Knjiga za radio kasetofon Na nemačkom jeziku Original Volkswagen Alpha Blaupunkt Kartica sa kodom je isečena Kataloški broj: 981.556.RAL.00 Estetski dobro očuvano cad/su

SKU- 60-037 Karakteristike : Model : PR-UNI-2DIN.3 Maska za auto radio, radio blenda Verzija blende: 2 DIN (za auto multimedije) Dimenzije okvira: 118 x 188.5mm Korisne dimenzije: 98 x 173.5mm Auto brend : Citroen, Ford, Mercedes, Peugeot, Renault, Seat, Škoda, Suzuki, VW, Volvo Modeli automobila: Citroen C2, Citroen C3, Ford Galaxy ->2006, Mercedes A-Class (W168), Mercedes M-Class ->2005, Mercedes Vaneo 2005->, Peugeot 206, Peugeot 307, Renault Trafic, Seat Arosa, Seat Ibiza, Suzuki 2005->, Suzuki Swift 2005->, VW Bora ->2005, VW Golf IV ->2005, VW Lupo ->2005, VW Passat ->2005, VW Polo ->2005, VW Transporter T5 ->2005, Volvo S40, Volvo S80, Škoda Fabia ->2007, Škoda Octavia ->2004, Škoda Superb

SKU- 60-037 Karakteristike : Model : PR-UNI-2DIN.3 Maska za auto radio, radio blenda Verzija blende: 2 DIN (za auto multimedije) Dimenzije okvira: 118 x 188.5mm Korisne dimenzije: 98 x 173.5mm Auto brend : Citroen, Ford, Mercedes, Peugeot, Renault, Seat, Škoda, Suzuki, VW, Volvo Modeli automobila: Citroen C2, Citroen C3, Ford Galaxy ->2006, Mercedes A-Class (W168), Mercedes M-Class ->2005, Mercedes Vaneo 2005->, Peugeot 206, Peugeot 307, Renault Trafic, Seat Arosa, Seat Ibiza, Suzuki 2005->, Suzuki Swift 2005->, VW Bora ->2005, VW Golf IV ->2005, VW Lupo ->2005, VW Passat ->2005, VW Polo ->2005, VW Transporter T5 ->2005, Volvo S40, Volvo S80, Škoda Fabia ->2007, Škoda Octavia ->2004, Škoda Superb

SKU- 60-037 Karakteristike : Model : PR-UNI-2DIN.3 Maska za auto radio, radio blenda Verzija blende: 2 DIN (za auto multimedije) Dimenzije okvira: 118 x 188.5mm Korisne dimenzije: 98 x 173.5mm Auto brend : Citroen, Ford, Mercedes, Peugeot, Renault, Seat, Škoda, Suzuki, VW, Volvo Modeli automobila: Citroen C2, Citroen C3, Ford Galaxy ->2006, Mercedes A-Class (W168), Mercedes M-Class ->2005, Mercedes Vaneo 2005->, Peugeot 206, Peugeot 307, Renault Trafic, Seat Arosa, Seat Ibiza, Suzuki 2005->, Suzuki Swift 2005->, VW Bora ->2005, VW Golf IV ->2005, VW Lupo ->2005, VW Passat ->2005, VW Polo ->2005, VW Transporter T5 ->2005, Volvo S40, Volvo S80, Škoda Fabia ->2007, Škoda Octavia ->2004, Škoda Superb

SKU- 60-037 Karakteristike : Model : PR-UNI-2DIN.3 Maska za auto radio, radio blenda Verzija blende: 2 DIN (za auto multimedije) Dimenzije okvira: 118 x 188.5mm Korisne dimenzije: 98 x 173.5mm Auto brend : Citroen, Ford, Mercedes, Peugeot, Renault, Seat, Škoda, Suzuki, VW, Volvo Modeli automobila: Citroen C2, Citroen C3, Ford Galaxy ->2006, Mercedes A-Class (W168), Mercedes M-Class ->2005, Mercedes Vaneo 2005->, Peugeot 206, Peugeot 307, Renault Trafic, Seat Arosa, Seat Ibiza, Suzuki 2005->, Suzuki Swift 2005->, VW Bora ->2005, VW Golf IV ->2005, VW Lupo ->2005, VW Passat ->2005, VW Polo ->2005, VW Transporter T5 ->2005, Volvo S40, Volvo S80, Škoda Fabia ->2007, Škoda Octavia ->2004, Škoda Superb

SKU- 60-037 Karakteristike : Model : PR-UNI-2DIN.3 Maska za auto radio, radio blenda Verzija blende: 2 DIN (za auto multimedije) Dimenzije okvira: 118 x 188.5mm Korisne dimenzije: 98 x 173.5mm Auto brend : Citroen, Ford, Mercedes, Peugeot, Renault, Seat, Škoda, Suzuki, VW, Volvo Modeli automobila: Citroen C2, Citroen C3, Ford Galaxy ->2006, Mercedes A-Class (W168), Mercedes M-Class ->2005, Mercedes Vaneo 2005->, Peugeot 206, Peugeot 307, Renault Trafic, Seat Arosa, Seat Ibiza, Suzuki 2005->, Suzuki Swift 2005->, VW Bora ->2005, VW Golf IV ->2005, VW Lupo ->2005, VW Passat ->2005, VW Polo ->2005, VW Transporter T5 ->2005, Volvo S40, Volvo S80, Škoda Fabia ->2007, Škoda Octavia ->2004, Škoda Superb

PITANJA I ODGOVORI Slavko Trošelj Službeni glasnik, Beograd, 2020. u vrlo dobrom stanju posveta autora na predlistu retko izdanje Slavko Trošelj je radio u Sportu, Ekspres politici, Politici i u nekoliko beogradskih nedeljnika. Ovo su intervjui koje je radio sa poznatim ličnostima. 545g

SKU- 66-023 Proizvođač: 4CARMEDIA Model: AUX-PEUGEOT.01 Tip: AUX Adapter Tip konektora Džek 3,5mm Primena na fabrički auto radio: Citroen , Peugeot Opis: konektor je kompatibilan samo sa nekim modelima auto radia sa aktivnim audio ulazom . U slučaju nedostatka audio signala u auto radiu , neophodno je da aktivirate ovu funkciju preko auto servisa dijagnostikom u ovlašćenom servisu za određeni model . Primena - fabrički auto radio Siemens VDO RD4

Polovan i ispravan usisivač, dovoljno jak i veoma praktičan za usisavanje auta. U originalu nekada je radio na punjive baterije što nije dugo trajalo. Prepravljen je na kabl dužine 450 cm. sa štipaljkama za akumulator 12v. Usisivač ima jači motor i odlično radi. Ide sve sa slike.

Polovna knjiga, korice pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Etnografski muzej - Pirot, 1972. god. Broširan povez, 20 cm. 160 str. Ilustrovano Dimitrije Rančić rođen je u Pirotu 24. oktobra 1898. godine. Završio je Učiteljsku školu u Jagodini. Deset godina je radio kao učitelj u selu Crnoklište u pirotskom kraju. Tu je i počeo da piše. Kasnije je postao učitelj u Pirotu gde je između ostalog bio i predsednik Učiteljskog društva. Vršio je dužnost urednika lista `Sloboda` kao i upravnika Pirotskog okružnog pozorišta. U Beograd je otišao 1947. godine i radio je kao referent za pozorišnu umetnost pri Ministarstvu prosvete. Jedno vreme je u Beogradu bio i upravnik Doma muzički obdarene dece palih boraca. Umro je u Beogradu 13. januara 1981. Književnošću je počeo da se bavi početkom dvadesetog veka. List `Politika` je objavljivala njegove prve priče i pesme - Tantal na selu i Uklet. Takođe je objavljivao svoje priče i pesme u pirotskom listu `Sloboda`. Izdao je svoje tri zbirke dečjih priča i romana `Preobraženska noć` a uređivao je i list `Osvrt` koji je izlazio u Pirotu. Po njegovim `Zapisima iz jednog doma` je snimljen film u režiji Jovana Rančića - `Dečak i violina`. Njegove drame su izvodili glumci pirotskog pozorišta: Na raskršću, Stradalnik. Objavio je zbirke pripovetki `Gornja tkanja davna`, `Na Nišavi u Ćilimgradu` kao i zbirku pesama `Gugutće na direci`.

OVDE KIŠA ALI I SRBIJA Zoran Rankić - aforizmi Art print, Banja Luka, 2006. u vrlo dobrom stanju RETKO Zoran Rankić je bio prvak Beogradskog dramskog pozorišta, dramski pisac, reditelj, aforističar, satiričar i pesnik. Rođen je 1935. godine, u Derventi, a u Srbiju je stigao kao izbeglica tokom Drugog svetskog rata, u Gornji Milanovac. Završio je Srednju dramsku školu u Sarajevu 1951. i ubrzo postaje član Narodnog pozorišta u Sarajevu. Godine 1961. prelazi u Beogradsko dramsko pozorište, tada Savremeno pozorište, gde je ostao do penzije (1999) i u kom je odigrao više od 50 značajnih uloga. Ostvario je više stotina uloga na radiju (na 6. Sterijinom pozorju dobio je Nagradu u kategoriji za radio dramu, za tri uloge u radio drami “De profundis”), a poznat je i po izvanrednim interpretacijama poezije na brojnim književnim večerima. Bio je član Udruženja dramskih umetnika Srbije, Udruženja književnika Srbije, Udruženja dramskih pisaca Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske, sekcije satiričara Udruženja književnika Srbije i počasni član Beogradskog aforističarskog kruga. Pored televizijskih i filmskih uloga, objavio je nekoliko zbirki pesama, dramskih dela i knjige aforizama. Rankić je zastupljen u brojnim antologijama aforizama. Novinarka Zvezdana Stanković je 2018. godine objavila je monografiju o glumcu i književniku Rankiću. Autor je dramskih dela „Skretnica“ i „Kalemegdanci“, koji su u njegovoj režiji postavljeni na sceni Beogradskog dramskog pozorišta 6. marta 1994. godine. Druga Rankićeva drama „Skretnica“ objavljena je 2007. zajedno sa „Kalemegdancima“, u njegovoj knjizi „Srpske komedije dakle drame“. Autor je zbirki pesama: „Aorist” (1992) „Ekser” (2006), „Prizori” (2014), „Preteško ništa” (2017) i „Slovenski znak” (2017), te knjiga aforizama: „Doviđenja, kako ste?” (1990, 1993), „Aforizmi” (1999), „Balkanski nervčik” (2005), „Ovde kiša ali i Srbija” (2006) „Kod cara u podne” (2012), „Ništa svega” (2012) i „Zbogom zauvek, odmah se vraćam” (2014) i knjige drama „Srpske komedije dakle drame” (2007). Dobitnik je više priznanja za književni rad, uključujući Nagradu za humoristično—satirično stvaralaštvo “Radoje Domanović” za multimedijalni i književni doprinos satiri u oblasti filma, pozorišta, televizije i radija (2011), Nagradu Beogradskog aforističarskog kruga za životno delo (2014), Nagradu “Radoje Domanović” za životno delo za stvaralaštvo u oblasti humora i satire (2015) i Nagradu Beogradskog aforističarskog kruga za životno delo (2014).

Autor: Ginter Gras Format: 20 cm Broj strana: 432 Povez: Tvrd Ovo delo bukvalno je očekivao čitav svet. Naime, Gras (1927), najveći živi književnik nemačkog govornog područja, do sada uvek `dežurna savest nacije` i `moralna institucija` posleratne Nemačke, otkrio je da je poslednje godine Drugog svetskog rata proveo kao tenkista zgolaglasne 10. SS-pancir divizije `Frundsberg`. Najavljujući autobiografiju, pod naslovom Ljušteći luk, Gras je porekao do sada važeću verziju svoje mladosti, prema kojoj je, od trenutka kad je kao pripadnik Hitlerjugenda i volonter Radne službe rajha (RAD) mobilisan 1944, pa do zarobljavanja, radio za protivvazdušnu odbranu u svom rodnom Dancigu - Gdanjsku.Sam Gras priznao je da se odlučio da ispriča istinu o svojoj mladosti iz jednostavnog razloga: prošlost ga je suviše pritiskala. Čitaoci dela Ljušteći luk (na srpski jezik preveo Zoran S. Cvetković, izdavač Narodna knjiga), susrešće se sa licem Gintera - dečaka, koji odrasta u vreme dok Drugi svetski rat traje. Njegova majka drži prodavnicu u kojoj svi kupuju na odloženo plaćanje i nikada ne donose novac, te dečak, svakog petka, posećuje porodice koje duguju i pokušava da ih ubedi da vrate dug njegovoj majci. Od procenta vraćenog novca, on dobija džeparac. U delu `Ljušteći luk`, Gras ponovo putuje na mesta svog detinjstva...

Informacije o Proizvodu Veličina: M Brend: pull & bear Grad: Subotica Materijali: pamuk Tagovi: džemper zakrpe krem Dzmeper je u odlicnom stanju. Na rukavima ima svedje zakrpe. Rukavi su mu blago nabrani. Za vise informacija slobodno pisite. ZAMENE NE RADIM Velicina: M Duzina rukava: 60cm Duzina trupnog dela: 58cm

Autor: Nurija Masot Br. strana: 372 God.izdanja: 2007. Povez: tvrd Format: 16,5x24 `Godine 1271, jedna serija ubistava zadaje muke redu Templara. Giljem de Montklar, glavni junak Senke Templara, izabran je da razreši tu misteriju.` Giljem de Montklar se 1271. godine vraća u Kataloniju. Red ga zadužuje da obavi jedan zadatak: da sazna šta se desilo sa Serpentarijusom, poznatijim pod imenom Roher de Lot, građevinar i pripadnik Reda koji je pre stotinu godina nestao bez traga i glasa. Poznato je da se budio sa prvim zracima sunca i da je u predvečerje legao u svoju postelju, ali se ne zna šta je radio između zore i zalaska sunca. Istovremeno, dok se traga za odgovorima i informacijama, događa se smrt jednog deteta i jednog grofa; čitava serija ubistava ostaje bez objašnjenja. Misterija zmije, neobičnog metalnog diska koji je pripadao Serpentarijusu, predstavlja ključ zagonetke. Rečenice koje prethode poglavljima i predstavljaju pojedinačno svako od njih, potiču iz jednog starog pergamenta pronađenog među ruševinama manastira Santa Marija de les Maleses, 1520. godine. Spomenuti tekst se nalazio skriven među kožnim koricama jedne obimne knjige računa, u veoma lošem stanju i sa očiglednim znacima da je pretrpeo posledice požara. W. F. Bergersen, jedan nemački putnik koji je zaslužan za ovo otkriće, predao je tu knjigu, zajedno sa pergamentom, crkvenim vlastima u Seu d`Urhel.

Torba oko struka za nošenje alata kao što su bušilice, šrafcigeri i druga stolarska oprema, veoma praktična za korišćenje u građevinskim radovima, ima kaiš vezan za struk Fina izrada, izdržljiva u upotrebi Držite svoje alate ovim pojasom sa torbicom Čvrst dizajn ivica, bezbedno drži vaše alate u kućištu Može se okačiti na struk, pogodno za vas da ponesete alate koji su vam potrebni dok radite

Ženska - damska muštikla ` CRNOGORSKA MUŠTIKLA `. Prečnik je Ø 8mm a duina od 120-140mm. Može biti po vašoj želji dužina stim da ću cenu menja zbog povećanja dužine. Radim prema svom nahođenju MODELE. Može biti za klasičnu cigaretu a može i za SLIM.Mogu radti po Vašem crtežu. Lako se pere tj. održava se OTKUVAVANJEM. Pre kupovine poslati naziv cigarete ako je u pitanju SLIM cigareta jer nisu sve SLIM cigarete istog prečnika filtera. PS. Prikladan poklon za dame (koje troše cigarete) za PARAZNIKE ili ROĐENDANE. PRAKTIČANN POKLON `crnogorska muštikla` - kada padne nemora niko da se saginje da je uzme jer se razbila. Isporuka : tri-četiri dana po uplati na TR. SREĆNA KUPOVINA !!!

NOVO / NEKORISTENO Prezenter mini bežicni(wireless) 2.4GHz sa laserom - NOVO - Vršite prezentacije brzo, lako i precizno. Opis: -Intuitivno touch-tasteri za jednostavnu kontrolu slajdova ; -Crveni laserski pokazivac olakšava da vidite tacno ono što ukazujete ; -Domet: do 10 metara ; -Samo prikljuci i koristi. Nisu potrebni drajveri: Samo prikljucite prijemnik u racunar i radite prezentaciju ; -2.4 GHz bežicni mini USB prijemnik unutar prezentera radi lakšeg prenosa ; -Operativni sistem: windows98/winME/2000/2003/XP/VISTA/win7/8/10 // Linux // Mac OS . -Podržava: MS Word, Excel, Power Point, ACD See, web sajtove i druge. . . -Baterija: 1*AAA (ne dolazi u pakovanju). Pakovanje sadrži: - Bežicni Laser Pointer Prezenter ; - Ultra-Slim mini bežicni risiver ; - Uputstvo Potrebna je baterija, 1kom - AAA

Informacije o Proizvodu Veličina: L Brend: up fashion Grad: Novi Sad Materijali: pamuk Tagovi: farmerice Stanje predmeta: dobro Boja: siva 22.3.24. ✼Kvalitetne uzane sive ženske farmerice. ✼Materijal: kombinovan; pamuk 79%, poliester 19%, elastn 2%. ✼Stanje: dobro. Dimenzije: -struk: 40cm -kukovi: 49cm -butine: 28cm -nogavica: 18cm -dubina: 23, 31cm -dužina: 104cm -23. ❤Uslovi prodaje: Rezervacija- 5 dana. Šaljemo: pošta(CC paket) ili Post expres, nakon uplate. Ne šaljemo: pouzećem, tiskovine, preporučene pošiljke, slanje van Srbije, niti na Kosovo. Ne radimo lične isporuke. Kontakt putem poruka na sajtu./zbog posla nisam uvek dostupna/ ★Veličine su iz EU- proveriti dimenzije. ★★★ Ako poručite više od jedne stvari, cene su manje ❤ ★★★

Mek povez, ima pecate prethodne biblioteke, sitno oštećenje zadnje korice, odlično očuvana, 5- Autor : Vladimir Vladimirovič Nabokov Poslednji roman Nabokova `Pogledaj arlekine` je, u stvari, o piščevom dvojniku i predstavlja svojevrsnu parodiju autobiografije. Ta groteska nam još jednom ukazuje u kojoj je meri Nabokov bio sklon šarolikosti. Njegova književna fantazija je bila arlekinska, naime iskrojena i komponovana od odeće u svakojakim bojama; ukratko, vedra i podrugljiva na dalekosežan način. Vladimir Vladimirovič Nabokov (rus. Владимир Владимирович Набоков, Sankt Peterburg, 22. april 1899 — Montre, 2. jul 1977) bio je rusko-američki književnik. Kuća Vladimira Nabokova u Sankt Peterburgu gde je rođen i živeo do 18. godine Emigrirao je u Berlin 1919. gde je, nakon studija u Engleskoj, delovao kao književnik, sportski instruktor, prevodilac i novinar. U SAD odlazi 1940, gde živi pišući na engleskom jeziku. Pod uticajem klasične ruske i moderne evropske književnosti piše romane u kojima uz obilje fantazije i humora suprotstavlja tradicionalni i moderni sistem vrednosti. Biografija Vladimir Vladimirovič Nabokov rođen je 10. aprila 1899. godine u Sankt Peterburgu. Odrastao je u jednoj od najbogatijih aristokratskih porodica u carskoj Rusiji. Vladimir Sirin, kako je bio njegov ruski pseudonim, pesnik, dramaturg, prevodilac, romanopisac, dobio je izuzetno, vrhunsko kućno obrazovanje, od ranog detinjstva putovao, učio jezike i godine 1910. upisuje Tenjiščevsku veliku školu, jednu od najcenjenijih školskih ustanova u Peterburgu. Istovremeno se bavi šahom, sportom, entimologijom. Sa sedamnaest godina objavljuje prvu zbirku pesama, 1916. godine. Nakon Oktobarske revolucije, porodica Nabokov se sklonila na Krim, da bi 1919. zauvek napustili Rusiju, živeli dve godine u Velikoj Britaniji, gde je Vladimir Nabokov nastavio školovanje, izučavanje romanskih i slovenskih jezika na Triniti koledžu u Kembridžu. Od 1922. godine, pa do 1937. živeo je u Berlinu u vrlo neizvesnim materijalnim uslovima, i izdržavajući se davanjem časova, sastavljanjem šahovskih kombinacija za novine, a ponekad je glumio i u filmovima. Oženio se Verom Slonim i rodio im se sin, ali je opet bio prisiljen da beži. Napušta Hitlerovu Nemačku i živi sa porodicom u Parizu do 1940. godine kada napušta Evropu i odlazi u SAD. Život u SAD Nakon dolaska u SAD zahvaljujući velikoj pomoći ruskog kompozitora Rahmanjinova, Vladimir Nabokov sa porodicom prvo živi u Bostonu, postaje predavač najpre na Velesli koledžu, a kasnije i na Kornelu. Ni dolazak u Ameriku, ni stalna potraga za izgubljenim domom nisu uticale na ljubav koju je Vladimir Nabokov otkrio kao dečak na porodičnom seoskom imanju u carskoj Rusiji, a to je ljubav i interesovanje za leptire koje je nastavio da lovi i izučava. Kolekcija od 4324 leptira koja mu je pripadala nalazi se u Muzeju uporedne zoologije na Univerzitetu Harvard, a on je dugo radio kao kustos lepidoptera. U znak poštovanja za tu njegovu sklonost, tekstove koje je napisao o leptirima, i koji imaju naučnu vrednost jedan leptir u svom imenu nosi i prezime Nabokova. Verni životni pratilac V. Nabokova, uprkos bračnim krizama, bila je njegova supruga, Vera Slonim Nabokov, koja ga je nesebično podsticala i pomagala u svemu što je radio. Mnogi smatraju da je presudno uticala i na njegovu literaturu, jer je bio sklon malodušnosti i odustajanju. Bolest i smrt Nabokov umire 2. jula 1977. godine od virusne infekcije pluća, izazvane prekomernim pušenjem. Književni rad Statua Vladimira Nabokova u Montreu Jedina zvanično objavljena knjiga u Rusiji za života Vladimira Nabokova je zbirka Pesme ( 68 pesama). U Berlinu će 1922. godine objaviti prvo priče, a zatim uz pomoć ruske emigracije i svoj prvi roman Maša (1926). Dok je boravio u Berlinu Vladimir Nabokov je napisao osam romana na ruskom jeziku: Čovek iz SSSR, Kralj, kraljica, pub, Lužinova odbrana, Povratak Čorba, Kamera obskura, Podvig, Očajanje, Poziv na pogubljenje, Dar, Stvarni život Sebastijana Najta… Kasnije će svoje romane, zajedno sa sinom, Dmitrom Nabokovim prevesti na engleski. Prvi roman koji je Nabokov napisao na engleskom je U znaku nezakonito rođenih koji je tematski vrlo blizak romanu Poziv na pogubljenje jer u njemu se na groteskan način bavi mehanizmima nasilja u totalitarim policijskim državama. Još od malena Nabokov je znao engleski jezik, govorio je da ga je naučio pre ruskog, te je tako preveo na engleski Alisu u zemlji čuda, zatim Puškinovog Jevgenija Onjegina, Ljermontovljevog Junaka našeg doba i dr. Njegova prva knjiga koja se pojavila na engleskom bio je roman Stvarni život Sebastijana Najta, ali planetarnu slavu i interesovanje ovom piscu doneće Lolita. Ovaj roman prvo je objavljen u Evropi, tačnije 1955. u Parizu, 1958. u Americi. Priča o ljubavi između zrelog muškarca i dvanaestogodišnje devojčice predstavljala je kršenje tabua čak i u književnim krugovima, i zbog provokativnosti roman je označen između ostalog i kao pornografski. Ideja za roman Lolita začeta je još u Parizu 1940. godine, Vladimir Nabokov je napisao na ruskom, čak pročitao grupi prijatelja “jedne zamračene ratne noći“, da bi nakon preseljenja u Ameriku uništio tu verziju Lolite i napisao je ponovo. Provokativna priča donela je autoru mnoštvo različitih neprilika, počev od odbijanja američkih izdavača da objave roman, pa do optužbi za plagijat koje su nastavljene i nakon autorove smrti. Trebalo je da prođe neko vreme pa da u prvi plan izbiju umetničke vrednosti ovog romana i složena slika duševnih stanja kroz koje prolazi glavni junak. Stenli Kjubrik je otkupio prava i po scenariju Vladimira Nabokova, koji je prilično izmenio, snimio 1962. godine Lolitu, kasnije, 1997. godine i Andrijan Lajn je po ovom romanu snimio film. Pored Lolite ekranizovana su i sledeća dela Vladimira Nabokova: Smeh u tami, Kralj, kraljica, pub, Razočarenje, Mašenjka, Gospođica O., Odbrana…

MOJ ŽIVOT Jozef Racinger AUTOBIOGRAFIJA PAPE BENEDIKTA XVI Tanjug, 2008. Tvrd povez, ćirilica, 197 strana, plus strane sa fotografijama. U vrlo dobrom stanju, osim blagih mestimičnih fleka na zadnjim koricama. Bivši papa Benedikt XVI preminuo je 2022. u svojoj rezidenciji u Vatikanu u 96. godini i bio je prvi papa koji je podneo ostavku u poslednjih skoro 600 godina. Imao je 78 godina kada je 2005. postao jedan od najstarijih papa ikad izabranih. Kad je kao nemački kardinal 19. aprila 2005. u četvrtom krugu glasanja izabran za 265. papu postao je prvi poglavar Katoličke crkve iz Nemačke posle skoro pet vekova. Tokom većeg dela njegovog upravljanja, Katolička crkva se suočavala sa optužbama o zlostavljanju dece koje sežu desetinama godina unazad. Bivši papa je priznao da su počinjene greške u rešavanju slučajeva zlostavljanja dok je bio nadbiskup Minhena između 1977. i 1982. godine. Benedikt je bio i prvi papa koji se lično sastao sa žrtvama koje su zlostavljali katolički sveštenici. Bivši papa Benedikt XVI rođen je 16. aprila 1927. u Marktlu u Bavarskoj kao Jozef Racinger. Otac mu je bio policijski službenik, a većinu svog detinjstva Racinger je proveo u mestu Traunstajnu gde je pohađao gimnaziju. Tokom Drugog svetskog rata služio je kao pomoćnik sveštenika u vazduhoplovstvu, nakon čega je studirao teologiju i filozofiju u Minhenu i Frajzingu i rukopoložen je za sveštenika 1951. godine. Radio je kao profesor dogmatike i fundamentalne teologije u Frajzingu, Bonu, Minsteru, Tibingenu i Regenzburgu, a potom je postao nadbiskup Minhena 1977. godine. Skoro 25 godina, kao kardinal Jozef Racinger, bio je šef vatikanske doktrinarne kancelarije, poznat kao Kongregacija za doktrinu vere pod papom Jovanom Pavlom II, a 2005. postao je njegov naslednik. Nakon osam godina kao pontifik, on je podneo ostavku na papsku funkciju, što je do tada bilo nezamislivo. Benedikt je najavio svoju nameru da podnese ostavku 11. februara 2013. sa obrazloženjem da više nema fizičku i duševnu snagu za vođenje Crkve. Svet je doživljavao Benedikta XVI kao konzervativnog i agilnog papu koji je povremeno priređivao iznenađenja. On je, naime, znao da poveže duboku religioznost sa intelektom profesora. Nije naprosto nastavio svoju strogu liniju koju je sledio kao kardinal Racinger. Ali je verovatno i sam patio zbog opšteg kriznog štimunga u crkvi. Njegov prethodnik Jovan Pavle II je ostavio dubok trag svojim pontifikatom (1978-2005), a on je kao papa prelaznog perioda omogućio da posle njega 2013. izaberu konzervativnog reformatora. Govorio je deset jezika i bio je nosilac sedam počasnih doktorata. 425g

Meki povez Pol Andj DUH MESTA - Lorens Darel Izdanje: GRADAC K Čačak, 2006. F: 12x23 cm O: 212 str Mek povez, latinica Knjiga je potpuno N O V A Jula 1949. Ministarstvo inostranih poslova imenovalo ga je za atašea za štampu u Jugoslaviji. Uslovi života u Beogradu bili su daleko od dobrih. Jugoslavija je mnogo propatila pod nemačkom okupacijom i u zemlji se još uvek osećala oskudica, bolje reći nestašica svega izuzev onog najnužnijeg za opstanak; osim toga, porođajne muke u kojima je nastajala komunistička država teško da su mogle biti najugodnije vreme za život. Kada se Darel 1940. nastanio u Atini, ubrzo se sprijateljio sa „dvojicom Jorgosa“, Seferijadisom i Kacimbalisom, kao i sa mnogim drugim srodnim dušama. Prijateljstvo sa jednim mladim jugoslovenskim piscem u Beogradu, međutim, bilo je sasečeno u korenu, a mladić je osuđen na zatvorsku kaznu zbog druženja sa zapadnim imperijalistom. Članovi diplomatskog kora, kojima je bilo strogo zabranjeno da komuniciraju sa domaćim žiteljima, kretali su se u klaustrofobičnom društvenom krugu gde su na bezbrojnim prijemima neprestano viđali ista lica i gde se spisak zvanica nikada nije menjao. Darelova diplomatska služba u Jugoslaviji okončavala se u vreme kada je Tito, ohrabrivan i podržavan od strane Zapada, uspeo da svoju zemlju otrgne iz čeličnog zagrljaja staljinističke Rusije. Za one koji su tada radili u Britanskoj ambasadi i sve to posmatrali izbliza, prateći takoreći bez daha kako se prekinuti odnosi između dve zemlje ponovo lagano uspostavljaju, bili su to čudesni dani.

Stanje: Kao novo Naslov: Čopor Autor: Milorad Ulemek Izdavač: Spina mek povez, ćirilica, 21 cm, 208 str. _____ Roman `Čopor` je šesta knjiga Milorada Ulemeka. `Ulemek je u oslikavanju ratničke trijade: priprema, akcija i post festum, koja inače prati svaku akciju i koja je strukturni prastandard, izražajno slikovit i ubedljiv, odskače od svih do sada namnoženih pisaca koji su opservirali sliku nedavnih ratišta. U tako dostignutoj ekspresivnosti, ne samo u okviru ovog elementa kompozicije, participiralo je i ono življeno i proživlejno, jednom rečju - ratničko iskustvo.` - Jovan N. Ivanović `Moje knjige: Čopor, Kroz vatru i vodu, Za čast i slavu i Staze poraza na neki način su omaž svim onim momcima sa kojima sam ratovao rame uz rame svih „onih“ godina. One su, takođe, i posthumni omaž onima kojih više nema. Nema ih zato što su svoje živote dali za otadžbinu. Njihova imena neću pominjati iz poštovanja prema njima mrtvima, jer se kaže da mrtve treba ostaviti da počivaju u miru. Pominjanjem njihovih imena možda bih uznemirio njihove duše, koje su, iskreno se nadam, našle mir i spokoj gde god da su bile. Reći ću zato: „Neka vam je večna slava, momci moji!“ Tu slavu ste i zaslužili. Ispunili ste najveći ideal koji jedno ljudsko biće može da dosegne. Dali ste svoj život za zemlju, za narod, za slobodu i mir. Za mir u kome mi svi danas živimo. Ova priča o „čoporu“, smeštena u četiri knjige, bila bi svakako mnogo kvalitetnije ispričana da se, recimo, ne nalazim ovde gde se sada nalazim i da sam mogao da obavim potrebne razgovore sa svima onima koji su pripadali „čoporu“ i tako sa njima podelim i osvežim brojne zajedničke pojedinosti. Nadam se zato da mi neće biti zamereno, ako sam nešto propustio ili u nečemu pogrešio, jer teško je proživljene događaje nizati onako iz glave bez podsetnika ili pomoći pojedinaca iz „čopora“. U ovoj završnoj reči želim da naglasim da ova priča nije ispričana u celosti. Mnoge događaje sam morao da prećutim. Neke od akcija koje smo izvodili, kako na našoj teritoriji, tako i van nje, i dalje su državna tajna. Opet, neke druge operacije bolje je prećutati i ne pominjati ih. Bolje je tako. Danas, kada su promenjene životne vrednosti i kada najuzvišeniji ideal zauzima poslednje mesto, verovatno sve ovo što sam prećutao, ovi današnji političari ne bi dobro razumeli ili bi to pogrešno shvatili. Uostalom, verujem da je ovako i zanimljivije, jer nedorečenost kopka maštu i ima svoju draž. Jednoga dana, kada se kao nacija i narod osvestimo i kada se budemo vratili na pravi put, poštujući ponovo prave životne vrednosti, težeći ponovo za dostignućem najvećeg životnog ideala, izaći će dopunjena verzija ove priče. Ona koja će biti celovita i iz koje će sevideti da su se mnogo više ogrešili o nas, nego što smo mi sami grešili. Neko me je jednom pitao koji su moji najveći životni uspesi, odgovorio sam da je moj najveći životni uspeh u privatnom životu, da je to moja porodica: moja supruga i moja deca. U profesionalnom smislu, moj najveći uspeh je to što sam uspeo da, posle onog bezumnog rata iz 1999. godine i pored mnogih teških bitaka i situacija, vratim skoro sve momke žive i zdrave njihovim porodicama. S druge strane, moj najveći životni neuspeh je svakako to što se nalazim gde se nalazim. Bez obzira na sve što sam uspeo da kažem, ipak mi je bila velika čast i privilagija što sam svih „onih” godina, koje su bile sudbonosne za naš narod i naciju, bio na čelu „čopora“. Što sam imao tu životnu šansu da zajedno sa njim živim, radim, borim se, a da je život tako hteo, i da poginem. Da, na kraju krajeva, ispunim dužnost koja je stajala ispred svakoga od nas. Hvala im svima koji su mi dozvolili da koračam zajedno sa njima: Kroz vatru i vodu, dignute glave, stazama pobede, časti i slave.` - autor

Petar Iljič Čajkovski (rus. Пётр Ильич Чайковский; Votkinsk, 7. maj 1840 — Sankt Peterburg, 6. novembar 1893) bio je ruski kompozitor poznog romantizma. Pojavio se u ruskoj muzici istovremeno s kompozitorima Ruske petorke, ali nije bio njihov član. Njegova muzika, koja je sadržala ruski karakter, bila je jako dobro prihvaćena. Ipak, sadržala je više zapadnih elemenata, iako je uspešno kombinovao internacionalne elemente s elementima ruske narodne muzike. Predavao je harmoniju na konzervatorijumu u Moskvi i pisao muzičke kritike. Materijalnu nezavisnost i boravak u inostranstvu omogućila mu je njegova mecena Nadežda fon Mek, a njihovo dopisivanje važan je izvor podataka o stvaralačkom radu i estetskim pogledima Čajkovskog. Nastupao je kao dirigent sopstvenih dela po Rusiji, Evropi i SAD. Rođen je u gradiću Votkinsku (u današnjoj ruskoj republici Udmurtiji, u to vreme Vjatka Gubernija, administrativna pokrajina Ruske Imperije). Njegov otac je radio u vladinim rudnicima kao rudarski inženjer. Njegova majka (druga od tri žene njegovog oca) zvala se Aleksandra Andrejevna Čajkovska, rođena Asijer pripadala je porodici visokopozicioniranih činovnika u Sankt Peterburgu, koji su svoje poreklo vodili iz Nemačke. Pored polusestre iz prvog očevog braka Zinaide, porodicu Čajkovski su činili stariji brat Nikolaj, potom Petar, sestra Aleksandra i još tri brata ‒ Ipolit, kao i bliznaci Anatolij i Modest. Čajkovski nije bio vezan za Zinaidu, niti posebno blizak sa braćom Ipolitom i Nikolajem. No, bio je izuzetno privržen sestri Aleksandri, kao i Modestu i Anatoliju sa kojima je održavao posebno prisne odnose. Anatolij je bio dugo vremena njegov miljenik, a postao je kasnije ugledan pravnik koji je stigao do ranga sentatora, dok je Modest ‒ jedna vrsta životnog saputnika starijeg brata ‒ bio dramski pisac, privatni tutor, libretista, saradnik i prvi biograf kompozitora, koji je sa njim delio i zajedničku homoseksulanu orijentaciju. Od svoje pete godine išao je na časove klavira i već za nekoliko meseci svirao je odlično. 1850. njegov otac je dobio posao na institutu za tehnologiju u Petrogradu. Na tom univerzitetu Čajkovski je završio filozofiju prava i nastavio sa časovima klavira kod direktora muzičke biblioteke. Čajkovski je sa 14 godina komponovao valcer u pomen na svoju majku koja je umrla od kolere. Napustio je školu 1859. i zaposlio se kao sekretar u ministarstvu pravde, gde se ubrzo zatim priključio horu ministarstva. 1861. Čajkovski je nastavio da proširuje svoje znanje o muzici. Počeo je da uči teoriju muzike uz pomoć prijatelja Nikolaja Zarembe. Zaremba se upisao na Petrogradski konzervatorijum. Od 1862. do 1865. Čajkovski je nastavio da proučava harmoniju i kontrapunkt sa Zarembom, a orkestraciju i kompoziciju sa direktorom i osnivačem konzervatorijuma, Antonom Rubinštajnom. Nakon što je Čajkovski diplomirao, Nikolaj, mlađi brat Antona Rubinštajna, mu je ponudio mesto profesora harmonije, kompozicije i istorije muzike. Čajkovski je vrlo rado prihvatio tu ponudu jer se njegov otac bio penzionisao i izgubio imanje. Sledećih deset godina je bio predavač i kompozitor. Pokazalo se da je posao predavača iscrpljujući pa je 1877. godine doživeo nervni slom. Nakon jednogodišnje pauze pokušao je da se vrati poslu predavača ali se ubrzo povukao sa tog položaja. Neko vreme je živeo u Italiji i Švajcarskoj, ali se na kraju nastanio kod svoje sestre, koja je imala posed u neposrednoj blizini Kijeva. Čajkovski se posvećuje orkestarskom dirigovanju nakon premijere u Moskvi njegove opere Trnoružica (1885—7). Nakon što je prevazišao strah od javnog nastupa, koji ga je pratio tokom čitavog života, samopouzdanje mu vremenom raste do te mere da se u potpunosti posvećuje dirigovanju svojih dela. Čajkovski je boravio u SAD tokom 1891, kao dirigent svojih dela na trijumfalnoj turneji. 5. maja, dirigovao je Njujorškim simfonijskim orkestrom prilikom izvođenja Marš Solenel na otvaranju njujorškog Karnegi Hola. Nakon te večeri slede izvođenja njegovih dela Third Suite 7. maja, i a kapela horova Pater Noster i Legenda 8. maja. Pred kraj svog relativnog kratkog života Petar Čajkovski bio na vrhuncu slave. Vratio se sa trijumfalne turneje po Americi, dobio je počasni doktorat Univerziteta u Kembridžu, dok je u svojoj rodnoj zemlji imao status „nacionalnog blaga“, koga su voleli kako obični ljudi, tako i predstavnici najbližeg carskog kruga okupljenog oko cara Aleksandra III koji mu je velikodušno dodelio državnu penziju. Put do ovog uspeha trajao je pet decenija i prolazio je kroz razne više ili manje uspešne faze. Samo devet dana nakon premijere njegove Patetične simfonije, 1893, u Sankt Peterburgu, Čajkovski je preminuo (pogledajte odeljak ispod). Neki muzikolozi (npr. Milton Kros, Dejvid Even) veruju da je Čajkovski svesno napisao Šestu simfoniju kao sopstveni rekvijem. Čajkovski je sahranjen na Tikvin groblju kod Manastira Aleksandra Nevskog u Sankt Peterburgu. Poznati sovjetski muzikolog i muzički pisac Boris Asafjev ovako sumira stvaralaštvo Čajkovskog: „On je bio prvi kompozitor novog ruskog tipa, potpuno profesionalizovan, koji je jasno asimilovao tradiciju simfonijskog umeća zapadne Evrope; u svoj duboko originalan, lični i nacionalni stil on je ujedinio simfonijsku misao Betovena i Šumana sa stvaralaštvom Glinke, transformisao Listova i Berliozova dostignuća na polju deskriptivno-programske muzike u dela šekspirovske inspiracije i psihološke težine“. Njegova muzika obuhvata neke od najznačajnijih komada iz romantičarskog perioda. Mnoga od dela Čajkovskog inspirisana su događajima iz njegovog života. Tokom svog školovanja u Jurijsprudensu, Čajkovski se zaljubio u soprana, ali se ona udala za drugoga. Jedna od njegovih konzervativnih studentkinja, Antonjina Miljukova, počela je da mu šalje strastvena pisma otprilike u vreme kad je odlučio da „oženi bilo koju koja ga prihvati.` Nije je se čak ni sećao sa svojih predavanja, ali je bila veoma uporna u svojim pismima, tako da se na brzinu oženio njom 18. jula 1877. Kroz nekoliko dana, dok su još bili na medenom mesecu, gorko se pokajao zbog svoje odluke. Dve nedelje nakon venčanja kompozitor je pokušao da se ubije u hladnoj reci. Kasnije je pobegao u Sankt Peterburg i razišao se sa suprugom nakon samo šest nedelja. Nikad se više nisu videli. Miljukova je preminula u ustanovi za mentalno obolele 1917. godine. Zvanično su bili u braku do njegove smrti. Kompozitorova homoseksualnost, kao i njen uticaj na njegov život i muziku, bila je dugo vremena priznata, mada je ova činjenica naročito bila zataškavana tokom sovjetskog perioda. Iako ga neki istoričari i dalje smatraju heteroseksualcem, mnogi drugi - kao što su Riktor Norton i Aleksandar Poznanski - prihvataju to da su neke od veza Čajkovskog bile homoseksualne, kao na primer njegova veza sa slugom Aljošom i sa njegovim nećakom Vladimirom Davidovim. U stvari, muzikolozi, biografi i istoričari se spore oko “kvaliteta” homoseksualnosti Čajkovskog: da li je on izraz muževne muževnosti ili feminizirane supkulture? Tek, Boleslav Pžibiševski u tekstu iz 1933. godine koji signalizuje promenu kursa spram Čajkovskog u Sovjetskom Savezu navodi: „On je posedovao dovoljno muževne snage da pogleda istorijskoj činjenici u oči i da speva za sebe i svoju klasu potresni rekvijem ‒ Patetičnu simfoniju.[3] Dokazi da je Čajkovski bio homoseksualac se izvode iz njegovih pisama i dnevnika, kao i iz pisama njegovog brata, Modesta, koji je takođe bio homoseksualac. Žena koja je imala daleko veći uticaj na život Čajkovskog je bogata udovica, Nadežda fon Mek, s kojom je razmenio 1200 pisama u periodu između 1877. i 1890. Na njeno insistiranje nikad se nisu sastali; sasvim slučajno su se susreli dva puta, ali nisu razmenili ni reči. Pored finansijske podrške u vidu 6.000 ruskih rubalja godišnje koju mu je pružala, bila je veliki ljubitelj njegove muzike i zainteresovana za njegovu muzičku karijeru. Međutim, iznenada je prekinula njihov odnos nakon 14 godina, navodeći bankrot kao razlog. Upravo je u ovom periodu Čajkovski doživeo veliki uspeh širom Evrope, a 1891. još veće hvale u SAD. Zapravo, bio je glavni dirigent, 5. maja, 1891, na zvaničnom otvaranju Karnegi Hola. Tvrdnju Mekove o finansijskoj propasti osporavaju neki istoričari koji veruju da je prekinula s pokroviteljstvom Čajkovskog zato što je navodno saznala za njegovu homoseksualnost. Moguće je da je planirala da uda jednu od svojih ćerki za Čajkovskog, kao što je navodno pokušala da jednu od njih uda za Kloda Debisija, koji je neko vreme živeo u Rusiji kao profesor muzike za njenu porodicu. Takođe, jedan od njenih sinova, Nikolaj, je bio oženjen Anom Davidovom, nećakom Čajkovskog. Život Čajkovskog je tema filma Kena Rasela Ljubitelji muzike . Druga dva filma zasnovana na njegovom životu su - niskobudžetni i u velikoj meri fiktivni Pesma moga srca, pušten u prodaju 1948, a iz 1969 je film na ruskom jeziku „Čajkovski `, nominovan za Oskara za najbolji strani film. Njegovo prezime je izvedeno od reči čajka (чайка), što znači galeb u mnogim slovenskim jezicima. Moguće je da njegovo poreklo nije u potpunosti rusko. U jednom od prvih pisama upućenih Nadeždi fon Mek, Čajkovski kaže da se zove Poland i da su njegovi preci `verovatno bili Poljaci`. Kroz gotovo čitav 20. vek, kritičari su bili duboko nepravedni u svojim površnim izjavama u vezi njegovog života i muzike. Za života su ga kolege ruski muzičari napadali zbog stila koji su smatrali premalo nacionalnim. Kasnije za vreme ere Sovjetskog Saveza, postao je službena ikona, pa se nije tolerisala bila kakva negativna kritika, i bilo kakvo istraživanje njegove ličnosti. Za razliku od tog se po Evropi i Severnoj Americi, Čajkovskog često sudilo na temelju njegove seksualnosti, pa se njegova muzika tumačila kao ekspresija njegove devijantne prirode. Njegov život je portretiran kao neprestani emocionalni košmar, a karakter kao morbidan, histeričan - stalno opsednut osećajem krivice. Dela su mu proglašavana vulgarnim, sentimentalnim, pa čak i kao patološka. Ovo tumačenje je rezultat zabluda, nastalih za više dekada - kad se trenutačna percepcija homoseksualnosti prenosi u prošlost. Detaljno proučavanje korespondencije i dnevnika Čajkovskog, sprovedeno početkom 21. veka, kad su konačno postali dostupni istraživačima u svojoj originalnoj necenzuriranoj formi, dovelo je do spoznaje da je tradicionalni prikaz njegovog lika bio fundamentalno loš. Kao što arhivska građa jasno pokazuje Čajkovski se na kraju uspeo prilagoditi socijalnoj stvarnosti svog vremena, pa nema razloga da se veruje da je bio naročito neurotičan ili da njegova muzika ima nekakve kodirane poruke, kao što su neki toretičari tvrdili. Njegova umetnička filozofija daje prednost onom što bi se moglo nazvati emocionalna progresija, a to je uspostavljanje direktnog kontakta s publikom koja iščekuje finalnu katarzu]. Njegova muzika se ne trudi da dosegne intelektualne dubine, ali prenosi radost, ljubav, i tugu do ljudskog srca sa markantnom i dirljivom iskrenošću. U svom pokušaju sinteze uzvišenog sa introspektivnim, kao i u simbolici njegove kasnije muzike, Čajkovski je anticipirao određene osećaje koji su kasnije postali prepoznati u kulturi ruskog modernizma. Čajkovski je bio vodeći eksponent romantizma, sa svojim karakterističnim ruskim karakterom, koji puno toga duguje talijanskoj i francuskoj muzičkoj tradiciji, kao i nemačkoj. On je isto tako bio inspirisan ruskim folklorom, mada to kod njega nije tako vidljivo kao kod Musorgskog ili Rimski-Korsakova. Prema rečima kompozitora Igor Stravinskog - Čajkovski je nesvesno oslikao pravi, narodni izvor našeg roda. Kao prvi veliki ruski simfoničar, pokazao je poseban talenat za melodiju i orkestraciju. U svojim najboljim delima, je snažnim akordima naglašavao muzičku temu, harmonično sa veličanstvenom inovativnom kompozicijom. Neobično spretno je koristio muzičke instrumenate, pa se većina njegovih dela može jednostavno prepoznati po karakterističnom zvuku. Čajkovski se prvenstveno istakao kao majstor instrumentalne muzike, njegove opere, često eklektične u materiji i stilu, nisu baš puno uvažavane na Zapadu, s izuzetkom Evgenije Onjegin i Pikova dama. Dok je većina njegovih opera imala ograničeni uspeh, Čajkovski se pokazao neobično uspešnim u transformaciji baleta, iz dekorativnog dodatka, u pravu muzičku dramu, na taj način je revolucionizirao taj žanr. Čajkovski je prvi koji je doveo balet do integralne forme i uzdigao ga na nivo simfonijske muzike. Da bi to postigao, koristio se svojim simfoničarskim osećajem za strukture velikih razmera. Logički je nizao plesne tačke, tako da su stvarale kumulativni osećaj svrhe, za razliku od svojih prethodnika, kod kojih se to odvijalo kao slučajnost. Imao je neobičan smisao kako da melodija podstakne ples. Kao rezultat njegovi baleti su zauzeli jedinsteno mesto na pozornicama svetskih teatara. Uticaj njegovog eksperimentisanja, može se videti u baletima Sergeja Prokofjeva i Arama Hačaturjana. Simfonijske poeme Čajkovskog su deo linije razvoja programskih radova koje je započeo još Franc List, i kreću se u skali izražajnih i stilskih karakteristika koja su tipična za taj žanr. U jednoj od njih, početničkoj Sudbini iz 1868. netipičnoj za njega pokazao je slobodu forme i modernističkog izraza. S druge strane u klasičnoj fantazijskoj uvertiri Romeo i Julija, suprostavio je strastveni romantizam, rigoroznoj sonatnoj formi. Čajkovski je takođe oslobodio strukturu komorne muzike uvođenjem neobičajenog metra skerca u Drugom gudačkom kvartetu u F-duru, opus 22 (1874), i prikrio smisao finala. Njegova inovacija je takođe vidljiva u drugom delu Violinskog seksteta Souvenir de Florence iz 1890, to je muzika koja uživa u gotovo čistom zvuku, što je puno bliže orkestralnoj sferi. Njegova veština kontrapunktiranja, koja je tradicionalni temelj komorne muzike, može se videti u njegovim kamernim delima. S druge strane njegov pristup solističkoj klavirskoj muzici, ostao je uglavnom tradicionalan, u okvirima zadovoljavanja ukusa 19. veka za kratke salonske komade. U nekoliko svojih klavirskih komada, pokazao je svoju melodioznost, ali generalno gledano bio je daleko slabije predan prilikom komponovanja tih dela, nego kad je stvarao svoja orkestrarska dela, koncerte, opere i kamerne kompozicije. Čajkovski je lavirao između ruskih nacionalističkih tendencija, tako istaknutih u radu njegovih rivala iz Velike petorke i kozmopolitizma kog je stekao na Konzervatorijumu. Tako da je istovremeno bio i ruski nacionalista i zapadnjak savršene tehnike. Trajno je obeležio simfonijsku muziku kasnog 19. veka, a njegove posljednje tri simfonije, pokazuju pojačanu subjektivnost koja će uticati na Gustava Mahlera, Sergeja Rahmanjinova i Dmitrija Šostakoviča i podstaknuti žanr da obnovi snagu u 20. veku. Ne može se poreći da kvalitet njegovog opusa nije bio neujednačen. Neka od njegovih dela napisana na brzinu su tanka ili dosadna. Ali u takvim simfonijama kao što je br. 4, br. 5, br. 6, i u Manfredu, kao i u brojnim uvertirama, suitama i drugim delima postigao je jedinstvo melodijske inspiracije, dramatičnost sadržaja i majstorstvo forme koja ga uzdiže u prvi rang svetskih kompozitora.