ikona sa ramom visina slike je 24,5 cm sa ramom visina 28,5 cm sirina slike 18 cm sa ramom sirina 22cm .po narucbini radimo i druge ikone

Estetski odlican, mehanicki mu je spala sekundara. Treba otvoriti i namestiti sto ja nemam kad da radim, pa ide upola cene. Mehanizam verujem da radi, al i kao figura je odlican.

Losi,cepani ali ima mnogo slicica za dopunu drugih albuma Prodajem kao ceo paket, ne umem da vadim slicice i to ne radim, ne prodajem ih pojedinacno pa nemojte ni da pitate

Svi cepani,samo da se koriste slicice kojih ima oko 400 Prodajem kao ceo paket, ne umem da vadim slicice i to ne radim, ne prodajem ih pojedinacno pa nemojte ni da pitate

PROMO FOTO SA AUTOGRAMOM ALEKSANDRA SARIEVSOG IZ 1966. Poslata 1966. godine Crno bela fotografija 14 x 9 cm Aleksandar Sarievski (1922 -2002) bio je makedonski pevač i kompozitor. Odmah nakon Drugog svetskog rata, već 1946. snimio je za Radio Skoplje svoju prvu pesmu A bre nevesto oko kalešo, time je otpočela njegova bogata muzička karijera, koja je trajala gotovo šest decenija. Sarievski je bio jedan od osnivača poznatog makedonskog profesionalnog folklornog ansambla Tanec (osnovan 1949. godine u Skoplju), s kojim je sarađivao i nastupao tokom cele svoje karijere. Aleksandar Sarievski bio je vredan sakupljač i prvi interpretator makedonskih narodnih pesama, koje su u njegovoj izvedbi postale poznate širom sveta, poput pesama: Jovano, Jovanke, More sokol pie, Aber dojde Donke, Goričice Liljanova, Filizo mome, Uči me majko, karaj me i brojnih drugih pesama. Pored toga što je otkrivao bogato muzičko narodno blago, on je bio i autor brojnih pesama, pisanih u istoj tradiciji. Najpoznatija njegova kompozicija je svakako Zajdi, zajdi, jasno sonce, iako većina u bivšoj Jugoslaviji misli da je to makedonska narodna pesma, Sarievski je napisao i komponovao. Tokom bogate i plodne karijere je uradio oko 400 pesama, a sa koleginicom Vaskom Ilievom je snimio duete.

Starinska lutka pevacica 38 cm glava i ruke od gume prekrasne ljubicaste oci su pokretne ... Napisala sam pevacica, ali ne znam sta moze tacno da radi .. probala sam da stavim baterije i ne radi ... dugo nije radila, mozda treba nesto da se podmaze ili popravi ..

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM DUŠKA JAKŠIĆA IZ 1965. Poslao iz Beograda 10.juna 1965. Crno bela fotografija 12,5 x 8 cm Dušan Jakšić ( 1927 — 2009). Bio je posvećen pozorištu i muzici radeći kao dramski umetnik, recitator, scensko-muzički izvođač, pevač, kompozitor i tekstopisac (Diplomirao Pozorišnu akademiju - današnji FDU - u klasi prof. Bojana Stupice.) U pozorištu je najviše nastupao u mjuziklima, a na estradi kao interpretator zabavne muzike, gradskih pesama, ruskih i mađarskih romansi. Preko Beogradskog dramskog pozorišta stigao je do Narodnog pozorišta, gde je godinama bio prvak i gde je i penzionisan. Kao glumac je učestvovao u zabavnim emisijama Radio Beograda „Veselo veče“, kao Bokan u „Pozorištu u kući“ Novaka Novaka. Pevačku karijeru je počeo 1955. romansom `Noćas nisu sjale` i pesmom `Sve moje jeseni su tužne`, koja postaje najpopularniji šlager domaće zabavne muzike. Učestvovao je na domaćim i internacionalnim festivalima i osvajao prve nagrade. Najpoznatiji je po interpretacijama pesama: `Noćas nisu sjale`, `Jesen stiže dunjo moja`, `Kad bi moja bila`, `Sve moje jeseni su tužne`, `Serenada Beogradu`, `Kristinka`, `Dva plava oka`, `Plavi jorgovan`, `Mirno teku rijeke`, `Julijana`, `Marina`, `Marinika`, `Malicjuzela`, `Usamljena harmonika`, `Čamac na Tisi`, `Podmoskovske večeri`, `Čerge`, `Tamo daleko`, `Ja te volim, Marija`, `Piši mi` ... Pesma `Beograde`, koju je komponovao i pevao, danas je nezvanična himna Beograda

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM HIMZE POLOVINE IZ 1966. Poslata 14. februara 1966. godina Crno bela fotografija 11 x 6 cm Dr Himzo Polovina (1927- 1986) Bio je sakupljač pesama, interpretator, tekstopisac, kompozitor, odličan poeta i doktor - specijalista neuropsihijatar. Smatraju ga za najprominentniji pevač i sakupljač sevdalinki svih vremena. Njegovo duboko razumevanje i znanje duha sevdalinki ostavilo je veliki trag u bosanskoj kulturi. Svirao je violinu, bio član folklornog ansambla Abrašević. U praksi je uspešno primenjivao metode psihijatrije, socioterapije i muzikoterapije. Himzo Polovina je u estradnoj karijeri proveo više od trideset godina. Nastupao je u zemlji i inostranstvu pronoseći slavu narodne pesme, a posebno sevdalinke. Snimio je dvadesetak gramofonskih ploča koje su dostigle milionske tiraže kao i nekoliko audio kaseta visoke muzičke vredosti. Napravio je veliki broj arhivskih shimaka za Radio Sarajevo. Himzo je pevao skoro o svim gradovima Bosne i Hercegovine, o lepom gradu Višegradu, o postanku Banja Luke, o Saraj Bosni - Sarajevu divnom mestu, Zahvaljujući Himzi Polovini mnoge zaboravljene pesme su ostale zabeležene za sva vremena. Neke od njih su i: Dvore gradi Komadina Mujo, Čudna jada od Mostara grada, Ikindija, Poljem se vija Hajdar delija sunce zalazaše, Poletjela dva goluba, Jutros prođoh kroz čaršiju, Voljelo se dvoje mladih, Otvor` vrata od hamama, Mila majko šalji me na vodu, Mehmeda je stara majka karala

Retro vintage italijanska zastavica povodom proslave obeležavanja 100 godina čuvene biciklističke trke. Zastavicu je 1996. radila čuvena novinska kuća La Gazzetta dello Sport Sa jedne strane je predstavljena ruta na mapi Italije, a na drugoj raspored etape sa informacijama o gradovima, datumima i kilometrima. Raritetan ,,must have`` rekvizit za sve ljubitelje biciklizma 26x24

Gumena igračka Miki Maus Volt Dizni iz vremena kad je Biserka Zagreb radila u saradnji i po licenci Diznija. Miki Maus retka igračka Stanje vidljivo na fotografijama - rekao bih za godine veoma dobro - nema većih oštećenja, izvesno izlizavanje boje mestimično, ali sve u svemu odličan komad. Visina oko 20 cm. Period SFRJ. Za prave kolekcionare.

Polovan neispravan(vidi sliku) TOSHIBA SATELLITE model A100-250 laptop,prodaje se pod neispravno bez garancije i reklamacije.Bez baterije ,bez memorije i bez harda ,ima wi-fi karticu i dvd rezac .Tastatura je pre kvara radila normalno ,jedan zvucnik je malo brujao,valjda otisla membrana. Moguce slanje postom kao obican CC paket po uplati na racun.

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM VIŠNJE KORBAR IZ 1966.G. Poslata iz Zagreba 10.februaraa 1966. godine Crno bela fotografija 14 x 10,5 cm Višnja Korbar (1942 - ) bila je jedna od najpopularnijih hrvatskih pevačica zabavne muzike šezdesetih/sedamdesetih godina prošliog veka poznata po brojnim nastupima. Impresivnim vokalom skrenula je pažnju na sebe, tako da je odmah pozvana za snimanje na Radio Zagrebu. Tu je realizovala prve snimke, a onda se predstavljala na festivalima opatijskom, zagrebačkom, splitskom, sarajevskom, „Vaš šlager sezone“, „Beogradskom proleću“… Višnja Korbar je interpretatorka zabavnih i šlager pesama, džeza, šansona, popa… Svaki muzički žanr koji bi zapevala svojim toplim altom zvučao je prelepo. Uprkos svemu navedenom, iz ko zna kojeg razloga, nije važila za komercijalnu pevačicu. Bila je osporavana…. Čudno je da lepa, atraktivna, glasovita i talentovana Višnja nije zavredila sami vrh na muzičkim lestvicama. Nikada nije postala hit pevač. Jedini hit koji se izdvojio u njenom opusu je pesma „Zbog jedne melodije davne“ koju joj je 1970. autorizovao Miljenko Prohaska. Pored obrada starih hitova, džez muzičara, Colaportera, Harolda Alma i Džordža Geršvina pevala je i pesme „O jesenje duge noći“, „Dobro došel prijatel“, „Šala bila-šala bul“, „Pod stranim krovovima“, „I veseloj Zagorki“… Na albumu sa 18 pesama je odštampana njena zbirka. „Pada snijeg“, „Čovjek kojeg trebam“, „Subotnje veče“, „Samo ljubav“, „Tiho plave moje čežnje“, „Volim te“, „Kaži kada, kaži gdje“.Njene suptilne priče, emotvno izražene kroz interpretaciju važe za umetnost zlatnog perioda šansone.

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Sheaffer naliv pero celo od plastike. Pero je ispisalo samo jednu patronu i posle toga je oprano i ostavljeno. Naliv pero je jako lepo očuvano. Dobijate samo to sa slika, bez patrone sa mastilom. Inače možete da koristite i standardne patrone sa mastilom ali morate da ih nabodete sa druge strane patrone. Tako inaće i radite sa original patronama, bušite ih uz pomoč sile.

RAZGLEDNICA GOBLENA JACITE KUNIĆ IZ GOSPA OD ŠKRPJELA Edicija: Perast Predmet na razglednici: Goblen Jacinite Kunić u crkvi Gospa od Škrpjela Materijal izrade: Karton Boja: Kolor Država reprinta: SFRJ Grad nastanka: Perast Godina postavljenja goblena: 1828. Godina reprinta: 1950 - 1960. Autorska radionica: Fotografska radnja: D. Babović Dimenzija: Visina: 10 cm, Širina: 15 cm Opis: Razglednica na kartonu, standardiziranog formata poštanske dopisnice. Fotografija reprodukovana štamparskom tehnikom. • Razglednica je štampana po fotografiji D. Babović . Tehnika izrade: Print Detaljno stanje: Odlično Napomena:Razglednica nije putovala. Opis: Na poleđini štampano: snimio D. Babović . Opis: Glavna prirodna atrakcija Perasta su dva mala otoka: Sveti Juraj i Gospa od Škrpjela. Tamo se može doći samo brodom. Današnja crkva Gospe od Škrpjela, po kojoj je ostrvo dobilo ime, izgrađena je 1630. godine od strane Venecijanaca i jedan je od najbitnijih istorijsko kulturnih spomenika Boka Kotorske. U crkvi je izložen goblen Jacinita Kunić. Taj goblen je slika žena koje su čekale svoje muževe pomorce čitav život. Jacinita je jedna od njih… ona je goblen radila iglom, koristeći sedam različitih materijala. Podloga je jedna specijalna vrsta japanske svile, koju je ukrašavala zlatnim i srebrnim nitima, te raznobojnom kineskom svilom. Od platna je koristila damast koji je tada bio veoma cenjen, zatim raznobojnim biserima, a na glave anđela, Gospe i Isusa stavlja svoju vlastitu kosu. Kada je počela da radi na vezu Jacinita je imala tamnu kosu, a vremenom je osedela. To se može i uočiti u njenom radu, jer boja kose njenih likova nije ista. Interesantno je da to zapravo nije klasičan goblen, ona je imala svoju šemu, projekat oltara sa slikom Gospe. Radila je iglom, pod lupom, a na pojedinim mestima na kvadratnom centimetru ima oko 650 uboda iglom. Odatle i stručni italijanski naziv `punto pitura` (slikanje ubodom). Jacinita je rad na ovom delu počela 1803. godine i završila ga 1828. Prema nekim legendama, ova Peraštanka je toliko radila na goblenu, da je na kraju oslepela. Nije poznato ni da li se njen suprug vratio s puta, posle tih 25 godina.

Robustan sat na crepu sa dodatom mapom dela Evrope (Srbija, Hrvatska, Bosna, Makedonija, Bugarska, Rumunija,Austrija, Slovenija, Madjarska...) Sat je nov, nekoriscen ali star oko 15-20 god. Belo su tragovi iscurele baterije koja je tu stajala. Moze se izgrebati. Obzirom na materijal, moze stajati i na zidu kuće (ali bolje pod strehom zbog baterije i kise) Potisje Kanjiza ih je radilo u maloj kolicini kao reklamu za Tondach crep. Ima i pripadajucu kartonsku kutiju sa tragovima stajanja i flekicama. Dimenzije oko 18cm x 37 cm.

Sredinom XIX veka, razgraničeni su suvati na Zlatiboru. Određen je njihov vlasnik, a pored privatnih suvata, uglavnom one najbolje u posedu je imala vlast – opštinska, okružna, oblasna ili banovska. Obudovica je oduvek važila za najbolji suvat. Na području koje je danas deo turističkog centra Zlatibora, nekada je tovljeno preko 200 volova. Ovaj suvat pripadao je Zlatiborskom srezu koji je svake godine organizovao kosidbu na Obudovici za koju su, preko opštinskih vlasti, pozivani zainteresovani kosci. Uslovi za rad su unapred bili poznati kako potvrđuje raspis za kosidbu iz juna 1930 godine (VIDI REPRINT DOKUMENTA). Kosidba je obavljena od 30. juna do 6. jula (sedam dana kasnije od planiranog termina), a pored Obudovice kosidbom je bilo obuhvaćeno i susedno Malo tusto brdo. Radio je 101 kosac, ali se samo Miloš Gruičić iz Čajetine zadržao svih sedam dana. Isplaćen mu je 231 dinar. Najveću nadnicu od 70 dinara po danu imali su kosci sa zapregom: Vidoje Vlasonjić, Dragiša Nedović, Savo i Rade Ćirković (svi iz Čajetine) i Borivoje Milinković iz Semegnjeva. Nadnica je zavisila od učinka, nije bila manja od 30 dinara, a najvišu od 40 dinara dobili su Milisav S. Bućić, Vojislav M. Lazović, Milan T. Vesović, Luka Vesović (svi iz Čajetine), Dragiša Milojević i Mikailo Radeljević iz Šljivovice. Ukupno je koscima isplaćeno 12.764 dinara. Da li je na košenju moglo dobro da se zaradi? Nadnica je bila samo pristojna zarada, ništa više od toga. Takav zaključak izvodimo na osnovu sledeće računice. Da je Miloš Grujičić umesto jedne ostao četiri sedmice na radu, i pri tom ostvario istu zaradu kao u prvoj sedmici, zaradio bi oko 920 dinara. Istovremeno, mesečna plata opštinskog pisara ili služitelja kretala se oko 6.000 dinara.

Hristo Botev (bug. Христо Ботев; Kalofer, 6. januar 1848 — Vola, 1. jun 1876) je bio bugarski pesnik, revolucionar i publicist. Rodio se u Kaloferu u porodici učitelja i književnika Botja Petkova. Biografija Od 1854. do 1858. godine Hristo Botev se školovao u Karlovu, gde je njegov otac Boća Petkov[1] predavao. Godine 1863. uz podršku poznatog bugarskog književnika Najdena Gerova je otišao u Rusiju gde se upisao u Drugu Odesku gimnaziju. Tamo se upoznao s ruskom književnošću i ruskim piscima i revolucionarima Aleksandar Hercen, Nikolaj Černiševski i Nikolaj Dobroljubov. U tom periodu je Botev počeo pisati poeziju a prva njegova objavljena pjesma je Svojoj majci (na bugarskom: Maйce si) koju je 1867. godine P. R. Slavejkov štampao u svom listu. Isključen iz gimnazije, vraća se u Bugarsku, gde kratko vreme radi kao učitelj. Godine 1867. Hristo Botev je emigrirao u Đurđevo u Rumuniji, gde dolazi u dodir sa bugarsko emigracijom. Kasnije je živeo u Bukureštu, Braili, Galacu i radio kao učitelj u Aleksandriji i Izmailu. Dana 10. juna 1871. godine Botev počinje izdavati svoj prvi list Reč bugarskih emigranata. U aprilu iste godine je uhapšen zbog revolucionarne delatnosti, ali je potom oslobođen zahvaljujući podršci Vasila Levskog i Ljubena Karavelova kod koga je uskoro počeo raditi kao štampar. 1873. je objavio prvi broj svog satiričnog lista Budilnik, a krajem 1874. počinje štampati i novine Zastava (na bugarskom: Zname). Posle ustanka u Bosni i Hercegovini 1875. godine pod rukovodstvom Boteva je Bugarski revolucionarni centralni komitet počeo pripremati ustanak i u Bugarskoj. Zbog ranijeg izbijanja ustanak nije uspeo, ali je majem 1876. izbio Aprilski ustanak i tada sa četom ustanika Botev prelazi Dunav kod Kozloduja. U teškom boju 1. juna 1876. Botev je poginuo blizu Vračanskog Balkana. Po njemu se zove Narodno pozorište „Hristo Botev” Dimitrovgrad.

Za kolecionare i lubitelja ... Pravi kolecionarski primerak RARE Stari ZAGI privezak za ključeve, Univerzijada 1987 Zagreb Jugoslavija Vrlo vrlo redak. Nov nije korišćen bez mane. Dimenzije: širina 3 X visina 4 cm. sa alkom visina je 9 cm. Metalni boje antik bronza, ne znam da li je u osnovi od bronze ali spolja jeste. Moje ostale oglase možete pogledati preko sledećeg linka: http://www.kupindo.com/Clan/dragov/SpisakPredmeta Pročitajte još i odeljak *uslovi prodaje* imate mnoge pogodnosti. 14. O Univerzijadi 1987 i Plavoj veverici Zagi, maskota Univerzijade održane 1987. u Zagrebu Jugoslavija - pogledati petu fotografiju. Stariji će se setiti da su zastavu sa olimpijskim krugovima u maksimirski stadion uneli Darjan Petrič, Jelica Komnenović, Bruno Orešar, Darko Pančev, Darjan Petrič, Mirko Čulić, Slađana Božić, Ivan Šibl, Tomislav Paškvalin i Slobodanka Čolović. Ili bar nekog imena. Zašto ne i najlepše sportistkinje bivše Jugoslavije, Šibenčanke Danire Nakić. Na borilištima su carovale moćna američka sprinterka Gvendi Torens koja je osvojila zlatne medalje na sto i dvesta metara i u štafeti. Najuspešnija sportistkinja bila je Rumunka Noemi Jung sa pet zlata I dve bronze. Jugoslavija je u košarci pregazila SAD, osvojila zlato, a Dražen zabio 35 koševa. I košarkašice su osvojile turnir, Darjan Petrič dva srebra, najbolji na 800 metara bili su Slobodan Popović i Slobodanka Čolović. Sjajni sastav odbojkaša osvojio je zlatnu medalju, pobedivši u finali NR Kinu Plava veverica Zagi, maskota Univerzijade održane 1987. u Zagrebu, bila je poslednji simbol velikog međunarodnog sportskog nadmetanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Teško je bilo nadmašiti sarajevskog Vučka, ali se Zagreb potrudio, pomalo i dozvoljeno “prepisivao” – a pobednika će proglasiti svako od posmatrača I stanovnika države u kojoj je već tada zajedništvo postajalo upitno. Ako je “ipsilon” zamenio prvobitno “u” na idejnom rešenju zastave i “markice”, zbog pobune partizana koji su u njemu videli asocijaciju na ustaštvo, veverica je na plebiscitu u organizaciji Večernjeg lista potukla vrapca, kosa i medveda. Ideja je rođena, realizacija poverena jednom od prvaka Zagrebačke škole animiranog filma Nedeljku Dragiću koji je oblikovanje završio februara 1985. Zagijev kum bio je, prema nekim sećanjima, legendarni košarkaški trener i čovek iz Organizacionog odbora Univerzijade Mirko Novosel. Pojavio se Zagi i kao takmičar u svih 12 sportova zastupljenih na Univerzijadi. Univerzijada je, kao i sva velika takmičenja, imala prateće pričice i novinske legende; pratila ju je nezvanična “istina” da Beograd nije hteo da plamen Univerzijade zapali Cibonina zvezda i najbolji košarkaš sveta Dražen Petrović, te je kompromis nađen tako što je svečanu zakletvu položila atletičarka Slobodanka Čolović, takođe najbolja na svetu. “Zagreb je od sinoć centar svijeta. Na tisuće mladića i djevojaka iz svakoga kraja ovog našeg planeta sjatilo se na zelenom tepihu maksimirskog stadiona da se druže, raduju, vesele, da se viteški nameću u sportskim vještinama. Razigrana mladost u skladnom ritmu muzike i pokreta u neopisivu šarenilu boja okupila se sinoć pod geslom ‘Svijet mladih za svijet mira’, s jedinom željom da sutra ne bude topovska meta, nego da u miru gradi sretniji i ljepši život - svoju budućnost. Sinoćnje je veselje bilo svojevrsna proslava rođendana petmilijarditog stanovnika jedine poznate oaze u nepojmljivom beskraju svemira, naše Zemlje”. Ovako je otvaranje Univerzijade obeležio Večernji list. Pomenuti petmilijarditi Zemljanin je Matej Gašpar, beba rođena u Klinici za ženske bolesti i porode u Petrovoj ulici. Igre je inače otvorio Lazar Mojsov (1920-2011), tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ, istinski gospodin među drugovima, završavajući svoj govor sloganom Univerzijade. U svečanoj loži bili su partijski funkcioner i “glavni” za Univerzijadu Josip Vrhovec, predsednik Cavezne vlade Branko Mikulić, te članovi Predsedništva Sinan Hasani i Radovan Vlajković. Začula se pesma Trešnjevačkih mališana “Zagi, Zagi, Zagi, za Zagreb za svijet/Zagi, Zagi, Zagi, za Zagreb nek se čuje…” U svakom slučaju, ocene međunarodne sportske javnosti i brojke govore najviše; dve godine se Zagreb pripremao za, ocena je učesnika, najbolju Univerzijadu u istoriji. Učestvovalo je 5.573 takmičarki i takmičara (3.904 sportista i 1.669 pratioca), iz 121 države; Jugoslavija je imala 332 predstavnika u osam disciplina. Gradovi domaćini, pored Zagreba, bili su Varaždin, Kumrovec, Čakovec, Petrinja, Sisak, Zelina, Jastrebarsko I Bjelovar. Uloženo je oko 300 milijuna evra, Zagreb je dobio Jarun, najlepše veslačko borilište u Evropi, devet dvorana, tri bazena, Cibonin toranj, preuređeni Dom sportova i Dinamov stadion, sportski kompleks na Šalati dobio je novi izgled, kao i više od 200 zgrada u centru. A Zagi se šepurio iz izloga, sa reklama (nije bilo bilborda), sa ambalaže za sve i svašta, što je bio oprobani recept za smanjenje poreza. Autor Nedeljko Dragić “priznaće” da Zagi “malo podsjeća na Disneyev obli stil, ali s manje volumena”. “Našao sam neku sredinu. Doduše, ja jesam odgojen na Disneyevu stilu, kao mali dečko drugo nisam ni vidio i počeo sam to imitirati. Poslije sam se sasvim odmakao, čak toliko da sam u Zagreb filmu odbio prvi film raditi u toj maniri pod cijenu da više nikad ništa ne napravim. Ipak, kod Zagija sam bio svjestan da mora imati malu asocijaciju na njega da bude simpatičan. Kalkulantski sam to napravio. Shvatio sam što je marketing i bio je dobar. Radeći Zagija, koristio sam se i iskustvom s Olimpijade u Sarajevu 1984. za koju sam radio sve animirane filmove i materijale vezane uz Vučka. Znao sam što radim. Danas, kad sretnem nekog mladog i kažu mu: ‘On je nacrtao Zagija’, svi ga znaju. Dakle, uspjelo je. A to je i bio cilj jer svoju sam umjetnost prodavao putem filmova i karikatura, a kod Zagija sam radio kompromise. Ali ne bezobrazno jer, što god radite s primisli da ćete nešto podvaliti, to neće proći. Sve morate raditi sa srcem “, pričao je docnije Nedeljko Dragić. Bila je to sjajna Univerzijada. Nije ostvaren “Svijet mladih za svijet mira”. Ali zato, Zagi nije zaboravljen. Detalnije možete pogledati link :Zagi maskota univerzijade

Dokument iz 1933 godine, koji je potpisao tadašnji direktor Radio Beograda Danilo Kalafatović. Danilo Kalafatović (Konarevo, kod Kraljeva, 27. oktobar 1875 — Mozburg na Izaru, 1946) je bio armijski general Jugoslovenske vojske. Tokom Aprilskog rata nalazio se na poziciji komandanta Komande pozadine da bi 15. aprila 1941. godine, bio imenovan načelnikom Glavnog generalštaba Vrhovne komande sa ovlašćenjem da povede pregovore o primirju. Danilo S. Kalafatović rođen je 27. oktobra 1875. godine u selu Konarevo nadomak Kraljeva. U vojsku je stupio 1893, kao pitomac 26. klase niže škole Vojne Akademije. Dalje školovanje je nastavio kao pitomac 8. klase više škole Vojne akademije. Od 1900–1902. godine, bio je slušalac Artiljerijske škole u Fontenblou (Francuska) a od 1904–1907. bio je na generalštabnoj pripremi. Oženio se 1909. godine Milicom, kćerkom Dragomira Lazarevića okružnog načelnika u penziji iz Šapca. Njegov sin Ratko bio je pitomac 57. klase Vojne akademije Kraljevine Jugoslavije (završio kao prvi u rangu). Po završetku školovanja, 1900. godine, određen je za komandira čete i ordonansa kralja. Od 1902. imenovan komandirom 5. baterije 2. diviziona haubičkog artiljerijskog puka pa potom od 28. oktobra 1903. godine, komandir 3. baterije 1. diviziona Dunavskog artiljerijskog puka. Nakon toga ponovo je postavljen 6. aprila 1907. godine, za ordonansa kralja. Pomoćnikom načelnika generalštaba Dunavske divizijske oblasti imenovan je 3. decembra 1907. godine, pored redovne dužnosti. Početkom 1909. godine, postavljen za načelnika generalštaba Timočke divizijske oblasti. Na toj dužnosti se zadržao kratko jer je već 8. aprila poslat za vojnog izaslanika u Bugarsku a od 27. aprila 1911. godine i u Rumuniju, i na tim dužnostima je ostao do 1913. godine. Početkom Balkanskih ratova bio je u štabu 2. armije. Dana 2. septembra 1913. postavljen za komandanta 3. bataljona 7. pešadijskog puka a potom od 1. aprila do 13. aprila 1914. i za komandanta Bregalničkog pešadijskog puka. Tokom Arnautske pobune 1913. godine, bio je komandant 7. pešadijskog puka. Početkom Prvog svetskog rata od 28. avgusta 1914. do 16. aprila 1916. godine, bio je načelnik štaba Moravske divizije II poziva, da bi tokom ukrcavanja trupa u Valoni (1916) bio je imenovan predsednikom Komiteta. Nakon toga poslat u Vrhovnu komandu na mesto načelnika Obaveštajnog odseka. Dana 25. avgusta 1917. godine pa sve do 4. maja 1920. godine, postavljen za načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande. U novoformiranoj Vojsci Kraljevine SHS 1920. godine, kao francuski đak poslat u Pariz i Rapalo na mesto vojnog eksperta. Od 12. aprila 1920. do 1922. godine, bio je vojni izaslanik u Parizu. Drugim pomoćnikom načelnika Glavnog generalštaba imenovan je 15. januara 1922. godine, nakon povratka iz Francuske. Za šefa sekretarijata Saveta zemaljske odbrane i pomoćnika ministra vojske i mornarice postavljen je od 29. januara 1923. do 26. februara 1924. godine. Komandant Dravske divizijske oblasti postao je 30. aprila 1925. da bi od 1. januara 1928. godine, bio imenovan prvim pomoćnikom načelnika Glavnog generalštaba. Od 11. aprila 1929. godine vršilac dužnosti pa potom komandant II armijske oblasti. Inspektor zemaljske odbrane postao je 2. avgusta 1930. i sa te pozicije po svojoj molbi stavljen u penziju 25. oktobra 1930. godine. Direktor Radio Beograda bio je od 1930. do 1936. godine. Pred sam početak Aprilskog rata reaktiviran je i postavljen je za Komandanta pozadine Vrhovne komande. Predsednik vlade armijski general Dušan Simović postavio ga je 14. aprila, za načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske sa ovlašćenjem da povede razgovore o primirju. Kalafatović je za tu dužnost odredio bivšeg ministra inostranih poslova Aleksandra Cincar-Markovića i divizijskog generala Radivoja Jankovića da pregovaraju sa silama Osovine. Sile Osovine su to odbile i zahtevale su da Kraljevina Jugoslavija potpiše bezuslovnu kapitulaciju. Kapitulacija je potpisana u Beogradu 17. aprila. Sa strogo pravne tačke gledišta, kapitulacija jugoslovenske vojske je bila nelegitimna, pošto je Kalafatović od Simovića dobio ovlašćenje da samo pregovara o primirju i on kao ratni zarobljenik nije imao pravo da istupa u ime jugoslovenske države ili vojske. Nakon toga je interniran u Nemačku gde je i preminuo 1946.

HÖCHST- Ručno oslikan dezertni tanjir (1947-1964) Dimenzije Prečnik: 19 cm Visina: 1,5 cm Težina: 310 g Žig na dnu (plavim): HÖCHST (ispod crteža točka) „Höchster Porzellan-Manufaktur“ koristila je žig od ponovnog osnivanja 1947. do 1964. godine. Ručno dopisano, crvenim: Handgemalt (ručno oslikano) A Schultz 1989 U dnu oslikanog dela inicijali: AS (za A. Schultz) Fabrika „Höchster Porzellan-Manufaktur“ je druga najstarija fabrika porcelana u Nemačkoj, posle fabrike u Meissenu (Majsen). Osnovali su je dva trgovca, Johann Christoph Göltz (Johan Kristof Golc) i njegov zet Felician Clarus (Feličian Klarus), i slikar na porcelanu Adam Friedrich von Löwenfinck (Adam Fridrih fon Lovenfink) 1746. godine, na osnovu privilegije koju je izdao izborni knez Mainza, Johann Carl von Ostein (Johan Karl fon Ostajn). Privilegija je fabrici davala monopolski položaj u kneževini i dozvolu da kao zaštitni znak koristi crtež točka iz grba Höchsta (Hohst). Löwenfinck je radio u fabrici u Meissenu četiri godine, pre nego što je na ukradenom konju pobegao 1736. godine, jer su radnici bili pomno čuvani kako bi se zaštitila tajna proizvodnje porcelana. Löwenfinck nije znao tajnu onoga što se zvalo arcanum, osnove za izradu porcelana, i mogao je da pravi samo fajans, ali je pod njegovim uticajem obojen na veoma poseban i prefinjen način, koji je nazvao fajans-porcelan. Ove fine figure, uglavnom ptice, ljudske figure i životinje, obojene u izuzetne boje nikada ranije korišćene na fajansu, spadaju u najvažniju keramiku njegovog vremena. Prijateljstvo između trgovca Göltza i umetnika Löwenfincka nije dugo trajalo. 1749, Löwenfinck se preselio u Strasbourg (Strasbur) sa svojom porodicom – bratom i ženom koji su takođe bili slikari na fajansu i porcelanu. Göltz je i dalje želeo da proizvede pravi porcelan. Godine 1750. uspeo je da angažuje hemičara Johanna Jacoba Ringlera (Johan Jakob Ringler), koji je takođe pobegao iz Meissena i koji je znao tajnu izrade porcelana. Od tada je fabrika Höchst bila u stanju da uđe u konkurenciju sa Meissenom i sa fabrikama porcelana koje su bile osnovana u međuvremenu. Prvi period fabrike Höchst završio se katastrofalno: Göltz je bankrotirao 1756. godine, na početku Sedmogodišnjeg rata. Ovo je bila godina ekonomske depresije u Nemačke i celoj Evropi, jer rat nije bio samo unutrašnjenemački sukob, već je uključivo i Francusku, Englesku i Rusiju. Nesolventnost Göltza prekinula je proizvodnju na skoro dve godine. Međutim, fabrika nije bila sasvim mrtva. Bila je pod zaplenom i, začudo, upravo je službeni sekvestar, Johann Heinrich Maas (Johan Hajnrih Mas), bio taj koji je fabriku izveo iz depresije. 1759. godine lično je preuzeo brigu o fabrici i, sa dobrim osećajem za ekonomske uslove, ponovo je pokrenuo. Fabrika je uspešno radila sledećih pet godina. 1764. godine Maas je je želeo da prekine svoj lični angažman, i sledeće godine fabrika je pretvorena u akcionarsko društvo. U tom obliku radila je do 1778. godine kada joj je ponovo pretio potpuni kolaps, i jedino rešenje je bilo da izborni knez postane i akcionar fabrike. Nastavila da posluje do 1793. godine, kada je proizvodnja prekinuta zbog previranja tokom Francuske revolucije, kao i opsade i okupacije Mainza. 1796. godine fabrika je u potpunosti zatvorena. 1927. godine gradska vlada Mainza otkupila je sve očuvane porcelanske figure Höchs i upotrebila pri izgradnji gradske kuće, palate Bolongaro. 1946. godine odražana je u Frankfurt-Höchstu izložba „200 godina Höchst porcelana“, kao početak napora da se oživi proizvodnja u mestu osnivanja fabrike. 1947. godine ponovno je osnovana „Höchster Porzellan-Manufaktur“ u Höchstu, sa proizvodnim pogonom u Frankfurt-Sossenheimu (Frankfurt-Zosenhajm). 1996. godine, na 250-godišnjicu od osnivanja, počela je proizvodnja u novom pogonu „Porzellanhof am Park“, pored gradskog parka u Frankfurt-Höchstu. 2018. godine fabrika je ponovo bankrotirala, a proizvodnja je ubrzo pokrenuta zahvaljujući privatnom investitoru. Danas, “Höchster Porzellan-Manufaktur 1746”, sa sedištem u zaštićenoj industrijskoj zgradi u gradskom parku Höchst, i dalje proizvodi vrhunske predmete, kao što je to radila kroz 270 godina. Prodaje se bez držača za tanjir. (118/16-39/127-kp/1197)

Lajoš Zilahi / Originalni Potpis / Autogram Kao na fotografijama Lajoš Zilahi (mađ. Zilahy Lajos; Nađsalonta, Transilvanija , 27. mart 1891 — Novi Sad, 1. decembar 1974) bio je mađarski pisac i dramaturg. Jedan je od vodećih, ako ne i najčitaniji prozni mađarski autor dvadesetog veka. Rođen je u Salonti, Transilvanija, tada deo Kraljevine Mađarske. Studirao je pravo na Univerzitetu u Budimpešti[1] pre nego što je poslat na Istočni front tokom Prvog svetskog rata,[2] gde je bio ranjen. Posle ranjavanja 1916. je napustio front i od tada radio kao novinar.[1] O svojim iskustvima sa ratišta potresno svedoči u romanu „Zarobljenici“ (mađ. Két fogoly). Njegovo najpoznatije delo je „Ararat“, deo trilogije, a najpotresnije „Samrtno proleće“. Njegovim delima provejava duh aristokratske Mađarske, odnosno Austrougarske, a izuzetno živim opisima uspeva da gane čitaoca. On je takođe bio aktivan i na filmu.[3]Osnovao je i svoju filmsku kuću.[1] Njegov roman iz 1928. Nešto pluta na vodi ekranizovan je dva puta. Njegova predstava General snimljena je kao film pod nazivom Vrli sin 1930. i kao Pobunjenik 1931. Nekoliko njegovih romana je prevedeno na bugarski, hrvatski, danski, holandski, češki, engleski, estonski, finski, francuski, nemački, italijanski, japanski, poljski, rumunski, srpski, slovački, španski, švedski i turski. Edicija njegovih kratkih priča dostupna je na španskom, neke od njegovih pripovedaka prevedene su na bugarski, hrvatski, engleski, estonski, francuski, nemački, italijanski, poljski, portugalski, slovački, španski i švedski, a neki od njegovih pesama na nemački. Od 1948. godine je živeo u Sjedinjenim Američkim Državama, u emigraciji. Krajem pedesetih je često boravio u Novom Sadu gde je kupio kuću. Samo jednom, 1973. godine je posetio Budimpeštu. Planirao je da se vrati u Mađarsku, ali ga je smrt u tome sprečila. Lajoš Zilahi je sahranjen na budimpeštanskom groblju Kerepeši.

Bedz Partizan - RETKO pogledati slike kljucne reci za pretragu bitumen bitulit brosura brosure katalog katalozi industrija bitumenskih proizvoda beograd bulevar jna broj br 67-69 izolacione mase izolaciona masa bitumeni bituliti kraberoid 120 blank industrija bitumenskih i sintetickih proizvoda proizvod proizvodi hidroizolacione kiselootporne i druge mase masa vinaz-vinil azbestnih ploca azbestne ploce nacin primene tehnicke karakteristike svojstva osobine rugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri сфрј носталгија социјалистицка федеративна република југославија црна гора цвјеца цвеца цвеце ostrvo ostrva sfrj nostalgija socijalisticka federativna republika jugoslavija turizam u jugoslaviji cvjece cvece cvjeca cveca cvijeca cvijece tivat tvta jugoslavije primorje primorja pkb crnogorski jib banka banke bar beograd pruga pruge zeleznica zajam zajmovi zajam se vraca pruga ostaje 1862 turisticka informacja turisticke informacije boke kotorske kotor kotora herceg novi herceg novog lastva prevlaka jat general turist ylatar arandjelovac ulcinj predmeti iz jugoslavije yugoslavia medalja medalje medal gold josipa broza tita istorija zemuna zvezda zvezde yveyda yveyde petokraka petokrake 5okraka 5okrake znacka znacke kapa kape titovka titovke srpovi i cekici pet krakova metalna metalni bedy bedyevi bedz bedzevi bedž bedževi беџ беџеви тито zakacka zakacke znacka znacke značka značke elvis presley znacka znacke retko retka expres ekspress televizija buba mara bubamara sa buba marom sa buba marom 4 12 13 8 postar sa postara radio televizija srbije jugoslavije rts rtj rtscg sfrj nostalgija politika ekspres vecernje novosti nagrada nagrade jsd fk jugoslovensko sportsko drustvo fudbalski klub partizan partizanov grb grbovi

Bedz DA PITAMO ZAJEDNO - RETKO Ekspres TV tombola pogledati slike kljucne reci za pretragu bitumen bitulit brosura brosure katalog katalozi industrija bitumenskih proizvoda beograd bulevar jna broj br 67-69 izolacione mase izolaciona masa bitumeni bituliti kraberoid 120 blank industrija bitumenskih i sintetickih proizvoda proizvod proizvodi hidroizolacione kiselootporne i druge mase masa vinaz-vinil azbestnih ploca azbestne ploce nacin primene tehnicke karakteristike svojstva osobine rugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link politika ekspres expres skolski casovi novina novine magazin magazini politike retko retki znacka znacke poklon uz politiku srce u obliku srca srcad srca novinarstvo meta mete kruzna kruzne limeni limena znacka znacke znak pitanja targets bombardovanje srbije jugoslavije 1999. 1999 99 godine agresija na jugoslaviju nato reklama reklame Sanpaolo lajkovac lajkovca cira cire lokomotiva lokomotive voz vozovi zeleznica zeleznice lajkovacki lajkovacka pruga pruge opstina opstine septembra crveni crvena deciji decji savez savezi srbija srbije jugoslavije pionir pioniri volim srbiju srbija srpska zastava srbska beba kids kid bebe najbolje za srbiju ml m l miroljub labus lgbt duga dugine boje boje duge zastava zastave ja volim samo sebe ps srbi nasmesite se ovo je bila skrivena kamera saljivi smesni jubilej jubileji jubilarni jubilarna jubilarno 40. godina godine medicinska skola valjevski valjevsko valjevska valjevske ekologija ekoloski o ekologiji zavod zavodi yavod yavodi ya yastitu ydravlja yyyy kraljevacki grad kraljevo o kraljevo U veliko U elvisa prislija elvis prisli elvis presley znacka znacke retko retka expres ekspress televizija buba mara bubamara sa buba marom sa buba marom 4 12 13 8 postar sa postara radio televizija srbije jugoslavije rts rtj rtscg sfrj nostalgija politika ekspres vecernje novosti nagrada nagrade tonbola tombola tv expres express ekspres ekspress

Niko Miljan Ulica između vrtova 1948 UMJETNIČKA GALERIJA DUBROVNIK godina orijentaciono 2000. U dubrovačkom slikarstvu prvih triju desetljeća 20. stoljeća dolazi do postupnog usvajanja vrijednosti boje i svjetla, što je direktna posljedica plenerističkih iskustava Vlaha Bukovca i Mata Celestina Medovića koji su obilježili početke hrvatske moderne na prijelazu 19. u 20. stoljeće. Jedan od najistaknutijih umjetnika djelatnih u tom razdoblju bio je Niko Miljan (Cavtat, 1891. – Dubrovnik, 1962.). Prve poduke iz slikarstva dobio je u Dubrovniku od slikara Josipa Lalića, a od 1909-1913 godine studira na Akademiji likovnih umjetnosti u Pragu gdje su mu profesori Vlaho Bukovac i Jan Preisler. Do 1919. godine živi u Pragu, a od 1919. do 1931. radio je kao profesor na gimnazijama u Tetovu, Kruševcu, Zemunu i Dubrovniku (1928.–1931.), gdje je predavao i mladom Ivu Dulčiću. Tijekom Drugog svjetskog rata boravi u Pragu, 1949. godine odlazi u Zagreb, a u Dubrovnik se vraća 1956. godine. U slikarstvu je, još u početku, usvojio načela plenerizma, koja ne napušta ni u kasnijim fazama, te većinu njegovih djela odlikuju brzi potezi, gusti nanosi boje, koloristička svježina i senzibilitet za svjetlosne efekte. Slikao je ponajviše dubrovačke i cavtatske vedute i pejzaže (s osobitom vještinom marine), ali i portrete, figuralne kompozicije i žanr scene. U Umjetničkoj galeriji Dubrovnik čuva se pet djela Nika Miljana, između ostalih i slika „Između vrta“, prikaz danas gotovo nepromijenjene dubrovačke ulice koja otkriva izuzetan senzibilitet umjetnika za intiman motiv, svjetlosne efekte i sazvučja boja, te figurira kao jedna od kvalitetnijih veduta dubrovačkog slikarstva prve polovine dvadesetog stoljeća. Nakon gotovo pedeset godina od posljednje samostalne izložbe, slikaru je 2003. godine u Umjetničkoj galeriji Dubrovnik posthumno priređena samostalna izložba (23.12.. 2003. – 25.1. 2004. godine) u autorstvu izv.prof. dr.sc. Sanje Žaja Vrbica. Autorica izložbe je u uvodnom tekstu kataloga, između ostalog i sumirala poziciju Nika Miljana unutar korpusa hrvatske umjetnosti:

Na prodaju racunar HP Compaq dc5800 Micro Tower. Nije koriscen godinama. Kada probam da ga upalim cuju se cetiri kratka bipa i upale se ventilatori na par sekundi. Sve je radilo do poslednjeg koriscenja, ali prodaje se kao NEISPRAVAN, bez prava na reklamaciju. Specifikacija: - Intel® Core™2 Duo E8400 3 GHz -4GB ram DDR2 (2x1GB i 1x2GB) -2x 40GB hard disk -ATI Radeon HD 4850 512MB/256-bit GDDR3 -Napajanje 300W -Opticki uredjaj https: //icecat. biz/p/hp/kv496et_gf904at/pcs-workstations-compaq+dc5800+mt-1740335. html Slobodno pitajte za vise informacija. Pogledajte i moje ostale oglase. . .