Naslov: Vruć pas : avanturistički eseji Autor: Vojislav Despotov Izdavač: Novi Sad : Matica srpska Godina izdanja: 1985, 202 str. : ilustr. ; 21 cm Zbirka: Biblioteka `Danas` Povez: Tvrd sa omotom Ćirilica Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. KC

Kolekcija Odgovori, razgovor koji je Miloš Jevtić vodio sa Putnikovićem na radio Beogradu. Tvrd povez, 223 strane, izdanje Dečije novine 1994, ilustrovano. Vrlo dobro očuvana knjiga. Posveta na predlistu.

328 strana PUN KOLOR Istorija lokalnih radio stanica, nastala na osnovu knjige NA ZAJEDNIČKOM TALASU - Dušan Slavković koju takođe imam - MOŽE POPUST za OBE! PITAJTE Talas(anj)u Њ02

Poeticki memoari Izdavac - Radio B92, Beograd Godina - 1995. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa pecatom na par strana,mek povez,format 20 cm,158 str. (47)

Jelica Jokanović-Mihajlov AKCENAT I INTONACIJA GOVORA NA RADIJU I TELEVIZIJI Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, Beograd, 2007. Udžbenički format, 280 strana. Veoma očuvana. Radio, televizija, akcenat, intonacija...

Sveta Lukić: PREKO GRANICA - Deset portreta modernih stvaralaca, Svjetlost Sarajevo 1984, str. 224. Sadržaj na slici. Eseji. Očuvanost 4-; Sveta Lukić (Beograd, 18. oktobar 1931 - Beograd, 31. januar 1997), književnik, estetičar, književni istoričar, filmski, radio i televizijski scenarista. Diplomirao na grupi za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a počeo je da objavljuje književne radova još 1951. godine. Radio je u Izdavačkom preduzeću `Prosveti` i uređivao biblioteke `Karijatide`, `Književni pogledi`, kao i Malu enciklopediju Prosvete. Uređivao je časopise `Delo`, `Kultura`, `Čovekova sredina`, sarađivao u časopisu `RTV-teorija i praksa`. Objavio je pet romana o Beogradu i Srbiji, više knjiga studija i rasprava (Umetnost i kriterijumi, Estetička čitanka, Po književnoj Jugoslaviji, Celo jato, Novi mediji - nova umetnost i dr. Objavljivao je knjige proze, pripovetke, lirske proze, pisao je filmska scenarija i radio-dramatizacije književnih dela. Knjige su mu prevođene na engleski, italijanski, poljski, mađarski, rumunski, slovački. U Televiziji Beograd ogledao se u različitim žanrovima, pisao je za Redakciju programa iz kulture, naučnu, obrazovnu... a poznate su njegove TV drame: Posle odmora, 1965; Kalendar Jovana Orlovića, 1968; Na dan požara, 1969; Poslednje sovuljage i prvi petli, 1983; Vrenje, 1986; serija Slom, 1979. Za svoj književni rad dobio je Ninovu nagradu za publicistiku `Dimitrije Tucović`, za književnu kritiku `Milan Bogdanović` i `Đorđe Jovanović`, nagradu sarajevske `Svjetlosti` i RTB-a.

Naslov: Na zajedničkom talasu Autor: Dušan Slavković Izdavač: Kragujevac : Nova svetlost Pismo: ćirilica Br. strana: 166 ; ilustr. Format: 24 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga je u celosti (listovi, korice povez) veoma lepo očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, `magarećih ušiju` i sl. i odlično su povezani međusobno i sa koricama; korice su minimano pohabane u uglu prednje strane, uz donju ivicu (vidi se na prvoj slici ukoliko se obrati pažnja). Na belini naslovnog lista posveta i potpis autora! Radio stanice u Srbiji - prvi širi pregled nastanka, razvoja, teškoća, lutanja i, iznad svega, uspona i uspeha tzv. lokalnog radija u Srbiji. Više o ovoj knjizi možete da pročitate ukoliko slike uvećate do pune veličine. Radio (sredstvo informisanja) | Srbija | autogram

Masovne komunikacije - dr Petar Ljubojev štampa, film, radio, televizija Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Pozornica dramskih umetnosti, 1996 (Novi Sad : Štamparija Izvršnog veća Vojvodine) 262 str. ; 20 cm Odlično očuvana knjiga, mestimično podvlačeno grafitnom olovkom. Skladište 5

Beograd, 1993. Udžbenički format, 262 strane. Očuvana, delimično podvlačena grafinom, predlist prilepljen parčetom selotejpa. Definisanje osnovnih pojmova i klasifikacija žanrova Novinarski žanrovi - teorija i praksa Reportaža Novinska kritika Radio - izražavanje Tv - izražavanje Novinski naslovi Istinitost obaveštavanja u pluralizmu

Knjaževac BMG, 1997. Novinarska enciklopedija sadrži u sebi građu za 12 manjih priručnika OSNOVI NOVINARSTVA štampa, radio, televizija, ili upoznavanje štampe, radija i televizije NOVINARSKI LEKSIKON 1000 medijskih termina, pojmova, značenja, opisa i definicija MALA HRESTOMATIJA najlepših misli o novinarstvu i novinarima PRAKTIČNO NOVINARSTVO od povoda do teme, od teme do teksta, smisao i tehnika novinarskog rada NOVINARSKA SPOTICANJA primeri grešaka u mišljenju i izražavanju KODEKS NOVINARSKE ETIKE sa primerima medijskog beščašća IZBOR poslovica i izreka, aforizama i poređenja ili MALA ANTOLOGIJA poslovica, izreka, aforizama i poređenja pogodnih za življe novinarsko izražavanje ALBUM 1000 NOVINSKIH FOTOGRAFIJA I KARIKATURA SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA 140 naslova iz novinarstva, komunikologije, društvenih nauka, jezika i stila IMENIK 720 ličnosti MEDIJI JUGOSLAVIJE od dnevnih listova i nedeljnih revija do lokalne štampe, radija i televizije DOKUMENTACIJA o medijima u 180 zemalja, agencije, listovi, magazini, revije, radio i televizija. Dušan Đurić rođen je u Beogradu 1929, profesionalni novinar postaje 1949. Saradnik i urednik u Radio Beogradu, u publicističkom odeljenju Direkcije za informacije Vlade FNRJ i, najduže, od 1954. do 1979, u Večernjim novostima. I kao urednik ne prestaje da piše, a učitelj je i osam generacija mladih novinara. Od 1979. do 1990. predaje u novinarskim školama Jugoslovenskog instituta za novinarstvo i na mnogima seminarima novinara malih redakcija. Autor je stručnih knjiga: Osnovi novinarstva, Smisao i tehnika novinarskog rada, Novinarske radionice.

SOMBORSKE NITI LAZE KOSTIĆA (Milan Stepanović) Studija o somborskim godinama znamenitog srpskog pesnika Laze Kostića (1841-1910), koji je u ovom gradu živeo i radio između 1895. i 1910. godine. Милан Zlatna grana memorija 2007 89 str. ilus 27 cm Stanje odlično S.S.S.

Malo nagnječena (tako je stajala u kutiji), ali inače nekorišćena. Tin Ujević je u tri navrata boravio u Beogradu – 1912. kao izgnanik iz Hrvatske, odnosno Austro- -Ugarske, zatim od početka 1920. do sredine novembra 1925, i na kraju od jula 1926. do sredine novembra 1929 – ukupno nepunih deset godina. Uzbudljiva priča o jednom od najvećih hrvatskih i jugoslovenskih književnika – zašto ne reći i srpskih (u krugu modernista s kojima je stvarao književnu i intelektualnu klimu Beograda) jer je u kontekstu ove literature stvorio veoma zamašan i izuzetan opus (Lelek sebra, Kolajna), ogroman broj raznolikih književnih radova rasutih po mnogobrojnim beogradskim listovima i časopisima. Beogradske godine Tina Ujevića sadrže dve različite priče: prva je veoma plodna i izrazito podsticajna modernistička stvaralačka magija, druga je obeležena ekstremnim boemstvom. Ovo je otkrivalačka, inspirativna, dobro sklopljena priča o jednom velikanu a i kralju beogradske boemije. Čita se kao uzbudljiv avanturistički roman... Nedeljko Ješić (Gorobilje kod Požege, 1. septembar 1930 – Beograd, 8. april 2019) bio je srpski i jugoslovenski profesor, novinar, književnik, publicista i urednik emisija. Nedeljko Ješić Lični podaci Puno ime Nedeljko Ješić Datum rođenja 1. septembar 1930. Mesto rođenja Gorobilje, Požega,, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 8. april 2019. (88 god.) Mesto smrti Beograd,, Srbija Novinarski rad Novine Večernje novosti Televizija Radio-televizija Srbije Biografija Rodio se kao sin Ješić M. Ljubomira Ljube i Milice.[1][2][3][4] Dobio je ime po svom stricu, Ješić M. Nedeljku (1890–1914), koji je kao mladić poginuo u Prvom vetskom ratu.[5][2] Osnovnu školu, završio je u svom zavičaju, [6] gimnaziju u Požegi, Užicu i Čačku,[6] a filološki fakultet – odsek za jugoslovensku književnost, u Beogradu,[7][6] gde je i magistrirao 1961. godine, na temu „Kritika o delu Miloša Crnjanskog“[6] Radio je jedno vreme kao profesor gimnazije u Čačku,[6][4] a nakon toga odselio se u Beograd i radio je u „Večernjim novostima“[7][6] i u Republičkom zavodu za izdavanje udžbenika.[7][6] Od 1963. godine, radio je kao novinar u Radio Beogradu, a 1973. prelazi u obrazovni program Televiziju Beograd, gde ostaje do kraja radnog veka, do 1995. godine.[7][6] Ostaće upamćen kao urednik emisija: „Zlatne ruke”, „Azbuka zanimanja” (1975/76)[8][9], „Očevi i deca”[10][11], a njegova emisija „Ljudi govore”, koju je radio od 1979. do 1995. godine, ostavila je trajne zapise o ljudima našeg podneblja, u rasponu od čitavog 20. veka.[7][6] Nedeljko Ješić bavio se i publicističkim i književnim radom.[6] Objavio je veći broj knjiga, proze i književne kritike, od kojih su najpoznatije „Mladi Crnjanski“ (2004.), „Cirkus Drainac“[12] i „Tin Ujević i Beograd“ (2008.),[12] ali i monografije o selu Gorobilju, o istoriji šaha u Čačku i dr.[6] U dnevnim listovima i časopisima objavljivao je priče, eseje i feljtone, a u časopisima i veći broj članaka iz istorije požeškog kraja.[6] Autor je i nekoliko radio-drama, kao i monodrame „Crnjanski 1918“ (izvođena 1981. u Ateljeu 212).[6] Od 2012. godine u Narodnoj biblioteci Požega čuva se njegov legat, koji sadrži zbirku od preko 1.200 knjiga iz oblasti književnosti i društvenih nauka, kao i zbirku neknjižne građe i njegovih vrednih rukopisa koji čekaju svoje izdavače.[6] Dobitnik je Grand priks nagrade Festivala etnološkog filma za 1992., a 1995. godine uručena mu je i nagrada za životno delo „Svetozar Marković“, koju dodeljuje Udruženje novinara Srbije.[6] Bio je oženjen, nije imao dece. [3] Umro je 8. aprila 2019. godine u Beogradu.[6] Kremacija je izvršena u četvrtak 11. aprila 2019. godine, u 13 časova na Novom groblju u Beogradu.[7][6] Dela „Hronika Gorobilje“ (2002.). „Gorobiljsko zvono” (2003.). „Mladi Crnjanski“ (2004.). „Tin Ujević i Beograd“ (2008.).

SOMBORSKE NITI LAZE KOSTIĆA (Milan Stepanović) Studija o somborskim godinama znamenitog srpskog pesnika Laze Kostića (1841-1910), koji je u ovom gradu živeo i radio između 1895. i 1910. godine. Милан Zlatna grana memorija 2007 89 str. ilus 27 cm K.N.S. O. CRNI 0

Autor: Tomislav Gavrić. Iz sadržaja: Mehanizmi televizije, Modaliteti televizije, Specifičnosti televizije, Televizijski pogled na svet, Televizija kao kulturna industrija... itd, itd. Izdavač: Radio - televizija Srbije (Edicija `TV polica`), Beograd 2010. 208 strana, odlično očuvano. _______________________________________________________________________________________________ TAGS: Informisanje, kultura, umetnost, elektronski mediji, TV, štampa, film, RTS, stručna literatura

Dr Dragan Marković : MOJE PRESS GODINE , Beograd : Studio B, 1994 Fizički opis 219 str. : ilustr. ; 20 cm Predmetne odrednice Merković, Dragan -- Memoari Међународни односи -- Југославија -- У успоменама Nekontrolisane predmetne odrednice Studio B / Radio Jugoslavija / Jugoslovenski kulturno-informativni centar Njujork / Sjedinjene Američke Države / Kongo / novinarstvo Očuvanost 4-.

Description Ben Akiba sve je to već bilo – Branislav Nušić Tekstovi koje je Branislav Nušić objavljivao u novinanama pod pseudonimom. Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) je bio srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata.

Izdavač: Svetovi, Novi Sad Godina izdanja: 1993. Povez: Broširan sa omotom Format: 17 cm Broj strana: 224 Stanje: Veoma dobro Robert Muzil je bio jedan od najvećih intelektualaca svoga doba. Počeo je da piše roman `Čovek bez osobina` 1921. godine i na njemu je radio sve do smrti, ne prestajući da radi na korekcijama. Za života je objavio samo prvi tom (Prva knjiga, prvi i drugi deo, 1930) i drugi tom (Druga knjiga, treći deo, 1932). Šest godina kasnije objavio je u časopisu jedno poglavlje, a 1943. u Lozani Muzilova udovica objavljuje treći tom romana – iz delova pripremljenih za štampu i delova na kojima je autor radio do poslednjeg dana.Sklon introspekciji i analiziranju projekcija stvarnosti na čoveka, Robert Muzil je izabrao pravu osnovu za svoje gigantsko delo koje neki kritičari svrstavaju i u vrhunsku satiru: Beč i raspad Austrougarskog carstva 1913, koji daju pečat prvom tomu knjige, idealno su mesto i vreme za `Čoveka bez osobina`. Svet je na istorijskoj prekretnici, rat je u vazduhu a moralna i opšta destrukcija pokazuju svoje iskeženo lice.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot losiji, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Lijeva i desna skretanja / Frane Barbieri ; [prevela Lucijana Leoni] Zagreb : Stvarnost, [1987] 381 str. ; 24 cm Biblioteka Stvarnost Frane Barbieri (Makarska, 25. studenog 1923. - Torino, 9. kolovoza 1987.), hrvatski novinar i publicist. Pisao je o raznim temama u domaćim i stranim novinama, posebice u talijanskim dnevnicima Il Giornale i La Stampa. Biografija Osnovnu školu pohađao je u Makarskoj, a gimnaziju u Splitu i Dubrovniku, gdje je maturirao 1942. godine. Bio je sudionik Narodno-oslobodilačke borbe i član Komunističke partije Jugodlavije. Radio je u listu Naprijed, a 1950. imenovan je za glavnog i odgovornog urednika Vjesnika. Godine 1952. pokrenuo je Vjesnik u srijedu, a 1959. i 1960. uređivao je i list Globus. Tijekom svoje karijere radio je kao dopisnik iz Rima, Moskve i grada Meksika. Od 1970. do 1972. nalazio se na položaju glavnog urednika NIN-a, a s te je dužnosti otišao nakon pada s vlasti tzv. srpskih liberala.

Dragan Štavljanin radi za Radio Slobodna Evropa od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu `informacione mećave` – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga Hladni mir: Kavkaz i Kosovo i `Balkanizacija` Interneta i `smrt` novinara. Od 1994. dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu. Meki povez, 236 strana.

ĐORĐE KOSTIĆ : U SREDIŠTU NADREALIZMA Sukobi Izdavač : BIBLIOTEKA GRADA BEOGRADA B e o g r a d, 1 9 9 1 Đorđe Kostić ( Ruma, 1909 – Beograd, 1995) 1909. Rođen je u svešteničkoj porodici. 1927. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, a zatim je kratko boravio u Parizu. 1928. Sa O. Davičom i Đ. Jovanovićem objavio je tri sveske časopisa Tragovi, a svaka je imala samo po osam primeraka. 1929. Sa O. Davičom, Đ. Jovanovićem i D. Matićem radio je na okupljanju grupe istomišljenika, među kojima su bili A. Vučo, M. Dedinac, M. Dimitrijević, koju je Ristić nazvao nadrealističkom. 1930. Jedan je od umetnika koji su potpisali manifest u almanahu Nemoguće–L`Impossible, gde je objavio i seriju crteža bez naslova (str. 32, 67, 104) i Tri puta san. 1931–1932. Sa O. Davičom i Đ. Jovanovićem bio je osnivač časopisa Nadrealizam danas i ovde. 1931. Sa O. Davičom i D. Matićem objavio je Položaj nadrealizma u društvenom procesu. 1933. Policija ga je uhapsila zbog revolucionarne aktivnosti pa je proveo više meseci u zatvoru. 1934. Napustio je Beograd i otputovao u London gde je ostao nekoliko godina. 1936. Prisustvovao je otvaranju nadrealističke izložbe u New Burlington Galleries u Londonu. Napisao je monodramu Dan bez noći (Beograd, 1974). 1939. Sa D. Frajem objavio je A Serbo–croat Phonetic Reader u Londonu. 1944–1949. Radio je kao urednik emisija za inostranstvo na Radio Beogradu. 1949–1978. Bio je direktor Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Beogradu. 1968–1980. Redovno je posećivao Indiju radi lingvističkih istraživanja. Objavio je mnogo stručnih radova iz uporedne lingvistike. 1972. Napisao je knjigu posvećenu uspomenama na nadrealizam Do nemogućeg. 1976. Sa M. Ristićem napravio je knjigu pastela i pesama Pass–T–Elle (Calcutta). 1989. Objavio je knjigu U središtu nadrealizma, Čeljust dijalektike, posvećenu nadrealističkoj anketi iz almanaha.

Nikša Stipčević: DVA PREPORODA - Studije o italijansko-srpskim kulturnim i političkim vezama u XIX veku, Prosveta Beograd 1979, str. 279. Očuvanost 4. Никша Стипчевић (Сплит, 14. август 1929 — Београд, 12. јун 2011) је био српски историчар књижевности, професор универзитета, редовни члан САНУ. Његов отац Нико Стипчевић био је професор и начелник Општег одељења Министарства просвете Краљевине Југославије у Београду. Основну школу завршио је у Сплиту а Другу мушку гимназију у Београду 1948. године. Уписао се на Романску групу Филозофског факултета 1948. године, а дипломирао је 14. фебруара 1953. године (италијански језик и књижевност, под „В“ – француски језик и књижевност). Од 1953. године радио је у Институту за српски језик САН (Одсек за експерименталну фонетику). Исте године запослио се и као асистент за италијански језик на Катедри за романске језике и књижевност Филозофског факултета у Београду. Радио је као лектор за српскохрватски језик на Сорбони од 1959. до 1961. Докторску дисертацију „Књижевни погледи Антонија Грамшија“ одбранио је 1965. године на Филолошком факултету у Београду. Изабран је за редовног професора 28. децембра 1976. године. За дописног члана САНУ изабран је 15. децембра 1983. године, а за редовног 27. октобра 1994. године.

Adil Zulfikarpašić ČLANCI I INTERVJUI povodom 70-godišnjice priređivač Nadežda Gaće Bošnjački institut, Sarajevo, 1991. Udžbenički format, 712 strana. Lepo očuvana, listovi spolja malo požuteli, posveta priređivača na predlistu. U ovoj knjizi, koju je priredila novinarka Nadežda Gaće, sakupljeni su značajni članci i intervjui Adila Zulfikarpašića koje je on pisao i davao u mnogom svijetskim listovima, na radio i TV stanicama. Knjiga je objavljena povodom 70-godišnjice života Adila Zulfikarpašića. k

Apatridi, Radio B92, 1994. 204 strane. Odlično očuvana. Srpske alternative: ima li ih? Kako je počelo, Književnost M.Pavića, Instantni i distantni disidenti, Republikanci, Pretorijanci, Udarac elitnom nacionalizmu, Lagum Svetlane Velmar-Janković, Ispostavljanje računa Dobrici Ćosiću, Kultura denuncijacije, Mrze li Amerikanci (i drugi) (nas) Srbe, Fijakerska logika na pilećim nogama: Željko Simić, Srpski pisci od davnina za ili protiv, Smrt jezika smrti, Nacionalna izdaja, O srpskim ratničkim tradicijama, Papa i K.Čavoški, Odgovor Čavoškom.

Odlično stanje 1985 PROLOG Velika edicija ideja, Knjiga 8, NAČELNO PROGRAMATSKI TEKSTOVI, Keržencev, Lunačarski: Narkom govori, Kolektivno stvaralaštvo, MASOVNI SPEKTAKLI, Zauzeće zimskog dvorca, Terevsat, Pustinin, Opaska Sosnovskog, Nikolaj Foregger, Igor Terentjev, Sergej Tretjakov, B.N. Jahontov, Modra bluza, Oberiuti, KAZALIŠNI KOMADI, Majakovski: Gori Moskva, Vladimir Majakovski/Osip Brik: Radio-Oktobar, Aleksandar Vvedenski, Danil Harms, Kručonih i Matjušin, Latinica, 351 str tags: avangardna drama Flaker ruska avangarda istorija pozorista molinari mejerholjd ejzenstajn rusija između dva svetska rata

Anastazija Šubić: SA ŠEKSPIROM - Eseji, Svjetlost Sarajevo 1979, str. 224. Očuvanost 3+. ŠUBIĆ, Anastazija (Beograd, 8. travnja 1933. – Sarajevo, 8. prosinca 1991.). Pripovjedačica, romanospisateljica, književna kritičarka, esejistica i dramska spisateljica. Kazališnu akademiju diplomirala u Beogradu. Na Radio Sarajevu izvjesno vrijeme obavljala poslove dramaturga. Djela: Veliko lovište (pripovijetke, 1959.), Naknada za život (roman, 1960.), Sa Šekspirom (studija, 1979.), Jedanput u našem životu, Biti u Kini, Stvari za sebe, Zove Los Anđelos, Amanet, Puna šaka kamenja (drame)