Knjiga je u veoma dobrom stanju. Ovome rečniku, koji se zbog svoga enciklopedijskog karaktera pojavljuje pod naslovom Leksikon stranih reči i izraza, cilj je da bude što praktičniji, što potpuniji i, naročito, jasan i pouzdan u obaveštavanju onih koji se budu njim služili. Da bi ovome zadatku mogao što bolje odgovoriti, pisac je, svestan ozbiljnosti posla i teškoća koje treba savlađivati, godinama istrajno radio, odabirao i tragao, ne ograničavajući se na jednostrane izvore i interesovanja, nego svestrano, obuhvatajući sve čim se današnji čovek zanima i sa čim se može susresti...

knjiga je kao NOVA Koliko god da su poreklom bili različiti, bilo je između ova dva pisca i neobičnih paralela. Obojica su - znak pobune protiv konvencionalnog građanskog nasleđa - okrenuli leđa školi i krenuli putem samoobrazovanja, kojim su stekli veoma široka i raznorodna znanja začuđujućeg obima i obuhvatnosti. Obojica su se na početku svog književnog rada radije za kratko opredelili za skromna radna mesta - Tomas Man je radio u jednom osiguravajućem društvu, a Herman Hese u jednoj antikvarnici - samo da bi mogli da se poptuno posvete onome što im je bilo najvažnije - pisanju. Izdavač: IK Zorana Stojanovića ISBN: 86-7543-053-1 Broj strana: 309 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 22.5 x 14 cm Godina izdanja: 2002 tags: pisma, budenbrokovi, josif i njegova braća, dnevnici, doktor faustus čarobni breg igra staklenih perli sidarta demijan...

Daša Drndić AFTER EIGHT Književni ogledi Meandar, 2005. 203 strane. Odlično očuvana sa posvetom autorke. Prethodnu knjigu Daše Drndić kritika je (pa i publika) vrlo dobro prihvatila, konstatirajući autoričine izvrsne pripovjedačke sposobnosti, njezin smisao za uvjerljivu fabulaciju, uporno i obimno istraživanje građe, detaljno poznavanje povijesti, posebice one koncentracionih logora i etničkih čišćenja, kao i ponovno stvaranje one bolne atmosfere njezinih prijašnjih romana u snažnoj emotivnoj priči s obiljem autobiografskih elemenata. Daša Drndić, autorica koja piše poeziju, prozu i prijevode i koja je napisala tridesetak radio drama, igranih i dokumentarnih, ovaj se put predstavlja kao “čitatelj” tj. osoba koja u svojim književnim ogledima promišlja pročitane literarne i kulturološke predloške. “Posebnost književnih ogleda Daše Drndić jest u tome što se u njima spajaju profesionalni književnokritički interes i literarna inspiracija, te na taj način dobivamo tekstove koji uz teorijsku imaju i književnu vrijednost. Daša Drndić je jasna i precizna u svojim analizama, vodeći računa da pojedino književno djelo kontekstualizira kako u okvirima domaće tradicije tako i u okvirima svjetske književne produkcije. Uz prevladavajući interes prema književnoj prozi, Daša Drndić u svojim se ogledima bavi i analizom značajnih kulturoloških, socioloških i politoloških studija, u kojima do izraza naročito dolazi njezina izoštrena i nezavisna intelektualna kritička misao. Riječ je o studiji koja ima sluha kako za kontinuitet dvadesetostoljetne književnosti tako i za pomake u redefiniranju tradicionalno postavljenih granica između književnosti i zbilje, te između književnih i izvanknjiževnih tekstova.` (Andrea Zlatar) Daša Drndić rođena je u Zagrebu 1946. godine. Studirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, kao Fulbrightova stipendistica boravila je na Southern Illinois University, a potom i studirala na Case Western Reserve University. Radila je kao urednica u izdavačkoj kući `Vuk Karadžić`, kao profesorica engleskog jezika na Narodnom univerzitetu `Đuro Salaj` i urednica-dramaturginja na Radio-televiziji Beograd. Doktorirala je na Sveučilištu u Rijeci gdje je na Odsjeku za anglistiku predavala modernu britansku književnost i kreativno pisanje. Objavljuje prozu, književnu kritiku, analitičke tekstove i prijevode u časopisima i književnim listovima te igrane i dokumentarne radiodrame.

Odlično stanje Naslov Mrtvo mišljenje / Vojislav Despotov Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1989 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 156 str. ; 19 cm Zbirka Edicija Novi Sad ; ǂknj. ǂ169 ǂKolekcija ǂ`Semafor` ; 13 Sadržaj S a d r ž a j: 1. Cepanje cipela (5); 2. Amor est titillatio (6-7); 3. Ovde nema štamparskih grešaka (8); 4. Muška materica (9); 5. Šubi dubi du a (10); 6. Panker-jugend (11); 7. Moždana kora, zemljina kora (12-13); 8. Sedamdeset i deveta generacija (14); 9. I najkvalitetnije zdravlje je pola smrti (15-17); 10. Večiti kalendar (18); 11. Riđa prostitutka (kurva) (19-20); 12. Mi samo vodimo poreklo od ljudi (21); 13. Bela braća (22-26); 14. Body art (27-30); 15. Hare krsna (31-33); 16. Drug fašista (34-35); 17. Prisluškivanje i snimanje (36-37); 18. Telefon 988 (38); 19. Prisluškivanje i snimanje II (39-40); 20. Nekoliko stotina hiljada starica (41); 21. Ljubičasti stratokumulus (42-43); 22. Ljubavni par (44); 23. Ništa nije O. K., bog ih materin (45); 24. Zakon džungle (46); 25. Twenty Century Fox (47); 26. Probušili smo vam himen, druže svemir (48-49); 27. Antiporođajni bolovi (50); 28. Prevrnuti Filips (51-52); 29. Padajuća oplodnja (53); 30. Jadni duhovni sitnosopstvenici (54); 31. Udruženje književnika (55); 32. Ima boga (56); 33. Mali tanatisti (57); 34. Krvavi zamotuljak (58); 35. Knjitaa bo ma mpinge (59-60); 36. As above as below (61-62); 37. Gradska priroda (63-65); 38. Sava-centar (66-67); 39. Isus revolucija (68-69); 40. Ubistvo u Sava centru (70-76); 41. Boli me migrena (77-78); 42. Trula višnja (79); 43. Lezbejka (80); 44. Vranin mozak (81); 45. Opsadno stanje (82); 46. Naše zanimanje je sporedna opasnost (83-84); 47. Good evening (85); 48. Veoma brza besmrtnost (86); 49. Für uns alle - kaufhalle (87); 50. Evropa je puna nesrećnih plavuša (88-89); 51. Školjka (90-91); 52. Rudolf Štajner (92-94); 53. Divna nova umetnost (95-96); 54. Gajenje cveća (97); 55. Nova genetska objektivizacija (98-99); 56. Sprej protiv bubica (100); 57. Beznadežne tune (101); 58. Simpatična karijatida (102); 59. Nevin je onaj ko to isto skrivi (103-106); 60. Tropical moral insanity (107); 61. Astralna zanatska radnja (108-109); 62. Mačka (110); 63. Još jedna trudnoća (111); 64. Duplo grlo (112-113); 65. Vežbe letenja (114-117); 66. Da li smo još uvek ljudi? (118-119); 67. Dvonožno krdo (120-121); 68. Let, let (122-125); 69. Follow me (126-129); 70. Svinjska koža (130-131); 71. Sveži beton (132-134); 72. Električni stub (135); 73. Sova u Vrnjačkoj banji (136-139); 74. Marihuana (140-141); 75. Evena, jesi li mrtva? (142-143); 76. Godišnji odmor (144); 77. Biće spašeni samo spasioci (145); 78. Gde si bila? (146-147); 79. Novo doba (148-153); 80. Ovog? Onog? (154-155). ISBN 86-7331-152-7 (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Slika autora i beleška o autoru na koricama. Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu. Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Jedna književna nagrada nosi njegovo ime. postmoderna književnost neoavangarda vojvođanska avangarda čekić tautologije Vujica resin tucic katalin ladik judita salgo slavko matkovic

Kao na slikama Unutra sve čisto Stanko Lasic - Sukob na knjizevnoj ljevici 1928-1952 Izdavac - Liber, Zagreb Godina - 1970. Stanko Lasić (Karlovac, 25. lipnja 1927. – Pariz, 5. listopada 2017.) je hrvatski književni teoretičar, povjesničar i esejist, poznati krležolog, dopisni član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. Pred smrt je živio u Parizu. Životopis[uredi | uredi kôd] Rodio se je u Karlovcu. U rodnom gradu pohađao je osnovnu školu i gimnaziju. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu gdje je diplomirao jugoslavenske književnosti i filozofiju. Doktorirao je na M. Cihlaru Nehajevu. Od 1955. do 1976. predavao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu na Katedri za noviju hrvatsku književnost. Nakon toga radio je kao lektor i profesor na slavističkim katedrama u Francuskoj i Nizozemskoj. Uređivao je časopise Croaticu i Književnu smotru. Zbog svoje znanstvene uvjerljivosti, rezignirane mudrosti i nepokolebljivosti u potrazi za činjenicama, Lasićevo djelo Krleža, kronologija života i rada jedno je od najvažnijih djela hrvatske književnosti. Djela[uredi | uredi kôd] Sukob na književnoj ljevici 1928-1952, 1970. Poetika kriminalističkog romana, 1973. Struktura Krležinih »Zastava«, 1974. Problemi narativne strukture, 1977. Krleža. Kronologija života i rada, 1982. Književni počeci Marije Jurić Zagorke (1873-1910), 1986. Mladi Krleža i njegovi kritičari, 1987. Krležologija ili povijest kritičke misli o Miroslavu Krleži, I-VI, 1989-93. Tri eseja o Evropi, 1992.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tomas Sterns Eliot (engl. T. S. Eliot; Sent Luis, 26. septembar 1888 — London, 4. januar 1965), bio je engleski pisac američkog porekla, jedan od najpoznatijih evropskih pesnika 20. veka, dobitnik mnogih nagrada, među njima Nobelove 1948. i Geteove 1954. Nosilac 16 počasnih doktorata. Eliot je rođen u Sent Luisu. Studirao je na Harvardu, Sorboni i na Oksfordu.[1] Do kraja svog života ostao je u Engleskoj. Bio je pesnik, kritičar, izdavač, i više godina urednik vrlo uticajnog književnog časopisa Criterion. Od pojave poeme Pusta zemlja i nekih kritičarskih tekstova Eliot počinje da vrši snažan uticaj na englesku i američku poeziju. Eliot je takođe pisao i drame u stihu. Važnije knjige: Prufrock and Other Observations (1917); Poems (1920); The Waste Land (1922); The Hollow Men (1925); Ash-Wednes-day (1930); Four Quartets (1943). Mladost i obrazovanja Rođen je u istaknutoj porodici u Sent Luisu u Misuriju. Njegov otac, Henri Vejr Eliot bio je uspešan biznismen. Njegova majka, Šarlot Šamp Sterns, je pisala poeziju i radila kao socijalna radnica. Eliot je bio najmlađi od šestoro dece. Ime je dobio po dedi. Porodica i prijatelji su ga zvali Tom. Eliot je od 1898. do 1905. pohađao akademiju Smit, školu za dečake, gde je učio latinski, grčki, francuski i nemački. Od ranog detinjstva pokazivao je izvanrednu nadarenost za pisanje poezije. Prvobitno je pisao pod uticajem Omara Kajama. Nakon završetka akdemije, od 1906. je pohađao univerzitet Harvard i diplomirao nakon tri godine, umesto uobičajenih četiri.[2] Kasnije je radio kao asistent na univerzitetu. Počeo je objavljivati svoje pesme u univerzitetskom časopisu, a kasnije je postao i njegov urednik. U to vreme je počeo da čita o simbolističkom pokretu u književnosti i prvi se put upoznao sa imenima poput Remboa i Verlena. Tokom studija je prijateljevao s Konradom Aikenom. Od 1910. do 1911. je živeo u Parizu i na Sorboni slušao predavanja o filozofiji i jeziku. Između ostalih slušao je predavanja Anrija Bergsona i Alen-Furnijea. 1911. se vratio na Harvard da bi doktorirao filozofiju. Proučavao je budizam, hinduizam i indijsku kulturu. Da bi mogao da čita religijske tekstove, naučio je sanskrit. Godine 1914. je dobio stipendiju za Merton koledž na Oksfordu. Pre toga je posetio nemački grad Marburg, a nakon izbijanja Prvog svetskog rata je otišao u London te se vratio u Oksford. Početkom 1915. je upoznao Vivijen Haj-Vud. Venčali su se 26. juna iste godine.[1] Nakon kratke posete rodbini u SAD vratio se u London gde je počeo raditi kao predavač na Londonskom univerzitetu. Njegov prijatelj, filozof Bertrand Rasel, pokazivao je interesovanje za Vivijen te je moguće da su njih dvoje imali aferu. Nakon što je napustio Merton, Eliot je radio kao učitelj u školi Hajgejt, a kasnije na kraljevskoj gimnaziji u Haj Vikombu. Godine 1917. prihvatio je položaj u Lojdsovoj banci. U avgustu 1920. godine je u Parizu u društvu Vindama Luisa sreo Džejmsa Džojsa s kojim je ubrzo postao dobar prijatelj. 1925. je počeo raditi za izdavačku kuću Faber and Gwyer (kasnije poznatiju kao Faber and Faber), gde je proveo ostatak karijere, stekavši vremenom položaj direktora. Kasniji život u Engleskoj Dana 29. juna 1927. godine je prešao na anglikanizam, a u novembru iste godine postao državljanin Ujedinjenog Kraljevstva. Harvard mu je ponudio posao profesora za akademsku godinu 1932/33. koju je prihvatio i otišao u SAD, ostavivši suprugu samu u Engleskoj. Tada je već bio svestan njenih psihičkih problema. Fizičko stanje joj se takođe pogoršavalo tako da su je mučile glavobolja, nesanica, iscrpljenost i visoka temperatura. Uz sve to, psihička bolest je sve više napredovala, pa je za vreme Eliotovog boravka u Americi morala biti smeštena u bolnici u Nortumerlendu gde je naposletku i umrla 1947. Eliot je nije posećivao, ali su sve vreme zvanično bili u braku. Od 1946. do 1957. godine je živeo s prijateljem Džonom Dejvijem Hajvardom koji je prikupljao i arhivirao njegove radove. Eliotov drugi brak je bio srećan, ali je kratko trajao. 1957. je oženio Esmu Valeri Flečer. Za razliku od prve supruge, Eliot je Valeri dobro poznavao jer mu je od 1949. radila kao sekretarica u izdavačkoj firmi Faber and Faber. Njihov brak je bio tajan, a venčanju su prisustvovali samo roditelji mlade. Valeri je bila 37 godina mlađa od njega. Umro je 4. januara 1965. godine u Londonu od plućnog emfizema...

Muhamed Huković : ALHAMIJADO KNJIŽEVNOST I NJENI STVARAOCI , Svjetlost Sarajevo 1986, tvrdi povez, str. 344. Očuvanost 4. Muhamed Huković rođen u Čajniču 6. maja 1922. godine, gdje je stekao osnovno obrazovanje. Školovanje je nastavio na Šerijatskoj gimnaziji u Sarajevu, nakon toga se upisuje na Višu islamsku šerijatsko-teološku školu. Usljed njena ukidanja 1945. godine, kad je bio završio tri godine studija, upisuje studij slavistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu (1946.), gdje diplomira 1952. godine. Jedno je vrijeme radio kao nastavnik u Zagrebu, pa na Šumarskoj školi u Banjoj Luci, Ženskoj gimnaziji u Sarajevu, te, kao direktor, u sarajevskoj Zubotehničkoj školi. Penzionisan je 1985. godine kao savjetnik za prosvjetu Prosvjetno-pedagoškog zavoda u Sarajevu. Magistrirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, tema je bila: “Književni rad Alije Sadikovića”, a doktorsku tezu “Alhamijado književnost i njeni stvaraoci” odbranio na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Alhamijado književnost, divanska književnost, Osmanlije, mevlud, nasihat, jezik, pismo, kultura Alhamijado književnost javlja se kao civilizacijski fenomen preplitanja Istoka i Zapada, slovenskih jezika i semitskog pisma. Preplitanje ovih kultura i pisama u nizu slučajeva proizvelo je značajna dela književnosti južnoslovenskih naroda, a i književna kritika im je u malobrojnim radovima posvetila izvesnu pažnju. Međutim, alhamijado književnost na našim prostorima do danas nije istražena u meri u kojoj to zaslužuje i napisi o njoj su veoma skromni, te se i danas pojavljuju novi primerci dela ove književne vrste širom prstora nekadašnjeg Osmanskog carstva. Poezija i u manjoj meri proza alhamijado književnosti, koja vuče korene iz Španije, predstavlja svojevrstan spoj kultura i civilizacija balkanskih, odnosno evropskih i azijskih naroda.

Ex libris, 2011. Tekstovi Kalmana Mesarića (1900-1983) o modernim strujanjima u kazališnoj umjetnosti u prvim desetljećima proteklog stoljeća, prethodno objavljeni u raznim časopisima. Ponovnim objavljivanjem ovih tekstova pokušava se revalorizirati Mesarićeva uloga u počecima hrvatske avangardne književnosti i umjetnosti. Tekstovi su grupirani u nekoliko cjelina, Smjerovi moderne umjetnosti, Kazalište, Film, Kritika, Razgovori te Od klasne svijesti do avangardističke scene. Na kraju je objavljena bilješka o autoru. Mesarić, Kalman, hrvatski književnik i redatelj (Prelog, 17. IX. 1900 – Zagreb, 29. I. 1983). Radio u Zagrebu kao činovnik, novinar i pomoćni redatelj u HNK-u, studirao dramaturgiju u Berlinu. Do kraja II. svjetskog rata režirao je i prevodio u HNK-u, poslije je bio ravnatelj drame i redatelj u nekoliko hrvatskih i bosanskih kazališta. Režirao je velik broj djela, u rasponu od klasike do suvremene drame. U početku književnog i kazališnog djelovanja blizak avangardnim umjetničkim pokretima (ekspresionistička novela Divlji ples, 1921; zbirka avangardističkih pjesama Tragigroteske, 1923; drame tiskane u knjizi Kozmički žongleri, 1925). Na prijelazu iz 1920-ih u 1930-e odredio se za »socijalnu umjetnost« (brošura Smjerovi moderne umjetnosti, 1929). U zagrebačkome HNK-u 1931. izveden mu je pučki igrokaz Joco Udmanić te potom nekoliko komedija iz zagrebačkoga društvenog života (objavljene u knjizi Među nama, 1937). Njegova komedija Gospodsko dijete, što ju je 1936. postavio u zagrebačkome HNK-u, jedna je od najboljih i najpopularnijih hrvatskih komedija između dvaju svjetskih ratova. U 1950-ima i 1960-ima objavljivao je dramaturške i teatrološke studije u tuzlanskome časopisu Pozorište. Objavio je i pučki roman Dravom zlato plovi (1973), a posmrtno mu je objavljen roman Poker Baltazara Bodora ili Dugme na Fortune kapi (2000).

Predrag Palavestra Knjiga o Andriću Meki povez Izdavač Bigz / Srpska književna zadruga Предраг Палавестра (Сарајево, 14. јун 1930 — 19. август 2014) био је српски књижевник, историчар књижевности и редовни члан Српске академије наука и уметности[1] и Академије наука и уметности Босне и Херцеговине. Биографија Рођен је у Сарајеву 1930. године. У Београду је завршио Филолошки факултет на коме је докторирао 1964.[1] Као књижевни критичар је писао за лист Политику, био је уредник „Књижевних новина“ и часописа „Савременик“.[1] Радио је као директор Института за књижевност и уметност у Београду.[1] Два пута је изабран за председника Међународног ПЕН центра Србије. Члан је Крунског савета и Управног одбора Фонда Краљевског Дома Карађорђевића. У чланство Српске академије наука и уметности је примљен 7. маја 1981, када је изабран за дописног члана.[1] За редовног члана је изабран 15. децембра 1988. На мјесто секретара Одељења језика и књижевности САНУ је први пут изабран 26. априла 1994, а пононо изабран 28. маја 1998. и 23. априла 2002.[1] Његова књига „Послератна српска књижевност 1945—1970“ је прећутно забрањена и једним делом тиража и запаљена.[2] Преминуо је у Београду 19. августа 2014. године, у 84. години живота. Дјела Књижевне теме (1958) Књижевност Младе Босне (1965, два издања) Токови традиције (1971) Послератна српска књижевност 1945—1970 (1972, друго издање 2012) Догма и утопија Димитрија Митриновића: почеци српске књижевне авангарде (1977) Критика и авангарда у модерној српској књижевности (1979) Скривени песник: Иво Андрић (1981) Критичка књижевност (1983) Наслеђе српског модернизма (1985) Историја модерне српске књижевности — златно доба 1892-1918. (1986, два издања) Књижевност као критика идеологије (1991) Књига о Андрићу (1992) Књижевност и јавна реч (1994) Критичке расправе (1995) Јеврејски писци у српској књижевности (1998) Историја српског ПЕН—а (2006)

Predrag Palavestra Knjiga o Andriću Meki povez Izdavač Bigz / Srpska književna zadruga Предраг Палавестра (Сарајево, 14. јун 1930 — 19. август 2014) био је српски књижевник, историчар књижевности и редовни члан Српске академије наука и уметности[1] и Академије наука и уметности Босне и Херцеговине. Биографија Рођен је у Сарајеву 1930. године. У Београду је завршио Филолошки факултет на коме је докторирао 1964.[1] Као књижевни критичар је писао за лист Политику, био је уредник „Књижевних новина“ и часописа „Савременик“.[1] Радио је као директор Института за књижевност и уметност у Београду.[1] Два пута је изабран за председника Међународног ПЕН центра Србије. Члан је Крунског савета и Управног одбора Фонда Краљевског Дома Карађорђевића. У чланство Српске академије наука и уметности је примљен 7. маја 1981, када је изабран за дописног члана.[1] За редовног члана је изабран 15. децембра 1988. На мјесто секретара Одељења језика и књижевности САНУ је први пут изабран 26. априла 1994, а пононо изабран 28. маја 1998. и 23. априла 2002.[1] Његова књига „Послератна српска књижевност 1945—1970“ је прећутно забрањена и једним делом тиража и запаљена.[2] Преминуо је у Београду 19. августа 2014. године, у 84. години живота. Дјела Књижевне теме (1958) Књижевност Младе Босне (1965, два издања) Токови традиције (1971) Послератна српска књижевност 1945—1970 (1972, друго издање 2012) Догма и утопија Димитрија Митриновића: почеци српске књижевне авангарде (1977) Критика и авангарда у модерној српској књижевности (1979) Скривени песник: Иво Андрић (1981) Критичка књижевност (1983) Наслеђе српског модернизма (1985) Историја модерне српске књижевности — златно доба 1892-1918. (1986, два издања) Књижевност као критика идеологије (1991) Књига о Андрићу (1992) Књижевност и јавна реч (1994) Критичке расправе (1995) Јеврејски писци у српској књижевности (1998) Историја српског ПЕН—а (2006)

Prometej, 2010. 1421 strana, tvrd povez, udžbenički format. Naslovna korica kao na slici (nešto je bilo zalepljeno). Malo zaprljana na bočnim stranama (pogledajte sve slike ). Nekoliko listova s` početka malo izgužvani u donjem delu (ništa strašno ). Nema podvlačenja, zapisa... PRAVOPISNI REČNIK SRPSKOG JEZIKA SA GRAMATIČKO-PRAVOPISNIM SAVETNIKOM novi je veliki leksikografski projekat Izdavačke kuće Prometej. Na njegovoj realizaciji angažovani su naši istaknuti lingvisti dr Milan Šipka, akademik Ivan Klajn, sa grupom mlađih saradnika magistara leksikografije. Ovakva je knjiga potrebna svima koji pišu, a koji pri pisanju nailaze na nedoumice koje neće moći rešiti samo uz pomoć Pravopisa, a ovako će uz svaku reč i izraz lako naći kako ih treba pisati, s oznakama koje će ih uputiti na objašnjenja zašto je tako pravilno, tj. na odgovarajuće pravopisno (ili gramatičko) pravilo, što se daje u kratkom pregledu na kraju (u posebnom poglavlju). Iako glavni naslov Pravopisnog rečnika sugeriše da se radi isključivo o pravopisnom rečniku, ova je knjiga više od toga: ona je, u isto vreme i gramatički i akcentanski rečnik, ali i jezički savetnik. Ona, dakle, ima višestruku namenu, pa će korisnicima biti i od višestruke pomoći pri pisanju, a uz to i prilika da prošire svoje znanje o srpskom standardnom jeziku uopšte, posebno o njegovoj upotrebi u pismenoj i usmenoj komunikaciji. Poslednji put je 1960. godine u okviru Pravopisa srpskohrvatskog jezika, u izdanju Matice srpske i Matice hrvatske, publikovan pravopisni rečnik. Posle punih 50 godina imamo nov projekat sličnog zahvata ali ipak drugačiji, ovo je prvi pravopisni rečnik srpskog jezika. Iz recenzija Smatram da će knjiga Milana Šipke Pravopisni rečnik srpskog jezika (sa pravopisno-gramatičkim savetnikom), biti od koristi onima koji se zanimaju za našu današnju standardnojezičku, gramatičku, leksičku, prozodijsku, a posebno pravopisnu stvarnost, za njena načela i praksu, kao i onima kojima je pisanje i govorenje na srpskom jeziku svakodnevna profesionalna preokupacija i briga (učitelji, nastavnici, profesori, lingvisti, istraživači, naučnici, lektori, pisci, novinari, redaktori, spikeri, voditelji, izdavači, štampari, oglašivači, i drugi). prof. dr Milorad Radovanović, dopisni član SANU PRAVOPISNI REČNIK SRPSKOG JEZIKA sa pravopisno-gramatičkim savetnikom autora Milana Šipke predstavlja u srpskoj normativistici do sada neobjavljenu, a prijeko potrebnu knjigu, potrebnu ne samo onima koji se normom srpskog jezika bave u okviru struke nego i širem krugu korisnika koji njeguju sopstvenu jezičku kulturu i žele da postignu viši nivo pismenosti... Sve riječi su akcentovane prema standardu savremenog srpskog jezika, tako da ova knjiga pored ortografske, dobrim dijelom daje pregled i ortoepske i gramatičke norme srpskog jezika. Autor uvijek skreće pažnju potencijalnom korisniku na nepravilne, a u praksi raširene oblike, navodeći ih u zagradi uz odrednicu „ne“... Dr Milanka Babić Izvodi o rečniku: Pravopisni rečnik srpskog jezika sa pravopisno-gramatičkim savetnikom dr Milana Šipke, prvi je srpski standardnojezički priručnik u poslednjih 100 godina! RTS, Dnevnik 2 To je i jezički savetnik, upozorava na brojne greške. Čak na 8.000 mesta možemo naći upozorenje šta je pravilno, a šta nije. Tanjug Posebna vrednost Pravopisnog rečnika je što obuhvata ceo srpski jezički prostor. TV Košava Sada je neumorni Milan Šipka napravio rečnik za koji ne sumnjam da će ga razgrabiti svi oni kojima je važno da reči svog maternjeg jezika pišu i izgovaraju po pravilima jezičkog standarda Ivan Klajn Pravopisni rečnik će u narednim godinama biti nezaobilazna literatura u svakoj srpskoj kući i instituciji. Večernje novosti Ne pripadam jezičkim čistuncima i onima koji se plaše slenga, ali u vremenima u kojima se više “mejluje” nego dopisuje, u kojima se radije “lajkuje” nego dopada ili komunicira “onlajn” nego uživo, treba jednom zasvagda da se zna šta je kanon, šta je autentično. dr Bojan Pajtić, predesdnik Vlade Vojvodine Pravopisni rečnik srpskog jezika, autora Milana Šipke, kamen je temeljac srpske kulture i srpskog identiteta u decenijama koje su pred nama. Radio Beograd Izdavački i istorijski poduhvat Šipke i njegovih saradnika TV B92 Čuvar pravilno izgovorenih i napisanih reči Danas Pravopisni rečnik srpskog jezika je epohalna knjiga, iz najmanje tri razloga. Prvi je što ravnopravno tretira ekavicu i ijekavicu, drugi - što raščišćava dubletske srpske ili hrvatske nedoumice, a treći - što su sve reči akcentovane. Jovan Ćirilov Namenjen je izvornim govornicima srpskog jezika, pre svega onima koji su po dužnosti obavezni da pišu i govore pravilno, profesori, političari, novinari, studenti, učenici, ali i svima drugima koji žele da svoju jezičku kulturu podignu na viši nivo. Radio 021 Najboljim doprinos godini srpskog jezika i književnosti! Dnevnik, Novi Sad

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Šta reći, u najkraćim crtama, o zbirci eseja Bele Hamvaša Hiperionski eseji? Čitljiv rukopis koji mami, rečju: hamvaševski. Uostalom, Sava Babić u pogovoru zaključuje: „Koliko god je čitalac u stanju da unese u Hamvaševo delo, dvostruko će moći da iznese iz njega“. Ova lepa Babićeva misao i ne može se istaći na bolji način, već kao krajnji rezultat pristupa delu od kapitalne vrednosti za svetsku književnost, delu Bele Hamvaša. A ako još pridodamo Babićevo mišljenje da je Hamvaš „izuzetna pojava“, da je „svaki njegov tekst prepoznatljiv“, ostaje nam da se, čitajući eseje, i sami uverimo u piščevu osobenost. I? Evo tek nekoliko prvih rečenica Hamvaševog eseja „Psihologija branja cveća“, biće jasnije o čemu govorimo: „Kada se na kraju života nađem pred Anđelom Smrti, mislim da ću ga bez roptanja moći slediti u nepoznato. Ako me upita da li si nešto propustio, odgovoriću – ne verujem. Ali ako kaže ovako da li ti je žao što ovde nešto ostavljaš, reći ću – cveće. Rado ću se i lako odreći onoga što živi na zemlji, ali cveće, cveće! Anđeo će mi reći: videćeš, svet razuma je bogatiji od sveta slika. Tamo ćeš videti iznutra. To je kao da se predaš dubokoj meditaciji. Odvojen od zemlje nemaš drugog iskustva do nematerijalnog bruja; srećan i oslobođen lebdiš u bezgraničnosti…“ Da! Zar i ovih par rečenica ne pripada osobenom shvatanju sveta. Hamvaševom shatanju sveta, ali i našem. Zar to nije dokaz zašto je Hamvaševo delo darovno, korisno, preporučljivo čitaocima. Zar ove rečenice nisu baš oni duhovni zlatnici koji pronalazimo u pećinama njegovih knjiga. Duhovni zlatnici koji nemaju cenu! Bela Hamvaš (mađ. Hamvas Béla, Eperješ (danas u Slovačkoj), 23. marta 1897. – Budimpešta, 7. novembra 1968) bio je mađarski pisac i esejista. Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Otac mu se bavio pisanjem i predavanjem mađarske i nemačke književnosti.[1] Godine 1915. Bela upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Isprva se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige „Nevidljivo zbivanje“ objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra. Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapali u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje. Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu, u teškim uslovima. Radi je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik, a istovremeno danonoćno je radio na svojim spisima. Kad god je imao slobodno vreme, prevodio je sa sanskrita, hebrejskog i grčkog i pisao o kabali, zenu i sufizmu. Između 1959. i 1966. završio je „Patmos“, svoj poslednji veliki rad. Njegov rad ostao je u rukopisima sve do njegove smrti. U novosadskom časopisu „Hid“ objavljena su dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje, pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“. Sa 67 godina je konačno dobio penziju. Bela Hamvaš je umro od hemoragijskog moždanog udara 1968. godine. Sahranjen je u Sentendreu. Godine 1990. posthumno je dobio mađarsku nagradu Košut.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omotac losiji, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Mimezis je Auerbahovo centralno teorijsko delo, nastalo u egzilu gotovo bez pomoćne literature, i sastoji se iz devetnaest eseja – docnije je dodat esej o Servantesu – o tranzicijama antičkog, hrišćanskog i modernog realizma Homera, Biblije, Avgustina, Dantea, Šilera, Flobera, Zole ili Džojsa. Odsustvo kritičke literature nagnalao je Auerbaha da se obrati papskom nunciju Ronkaliju, potonjem papi Jovanu XXIII, da odobri pristup manastirskoj biblioteci u Galati. U njoj se nalazi kompletan primerak patrističke edicije J. Migne. Upravo u toj biblioteci nastao je rukopis Mimezisa. Epohalno delo pisano u opšterazumljivom egzoteričko-pedagoškom stilu, a koje se direktno obraća čitaocima „ujedinjenim u naklonosti ka zapadnoj istoriji“. Ko Auerbahovo delo studiozno čita, uočiće da su filologija i istorija fundamentalni elementi njegovog mišljenja. Polazna Auerbahova doktrina je Vikoova filozofija istorije, po kojoj od ljudske volje zavisi istorija naroda i jezika, mitova i običaja, prava i politike. Drugi ključni momenat u Auerbahovoj teoriji je Aristotelovo učenje o mimezisu, primenjeno u društvenoj praksi. U mimezisu se reflektuje mišljenje i delanje kao proces svesti. Otuda mimezis nema početak, budući da je još in statu nascendi prisutan, ukoliko čovek kao generičko biće saznaje i proizvodi. Mimetički procesi otuda ne mogu da budu konačna rešenja, jer se razvijaju kroz postojani istorijski proces. Erih Auerbah (nem. Erich Auerbach; Berlin, 9. novembar 1892 — Volingford, 13. oktobar 1957),bio je predavač, teoretičar i istoričar književnosti.[1] Biografija Doktorat iz filologije stekao je na Univerzitetu Grajsvald, Nemačka, 1921. godine i radio kao bibliotekar u Pruskoj državnoj biblioteci. Svoj naučni rad je započeo u nemačkom univerzitetskom gradu Marburgu. Zbog prilika u predratnoj Nemačkoj, poput svog kolege Lea Špicera, preselio se u Tursku. Predavao je romansku filologiju na Državnom univerzitetu u Istanbulu od 1935. do 1947. godine. Zatim odlazi u SAD. Tamo će provesti izvesno vreme na Prinstonskom univerzitetu. Posle toga prelazi na prestižni Jel univerzitet u Nju Hejvenu na kome ostaje do smrti....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Priredili: DRAGAN NEDELJKOVIĆ MIODRAG RADOVIĆ Dragan Nedeljković (Ravnje, 2. avgust 1925 — Beograd, 5. jun 2015) bio je slavista, profesor univerziteta u Beogradu, Bordou i Parizu.[1] Biografija Rođen je u selu Ravnje u Mačvi, od oca Rastka, trgovca, i majke Jelene.[2] Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Rumi. Tokom Drugog svetskog rata bio je na Sremskom frontu kao vojnik.[3] Studirao je u Beogradu, a uporednu i francusku književnost studirao je na Sorboni. Doktorirao je 1957. u Strazburu, a francuski državni doktorat je stekao u Bordou. Bio je redovni član Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti sa sedištem u Parizu. Bio je predsednik Srpskog narodnog pokreta „Svetozar Miletić“.[4] Objavio je oko 400 stručnih, naučnih i književnih radova.[1] Napisao je trilogiju svetlosti koju čin knjige „Izdaleka - svetlost“ (1996), „Svetlost izbliza“ (2000) i „Iz dubine svetlost - u predvorju smrti“ (2003).[3] Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Miodrag Radović (profesor) (Kamenjača, 1945 – Novi Sad, 2018) bio je komparatista, profesor književnosti, prevodilac sa francuskog, nemačkog i engleskog jezika. Realizator je ideje o osnivanju Katedre za komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Biografija Miodrag Radović rođen je 1945. godine u Kamenjači. Osmogodišnju školu završio je u Trsteniku, a gimnaziju u Kruševcu. Na Filološkom fakultetu u Beogradu diplomirao je Opštu književnost sa teorijom 1968. Magistrirao je sa temom „Funkcija snova u romanu Zločin i kazna F. M. Dostojevskoga” (1976), a doktorirao na temi „Poetika Laze Kostića i njeni izvori u zapadnoevropskim književnostima” (1980) na beogradskom Univerzitetu. Kao stipendista francuske vlade završio je postdiplomske studije u Evropskom univerzitetskom centru u Nansiju (1969–1970). Bio je stipendista Humboltove fondacije u dva maha: u Minhenu i na Univerzitetu Hajdelberg u Nemačkoj. Kao bibliotekar radio je u Biblioteci Matice srpske (1970–1972). U svojstvu lektora, predavača i profesora bio je nastavnik na univerzitetima u Lionu, Renu, Banja Luci, Nikšiću, Novom Sadu i Frankfurtu na Majni (Gete Univerzitet). Realizator je ideje o osnivanju Katedre za komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Njegova knjiga Pčelojavljenje, koja razmatra simboliku pčele u književnosti, objavljena je 2017.godine, a afinitete za svet pčela, njihovu magiju i njihove tajne poneo je iz porodice u kojoj je pčelario na tradicionalni način deda Stanislav Radović. Preminuo je 26. jula 2018. u Novom Sadu, na svojoj terasi, okružen cvećem, limunom koji je gajio i pčelama radilicama. Serije i festivali: Miodrag Radović je autor serije Velikani nauke u limbu zaborava, ciklusa predavanja iz 2015. godine koji je, u okviru obeležavanja 25 godina postojanja, Fondacija Laza Kostić pokrenula sa Kolarčevom zadužbinom. Sa ciljem čuvanja kontinuiteta naučne tradicije u Srbiji, ciklus obrađuje stvaralaštvo Zorana Konstantinovića, Mirona Flašara, Anice Savić-Rebac, Vojislava Đurića, Miroslava Pantića, Novice Petkovića i Miodraga Ibrovca. Kostić Lazi na zvezdanoj stazi (Julijani dr-a Laze Kostića, rođenoj Palanački) je festival nastao u Somboru 2017. godine iz saradnje crkvene opštine Sombor, Narodnog pozorišta Sombor i Srpske čitaonice Laza Kostić. Povodom 50 godina Muzeja pčelarstva u Sremskim Karlovcima, kreirana je serija koncerata, izložbi, predavanja, razgovora i različitih programa pod nazivom Zvezdani ukrštaj J. Živanović - L. Kostić. Serija je u Muzeju pčelarstva najavljena promocijom knjige Pčelojavljenje prof. dr Miodraga Radovića na Sveta Tri Jerarha, 12.februara, dan rođenja dva prijatelja. Počast Kostić Lazi na zvezdanoj stazi je u maju 2017. godine održana u saradnji Narodne biblioteke „Jefimija“, Narodnog univerziteta Trstenik i Gimnazije „Vuk Stefanović Karadžić“.

Ćirilske rukopisne knjige biblioteke Srpske patrijaršije Knjiga 1. Apostoli Biblioteka Srpske patrijaršije, 2022. 141 strana, tvrd povez, udžbenički format. „Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Српске Патријаршије, Књига 1. Апостоли“ Средином јуна 2022. године у оквиру издавачке делатности Библиотеке Српске Патријаршије објављена је научна публикација Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Српске Патријаршије, Књига 1. Апостоли, која је резултат вишегодишњег рада на пројекту: Истраживање, евидентирање и научна обрада рукописног фонда Библиотеке Српске Патријаршије. Научну комисију ангажовану на овом пројекту Библиотеке Патријаршије чине: проф. др Бранислав Тодић, редован професор Филозофског факултета у Београду; проф. др Зоран Ранковић, редован професор Православног Богословског факултета у Београду; мр Душица Грбић, начелник одељења старе и ретке књиге Библиотеке Матице српске у Новом Саду и др Зоран Недељковић, управника Библиотеке Српске Патријаршије. Издање које је пред читаоцима представља археографски опис шест рукописних књига и одломака Апостола, који се чувају у рукописном фонду Библиотеке Српске Патријаршије у Београду. Описи рукописа урађени су на основу непосредног увида и накнадне обраде. Описи се састоје од следећих целина: (Заглавље), Кодиколошки опис, Повез, Писар, место и време настанка, Ликовни украс, Садржај, Записи, Историјат и Литература. Ова публикације је прво издање поменутог пројекта који има за циљ научни опис свих средњовековних рукописа који се чувају у Библиотеци Патријаршије (укупно има 471 рукопис). Начин научног истрживања осим хронолошког јесте и тематски, односно рукописни фонд се обрађује по целинама – Апостоли, Јеванђеља, Псалтири, Зборници итд. Посебно вредан рукописни фонд Библиотеке Српске Патријаршије никада до сада није научно, детаљно и систематски описиван и управо због његовог значаја за научноистраживачку јавност, ово издање, као и будућа на којима ће се радити, биће потврда високих домета писаног стваралаштва српске културе кроз историју. Следеће издање на коме научна Комисија Библиотеке Српске Патријаршије ради биће средњовековна рукописна Јеванђеља.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice malo izlizane, nista strasno. Ostalo uredno! Roman Witold Ingarden (/ɪnˈɡɑːrdən/; 5. veljače 1893. – 14. lipnja 1970.) bio je poljski filozof koji se bavio estetikom, ontologijom i fenomenologijom. Prije Drugog svjetskog rata Ingarden je svoja djela uglavnom objavljivao na njemačkom jeziku. Tijekom rata prelazi na poljski iz solidarnosti sa svojom domovinom nakon njemačke invazije,[3] i kao rezultat toga, njegova glavna djela iz ontologije ostala su uglavnom nezapažena od strane šire svjetske filozofske zajednice. Ingarden je rođen u Krakovu, Austro-Ugarska, 5. veljače 1893. godine.[4] Prvo je studirao matematiku i filozofiju na Sveučilištu Lwów kod Kazimierza Twardowskog, a zatim se preselio na Sveučilište u Göttingenu kako bi studirao filozofiju kod Edmunda Husserla. Husserl ga je smatrao jednim od svojih najboljih studenata i pratio ga je na Sveučilištu u Freiburgu, gdje je 1918. Ingarden predao svoju doktorsku disertaciju s Husserlom kao direktorom.[6] Naslov njegovog rada bio je Intuition und Intellekt bei Henri Bergson (Intuicija i intelekt u Henri Bergson).[7] Ingarden je ranije predložio da se prebaci u Lwów i napiše novu disertaciju pod vodstvom Twardowskog zbog sve veće napetosti između Njemačke i Poljske, ali Husserl je to odbio.[7] Ingarden se potom vratio u Poljsku, gdje je nakon doktorata proveo svoju akademsku karijeru. Dugo se morao uzdržavati srednjoškolskom nastavom.[8] Tijekom tog razdoblja, jedan od njegovih radova - osim njegovog postdoktorskog rada iz epistemologije - bio je pregled Festschrifta napisan za Twardowskog. To je uključivalo analizu Zygmunta Lempickog `W sprawie uzasadnienia poetyki czystej` (O opravdanosti čiste poetike).[9] Godine 1925. predao je svoj Habilitationschrift, Essentiale Fragen (Bitna pitanja), Kazimierzu Twardowskom na Sveučilištu Lwów. Ovu tezu zamijetila je filozofska zajednica engleskog govornog područja.[10][11] Godine 1933. sveučilište ga je promoviralo za profesora filozofije.[10] Postao je poznat po svom radu na Književnom umjetničkom djelu (Das literarische Kunstwerk. Eine Untersuchung aus dem Grenzgebiet der Ontologie, Logik und Literaturwissenschaft, 1931.).[6] Od 1939. do 1941. za vrijeme sovjetske okupacije Lwówa nastavio je sa sveučilišnom djelatnošću i živio na području Krakova.[10] Nakon operacije Barbarossa 1941. pod njemačkom okupacijom Ingarden je potajno predavao studentima matematiku i filozofiju. Nakon što mu je kuća bombardirana, nastavio je raditi na svojoj knjizi, Kontroverza oko postojanja svijeta.[6] Ingarden je ubrzo nakon rata postao profesor na Sveučilištu Nicolaus Copernicus u Toruńu 1945., ali je zabranjen 1946. pod komunističkim režimom.[3] Zatim se preselio na Jagelonsko sveučilište u Krakovu, gdje mu je ponuđeno mjesto.[10] Godine 1949., međutim, zabranjeno mu je predavanje zbog navodnog idealizma, navodnog `neprijatelja materijalizma`.[3] Godine 1957. ponovno je imenovan na Sveučilište Jagiellonian nakon što je zabrana ukinuta, pa je nastavio predavati, pisati i objavljivati. Ingarden je preminuo 14. lipnja 1970. u Krakovu od posljedica cerebralnog krvarenja.[6] Djela Ingarden je bio realistički fenomenolog i stoga nije prihvaćao Husserlov transcendentalni idealizam. Njegov trening bio je fenomenološki; unatoč tome, njegov je rad u cjelini bio usmjeren na ontologiju. Zato je[citat potreban] Ingarden jedan od najpoznatijih fenomenoloških ontologa, koji je nastojao opisati ontološku strukturu i stanje bića različitih objekata na temelju bitnih značajki svakog iskustva koje bi takvo znanje moglo pružiti. Najpoznatija Ingardenova djela, i jedina nadaleko poznata čitateljima engleskog govornog područja, tiču ​​se estetike i književnosti. Njegova najpopularnija knjiga, na primjer, bila je Književno umjetničko djelo, koja je istraživala pojam književnog umjetničkog djela.[9] U ovoj knjizi Ingarden je tvrdio da je književno umjetničko djelo čisto namjerni objekt i da je proizvod autorovih svjesnih čina.[9] Ovaj bi rad pridonio razvoju književne teorije nazvane kritika odgovora čitatelja i utjecao na znanstvenike kao što su René Wellek i Wolfgang Iser.[3] Ekskluzivni fokus na Ingardenov rad u estetici ne odražava Ingardenovo cjelokupno filozofsko stajalište, koje je usredotočeno na ideje o formalnoj, egzistencijalnoj i materijalnoj ontologiji iznesene u njegovoj Kontroverzi o postojanju svijeta. U svojim estetskim istraživanjima, Ingarden je estetiku smatrao sastavnim dijelom filozofije. Tvrdio je da njegova estetska teorija nije samo analiza umjetnosti već pristup koji odgovara na osnovna filozofska pitanja.[12] Ingarden je također pokušao uspostaviti fenomenološki krug u Lavovu. Grupa, koja se usredotočila na estetiku i deskriptivnu psihologiju, privukla je neke od Twardowskijevih učenika, uključujući Leopolda Blausteina i Eugénie Ginsberg.[13] Ingarden je bio bliski suradnik Edith Stein. On je stao u njezinu obranu kada je doveden u pitanje njezin rad s Husserlom.[14] Ingarden je napisao svoju biografiju 1949. Ovo djelo, napisano u trećem licu, bila je jedna od tri biografije koje je poslao Tatarkiewiczu, koji je tada revidirao svoju Historia filozofii (Povijest filozofije).[7] Filozof je također radio za Husserla...

Broj tastera: 7 Tehnologija detekcije pokreta: Optički Genius Ergo 8300S bežični optički miš je vrhunski uređaj koji kombinuje visoke performanse, udobnost i praktičnost. Sa svojim naprednim karakteristikama i elegantnim crnim dizajnom, ovaj miš postaje neizostavan dodatak za svakodnevnu upotrebu kod kuće ili u kancelariji.Sa DPI podešavanjem do 1600, Genius Ergo 8300S omogućava korisnicima precizno i glatko kretanje kursora, što ga čini idealnim za radne zadatke, surfovanje internetom ili opuštajuće sesije igranja. Ovo podešavanje omogućava prilagođavanje brzine kursora prema potrebama i preferencijama korisnika.Bežična tehnologija eliminiše neuredne kablove i omogućava veću slobodu kretanja, što je posebno korisno za korisnike koji vole raditi na različitim mestima. Uz dugotrajnu bateriju, Genius Ergo 8300S može pružiti pouzdanu bežičnu konekciju tokom dugog vremenskog perioda bez potrebe za čestim punjenjem.Ergonomski dizajn ovog miša pruža udobno pristajanje u ruci, smanjujući zamor tokom dugotrajne upotrebe. Dizajniran sa fokusom na ergonomiju, Genius Ergo 8300S može pomoći u smanjenju nelagodnosti i bolova u ruci i zglobovima tokom dugotrajnog korišćenja.Ključne karakteristike Genius Ergo 8300S bežičnog optičkog miša uključuju: Precizno kretanje kursora sa DPI podešavanjem do 1600. Bežična sloboda kretanja za veću praktičnost. Dugotrajnu bateriju za neprekidnu upotrebu. Ergonomski dizajn za udobnost tokom dugotrajne upotrebe. Genius Ergo 8300S bežični optički miš je idealan izbor za sve korisnike koji traže pouzdan, udoban i funkcionalan miš za svakodnevnu upotrebu. Bez obzira da li radite, igrate igre ili jednostavno surfujete internetom, ovaj miš će vam pružiti izuzetno iskustvo korišćenja. Miševi Broj tastera 7 Broj točkića za pomeranje 1 Frekvencija odziva 2.4 GHz Povezivanje uređaja B Prilagodljiva rezolucija pokreta Rezolucija miša 1600DPI Tehnologija detekcije pokreta Optički Dizajni Boja proizvoda Crna Ergonomski dizajn Menadžment potrošnje Vrsta baterije 2xAAA Deklaracija Model Genius Ergo 8300S 1600dpi bežični optički miš crni Naziv i vrsta robe Miševi Uvoznik USPON DOO ČAČAK Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Genius Ergo 8300S 1600dpi bežični optički miš crni 1.699 RSD MP cena (0) Just In Case MIXPL102BK 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski CRNI za iPhone 11 2.299 RSD MP cena (45) Logitech K400 Plus bežična tastatura YU crna 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Toshiba Canvio Slim 2TB 2.5" (HDTD320EK3EA) eksterni hard disk crni 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (0) Corsair RM850e (CP-9020263-EU) 80 PLUS Gold napajanje 850W 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (1) 3G Guess Stripe (GUHCP13M4GDGR) siva zaštitna maska za iPhone 13 6.1 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) 3G Carbon fiber crna zaštitna maska za mobilni Samsung A336B Galaxy A33 5G 499 RSD MP cena (0) S-BOX CC-331W auto punjač za telefone 3xUSB beli 2.299 RSD MP cena (0) Focus Entertainment (PS5) Warhammer 40.000: Space Marine 2 - Gold Edition igrica 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD U pretprodaji od 24.02. do 09.09. (0) Gigabyte H610M K DDR4 rev.1.x matična ploča 13.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.599 RSD (36) Samsung Galaxy Watch 3 45mm BT (SM-R840NZSAEUF) pametni sat srebrni 59.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 53.999 RSD (1) TCL 55P635 Smart TV 55" 4K Ultra HD DVB-T2 53.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 48.499 RSD (0) CT 11600 (RAC24353) kompjuter Intel Hexa Core i5 11600 16GB 500GB SSD Intel UHD Graphics 560W 53.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 47.999 RSD (0) Printermayin (CF413A) zamenski toner za HP štampače M452dn,M452nw,M377dw,M477fdn,M477fdw magenta 2.499 RSD MP cena (0) Afox Geforce G210 Low Profile (AF210-1024D3L5) grafička kartica 1GB DDR3 64bit 4.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.999 RSD (4) Xiaomi Mi 4C WiFi ruter 2.599 RSD MP cena (0) Sega (PS4) Super Monkey Ball: Banana Mania Launch Edition igrica za PS4 4.999 RSD MP cena (0) Epson T11D340 magenta kertridž XL za WorkForce WF-C53xx/WF-C58xx 19.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.999 RSD (0) Xprint (PA-210) zamenski toner za Pantum P2500,P2500w,M6550w,M6550nw crni 3.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.599 RSD Nema na stanju! (0) Osram LED sijalica E27 11W 4000K 999 RSD MP cena (0) Asus VA27EHF IPS monitor 27" 18.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.899 RSD (0) Transcend 2TB 2.5" SATA III SSD230S (TS2TSSD230S) SSD disk 28.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.599 RSD (1) SanDisk 64GB Dual Drive Ultra Luxe (SDDDC4-064G-G46) USB flash memorija crni 2.299 RSD MP cena (0) 4Gamers (PS4) Camo Edition gejming slušalice belo crne 3.999 RSD MP cena (0) 3G (70938) kabl 3.5mm (muški) na 3.5mm (ženski) 10m crni 699 RSD MP cena (0) Kingston 512GB DataTraveler Kyson (DTKN/512GB) USB flash memorija 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) Sandberg 508-29 adapter mini DisplayPort na HDMI 1.599 RSD MP cena

veoma dobro stanje Antologija crnog humora Crni humor provlači se kroz istoriju književnosti, ali u krupni plan izlazi sa nadrealizmom. Bretonova `Antologija crnog humora` predstavlja prekretnicu u razmatranju crnog humora, kao načina književnog izražavanja. Résumé : « L`humour noir est borné par trop de choses, telles que la bêtise, l`ironie sceptique, la plaisanterie sans gravité... (l`énumération serait longue), mais il est par excellence l`ennemi mortel de la sentimentalité à l`air perpétuellement aux abois - la sentimentalité toujours sur fond bleu - et d`une certaine fantaisie à court terme, qui se donne trop souvent pour la poésie, persiste bien vainement à vouloir soumettre l`esprit à ses artifices caducs, et n`en a sans doute plus pour longtemps à dresser sur le soleil, parmi les autres graines de pavot, sa tête de grue couronnée. » André Breton, 1939. Andre Breton (franc. André Breton; Orn, 19. februar 1896 — Pariz, 28. februar 1966) je bio francuski pesnik i kritičar.[1] Glavni je teoretičar nadrealizma, koji je istrajao na prvobitnoj liniji, raskrstivši s većinom svojih nekadašnjih prijatelja. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 1896. godine u mestu Tanšbraj, Orn u Normandiji. Studirao je medicinu i psihijatriju.[2] Za vreme Prvog svetskog rata, od 1916. radio je u vojnom neuropsihijatrijskom centru u Sen Dizjeu, gde se susreće sa psihičkim poremećajima i upoznaje sa psihijatrijskom praksom, a posebno, preko knjiga doktora Režisa i doktora Babinskog, i sa Frojdovom psihoanalizom i metodom “slobodnih asocijacija” koju pokušava da primeni na obolelim vojnicima. U vojnoj bolnici u Nantu upoznaje Žaka Vašea, mladića poremećenog uma, čiji anti-društveni stavovi i prezir prema etabliranoj umetničkoj tradiciji snažno utiču na Bretona. Breton izjavljuje u prvom manifestu nadrealizma “Vaše je nadrealista u meni”. Sa Zigmundom Frojdom se upoznaje u Beču 1921.[3] Prvu zbirku pesama „Brdo smernosti“ objavio je 1919. godine. Iste godine zajedno sa Lujom Aragonom i Filipom Supoom osniva časopis Literatura[1] (franc. Litterature). Kada se dadaistički pokret premešta u Pariz sa Tristanom Carom i Fransisom Pikabiom, Breton mu se pridružuje i časopis Literatura postaje njegovo glasilo. Međutim, vrlo brzo se odvaja od dadaizma i oko sebe okuplja nekoliko istomišljenika: Pola Elijara, Benžamena Perea, Luja Aragona, Filipa Supoa, Robera Desnosa. Sa njima organizuje seanse automatskog govora i budnih snova koje posmatra kao neku vrstu medijuma za istraživanje podsvesnog. U saradnji sa Supoom piše prvi automatski tekst Magnetska polja (Champs magnétiques) 1920, i objavljuje ga u časopisu Literatura. Ženi se sa Simon Kan 1921. godine. Sledeće godine oni se sele u ulicu Fonten, broj 42 u Parizu, u stan koji će udomiti Bretonovu kolekciju od 5300 predmeta: slika, crteža, skulptura, fotografija, knjiga, kataloga, časopisa, manuskripta i radova popularne umetnosti i umetnosti iz prekookeanije. Godine 1924. objavljuje Nadrealistički manifest kojim formalno otpočinje nadrealistički pokret. Piše niz automatskih tekstova i pesama kao primer metode automatskog pisanja. Krajem godine osniva časopis Nadrealistička revolucija (La revolution surrealiste). Bretonu se pridružuju: Filip Supo, Luj Aragon, Pol Elijar, Rene Krevel, Mišel Leris, Benžamen Pere, Antonin Arto, i Rober Desnos. Izlazi Bretonov najpoznatiji roman „Nađa“, 1928. godine. Ovaj roman je najpoznatiji i najbolji primer nadrealističkog romana. Bogato je ilustrovan nadrealističkim crtežima i fotografijama. Pridružuje se Fracuskoj komunističkoj partiji 1927. godine u želji da poveže psihoanalizu i marksizam. Tu težnju izražava u Drugom manifestu nadrealizma 1929. godine. Tekst „Spojeni sudovi“ (1932) pokušaj je spajanja istraživanja nesvesnog sa društvenim angažmanom. Međutim, Breton nije mogao da prihvati podređivanje poetskog stvaranja ideološkim ciljevina, i napušta partiju 1935. Godine i žestoko kritikuje socijalistički realizam. Svojim idejama ostaje veran i kada se nadrealistički pokret cepa i kada se deo nadrealista na čelu sa Aragonom priklanja partijskim zahtevima. Godine 1938. prihvata zaduženje od Francuske vlade i putuje u Meksiko. Na tamošnjem univerzitetu Breton učestvuje na konferenciji o nadrealizmu. U Meksiku upoznaje Trockog sa kojim piše Manifest za nezavisnu revolucionarnu umetnost (Manifesto for an Independent Revolutionary Art / Pour un art revolutionnair independent)[1], koji potpisuju Breton i Diego Rivera. Na početku Drugog svetskog rata Breton je ponovo u medicinskoj službi. Nakon ocene Višijeve vlade da su njegovi spisi „veoma loši za nacionalnu revoluciju“ Breton beži u SAD.[1] Na Univerzitetu Jejl 1942. godine organizuje izložbu nadrealista. Sa Marselom Dišanom nastavlja intenzivnu nadrealističku delatnost. Plod te delatnosti je i hermetički poetski roman „Tajna XVII“ (1947), neka vrsta sume njegovog životnog i stvaralačkog iskustva. Po završetku rata vraća se u Pariz, gde pokušava da obnovi nadrealistički pokret. Dela[uredi | uredi izvor] Brdo smernosti Nađa Luda ljubav Magična umetnost Izgubljeni koraci Tajna XVII nadrealizam nadrealista andre breton francuski nadrealizam dadaizam avangarda avangardna nadrealistička poezija ...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Gojko Tesic - Razgovori, Besede, Utopije, Silabusi, Bibliografija Gojko Tešić (Lještansko, 28. avgust 1951) srpski je istoričar književnosti, književni kritičar, antologičar, urednik i univerzitetski profesor u penziji. Najveći je avangardolog srpske (i jugoslovenske) književne istorije i izuzetno zaslužan za očuvanje i reinterpretaciju dela i života pisaca srpske avangardne književnosti, u najvećoj meri Stanislava Vinavera i Radeta Drainca, ali i Grigorija Božovića, Stanislava Krakova, Dragiše Vasića, Todora Manojlovića, Miloša Crnjanskog. Biografija Rođen je u porodici Milenije i Milenka Tešića u Lještanskom kod Bajine Bašte i odrastao je uz dve rođene sestre, Milesu i Milenu. Iz prvog braka ima ćerku Ivu Tešić. Živi u Beogradu. Osnovnu školu je završio u Kostojevićima (1958–1966, dobitnik Diplome „Vuk Karadžić”), gimnaziju u Titovom Užicu (1966–1970, dobitnik Diplome „Svetozar Marković”). Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu – na grupi za jugoslovensku i opštu književnost (1970–1976). Postdiplomske studije završio je na istom fakultetu odbranom magistarskog rada „Polemike o avangardi u srpskoj književnosti dvadesetih godina” (1985, mentor prof. dr Miloš I. Bandić). Disertaciju „Srpska književna avangarda (1902–1934) – književnoistorijski kontekst” odbranio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 17. novembra 2004. godine (mentor prof. dr Slavko Gordić).[1] Karijera Bavi se književnoistorijskim, književnokritičkim i uredničkim radom od 1972. godine objavljujući u sledećim listovima i časopisima: Književna istorija, Razvitak, Književna reč, Književna kritika, Književnost, Književne novine, Politika, Borba, Polja, Savremenik, Koraci, Ulaznica, Povelja, Gradac, Delo, Književni magazin, Književni glasnik itd. i u institutskim zbornicima.[1] Urednik Bio je urednik Književne reči od 1977. do 1980, a od 1980. do 1984. godine glavni i odgovorni urednik (sa izrazito demokratskom, polemičkom/kritičkom i međunarodnom orijentacijom). Kratko vreme bio je u redakciji časopisa Književnost (1986–1987).[1] Pokrenuo je i uredio samo dva broja književne revije Itaka (1995, 1997 – izdavači Kredibel banka i Čigoja štampa), potom reviju Avangarda (1997, 2000, 2003 – izdavači Kredibel banka i Čigoja štampa) i Almanah Vinaver (1997 – izdavači Kredibel banka i Čigoja štampa), književnu reviju Alfa (izdavač Narodna knjiga, 2001) i zapaženu publikaciju povodom stogodišnjice rođenja Miroslava Krleže Pečat o Krleži Danas (1993). U Fondaciji „Stanislav Vinaver” osnovao je i uređivao naučnu publikaciju Vinaverovo ogledalo (2016–2020).[1] Bio je urednik Biblioteke „Albatros” (IP „Filip Višnjić” 1993–1994). U Narodnoj knjizi je 1995. pokrenuo i do 2005. uređivao književnoteorijsku i književnoistorijsku Biblioteku „Pojmovnik” (objavljeno preko 50 naslova – proglašena za najbolje uređivanu biblioteku na Drugom milenijumskom sajmu knjiga 2002, potom za izdavački poduhvat godine na Salonu knjige u Novom Sadu, 2003), „Kontekst” (potom: „Novi kontekst”), „Slovenska književna misao”, zatim beletrističke biblioteke „Kraj veka”, „Alfa” (produkcija savremene srpske književnosti, uredio preko 50 naslova proze, poezije i eseja), „Slučaj”, „Trezor”, „Moderna tradicija”, „Bibliosfera”, „Napuklo ogledalo” itd. U izdavačkoj kući „Otkrovenje” pokrenuo je biblioteke „Tekst”, „Avangarda” i „Postojbina”, a kod Čigoja štampe biblioteke „Skladište” i „Rez”. Veliki broj autora koje je objavio u navedenim bibliotekama dobio je najznačajnija književna priznanja (NIN-ovu nagradu, Andrićevu nagradu, Nagradu „Isidora Sekulić”, Nagradu „Đorđe Jovanović”, Nagradu „Vukove zadužbine”, Vitalovu nagradu, Nagradu „Sreten Marić”, Nagradu „Radomir Konstantinović” itd.). Osnivač je „Vinaverove biblioteke” u okviru Fondacije „Stanislav Vinaver” u Šapcu (2017–2020) u okviru koje je pokrenuo nekoliko kolekcija („Vinaverovo ogledalo”, „Avangardologija”, „Biće i jezik”, „Vinaveriana”).[1] Naučni i akademski rad Bio je zaposlen u Institutu za književnost od 1. februara 1977. godine; od 1. septembra 1980. do 30. septembra 1984. radio je u Književnoj omladini Srbije na mestu glavnog i odgovornog urednika lista Književna reč, a od 1. oktobra 1984. vraća se u Institut, gde je radio u zvanju višeg naučnog saradnika do 15. januara 2008. godine. Kao saradnik Instituta dva puta je boravio na naučnom usavršavanju u Moskvi (1982) i u Parizu (1988. i 1989). Bio je stipendista Geteovog instituta (Frajburg, 1988). Od 1. januara 2006. do 15. januara 2008. godine bio je rukovodilac projekta „Savremene književne teorije i njihova primena: nove diskursivne prakse književnoteorijskih proučavanja”. Bio je honorarni urednik u IP „Narodna knjiga” od 1995. do 2005. godine. Bio je zaposlen u Službenom glasniku kao urednik biblioteke „Književne nauke, umetnost, kultura” (pokrenuo je i uređivao 27 kolekcija) od 15. januara 2008. do 1. marta 2010. godine. Od januara 2005. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu predavao je Srpsku književnost 20. veka, Međuratnu srpsku književnost i Književnost srpske avangarde na osnovnim studijama (Katedra za srpsku književnost) – od 29. marta 2006. do 24. decembra 2010. bio je u zvanju vanrednog profesora, a od 24. decembra 2010. do penzionisanja bio je u zvanju redovnog profesora na istom fakultetu. Pored nekoliko tematskih kurseva, bio je predavač na kursu Međuratna srpska književnost, umesto kog je osnovao predmet Književnost srpske avangarde, a na master studijama utemeljio je predmet Avangardne, neoavangardne i eksperimentalne tendencije u srpskoj književnosti XX veka. U zimskom semestru 2009/2010. bio je gostujući profesor po pozivu na Filozofskom fakultetu u Zagrebu – Katedra za južnoslavensku filologiju (održavši tematski kurs Srpska književna avangarda u južnoslavenskom kontekstu). Penzionisan je 2018. godine.[1] „ Prof. Tešić je, međutim, inicijalno odavao sasvim drugačiji utisak, kojem sam u početku i sam robovao. Mnogi će reći: predavanja su bila jednolična, što će reći iskomunicirana istim glasom, iste intonacije, bez dramatičnosti. Šokiraćemo se mi iz iste generacije kada budemo ušli u krug naučnih skupova i kada budemo videli koliko je vatren, bučan i agresivan govornik Gojko Tešić, sve naravno u plemenitom smislu; vatren i agresivan u smislu ljubavi prema Vinaveru, na primer, a ne prema nekakvoj zločinačkoj političkoj ideologiji, sa čime se vatreni govornici nepravedno isključivo povezuju. Ako ste čuli fazone posle neke tuče na javnom mestu o tome kako se „sigurno nisu pobili oko književnosti“, prof. Tešić je vrlo lako mogao biti junak upravo takve priče. Takva na prvu loptu percepirana monotonost bila je samo donekle istinita. Prof. Tešić je istina na FFUNS došao kasno u svojoj karijeri naučnika, urednika, kritičara i priređivača, nenaviknut na devedesetominutna predavanja klincima. Ali vraćam se na njegova možda nehotična, no u mom poznavanju i shvatanju potpuno svesna i kreativna metodička rešenja: njegova navodna retorska „jednoličnost“ nije bila nesvesni refleks manjka iskustva iza predavačke katedre, već svesna odluka. Dužnost predavača, kako ju je shvatao prof. Tešić, bila je – u skladu sa, vraćam se ponovo, idealom humanističke nauke koji individualne iskre lucidnosti i kritičkog odnosa čak i prema jezgrenim, tvrdim elementima naučnog gradiva ne samo da dopušta, nego u najboljem slučaju i ohrabruje – da predaje samo ono što se da smatrati objektivnim, to jest, ono što je za prosečnog dvadesetogodišnjaka dozlaboga smarajuće: istoriografiju, izdavačke poduhvate i hronologiju, kritičke refleksije i opaske, polemike i polemičke odgovore, istorijat verzija teksta, zapise govora i od zvaničnih svedoka potvrđene izjave. Sve ostalo, o čemu se može diskutovati ili o čemu se može oblikovati lični stav i utisak, ostavljeno je stoprocentno studentima samim, da čitaju kako mogu. ” — Miloš Jocić, SILABUSI PROF. TEŠIĆA Institut za književnost i umetnost objavio je 2021. zbornik Avangarda i komentari: međunarodni naučni zbornik radova u čast prof. Gojka Tešića[mrtva veza], koji su uredili Igor Perišić i Vladan Bajčeta. Ostale stručne aktivnosti Organizovao je Međunarodni naučni skup „Književno i prevodilačko delo Stanislava Vinavera” i uredio istoimeni zbornik radova (1985). Bio je rukovodilac projekta „Savremene književne teorije i njihova primena” (2006–2008). Inicirao je osnivanje Fondacije „Stanislav Vinaver” u Šapcu (2016. godine – u okviru koje je utemeljio književno-umetničku i naučnu manifestaciju „Vinaverovi dani evropske kulture u Šapcu”, potom Istraživačko-izdavački centar – odnosno „Vinaverovu biblioteku”). U proteklih 30 godina svojim javnim delovanjem bio je izrazito opoziciono orijentisan iako nije bio stranački angažovan od trenutka kada je demonstrativno napustio članstvo SKJ (1984) – tekstove polemičko-pamfletske sadržine objavljivao je u Književnoj reči, Vremenu, Književnim novinama, Borbi, NIN-u, Demokratiji, Stavu, u Politici (pre 1992. godine) itd. Dokument o njegovom intelektualnom i stvaralačkom angažmanu neosporno je evidentan u stotinu brojeva Književne reči koju je uređivao od 1980. do 1984. godine. Ovaj list je u to vreme imao i veoma veliku međunarodnu reputaciju (o čemu postoje pisani tragovi u listovima u SAD, Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Poljskoj, Mađarskoj itd.). Članstva Bio je član Udruženja književnika Srbije (do novembra 1996). Član je Srpskog književnog društva i PEN centra. Bio je predsednik Upravnog odbora SKD (2006–2007) i predsednik Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije (2013–2014). Bio je član Saveta za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića. Bio je član sledećih žirija: NIN-ove nagrade, Andrićeve nagrade, Nagrade „Isidora Sekulić”, Disove nagrade, Nagrade „Meša Selimović”, Nagrade „Đorđe Jovanović”, Nagrade „Todor Manojlović”, Nagrade „Račanska povelja”, Njegoševe nagrade, Nagrade „Milutin Uskoković”, Nagrade „Laza Lazarević”, Nagrade „Sreten Marić”, i Nagrade „Radomir Konstantinović”. U Kredibel banci utemeljio je Nagradu „Stanislav Vinaver” (dodeljivana je od 1992. do 1995. godine). Za priređivačke jedinstvene autorske projekte Gojka Tešića izdavači su bili dobitnici prestižnih nagrada na Sajmovima knjiga u Beogradu i Novom Sadu: hrestomatija Zli volševbnici. Polemike i pamfleti u srpskoj književnosti 1917–1943 (1983 – izdavači Slovo ljubve, Beogradska knjiga i Matica srpska), „Dela Rada Drainca” u 10 knjiga (1998–1999 – izdavač Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Srbije – izdavački poduhvat 1999; izdavački poduhvat je i na Leskovačkom sajmu knjiga iste godine). „Dela Stanislava Vinavera” u 18 knjiga – izdavački Službeni glasnik i Zavod za udžbenike: 2012. i 2015. godine; prvih 9 knjiga izdavački poduhvat 2012. godine; komplet 18 knjiga na 21. Međunarodnom salonu knjige u Novom Sadu – specijalna nagrada 2015. godine).[1] Pored brojnih nagrada koje su dobili autori čije je knjige uredio, Gojko Tešić je dobio nagrade za biblioteke koje je osnovao i uređivao: za „Pojmovnik” nagradu na Salonu knjige u Novom Sadu 2003. godine, potom „Nagradu za najbolju ediciju” na 11. Međunarodnom podgoričkom sajmu knjiga i obrazovanja, za ediciju „Književne nauke” u izdavačkoj kući Službeni glasnik, 2016. godine.

Udruženje književnih prevodilaca Srbije, 2020. Izuzetno retko u ponudi!!! Ovih dana iz štampe je izašao novi, drugi zbornik radova „Handke u Srbiji”. Izdavač je Udruženje književnih prevodilaca Srbije. Ovaj svojevrsni nastavak prvog zbornika, objavljenog pre nešto malo manje od dve godine, takođe je obnarodovan pod pokroviteljstvom i uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije. Time je okončan projekat „Podrška izdavanju izabranih dela Petera Handkea u Srbiji”, najvećeg poduhvata u kojem je asocijacija srpskih književnih prevodilaca ikad učestvovala. Posle prvog, koji je naišao na lep odjek i bio zaista reprezentativan, drugi zbornik daje dodatnu dimenziju sagledavanju i promišljanju dela velikog austrijskog, evropskog i svetskog pisca, koji je ujedno uvek bio i jeste i naš. I ovaj zbornik je, kao i prvi, uredio Duško Paunković, predsednik UKPS. Iz štampe je izašao zbornik radova „Handke u Srbiji”, koji je Udruženje književnih prevodilaca Srbije objavilo pod pokroviteljstvom i uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije, a u sklopu projekta „Podrška izdavanju izabranih dela Petera Handkea”. U okviru istog poduhvata, UKPS organizuje tribine posvećene velikom austrijskom i južnoslovenskom piscu, a ovaj zbornik, koji je priredio predsednik udruženja Duško Paunković, stiže kao kruna pregnuća koje za cilj ima ne samo ukazivanje počasti jednom značajnom autoru već i zalog za budućnost, u kojoj će Handke, premda pisac nemačkog jezika, zauzeti svoje mesto i kao deo srpske i južnoslovenske kulturne baštine. Zbornik otvara minuciozan a elegantan životopis Petera Handkea iz pera Dunje Šukare, iz kojeg će o Handkeovom životnom putu bar ponešto novo saznati i oni koji misle da o njemu znaju sve. Biljana Pajić, u briljantnoj analizi pod naslovom „Nesreća kakva se samo poželeti može”, razlaže tri verzije Handkeove pripovetke „Nesreća bez želja”, poznate i pod naslovom „Užas praznine”, koja se završava znamenitom rečenicom: „Kasnije ću o svemu tome tačnije da pišem.” Razmatrajući modifikacije koje je u samom tekstu, ali i u naslovu pravio prevodilac Žarko Radaković, Pajićeva konstatuje da ta „zbrka oko naslova” možda ukazuje i na zbrku oko recepcije Handkeove umetnosti uopšte. U spiritualnom putopisu „Dramatizovati Handkea” Vladimir Kolarić opisuje naoko nemoguću misiju koje se latio samoinicijativno: da Handkeov roman koji ima više od 400 stranica, „Moravska noć”, delo koje nema ni bogzna kakvu radnju, a ni dijaloge – svede na dvadesetak stranica dijaloškog teksta i napravi dramu za Drugi program Radio Beograda. Efektan esej u stihu, ili filmovana pesma „Dok sam ovde, negde drugde sam” autorke Danice Vukićević, koja prateći beskrajnu nit Handkeovih hodanja, krči nepregledna prostranstva njegove proze, jednu od kulminacija doživljava rečenicama: „On je pisac pisanja. On je antiintelektualni hipster koji luta svetom – nečim, nekako, zaštićen.” Izvanredan je i esej Nikole Živanovića „Prerušavanje biografije, krimi-priče i putopisa u romane kod ranog Handkea.” Apostrofirajući Handkeovu posvećenost detalju, Živanović zapaža da on time „gotovo u potpunosti sprečava čitaoca da tekst čita u većim komadima već ga tera na pauze, poneku da bi se meditiralo o pročitanom, poneku da bi se mislilo o nečem drugom”, te otuda Handke „u čitaočevom iskustvu ostaje fragmentaran, slučajan, nepovezan”. Dok u prepoznatljivom, marojevićevskom maniru Igor Marojević uranja u „Užas praznine”, to jest „Nesreću bez želja”, ispisujući impresivan esej „Samoubistvo majke i smrt teorije”, Milena Đorđijević u radu pod naslovom „Golmanov strah od penala i jezičke igre” dovitljivo i argumentovano istražuje vezu između filozofije Ludviga Vitgenštajna i poetike Petera Handkea. Demonstrirajući svoj raskošan dar, ne samo analitički već i pesnički, Miroljub Miki Stojanović u tekstu „Bez mjesta nigdje (Handkeova nedosegnuta tačka iščezavanja u romanu ’Kratko pismo za dugi rastanak’)” – kroz „Dislokacije” i „Bifurkacije” prati Handkeovu potragu za ženom od koje se rastaje. U eseju „Vrli novi svet lišen slika – Handkeova filozofija slike” Dušan Nikolić piše o Handkeovom romanu „Gubitak slike”, ukazujući na piščevu „gotovo romantičarsku zagledanost u srednji vek”. Jan Krasni nas pak u tekstu pod naslovom „O dejstvitelnosti Petera Handkea” podseća da „Handke ni u Jugoslaviji, a posle toga ni u Srbiji, uprkos svom jugoslovenskom, odnosno slovenačkom poreklu, nikada nije bio zaista prihvaćen pisac”. Opisujući svoje čitalačko putovanje s Handkeom, Bojan Kovačević („Tragom pravog osećaja”) potencira da je „u pitanju čitanje kao proces, kao užitak po sebi koji možda i ne traži potonje vrednosti zaključivanja, poruka, informisanosti o nečem, razrešavanja raspleta”, dok se Ljiljana Aćimović, u radu pod naslovom „Handke, Balkan, Moravska noć”, osvrće na knjigu Handkeovih eseja „Istorija iza pripovesti. Eseji o Jugoslaviji”, koju su priredili Nebojša Grujičić i Žarko Radaković. Verovatno najpominjanija ličnost u ovom zborniku (osim samog Handkea), pisac i prevodilac Žarko Radaković, u fragmentarnom eseju „U prazninama Balkana” navodi: „Tražeći ’razloge’ Handkeovim učestalim odlascima na Balkan prisećam se njegove rečenice izgovorene prilikom jednog od mnogih zajedničkih naših putovanja Balkanom: ’Želim da prošpartam svu tu teritoriju, da je doživim izbliza, sve dok mi se sva ne ureže u svest.’” Posebnu dimenziju ovom izdanju dao je Blažan Stjepanović pedantno sastavljenom bibliografijom Petera Handkea, a može se reći da zbornik, kao knjiga, sadrži i jednu knjigu u knjizi – to je opsežna studija „Pregled recepcije Petera Handkea u Srbiji 1981–2020” autorke Nikoline Zobenice.

Tehnologija detekcije pokreta: Optički Broj tastera: 5 Miševi Svrha Kancelarijske Povezivanje uređaja Bežična RF Tehnologija detekcije pokreta Optički Tip pomeranja Točkići Broj tastera 5 Tip tastera Pritisnuta dugmad Rezolucija miša 1600 DPI Pomeranje Preporučena upotreba PC/notebook Broj točkića za pomeranje 1 Frekvencijski pojas 2.4 GHz Dizajni Standard veličine Za desnoruke Boja proizvoda Sivo, Belo Ergonomski dizajn Menadžment potrošnje Broj podržanih baterija 1 Vrsta baterije AA Tehnologija baterije Alkalne Sistemski zahtevi Podržani su Windows operativni sistemi Težina i dimenzije Širina 106 mm Dubina 75,6 mm Visina 39,5 mm Težina 70 g Širina prijemnika 1,92 cm Dubina prijemnika 1,48 cm Visina prijemnika 6,2 mm Sadržaj pakovanja Uključen prijemnik Interfejs bežičnog prijemnika USB tipa A Baterije su uključene Podaci o pakovanju Vodič za brzi početak Deklaracija Model Asus WT465 beli bežični optički miš 1600dpi Naziv i vrsta robe Miševi Uvoznik EWE COMP DOO BEOGRAD ZEMUN Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Asus WT465 beli bežični optički miš 1600dpi 1.799 RSD MP cena (0) Samsung S-View (EF-ZS921-CWE) preklopna futrola za Samsung S24 bela 5.999 RSD MP cena (1) Silicon Power 256GB 2.5" SATA III Ace A55 (SP256GBSS3A55S25) SSD disk 2.999 RSD MP cena (0) Asus PRIME B660M-K D4 matična ploča 14.884 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.395 RSD (0) Gembird PP22-1M/Y Cat5e mrežni kabl 1m žuti 399 RSD MP cena (0) 3G Frame Glitter zaštitna maska za telefon Samsung A715F Galaxy A71 crna 999 RSD MP cena (0) Adata 512GB M.2 XPG SX6000 (ASX6000LNP-512GT-C) SSD disk PCIe Gen 3 x4 NVMe 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD 20% (0) Gorenje GV16D ugradna mašina za pranje sudova 16 kompleta 20% 61.805 RSD 49.444 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 44.499 RSD (0) Nillkin Textured S (1122938) zaštitna maska za telefon iPhone 14 6.1" zelena 2.399 RSD MP cena (0) Transcend 960GB 2.5" SATA3 (TS960GSSD220S) SSD disk 10.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.399 RSD (7) Philips bluetooth slušalice TAH4205BK/00 crne 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (1) Moye Voltaic SV-SS03 Smart Power Strip beli produžni kabl 3 utičnice+ 4xUSB 1.5m 5.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Fellowes Economy 29701 podloga za miš roza 499 RSD MP cena (0) Western Digital Black 4TB 3.5" SATA III (WD4005FZBX) hard disk 34.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.099 RSD (0) HP 117A (W2072A) žuti toner 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Gembird MP-GAMELED-M RGB gejmerska podloga crna 1.399 RSD MP cena (0) 3G 3D Camera crna zaštitna maska za Xiaomi Redmi 10C 499 RSD MP cena (0) Intel Pentium Gold G6400 procesor Dual Core 4.0GHz Box 10.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD (0) Warner Bros (XBOXONE/XSX) Back 4 Blood Steelbook edition igrica 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (1) FG toster FS-300 2.799 RSD MP cena (0) Hama Moments 100 selfi štap crni 1.399 RSD MP cena (1) Thermaltake Nemesis (29595) optički gejmerski miš 12000dpi crni 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Marvo Bluetooth SG 301 radio sat 2.499 RSD MP cena (0) 3G Crystal Dust srebrna zaštitna maska za Xiaomi Redmi 10C 699 RSD MP cena (0) GSC Game World (PC) S.T.A.L.K.E.R. 2 - The Heart of Chernobyl Collectors Edition igrica 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD U pretprodaji od 25.01. do 05.09. (1) Xiaomi Redmi Watch 4 (BHR7854GL) pametni sat crni 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (0) Zeus POS2022-1 termalni štampač 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD (1) LC Power LC8550 V2.31 80 Plus BRONZE Prophet - Metatron Gaming Serie napajanje 550W 7.178 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.460 RSD (5) Hama Adapter (34035) DVI (muški) na HDMI (ženski) 1.299 RSD MP cena (3) Philips 276C8/00 IPS monitor 27" 27.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.999 RSD (0) Remington presa za kosu S9001 23.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.799 RSD 25% (1) HP Omen 16-xf0000nia (9D1R9EA) gejmerski laptop 16.1"QHD AMD Ryzen 9 7940HS 32GB 1TB SSD GeForce RTX4070 Win11 crni 25% 410.370 RSD 307.777 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 276.999 RSD (0) S-BOX Kabl Mrežni (LAN) (1004) Cat5e UTP 1m crveni 379 RSD MP cena 30% (5) Huawei Watch GT3 JPT Titanium srebrni pametni sat 30% 55.555 RSD 38.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD

Tehnologija detekcije pokreta: Optički Broj tastera: 6 ERGONOMIČNO NAPRAVLJEN ZA LEVORUKE Kada Hama dizajnira miš za levoruke, onda je dobro osmišljen. Ne radi se samo o dugmadima koji su podešeni za levu ruku - već je i čitav ergonomski oblik. Miš prijatno leži u vašoj ruci tako da možete raditi udobno i opušteno. Miševi Povezivanje uređaja Bežična RF Tehnologija detekcije pokreta Optički Tip pomeranja Točkići Broj tastera 6 Tip tastera Pritisnuta dugmad Rezolucija miša 1200 DPI Preporučena upotreba Univerzalni Broj režima rezolucije pokreta 3 Funkcije tastera DPI prekidač, Dole, Isključeno, Up Broj točkića za pomeranje 1 Frekvencijski pojas 2.4 GHz Sertifikacija CE Dizajni Standard veličine Za levoruke Boja proizvoda Crno Ergonomski dizajn Gumeni rukohvati Ergonomija Prekidač za uključivanje/isključivanje Menadžment potrošnje Izvor napajanja Baterije Težina i dimenzije Širina 74 mm Dubina 109 mm Visina 39 mm Sadržaj pakovanja Interfejs bežičnog prijemnika USB Deklaracija Model Hama Riano (182645) bežični optički miš za levoruke 1600dpi crni Naziv i vrsta robe Miševi Uvoznik REPRO MARKET DOO BEOGRAD Zemlja porekla Kina Prava potrošača Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača Poslednje pregledani proizvodi (1) Hama Riano (182645) bežični optički miš za levoruke 1600dpi crni 1.699 RSD MP cena (0) Kingston DDR5 32GB (2x16GB) 6000MHz Fury Beast (KF560C36BBEK2-32) memorija za desktop 37.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.199 RSD (0) 3G Color Candy narandžasta zaštitna maska iPhone 11 6.1 499 RSD MP cena (1) Samsung LS27A800UJPXEN 4K IPS monitor 27" 47.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 43.199 RSD (0) Natec BARRACUDA (NKL-0876) Slim US tastatura crna 2.399 RSD MP cena (0) Canon GI-46 ketridž žuti 3.599 RSD MP cena (2) MeanIT TWS B100 crne bluetooth slušalice 1.999 RSD MP cena (0) 3G Colorful Acrylic plava zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Plus 6.7 899 RSD MP cena (1) Samsung EF-PA546TVEGWW ljubičasta silikonska zaštitna maska za telefon Galaxy A54 3.999 RSD MP cena (0) S-BOX Adapter (663) DVI (muški) na VGA (ženski) 599 RSD MP cena (0) Bosch BHZKIT1 dodatni pribor za usisivač BCH6 Athlet 2.699 RSD MP cena (0) Square Enix (PS4) NieR Replicant ver.1.22474487139... Igrica 3.999 RSD MP cena (0) Nillkin Scrub Pro Magnetic crna zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Pro Max 3.199 RSD MP cena (0) Hoco N28 Founder beli kućni punjač 20W 1.799 RSD MP cena (0) Xiaomi SKV4124TY posuda za vodu za robot usisivač Mop Pro 2.399 RSD MP cena (0) Hama (223037) crni produžni kabl sa 6 utičnica 1.5m 2.199 RSD MP cena (0) Samsung Flipsuit (EF-MS928-CYE) zaštitna maska za telefon Samsung S24 Ultra žuta 4.999 RSD MP cena (3) Hama KC-500 (182674) tastatura SRB (YU) crna 2.499 RSD MP cena (0) 3G Gentle Color crvena zaštitna maska za Honor X8 499 RSD MP cena (1) Commel (c0802) beli produžni kabl 3 utičnice 16A 250V 1.4m 999 RSD MP cena

Mila Stojnic- Rusko-srpska knjizevna preplitanja Zavet, Beograd, 1994. Mek povez, 311 strana. Milosava „Mila“ Caričić Stojnić (Berane, 1. februar 1924 – Beograd, 22. maj 2003) bila je srpska i jugoslovenska književnica, slavista, filolog, prevodilac, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu. Raskošna ličnost Mile Stojnić jasno se isticala u darovitoj generaciji slavista kojoj je pripadala. Njen raznostrani duh oživljavao je ono čega bi se dotakao, bila to stara ili savremena književnost, ruska ili srpska književnost, poetika ili lingvistika, lingvodidaktika ili psiholingvistika, istorija književnih ideja ili istorija srpsko-ruskih veza, versifikacija ili teorija prevođenja, folklor ili filozofija. Baveći se različitim problemima, i teorijskim i vrlo konkretnim, Mila Stojnić je dolazila u dodir s različitim ljudima – od naučnika najvišeg svetskog ugleda do početnika u nauci i nastavi, kojima je poklanjala pažnju i ljubav kao i poznatima, jer je verovala u potencijalnu veličinu svakog ljudskog bića, i nastojala da je pronađe i razvije. Ljudi su to znali, osećali, voleli su je i poštovali. Bila je središte u kojem su se susticale mnogobrojne, veoma različite životne i profesionalne pojedinačne sudbine - i naučničke, i umetničke, i nastavničke, i duhovne, i organizacione, i čisto prijateljske. Mila Stojnić se rodila u Beranama 1. februara 1924. godine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (današnja Crna Gora). Maturirala je 1942. godine u Prvoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. Diplomirala je 1949. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirala 1968. godine sa tezom „Simbolistička doktirina Andreja Belog“ kod mentora Sretena Marića. Karijera 1949. godine Mila Stojnić je počela nastavno-naučnu karijeru kao asistent u Institutu za istočne i zapadne slovenske jezike i književnosti SANU i Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora i izučavanje stranih jezika. Od 1956. godine na Višoj pedagoškoj školi predaje rusku književnost, a od 1971. godine do penzionisanja predaje rusku književnost i druge predmete na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bila je direktor Više pedagoške škole u Beogradu, upravnik Katedre za slavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, predsednik Slavističkog društva Srbije i predsednik Društva za strane jezike i književnosti Srbije, član uprave mnogih naučnih i stručnih organizacija i društava. Držala je predavanja i referate na naučnim skupovima u više slavističkih centara, kao što su, pored Beograda i Novog Sada, Moskva, Krakov, Beč, Rim, Padova, Pavija i drugim mestima.[3] Rukovodila je međunarodnim projektom Matice srpske i Instituta za slavistiku i balkanistiku Ruske akademije nauka „Rusko-srpske književne veze“ i bila je urednik nekoliko zbornika radova s tog projekta. Bila je jedan od najaktivnijih saradnika Zbornika Matice srpske za slavistiku. Mila Stojnić je bila primer ličnosti prema kakvima se prepoznaju pokolenja. Kod nje su plenili retka lucidnost i široka erudiranost, razmah misli, oštrina zapažanja, inventivnost i ogromna radna energija, a posebno potpuna posvećenost onome što je radila. Bilo da je pisala članak ili knjigu, da je pripremala ili držala predavanje, ili razgovarala s prijateljima, ili sa studentima, ona nije štedela svoje umne i emotivne snage nego se u sve unosila do kraja i na najbolji mogući način, dajući primer kako treba predano i intenzivno živeti i raditi. Zato radovi i predavanja Mile Stojnić nikoga nisu ostavljali ravnodušnim. Njena živa ili napisana reč bila je upečatljiva ne samo sadržajem nego i načinom izlaganja – od boje glasa do jarke slikovitosti govora, koja nadahnjuje na slušanje ili čitanje, na nastavljanje i na razvijanje. Zahvaljujući mnogim lepim stranama svoje prirode Mila Stojnić je vaspitavala pre svega primerom, iako je dobro znala i teorijsku stranu vaspitanja. Primerom – da se na poslu mora izgarati, da se u životu mora izgarati, da treba stalno težiti višem i boljem, da se treba stalno menjati na bolje, da treba i uzimati i davati, i kroz knjige i kroz život uopšte. Njeni mnogobrojni prijatelji i poštovaoci, kolege, učenici i saradnici imaju mnogo razloga da budu trajno i iskreno blagodarni za ono što je Mila Stojnić dala njihovima umovima i dušama. Bibliografija Mila Stojnić je bila među najuglednijim srpskim slavistima, a taj ugled stekla je bogatim naučnim opusom, retko uspešnim nastavnim radom i jednako uspešnim radom u organizaciji naučnog i nastavnog života. Njene spise pored visoke naučnosti odlikuje i široki humanizam i intelektualna dubina. Mnogi njeni radovi su pionirski i uz to podsticajni, pogotovu što je ona i kritiku s razlogom shvatala i primenjivala kao stvaralački čin.[3] Pored više od 27 udžbenika i priručnika i većeg broja članaka i studija, rasprava, kritika, eseja koji donose nove rezultate, osvetljavanja i ocene, od 1953 do 1999. godine preko 180 bibliografskih jedinica, dr Stojnić objavila je i sledeća krupnija autorska dela: Ruska književnost 20. veka, Sarajevo, 1962. godine. Knjiga je ocenjena kao retka u svetu ovoga žanra koja sadrži i analizu estetičkih pogleda s kraja 20. veka i ruske avangarde. Ruski pisci 19. i 20. veka, knjiga 1 i 2, Sarajevo (1972–1974). Ovo delo je doprinelo „pluralizmu estetičkih shvatanja srpske rusistike”. Ruska književnost, knjiga 1, 1976, knjiga 2, 1978, Zavod za udžbenike, Sarajevo i „Nolit”, Beograd. Urednik i koautor: „Knjiga je doprinela da i naša zemlja u svetskim naučnim krugovima postane poznata po istorijama književnosti“. Simbolistička doktrina Andreja Belog, Beograd 1971. Obrada teme ima prioritet u svetskoj nauci. Prevođenje književnog teksta, Beograd 1980. Kompetentno među prvim kod nas bavi se teorijom prevoda. Ruska civilizacija, Beograd 1994. Prva knjiga ove vrste kod nas. Rusko-srpska književna preplitanja, Beograd 1994. Komparativistička rasparava od srednjeg veka do avangarde i međuratne književnosti, sa poglavljima o emigrantskoj književnosti kod nas. Ruski avangardni roman, Beograd 1995. Obzorja ruske misli, Beograd 1999. Kritičko izlaganje i ocena misli šest ruskih filozofa. Mila Stojnić je bila rukovodilac jugoslovenskog dela međunarodnog projekta Instituta za slavistiku i balkanistiku Ruske akademije nauke i Matice srpske „Rusko-srpske književne veze” i urednik nekoliko zbornika radova sa tog projekta. Vrlo uspešan istraživač i na književno-istorijskom projektu Filološkog fakulteta u Beogradu. Najveći deo bibliografije Mile Stojnić sadržan je u njenoj bibliografiji objavljenoj u knjizi Mili Stojnić u čast. U štampi je zbornik radova posvećen Mili Stojnić koji izdaje Institut za književnost i umetnost u Beogradu. Nagrade i priznanja Za naučni i nastavni rad Mila Stojnić dobila je mnoga priznanja u zemlji i u inostranstvu. Među njima su Plaketa Matice srpske (1975), Plaketa Kolarčevog univerziteta (1985), Orden rada sa crvenom zvezdom (1988), medalja „Đuro Daničić“ Filološkog fakulteta (1989), medalja „A.S. Puškin“ Međunarodne asocijacije profesora ruskog jezika i književnosti (1990) pored drugih priznanja. Kao vrstan prevodilac Mila Stojnić je bila dobitnik nagrade Udruženja prevodilaca Srbije (1984). Ruska emigracija, emigrantska knjizevnost, ruska avangarda....

Laza Kostić O politici i umetnosti Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Izdavač Matica Srpska Lazar „Laza“ Kostić (Kovilj, 31. januar / 12. februar 1841 — Beč, 26. novembar 1910) bio je srpski književnik, pesnik, doktor pravnih nauka, advokat, novinar, dramski pisac i estetičar. Biografija Rođen je 1841. godine u Kovilju, u Bačkoj, u vojničkoj porodici. Otac mu se zvao Petar Kostić, a majka Hristina Jovanović. Imao je i starijeg brata Andriju, ali njega i svoju majku nije upamtio jer su oni preminuli dok je Laza još bio beba. Petar Kostić, Lazin otac, preminuo je 1877. godine. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja, gde mu je učitelj bio Gligorije Gliša Kaćanski.[1] Gimnaziju je završio u Novom Sadu, Pančevu i Budimu, a prava i doktorat prava 1866. na Peštanskom univerzitetu.[2][3][4][5] Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu; zatim postaje advokat, veliki beležnik i predsednik suda. Sve je to trajalo oko osam godina, a potom se, sve do smrti, isključivo bavi književnošću, novinarstvom, politikom i javnim nacionalnim poslovima. Dvaput je dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dojave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana.[6] Kad je oslobođen, u znak priznanja, bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora, gde je, kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića, živo i smelo radio za srpsku stvar. Potom živi u Beogradu i uređuje „Srpsku nezavisnost”, ali pod pritiskom reakcionarne vlade morao je da napusti Srbiju. Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina, kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev. No i tu dođe do sukoba, pa se vrati u Bačku. U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno. Tu je deset godina bio predsednik Srpske narodne čitaonice koja se danas po njemu naziva. U Pešti se 1892. godine susreo sa Nikolom Teslom kome je 1895. preporučio za ženidbu Lenku Dunđerski, u koju je i sam bio potajno zaljubljen.[7] Umro je 1910. god. u Beču, a sahranjen je na Velikom Pravoslavnom groblju u Somboru. Ostaće zapamćen kao jedan od najznačajnijih književnika srpskog romantizma. Izabran je za člana Srpskog učenog društva 27. februara 1883, a za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 26. januara 1909. Književni rad Laza Kostić (1841–1910), srpski pisac. Kao politički čovek i javni radnik Kostić je vršio snažan uticaj na srpsko društvo svoga vremena. On je jedan od osnivača i vođa „Ujedinjene omladine“, pokretač i urednik mnogih književnih i političkih listova, intiman saradnik Svetozara Miletića. On se u Austriji borio protiv klerikalizma i reakcije, a u Srbiji protiv birokratske stege i dinastičara. Kad je zašao u godine, napustio je svoju raniju borbenost i slobodoumlje, pa je to bio razlog što se i njegov književni rad stao potcenjivati. Kostić je svoje književno stvaranje počeo u jeku romantizma, pored Zmaja, Jakšića i drugih vrlo istaknutih pisaca. Pa ipak, za nepunih deset godina stvaranja on je stao u red najvećih pesnika i postao najpoznatiji predstavnik srpskog romantizma. Preveo je udžbenik rimskog prava „Pandekta” sa nemačkog jezika 1900. godine,[8][9] u to vreme veliki deo vremena je provodio u manastiru Krušedolu.[10][11] Stih, proza, pozorište Kostić se u svojoj poeziji često dotakao univerzalnih tema i ljudskih briga, posebno odnosa između čoveka i Boga, društva i bližnjih. Doprineo je stilskim i jezičkim inovacijama, slobodno eksperimentišući, često nauštrb jasnoće. Njegovo delo je bliže evropskom romantizmu nego bilo kom drugom srpskom pesniku njegovog doba. Kostić je u brojnim, nepotpunim teorijskim esejima neuspešno pokušao da kombinuje elemente narodne narodne pesme sa elementima evropskog romantizma. Nedostatak uspeha može se pripisati naprednoj prirodi njegove poezije, idejama njegovog vremena i njegovoj ekscentričnosti. Kostićeva drama Maksim Crnojević (1863.) predstavlja prvi pokušaj dramatizacije epske pesme. Pera Segedinac (1875) se bavi borbom Srba za svoja prava u Austro-Ugarskoj i njegova predstava Gordana (1890) nije dobila puno pohvala.[12] I sâm prevodilac Šekspira, Laza Kostić svesno je unosio šekspirovske elemente adaptirajući srpsku istoriju i epiku za teatar, ali je i pored toga stvarao jedan originalan i prepoznatljiv stil. I pesnički talenat, ali i dobro poznavanje antike i renesanse, učinili su da Kostić stvori tragedije čiji zapleti odskaču od književno-istorijskih uzora, a sama radnja, što je i tipično za dela romantizma, u prvi plan ističe ljubavni i nacionalni zanos.[12] Kostić je bio kontroverzna ličnost; u mladosti ga je više slavilo nego što je razumelo, a u starosti je postao manje popularan, pravu slavu postigao je tek nakon smrti. Danas je opšteprihvaćeno da je Kostić začetnik moderne srpske poezije. Privatni život i ličnost Laza Kostić je bio poznat po tome što je prkosio odevanjem, stavovima, kritikama i poezijom zbog čega su ga zvali „Ludi Laza“.[13]Laza Kostić može se okarakterisati kao ekscentrik, ali je imao genijalnu iskru. Prvi je u dramu poezije uveo jambski stih i prvi je prevodio Šekspirova dela na srpski jezik. Na jednom evropskom autorskom kongresu s početka 20. veka pokušao je da objasni odnos između kulture Srbije i zapadnoevropskih kultura. Lenka Dunđerski Jelena Lenka Dunđerski, najveća ljubav srpskog pesnika Laze Kostića, koji joj je posvetio pesmu Santa Marija Dela Salute. Kostić je bio prijatelj sa Lazarom Dunđerskim, patrijarhom jedne od najvažnijih srpskih plemićkih porodica u Austrougarskoj.[14] Bio je zaljubljen u Jelenu Lenku Dunđerski, Lazarovu mlađu ćerku,[14] koja je bila 29 godina mlađa od njega.[15] Pesnika nije očarala samo Lenkina lepota, već i njeno obrazovanje, zanimanje za umetnost, poznavanje jezika (nemački, francuski, mađarski). Do susreta sa Lazom već je odbila nekoliko bračnih ponuda, a potom nije htela ni čuti za druge. Zato su Sofija, njena majka, i brat Gedeon govorili da ostareli i siromašni pesnik rasteruje prosce. Ali Lenkin otac Lazar, koji je pesnika, svog prijatelja i kuma, izuzetno cenio i u to vreme ga materijalno izdržavao, imao je diplomatskiji stav. Ni devojka nije bila ravnodušna prema Lazi, trideset godina starijem od nje, o čemu svedoči i njen dnevnik, čiji su fragmenti objavljeni 120 godina nakon njene smrti:[16] „ Da li je srce slobodno gospodinu Lazi? Znam da je raskinuo jednu veridbu. Kada sam mu ponudila spomenar da se upiše, rekao je da jedno veče neće biti dovoljno za smišljanje stihova dostojnih mene. Znam, moja plava kosa i oči, i struk, nisu ostavljali ravnodušnim ni mladiće u Beču. No, ja nisam tome pridavala pažnju, očekujući čas kada ću osetiti da mi to govori onaj pravi. Pa se lecnuh. Nije li pravi stigao? G. Laza mi je pisao. Kako sam srećna čitav dan. Kaže: “Razdaljina razbistri srce i um, ja Vas volim više nego ikada, a ne smem da Vas volim. Upili ste mi se u pogled, srce, mozak, a ja se trudim da Vas istisnem odatle. Zato sam i pobegao od vas.` Dani mi neizmerno brzo teku u društvu sa gdinom Lazom. Tek u njemu vidim šta je život. S njim nikada ne može biti dosadno! Šta je prepreka našem osećanju? Zato što je siromašan? Meni to nije važno. Bacam mu se pod noge. Zar ne bi bio srećan da dobije mene za ženu? Zar se nečega boji? Mog bogatstva? Ništa to meni nije važno. Samo on. ” Laza Kostić u narodnoj crnogorskoj nošnji. Pesnik je sve teže prihvatao Lenkinu ljubav. Često se povlačio u samovanje u manastiru Krušedol. Čak je i sam pokušavao da Lenki nađe muža. Iako mu je Lenka uzvratila ljubav, Lazar Dunđerski nije odobravao njihovu vezu i nije im dozvolio da se venčaju.[15] Ugovorio je brak između Kostića i Julijane Palanački.[15] Kostić je pokušao da dogovori brak između Lenke i srpsko-američkog naučnika Nikole Tesle, ali je Tesla odbio ponudu.[17] Lenkin otac savetuje pesniku da se konačno oženi Julijom Palanački, bogatom somborskom miraždžikom. U borbi između mozga i srca, u pesniku je pobijedio razum. Tako je i učinio pa će sa Julijom 1895. otići na bračno putovanje u Veneciju i posetiti crkvu Santa Marija dela Salute. Lenka je ćutala skrivajući svoje emocije. Te iste godine, dva meseca posle Lazinog venčanja, iznenadno je umrla u Beču, na svoj 25. rođendan.[18] Njena smrt, prema mišljenju lekara uzrokovana tifusnom groznicom, ostala je pod velom tajne. Mnogi autori govore da je počinila samoubistvo, ili da je umrla od tuge.[19] Pre Lazinog venčanja zapisala je u svoj tajni dnevnik:[20] „ Gotovo je sve. On se oženio! Da li je mogao da bude svirepiji? Za kuma je pozvao mog oca! Savršen zločin, bez traga. Ali zašto? Šta sam nažao učila? Zašto se oženio za bogatstvo i samo zbog toga? Čujem, nije ni lepa, ni mlada, samo miraždžika. Zar na to spade moj veliki pesnik i svi njegovi, i moji ideali? Otišla je moja sreća. Našto sada i život? ” Posle njene smrti, Kostić je napisao Santa Marija dela Salute, jedno od njegovih najvažnijih dela[21] i, kako se kaže, jednu od najlepših ljubavnih pesama napisanih na srpskom jeziku.[20][22] Pesma je objavljena 1909. godine, a pesnik je umro godinu dana kasnije. Na osnovu ove ljubavne priče je snimljen film „Santa Marija dela Salute“ koji je premijerno prikazan u decembru 2016. godine.[13] Dela Bista Laze Kostića u Kulpinu. Po vremenu u kojem je živeo i stvarao, Kostić je romantičar, ali je mnogim svojim ostvarenjima preteča modernizma 20. veka. Njegova priroda se potpuno odražava u njegovim pesmama. Bio je ponosan, samouveren, oštrog uma, prkosan i otvoren. Stalno je odstupao od svakodnevnog i uobičajenog. Živeo je kao primer bizarnog, ekscentričnog, razbarušenog romantičara koji u svemu što je radio bio drugačiji od drugih, izdvojen, originalan. Često je žestio svoje savremenike svojim ponašanjem i izgledom. O atmosferi koja je vladala oko pesnika dovoljno govori često upotrebljavana konstatacija „Ludi Laza”. [23][13]Pesnik je još više prkosio jer jer je bio svestan svog pesničkog genija i siromaštva duha sveta koji ga okružuje.[23] Laza Kostić, kao pesnik, filozof i estetičar, razvio je i teorijski obrazložio svoju originalnu poeziju. Osnovni princip je ukrštanje suprotnosti (tema, motiva, formi, pesničkih slika, ritmova, zvukova). U ostvarenju ovog principa značajnu ulogu imaju dve pojave: simetrija i harmonija.[23] Napisao je oko 150 lirskih i dvadesetak epskih pesama, balada i romansi; tri drame: Maksim Crnojević, (napisana 1863, objavljena 1866) COBISS.SR 138395143 Pera Segedinac (1882) Uskokova ljuba ili Gordana (1890); estetičku raspravu: Osnova lepote u svetu s osobenim obzirom na srpske narodne pesme (1880), filozofski traktat: Osnovno načelo, Kritički uvod u opštu filosofiju (1884), i veliku monografiju: O Jovanu Jovanoviću Zmaju (Zmajovi), njegovom pevanju, mišljenju i pisanju, i njegovom dobu (1902).[24] Pored većeg broja članaka polemičnog karaktera, predavanja, skica i feljtona. Od prevodilačkog rada najznačajniji su njegovi prevodi Šekspira: „Hamlet“, „Romeo i Julija“ i „Ričard III“. U prozi je napisao i nekoliko pripovedaka („Čedo vilino“, „Maharadža“, „Mučenica“). Jedna od najpoznatijih dela su mu programska pesma „Među javom i med snom“, kao i „Santa Maria della Salute“ jedna od najvrednijih lirskih pesama srpske umetničke književnosti. Preveo je udžbenik rimskog prava „Pandekta” sa nemačkog jezika 1900. godine,[8][9] u to vreme veliki deo vremena je provodio u manastiru Krušedolu.[10][11] Nasleđe Poštanska marka s likom Laze Kostića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine Jedna novobeogradska škola od 2005. nosi ime po Lazi Kostiću. Osnovna škola u Kovilju, rodnom mestu Laze Kostića, takođe nosi njegovo ime. Od 2000. godine u Novom Sadu postoji gimnazija koja nosi ime po Lazi Kostiću i verovatno je jedina srednja škola u Srbiji koja poseduje pravu školsku pozorišnu salu sa 215 sedišta i modernom pratećom opremom za profesionalan rad [25]. Njemu u čast ustanovljene su Nagrada Laza Kostić i Nagrada Venac Laze Kostića, a u čast pesme „Santa Marija dela Salute” organizovana je u Somboru manifestacija Dan Laze Kostića, na kojoj se svakog 3. juna odabranom pesniku dodeljuje Venac Laze Kostića. Prvi dobitnik je Pero Zubac, a 2016. godine Duško Novaković i Stojan Berber. Nagradu je 2017. godine dobio novosadski pesnik Jovan Zivlak.[26] O njemu je 1985. snimljen film Slučaj Laze Kostića. Po njemu se zove Biblioteka „Laza Kostić“ Čukarica. Po njemu je nazvana Ulica Laze Kostića (Sombor). Laza Kostić je uvršten u 100 najistaknutijih Srba.

Vrsta boje površine: Platno , guma Za gejmere koji traže vrhunsku preciznost i trajnost, Cougar Gaming Freeway M CORDURA podloga za miš predstavlja idealno rešenje. Ova visokokvalitetna podloga, dizajnirana za izdržljivost i superiornu performansu, kombinuje napredne materijale i preciznu izradu kako bi unapredila vaše gejming iskustvo.Izvanredna izrada i materijal: Freeway M je izrađena od CORDURA tkanine, poznate po svojoj izuzetnoj izdržljivosti i otpornosti na habanje. Ovaj materijal se često koristi u vojnoj i outdoor opremi, što Freeway M čini otpornom na oštećenja i dugotrajnom, čak i pod intenzivnim uslovima korišćenja.Optimizovana površina za precizno praćenje: Površina ove podloge optimizovana je tako da osigura glatko klizanje miša, bez obzira na brzinu ili vrstu pokreta. Bez obzira da li igrate igre visoke rezolucije ili radite na preciznim grafičkim zadacima, Freeway M pruža izuzetnu tačnost praćenja.Dizajn koji štiti vašu opremu: Podloga je dizajnirana s gumiranom bazom koja sprečava klizanje, osiguravajući da ostane čvrsto na mestu čak i tokom najintenzivnijih gejmerskih sesija. Takođe, rubovi podloge su prošiveni kako bi se sprečilo cepanje i odvajanje, što dodatno produžava vek trajanja podloge.Elegantan i funkcionalan dizajn: Svojim jednostavnim crnim dizajnom, Freeway M se lako uklapa u svaki gejmerski setup, dodajući sofisticiranu estetiku bez odvlačenja pažnje od vaše igre.Kompaktna i prenosiva: Uprkos svojoj robusnosti, Freeway M je dovoljno tanka i lagana za lako prenošenje. Bez obzira da li igrate kod kuće ili na turnirima, ova podloga za miš je savršen izbor za gejmere koji su stalno u pokretu.Cougar Gaming Freeway M CORDURA podloga za miš crna nije samo podloga; to je alat koji podiže vaše veštine i daje vam prednost u svakoj igri. Uz ovu podlogu, svaki klik je precizan, svaki pokret je glatko izveden, i svaka sesija igranja postaje još uzbudljivija. Performanse Boja proizvoda Crna Materijal Prirodna Guma Ojačani okvir Podloga za miša za igre Preporučena upotreba Gejming podloga Prianjajuća donja strana Prošivene ivice Veličina 320x270mm Vrsta boje površine Platno , guma Deklaracija Model Cougar Gaming Freeway M CORDURA podloga za miš crna Naziv i vrsta robe Podloge za miš Uvoznik Tačan podatak o uvozniku će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Cougar Gaming Freeway M CORDURA podloga za miš crna 1.699 RSD MP cena (0) APC SMT3000RMI2UC UPS uređaj sa SmartConnect 3000VA/2700W line interactive 388.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 349.999 RSD (0) Vertiv GXTRT-1000IRT2UXL UPS uređaj 1000VA/900W double conversion (online) 103.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 92.999 RSD (0) Epson T05A300 magenta mastilo XL 33.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.499 RSD (0) Epson T05A400 žuta mastilo XL 33.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.499 RSD (0) Epson T05A100 crno mastilo XL 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Kyocera TK-3200 (POT01825) toner za Kyocera štampač Ecosys P3260dn crni 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (0) Kyocera TK-8375Y (POT02116) toner za Kyocera štampač Taskalfa 3554 ci žuti 22.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.499 RSD (0) Kyocera TK-8375M (POT02114) toner za Kyocera štampač Taskalfa 3554 ci magenta 22.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.499 RSD (0) Kyocera TK-8375C (POT02115) toner za Kyocera štampač Taskalfa 3554 ci cyan 22.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.499 RSD (0) Kyocera TK-7135 (POT02121) toner za Kyocera štampač Taskalfa MZ3200i crni 14.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.999 RSD