime po bogu sunca Inka Viracochi, koji se navodno nekad nazivao `Kon-Tiki`. Danas se istorijski splav nalazi u Muzeju Kon-Tiki, u Oslu, Glavnom gradu Norveške. Ekspedicija Kon-Tiki je najuzbudljivija putopisna avantura ikad napisana. Od prve do poslednje rečenice- istinita je. Neverovatno istinita` Izdavač: Prosveta, Beograd Godina: 1966 Broj strana: 245 Meki povez Biblioteka: Biblioteka Prosveta 100 Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 71 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

U ovoj zbirci, neke od najboljih savremenih autoraka pronalaze inspiraciju u Šarlotinim legendarnim rečenicama i stvaraju nove romanse i ljubavne priče. Priče istražuju različite aspekte ženskog iskustva, od neočekivanog obrta na venčanju do porodičnih putovanja koja donose životne odluke. Sve ove priče slave snagu romana Šarlot Bronte i ukazuju na njihovu važnost za sve žene. Kroz ovu zbirku, čitalac će se podsetiti na važnost i uticaj Šarlot Bronte kao pisca i pionirke u feminističkoj književnosti, i istovremeno će uživati u savremenim pričama koje odišu snagom i maštom ženskih likova. “Dame biraju” nas podseća na moć književnosti da nas inspiriše i ohrabri, baš kao što su to radile i dela Šarlot Bronte pre više od dva veka.

ĐURA JAKŠIĆ PESME Meki povez Георгије „Ђура” Јакшић (Српска Црња, 8. август 1832 — Београд, 16. новембар 1878) био је српски сликар, песник, приповедач, драмски писац и учитељ. Уз Новака Радонића и Стеву Тодоровића припада водећим сликарима српске епохе романтизма. Биографија Биста испред основне школе у Панчеву, која носи његово име Спомен плоча на Кући Ђуре Јакшића у Скадарлији Његово право име је Георгије. Отац Ђуре Јакшића, Дионисије (рођен 1806) био је свештеник. Мајка Христина (рођена 1812), била је из свештеничке породице. Осим прворођеног Ђуре, Дионисије и Христина имали су још осморо деце (Максим, Лазар, Мартин, Александар, Јован, Венијамин, Стефанида и Јулијана), од којих је двоје умрло у раном детињству. Ђура је основну школу похађао у родној Црњи, Хацфелду (данашњи Жомбољ) и Сегедину. Три разреда гимназије завршио је у Сегедину. Како је био осредњи ђак, отац је желео да Ђура изучи трговачки занат, те га је слао у Хацфелд на школовање током распуста и у Кикинду у трговачку радњу, али је Ђура сваки пут бежао кући. После завршене гимназије, отишао је у Темишвар (данас Румунија) да учи цртање код Словака Агоста Дунајског. Године 1846. умрла му је мајка Христина. Мотив седморо сирочади, појављује се касније у Ђурином стваралаштву.[1] Уочи револуционарне 1847. године био је студент уметничке академије италијанског сликара Ђакома Марастонија у Пешти, где је био најбољи ученик, али је због револуционарних догађаја морао да је напусти.[2] Вративши се у родни крај, продужио је да учи сликарство у Бечкереку код Константина Данила чувеног сликара тог доба, тражећи сопствени уметнички израз и продубљујући своја знања, између осталог и немачког језика. У револуцији 1848—1849. године иако шеснаестогодишњак, учествовао је као добровољац. Када се револуција завршила поразом, написао је: „Ах, зашта гинусмо и страдасмо – а шта добисмо!” Убрзо га је немаштина приморала да прихвата разне послове. Радио је по повратку из Великог Бечкерека, као канцелиста код среског судије Лазара Влаховића. Ту је у Великој Кикинди 1850. године портретисао Влаховића[3], и поклонио му исти портрет. Била је то прва слика коју је урадио сликар Јакшић. Тих година често је мењао место боравка. Отишао је у Београд, а убрзо после тога у Беч да настави студије сликарства. У Бечу се кретао у уметничким круговима са Бранком Радичевићем и Ђуром Даничићем. Његови поетски првенци угледали су светлост дана у Сербском летопису 1853. године. Беспарица га приморала да се врати кући, али убрзо потом отишао је на Академију финих уметности у Минхен. Крајем 1855. године настанио се у Кикинди и живео од сликарства. Писао је песме и штампао их у Седмици под псеудонимом Теорин. У Нови Сад прелашао је 1856. године, подстакнут повратком пријатеља са којима је друговао у Бечу који су се окупљали око новосадских листова Седмица и Дневник. По повратку са сликарских студија, живео је у Банату до 1856. Од 1857. прешао је у Србију, где остаје све до смрти. У Србији је радио као сеоски учитељ (у Подгорцу, Сумраковцу, Сабанти, Рачи код Крагујевца и Пожаревцу, у коме се и оженио) и као гимназијски учитељ цртања (у Крагујевцу, Београду и Јагодини). У то време боравио је и у манастиру Враћевшница, где је нацртао неколико историјских портрета, које је поклонио манастиру.[4] У Крагујевцу је била сачувана кућа у којој је становао две године док је радио у гимназији (1863-1865).[5][6] Ова кућа срушена је 2018. године.[7] У Сабанти је 1936. године на свечаности откривена спомен-биста Јакшића, који је ту дошао за учитеља у августу 1865. године.[8] Биста Ђуре Јакшића у Малој Крсни Ђура Јакшић је био свестран уметник и родољуб: песник, приповедач, драмски писац и сликар. Али и боем. Стваралачки и страдалачки живот тог образованог и темпераментног човека често се одвијао у боемском амбијенту скадарлијских кафана Три шешира и Два јелена. Боемска атмосфера било је окружење у коме је добијао стваралачку инспирацију, изазивао дивљење и аплаузе веселих гостију и боемских дружбеника, али и бес власти чијој се суровости и лакомости ругао, оригинално и сатирично. Стално је живео у оскудици, и тешко је издржавао своју бројну породицу. Притиснут породичним обавезама и дуговима, склон боемији, болестан, Ђура Јакшић се потуцао кроз живот. Разочаран у људе и живот, налазио је утеху у уметничком стварању, песничком и сликарском. Био је нежан, искрен друг и болећив отац, али у мрачним расположењима раздражљив и једак. Његова болна и плаховита лирика веран је израз његове интимне личности, трагичне и боемске. Оболео од туберкулозе, у дуговима, гоњен је и отпуштан (1871) из државне службе. Уз помоћ Стојана Новаковића 1872. године добио је посао у Државној штампарији. Смрт га је затекла на положају коректора Државне штампарије у Београду 16. новембра 1878. године (по јулијанском календару). Првобитно је сахрањен на старом Ташмајданском гробљу[9], али су његове кости, након отварања гробља, пренесене на Ново гробље у Београду. На гробном споменику Ђуре Јакшића исписане су речи: У свету, брале, нема љубави.[10][11] Имао је супругу Тину (Христину) и децу Милоша, Белуша, Тијану и Милеву. Белуш (* 1863 — † 1882) такође је сликао и писао.[12] Ђура Јакшић, Ноћна стража (уље на платну). Слика је посвећена јаворским јунацима из српско-турског рата 1876—1878. године Инспирација за „Девојку у плавом” била је Мила, крчмарица из Кикинде, којој је посветио и песму „Мила”.[13] Књижевни рад Стихови Ђуре Јакшића у Скадарлији Споменик Ђури Јакшићу подигнут 1990. у Скадарлији (аутор: Јован Солдатовић) Ђура Јакшић највећи је лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих и најзначајнијих српских сликара 19. века.[14] Страствен, изузетне имагинације, снажне осећајности, бунтован и слободарски, писао је за романтичарским заносом песме о слободи, против тираније, родољубиву лирику, али и стихове лирског посвећења и дубоког бола. Контроверзан, посветио је збирку поезије Кнезу Милану Обреновићу. Јакшић је зачетник и најистакнутији представник анакреонтске поезије код Срба, али и аутор бројних досетки, афоризама, поетских минијатура. У духу епохе у којој је живео и стварао, Ђура Јакшић је имао своје узоре, међу песницима Петефија и Бајрона, а међу сликарима Рембранта. Често је обрађивао исте мотиве и у књижевним делима и на сликарским платнима. Иако успешни песник и драмски писац, Јакшић је за српску књижевност важан и као приповедач. Огласио се у тренутку када се код нас јављају наговештаји реализма, посебно видљиви у продору савремене тематике. Писао је неколико врста приповедака. Најпре оне у којима је идеализовао наш средњи век, приказујући немањићка времена. Другу групу чине приповетке о животу банатског села, а међу њима је најпознатија ’Сирота Банаћанка’, која и говори о страдању народа током бурних догађаја из 1848, 1849. Трећу групу чине приповетке инспирисане српско-турским ратом, и у њима је родољубива тематика из Јакшићевих песама добила свој природни продужетак. Написао је око 40 приповедака, три драме у стиху: „Станоје Главаш“, „Сеоба Србаља“ и „Јелисавета“. Оставио је незавршен историјски роман Ратници о српско-турском рату 1876—1878. Јакшић је стварао лирску, епску и драмску поезију. Своје лирске песме објављује скоро по свима српским часописима. За живота је објавио збирку своје лирике „Песме“. Најзначајније епске песме су: „Братоубица“, „Невеста Пивљанина Баја“, „Барјактаровићи“, „Мученица“ и „Причест“. Његов рад на драми је двоструко обимнији него на лирици и епу. Јакшић је један од најранијих и најплоднијих српских приповедача. Највише је писао у прози: око четрдесет приповедака и скица, од којих неколико недовршених. Од драма, уметнички је најуспелија Јелисавета кнегиња црногорска, писана у духу шекспировске драматургије, са намером да се на историјској основи прикаже и једна политичка драма, тако важна за целокупну нашу историју, а везана за владареву жену, странкињу пореклом. Много сукоба, страсти, мржње, обликују драматичан однос међу јунацима, и због тога је логично што два главна јунака, Јелисавета и Радош Орловић, на крају тону у лудило. Најмање је радио на лирици, па ипак, Ђура Јакшић је створио известан број песама од трајне и класичне вредности. Неке од њих, као „На Липару“, „Мила“, „Кога да љубим“, „Пут у Горњак“, „Кроз поноћ нему“, спадају у најбоље стихове српске поезије. Ђура Јакшић, Девојка у плавом (уље на платну, 1856). Ђура Јакшић, Кнез Лазар (уље на платну), 1857-1858, данас у Народном музеју у Београду Критички осврт Кад је реч о Јакшићу, онда се у првом реду мисли на његов лирски талент, и у погледу темперамента и у погледу изражаја. Јакшић је романтик у најпотпунијем смислу. Он се развио под утицајем Бранка Радичевића, Змаја, Бајрона и Петефија. Као и сви велики романтичарски песници, и Јакшић је бунтовна и страсна природа, необуздане и плаховите маште и надахнућа, устрептао и бујан и у осећањима и у изражају, незадовољан животом, сав у чежњи за узвишеним и недокучивим. У лирским песмама, где је непосредно и једноставно уобличавао расположење, он је постигао велике успехе, кад није падао у претеран занос и вербализам. У епу, драми и приповеци, где је потребно више мирноће, склада и мере у композицији, он је стварао само осредње. Уколико та његова дела вреде, вреде готово искључиво због снажних лирских места. Он је био и сликарски талент, и целога се живота бавио сликарством. Своје прве песме је потписивао „Ђура Јакшић, молер“. У сликарству је његов узор био Рембрант, из чијих портрета, рађених искључиво контрастним бојама, избија нека унутрашња ватра испод саме боје, изван контура које су изгубљене у боји. Тако је Јакшић схватио реч као изражај, — чисто сликарски. Бурна и опојна емоција, љута „као врх од ханџара“, како сам каже, искрен је и спонтан израз његове личности, не намештена поза и књишка сентименталност. Искрени, ватрени и опојни занос, то је одлика његова романтичарског темперамента, који он код нас најбоље представља, као што Бајрон представља енглески, или Виктор Иго француски романтизам. Ватрени занос свога осећања, љубав или родољубље, сету или песимизам, он дочарава речима које гомила по боји, по звуку, по способности да подстакну нарочиту врсту осећања, али не ради тога да изазове конкретну слику или јасан појам, већ само ради тога да дочара своје основно расположење. Он зна моћ речи, нигда му их није доста, нигда није задовољан избором; бира их и распоређује, затим гомила и засипа. То исто, кат-када, ради и са сликама и појмовима. Његове најлепше песме („На Липару“, „Падајте, браћо“ и друге) уобличене су на тај начин. Он више полаже на ритам него на пластику, зато су његове слике само апстрактни наговештаји нечег што се наслућује. Као што у снажним расположењима превлађују бурне оркестрације и громки узвици, тако у нежнима превлађује присан, топао тон, шапат и цвркутање. Али тај подигнути тон, игра са осећањима и језиком, често је промашила и прешла у блештав стил. Јакшић је имао лепих успеха, али и много неуспеха. Још је Скерлић тачно приметио да је „реч била његова врлина и његова мана“, рекавши да је Јакшић ’песник снаге, али без мере и склада’ Јакшићеве драме у стиху приказују карактере из наше прошлости. Сентименталне љубави, намештена патетика и декламаторски тон превлађују свуда подједнако. „Сеоба Србаља“ је писана народним десетерцем, а „Јелисавета“ и „Станоје Главаш“ врло сликовитим и живим јамбом. Те су драме више за читање него за гледање; у њима вреде снажна лирска места. Јакшићеви драмски карактери су одвећ наивни и претерано идеалисани; они се не уобличавају кроз радњу, већ кроз неприродне и дуге монологе; радња је уопште оскудна и слабо мотивисана. Као романтични репертоар за ширу публику, која воли историјске костиме и декламацију, оне су све игране у позоришту; „Станоје Главаш“ се и данас игра. Иако је Јакшић највише радио у прози, тај део његова књижевног рада је најмање значајан. Он пише историјске приповетке и приповетке са предметом из савременог живота, србијанског и банатског, савремене сеоске приповетке углавном. Најбоље су му приповетке у којима слика банатско село и сељака. У свима приповеткама избија његов заносни лиризам, љубав према националној и личној слободи и побуна против друштвене неправде. Он је један од зачетника социјалне приповетке, која се развила тек у доба реализма, и оснивач лирске приче. Награде које носе име Ђуре Јакшића Главни чланак: Награда „Ђура Јакшић” У Српској Црњи се сваке године одржавају манифестације посвећене Ђури Јакшићу. Том приликом се додељује Награда „Ђура Јакшић” за најбољу збирку поезије која је издата на српском језику претходне године. Награду „Ђурин шешир” додељују Фондација „Споменица солидарности” и Установа културе „Стари град” – Кућа Ђуре Јакшића.[15] У Јагодини од 1955. године постоји књижевни клуб „Ђура Јакшић” који од 2000. додељује „Ђурину грамату” као највеће признање клуба.[16]

NEZAKONITO POSEDOVANJE -Kej Huper Ono što je radila bilo je nemoralno, nezakonito i opasno, ali Troj Benet je uživala u svakom trenutku svoga života i nikome nije polagala račune. Kada je uhvaćena usred krivičnog dela, nije mogla ni da pretpostavi da će joj sudbina biti u rukama čuvenog moraliste i biznismena Dalasa Kamerona. Šokiran njenom lepotom, ali i poslom kojim se bavi, Dalas nije želeo da je preda vlastima jer je imao mnogo lukavije namere… Kopkalo ga je ko je zapravo žena koja je provaljivala u kuće, imala veze sa Interpolom, bila stručnjak za bezbednost, zaljubljenik u umetnost, hostesa bogatih, slavnih i neizmerno moćnih. Planirao je da otkrije sve tajne, jer ju je nazvao lopovom, a u duši je znao da to nije bila istina. Beograd 2019 god, 195 str, 18 cm, meki povez, u dobrom stanju.