Лимени носач за RETRO - VINTAGE - OLDTIMER радио касетофон за олдтајмере. 1 комад. Коришћен за радио марке ICES HAMBURG AR 1338 Стање и естетика је као на фотографијама. /л/д/к/

Лим - носач за ауто радио касетофон 1 комад са слике Исправно стање, естетика као на сликама Коришћен на моделу CLARION DRB 4575R ки/ли/

Lim - nosač - kavez za auto radio kasetofon plejer Stanje kao na slikama Standardna veličina 1 DIN 1 komad sa slike g4/tdi/v/su

Еуро џек за ауто радио. MITSUMI 28 1 комад. Стање као на фотографијама. Има неких оштећења. Не знам за које све марке и типове радија одговара. /г4/ру/

Лимени носач - држач за CD радио, плејер. Оригинал за модел BLAUPUNKT Valencia MP36 7 646 080 310 Употребљиво стање. 1 комад. Естетика као на сликама. /л/ки/

ИСО конектор - еуро џек за ауто радио. 1 комад са слике. Доста добро очуван, као на сликама. Не знам за коју марку и који модел одговара. /е36/кг/

Лимени држач за ауто радио касетофон Оригинал за модел PIONEER KEH 3820 R 1 комад Стање као на сликама /л/ки/

Лим - носач - кавез за ауто радио касетофон - плејер. Стање употребљиво, местимично је лим мало искривљен. Стандардна величина 1 ДИН. 1 комад. Естетика као на фотографијама. /е34/кв/

Пластични оквир - розетна за ауто радио. Не знам за који модел, али мислим да је за PIONEER DEH-P3630MP мада не могу гарантовати. Погледајте фотографије па закључите сами. 1 комад. Има мањих оштећења. Естетика као на фотографијама. /е36/су/

ISO еуро џек - конектор 2 комада са слике (црни и браон) Мислим да је за неки FORD али не гарантујем. Црни има 5 пинова, а браон 8 пинова. Добро очуван. л/ки/ BLAUPUNKT Valencia MP36

Лимени држач за ауто радио касетофон Оригинал за модел SONY XR-C510RDS 1 комад Стање као на сликама /л/ки/

Лим - носач за ауто радио касетофон 1 комад са слике Исправно стање, естетика као на сликама Оригинал за BLAUPUNKT CAR 300 (D) BOSCH ауто радио касетофон за GM Опел возила (ASTRA G - VECTRA B) Каталошки број: 90 383 441 - 90383441 178207990383441 На илустрацији приказано под бројем 11 Естетика као на сликама, има ситнијих огреботина, али генерално солидно је очуван 1 комад /л/ки/ OMEGA-A CORSA-B + TIGRA-A CALIBRA OMEGA-B ASTRA-F

Лимени носач - држач за радио касетофон. Оригинал за модел PIONEER KEH-2500 SDK Употребљиво стање. 1 комад. Естетика као на сликама. /г3/кв/

Лимени држач - носач за ауто радио - ЦД плејер. Оригинал за модел SONY CDX-GT20 Xplod MP3 Естетика као на сликама. 1 комад. /л/д/ки/

База за ЦД плејер - ауто радио. SONY CDX-L410 45Wx4 Уређај није испитан, јер немам такав конектор. Недостаје пластични оквир - розетна. На продају је само база, без плочице и без каблова. Продаје се као неисправан и без рекламације. За поправку или за делове уколико није исправан. /л/д/з/

Adapter - nastavak - priključak za auto antenu Ugrađuje se u radio uređaj Stanje kao na slikama li/alpine

Najbolje priče sa konkursa radia B92 Beograd Radio B92 1993.god Mihajlo Pantić Nebojša čosić Objavljivanje ove knjige pomogli su: Čarls Simić, Branko Milanović, Centar za antiratnu akciju Beograd Stanje knjige kao na slikama Mek povez 132.strane

Zoran M. Јovanović : Šetači na dugi / Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1974, tvrdi povez, Fizički opis 120 str. ; 20 cm Zbirka Savremena domaća književnost Zbirka priča Јovanović, Zoran, 1933-1976 Očuvanost 4. Zoran M. Jovanović (1933-1976), rođen je u Skoplju gdje je završio srednju školu i Filozofski fakultet. Prve knjige napisao je na makedonskom jeziku i objavio u Skoplju: Sutoni ništa ne govore (1956), Ptica u vetru (1960), Mačka u dvorištu ispod balkona (1960), Noć uoči dana (1961), Priče iz moje Me (1963), Tačno vreme na sunčevom satu (1973). U isto vrijeme piše poeziju i na srpskohrvatskom jeziku (Praznične šetnje, Pod znakom Zorijane, Vrt i more, Kavez slobode i dr.). Pored pomenutih zbirki poezije, objavljenih u Sarajevu, napisao je i veći broj djela za djecu. Autor je i radio-dramskih tekstova, jedne televizijske drame i drame Jeste li napisali moj roman (izvedene u Sarajevu 1971). Radio je kao novinar u Skoplju, Beogradu, a od 1964. kao samostalni urednik u Radio-televiziji Sarajevo. Jovanovićevi tekstovi su prevođeni na engleski, francuski, ruski, njemački, španski, talijanski, mađarski, poljski, slovački, albanski i slovenački jezik. Dobitnik je godišnje nagrade `Svjetlosti` (1974) za knjigu Velika kolona od mrava do slona, plakete `Vesele sveske` (1972) i posthumne nagrade `Mlado pokolenje` (1979).

Jovan Lubardić: RATNA KUĆA, SRNA Pale (nema godine), str. 130. Pripovetke, ratna proza 1992-1995. Očuvanost 4. Јован Лубардић рођен је 1935. у Рогатици. За вријеме рата користио је псеудоним Симеун Романијски. Студиј југословенске књижевности завршио је на илозофском факултету у Сарајеву. Објавио је двадесетак радио-драма, двије ТВ драме, двије позоришне драме, филмски сценарио за играни филм «Сурове дијагонале», те прозна дјела: «Прича за моју жену», «Боја страха», «Јупитере, ти се љутиш», «Пасија по Јовану», «Француски зачин», «Ноћ без утјехе», «Добар дан за умирање», «Снајпер», «Ратна кућа». Заступљен је у антологијама савремене приповијетке. Роман «Боја страха» преведен је на француски језик, а роман «Прича за моју жену» добио је трећу награду на Великом југословенском конкурсу за модерни кратки роман. Преводио је са француског и руског језика. Био је лектор и предавач на Универзтету у Дижону (Француска). Током рата Лубардић је обилазио ратишта, прикупљао грађу за приче и роман. Радио је као уредник у Издавачкој дјелатности Српске новинске агенције.

Gojko Banović : KNEŽOPOLJCI , Svjetlost Sarajevo 1952, str. 192. Priče. Očuvanost 3. Novinar i pisac Gojko Banović (1911 - 1991) rođen je u Malom Palanačištu kod Prijedora, a živio je i radio u Beogradu. Od književnih djela najpoznatije su mu romansirane biografije Petra Kočića i Ivana Gorana Kovačića, a napisao je i mnoštvo zbirki priča, kao i dvije zbirke novinskih reportaža...

Alat za skidanje auto radia SR-55.203 Proizvođač: 4CARMEDIA Za brendove automobila: Audi, Ford, Mercedes, Seat, Škoda, VW Za brendove radia: Becker, Blaupunkt Težina: 6.52g

Kao nova Novica Savić (Gornje Svarče, Blace, 10. novembar 1943 — Beograd, 17. oktobar 2004) je bio srpski dramski pisac, pripovedač i romansijer. Biografija Uredi Rođen je u Gornjoj Svarči u Toplici, gde je proveo rano detinjstvo. Od šeste godiše živi u Beogradu, gde završava osnovnu i Srednju brodarsku školu. Godinu dana provešće radeći na rečnim brodovima, a onda upisuje dramaturgiju na Akademija za pozorište, film, radio i televiziju gde diplomira u klasi profesora Josipa Kulundžića. Kratko je radio u srednjoj školi i bio direktor Narodnog pozorišta u Subotici. Najveći deo radnog veka provodi kao slobodan umetnik. Pisao je televizijske drame i scenarije za igrane i dokumentarne serije i emisije, sarađujući sa gotovo svim televizijama u SR Jugoslaviji, a najviše sa Radio-televizijom Beograd. Istovremeno piše prozu i pozorišne komade koji su izvođeni i objavljivani širom zemlje. Nesklon samonametljivosti i reklamerstvu, u svom radu bio je uglavnom usmeren na anonimne književne konkurse. Nije postojao nijedan prozni, dramski ili televizijski konkurs u SR Jugoslaviji na kojem nije učestvovao i dobio nagradu. Njegove pozorišne komade su režirali: Borislav Gligorović, Branko Pleša, Radoslav Zlatan Dorić, Miomir Miki Stamenković, Slavoljub Stefanović Ravasi, Vladimir Putnik i drugi. Izvedeno mu je i preko sedamdest radio-drama, od kojih je većina emitovana širom Evrope. To ga svrstava među najplodnije stvaraoce u ovoj formi. O njegovom samopregornom radu i posvećenosti književnosti dovoljno govori podatak da je iza njegove tragične smrti ostalo 188 nebjavljenih rukopisa: 92 pozorišna komada, 52 televizijske drame i filmskih scenarija, 31 zbirka kratkih priča i 15 romana. Dela Uredi Proza Uredi Iz blata, iz prašine (kratke priče), I mi smo ljudi (pripovetke), Kaljuga (roman), Otkup (pripovetke), Igrani pozorišni komadi Uredi Pobratim (Narodno pozorište, Beograd), Kako potamaniti gamad (Zvezdara teatar), Krvava teta (Pokrajinsko narodno pozorište, Priština), Spomenik za druga Danila (Narodno pozorište, Zenica), Vozač (Pozorište „Zoran Radmilović“, Zaječar), Veliki Mak (Pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin), Noć usred dana (Pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin), Ne okreći se, sine (Narodno kazalište, Osijek), Objavljene drame Uredi Opet plače, al sad od sreće, Savremena srpska drama, br. 13, Kad onaj tamo umre, Savremena srpska drama, br. 15, Ovde nema lopova, Drama, Beograd, Televizijske drame Uredi Selo bez seljaka, TV serija, 1972. Pucanj u šljiviku preko reke, RTS, režija Zdravko Šotra, 1978. Gradilište, RTS, režija Slobodan Šijan, 1979. Balada o crvenokosom, Televizija Zagreb, Beg, Televizija Zagreb, režija Dražen Piškorić, Snegovi, život i smrt Filipa Filipovića, RTS, režija Miša Radivojević, Vatrogasac, TV Sarajevo, režija Muhamed Mehmedović, 1983. Pogon za preradu voća, TV Sarajevo, režija Milan Bilbija, Dve karte za grad, TV Zagreb, režija Zrinko Ogresta, 1984. Garsonjera, RTS, režija Duda Ćeramilac, Sa 204-272, 1991. Tridesetdva kvadrata, 2002. Nagrade Uredi Nagrada Branislav Nušić za najbolji dramski tekst (trostruki dobitnik za drame „Krvava teta“, „Kad onaj tamo umre“, „Ovde nema lopova“), Radoje Domanović za kratku satiričnu priču (višestruki dobitnik), Nagrada Dana komedije u Jagodini za najbolji komediografski tekst (dvostruki dobitnik: „Noć usred dana“ i „Kako potamaniti gamad“), Pobednik konkursa Narodnog pozorišta u Beogradu povodom 125. godišnjice postojanja (drama „Pobratim“)

PROSVETA 1969 tvrde korice odlično očuvana kao nova Filip David (1940, Kragujevac). Diplomirao je na Filološkom fakultetu (Jugoslovenska i svetska književnost) i na Akademiji za pozorište, film, radio i TV (grupa Dramaturgija). Književnik, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd i profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Jedan od osnivača „Nezavisnih pisaca“, udruženja osnovanog 1989. u Sarajevu koje je okupljalo najznačajnije pisce iz svih delova bivše Jugoslavije, osnivač „Beogradskog kruga“ (1990), udruženja nezavisnih intelektualaca, „Foruma pisaca“ i član međunarodne književne asocijacije „Grupa 99“ osnovane na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu. Napisao je više TV drama i filmskih scenarija. Objavio knjige pripovedaka: „Bunar u tamnoj šumi“, „Zapisi o stvarnom i nestvarnom“, „Princ vatre“, „Sabrane i nove priče“; romane: „Hodočasnici neba i zemlje“, „San o ljubavi i smrti“ i „Kuća sećanja i zaborava“; knjige eseja: „Fragmenti iz mračnih vremena“, „Jesmo li čudovišta“, „Svetovi u haosu“. Zajedno sa Mirkom Kovačem objavio „Knjigu pisama 1992–1995.“ Pripovetke i romani su između ostalih dobili nagrade: Mladosti, „Milan Rakić“, BIGZ-ovu i Prosvetinu nagradu za knjigu godine, kao i Andrićevu nagradu. Dobitnik je Ninove nagrade za roman „Kuća sećanja i zaborava“ 2014. godine. Knjige su mu prevedene na švedski, francuski, poljski, mađarski, italijanski, albanski, esperanto, makedonski, slovenački, objavljene u Hrvatskoj, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija. Kao dramaturg, koscenarista ili scenarista radio je, između ostalog, i na filmovima: „Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije“, „Ko to tamo peva“, „Bure baruta“ (nagrada kritike u Veneciji, nagarada Feliks za najbolji evropski film godine), „Poseban tretman“ (nagrada u Kanu), „Paviljon 6“, „San zimske noći“ (Gran pri filmskog festivala u San Sebastijanu), „Optimisti“ (Gran pri u Valjadoidu i Ženevi).

David Mladinov: SLUČAJNI PUTNIK, Arhipelag 2015, tvrdi povez, str. 189. Priče. Očuvanost 4. David Mladinov je rođen je u Splitu 1946. godine, gde je završio klasičnu gimnaziju. U Beogradu je diplomirao je arheologiju na Filozofskom fakultetu i dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i TV. Na Brandejs univerzitetu u Bostonu magistrirao je 1978. godine s temom iz savremene judaistike. Objavio je knjige priča: Prozor (Split, 1970), Aheronove ptice (Beograd, 1998) i Kineski šah (Beograd, 2004). Objavljivao je pripovetke u Jugoslaviji, Izraelu, SAD i u Engleskoj, gde su mu priče emitovane na 3. kanalu BBC-ja. Pripovetka „Mali kućni vrt“ uvrštena je u London Magazine Anthology Stories 9. David Mladinov umro je 2013. godine u Bostonu.

Žarko Komanin ZAKOPANO I OTKOPANO - Priče i objašnjenja , Prosveta 2002, str. 100. Priče. Očuvanost 4. КОМАНИН Жарко – књижевник и позоришни критичар (Дреновиштица код Никшића, 3. XII 1935 – Београд, 26. VI 2010). Основну школу је завршио у родном месту, гимназију у Никшићу 1954, а Филозофски факултет (Група за југословенску и светску књижевност) у Бгду 1960. Први књижевни рад, приповетку Бјегунац, објавио је у „Студенту“ 1956. Од 1960. до 1962. био је драматург у београдском Савременом позоришту, а затим је отишао на одслужење војног рока. Од 1964. до 1969. радио је као референт за културу у Главном одбору ССРН Србије, а од 1969. до 1974. као професионални позоришни критичар „Вечерњих новости“, где је почео да објављује позоришне критике још 1964. и до 1972. потписивао их именом Жарко Јовановић. Од 1974. до 1978. је био у статусу слободног уметника, а 1979. се запослио као драматург НП у Бгду.