Bruce Springsteen and The E Street Band - The complete 1978 radio broadcasts 15CDa , izdanje Sound Stage . UK izdanje, vodi se kao neoficijelno... Zapakovano !! NOVO !

NEOTPAKOVAN 2CD Not On Label ‎– none Format: CD, Compilation CDr, Compilation Country: Serbia Released: Genre: Electronic, Classical Style: Abstract, Musique Concrète, Post-Modern, Experimental Tracklist 1-1 –Paul Pignon Hardware Performance 1-2 –Andrzej Dobrowolski S For S 1-3 –Josip Kalčič Duboki Do 1-4 –Srđan Hofman Već Viđeno 1-5 –Dušan Radić Elektronske Meditacije 1-6 –Vladan Radovanović Sazvežđa 2-1 –Ludmila Frajt* Nokturno 2-2 –Josip Magdić Aperiron E 2-3 –Miloš Petrović Studija 4 2-4 –Žarko Mirković (2) Ep `85 2-5 –Marjan Šijanec Khesed-El. 2-6 –Thomas Wells Voci Incontri 2-7 –Vladimir Jovanović (8) Tragovi Sna O Dalekom Nebu Notes A release that combines CD 1 and CD 2 into unique release. Jewel cases packed inside a slipcase.

THE WORLD OF TRADITIONAL MUSIC 6 CD STEREO COCORA RADIO FRANCE 1994 PRVO IZDANJE 1994. GODINA CD ORIGINAL i NEKORIŠĆENO U ZAŠTITNOJ KARTONSKOJ KUTIJI (solidno) APSOLUTNI I NEPONOVLJIVI HIT NA SRPSKOM TRŽIŠTU ******* KOLEKCIONARSKI, 1994 sk6

ULTRA RETKO!! CD JE U ODLIČNOM, SAVRŠENOM STANJU!! CD: 5 BOX, ŠTAMPA: 5 1 Radio Ljubav 2 Odvedi Me Iz Ovog Grada 3 Zamisli 4 Boje Su U Nama 5 Ti Zračiš Zrake 6 Na Drugoj Strani Neba 7 Mi Nismo Sami 8 Signali U Noći 9 Pjevajmo Do Zore 10 Dom 11 Sjećam Se Prvog Poljupca 12 Srce Na Cesti 13 Neprilagođen (Kulušić Live) 14 Kad Si Mlad (Kulušić Live) 15 Zajedno (Kulušić Live)

Atomic Shelter - Chinese Bike Originalno izdanje (EP, promo). Izdanje sadrzi samo prednji omot, u nekakvoj specijalnoj kutiji. Made in USA Ocuvanost CD: 5-/4+++ (jedna sitna linijica i dve sitne crtice izvan snimljene povrsine) Prednji omot: 4++ (na jednom mestu malo pritisnut od drzaca omota) Spisak pesama: 1 Chinese Bike - Extended 5:22 2 Believe Me 3:48 3 Chinese Bike - Radio 3:48 4 1945-1995 4:29 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: rock pvs3r6

Ceca-Komplet x 6 CD svi diskovi su iz licne privatne kolekcije stanja diskova su svih oko 5- jedan je i nov neotpakovan u najlonu 1.Ceca-Hitovi 1.CD (2001) 2.Ceca-Decenija CD (2001) 3.Ceca-Poziv CD (2003) (disk ima povrsinskih linija ili linjica) 4.Ceca-Gore od Ljubavi CD (2004) (Disk Neotvoren u Najlonu). 5.Ceca-Idealno Losa CD (2006) 6.Ceca-Autogram CD (2016) Diskovi su svi preslusani i provereni rade maksimalno Odlicno osim albuma poziv koji ima sitnih linija ili linijica kod mene je radio bez preskoka ali kako ce raditi na drugom plejeru to ne mogu ni da predvidim ni da garantujem.

NEOTPAKOVAN CD+DVD José Feliciano Feat. Dragana Mirković ‎– Don`t Go Away - No Te Vallas Label: Not On Label (José Feliciano Feat. Dragana Mirković Self-Released) ‎– none Format: CD, Maxi-Single DVD, DVD-Video, PAL Country: Serbia Released: 23 Jul 2014 Genre: Latin, Pop Style: Flamenco Tracklist CD-1 Don`t Go Away / No Te Vallas - English 4:15 CD-2 No Te Vallas / Don`t Go Away - Spanish 4:15 CD-3 Don`t Go Away / No Te Vallas - Lambaton Remix 4:20 CD-4 Don`t Go Away / No Te Vallas - Club Remix 5:33 CD-5 Don`t Go Away / No Te Vallas - Radio Club Mix 3:59 CD-6 Don`t Go Away / No Te Vallas - Extended Club Mix 8:57 Video DVD-1 Don`t Go Away / No Te Vallas DVD-2 No Te Vallas / Don`t Go Away DVD-3 Don`T Go Away / No Te Vallas - Lambaton Remix Companies, etc. Mastered At – Gateway Mastering Credits Executive-Producer, Producer, Mixed By – Helmuth Schaerf* Mixed By – Walter Clissen Producer, Arranged By, Remix – Yavor Roussinoff* Notes Executive producer Helmuth Schaerf for Fireworks International and DM Sat. Mixed at Hearstudios, Camden, USA. Mastered at Gateway Mastering, Portland, USA. Many thanks to Jason Hearst and Bob Thompson for supporting our mixes at Hearstudios.

EU deluxe limited digipak izdanje iz 2009 godine Sadrzi booklet 2xCD + DVD Licna kolekcija, u odlicnom stanju Zadnji put preslusan 16.04.2024 godine. Tracklist Wait For Me 52:06 CD1-01 Division 1:57 CD1-02 Pale Horses 3:37 CD1-03 Shot In The Back Of The Head 3:16 CD1-04 Study War 4:18 CD1-05 Walk With Me 4:01 CD1-06 Stock Radio 0:55 CD1-07 Mistake 3:47 CD1-08 Scream Pilots 2:49 CD1-09 Jltf-1 1:27 CD1-10 Jltf 4:40 CD1-11 A Seated Night 3:24 CD1-12 Wait For Me 4:14 CD1-13 Hope Is Gone 3:31 CD1-14 Ghost Return 2:38 CD1-15 Slow Light 4:01 CD1-16 Isolate 3:31 Bonus Tracks 11:21 CD1-17 One Time We Lived 4:19 CD1-18 Stay Down 7:02 Wait For Me, Ambient 1:03:04 CD2-01 A Seated Night (Ambient Version) 3:55 CD2-02 Study War (Ambient Version) 4:30 CD2-03 Pale Horses (Ambient Version) 4:55 CD2-04 Stay Down (Ambient Version) 6:37 CD2-05 Hope Is Gone (Ambient Version) 3:08 CD2-06 Wait For Me (Ambient Version) 4:25 CD2-07 Division (Ambient Version) 1:37 CD2-08 Mistake (Ambient Version) 3:36 CD2-09 Walk With Me (Ambient Version) 2:57 CD2-10 Isolate (Ambient Version) 3:08 CD2-11 Shot In The Back Of The Head (Ambient Version) 3:15 CD2-12 Slow Light 1 (Ambient Version) 3:04 CD2-13 Ghost Return (Ambient Version) 2:33 CD2-14 Scream Pilots (Ambient Version) 7:49 CD2-15 Jltf3 (Ambient Version) 4:20 CD2-16 Slow Light 2 (Ambient Version) 3:09 Live 44:46 DVD-1.01 Raining Again (Hurricane Festival) 5:06 DVD-1.02 Bodyrock (Hurricane Festival) 3:30 DVD-1.03 Pale Horses (Hurricane Festival) 3:52 DVD-1.04 Shot In The Back Of The Head (Hurricane Festival) 3:46 DVD-1.05 Mistake (Hurricane Festival) 3:53 DVD-1.06 We Are All Made Of Stars (Trance Version) (Sonne Mond Sterne) 7:43 DVD-1.07 Feeling So Real (Sonne Mond Sterne) 5:13 DVD-1.08 Go (Exit Festival) 4:20 DVD-1.09 Lift Me Up (Exit Festival) 4:29 DVD-1.10 Walk With Me (Main Square Festival) 2:54 Wait For Me Blips 12:11 DVD-2.01 Division 0:45 DVD-2.02 Pale Horses 0:45 DVD-2.03 Shot In The Back Of The Head 0:45 DVD-2.04 Study War 0:48 DVD-2.05 Walk With Me 0:45 DVD-2.06 Stock Radio 0:53 DVD-2.07 Mistake 0:45 DVD-2.08 Scream Pilots 0:45 DVD-2.09 Jltf 1 0:45 DVD-2.10 Jltf 0:45 DVD-2.11 A Seated Night 0:45 DVD-2.12 Wait For Me 0:45 DVD-2.13 Hope Is Gone 0:45 DVD-2.14 Ghost Return 0:45 DVD-2.15 Slow Light 0:45 DVD-2.16 Isolate 0:45 EPK 19:20 DVD-3.01 Dog Interviews Little Idiot On Bug Planet 10:53 DVD-3.02 EPK 8:27 Music Videos 18:31 DVD-4.01 Shot In The Back Of The Head 3:12 DVD-4.02 Pale Horses 3:38 DVD-4.03 Mistake (Stop Motion Animation) 3:49 DVD-4.04 Mistake (Animated Video) 4:01 DVD-4.05 Mistake (UFO Video) 3:51

Black Sabbath ‎– Under Wheels Of Confusion 1970 - 1987 Label: Castle Communications ‎– ESF CD 419/GAS0000419ESF Format: 4 × CD, Compilation, Remastered Country: UK Released: 1996 Genre: Rock Style: Heavy Metal, Hard Rock, Classic Rock Tracks Special edition boxset including: 4 picture compact discs, 60 page booklet (foreword by Ozzy Osbourne), family tree poster by Pete Frame, a sticker on the sleeve. Tracklist: 1-1 Black Sabbath 1-2 The Wizard 1-3 Nib 1-4 Evil Woman 1-5 Wicked World 1-6 War Pigs 1-7 Paranoid 1-8 Iron Man 1-9 Planet Caravan 1-10 Hand Of Doom 1-11 Sweet Leaf 1-12 After Forever 1-13 Children Of The Grave 2-1 Into The Void 2-2 Lord Of This World 2-3 Orchid 2-4 Supernaut 2-5 Tomorrows Dreams 2-6 Wheels Of Confusion 2-7 Changes 2-8 Snowblind 2-9 Laguna Sunrise 2-10 Cornucopia 2-11 Sabbath Bloody Sabbath 2-12 Killing Yourself To Live 2-13 Hole InThe Sky 2-14 Am I Going Insane 3-1 The Writ 3-2 Symptom Of The Universe 3-3 Dirty Women 3-4 Back Street Kids 3-5 Rock N Roll Doctor 3-6 Shes Gone 3-7 Hard Road 3-8 Never Say Die 3-9 Neon Nights 3-10 Heaven And Hell 3-11 Die Young 3-12 Lonely Is The Word 4-1 Turn Up The Radio 4-2 Sign Of The Southern Cross 4-3 Falling Off The Edge Of The World 4-4 The Mob Rules 4-5 Voodoo 4-6 Digital Bitch 4-7 Trashed 4-8 Hotline 4-9 In For The Kill 4-10 Seventh Star 4-11 Heart Like A Wheel 4-12 The Shining 4-13 Eternal Idol Zaštitni karton 5- Knjižica 5 Poster 5 Diskovi 5/5/5/5/5

5CD DISCA 5/5/5/5/5 BOX SET KUTIJE/BOOKLET SVE 5/5 Music Star Production ‎– CD//043 Music Star Production ‎– CD//044 Music Star Production ‎– CD//045 Music Star Production ‎– CD//046 REMASTERED Rock,Blues-Rock, Folk-Rock,Pop-Rock - Bijelo Dugme 01.Hej, Slaveni 02.Padaju Zvijezde 03.Meni Se Ne Spava 04.Za Esmu 05.Jer Kad Ostariš 06.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 07.Pediculis Pubis 08.Aiaio Radi Radio 09.Lažeš 10.Da Te Bogdo Ne Volim - Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 01.Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 02.Zamisli 03.Noćas Je Ko Lubenica Pun Mjesec Iznad Bosne 04.Kada Odem, Kad` Me Ne Bude 05.A I Ti Me Iznevjeri 06.Zar Ne Vidiš Da Pravim Budalu Od Sebe 07.Hajdemo U Planine 08.Pjesma Za Malu Pticu 09.Ružica Si Bila Sada Više Nisi - Ćiribiribela 01.Ćiribiribela 02.Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 03.Lijepa Naša 04.Neću To Na Brzaka 05.Napile Se Ulice 06.Ako Ima Boga 07.Nakon Svih Ovih Godina 08.Evo Zakleću Se 09.Šta Ima Novo - Mramor Kamen I Željezo 1-01.Mramor Kamen I Željezo 1-02.A Milicija Trenira Strogoću 1-03.Svi Marš Na Ples 1-04.Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 1-05.Top 1-06.Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 1-07.Ako Možeš Zaboravi 1-08.Selma 2-01.Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 2-02.Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 2-03.Meni Se Ne Spava 2-04.Odlazim 2-05.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 2-06.Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 2-07.Lažeš 2-08.Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam

59116) Časopis Treći program 68 brojeva Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazio je četiri puta godišnje (tromesečno). mek povez, format 16 x 23 cm , latinica, svaki broj u proseku ima između 500 - 600 strana. U nekoliko brojeva su podvlačeni pojedini članci ili su zaokruzivani naslovi u sadržaju. Osim toga , časopisi su čisti i odlično očuvani, ukupna težina svih časopisa je oko 40 - 50 kilograma. Sadrži sledeće brojeve: 1969: 1, 3, 1970: 4, 6, 7, 1973: 16,17,18,19 , 1974: 20,21,22,23 , 1975: 25,26,27, 1976: 28,29,30,31, 1977: 32,33,34/35, 1978: 36,37,38,39, 1979: 40,41,42,43, 1980: 44,45,46,47, 1981: 48,49,50,51, 1982: 52,53,54,55 1983: 56,57,58,59, 1984: 60,61, 1985: 64,66,67, 1986: 68,69,70,71, 1987: 72,73,74,75, 1988: 77/78 1994: 100 1995: 101,102,103/104 1996: 105/106 , 107/108 , 1997: 109/110 U časopisima je zastupljen veliki broj tema i stalnih rubrika iz svih društvenih nauka i umetnosti. Neke od tematskih celina : Konstantinovićeva Dekartova smrt Ka teoriji raspada komunizma i postkomunizma Neokejnsijanizam O Marselu Prustu O T.S. Eliotu Leva i desna kritika liberalizma Šekspir i psihoanliza Sociologija sporta Filozofija prirode Adornova negativna dijalektika Filmske poetike, Tarkovski Jevrejsko pitanje u SR Nemačkoj Rasizam i nacionalizam Moderna i postmoderna, Američka privreda Teorijska psihoanaliza , Frojdovsko polje Delo Semjuela Beketa Iskustva francuskog socijalizma Moderna tumačenja Hegela Analitička filozofija, Habermas Neokonzervativne ideologije i levica Privreda, država i pravo u nacionalsocijalizmu Učenje Don Huana književnost ili Vagner i novi bajrojt Teorija vrednosti; Teorija tumačenja Istraživanja mistike Znak i simbol Martin Hajdeger pristup i kritike Tomas Man- književnost , ideologija, istorija Lukač i budimpeštanski filozofski krug Helderlin poezija i ludilo Studije o Huserlu Psiholingvistika Jugoslovenski roman nakon 1945 Fenomeni: Reklama; Televizija ; Strip ; Biće i jezik - Radomir Konstantinović brojni i stalni članci ,eseji i studije na teme : tuumačenje književnosti ; hronik ; književna teorija ; marksizam, kapitalizam, društvena teorija, socijaldemokratija , psihoanaliza , međunarodne političke teme , ekonomija , samoupravljanje , istorija , savremeno društvo , muzika...

Bijelo Dugme 01.Hej, Slaveni 1:30 02.Padaju Zvijezde 4:40 03.Meni Se Ne Spava 4:43 04.Za Esmu 4:15 05.Jer Kad Ostariš 5:40 06.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 4:00 07.Pediculis Pubis 4:25 08.Aiaio Radi Radio 2:53 09.Lažeš 3:47 10.Da Te Bogdo Ne Volim 5:18 Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 01.Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 4:31 02.Zamisli 4:12 03.Noćas Je Ko Lubenica Pun Mjesec Iznad Bosne 6:07 04.Kada Odem, Kad` Me Ne Bude 4:37 05.A I Ti Me Iznevjeri 4:03 06.Zar Ne Vidiš Da Pravim Budalu Od Sebe 3:36 07.Hajdemo U Planine 4:36 08.Pjesma Za Malu Pticu 3:50 09.Ružica Si Bila Sada Više Nisi 3:47 Ćiribiribela 01.Ćiribiribela 4:12 02.Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 3:55 03.Lijepa Naša 3:18 04.Neću To Na Brzaka 4:10 05.Napile Se Ulice 2:49 06.Ako Ima Boga 5:18 07.Nakon Svih Ovih Godina 4:40 08.Evo Zakleću Se 5:53 09.Šta Ima Novo 5:21 Mramor Kamen I Željezo 1-01.Mramor Kamen I Željezo 2:14 1-02.A Milicija Trenira Strogoću 4:25 1-03.Svi Marš Na Ples 3:58 1-04.Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 3:17 1-05.Top 3:36 1-06.Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 8:19 1-07.Ako Možeš Zaboravi 6:40 1-08.Selma 2:21 2-01.Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 3:05 2-02.Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 3:12 2-03.Meni Se Ne Spava 5:09 2-04.Odlazim 5:23 2-05.Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 3:26 2-06.Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 3:15 2-07.Lažeš 4:48 2-08.Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 6:27 NOVO U CELOFANu

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Činjenica da je slikarska i teorijska zaostavština Leonida Šejke danas zapostavljena među mlađim umetnicima i teoretičarima umetnosti govori o krizi jedne kulture. Ovo bogato i puno izazova delo ostalo je u tami nad kojom su umetnička pretumbavanja uglavnom bila uzrokovana i pokretana odnekud izvan našeg prostora, podstaknuta tuđim iskustvima i idejama. To govori o sudbinama malih kultura – uvek sputanih strahom i nepoverenjem u sebe, u „rodnu melodiju“, kako je govorio još jedan „zaboravljeni“, Momčilo Nastasijević. Šejka je bio stvaralac koji je svet umetnosti posmatrao na specifičan način. Naime, njegova osnovna misao bila je ideja o „tradiciji budućnosti“, tj. o postojanju sveobuhvatne niti koja povezuje prošlost i budućnost, zbog čega se ni jedna ni druga ne mogu shvatiti, uklopiti i izgraditi bez uzajamnog povezivanja. Na prvi pogled ovo je paradoksalno i prividno konzervativno mišljenje, ali evolucija idejâ ovekovog napretka upravo podrazumeva takvu putanju. U tome je, u stvari, smisao Tradicije. Na tom putu Šejka je zapazio da uvek kada se ova nit prekine dolazi do entropije, do nagomilavanja suvišnosti – do postvarenja sveta i čoveka u hajdegerovskom smislu tog stanja. Kao da u ovom odnosu prošlog, sadašnjeg i budućeg postoji nekakva mera koja je u osnovi Sveta, ali mera koja se s vremena na vreme gubi. Šejka je to sublimisao parabolom Grad-Đubrište-Zamak, koju u jednom svom zapisu upoređuje sa Danteovim Paklom-Čistilištem-Rajem, želeći time da naglasi da ta parabola ima metafizičko značenje. Baveći se raznim vidovima umetničke prakse (da upotrebim ovaj rogobatan izraz kako bi me savremeni čitalac razumeo), Šejka je fiksirao sve promene na putu razgrađivanja Sveta, unoseći u taj proces čežnju za izgubljenom i zaboravljenom pradomovinom. Kada se njegov slikarski put iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka uporedi sa onim što se u isto vreme događalo u savremenoj svetskoj umetnosti, potvrdićemo njegovo uverenje da je u odnosu na ta zbivanja otišao nekoliko godina unapred: „1956. godine radio sam nešto blisko današnjim neodadi i pop-artu. Znači, bio sam 4-5 godina ispred Evrope. Ali sada mogu reći, ako je zaista tako bilo, da sam sa ovim što sada radim najmanje 10 godina ispred ostalih.“ Odvažiti se i napisati ovakvu knjigu koja govori o odnosu tradicije i savremenosti, sa idejama koje su aktuelne i u vremenu koje dolazi, podvig je u svakoj kulturi. Zato ovaj Traktat o slikarstvu pripada riznici srpske kulture i pokazuje mladim stvaraocima da se iza ovih odškrinutih vrata nalazi nada za novi početak. Branko Kukić Leonid Šejka (1932 — 1970) je bio jugoslovenski arhitekta i slikar. Bio je jedan od osnivača umetničke grupe Medijala i učestvao je na svim izložbama grupe do 1970. godine. Njegova dela bliska su nadrealizmu a na njima je zastupljena bogata simbolika i duboka intelektualnost. Leonid Šejka, rođen je 24.04. 1932. godine u Beogradu. Posle završene Ruske osnovne škole, četiri razreda gimnazije i srednjotehničke škole (odsek arhitekture) 1949., diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1960. godine[1]. Slikarstvom se bavio od 1950. godine. Bio je jedan od osnivača i teoretičara grupe Baltazar, koja je prerasla u grupu MEDIALA 1957. god. Od 1961. bio je član ULUS-a. Prvi put grupno izlaže 1953. godine, a prvu samostalnu izložbu priredio je u beogradskoj Galeriji Grafički kolektiv, 1958. godine. Šejka je radio i skulpturu, zatim objekte, ilustracije knjiga, scenografiju, a bavio se i vanlikovnim eksperimentima i teorijom. Pored niza članaka publikovanih u časopisima (Vidici, Polja, Razlog, Danas, Student i Umetnost), objavio je Traktat o slikarstvu za koji je 1965. godine dobio Nolitovu nagradu. Izgradio je vrlo složeno delo koje polazi od iskustva nadrealizma i dadaizma, da bi od 1960. formirao individualni izraz u kome je bio posebno zaokupljen problemom uloge predmeta u strukturi slikarske predstave. Učestvovao je u radu likovnih kolonija u Sićevu 1966. i u Počitelju 1969. godine. U leto 1967. putuje u Minhen, Salcburg i Bern; a u proleće 1968. u Cirih i Frankfurt, da bi preko leta iste godine obišao Italiju sve do Napulja i Pompeje. Do kraja života boravio je u Cirihu, Bernu i Parizu a putovao je i u Englesku i Holandiju. Izlagao je na 72 kolektivne izložbe širom Jugoslavije i inostranstvu i imao je 15 samostalnih izložbi u Beogradu, Minhenu, Cirihu, Bazelu i Bernu u periodu od 1958-70. godine. Šejkin opus se može podeliti u pet osnovnih tema kojima se bavio: - „Multiplikacija predmeta“, „Đubrišta“, „Skladišta“, „Enterijeri“ i „Mrtve prirode“. Umro je u Beogradu, 15. decembra 1970. godine. Mediala Detaljnije: Mediala Godine 1957, sa grupom slikara — osnovao je grupu „Mediala“. koju su predstavljali mladi slikari, pisci, filozofi, arhitekte, kompozitori. Svim članovima Medijale bila je zajednička jedna jedina ideja: beskrajna ljubav prema umetnosti i beskrajno verovanje u njene sveukupne moći. Članovi Mediale su bili: (Olja Ivanjicki, Leonid Šejka, Miro Glavurtić, Siniša Vuković, Kosta Bradić, Uroš Tošković, Miodrag Dado Đurić, Ljuba Popović, Vladimir Veličković, Milić Stanković, Milovan Vidak, Svetozar Samurović i Vladan Radovanović). Prva izložba pod nazivom „Medijalna istraživanja“ održana u galeriji Grafički kolektiv a izlagali su Olja Ivanjicki, Leonid Šejka, Miro Glavurtić, Vladan Radovanović. Grupa Mediala je imala 12 izložbi.

Bijelo Dugme - 1974 - 2004 Originalno izdanje, sadrzi cetiri albuma na pet CD-a. Made in Serbia and Montenegro Novo, neotpakovano, u celofanu! Spisak pesama: Bijelo Dugme 01 Hej, Slaveni 1:30 02 Padaju Zvijezde 4:40 03 Meni Se Ne Spava 4:43 04 Za Esmu 4:15 05 Jer Kad Ostariš 5:40 06 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 4:00 07 Pediculis Pubis 4:25 08 Aiaio Radi Radio 2:53 09 Lažeš 3:47 10 Da Te Bogdo Ne Volim 5:18 Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 01 Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 4:31 02 Zamisli 4:12 03 Noćas Je Ko Lubenica Pun Mjesec Iznad Bosne 6:07 04 Kada Odem, Kad` Me Ne Bude 4:37 05 A I Ti Me Iznevjeri 4:03 06 Zar Ne Vidiš Da Pravim Budalu Od Sebe 3:36 07 Hajdemo U Planine 4:36 08 Pjesma Za Malu Pticu 3:50 09 Ružica Si Bila Sada Više Nisi 3:47 Ćiribiribela 01 Ćiribiribela 4:12 02 Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 3:55 03 Lijepa Naša 3:18 04 Neću To Na Brzaka 4:10 05 Napile Se Ulice 2:49 06 Ako Ima Boga 5:18 07 Nakon Svih Ovih Godina 4:40 08 Evo Zakleću Se 5:53 09 Šta Ima Novo 5:21 Mramor Kamen I Željezo 1-01 Mramor Kamen I Željezo 2:14 1-02 A Milicija Trenira Strogoću 4:25 1-03 Svi Marš Na Ples 3:58 1-04 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 3:17 1-05 Top 3:36 1-06 Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 8:19 1-07 Ako Možeš Zaboravi 6:40 1-08 Selma 2:21 2-01 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 3:05 2-02 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 3:12 2-03 Meni Se Ne Spava 5:09 2-04 Odlazim 5:23 2-05 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 3:26 2-06 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 3:15 2-07 Lažeš 4:48 2-08 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 6:27 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: pop rock, folk rock pvs1r0

Partibrejkers - Partibrejkers 2,3 Nezvanicno izdanje sa bukletom. Knjizica ima 4 stranice. Made in Yugoslavia Ocuvanost CD: 5- (dve-tri sitne crtice, ne utice na rad) Knjizica: 4+++/5- (dva sitna tackasta, sasvim blaga ulegnuca od granicnika na vratancima kutije, sitna zaprljanost na zadnjoj stranici) Zadnji omot: 5 Spisak pesama: 01 Prsten 3:41 02 Put 3:47 03 Ja Se Ne Vraćam 2:04 04 Mesečeva Kći 4:15 05 Kako Je Teško Bez Tebe 3:15 06 Pet Ispod Nule 2:38 07 Bambusov Cvet 1:50 08 Ona Kaže Ljubav Pokreće Ceo Svet 4:16 09 Nema Cure 2:18 10 1000 Zvezda 2:54 11 Kreni Prema Meni 2:35 12 Sunca Sin 2:00 13 Zemljotres 3:00 14 Ona Sve Zna 3:38 15 Najbolje Se Putuje 2:22 16 Ono Što Pokušavam 3:16 17 Hipnotisana Gomila 2:21 18 Daleko Od Srca 3:50 19 Ja Radim Teško 2:47 20 Reći Ću Ti 2:57 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: blues rock, garage rock pvs2r3

Bijelo Dugme - 1974 - 2004 Originalno izdanje, sadrzi cetiri albuma na pet CD-a. Made in Serbia and Montenegro Ocuvanost: Bijelo Dugme CD: 5- (dve sitne crtice izvan snimljene povrsine) Omot/knjizica: 5- (zadnji omot blago neravan) ___________________________________________________________ Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo CD: 5- (jedan jedva vidljivi trag koriscenja) Omot/knjizica: 5 ___________________________________________________________ Ćiribiribela CD: 5/5- Omot/knjizica: 5- ___________________________________________________________ Mramor Kamen I Željezo CD1: 5 CD2: 5 Knjizica: 4+++ (na dva mesta izuzetno blago pritisnuta od drzaca omota, dva sitna ulegnuca od granicnika na vratancima kutije) Zadnji omot: 5- (blago neravan) ___________________________________________________________ Kartonska kutija: 5 ___________________________________________________________ Spisak pesama: Bijelo Dugme 01 Hej, Slaveni 1:30 02 Padaju Zvijezde 4:40 03 Meni Se Ne Spava 4:43 04 Za Esmu 4:15 05 Jer Kad Ostariš 5:40 06 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 4:00 07 Pediculis Pubis 4:25 08 Aiaio Radi Radio 2:53 09 Lažeš 3:47 10 Da Te Bogdo Ne Volim 5:18 Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 01 Pljuni I Zapjevaj Moja Jugoslavijo 4:31 02 Zamisli 4:12 03 Noćas Je Ko Lubenica Pun Mjesec Iznad Bosne 6:07 04 Kada Odem, Kad` Me Ne Bude 4:37 05 A I Ti Me Iznevjeri 4:03 06 Zar Ne Vidiš Da Pravim Budalu Od Sebe 3:36 07 Hajdemo U Planine 4:36 08 Pjesma Za Malu Pticu 3:50 09 Ružica Si Bila Sada Više Nisi 3:47 Ćiribiribela 01 Ćiribiribela 4:12 02 Đurđevdan Je A Ja Nisam S Onom Koju Volim 3:55 03 Lijepa Naša 3:18 04 Neću To Na Brzaka 4:10 05 Napile Se Ulice 2:49 06 Ako Ima Boga 5:18 07 Nakon Svih Ovih Godina 4:40 08 Evo Zakleću Se 5:53 09 Šta Ima Novo 5:21 Mramor Kamen I Željezo 1-01 Mramor Kamen I Željezo 2:14 1-02 A Milicija Trenira Strogoću 4:25 1-03 Svi Marš Na Ples 3:58 1-04 Na Zadnjem Sjedištu Moga Auta 3:17 1-05 Top 3:36 1-06 Sve Će To, Mila Moja, Prekriti Ruzmarin, Snjegovi I Šaš 8:19 1-07 Ako Možeš Zaboravi 6:40 1-08 Selma 2:21 2-01 Tako Ti Je Mala Moja Kad Ljubi Bosanac 3:05 2-02 Ne Spavaj Mala Moja Muzika Dok Svira 3:12 2-03 Meni Se Ne Spava 5:09 2-04 Odlazim 5:23 2-05 Lipe Cvatu, Sve Je Isto K`o I Lani 3:26 2-06 Pristao Sam Biću Sve Što Hoće 3:15 2-07 Lažeš 4:48 2-08 Sanjao Sam Noćas Da Te Nemam 6:27 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: pop rock, folk rock pvs2r9

Izdavač: Demetra Zagreb 2003. Tvrd povez, zaštitni omot, XIV + 751 strana. Knjige su nekorišćene (nove). Grupa od 100 autora radila je na ovoj enciklopediji Urednik David Miller Vodič kroz glavne ideje i doktrine koje su izvršile utjecaj na suvremeni svijet, a namijenjena je svakome tko izučava političku misao, bilo studentima, bilo profesionalcima. Prikazani su glavni politički teoretičari iz prošlosti i sadašnjosti, kao i način na koji se razmišljanje o politici razvijalo tijekom povijesti. Tags Istorija politickih teorija, politicke ideologije, Aristotel, Platon, antička misao o politici, srednjovekovna misao, Renesansa, Makijaveli, Rimska politička misao, Ciceron, Polibije, Avgustin, Akvinski, Mor, Makijaveli, Renesansa i politicka misao, protestantizam, kalvinizam, Martin Luter, Vestfalski poredak, apsolutizam, tiranija, demokratija, republikanizam, Monarhija, Monteksje, Boden, suverenost, podela vlasti, Reformacija, Kalvin, sekularizam, liberalizam, francuska revolucija, američka revolucija, Tokvil , Džon Stjuart Mil, utilitarizam, Edmund Berk, konzervativizam, socijalizam, industrijsko društvo, Hegel, romantizam, Kant, Fihte,nemacki idealizam, Niče , nacizam, Monteskje, međunarodni odnosi, politicke ideologije, političke teorije, Maks Veber, političke nauke, pozitivizam, politička filozofija, Sokrat, Džon Rols, Teorija pravde, Nozik, Volzer, Sandel, Čarls Tejlor, Komunitarizam, istorija političkih i pravnih teorija, istorija političkih ideja, savremene političke teorije, ljudska prava, legitimitet, Hajek ,Hjum , Hajdeger, Kant korporativizam, fašizam, nacizam, neoliberalizam, nova desnica , levica, socijaldemokratija, država blagosatanja, Adam Smit, sloboda, klasična i moderna ideja slobode, prava čoveka, granice državne vlasti, sloboda versus vlasti, plodnost konflikta, antičke i moderne ideje demokratije, liberalizam i demokratija, individualizam i organicizam, liberali i demokrati u XIX veku, tiranija većine, prestavnička demokratija, Spinoza, Monteskje, Fridirh Niče, Hegel, Džon Stujart Mil, Federalistički spisi , Tomas Pejn, Žan Žak Ruso, protestantizam, Kalvin, Žan Boden, suverenost, Džon Lok, Tokvil, Medison, Aristotel, polis, Platon, Šumpeter, Robert Dal, Bentam, utilitarizam

Stanje > Diskovi 5/5/5/5- , Omot 5 , kutija 5 VEOMA RETKO U OVOM STANJU OČUVANOSTI!!! ------------------------------------------ Various ‎– The Italo Disco Collection Label: Galaxis ‎– GLX 74001-2 Series: The Italo Disco Collection – Format: 4 × CD, Compilation Country: Germany Released: 1989 Genre: Electronic Style: Italo-Disco Tracklist 1-1 –Eddy Huntington U.S.S.R. Producer – M. Chieregato*, R. Turatti* Written-By – M. Chieregato*, R. Turatti*, Tom Hooker 5:53 1-2 –Tullio De Piscopo Stop Bajon (Primavera) Producer – Willy David Written-By – Pino Daniele 7:15 1-3 –Hipnosis Pulstar Producer – A. Zanni* Written-By – Vangelis 5:55 1-4 –Max Him* Lady Fantasy Producer – Cruisin Records* Written-By – Dino Melotti, Roman Trevisani* 6:19 1-5 –Koto Jabdah Producer – A. Zanni*, S. Cundari* Written-By – A. Maiola*, S. Cundari* 7:35 1-6 –Scotch Disco Band Arranged By, Producer – David Zambelli, Walter Verdi Written-By – F. Margutti* 5:07 1-7 –P. Lion Happy Children Written-By – Pado Pelandi* 5:58 1-8 –Savage Don`t Cry Tonight Producer, Arranged By – Robyx Written-By – Roberto Zanetti 6:50 1-9 –Mr. Flagio Take A Chance Remix – De Scalzi*, Giorgio* Written-By – B. Laswell*, M. Beinhorm* 7:56 2-1 –Doctor`s Cat Feel The Drive Producer, Mixed By – A. Martinelli*, F. Gatto* Written-By – A. Martinelli* 6:26 2-2 –Ken Laszlo Hey Hey Guy Producer – A Zanni*, S. Cundari* Written-By – Oliva Sandro* 7:37 2-3 –Scotch Delirio Mind Producer, Arranged By – David Zambelli, Walter Verdi Written-By – F. Margutti*, V. Lancini* 4:35 2-4 –Valerie Dore Get Closer Producer – L. Nicolosi*, R. Gasparini* Written-By – B. Addoms*, P. & R. Nicolosi* 6:15 2-5 –Silver Pozzoli* Around My Dream Written-By – Graziano Pegoraro, Pier Michele Bozzetti, Romano Bais 5:38 2-6 –Baltimora Tarzan Boy Written-By – Maurizio Bassi, Naimy Hackett 3:48 2-7 –Sabrina Boys Producer – Claudio Cecchetto Written-By – Cecchetto*, Charlton*, Bonsanto*, Rossi* 3:56 2-8 –Valerie Dore The Night Producer – Lino Nicolosi, Roberto Gasparini Written-By – B. Addoms*, G. Nicolosi* 5:45 2-9 –Koto Chinese Revenge Producer – A. Zanni*, S. Cundari* Remix – Tess (2) Written-By – A. Maiola* 6:18 3-1 –Lee Marrow Shanghai Producer – D.J. Checco*, Soul Train Written-By – Jeffery* 5:25 3-2 –Raff* Self Control Producer – G. Bigazzi* Written-By – G. Bigazzi*, R. Riefoli*, S. Piccolo* 6:08 3-3 –Ryan Paris Dolce Vita Written-By – Mazzolini*, Giombini* 7:53 3-4 –Miko Mission How Old Are You? Producer – Tony Carrasco Written-By – Pegoraro*, Carrasco* 7:15 3-5 –Gazebo I Like Chopin Producer, Arranged By – P.L. Giombini* Written-By – Gazebo, P.L. Giombini* 7:40 3-6 –Den Harrow Don`t Break My Heart Producer – Baby Records (2) Written-By – M. Chieregato*, R. Ballerini*, S. Martin* 3:58 3-7 –Radio Rama* Chance To Desire Producer – Marco Bresciani, Paolo Gemna* Written-By – Martinelli*, Zanni*, Turkestan 4:07 3-8 –P4F Medley (P. Machinery-Relax) Executive-Producer – Matteo Bonsanto, Roberto Rossi (2) Written By – Martens / Dorper / Brucken / Freytag-Gill / Johnson / O`Toole Written-By [P. Machinery] – Brucken*, Martens*, Dorper*, Freytag* Written-By [Relax] – Johnson*, O`Toole*, Gill* 6:45 3-9 –Kano Another Life Producer – L. Ninzatti*, M. Bonsanto*, S. Pulga* Written-By – Addoms*, Ninzatti*, Mamared, Pulga* 4:10 4-1 –My Mine Hypnotic Tango Producer – A. Parodi*, M. del Vecchio* Written-By – Hatch*, Ginho*, Tayx 3:45 4-2 –Fun Fun Happy Station Written-By – Raimondi*, Abacab*, Spagna* 5:55 4-3 –Martinelli Cinderella Written-By – Martinelli*, Zanni* 3:56 4-4 –Spagna* Easy Lady Producer – Spagna*, Larry Pignagnoli, Theo Spagna Written-By – G. Spagna*, I. Spagna*, A. Pignagnoli* 4:50 4-5 –Ivan (4) Fotonovela Arranged By [Arrangement] – Chan `Ali` Güngör*, Kurt Heisler, Michael `Mike` Gunst* Written-By – L. Gomez Escolar*, RT. 1 6:08 4-6 –Joe Yellow Lover To Lover Written-By – Ricchini*, Formentelli* 4:19 4-7 –Righeira Vamos A La Playa Producer [Production] – La Bionda Written-By – Carmelo La Bionda, Stefano Righi 3:39 4-8 –Time Shaker Shake Written-By – White*, Percati*, Todesco* 5:54 4-9 –Albert One For Your Love Executive-Producer – G. Maiolini* Producer – Giuliano Crivellente, Mauro Farina Written-By – A. Carpiani*, G. Crivellente*, M. Farina* 3:55

Nova, tvrd povez sa omotom, šiveno. Zora svega – nova povijest čovječanstva Autori David Graeber, David Wengrow Opis Naši su daleki predci iz naraštaja u naraštaj prikazivani kao primitivni i djetinjasti – ili slobodni i podjednako nevini ili nasilni i ratoborni. Govori nam se da se civilizacija može postići samo žrtvovanjem tih izvornih sloboda ili kroćenjem naših nižih instinkta. David Graeber i David Wengrow pokazuju kako su takve teorije prvi put nastale u 18. stoljeću kao konzervativna reakcija na moćne kritike europskog društva koje su postavili izvorni promatrači i intelektualci. Ponovno razmatranje te dijalektike ima zapanjujuće implikacije za naš način razumijevanja ljudske povijesti danas uključujući podrijetlo poljoprivrede, vlasništva, gradova, demokracije, ropstva i same civilizacije. Oslanjajući se na revolucionarna istraživanja arheologije i antropologije, autori ilustriraju kako povijest postaje znatno zanimljivije mjesto kad naučimo kako se osloboditi vlastitih konceptualnih okova i postanemo svjesni stvarnosti. Ako ljudi nisu proveli 95 posto svoje evolucije u malim skupinama lovaca i skupljača, što su radili tijekom cijelog tog razdoblja? Ako poljoprivreda i gradovi nisu značili uranjanje u hijerarhiju i dominaciju, do kakve su ih vrste društvenih i ekonomskih organizacija doveli? Odgovori su često neočekivani i sugeriraju da se tijek ljudske povijesti može smatrati manje nepokolebljivim i otvorenim za igru, nadu i mogućnosti nego što obično pretpostavljamo. Zora svega temeljito preinačuje naše razumijevanje ljudske prošlosti i potiče nas da zamislimo nove oblike slobode, nove načine organiziranja društva. Ovo je monumentalna knjiga s impresivnim intelektualnim rasponom, napisana zahvaljujući znatiželji, moralnim uvjerenjima i vjeri u snagu izravne akcije. O autorima: DAVID GRAEBER bio je profesor antropologije na London School of Economics i autor knjiga Debt: The First 5,000 Years i Bullshit Jobs: A Theory te surađivao s časopisima Harper’s Magazine, The Guardian i The Baffler. Bio je nadaleko poznati i priznati mislilac i aktivist, a njegovi rani napori u Parku Zuccotti uči¬nili su Occupy Wall Street pokretom koji je definirao jedno razdoblje. Preminuo je 2. rujna 2020. godine. DAVID WENGROW profesor je komparativne arheologije na Institutu za arheologiju Sveučilišnog koledža London te je bio gostujući profesor na New York Universityju. Autor je nekoliko knjiga, uključujući What Makes Civilization?, a provodi arheološka istraživanja na različitim područjima Afrike i Bliskog istoka. „Fascinantno istraživanje koje nas navodi da ponovno razmislimo o prirodi ljudskih sposobnosti te o ponosnim trenutcima vlastite povijesti i našim interakcijama s kulturama i zaboravljenim intelektualcima autohtonih društava. Izazovno djelo koje prosvjetljuje!” - Noam Chomsky S engleskoga preveli: Katarina i Ivan Ott Šifra 062316 Izdavač Školska knjiga Uvez tvrdi Broj stranica 608 Godina izdanja 2023 ISBN 978-953-0-62316-3 Format 15.5 x 23.5

OMOT 5, DISKOVI NOVI NESLUŠANI Label: One Records (3) ‎– ONE 125 Format: 11 × CD, Album, Compilation CD, Single Box Set Country: Serbia Released: 2006 Genre: Rock Style: Hard Rock, Classic Rock Collection (CD, Album, Compilation) for sale Tracklist Position Title/Credits Duration 1-1 Divlje Jagode 1-2 Krivo Je More 1-3 Bubi 1-4 Jedina Moja 1-5 Želim Da Te Imam 1-6 Mojoj Ljubavi 1-7 Čekam Sunce Da Zađe 1-8 Vodarica 1-9 Sjećanja 2-1 Autostop 2-2 Mrak Za Dvoje 2-3 Kako Si Topla I Mila 2-4 Stakleni Hotel 2-5 Ulica Na Lošem Glasu 2-6 Dodirni Me, Skloni Bol 2-7 Za One Do Tebe 2-8 Potraži Put 3-1 Motori 3-2 Šampioni 3-3 Nasmješi Se 3-4 Zagrizi Rock`n`roll 3-5 Sve Iz Inata 3-6 Šejla 3-7 Dodirni Me 3-8 Ne Želiš Kraj 3-9 Divlji Zapad 4-1 Nazovi Me 4-2 Morrison (Uvod) 4-3 Morrison 4-4 Đavolji Grad 4-5 Čarobnjaci 4-6 Svi Nisu Kao Ja 4-7 Pepeljuga 4-8 Sama Si 4-9 Metalni Radnici 4-10 Samo Tren 5-1 Ciganka 5-2 Let Na Drugi Svijet 5-3 Divljakuša 5-4 Dinamit 5-5 Cmokni Me, Srce 5-6 Hopa Cupa 5-7 Vatra 5-8 Touch Me Little Girl 5-9 Moja Si 6-1 Fire On The Water 6-2 Morrison 6-3 Wild Boys 6-4 Dancing In The Jungle 6-5 Snakes Can`t Dance 6-6 Shayla 6-7 Gipsy 6-8 Caught In The Trap 6-9 Angel In White 6-10 Love Walked Away 7-1 Konji 7-2 Ne Brini Sestro, Večeras Sam Tvoj 7-3 Zauvijek Tvoj 7-4 Turski Marš 7-5 Zaboravi 7-6 I Want Your Love 7-7 Osjećam, Gola Si Ispod Haljine 7-8 London 7-9 Divlje Jagode 8-1 Zbog Tebe Draga 8-2 Labude, Kad Rata Ne Bude 8-3 Ljubav Može Sve 8-4 Što Mi Radiš To 8-5 Sarajevo, Ti I Ja 8-6 Rospija 8-7 Zvijezda Sjevera 8-8 Na Tvojim Usnama 8-9 Mojoj Ljubavi 8-10 Da Li Si Ikada Mene Voljela 9-1 Šta Je To U Tebi 9-2 Sto Vjekova 9-3 Meni Je Lijepo, Ja Volim Slijepo 9-4 Living In My Dreams 9-5 Ti Si Moj San 9-6 Ljubavi, Daj Mi Ljubavi 9-7 Želim Da Te Imam 9-8 Lejla 9-9 Bihać `95 9-10 On The Road Again 10-1 Take A Look In The Mirror 10-2 Hungry For Your Love 10-3 She`s Gone 10-4 Stranger 10-5 Magic Love 10-6 Can`t Stop 10-7 Crazy Nights 10-8 Love Is In Your Hands 10-9 Life Story 10-10 Maida 11-1 Dobro Došla Ljubavi 11-2 Motori 2003 11-3 Marija 11-4 Piši Mi 11-5 Od Neba Do Neba 11-6 Ne Krivi Me 11-7 Kap Po Kap 11-8 Ljubi Me I Ostani 11-9 Oluja 11-10 TV Kralj 11-11 Ne Želiš Kraj 12 Piramida

Devetostruko CD BOX SET izadnje Slovenačke grupe Buldožer - LIK I DIJELO. Čitav njihov stvaralački opus. Retko izdanje, neotpakovano - novo - MINT STANJE. Idealno za poklon. CD 1: Pljuni Istini U Oči (1975) 1 Najpogodnije Mjesto 0:46 2 Život, To Je Feferon (7:34) A Život, Sreća, Ljubav B Tramvaj C Djevojčice Mila 3 Što To Radiš, Buldožeru Jedan?! (8:52) A Jedem Goveđu Supu B Bikova Osveta C Idem U Raj 4 Blues Gnjus 7:43 5 Ljubav Na Prvi Krevet 5:24 6 Yes My Baby, No (8:36) A Smrt Jednog Tranzistora B Yes My Baby Blue C Daltonisti I Oni Drugi D No My Baby Blue E I Don`t Wanna Be A Paraplegic CD 2 : Zabranjeno Plakatirati (1977) 1 Ne Brini, Mama 6:51 2 Dobro Jutro Madam Jovanović 9:15 3 Helga 3:42 4 Jeste Li Vidjeli Djevojčice? 6:41 5 Doktore Pomozite 3:46 CD 3 : Živi Bili Pa Vidjeli (1979) 1 Stari Druže 2:03 2 Poljubac I Motori 0:52 3 Jeftini Slatkiši 1:52 4 Sava 1:21 5 Monolog U Kafiću 0:22 6 Sava II 0:52 7 I Remember Chuck Berry 0:53 8 Novo Vrijeme 2:39 9 Zar Je Moguće? 1:23 10 Vožnja Taxijem 1:05 11 Monolog U Birou 0:18 12 Stari Druže II 1:59 13 Ovaj Krevet Je Sada Vaš 1:34 14 Krevet Na Bis 1:13 15 Jeftini Slatkiši II 1:02 CD 4 Izlog Jeftinih Slatkiša (1980) 1 Boogie Za Prijatelja 2:24 2 Hvala Ti Za Krv 3:03 3 Higijena 1:45 4 Okrutni Bogovi Istoka 5:39 5 Jeftini Slatkiši 3:55 6 Novo Vrijeme 2:39 7 Make-Down 2:41 8 Karlo 3:47 9 Slovinjak Punk 2:36 10 Žene I Muškarci 3:47 CD 5 : Rok End Roul Olstars Bend (1981) 1 Šesnaest Godina 2:29 2 Mlad I Vječan 2:29 3 Odmah Kaži Da 5:14 4 Ja Imam Ritam 2:14 5 Voli Me - Ne Voli Me 3:54 6 Plesne Cipele 2:40 CD 6 & 7 : Ako Ste Slobodni Večeras (1982) CD 6 1 Žene I Muškarci3:44 2 Ja Imam Ritam 2:14 3 Voli Me - Ne Voli Me 2:37 4 Yes My Baby, No 5:01 5 Kako Osvojiti Članove Buldožera 1:12 6 Odmah Kaži Da 5:00 7 Boogie Za Prijatelja 2:24 8 Helga 3:56 9 Helga II 3:02 10 Helga III 5:16 11 Helga IV 2:53 12 Život, To Je Feferon 2:19 CD 7 1 In Memoriam 3:49 2 Blues Gnjus 7:40 3 U Ime Naroda 2:19 4 Novo Vrijeme (Including It`s Now Or Never) 4:12 5 Hey Joe 2:20 6 Another Freak In The Hall 1:50 7 Karlo 4:29 8 Slovinjak Punk 2:33 9 Vodimo Ljubav 3:06 10 Nirvana 3:02 11 Plesne Cipele 2:57 12 Koji Broj Gaća Nosi Buldožer 0:37 13 Ko Jebe Buldožer 2:54 14 Tko Jede Dinje 0:35 CD 8 : Nevino Srce (1983 ) 1 Slovenija 4:22 2 Smrt Morisona Džima 4:09 3 Prljavi Muškarci 4:35 4 Mrtvaci 4:25 5 Nevino Srce 3:43 6 Volio Sam Enu Slovenku 3:32 7 Proljeće 2:58 8 Drugarice Vojniče 3:03 9 Garçon De Yougoslavie 3:40 CD 9 : Noć (1995) 1 Za Uvod 2:45 2 Vojno Lice 3:53 3 Kdo Sem Jaz? 3:35 4 Blues Napuštenog Psa 3:42 5 Ko Ob Tebi Ležim 4:39 6 Divje Horde 3:53 7 Usamljeni Jahač 5:02 8 Ejaculatio Praecox 1:16 9 Denarčke Štejem 4:05 10 Životinjo 3:33 11 Oh, Yeah! 3:37 12 Noć 7:28 Pesme sa CD-a 1 do 8 sniimljene u Jugoslaviji od 1975-1983, pesme sa CD 9 snimljene 1995.

Kao na slikama lepo očuvano Žan-Pol Sartr BIĆE I NIŠTAVILO i KRITIKA DIJALEKTIČKOG UMA Žan-Pol Sartr (franc. Jean-Paul Sartre; Pariz, 21. jun 1905[3] — Pariz, 15. april 1980) bio je francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma. Bio je životni saputnik francuske filozofkinje i književnice Simon de Bovoar. Biografija[uredi | uredi izvor] Posle gimnazije upisao je prestižnu Visoku školu normi (1924),[4][5] u kojoj je sreo svoju buduću saputnicu Simon de Bovoar, kasnije utemeljivačicu feminizma i feminističke filozofije.[6] Po završetku studija radio je jedno vreme u Avru kao profesor filozofije, a zatim je otišao u Berlin, gde je proučavao Huserla i Hajdegera. Kada se vratio u Avr objavio je (1936) filozofske eseje Transcendencija Ega i Imaginacija, zatim (1939) Skica teorije emocija, kojima u Francusku donosi nemačku fenomenologiju i egzistencijalizam. Posle putovanja u Italiju (1936) ponudio „Galimaru“ roman Melanholija. Poznati izdavač ga je odbio. Ovo delo postaće 1938. Mučnina. Od tada pa sve do kraja života Sartr će nastupati na tri fronta: filozofskom, književnom i političkom. Njegova najznačajnija filozofska dela su Biće i ništavilo (1943), trotomni Putevi slobode (1945 — 1949; Zrelo doba, Odlaganje i Ubijene duše) i Kritika dijalektičkog uma (1960). Sartrovi pozorišni komadi Iza zatvorenih vrata (1945), Prljave ruke (1948) i Đavo i Gospod Bog (1951) stekli su svetsku slavu. Sem Mučnine od proznih dela na glasu je njegova zbirka pripovedaka Zid (1939) i autobiografska proza Reči (1964). Najbolji eseji su mu Bodler (1947), Sveti Žene, glumac i mučenik (o pesniku Žanu Ženeu, 1952), a poslednje Sartrovo delo je monumentalna studija o Floberu Porodični idiot (1971). Član Pokreta otpora i zarobljenik za vreme Drugog svetskog rata, bio je jedno vreme blizak komunistima, ali se s njima razišao još pedesetih godina. Protivio se sovjetskoj intervenciji u Mađarskoj, ratovima u Vijetnamu i Alžiru. Podržao je studentski pokret 1968. Bio je jedan od retkih intelektualaca sa Zapada koji je obišao komunističke zemlje, Sovjetski Savez (1954), Kinu (1956), Jugoslaviju (1958) i Kubu (1960). „Za svoj rad koji je, bogat u idejama i pun duha slobode i traganja za istinom, izvršio širok uticaj na naše vreme“, Žan-Pol Sartr je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, koju je odbio da primi, uz obrazloženje da je uvek odbijao zvanične počasti, i da ne želi da se ravna sa institucijama. Sartrova metafizika[uredi | uredi izvor] Baza za Sartrov egzistencijalizam nastala je u njegovom delu La Transcendance de l`Ego. Za početak, stvar u sebi je beskonačna i preplavljujuća. Svaku direktnu svest o stvari u sebi Sartr naziva „predreflektivna svest“. Svaki pokušaj da se stvar u sebi opiše, razume, istorizira itd. Sartr naziva „reflektivna svest“. Nema načina da reflektivna svest uključi predreflektivnu, i tako je refleksija (tj. ljudsko stanje) osuđena na stanovitu teskobu. Reflektivna svest u svim svojim oblicima (naučnom, umjetničkom i ostalima) može samo ograničiti stvar u sebi pokušavajući da je razume ili opiše. Iz toga proizlazi da je bilo koji pokušaj samospoznaje (samosvesti) uvek neuspešan koliko god se puta pokušao (samosvest je reflektivna svest preplavljujuće beskonačnosti). Kako bi rekao Sartr, (ili tačnije, prema jednom tumačenju Sartrovih reči), „Svest je svest same sebe u onoj meri u kojoj je svest transcendentnog objekta“. Sve to vredi i za spoznaju „drugoga“. „Drugi“ (jednostavno, bića koja nisu „ja“) je konstrukcija reflektivne svesti. Valja biti oprezan: reč je više o svojevrsnom upozorenju nego o ontološkom iskazu. Ipak, Sartr smatra solipsizam fundamentalnim za svako dosledno objašnjenje ljudskog stanja.[7] Sartr svoj solipsizam prevladava svojevrsnim ritualom. Samosvesti je potreban „Drugi“ kako bi pokazala i dokazala svoje vlastito postojanje. Ona ima „mazohističku želju“ da bude ograničena tj. ograničena reflektivnom svešću drugog subjekta. Ovo je metaforički izraženo u poznatoj rečenici iz Sartrovog dela Bez izlaza - Pakao, to su drugi (tj. ljudi). Mučnina i egzistencijalizam[uredi | uredi izvor] Sartr je 1938. napisao roman Mučnina (La Nausée), koji je na neki način poslužio kao manifest egzistencijalizma i do danas ostao jedna od njegovih najboljih knjiga. Na tragu nemačke fenomenologije, Sartr je držao da su naše ideje produkt iskustava iz stvarnog života, i da drame i romani koji opisuju takva fundamentalna iskustva vrede jednako koliko i diskurzivni eseji koji služe elaboraciji filozofskih teorija. S ovom mišlju, radnja romana prati istraživača Antoana Rokantana u gradiću nalik Avru, dok on polako postaje svestan da su neživi predmeti i situacije potpuno ravnodušni spram njegovog postojanja. Kao takvi, pokazuju se otpornima na svaki smisao koji im ljudska svest može pridati. Ova ravnodušnost „stvari u sebi“ (veoma sličnih „biću u sebi“ iz dela Biće i ništavilo) ima za posledicu sve veće isticanje slobode s kojom Rokantan može osećati i delovati u svetu. Kamo god se okrenuo, on pronalazi situacije prožete značenjima koje nose pečat njegovog postojanja. Odatle „mučnina“ iz naslova dela: sve što on susreće u svakodnevnom životu prožeto je užasnom slobodom. Pojam mučnine preuzet je iz Ničeovog Zaratustre, koji ga je koristio u kontekstu često mučnog kvaliteta postojanja. Koliko god čeznuo za nečim drugačijim ili nečim različitim, on ne može pobeći od bolnih dokaza svoje povezanosti sa svetom. U romanu se takođe na zastrašujući način ostvaruju neke Kantove ideje. Sartr se koristi idejom autonomije volje (idejom koja kaže da moral potiče od naše mogućnosti da biramo u stvarnosti, sažetom u čuvenom iskazu „[čovek je] osuđen na slobodu“) kako bi pokazao ravnodušnost sveta prema pojedincu. Sloboda koju je izložio Kant ovde je velik teret, jer sloboda da delujemo na predmete krajnje je uzaludna, a praktična primenjivost Kantovih ideja otklonjena je. Pripovetke iz Zida (Le Mur, 1939) naglašavaju proizvoljan aspekt situacije u kojima se ljudi zatiču, te apsurdnost njihovih pokušaja da se racionalno nose s njima. Iz toga se kasnije razvila cela škola književnosti apsurda. Sartr i Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor] Francuski novinari u poseti Džordžu Maršalu 1945. Sartr stoji (treći sleva). Godine 1939. Sartr je mobilisan u francusku vojsku u kojoj je služio kao meteorolog. Nemačka vojska zarobila ga je 1940. u gradu Padu i devet je meseci proveo kao ratni zarobljenik - kasnije u Nansiju, a na kraju u Triru, gde je napisao svoj prvi pozorišni komad, Bariona ou le Fils du tonnerre, dramu o Božiću. Zbog slabog zdravlja (slab mu je vid narušavao ravnotežu), Sartr je pušten u aprilu 1941. Dobivši status civila, Sartr je ponovno dobio mesto učitelja na Lycée Pasteur blizu Pariza, smestio se u hotelu blizu Monparnasa i dobio je novo učiteljsko mesto na Lycée Condorcet zamenivši jevrejskog učitelja kojem je bilo zabranjemo predaje. Nakon povratka u Pariz u maju 1941, Sartr je sudelovao u osnivanju tajnog društva Socialisme et Liberté zajedno sa Simon de Bovoar, Merlo-Pontijem, Dominik Desantjeom i drugima. U avgustu, Sartr i Bovoar odlaze na francusku rivijeru kako bi zadobili podršku Andrea Žida i Andrea Malroa. Međutim, Žide i Marlro su bili neodlučni i to je možda bio uzrok Sartrovog razočaranja i obeshrabrenja. Udruženje Socialisme et Liberté se uskoro raspalo i Sartr se odlučio da se posveti književnosti više nego aktivnom otporu. U tom periodu napisao je Biće i ništavilo, Muve i Iza zatvorenih vrata, tri knjige od kojih nijednu Nemci nisu zabranili. Objavljivao je i u ilegalnim i legalnim književnim časopisima. Nakon avgusta 1944. i oslobođenja Pariza, Sartr je vrlo aktivno sarađivao u časopisu „Kombat“, koji je u tajnosti osnovao Alber Kami, filozof i pisac koji je imao slične poglede kao i Sartr. Sartr i Bovoar su s Kamijem bili u prijateljskim odnosima sve dok se on nije udaljio od komunizma, a raskol prijateljstva dogodio se 1951, nakon izdavanja Kamijevog Pobunjenog čoveka. Kasnije, dok su Sartra neki kritikovali kao pripadnika pokreta otpora. Vladimir Jankelevič mu je zamerao zbog premalenog političkog angažmana za vreme nemačke okupacije, a njegova daljnja zalaganja za slobodu tumačio je kao pokušaj iskupljenja. Nakon završetka rata, Sartr je utemeljio mesečni književno-politički časopis Les Temps Modernes (Moderna vremena) i time je postao punovremeni pisac i nastavio svoj politički angažman. U tom je periodu radio skice ratnih iskustava za svoju trilogiju Les Chemins de la Liberté’’ (Putevi slobode). Sartr i komunizam[uredi | uredi izvor] Sartr (sredina) sa Simon de Bovoar i Če Gevarom Prvi period Sartrove karijere, koji je obeležilo delo Biće i ništavilo (1943). Time je utro put drugoj fazi, u kojoj je Sartr postao politički aktivista i intelektualac. Njegovo delo iz 1948, Prljave ruke (Les Mains Sales) je naročito problematiziralo politički aktivnog intelektualaca. Sartr je prigrlio komunizam, iako se službeno nije učlanio u Komunističku partiju, i uveliko se zalagao za oslobođenje Alžira od francuske kolonizacije. Postao je možda najeminentiji pobornik Alžirskog rata za nezavisnost. Imao je alžirsku ljubavnicu, Arlet Elkajm, koja je 1965. postala njegova posvojena kći. Protivio se Vijetnamskom ratu i 1967. zajedno sa Bertrandom Raselom i drugima organizovao je tribunal na kome je trebalo raskrinkati američke ratne zločine. Taj tribunal danas je poznat kao Raselov tribunal. Njegovi su učinci bili ograničeni. Sartr je velik deo života pokušavao da pomiri egzistencijalističke ideje o slobodi volje s komunističkim principima, koje su poučavala da socio-ekonomske sile izvan naše neposredne, individualne kontrole igraju presudnu ulogu u oblikovanju naših života. Njegovo glavno delo iz ovog perioda, Kritika dijalektičkog uma (Critique de la raison dialectique), izdano je 1960. Sartrovo naglašavanje humanističkih vrednosti u ranim radovima Karla Marksa dovelo ga je u sukob s vodećim francuskim komunističkim intelektualcem 1960-ih, Lujem Altiserom, koji je tvrdio da su ideje mladog Marksa uverljivo zasenjene naučnim sistemom kasnoga Marksa. Za vreme 1960-ih Sartr je otišao na Kubu da poseti Fidela Kastra i Ernesta Če Gevaru. Nakon Če Gevarine smrti Sartr je izjavio da je on bio najkompletnije ljudsko biće njegova vremena. Sartr i književnost[uredi | uredi izvor] Za vreme 1940-ih i 1950-ih egzistencijalizam je postao omiljena filozofija Bit generacije. Godine 1948. rimokatolička crkva stavila je sva njegova dela na Indeks sa obrazloženjem da vernici moraju biti pošteđeni opasnih sumnji[8]. Većina njegovih drama bogata je simbolizmom i služila je kao medij njegove filozofije. Najpoznatija među njima, Iza zatvorenih vrata (Huis-clos), sadrži čuvenu rečenicu L`enfer, c`est les autres („Pakao, to su drugi“). Osim očitog uticaja Mučnine, Sartrov je najveći doprinos književnosti bila trilogija Putevi slobode koja govori o tome kako je Drugi svetski rat uticao na Sartrove ideje. Tako Putevi slobode daju manje teoretski, a više praktičan pristup egzistencijalizmu. Prvi roman trilogije, Razumno doba (L`âge de raison, 1945) je Sartrovo delo koje je dobilo najširi odaziv. Sartr nakon književnosti[uredi | uredi izvor] Žan-Pol Sartr u Veneciji 1967. Godine 1964. Sartr se povukao iz književnosti autobiografskim delom u kojemu na duhovit i zajedljiv način opisuje prvih 6 godina svog života, Reči (Les mots). Knjiga je ironičan protivnapad na Marsela Prusta, čija je reputacija neočekivano zamračila onu Andre Žida (koji je Sartrovoj generaciji bio modelom angažovane književnosti). Književnost je, zaključio je Sartr, buržujska zamena za pravu posvećenost u životu. Iste te godine Sartru je dodeljena Nobelova nagrada za književnost i to zbog „svog dela koje je, bogato idejama, ispunjeno duhom slobode i potragom za istinom, snažno uticalo na naše doba“, međutim on ju je odbio izjavivši da je uvek odbijao službena odlikovanja i da se ne želi pridruživati institucijama. Iako je sada postao naširoko poznat (kao što je to burnih 1960-ih bio egzistencijalizam), Sartr je ostao jednostavan čovek s malo imetka, aktivno posvećen idealima do kraja svog života, što je pokazao u studentskim revolucionarnim štrajkovima u Parizu tokom 1968, kada je uhapšen zbog građanske neposlušnosti. General de Gol se umešao i pomilovao ga, izjavivši: ne hapsite Voltera.[9] Kada su ga 1975. pitali po čemu bi želeo da bude zapamćen, Sartr je rekao: „Želeo bih da [ljudi] pamte „Mučninu“, [drame] „Bez izlaza“, „Đavo i gospod bog“, zatim moja dva filozofska dela, posebno ono drugo, „Kritiku dijalektičkog uma“. Pa moj esej o Genetu, „Саинт Генет“ … Kad bi se ta dela zapamtila, to bi stvarno bilo dostignuće, i ja ne bih tražio više. Kao čovek, ako se zapamti jedan Žan-Pol Sartr, želio bih da ljudi zapamte milje ili istorijsku situaciju u kojoj sam živeo … kako sam u njoj živeo, u smislu težnji što sam ih u sebi pokušao sabrati.“ Sartrovo se fizičko stanje pogoršalo, delom zbog nemilosrdnog ritma posla (zbog čega je koristio amfetamin) pišući Kritiku, kao i zadnji projekt svog života, opsežnu, analitičku biografiju Gistava Flobera, L`idiot de la familie (Porodični idiot); međutim oba dela, i Kritika i Idiot, ostala su nedovršena. Žan-Pol Sartr je preminuo u Parizu 15. aprila 1980. u 75. godini života od edema pluća. Zajednička grobnica J. P. Sartra i S. de Bovoar Sartrov ateizam bio je temelj njegova egzistencijalizma. U martu 1980, mesec dana pre smrti, Sartra je intervjuisao njegov asistent Bernar-Anri Levi. U tom je intervjuu Sartr izrazio veliko zanimanje za judaizam. Neki su to tumačili kao versko preobraćenje. Međutim, iz teksta intervjua može se jasno zaključiti da je njega interesovao samo etički i „metafizički karakter“ židovske religije, dok je on i dalje odbacivao ideju postojanja Boga. U jednom drugom intervjuu, iz 1974, sa Simon de Bovoar, Sartr je rekao da sebe jako često vidi kao „biće koje je jedino moglo, čini se, nastati od stvoritelja“. Ali odmah je dodao da to „nije jasna, tačna ideja …“, a u ostatku intervjua on izjavljuje da je i dalje ateista i da u ateizmu nalazi ličnu i moralnu moć. Sartr je rekao: Ne mislim da sam produkt slučaja, čestica prašine u svemiru, nego neto očekivan, pripremljen, u duhu unapred zamišljen. Ukratko, biće koje je na ovaj svet mogao staviti samo Stvoritelj; a ova ideja ruke koja stvara odnosi se na Boga.[10] Sartr je sahranjen na pariskom groblju Monparnas, a na pogrebu mu je bilo najmanje 25.000 ljudi, a prema nekim izvorima čak i 50.000 ljudi. Organizatori pogreba odbili su policijsku pomoć, zbog čega je došlo do pometnje koja je, u jednom trenutku, rezultirala time da je jedan od posetioca pogreba upao u pogrebnu jamu pre nego je Sartr pokopan. Sartr i terorizam[uredi | uredi izvor] Kada je na Olimpijadi u Minhenu 1972. palestinska teroristička organizacija Crni septembar ubila 11 izraelskih olimpijaca, Sartr je o terorizmu rekao da je to strašno oružje, ali da potlačeni siromasi drugoga nemaju. Takođe je smatrao krajnje skandaloznim da su francuske novine i deo javnog mnijenja osudili Minhenski maskar kao netolerantan skandal. Tokom jednog kolektivnog štrajka glađu, Sartr je posetio nemačkog teroristu Andreasa Badera (vođu grupe Bader-Mejnhof, koju je predvodila i Ulrike Majnhof) u zatvoru Stamhejm. Sartr je kasnije izjavio kako je Bader „neverovatno glup“.[11] Dela[uredi | uredi izvor] Romani i novele[uredi | uredi izvor] Mučnina (La Nausée, 1938) Zid (Le Mur, 1939) Trilogija Putevi slobode (Les Chemins de la liberté, 1945 — 1949): Zrelo doba (L`âge de raison, 1945) Odgoda (Le Sursis, 1947) Smrt u duši (La Mort dans l`âme, 1949) Poslednja prilika (La Dernière chance, četvrti deo ciklusa koji nikada nije dovršen) Autobiografija[uredi | uredi izvor] Reči (Les mots, 1964) Dramska dela[uredi | uredi izvor] Muve (Les Mouches, 1943) Iza zatvorenih vrata (Huis clos, 1944) Nesahranjeni mrtvaci (Morts sans sépulture, 1946) Bludnica dostojna poštovanja (La putaine respectueuse, 1946)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na desetak mesta hem. olovkom ostavljane kvacice na marginama i po koja recenica podvucena, nista strasno! Sve ostalo uredno! Critique de la Raison dialectique, tome 1 : Théorie des ensembles pratiques - Jean Paul Sartre 1960. Prvo izdanje! Sam Sartre ovako je predstavio ovu kritiku dijalektičkog uma: `Postoji li istina o čovjeku? Nitko - čak ni empiristi - nikada nije nazvao jednostavan poredak razumom - što god on bio - naših misli. On je neophodan za ` racionalistički`, da ovaj poredak reproducira ili konstituira poredak Bića. Stoga je Razum određeni odnos između znanja i Bića. S ove točke gledišta, ako odnos između povijesne totalizacije i totalizirajuće Istine mora biti u mogućnosti postojati i ako je ovaj odnos dvostruko kretanje u znanju iu Biću, bilo bi legitimno nazvati ovaj pokretni odnos Razumom; cilj mog istraživanja bit će stoga utvrditi je li pozitivistički Razum prirodnih znanosti doista ono što nalazimo u razvoju antropologije. ili uključuje li znanje i razumijevanje čovjeka od čovjeka ne samo specifične metode nego i novi Razum, to jest novi odnos između misli i njezina predmeta. Drugim riječima, postoji li dijalektički razum? Žan-Pol Sartr (franc. Jean-Paul Sartre; Pariz, 21. jun 1905[3] — Pariz, 15. april 1980), bio je francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma. Posle gimnazije upisao je prestižnu Visoku školu normi (1924),[4][5] u kojoj je sreo svoju buduću saputnicu Simon de Bovoar, kasnije utemeljivačicu feminizma i feminističke filozofije.[6] Po završetku studija radio je jedno vreme u Avru kao profesor filozofije, a zatim je otišao u Berlin, gde je proučavao Huserla i Hajdegera. Kada se vratio u Avr objavio je (1936) filozofske eseje Transcendencija Ega i Imaginacija, zatim (1939) Skica teorije emocija, kojima u Francusku donosi nemačku fenomenologiju i egzistencijalizam. Posle putovanja u Italiju (1936) ponudio „Galimaru“ roman Melanholija. Poznati izdavač ga je odbio. Ovo delo postaće 1938. Mučnina. Od tada pa sve do kraja života Sartr će nastupati na tri fronta: filozofskom, književnom i političkom. Njegova najznačajnija filozofska dela su Biće i ništavilo (1943), trotomni Putevi slobode (1945 — 1949; Zrelo doba, Odlaganje i Ubijene duše) i Kritika dijalektičkog uma (1960). Sartrovi pozorišni komadi Iza zatvorenih vrata (1945), Prljave ruke (1948) i Đavo i Gospod Bog (1951) stekli su svetsku slavu. Sem Mučnine od proznih dela na glasu je njegova zbirka pripovetaka Zid (1939) i autobiografska proza Reči (1964). Najbolji eseji su mu Bodler (1947), Sveti Žene, glumac i mučenik (o pesniku Žanu Ženeu, 1952), a poslednje Sartrovo delo je monumentalna studija o Floberu Porodični idiot (1971). Član Pokreta otpora i zarobljenik za vreme Drugog svetskog rata, bio je jedno vreme blizak komunistima, ali se s njima razišao još pedesetih godina. Protivio se sovjetskoj intervenciji u Mađarskoj, ratovima u Vijetnamu i Alžiru. Podržao je studentski pokret 1968. Bio je jedan od retkih intelektualaca sa Zapada koji je obišao komunističke zemlje, Sovjetski Savez (1954), Kinu (1956), Jugoslaviju (1958) i Kubu (1960). „Za svoj rad koji je, bogat u idejama i pun duha slobode i traganja za istinom, izvršio širok uticaj na naše vreme“, Žan-Pol Sartr je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, koju je odbio da primi, uz obrazloženje da je uvek odbijao zvanične počasti, i da ne želi da se ravna sa institucijama. Sartrova metafizika Baza za Sartrov egzistencijalizam nastala je u njegovom delu La Transcendance de l`Ego. Za početak, stvar u sebi je beskonačna i preplavljujuća. Svaku direktnu svest o stvari u sebi Sartr naziva „predreflektivna svest“. Svaki pokušaj da se stvar u sebi opiše, razume, istorizira itd. Sartr naziva „reflektivna svest“. Nema načina da reflektivna svest uključi predreflektivnu, i tako je refleksija (tj. ljudsko stanje) osuđena na stanovitu teskobu. Reflektivna svest u svim svojim oblicima (naučnom, umjetničkom i ostalima) može samo ograničiti stvar u sebi pokušavajući da je razume ili opiše. Iz toga proizlazi da je bilo koji pokušaj samospoznaje (samosvesti) uvek neuspešan koliko god se puta pokušao (samosvest je reflektivna svest preplavljujuće beskonačnosti). Kako bi rekao Sartr, (ili tačnije, prema jednom tumačenju Sartrovih reči), „Svest je svest same sebe u onoj meri u kojoj je svest transcendentnog objekta“. Sve to vredi i za spoznaju „drugoga“. „Drugi“ (jednostavno, bića koja nisu „ja“) je konstrukcija reflektivne svesti. Valja biti oprezan: reč je više o svojevrsnom upozorenju nego o ontološkom iskazu. Ipak, Sartr smatra solipsizam fundamentalnim za svako dosledno objašnjenje ljudskog stanja.[7] Sartr svoj solipsizam prevladava svojevrsnim ritualom. Samosvesti je potreban „Drugi“ kako bi pokazala i dokazala svoje vlastito postojanje. Ona ima „mazohističku želju“ da bude ograničena tj. ograničena reflektivnom svešću drugog subjekta. Ovo je metaforički izraženo u poznatoj rečenici iz Sartrovog dela Bez izlaza - Pakao, to su drugi (tj. ljudi). Mučnina i egzistencijalizam Sartr je 1938. napisao roman Mučnina (La Nausée), koji je na neki način poslužio kao manifest egzistencijalizma i do danas ostao jedna od njegovih najboljih knjiga. Na tragu nemačke fenomenologije, Sartr je držao da su naše ideje produkt iskustava iz stvarnog života, i da drame i romani koji opisuju takva fundamentalna iskustva vrede jednako koliko i diskurzivni eseji koji služe elaboraciji filozofskih teorija. S ovom mišlju, radnja romana prati istraživača Antoana Rokantana u gradiću nalik Avru, dok on polako postaje svestan da su neživi predmeti i situacije posve ravnodušni spram njegovog postojanja. Kao takvi, pokazuju se otpornima na svaki smisao koji im ljudska svest može pridati. Ova ravnodušnost „stvari u sebi“ (veoma sličnih „biću u sebi“ iz dela Biće i ništavilo) ima za posledicu sve veće isticanje slobode s kojom Rokantan može osećati i delovati u svetu. Kamo god se okrenuo, on pronalazi situacije prožete značenjima koje nose pečat njegovog postojanja. Odatle „mučnina“ iz naslova dela: sve što on susreće u svakodnevnom životu prožeto je užasnom slobodom. Pojam mučnine preuzet je iz Ničeovog Zaratustre, koji ga je koristio u kontekstu često mučnog kvaliteta postojanja. Koliko god čeznuo za nečim drugačijim ili nečim različitim, on ne može pobeći od bolnih dokaza svoje povezanosti sa svetom. U romanu se takođe na zastrašujući način ostvaruju neke Kantove ideje. Sartr se koristi idejom autonomije volje (idejom koja kaže da moral potiče od naše mogućnosti da biramo u stvarnosti, sažetom u glasovitom iskazu „[čovek je] osuđen na slobodu“) kako bi pokazao ravnodušnost sveta prema pojedincu. Sloboda koju je izložio Kant ovde je velik teret, jer sloboda da delujemo na predmete krajnje je uzaludna, a praktična primenjivost Kantovih ideja otklonjena je. Pripovetke iz Zida (Le Mur, 1939.) naglašavaju proizvoljan aspekt situacije u kojima se ljudi zatiču, te apsurdnost njihovih pokušaja da se racionalno nose s njima. Iz toga se kasnije razvila cela škola književnosti apsurda. Sartr i Drugi svetski rat Francuski novinari u poseti Džordžu Maršalu 1945. Sartr stoji (treći s leva). Godine 1939. Sartr je mobilisan u francusku vojsku u kojoj je služio kao meteorolog. Nemačka vojska zarobila ga je 1940. u gradu Padu i devet je meseci proveo kao ratni zarobljenik - kasnije u Nansiju, a na kraju u Triru, gde je napisao svoj prvi pozorišni komad, Bariona ou le Fils du tonnerre, dramu o Božiću. Zbog slabog zdravlja (slab mu je vid narušavao ravnotežu), Sartr je pušten u aprilu 1941. Dobivši status civila, Sartr je ponovno dobio mesto učitelja na Lycée Pasteur blizu Pariza, smestio se u hotelu blizu Monparnasa i dobio je novo učiteljsko mesto na Lycée Condorcet zamenivši jevrejskog učitelja kojem je bilo zabranjemo predaje. Nakon povratka u Pariz u maju 1941, Sartr je sudelovao u osnivanju tajnog društva Socialisme et Liberté zajedno sa Simon de Bovoar, Merlo-Pontijem, Dominik Desantjeom i drugima. U avgustu, Sartr i Bovoar odlaze na francusku rivijeru kako bi zadobili podršku Andrea Žida i Andrea Malroa. Međutim, Žide i Marlro su bili neodlučni i to je možda bio uzrok Sartrovog razočaranja i obeshrabrenja. Udruženje Socialisme et Liberté se uskoro raspalo i Sartr se odlučio da se posveti književnosti više nego aktivnom otporu. U tom periodu napisao je Biće i ništavilo, Muve i Iza zatvorenih vrata, tri knjige od kojih nijednu Nemci nisu zabranili. Objavljivao je i u ilegalnim i legalnim književnim časopisima. Nakon avgusta 1944. i oslobođenja Pariza, Sartr je vrlo aktivno sarađivao u časopisu „Kombat“, koji je u tajnosti osnovao Alber Kami, filozof i pisac koji je imao slične poglede kao i Sartr. Sartr i Bovoar su s Kamijem bili u prijateljskim odnosima sve dok se on nije udaljio od komunizma, a raskol prijateljstva dogodio se 1951, nakon izdavanja Kamijevog Pobunjenog čoveka. Kasnije, dok su Sartra neki kritikovali kao pripadnika pokreta otpora. Vladimir Jankelevič mu je zamerao zbog premalenog političkog angažmana za vreme nemačke okupacije, a njegova daljnja zalaganja za slobodu tumačio je kao pokušaj iskupljenja. Nakon završetka rata, Sartr je utemeljio mesečni književno-politički časopis Les Temps Modernes (Moderna vremena) i time je postao punovremeni pisac i nastavio svoj politički angažman. U tom je periodu radio skice ratnih iskustava za svoju trilogiju Les Chemins de la Liberté’’ (Putevi slobode). Sartr i komunizam Sartr (sredina) sa Simon de Bovoar i Če Gevarom Prvi period Sartrove karijere, koji je obeležilo delo Biće i ništavilo (1943.). Time je utro put drugoj fazi, u kojoj je Sartr postao politički aktivista i intelektualac. Njegovo delo iz 1948, Prljave ruke (Les Mains Sales) je naročito problematiziralo politički aktivnog intelektualaca. Sartr je prigrlio komunizam, iako se službeno nije učlanio u Komunističku partiju, i uveliko se zalagao za oslobođenje Alžira od francuske kolonizacije. Postao je možda najeminentiji pobornik Alžirskog rata za nezavisnost. Imao je alžirsku ljubavnicu, Arlet Elkajm, koja je 1965. postala njegova posvojena kći. Protivio se Vijetnamskom ratu i 1967. zajedno sa Bertrandom Raselom i drugima organizovao je tribunal na kojemu su se trebali raskrinkati američki ratni zločini. Taj tribunal danas je poznat kao Raselov tribunal. Njegovi su učinci bili ograničeni. Sartr je velik deo života pokušavao da pomiri egzistencijalističke ideje o slobodi volje s komunističkim principima, koje su poučavala da socio-ekonomske sile izvan naše neposredne, individualne kontrole igraju presudnu ulogu u oblikovanju naših života. Njegovo glavno delo iz ovog perioda, Kritika dijalektičkog uma (Critique de la raison dialectique), izdano je 1960. Sartrovo naglašavanje humanističkih vrednosti u ranim radovima Karla Marksa dovelo ga je u sukob s vodećim francuskim komunističkim intelektualcem 1960-ih, Lujem Altiserom, koji je tvrdio da su ideje mladog Marksa uverljivo zasenjene naučnim sistemom kasnoga Marksa. Za vreme 1960-ih Sartr je otišao na Kubu da poseti Fidela Kastra i Ernesta Če Gevaru. Nakon Če Gevarine smrti Sartr je izjavio da je on bio najkompletnije ljudsko biće njegova vremena. Sartr i književnost Za vreme 1940-ih i 1950-ih egzistencijalizam je postao omiljena filozofija Bit generacije. Godine 1948. rimokatolička crkva stavila je sva njegova dela na Indeks sa obrazloženjem da vernici moraju biti pošteđeni opasnih sumnji[8]. Većina njegovih drama bogata je simbolizmom i služila je kao medij njegove filozofije. Najpoznatija među njima, Iza zatvorenih vrata (Huis-clos), sadrži glasovitu rečenicu L`enfer, c`est les autres („Pakao, to su drugi“). Osim očitog uticaja Mučnine, Sartrov je najveći doprinos književnosti bila trilogija Putevi slobode koja govori o tome kako je Drugi svetski rat uticao na Sartrove ideje. Tako Putevi slobode daju manje teoretski, a više praktičan pristup egzistencijalizmu. Prvi roman trilogije, Razumno doba (L`âge de raison, 1945) je Sartrovo delo koje je dobilo najširi odaziv. Sartr nakon književnosti Žan-Pol Sartr u Veneciji 1967. Godine 1964. Sartr se povukao iz književnosti autobiografskim delom u kojemu na duhovit i zajedljiv način opisuje prvih 6 godina svog života, Reči (Les mots). Knjiga je ironičan protivapad na Marsela Prusta, čija je reputacija neočekivano zamračila onu Andre Žida (koji je Sartrovoj generaciji bio modelom angažovane književnosti). Književnost je, zaključio je Sartr, buržujska zamena za pravu posvećenost u životu. Iste te godine Sartru je dodeljena Nobelova nagrada za književnost i to zbog „svog dela koje je, bogato idejama, ispunjeno duhom slobode i potragom za istinom, snažno uticalo na naše doba“, međutim on ju je odbio izjavivši da je uvek odbijao službena odlikovanja i da se ne želi pridruživati institucijama. Iako je sada postao naširoko poznat (kao što je to burnih 1960-ih bio egzistencijalizam), Sartr je ostao jednostavan čovek s malo imetka, aktivno posvećen idealima do kraja svog života, što je pokazao u studentskim revolucionarnim štrajkovima u Parizu tokom 1968, kada je uhapšen zbog građanske neposlušnosti. General de Gol se umešao i pomilovao ga, izjavivši: ne hapsite Voltera.[9] Kada su ga 1975. pitali po čemu bi želeo da bude zapamćen, Sartr je rekao: „Želeo bih da [ljudi] pamte „Mučninu“, [drame] „Bez izlaza“, „Đavo i gospod bog“, zatim moja dva filozofska dela, posebno ono drugo, „Kritiku dijalektičkog uma“. Pa moj esej o Genetu, „Саинт Генет“ … Kad bi se ta dela zapamtila, to bi stvarno bilo dostignuće, i ja ne bih tražio više. Kao čovek, ako se zapamti jedan Žan-Pol Sartr, želio bih da ljudi zapamte milje ili istorijsku situaciju u kojoj sam živeo … kako sam u njoj živeo, u smislu težnji što sam ih u sebi pokušao sabrati.“ Sartrovo se fizičko stanje pogoršalo, delom zbog nemilosrdnog ritma posla (zbog čega je koristio amfetamin) pišući Kritiku, kao i zadnji projekt svog života, opsežnu, analitičku biografiju Gistava Flobera, L`idiot de la familie (Porodični idiot); međutim oba dela, i Kritika i Idiot, ostala su nedovršena. Žan-Pol Sartr je preminuo u Parizu 15. aprila 1980. u 75. godini života od edema pluća. Zajednička grobnica J. P. Sartra i S. de Bovoar Sartrov ateizam bio je temelj njegova egzistencijalistizma. U martu 1980, mesec dana pre smrti, Sartra je intervjuirao njegov asistent Bernar-Anri Levi. U tom je intervjuu Sartr izrazio veliko zanimanje za judaizam. Neki su to tumačili kao versko preobraćenje. Međutim, iz teksta intervjua može se jasno zaključiti da je njega interesovao samo etički i „metafizički karakter“ židovske religije, dok je on i dalje odbacivao ideju postojanja Boga. U jednom drugom intervjuu, iz 1974, sa Simon de Bovoar, Sartr je rekao da sebe jako često vidi kao „biće koje je jedino moglo, čini se, nastati od stvoritelja“. Ali odmah je dodao da to „nije jasna, tačna ideja …“, a u ostatku intervjua on izjavljuje da je i dalje ateista i da u ateizmu nalazi ličnu i moralnu moć. Sartr je rekao: „Ne mislim da sam produkt slučaja, čestica prašine u svemiru, nego neto očekivan, pripremljen, u duhu unapred zamišljen. Ukratko, biće koje je na ovaj svet mogao staviti samo Stvoritelj; a ova ideja ruke koja stvara odnosi se na Boga.[10]” Sartr je sahranjen na pariškom groblju Monparnas, a na pogrebu mu je bilo najmanje 25.000 ljudi, a prema nakim izvorima čak i 50.000 ljudi. Organizatori pogreba odbili su policijsku pomoć, zbog čega je došlo do pometnje koja je, u jednom trenutku, rezultirala time da je jedan od posetioca pogreba upao u pogrebnu jamu pre nego je Sartr pokopan. Sartr i terorizam Kada je na Olimpijadi u Minhenu 1972. palestinska teroristička organizacija Crni septembar ubila 11 izraelskih olimpijaca, Sartr je o terorizmu rekao da je to strašno oružje, ali da potlačeni siromasi drugoga nemaju. Takođe je smatrao krajnje skandaloznim da su francuske novine i deo javnog mnjenja osudili Minhenski maskar kao netolerantan skandal. Tokom jednog kolektivnog štrajka glađu, Sartr je posetio nemačkog teroristu Andreasa Badera (vođu grupe Bader-Mejnhof, koju je predvodila i Ulrike Majnhof) u zatvoru Stamhejm. Sartr je kasnije izjavio kako je Bader „neverovatno glup“

Rock Box (10 x CD) Rock / Hard Rock Documents / Made in Europe Deset rock albuma različitih grupa. Svaki je u kartonskoj ambalaži, a svih 10 su u zajedničkom čvrstom boksu. Odlično očuvano, preslušano samo jedanput, kao novo. Tracklist Show Credits CD 1 Asia - Live In Moscow (1990) 74:56 1-1 –Asia (2) Time Again 5:35 1-2 –Asia (2) Sole Survivor 6:26 1-3 –Asia (2) Don`t Cry 5:16 1-4 –Asia (2) Keyboard Solo (Incl. Video Killed The Radio Star) 5:15 1-5 –Asia (2) Only Time Will Tell 4:58 1-6 –Asia (2) Rock And Roll Dream 5:47 1-7 –Asia (2) Starless 3:48 1-8 –Asia (2) Book Of Saturday 2:48 1-9 –Asia (2) The Smile Has Left Your Eyes (Parts I & II) 4:49 1-10 –Asia (2) Wildest Dreams 5:07 1-11 –Asia (2) The Heat Goes On 7:21 1-12 –Asia (2) Go 4:50 1-13 –Asia (2) Heat Of The Moment 5:19 1-4 –Asia (2) Open Your Eyes 7:27 CD 2 Atomic Rooster - Headline News 52:15 2-1 –Atomic Rooster Hold Your Fire 4:50 2-2 –Atomic Rooster Headline News 5:17 2-3 –Atomic Rooster Taking A Chance 3:10 2-4 –Atomic Rooster Metal Minds 4:24 2-5 –Atomic Rooster Land Of Freedom 3:49 2-6 –Atomic Rooster Machine 5:26 2-7 –Atomic Rooster Dance Of Death 4:30 2-8 –Atomic Rooster Carnival 4:36 2-9 –Atomic Rooster Time 6:32 2-10 –Atomic Rooster Future Shock 4:25 2-11 –Atomic Rooster Medley: Watch Out / Reaching Out 5:11 CD 3 Little River Band - Where We Started From 48:02 3-1 –Little River Band Where We Started From 3:57 3-2 –Little River Band This Place 4:34 3-3 –Little River Band Magazine Girl 3:30 3-4 –Little River Band Just You And I 3:53 3-5 –Little River Band The Night Owls 6:19 3-6 –Little River Band I Think I Left My Heart With You 3:26 3-7 –Little River Band Who Made The Moon 4:55 3-8 –Little River Band Look In Your Eyes 4:18 3-9 –Little River Band American Way 4:39 3-10 –Little River Band Lead Me To Water 3:21 3-11 –Little River Band Cool Change 5:26 CD 4 Mekong Delta - Best Of 57:17 4-1 –Mekong Delta Sphere Eclipse 6:07 4-2 –Mekong Delta Transgressor 3:26 4-3 –Mekong Delta True Lies 5:36 4-4 –Mekong Delta Confession Of Madness 3:56 4-5 –Mekong Delta Interludium 3:11 4-6 –Mekong Delta Dance On A Volcano 5:46 4-7 –Mekong Delta Toccata 6:01 4-8 –Mekong Delta I, King, Will Come 5:09 4-9 –Mekong Delta Dreaming 3:46 4-10 –Mekong Delta The Cure 3:41 4-11 –Mekong Delta Night On A Bare Mountain 10:38 CD 5 Sham 69 - Direct Action: Day 21 48:31 5-1 –Sham 69 99% 2000 4:05 5-2 –Sham 69 Direct Action 2:57 5-3 –Sham 69 Mad As A Cow 3:00 5-4 –Sham 69 Little Bit Of This (Little Bit Of That) 3:39 5-5 –Sham 69 Security Guard 2:30 5-6 –Sham 69 Dig It 3:03 5-7 –Sham 69 Tattoo 2:58 5-8 –Sham 69 Monica 3:28 5-9 –Sham 69 15 Minutes 4:24 5-10 –Sham 69 S.H.A.G. 3:13 5-11 –Sham 69 Tolstoy`s Ape 3:40 5-12 –Sham 69 Do You Believe? 5:08 5-13 –Sham 69 This Time 3:18 5-14 –Sham 69 Here We Are 3:03 CD 6 Barclay James Harvest - For No One 44:38 6-1 –Barclay James Harvest The Devils That I Keep 5:03 6-2 –Barclay James Harvest She Said 8:25 6-3 –Barclay James Harvest For No One 5:28 6-4 –Barclay James Harvest River Of Dreams 3:45 6-5 –Barclay James Harvest Poor Man`s Moody Blues 7:51 6-6 –Barclay James Harvest Galadriel 3:13 6-7 –Barclay James Harvest Brave New World (Live) 6:28 6-8 –Barclay James Harvest Festival (Live) 4:11 CD 7 Ian Gillan Band - Nothing To Loose 63:29 7-1 –Ian Gillan Band Hang Me Out To Dry 4:00 7-2 –Ian Gillan Band Talking To You 3:36 7-3 –Ian Gillan Band Loving On Borrowed Time 5:01 7-4 –Ian Gillan Band Don`t Hold Me Back 4:35 7-5 –Ian Gillan Band Candy Horizon 4:15 7-6 –Ian Gillan Band Gassed Up 3:03 7-7 –Ian Gillan Band Everything I Need 3:49 7-8 –Ian Gillan Band No Good Luck 4:07 7-9 –Ian Gillan Band Moonshine 2:42 7-10 –Ian Gillan Band Nothing To Lose 6:12 7-11 –Ian Gillan Band Monster In Paradise 2:34 7-12 –Ian Gillan Band The Bull Of Birantis 4:08 7-13 –Ian Gillan Band Hogwas 2:48 7-14 –Ian Gillan Band A Little Share Of Plenty 7:03 7-15 –Ian Gillan Band Night And Day 5:32 CD 8 Uriah Heep - The Golden Palace 74:41 8-1 –Uriah Heep Against The Odds 6:13 8-2 –Uriah Heep Universal Wheels 5:39 8-3 –Uriah Heep Fear Of Falling 4:39 8-4 –Uriah Heep Spirit Of Freedom 4:15 8-5 –Uriah Heep Love In Silence 6:48 8-6 –Uriah Heep Dream On 4:29 8-7 –Uriah Heep Between Two Worlds 6:28 8-8 –Uriah Heep I Hear Voices 3:59 8-9 –Uriah Heep Only The Young 4:45 8-10 –Uriah Heep Shelter From The Rain 6:10 8-11 –Uriah Heep Everything In Life 3:18 8-12 –Uriah Heep Feels Like 4:37 8-13 –Uriah Heep The Golden Palace 8:31 8-14 –Uriah Heep Sweet Pretender 4:43 CD 9 Ultravox - Revelation 45:46 9-1 –Ultravox I Am Alive 4:57 9-2 –Ultravox Revelation 4:05 9-3 –Ultravox Systems Of Love 4:32 9-4 –Ultravox Perfecting The Art Of Common Ground 5:17 9-5 –Ultravox The Great Outdoors 4:12 9-6 –Ultravox The Closer I Get To You 4:13 9-7 –Ultravox No Turning Back 4:21 9-8 –Ultravox True Believer 4:56 9-9 –Ultravox Unified 4:27 9-10 –Ultravox The New Frontier 4:43 CD 10 Wishbone Ash - Tales For The Wise 53:32 10-1 –Wishbone Ash Mountain Side 6:00 10-2 –Wishbone Ash On Your Own 5:33 10-3 –Wishbone Ash Top Of The World 6:38 10-4 –Wishbone Ash No Joke 6:46 10-5 –Wishbone Ash Tales Of The Wise 10:05 10-6 –Wishbone Ash Another Time 5:23 10-7 –Wishbone Ash A Thousand Years 4:05 10-8 –Wishbone Ash The Ring 4:35 10-9 –Wishbone Ash Comfort Zone 4:26

Neotpakovane u originalnoj zaštitnoj kutiji! Biblioteka LOGOS 1–7 (treće kolo, knjige XIV–XX) Povez: tvrdi Izdavač: Veselin Masleša, Sarajevo 1. Arnold Gehlen – ČOVJEK 2. Čedomil Veljačić – PJESME PROSJAKA I PROSJAKINJA 3. Teodor Adorno – TRI STUDIJE O HEGELU 4. Aleksandar Kožev – KAKO ČITATI HEGELA 5. Đerđ Lukač – TEORIJA ROMANA 6. Moris Merlo Ponti – FENOMENOLOGIJA PERCEPCIJE 7. Seren Kjerkegor – ILI-ILI Seren Kjerkegor (5. maj 1813 – 11. novembar 1855), bio je danski filozof, teolog i pjesnik. Njegova filozofija se smatra prvim oblikom egzistencijalističke filozofije. Kjerkegor je žestoko kritikovao hegelijanizam svoga vremena i ono što je on smatrao formalnostima hrišćanske crkve. Najveći deo njegovog dela, bavi se religijskim problemima kao što su priroda vere, problemima hrišćanske Crkve kao institucije, hrišćanskom etikom i uopšte teologijom, ali i emocijama i osećanjima ličnosti koja se afirmiše kroz različite odluke u životu. Svoje rano delo je pisao pod različitim pseudonimima kroz osobene poglede i kompleksnu dispoziciju dijaloga. Biografija Seren Obi Kjerkegor rodio se 5. maja 1813. godine u Kopenhagenu. Njegov lični život obeležili su događaji koje je dansko društvo smatralo skandaloznima, a tu spadaju: porodična mitologija, raskid veridbe s Reginom Olsen, napad satiričnog lista, , Gusar“ na Serena i istupi filozofa protiv Crkve. Serenov otac, Mikal, poticao je iz siromašne porodice. U mladosti je u neobično teškim uslovima čuvao ovce, i tako je prokleo Boga zbog svoga teškog života. To je osnov prvog porodičnog mita. Tumačeći svoj greh po Starom zavetu, otac je smatrao da će Bog zbog njegova prestupa kažnjavati celu porodicu, te je decu vaspitao u duhu verskog fanatizma. Poslat u Kopenhagen kada mu je bilo 12 godina otac budućeg filozofa se brzo osamostalio i obogatio. Mladi Seren je, međutim, gotovo celokupnu imovinu koju je nasledio od oca utrošio na štampanje knjiga, a poslednju paru namenio je za štampanje anticrkvenih letaka, koji su izlazili pod zajedničkim nazivom „Trenutak“. Osnov drugog porodičnog mita je to što je Serenova majka bila druga žena njegovog oca. Venčali su se godinu dana posle smrti njegove prve žene, a četiri meseca kasnije se rodilo njihovo prvo dete. Po religijskom moralu - zgrešili su. U drugom braku otac je imao sedmoro dece, od kojih je Seren bio najmlađi. Majka i petoro dece, od koji četvoro nisu čak ni dočekali 33 godine - Hristov vek, umrli su, iz čega je Kjerkegorov otac zaključio da je to božja kazna zbog počinjenog greha. Sumorna atmosfera u kući uzrok je što Seren nije u roku završio teološke studije, koje je započeo 1830. godine. Kao dvadesettrogodišnjak seli se iz kuće i vodi raspusan život, iako je otac više puta pokušavao da ga vrati sa grešnog puta. Iznenadna očeva smrt 1838. godine navela ga je da završi prekinute studije. Završne ispite polaže 1840. godine, a već sledeće godine završava disertaciju pod naslovom „O pojmu ironije“. Završetak njegovih studija se vremenski poklapa sa „Regininim slučajem“. Septembra 1840. godine Seren se verio s Reginom Olsen, a posle nepunih godinu dana raskida veridbu. Pojedinostima i uzrocima raskida posvetio je celo poglavlje knjige „Stadijumi na životnom putu“, pod naslovom „Kriv? Nekriv? Istorija patnje. Psihološki eksperiment“. Posle boravka u Berlinu, gde je slušao predavanja Šelinga, koja su ga brzo razočarala, počinje razdoblje stvaralačke euforije, koje traje od 1843. do 1846, odnosno do godine u kojoj je Kjerkegor očekivao svoju smrt. Najpre je objavio knjigu pod antihegelovskim naslovom „Ili-ili“, koja se pojavila pod pseudonimom Viktor Eremit. Knjiga prikazuje dva tipa života: estetski, slobodan od odgovornosti, i etički, u kome se čovek podređuje zahtevima društvenog života. Završni deo knjige sadrži i propoziciju religijskog tipa života. Između tih tipova života nema kompromisa. Postoji alternativa: ili, ili. Ubrzo potom pojavila se knjiga „Ponavljanje“, izdata pod pseudonimom Konstantin Konstantinus. Istovremeno pojavila se knjiga „Strah i drhtanje“, koju je objavio pod pseudonimom Johanes de Silencio. Obe knjige se dopunjavaju predstavljajući događaj u literaturi i filozofiji, a kroz obe knjige se takođe provlači i problem Regine i oca. Potom Kjerkegor piše „Filozofske mrvice“ i „Završni nenaučni postskriptum uz filozofske mrvice“. U filozofskom pogledu to su njegove najvažnije knjige. „Pojam strepnje“, naredna knjiga, sadrži psihološku interpretaciju bespredmetne strepnje, kao i njenu konfrontaciju sa dogmom prvog greha. Tokom devet godina koje su usledile posle datuma očekivane smrti napisao je jedva tri knjige. Na samrtnoj postelji je završio pisanje „Dnevnika“, koji je imao čak 2845 strana. Ovaj najveći danski filozof poslednje dane proveo je u bolnici u kojoj je umro 11. novembra 1855. godine. Na nadgrobnom spomeniku uklesan je, u skladu sa filozofovom željom, stih iz Brorsonove crkvene pesme: „-{Det er en liden tid, saa har jeg vunden...}-“ Kjerkegorov značaj za razvitak evropske filozofije uopšte postao je vidljiv tek početkom prošlog veka, a najveći je uticaj imao na razvitak egzistencijalističke misli dvadesetih i tridesetih godina, koji se održao sve do naših dana. Teodor Adorno (nem. Theodor W. Adorno, u stvari nem. Theodor Ludwig Wiesengrund; Frankfurt, 11. septembar 1903 — Vjež, 6. avgust 1969) je bio njemački filozof, mislilac društva, sociolog, muzikolog i kompozitor. Jedan od najvažnijih njemačkih intelektulaca u posljeratnom periodu, kao i jedan od začetnika Kritičke teorije i aktivni učesnik Frankfurtske škole. Sarađivao je u značajnom časopisu Zeitschrift für Sozialforschung, koji je izdavao Institut za socijalna istraživanja. Godine 1931. habilitirao je radom: Kjerkegor. Konstrukcija estetičkog. Godine 1934. emigrirao je iz nacističke Nemačke, prvo u Englesku i zatim u SAD. Godine 1949. vratio se u Frankfurt gde je obavljao dužnosti profesora filozofije i sociologije na Frankfurtskom univerzitetu i dužnost direktora Instituta za socijalno istraživanje. Šezdesetih godina 20. vijeka, Adorno žestoko kritikuje filozofiju nauke Karla Popera i filozofiju egzistencije Martina Hajdegera. Jedan od bitnih socijalnih filozofa poslije 1970, Jirgen Habermas, bio je Adornov student i asistent. Širok obim Adornovih uticaja počiva u interdisciplinarnom karakteru njegovih istraživanja, uticaju Frankfurtske škole kojoj je pripadao, kao i u potpunoj i detaljnoj analizi Zapadne filozofske tradicije, počev od Kanta pa naovamo i na kraju, njegove radikalne kritike savremenog Zapadnog društva. Igrao je odlučujuću ulogu u socijalnoj teoriji i bio jedan od vodećih lidera prve generacije teoretičara Kritičke teorije. Veoma značajna su njegova djela iz epistemologije, etike i socijalne filozofije, kao i ona iz estetike, muzikologije i teorije kulture, koja ostavljaju snažan uticaj na kasnije postmodernističke filozofe i teoretičare. Rođen 11. septembra, 1903. godine, kao Teodor Ludvig Vizengrund (Theodor Ludwig Wiesengrund), živio je u Frankfurtu na Majni prve tri i posljednje dvije decenije svog života. Bio je sin jedinac trgovca vina jevrejskog porijekla i muzičarke italijansko-rimokatoličkog porijekla. Adorno je studirao filozofiju kao štićenik kantovca Hansa Kornelijusa i muziku sa Albanom Bergom. Završava svoje djelo iz estetike, Habilitationsschrift on Kierkegaard, 1931. godine, pod tutorstvom hrišćanskog socijaliste Paula Tiliha. Poslije samo dvije godine, kao univerzitetski instruktor (Privatdozent), biva izbačen s posla od strane nacističkih vlasti, zajedno sa ostalim profesorima jevrejskog porijekla i političkim ljevičarima. Poslije nekoliko godina, uzima majčino prezime Adorno kao glavno, a očevo jevrejsko, koristi samo kao srednji inicijal. Napušta Njemačku u proljeće 1934. godine. Za vrijeme epohe nacizma, boravi u Oksfordu, Njujorku i južnoj Kaliforniji. U to vrijeme je napisao više knjiga po kojima kasnije postaje poznat: Dijalektika prosvjetiteljstva (zajedno sa Maks Horkhajmerom) 1947., Filozofija nove muzike 1949., Minima moralija 1951., Studije o Huserlu i filozofijskim antinomijama 1956., Uvod u sociologiju muzike 1962. Tri studije o Hegelu 1963., Negativna dijalektika 1966., Žargon autentičnosti 1964., Estetička teorija 1970.,i Autoritativna ličnost (projekat u saradnji), . Iz tog vremena su i njegove provokativne kritike masovne kulture i njene industrije. Vrativši se u Frankfurt 1949, da bi preuzeo poziciju na katedri filozofije, Adorno je ubrzo postao vodeći njemački intelektualac i centralna figura Instituta socijalnih istraživanja. U svojstvu javnog intelektualca, učestvovao je u mnogobrojnim radio i televizijskim programima na teme iz filozofije, društva, obrazovanja i umjetnosti. Kritička teorija Adorno je dao značajan doprinos razvoju kritičke teorije, dijalektičkog, istorijskog pristupa i razmišljanja i pisanja, koji je bezuslovno imao za cilj da otkrije greške (aporije) dominirajućih naučno-filozofskih, empiričkih i pozitivističkih tekućih metoda. Godine 1961. u Tibingenu, ušao je u takozvani „pozitivistički spor” sa, između ostalih, Karlom Poperom i Jirgenom Habermasom. Ono što je Adorno zastupao bio je tek nastavak njegove neprekidne dvostruke kritike, odnosno kritike redukcionističkog ili eliminativističkog metoda, s jedne, i pretjerano utemeljene ili isuviše sigurno utemeljene totalizirajuće metafizike, s druge strane. (Sa potonjim, obično je povezivao rad Hajdegera i poslijeratnih Hajdegerijanaca.) Njegov rad u estetičkoj teoriji odražavao je istovjetan, dvostruki kritički cilj. Projekti u saradnji Po temperamentu više blizak usamljenim misliocima i kompozitorima modernog doba, Adornovu misao su oblikovali pojmovi kao što su izgnanstvo i otuđenost. Uprkos tome, ne može ga se smatrati izolovanim i ezoteričnim misliocem, pošto je veći dio njegovog djela nastao u saradnji sa drugim kolegama, vrlo često kao projekat pod pokroviteljstovm javnih istraživačkih institucija. Kao jedan od vodećih članova frankfurtskog Instituta za socijalna istraživanja, sarađivao je sa njegovim osnivačem Maksom Horkhajmerom, ali i sa drugim članovima instituta kao što su Valter Benjamin i Leo Loventhal. Filozofija Zajedno sa Horkhajmerom, Adorno definiše filozofsku orijentaciju Frankfurtske škole, kao i njenih istraživačkih projekata u različitim oblastima društvenih nauka. Pošto je bio izuzetan pijanista i kompozitor, Adorno se na prvom mjestu koncentrisao na teoriju umjetnosti i kulture, radeći, kroz veliki broj eseja napisanih 1930-ih godina, na razvoju jedne materijalističke, (ali u isto vrijeme neredukcionističke), teorije muzike i umjetnosti. Pod uticajem Valtera Benjamina, Adorno je usmjerio svoju pažnju na razvoj jednog mikrološkog tretmana kulturnih proizvoda u kojem su isti posmatrani kao konstelacije istorijskih i društvenih sila. Pisao je na teme metafizike, epistemologije, političke filozofije, etike, istorije filozofije i filozofije istorije. Najpoznatiji je po tome što je pokušao da otkrije zamršeni istorijski i dijalektički odnos između filozofije, društva i umjetnosti, odnosno između filozofije, sociologije i estetičke teorije. Dijalektika prosvjetiteljstva Kako se razvijala njegova saradnja sa Horkhajmerom, Adorno se sve više interesovao za problem autodestruktivne dijalektike modernističkog razuma i slobode. Pod uticajem što je tada izgledalo kao neodloživa pobjeda nacizma u Evropi, ta analiza je usmjerena na „povezanost mita i razuma”. U Dijalektici prosvjetiteljstva (1941. godine), Adorno tvrdi da je instrumentalistički razum spreman da obeća autonomiju subjekta naspram sila prirode, jedino po cijenu njegovog ponovnog ropstva kroz vlastitu represiju impulsa i motivacije. Jedini način da se izbjegne ta vrsta autopodređivanja je preko „diferencijalne misli”, koja se nalazi u sjedinjujućim tendencijama jednog nereprezentativnog razuma. Ta autodestruktivna dijalektika je predstavljena preko upečatljive slike vezanog Odiseja na svom brodu, kako bi preživio susret sa sirenama. U početku, Adorno je vjerovao da jedna pozitivna analiza prosvjetiteljstva može spasiti tu vrstu genealogije modernističkog razuma, ali nikad nije stigao da razvije ideju. Umjesto toga, sve se više usmjeravao na jednu pesimističku analizu rastuće konkretizacije modernog života i mogućnosti jednog „u potpunosti administriranog društva”. Teorija estetike Adorno tvrdi da jedna „autonomna umjetnost” može slomiti uspostavljenu stvarnost i negirati iskustvo konkretizacije koja prevladava savremenim društvom. U Teoriji estetike (1970. godine), razvio je ideju jedne autonomne umjetnosti u okviru koncepta estetičke forme ili sposobnosti umjetnosti za unutrašnju organizaciju same sebe, kako bi se restrukturisali postojeći šabloni misli. Autentično umjetničko djelo stiče jednu vrstu „vrijednosne istine”, kroz svoju sposobnost da predoči našoj svijesti društvene kontradikcije i antinomije (protivrječnosti). Negativna dijalektika U Negativnoj dijalektici (1966. godine), Adorno nudi jedan generalni tretman socijalne kritike pod „fragmentarističkim” uslovima modernističke racionalizacije i dominacije. Ovaj i drugi slični eseji socijalne kritike, imali su jak uticaj na dalju kritiku kulture, naročito analiza popularne kulture i industrije kulture koju Adorno ovdje posmatra. Mjesto u istoriji filozofije Adorno je smješten u okviru Kontinentalne filozofske tradicije i smatran jednim od velikih intelektualaca i mislioca 20. vijeka. Njegova sabrana djela se sastoje iz 23 knjige. Adornova filozofija se obično smatra neprekidnim dijalogom sa tri prethodna njemačka filozofa: Hegelom, Marksom i Ničeom. Takođe, njegovo angažovanje u Institutu za socijalna istraživanja ima presudan uticaj u uobličavanju njegove filozofije. Institut za socijalna istraživanja je uspostavljen 1923. godine na Frankfurtskom univerzitetu. Institut, ili Frankfurtska škola kako je kasnije postao poznat, je bio interdisciplinarna institucija gdje su se okupljali stručnjaci iz ekonomije, političkih nauka, teorije prava, psihoanalize i studije kulturnih fenomena kao što su muzika, film, i masovna kultura. filozofija nove muzike frankfurtska skola tomas man doktor faustus esej o eseju... Moris Merlo-Ponti (franc. Maurice Merleau-Ponty; 14. mart 1908. – 3. maj 1961) bio je francuski fenomenološki filozof, pod snažnim uticajem Edmunda Huserla i Martina Hajdegera. Najviše ga je zanimala proizvodnja značenja u ljudskom iskustvu i pisao je mnogo o percepciji, umetnosti i politici. Bio je u uredničkom odboru levičarskog magazina Les Temps Modernes, koji je 1945. osnovao Žan-Pol Sartr. U srcu Merlo-Pontijeve filozofije je argument o fundamentalnoj ulozi koju percepcija ima u razumevanju sveta, kao i u odnošenju prema svetu. Kao i drugi fenomenolozi, Merlo-Ponti je izrazio svoja filozofska stanovišta pišući o umetnosti, literaturi, lingvistici i politici. Bio je jedini značajni fenomenolog prve polovine dvadesetog veka koji se u velikoj meri bavio i naukama, posebno deskriptivnom psihologijom. Kroz ovaj angažman je njegovo pisanje postalo uticajno i značajno za skorašnji projekat naturalizacije fenomenologije, u kom fenomenolozi koriste rezultate iz psihologije i kognitivnih nauka. Merlo-Ponti je naglasio značaj tela kao primarnog mesta saznanja sveta, što je predstavljalo korektiv dugoj filozofskoj tradiciji označavanja svesti kao izvora znanja. Takođe je značajan i njegov uvid da telo i opažaji ne mogu biti zasebno posmatrani. Artikulacija primarnosti telesnosti odvela ga je od fenomenologije ka onome što je nazvao „indirektnom ontologijom“ ili ontologijom „mesa sveta“ (la chair du monde), koju pominje u svom poslednjem nezavršenom delu Vidljivo i nevidljivo, i u svom poslednjem objavljenom eseju „Oko i um“. Merlo-Ponti je rođen 1908. u Rošfor-sir-Meru, u Primorskom Šarantu, u Francuskoj. Njegov otac je umro 1913. godine, kad je Merlo-Ponti imao pet godina. Nakon gimnazije „Luj Veliki“ u Parizu, Moris Merlo-Ponti je upisao prestižni Ekol Normal Superior, gde je studirao zajedno sa Sartrom, Simon de Bovoar i Simon Vej. Diplomirao je filozofiju 1930. godine. Merlo-Ponti je najpre predavao u Šartru, pa je postao tutor u Ekol Normal Superior, gde je odbranio doktorat zasnovan na dve značajne knjige: Struktura ponašanja (1942) i Fenomenologija percepcije (1945). Nakon profesure na Univerzitetu u Lionu između 1945. i 1948, Merlo-Ponti je predavao dečiju psihologiju i obrazovanje na Sorboni od 1949. do 1952. godine. Bio je dekan na Filozofskom fakultetu na Kolež de Fransu od 1952. do svoje smrti 1961, i bio je najmlađa osoba koja je izabrana za dekana. Pored predavanja, Merlo-Ponti je takođe bio politički urednik u časopisu Les Temps modernes od njegovog osnivanja u oktobru 1945. do decembra 1952. godine. U mladosti je čitao Marksa, a Sartr je čak tvrdio da ga je Merlo-Ponti preobratio u marksizam. Njihovo prijateljstvo se završilo nakon sporenja, jer je Merlo-Ponti izgubio iluzije o komunizmu, dok je Sartr nastavio da ih podržava. Merlo-Ponti je iznenada umro od šloga 1961, sa 53 godine, navodno dok je pripremao predavanje o Dekartu. Sahranjen je na groblju Per Lašez u Parizu. Svest U svojoj Fenomenologiji percepcije (prvo objavljenoj na francuskom 1945), Merlo-Ponti je razvio koncept tela-subjekta kao alternativu kartezijanskom „kogitu“. Ova distinkcija je posebno značajna jer Merlo-Ponti shvata suštinu sveta egzistencijalno. Svest, svet i ljudsko telo kao spoznajna stvar su zamršeno povezane i međusobno „angažovane“. Fenomenalna stvar nije nepromenjivi objekat prirodnih nauka, već je u uzajamnoj vezi sa našim telom i njegovim senzorno-motornim funkcijama. Zauzimanje i „bivanje-sa“ (communing with, Merlo-Pontijeva fraza) senzibilnim kvalitetima na koje nailazi, telo kao ovaploćena subjektivnost intencionalno elaborira stvari u okviru uvek prisutnog okvira sveta, koristeći svoje unapred svesno, prepredikativno razumevanje sastava sveta. Elaboracija je „neiscrpna“ (žig svake percepcije prema Merlo-Pontiju). Stvari su ono što telo može da obuzme, dok je to obuzimanje po sebi funkcija naše konaturalnosti sa stvarima sveta. Svet i osećaj sopstva su pojavni fenomeni u nezavršenom procesu „postajanja“. Esencijalna parcijalnost našeg viđenja stvari, njihova datost samo u određenoj perspektivi i u određenom momentu u vremenu ne sputava njihovu realnost, već ih upravo suprotno uspostavlja, jer ne postoji drugi način da stvari zajedno budu prisutne sa nama i sa drugim stvarima do „Abschattungen“ (skice, blede konture). Stvar nadmašuje naše viđenje, ali se manifestuje tačno kroz prezentovanje sebe nizu mogućih viđenja. Objekat percepcije je imanentno vezan za svoju pozadinu sponom smislenih odnosa među objektima u svetu. Zbog toga što je objekat neodvojivo u svetu smislenih odnosa, svaki objekat reflektuje drugi (u stilu Lajbnicovih monada). Kroz učešće u svetu - bivanje-u-svetu - onaj koji spoznaje prećutno doživljava sve perspektive tog objekta koje dolaze iz stvari koje ga okružuju u nekoj sredini, kao i potencijalne perspektive koje taj objekat ima na bića oko njega. Svaki objekat je „ogledalo svih stvari“. Naša percepcija objekta kroz sve perspektive nije propozicionalna, ili jasno razgraničena percepcija. To je pre dvosmislena percepcija zasnovana na telesnom primordijalnom učešću i razumevanju sveta i značenja koja konstituišu perceptualnu celinu. Tek nakon što smo integrisani u okruženje kako bismo mogli da spoznamo objekte po sebi, možemo da usmerimo pažnju ka pojedinačnom objektu u tom pejzažu kako bismo ga definisali jasnije. (Ova pažnja, međutim, ne operiše tako što razjašnjava ono što je već viđeno, već kroz konstruisanje novih celina (geštalt) orijentisanih prema pojedinačnom objektu). Zbog toga što je naša telesna povezanost sa stvarima uvek privremena i neodređena, nailazimo na smislene stvari u jedinstvenoj misli o večno otvorenom svetu. Primarnost percepcije Od vremena pisanja Strukture ponašanja i Fenomenologije percepcije, Merlo-Ponti je želeo da pokaže da nasuprot ideji koja je vodila tradiciju počevši sa Džonom Lokom, da percepcija nije uzročni proizvod atomskih senzacija. Atomističko-uzročna koncepcija je ovekovečena u određenim psihološkim strujama tog vremena, posebno u bihejviorizmu. Prema Merlo-Pontiju, percepcija ima aktivnu dimenziju, tako što je ona primordijalna otvorenost ka svetu (ka „Lebenswelt-u“). Ova primordijalna otvorenost je u srcu njegove teze o primarnosti percepcije. Slogan fenomenologije Ednunda Huserla je „sva svest je svest o nečemu“, što implicira razliku između „činova misli“ (noesis) i „intencionalnih objekata misli“ (noema). Tako odnos između noesisa i noeme postaje prvi korak u konstituciji analize svesti. Međutim, studirajući Huserlove neobjavljene rukopise, Merlo-Ponti je primetio da Huserlov rad kroz njegovu evoluciju osvetljava fenomene koji nisu u skladu sa noesis-noema odnosom. Ovo je posebno slučaj sa fenomenima telesnosti (istovremeno telo-subjekt i telo-objekt), subjektivnim vremenom (svest o vremenu nije ni svestan čin, ni objekat misli) i drugim (prvo razmatranje drugosti je kod Huserla vodilo do solipsizma). Razlika između noesisa i noema dakle ne deluje kao da konstituiše nesvodiv teren. Radije se ispostavlja kao viši nivo analize. Tako Merlo-Ponti ne postulira da je „sva svest svest o nečemu“, koja pretpostavlja noetičko-moematički teren. Umesto toga, on razvija tezu prema kojoj je „sva svest perceptualna svest“. Pri tome, on ostvaruje značajan preokret u razvoju fenomenologije, ukazujući na to da konceptualizacija treba da se bude ponovo ispitana u svetlu primarnosti percepcije, imajući na umu filozofske posledice ove teze. Korporealnost Polazeći od studije o percepciji, Merlo-Ponti zaključuje da sopstveno telo (le corps propre) nije samo stvar, mogući objekat proučavanja nauke, već i trajno stanje iskustva, sastavni deo perceptualne otvorenosti svetu. On naglašava činjenicu da postoji pripadanje svesti i tela koje analiza percepcije treba da uzme u obzir. Primarnost percepcije označava primarnost iskustva, tako što percepcija postaje aktivna i konstitutivna dimenzija. Merlo-Ponti objašnjava korporealnost svesti kao intencionalnost tela, i tako stoji u kontrastu sa dualističkom ontologijom uma i tela Renea Dekarta, filozofa kom se Merlo-Ponti stalno vraćao, uprkos značajnim razlikama koje su ih delile. U Fenomenologiji percepcije Merlo-Ponti je napisao: „Dok god imam šake, stopala, telo, održavam oko sebe namere koje nisu zavisne od mojih odluka i koje utiču na moje okruženje na način na koji ja ne biram“ (1962. pp. 440). Pitanje koje se tiče korporealnosti povezuje takođe Merlo-Pontijeve refleksije o prostoru (l“espace) i primarnost dimenzije dubine (la profondeur) što je implicirano u pojmu bivanja u svetu (être au monde, odjek Hajdegerovog In-der-Welt-sein) i u sopstvenom telu (le corps propre). Jezik Naglašavanje činjenice da korporealnost intrinistički ima dimenziju ekspresivnosti koja se ispostavlja kao fundamentalna za konstituciju ega je jedan od zaključaka „Strukture ponašanja“ koji se konstantno provlači kroz Merlo-Pontijeva kasnija dela. Prateći temu ekspresivnosti, on istražuje kako je ovaploćeni subjekt u poziciji da preduzima akcije koje prevazilaze organski nivo tela, kao što su intelektualne operacije i proizvodi nečijeg kulturnog života. Pažljivo razmatra jezik kao srž kulture, istražujući veze između razvoja misli i smisla - obogaćujući svoju perspektivu ne samo analizom sticanja jezika i ekspresivnosti tela, već uzimajući u obzir patologije jezika, slikanja, kinematografije, literature, poezije i pesme. Ovaj rad se najviše bavi jezikom, počevši sa refleksijama o umetničkoj ekspresiji u Strukturi ponašanja, koja sadrži pasus o El Greku koji sadrži opaske koje je razvio u „Sezanovoj Sumnji“ (1945) i praćen je diskusijom u Fenomenologiji percepcije. Rad koji je počeo dok je bio dekan departmana za dečiju psihologiju i pedagogiju na Univerzitetu u Sorboni, ne predstavlja napuštanje njegovog filozofskog i fenomenološkog rada, već značajan nastavak u razvoju njegove misli. Kao što objašnjenja kursa njegovih predavanja na Sorboni objašnjavaju, za vreme ovog perioda on nastavlja dijalog između fenomenologije i raznovrsnog rada u okviru psihologije, sve kako bi se vratio studiji sticanja jezika kod dece, kao i uticaja koji je Ferdinand de Sosir imao na lingvistiku, i kako bi radio na pojmu strukture kroz diskusije u radu u psihologiji, lingvistici i socijalnoj antropologiji. Umetnost Važno je pojasniti i naglasiti da se pažnja koju Merlo-Ponti obraća na različite oblike umetnosti (vizuelne, plastične, literaturne, poetske, i sl.) ne treba pripisati razmišljanju o lepoti po sebi. Takođe njegov rad nije pokušaj da se elaboriraju normativni kriterijumi za „umetnost“. Njegov rad ne predstavlja teorijski pokušaj da se razlikuje ono što konstituiše značajan rad ili umetničko delo, ili čak rukotvorinu. Korisno je spomenuti da, dok ne postavlja nikakve normativne kriterijume za umetnost kao takvu, u njegovom radu je prevalentna razlika između primarnih i sekundarnih načina izražavanja. Ova razlika se pojavljuje u Fenomenologiji percepcije, i ponavlja se ponekad u terminima izgovorenog jezika i govornog jezika (le langage parle i le langage parlant) („Proza sveta“). Izgovoreni jezik (le langage parle) ili sekundarna ekspresija se vraća na naš lingvistički teret, na kulturno nasledstvo koje smo stekli, kao i na odnos između znakova i označavanja. Govorni jezik, ili primarna ekspresija, je jezik u proizvođenju smisla, jezik pojave misli, u momentu kad postaje pojava smisla. Govorni jezik i primarna ekspresija interesuju Merlo-Pontija i drže njegovu pažnju kroz njegovo tretiranje prirode produkcije i recepcije ekspresije, teme koja takođe prožima analizu akcije, intencionalnost, percepciju kao i vezu između slobode i spoljašnjih uslova. Pojam stila okupira važno mesto u „Indirektnom jeziku i glasovima tišine“. Uprkos određenim sličnostima sa Andreom Malroom, Merlo-Ponti razlikuje sebe od Malroa u odnosu na tri koncepcije stila, od kojih je poslednja prisutna u Malroovim „Glasovima tišine“. Merlo-Ponti primećuje da u svom radu Malro ponekad koristi „stil“ u visoko subjektivnom smislu, kao projekciju umetnikove individualnosti. Ponekad se koristi suprotno, u vrlo metafizičkom smislu (prema Merlo-Pontijevom mišljenju, u mističnom smislu), u kom je stil povezan sa koncepcijom „über-umetnika“ izražavajući „Duh slike“. Konačno, ponekad je redukovano da jednostavno označi kategorizaciju umetničke škole ili pokreta. Za Merlo-Pontija, ova korišćenja pojma stila vode Malroa da postulira rascep između objektivnosti italijanskog renesansnog slikarstva i subjektivnosti slikarstva njegovog vremena, što je zaključak koji Merlo-Ponti osporava. Prema Merlo-Pontiju, važno je uzeti u obzir srž ove problematike kroz prepoznavanje da je stil pre svega zahtev primarnosti percepcije, što takođe uzima u obzir dimenziju istoričnosti i intersubjektivnosti. (Međutim, Merlo-Pontijevo čitanje Malroa je dovedeno u pitanje u skorašnjoj velikoj studiji Malroove teorije umetnosti koja pretpostavlja da je Merlo-Ponti ozbiljno pogrešno razumeo Malroa). Nauka U svom eseju „Sezanova sumnja“, u kom identifikuje Sezanovu impresionističku teoriju slikarstva kao analognu sa njegovim konceptom radikalne refleksije, pokušajem povratka i refleksije na, prereflektivne svesnosti, Merlo-Ponti identifikuje nauku kao suprotnost umetnosti. Prema njegovom mišljenju, dok je umetnost pokušaj da se uhvati individualna percepcija, nauka je anti-individualistička. U predgovoru „Fenomenologije percepcije“, Merlo-Ponti predstavlja fenomenološki prigovor pozitivizmu: da nam on ne govori ništa o ljudskoj subjektivnosti. Sve što naučni tekstovi mogu da objasne je pojedinačno individualno iskustvo tog naučnika, koje se ne može prevazići. Za Merlo-Pontija, nauka zapostavlja dubinu fenomena koji pokušava da objasni. Merlo-Ponti razume nauku kao ex post facto apstrakciju. Uzročni i fiziološki aspekti percepcije, na primer, objašnjavaju percepciju u terminima do kojih se stiže tek nakon apstrakcije iz samog fenomena. Merlo-Ponti je kritikovao nauku zato što se smatra poljem u kom se kompletan račun prirode može dati. Subjektivna dubina fenomena ne može se objasniti naukom ovakva kakva je. To karakteriše Merlo-Pontijev pokušaj da zasnuje nauku na fenomenološkoj objektivnosti i, u suštini, da zasnuje „povratak fenomenima“. MG (Ć)