Description Beograd između dva rata (1918-1941) – Radina Vučetić Saznajte kako su živeli Beograđani između dva svetska rata! I još nešto: kako se grad širio nicanjem novih naselja ko su bili vodeći srpski industrijalci kako su se Beograđanke ulepšavale koji su slavni svetski umetnici gostovali u Beogradu kada je emitovana prva radio emisija i kada su Beograđani saznali šta je to televizija.

Momčilo Šarić, preživeli logoraš logora u Staroj Gradiški, u svojoj knjizi „Posle mraka dolazi svetlost” sa pravom navodi da je neophodno da pojedinačno i organizovano dignemo glas protiv eventualnog novog pogroma i asimilacija. On je to radio. I mi to činimo. I činićemo uvek kada smo ugroženi. Posle mraka dolazi svetlost /Preživeli logoraš/ Šarić Momčilo 250 strana Ilustrovana očuvana, ocena 4

Izdavač: Svetovi, Novi Sad Godina izdanja: 1993. Povez: Broširan sa omotom Format: 17 cm Broj strana: 224 Stanje: Veoma dobro Robert Muzil je bio jedan od najvećih intelektualaca svoga doba. Počeo je da piše roman `Čovek bez osobina` 1921. godine i na njemu je radio sve do smrti, ne prestajući da radi na korekcijama. Za života je objavio samo prvi tom (Prva knjiga, prvi i drugi deo, 1930) i drugi tom (Druga knjiga, treći deo, 1932). Šest godina kasnije objavio je u časopisu jedno poglavlje, a 1943. u Lozani Muzilova udovica objavljuje treći tom romana – iz delova pripremljenih za štampu i delova na kojima je autor radio do poslednjeg dana.Sklon introspekciji i analiziranju projekcija stvarnosti na čoveka, Robert Muzil je izabrao pravu osnovu za svoje gigantsko delo koje neki kritičari svrstavaju i u vrhunsku satiru: Beč i raspad Austrougarskog carstva 1913, koji daju pečat prvom tomu knjige, idealno su mesto i vreme za `Čoveka bez osobina`. Svet je na istorijskoj prekretnici, rat je u vazduhu a moralna i opšta destrukcija pokazuju svoje iskeženo lice.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srpska pravoslavna crkva u Nezavisnoj državi Hrvatskoj 1941 - 1945 Veljko Djuric Misina Veljko Đurić Mišina (Kosore, 8. januar 1953) srpski je istoričar, specijalizovan za istoriju Srpske pravoslavne crkve, proučavanje genocida i holokausta, kao i modernu istoriju Zapadnog Balkana. Radio je u više naučnih i obrazovnih ustanova i bivši v. d. direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu. Obrazovanje U rodnom mestu završio sedam razreda osnovne škole, u Beogradu osmi razred, gimnaziju i studije istorijskih nauka na Filozofskom fakultetu. Doktorat „Srpska pravoslavna crkva 1941-1945. godine“ odbranio na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Karijera Radio u Istorijskom muzeju Srbije kao kustos-istoričar (1981-1997), potom na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini kao nastavnik, najpre u zvanju docenta, potom vanrednog profesora, na predmetu Istorija Jugoslavije (1997-2005), u Institutu za srpsku kulturu u Leposaviću kao direktor i rukovodilac naučnoistraživačkog projekta (2005-2008), kao direktor u Evropskoj višoj školi za sportsko novinarstvo u Beogradu (2008-2009). Odlukom Vlade Republike Srbije od 23. juna 2013. godine, imenovan za vršioca dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida.

ĐORĐE KOSTIĆ : U SREDIŠTU NADREALIZMA Sukobi Izdavač : BIBLIOTEKA GRADA BEOGRADA B e o g r a d, 1 9 9 1 Đorđe Kostić ( Ruma, 1909 – Beograd, 1995) 1909. Rođen je u svešteničkoj porodici. 1927. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, a zatim je kratko boravio u Parizu. 1928. Sa O. Davičom i Đ. Jovanovićem objavio je tri sveske časopisa Tragovi, a svaka je imala samo po osam primeraka. 1929. Sa O. Davičom, Đ. Jovanovićem i D. Matićem radio je na okupljanju grupe istomišljenika, među kojima su bili A. Vučo, M. Dedinac, M. Dimitrijević, koju je Ristić nazvao nadrealističkom. 1930. Jedan je od umetnika koji su potpisali manifest u almanahu Nemoguće–L`Impossible, gde je objavio i seriju crteža bez naslova (str. 32, 67, 104) i Tri puta san. 1931–1932. Sa O. Davičom i Đ. Jovanovićem bio je osnivač časopisa Nadrealizam danas i ovde. 1931. Sa O. Davičom i D. Matićem objavio je Položaj nadrealizma u društvenom procesu. 1933. Policija ga je uhapsila zbog revolucionarne aktivnosti pa je proveo više meseci u zatvoru. 1934. Napustio je Beograd i otputovao u London gde je ostao nekoliko godina. 1936. Prisustvovao je otvaranju nadrealističke izložbe u New Burlington Galleries u Londonu. Napisao je monodramu Dan bez noći (Beograd, 1974). 1939. Sa D. Frajem objavio je A Serbo–croat Phonetic Reader u Londonu. 1944–1949. Radio je kao urednik emisija za inostranstvo na Radio Beogradu. 1949–1978. Bio je direktor Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Beogradu. 1968–1980. Redovno je posećivao Indiju radi lingvističkih istraživanja. Objavio je mnogo stručnih radova iz uporedne lingvistike. 1972. Napisao je knjigu posvećenu uspomenama na nadrealizam Do nemogućeg. 1976. Sa M. Ristićem napravio je knjigu pastela i pesama Pass–T–Elle (Calcutta). 1989. Objavio je knjigu U središtu nadrealizma, Čeljust dijalektike, posvećenu nadrealističkoj anketi iz almanaha.

ČAROBNA ŠUMA Srpska erotska priča Čarobna šuma : srpska erotska priča / priredili Vasa Pavković, Dejan Ilić Beograd : Radio B92, 1996 ([Beograd] : Zuhra) 212 str. ; 17 cm Biblioteka Reč Eros na srpskom / Vasa Pavković i Dejan Ilić: str. 5-6. Podaci o autorima: str. 211-212. Judita Šalgo, Pavle Ugrinov, Jovica Aćin, Sava Damjanov, David Albahari, Vladimir Pištalo, Goran Petrović, srpska erotska priča... Knjiga je NOVA ------------------------- k

ČASOPIS ZA TEORIJU I SOCIOLOGIJU KULTURE I KULTURNU POLITIKU Broj 8 1970. godina / 245 str. : ilustr. ; 26x13 cm. - Latinica Crteži : DUŠAN OTAŠEVIĆ IZ SADRŽAJA Vladimir Petrić FENOMENI TELEVIZIJE Herbert Markuze O AFIRMATIVNOM KARAKTERU KULTURE NOVA NARODNA MUZIKA Razgovor vođen na III programu Radio Beograda Učesnici: Sveta Lukić, dr Zagorka Pešić-Golubović, Dragoslav Dević, Vojislav Đonović, dr Dragutin Gostuški, Prvoslav Plavšić KNJIGA JE VRLO DOBRO OCUVANA

Nikša Stipčević: DVA PREPORODA - Studije o italijansko-srpskim kulturnim i političkim vezama u XIX veku, Prosveta Beograd 1979, str. 279. Očuvanost 4. Никша Стипчевић (Сплит, 14. август 1929 — Београд, 12. јун 2011) је био српски историчар књижевности, професор универзитета, редовни члан САНУ. Његов отац Нико Стипчевић био је професор и начелник Општег одељења Министарства просвете Краљевине Југославије у Београду. Основну школу завршио је у Сплиту а Другу мушку гимназију у Београду 1948. године. Уписао се на Романску групу Филозофског факултета 1948. године, а дипломирао је 14. фебруара 1953. године (италијански језик и књижевност, под „В“ – француски језик и књижевност). Од 1953. године радио је у Институту за српски језик САН (Одсек за експерименталну фонетику). Исте године запослио се и као асистент за италијански језик на Катедри за романске језике и књижевност Филозофског факултета у Београду. Радио је као лектор за српскохрватски језик на Сорбони од 1959. до 1961. Докторску дисертацију „Књижевни погледи Антонија Грамшија“ одбранио је 1965. године на Филолошком факултету у Београду. Изабран је за редовног професора 28. децембра 1976. године. За дописног члана САНУ изабран је 15. децембра 1983. године, а за редовног 27. октобра 1994. године.

Apatridi, Radio B92, 1994. 204 strane. Odlično očuvana. Srpske alternative: ima li ih? Kako je počelo, Književnost M.Pavića, Instantni i distantni disidenti, Republikanci, Pretorijanci, Udarac elitnom nacionalizmu, Lagum Svetlane Velmar-Janković, Ispostavljanje računa Dobrici Ćosiću, Kultura denuncijacije, Mrze li Amerikanci (i drugi) (nas) Srbe, Fijakerska logika na pilećim nogama: Željko Simić, Srpski pisci od davnina za ili protiv, Smrt jezika smrti, Nacionalna izdaja, O srpskim ratničkim tradicijama, Papa i K.Čavoški, Odgovor Čavoškom.

Dobrivoje Borčić: `Rožanstvo - zapisi o mrtvima` Izdavač: Biblioteka `Ljubiša R. Đenić` Čajetina Tvrdi povez, iustracije, ćirilica, 234 strane, 24cm Opisan je ratni period, život na selu, svakodnevne obaveze seljaka u okupiranoj državi. Na knjizi sam radio tri godine. Istorija beleži uglavnom krupne događaje, pa iz tih događaja izdvaja znamenite ličnosti. Svi drugi učesnici u tim događajima su brojevi. Ja sam pokušao da te brojeve pretvorim u imena kada je u pitanju selo Rožanstvo. Dobrivoje Borčić.

SVET O NAMA 1941 - 1945 1 - 3 Slobodan Nešović RAD Beograd 1983. Panorama svedocanstava o tome sta je mislio svet o Jugoslaviji u toku drugog svetskog rata. Iz sadržaja : radio London, strana štampa, TIMES, Sovjetska štampa, Čerčil, odjek događaja od 27. marta, britanci i amerikanci o Draži Mihailoviću, smrt Nikole Tesle, emigrantska vlada u Londonu, Teheranska konferencija, Krimska konferencija u Jalti, kriza oko Trsta. 3 knjige, tvrd povez, 847 + 498 + 763 strana Ц15

JUNACI SRPSKE TRILOGIJE GOVORE Kosta Dimitrijević Prvi svetski rat Dimitrijević je rođen 1933. godine. Pisao je pripovetke, putopise, romansirane biografije, eseje i likovnw kritike, a po njegovim scenarijima rađene su radio drame i televizijske emisije. Objavljivao je i feljtone, 35 knjiga i više od 2.000 priloga u časopisima. Dobitnik je Nagrade za ivotno delo Udruženja novinara Srbije, iste nagrade Udruženja književnika Srbije, Vukove nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda i Nagrade akademije „Ivo Andrić“.

Фердинанд Лундберг:БОГАТИ И НАЈБОГАТИЈИ 1-2 Студија о моћи новца данас (О правим владарима Сједињених Америчких Држава) Издавач:ГЛОБУС,Загреб, 1977.год. Тврди повез,заштитни омот,361+295 страна. Стање:заштитни омоти оштећени понегде,књижни блок пристојно очуван. Печати (Радио Нови Сад). Књига на тему о којој не желите да мислите,за коју не желите да знате, коју не препознајете! Дакле,која не постоји, која је немогућа? А постоји,и утиче на све људе!

Odlično stanje 1985 PROLOG Velika edicija ideja, Knjiga 8, NAČELNO PROGRAMATSKI TEKSTOVI, Keržencev, Lunačarski: Narkom govori, Kolektivno stvaralaštvo, MASOVNI SPEKTAKLI, Zauzeće zimskog dvorca, Terevsat, Pustinin, Opaska Sosnovskog, Nikolaj Foregger, Igor Terentjev, Sergej Tretjakov, B.N. Jahontov, Modra bluza, Oberiuti, KAZALIŠNI KOMADI, Majakovski: Gori Moskva, Vladimir Majakovski/Osip Brik: Radio-Oktobar, Aleksandar Vvedenski, Danil Harms, Kručonih i Matjušin, Latinica, 351 str tags: avangardna drama Flaker ruska avangarda istorija pozorista molinari mejerholjd ejzenstajn rusija između dva svetska rata

Stanje: Kao Novo - Nekorišćeno Naslov: Rekvijem za Kraljevinu - - Uloga folksdojčera u rušenju Kraljevine Jugoslavije - Špijunski centri u Beogradu - Rad crnih kabineta - Pakt - Državni udar - Furor Germanicus Autor: Petar Đurić Izdavač: Jugoistok DOO Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 23cm Str: 517 Ilustrovano _____ U jugosloslovenskom Generalštabu vođena je kartoteka sa podacima o više od sto hiljada osoba - špijuna, ustaša, članovima VMRO, masona, komunista, istaknutih folksdojčera, stranih novinara, anarhista, emigranata, stranih vojnih stručnjaka i instruktora, radio-amatera, planinara... _____

Anastazija Šubić: SA ŠEKSPIROM - Eseji, Svjetlost Sarajevo 1979, str. 224. Očuvanost 3+. ŠUBIĆ, Anastazija (Beograd, 8. travnja 1933. – Sarajevo, 8. prosinca 1991.). Pripovjedačica, romanospisateljica, književna kritičarka, esejistica i dramska spisateljica. Kazališnu akademiju diplomirala u Beogradu. Na Radio Sarajevu izvjesno vrijeme obavljala poslove dramaturga. Djela: Veliko lovište (pripovijetke, 1959.), Naknada za život (roman, 1960.), Sa Šekspirom (studija, 1979.), Jedanput u našem životu, Biti u Kini, Stvari za sebe, Zove Los Anđelos, Amanet, Puna šaka kamenja (drame)

Nova, nekorišćena Vilari, Luiđi, 1876-1959 = Villari, Luigi, 1876-1959 Solunski front / Luiđi Vilari preveo sa italijanskog i engleskog Ivan Dimitrijević Jezik srpski Godina 2018 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej ; Beograd : Radio-televizija Srbije, 2018 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 361 str. : fotogr., geogr. karte ; 22 cm Edicija Srbija 1914-1918 / Prometej, Novi Sad [i] Radio-televizija Srbije, Beograd Prevod dela: La campagna di Macedonia / Luigi Villari Autorova slika Fotogr. i na oba spojna lista Tiraž 500 Dodaci: str. 345-361 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 9-10. Predmetne odrednice Prvi svetski rat 1914-1918 -- Solunski front -- 1915-1918 `U ovoj knjizi želeo sam da ispričam priču o jednom od tolikih frontova na koje se delio prostrani svetski oružani sukob – o Solunskom frontu – nastojeći naročito da istaknem važnu ulogu italijanskog kontigenta na njemu. Momci iz italijanskih vojnih jedinica na Balkanu bili su do sada gotovo sasvim zanemareni u već veoma brojnim publikacijama o Velikom ratu; neka od ovih dela u kojima se oni pominju sadrže nemale nepreciznosti i štaviše greške. Zbog specifičnog položaja na kojem sam se nalazio više od dve godine kao italijanski oficir za vezu s različitim savezničkim komandama na Istoku, bio sam u mogućnosti da prikupim dobar deo materijala o tom frontu, i otud sam smatarao da mi je dužnost da izložim ovde ono što znam o događajima na njemu, kako bi italijanska javnost videla da je i u tim dalekim oblastima naš vojnik pokazao svoje vojničke kvalitete i svoju drevnu civilizovanost. – L. V.` ****** Luiđi Vilari (1876-1959) bio je italijanski istoričar, putnik i diplomata. Radio je u italijanskom Ministarstvu spolјnih poslova, a kasnije je bio dopisnik novina. Vilari je bio italijanski vicekonzul u tri američka grada: Nјu Orleansu (1906), Filadelfiji (1907) i Bostonu (1907-1910). Veći deo svog života posvetio je proučavanju međunarodnih problema, naročito odnosima između Italije i zemalјa engleskog govornog područja. Takođe je autor brojnih knjiga i putopisa, uklјučujući i one posvećene njegovim putovanjima u kasno Rusko carstvo. x2

RADIO TALAS DUG 50 GODINA Bogdan Ristić Knjiga o Radiju Republike Srpske.... -------------------------------- `Knjiga o Radiju Republike Srpske, koji baštini tradiciju nekadašnjeg Radija Banjaluka, kao i Srpskog radija. O istoriji dugoj pola vijeka. O radiju koji je mijenjao ime, državu, domet i naziv ulice u kojoj stanuje, ali ne i odnos prema slušaocima` Tvrd lux povez,ilustrovano,284.str.,25.cm,Banja Luka. ⭐️⭐️---------------------------- Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```,najviša moguca ocena⭐️✔️⭐️ M

Patnja i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj državi Hrvatskoj od 1941-1945 - Dragoslav Stranjaković Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) bio je srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Biografija Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše se bavio istorijom 19. veka i periodom vladavine dinastije Obrenovića.[1] Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1] Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu.

U dobrom stanju Petar II Petrović Nјegoš : građa : 1830-1851. Knj. 5, (1848-1849) / [priredio] Jevto M. Milović Jezik srpski, italijanski, nemački Godina 1987 Titograd : Istorijski institut SR Crne Gore : Univerzitetska riječ : Državni arhiv Crne Gore, 1987 (trebinje : Svjetlost) Fizički opis 722 str. : faks. ; 25 cm Posebna izdanja / Istorijski institut SR Crne Gore. (Biblioteka Nјegoš) Tiraž 1000 Tekst ćir. i na više jezika. Predmetne odrednice Petrović Nјegoš, Petar II, crnogorski vladika, 1813-1851 Crna Gora -- Istorijska građa -- 19. v. Jevto Milović je bio crnogorski istoričar književnosti, istoričar i stručnjak za slavistiku i germanistiku, jedan od vodećih poznavalaca života i dela Petra II Petrovića Njegoša i član Crnogorske akademije nauka i umetnosti. Školovao se u Velimlju, Nikšiću, Prizrenu i Kotoru. U Beogradu je diplomirao germanistiku i slavistiku. Doktorirao je na Univerzitetu u Berlinu. Više godina radio je kao lektor za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Berlinu. Nakon Drugog svetskog rata jedno vreme je bio zaposlen u Cetinjskoj gimnaziji, a potom u Državnom muzeju na Cetinju. Radio je i kao rukovodilac Arhivskog odeljenja i biblioteke državnog muzeja na Cetinju. Predavao je na Katedri za nemački jezik i književnost Univerziteta u Zadru. Glavna tema njegovih brojnih radova bio je Njegoš, njegovo doba i književno delo.

raritet, 60 strana, pitanja i odgovori, ok stanje, vidi slike Jerusalem: `Goren` 1947. First edition. 12mo, 60pp; wrappers. A slight band of toning toward upper edge of wraps, slight bend to rear wrapper, very near fine. Item #205375 A charming book of cultural quizzes aimed at young readers - and based on a popular radio quiz show - to spark growing identification with the nascent Jewish state. A second edition appeared in 1951 adding a supplement on Israel. This pre-statehood edition is very uncommon.

TITOV BORBENI PUT 1941-1943.: Radomir Bulatović Naslov Titov borbeni put : posebni osvrt na objekte u kojima je boravio i radio. Knj. 1, (1941-1943) / Radomir Bulatović Vrsta građe dr.knjiž.oblici URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Oslobođenje, 1988 (Čačak : Litopapir) Fizički opis 362 str. : fotogr. ; 21 cm Zbirka Istorijska i memoarska biblioteka ISBN 86-319-0094-X (plast. sa omotom) Predmetne odrednice Tito, Josip Broz, 1892-1980 Odlično očuvana knjiga.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Guido Knopp (rođen 29. siječnja 1948. u Treysi, Hesse) njemački je novinar i pisac. U Njemačkoj je dobro poznat, ponajprije jer je producirao velik broj TV dokumentaraca, uglavnom o `Trećem Reichu` i nacionalsocijalizmu, ali i o drugim temama, poput staljinizma. Život i djelo Nakon što je stekao doktorat iz povijesti i političkih znanosti, Knopp je radio kao novinski urednik u Welt am Sonntagu i Frankfurter Allgemeine Zeitungu. Godine 1978. zapošljava se na njemačkoj TV postaji ZDF. Od tada je producirao mnogo dokumentaraca o nacističkoj diktaturi poput Hitlers Helfer (`Hitlerovi pristalice`), Hitler-Eine Bilanz (`Hitler-polaganje računa`) ili Die SS: Eine Warnung der Geschichte (`SS: Upozorenje od povijest`), ali i npr. Vatikan (o moći papa) ili Kanzler: Die Mächtigen der Republik (o njemačkim poslijeratnim saveznim kancelarima).[1] Knopp vodi tjedni program njemačke televizije, koji se obično emitira nedjeljom, pod nazivom History. Godine 1999. producirao je seriju pod nazivom 100 Jahre – der Countdown, koja sažima cijelo 20. stoljeće, godinu za godinom, a televizijska postaja Phoenix još uvijek je ponekad emitira tijekom praznika.[2] Za objavljivanje svoje knjige Top Spies – Traitors in the Secret War (1994), Knopp je radio s njemačkom Saveznom obavještajnom službom i nekoliko umirovljenih špijuna kako bi predstavio svoju osobnu priču i objasnio svoj rad široj javnosti.[3] Knoppovi povijesni filmovi često su kritizirani zbog prepovršnog predstavljanja Trećeg Reicha i zbog `uređivanja povijesti` kako bi se umanjila uloga njemačke javnosti u izgradnji i podržavanju Hitlerova režima.[4][5] Osuđen je za prekrajanje povijesti izostavljanjem uloge Wehrmachta (bivše njemačke vojske) u okrutnostima Drugog svjetskog rata.[6][7] Godine 2004. skupina međunarodnih povjesničara upozorila je da bi dokumentarci poput onih koje je producirao Knopp mogli svesti važne povijesne činjenice na puki infotainment.[8] Godine 2003. Knopp je zagovarao da se Konrad Adenauer nađe na Unsere Besten popisu najvećih Nijemaca, koji je sastavila ZDF-TV.[9] Za svoj rad 2004. godine dobio je Zlatnu kameru te Bavarsku i Europsku TV nagradu. Predaje novinarstvo na Gustav-Siewerth-Akademie u Weilheim-Bierbronnenu (Baden-Württemberg) i živi u Mainzu. Njegova izdavačka kuća je njemačka grupa Random House (Bertelsmann grupa).[10] Godine 2008. Knopp je radio na filmu o neuspješnom Hitlerovom ubojici Bertholdu Schenku Grafu von Stauffenbergu.

U dobrom stanju Mirko Tepavac : sećanja i komentari / [razgovore vodio] Aleksandar Nenadović Vrsta građe intervju Jezik srpski Godina 1998 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Radio B92, 1998 (Beograd : Standard 2) Fizički opis 255 str., [10] str. s tablama (fotogr.) ; 22 cm Zbirka Edicija Rat i mir Napomene Registar. Predmetne odrednice Tepavac, Mirko, 1922-2014 -- Intervjui Nikezić, Marko, 1921-1991 Nekontrolisane predmetne odrednice Tito, Josip Broz / Kardelj, Edvard / Marković, Draža / Mićunović, Veljko / Penezić, Slobodan / Perović, Latinka / Popović, Koča / Ranković, Aleksandar / Stambolić, Petar / Šoti, Pal / Tomić, Viktor / Tripalo, Miko

Autobiografske beleške nastale kao plod dugogodišnjeg predanog rada i iskustva u policijskoj branši Milenković je objavio pod imenom Tasin dnevnik u pet svezaka. Ovo delo je svedočanstvo o jednom vremenu, nekadašnjem Beogradu i uopšte našoj zemlji, u kome možemo čitati o zatvorenicima, kriminalu, kao i o sudbinama i unutrašnjim dramama većih i manjih zločinaca. Tasa je radio kao načelnik policije za vreme kraljeva Milana i Aleksandra, i pokušao je da spreči atentat nekoliko dana pre Majskog prevrata, o čemu takođe u dnevniku govori. 324 st.